DARKO LAKETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 10. januara 1975. godine u Kosovskoj Mitrovici.

Završio je Medicinski fakultet u Prištini. Magistrirao 2005. godine na Medicinskom fakultetu u Nišu, gde je 2007. godine specijalizirao urologiju, a 2010. godina doktorirao.

Od 2000. godine zaposlen je u prokupačkoj Opštoj bolnici „Dr Aleksa Savić“.

U dva navrata je bio profesor u Medicinskoj školi „Dr Aleksa Savić“ u Prokuplju, a bio je i saradnik u nastavi-volonter na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Zadnjih godinu dana, do imenovanja za pomoćnika ministra zdravlja u oktobru 2013.godine, bio je direktor prokupačke „Gradske apoteke“.

Od 2010. godine je predsednik Srpskog lekarskog društva za Toplički okrug.

Član je prokupačkog SNS, a od 2011. godine i predsednik stranke u Prokuplju. Član je i Glavnog odbora SNS i potpredsednik saveta za zdravstvo SNS.

Tokom XI skupštinskog saziva Izabran je za predsednika Komisije za istragu posledica NATO bombradovanja, čiji je sastav formiran u maju 2018. odlukom Narodne Skupštine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Oženjen je i otac troje dece.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici javio sam se danas za reč zato što smatram da je tema izuzetno značajna. Drugi razlog je i taj što kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu smatram da treba da dam sud koji je vezan za današnji zakon.

Uvek je zadovoljstvo kada u ovom domu raspravljamo o zakonima koji se tiču regulisanja delatnosti koja je možda i najbitnija u našoj zemlji. Ono što je naročito bitno jeste da ovim zakonom država pokušava da pre svega reguliše oblast koja je izuzetno osetljiva.

Ono što želim reći jeste da ovim zakonom se pre svega pokušava da taj ekonomski i finansijski status porodilja koje su zaposlene ili koje imaju radni odnos, bude popravljen.

Naglasio bih, a o tome bih i rekao nešto više u kasnijem delu diskusije, da je posebno značajan taj efekat na porodilje koje su poljoprivredni osiguranici.

Osim toga, čitajući ovaj predlog zakona moram da priznam da je zakon temeljno urađen i da predstavlja jedan, rekao bih, prototip kvalitetno urađenog zakona.

Zašto ovo kažem? Zato što on nije plod samo rada, isključivo rada birokrata u ministarstvu, već je plod prihvatanja i implementiranja ideja onih organizacije koje brinu o deci i porodici i čiji rad se zasniva upravo na njima.

Pomenuo bih nekoliko njih kao što su „Mame su zakon“, „Roditelj“, „Bebac“, „Bravo za mame“, „Srbija u pokretu“, dakle, sve one organizacije koje smo i u ranijim sazivima pominjali kao vrlo značajne vezano za ovu problematiku. Zato danas zaista moramo otvoreno da govorimo o ovom problemu koji tišti ne samo Srbiju, već tišti većinu savremenog svega.

Nažalost, godišnje Republika Srbija izgubi grad veličine Kikinde, izgubi preko 40.000 stanovnika samo zato što je nivo rađanja značajno niži od potreba proste reprodukcije.

Mi imamo veliki problem. Dakle, taj problem je, kao što i gospodin ministar izjavio započeo posle Drugog svetskog rata, nastavio se sedamdesetih godina prošlog veka, doživeo, rekao bih, kulminaciju dvehiljaditih godina kada smo imali u jednom trenutku, mislim da je podatak iz 2006. godine, da je nivo rađanja bio 30% niži od osnovne potrebe za osnovnu reprodukciju. Dakle, to je nešto što je zaista dramatično.

Zato ovaj zakon sagledavam takvim očima da shvatam da je ovo samo jedan u nizu koraka da pokušamo da povećamo broj novorođene dece. Upravo zato naši koraci, govorim o koracima države, govorim o političkom odgovoru, mora da bude smislen, kontinuiran, intenzivan i plod jedne detaljno razrađene strategije. Ako govorimo o aspektu ekonomije, mislim da pre svega naša zemlja u ovim trenucima doživljava značajan ekonomski rast. Doživljavamo i tehnološki napredak, povećanje produktivnosti. To je samo jedan, ali ne mali i ne malo značajan parametar koji utiče na priraštaj, na rađanje dece.

Pomenuću i to da naša država predstavlja lidera u privlačenju stranih direktnih investicija. To je nešto što zaista treba da imponuje svima nama zajedno, a sa druge strane, predstavljamo ne samo regionalnog lidera zbog ozbiljnosti države, zbog veličine, već rekao bih i u evropskih okvirima imamo zaista dobre rezultate.

Ono što je veoma značajno i što bih posebno potencirao jeste da moramo kao država da podržimo majčinstvo i roditeljstvo. Nažalost, posmatrajući čitav ovaj problem kroz istoriju, kroz vreme, čini mi se da se majčinstvo negde izgubilo. Čini mi se da svaki mladi bračni par ima mnogo više tzv. bitnih tema, nego što je to roditeljstvo i čini mi se da se majčinstvo kao takvo gurnulo u neki drugi plan.

Takođe, probleme koje percipiram kao značajne u ovom našem zajedničkom problemu jesu moderan život, brzina života. To su pre svega problemi koji dovode do neusklađenosti i nesrazmere sa jedne strane poslovnih obaveza i profesionalnih zadataka, a sa druge strane do roditeljstva i tada dolazi do odlaganja formiranja porodice. Nažalost, dolazi i do toga da se neke porodice apsolutno i ne formiraju do kraja života pojedinca, a zapamtite gospodo narodni poslanici, porodica je srž društva. Porodica je suština i porodica je mesto, osnovna ćelija društva u kojoj nastaje i buja novi život.

Zato lično smatram da mi kao država i kao odgovorni pojedinci moramo da napravimo ambijent u kome će roditelji na sasvim drugačiji, na lakši način donositi odluke da imaju dete, bez obzira da li je reč o prvom, drugom, trećem ili više dece. Zato opet kažem da je država ta koja je odgovorna da nakon dobijanja dece, porodicama omogući da se dobijanjem dece ne uruši ekonomski i društveni status same porodice. To je ne sumnjivo najbitnija uloga države u ovom trenutku.

Upravo je donošenje ovog zakona, opet se vraćam na sam početak a to je ishodište, upravo donošenje ovog zakona vidim kao jedan značajan pokušaj države da poveća broj novorođene dece, kao značajan pokušaj države da omogući i porodicama sa decom da imaju koliko, toliko održiv, da kažem taj ekonomski segment, da ne desi ekonomsko, odnosno finansijsko urušavanje porodice koji imaju decu. Ovo je posebno bitno za one porodice koje žive na selu, za poljoprivredne osiguranike, odnosno porodilje koje su poljoprivredni osiguranici.

Ja, ne znam da li vi znate gospodo narodni poslanici, koliki je iznos poljoprivredne penzije? Kolika je osnovica poljoprivredne osiguranja, a kolika je bila naknada za porodilje koje su imale poljoprivredno osiguranje, a koliko će biti sada? Mislim da ovaj zakon donosi dobro. Zato ga apsolutno podržavam u ovom njegovom segmentu koji sam već naglasio.

Dakle, uvođenje donje granice naknade porodiljskog odsustvo u visini minimalne zarade je sjajna stvar. I to ću reći ovde i svuda. Reći ću isto tako da ovaj zakon nosi nekoliko vrlo bitnih zakonskih rešenja koja će ne samo pomoći finansijski porodicama već će olakšati različite procedure za koje svi zajedno znamo da su nekada jako složene i kompleksne.

Recimo, definisanje, brižljivo definisanje procedura koje se tiču dečije dodatka i olakšavanja dobijanja dečijeg dodatka za porodice koje imaju tzv. samoroditeljne porodice, gde postoji samo jedan roditelj. To je nešto što je zaista za pohvalu. Ovaj predlog, apsolutno podržavam.

Da ne bih dužio zbog sledećih govornika koji treba da se obrate u ovom domu moram da kažem da kada sumiram sve utiske vezano za ovaj zakon, moram da kažem da smatram da on predstavlja jedan vrlo značajan korak u najbitnijoj borbi, a to je borba da Srbija i dalje rađa i Teslu i Pupina i Milankovića. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti sa zaštitnom maskom, pre svega iz razloga što lično smatram da trebamo da damo primer da iz ovog najvišeg zakonodavnog doma možemo da komuniciramo uz poštovanje protivepidemijskih mera o kojima danas raspravljamo.

Naime, kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije uvek sam bio zadovoljan kada zdravstveni zakoni dođu u skupštinske klupe. Međutim, mi danas imamo situaciju da raspravljamo o Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, odnosno o njegovim dopunama i izmenama, o zakonu koji je iznuđen jednom epidemijom zato što važeći zakon, dakle, ovaj aktuelni o kome govorim, kada je bio pisan i kada smo ga usvajali, ova epidemija nije bila ni poznata.

Međutim, danas, kako smo čuli i od ministra, broj zaraženih, broj obolelih i, nažalost, broj preminulih već je značajno uvećan i to je razlog više ne samo da raspravljamo o određenim protivepidemijskim merama, o njihovom usvajanju, već da svi zajedno proaktivno radimo na tome da te mere budu primenjive i primenjene u najkraćem roku. S druge strane, ne samo da budu usmerene ka zdravstvenim ustanovama, ka zdravstvenim radnicima, već moraju biti usmerene i ka ne zdravstvenim ustanovama, pravnim licima i građanima.

Ja ću pomenuti nekoliko značajnih momenata koji definiše ovaj zakon.

U članu 6. ovog zakona, po prvi put se definiše kućna izolacija i možemo reći da predlogom ovog zakona je definisano da u kućnu izolaciju idu zaražena lica koja nemaju simptome, kao i zaražena lica koja imaju simptome, a ti simptomi ne zahtevaju hospitalizaciju.

Ovo je veoma bitno. Reći ću vam šta se dogodilo u ranijem periodu. Dešavalo se da zaražena lica slobodno se kreću, dešavalo se da se praktično omogući ta jedna masovna transmisija i da zbog toga smo imali čak u nekoliko navrata porast broj obolelih. Upravo zato ovaj član zakona smatram da je veoma bitan.

Takođe je značajno što infektolog, praktično, propisuje ovu meru kućne izolacije i obaveštava nadležni Zavod za javno zdravlje.

Pored ovog člana 6, u članu 8. se definiše kućna izolacija, odnosno karantin u kućnim uslovima. Karantin u kućnim uslovima je predviđen za ona lica koja su bila u kontaktu sa zaraženim osobama. Ono što je bitno jeste da dužina karantina je srazmerna najdužem periodu, odnosno periodu maksimalne inkubacije. Takođe, ovde rešenje donosi sanitarni inspektor, a samu meru predlaže, dakle daje mišljenje, nadležni epidemiolog.

I ovo je veoma značajno. Značajno i zato što se po prvi put ova mera, ovo rešenje koje izdaje sanitarni inspektor predstavlja ispravu, ispravu na osnovu koje će u nekom narednom periodu zaposleni ostvariti svoje pravo u smislu bolovanja.

Takođe, ne manje značajan deo zakona jeste upravo onaj deo zakona koji govori o angažovanju komunalne inspekcije i komunalne milicije. Ovo je veoma značajno i sam sam radio u Ministarstvo zdravlja i znam koji je broj zaposlenih sanitarnih inspektora i znam da je to nedovoljno i ovaj član zakona je naročito bitan ne samo zbog broja izvršioca koji će kontrolisati protivepidemijske mere, već zbog toga što će imati i ovlašćenja da izdaju prekršajne naloge ili, pak, da prazne objekte u kojima se krše protivepidemijske mere ili, pak, da zabranjuju rad u okviru ovih 72 sata koja su definisana.

Međutim, čini mi se da je najviše medijske pažnje ipak odneo ovaj član zakona koji govori o kaznenim odredbama koje se pominju u slučaju nepoštovanja protivepidemijskih mera i ne bih sada da koristim političku demagogiju, kao neki moji prethodnici narodni poslanici, pa da kažem - znate šta, male su plate, ovde su definisane neke visoke kazne, ja građanima moram da poručim jednu stvar - svi mi koji ne kršimo protivepidemijske mere nećemo ni platiti kaznu. Dakle, suštinska stvar je poštovanje mera, a reći ću vam i zašto.

I sam nisam pristalica kaznene politike, da se razumemo, niti u ovom smislu, niti u zdravstvu, ali je ulog veliki. Ulog su životi ljudi, životi naši građana, životi svih nas.

Čuli ste podatke koje je izneo ministar Lončar. Mi smo već pri kraju svih značajnih kapaciteta za prijem kovid pacijenata. To je veoma bitno. Ta informacija je veoma bitna, da pre svega razmislimo dobro o tome. Zašto ovo kažem? Prvo, stara smo nacija. Mnogo ljudi boluje od hroničnih nezaraznih oboljenja. Imamo hitna stanja, imamo akcidente koji se ne mogu predvideti. Mi moramo ostaviti deo zdravstvenih kapaciteta za zdravstvenu zaštitu tih lica. Ne smemo dozvoliti da se popune zdravstveni kapaciteti u potpunosti kovid pozitivni pacijenti. Znate šta to znači? To znači da nećemo moći da sprovedemo adekvatnu zdravstvenu zaštitu svim našim osiguranicima, svim građanima Republike Srbije. To ne smemo da dozvolimo. Zato pozivam vas, gospodo narodni poslanici, vas gospodine ministre, da ne dozvolimo kolaps zdravstvenog sistema, svi zajedno. Dakle, ovaj zakon i ove kaznene mere, nažalost, su neophodne.

Ono što bih još želeo da kažem na ovu temu jeste da na ovaj način ovim zakonom praktično svaki pojedinac nosi odgovornost. Svako od nas ukoliko se ponaša neodgovorno i nesavesno, ugrožava zdravlje nacije, ugrožava budućnost.

Treba da se razmislimo i treba da stavimo prst na čelo i pomislimo, svako od nas ima i roditelje i bake, deke. Na kraju krajeva, i zbog nas samih. Poštovanje ovih mera znači smanjenje broja obolelih, znači smanjenje broja umrlih, preminulih od infekcije virusom Kovid-19 i to uvek treba da nam bude na umu. Zato nam je ovaj zakon potreban i zato su ove kaznene odredbe jedini logičan epilog, da se razumemo.

Pripremajući se za današnje izlaganje, pročitao sam nekoliko kritičkih komentara vezano za ovaj zakon u toku jučerašnjeg dana. Ono što me je začudilo jeste da ta kritika nije bila orijentisana ka suštini ovog zakona, nije orijentisana ka samim merama, već se komentarisao, rekao bih, pravni aspekt i definicija ovog zakona, pa zašto su neka tela definisana Zakonom o Vladi, a ne ovim zakonom, te zašto nije komunalna milicija uvedene značajno ranije i tako dalje.

Gospodo narodni poslanici, ja želim vama da poručim da mi moramo da se bavimo suštinom, a suština je zdravlje nacije i da sve one koji smatraju da politiku je moguće uvesti u rešavanje ovako vitalnih zdravstvenih pitanja, da ostavimo u prošlosti zato što tamo i pripadaju, a suština upravo jeste takva da ovom zdravstvenom sistemu našem u ovom aktuelnom trenutku treba ovakav zakon. Zašto? Zato što ja lično, ali i svi relevantni, zdravstveni, stručni, medicinski i naučni subjekti očekujemo od ovog zakona da, pre svega, pooštri poštovanje protivepidemijskih mera, da se smanji broj obolelih, da se smanji broj zaraženih i da se smanji broj preminulih i to je suštinska stvar.

Na kraju, reći ću vam samo još jedno, Srbija nikada nije bila retrogradna, Srbija nikada većinski nije bila niti antivakcinalna, niti antinaučna i zato poštujmo mere, spasimo život. Hvala.

Prva posebna sednica , 28.10.2020.

Poštovani predsedniče, poštovana mandatarko i budući članovi Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, javljam se kao narodni poslanik Srpske napredne stranke i predsednik Odbora za zdravlje, ali pre nego što krenem sa suštinskim izlaganjem želeo bih da pohvalim rad parlamenta, rad Narodne skupštine Republike Srbije u prethodnom sazivu.

Zašto ovo govorim? Zato što lično smatram da je narodna skupština u prethodnom sazivu bila izložena nečuvenim pritiscima. Naime, bili smo svi svedoci u parlamentu, različitih fizičkih nasrtaja i svakih drugih nasrtaja na narodne poslanike, naročito na predsednika Narodne skupštine, Maju Gojković.

Zaista sam ponosan zato što mogu da kažem da smo uspeli svi zajedno da očuvamo duh parlamentarizma i da očuvamo toleranciju u ovom Domu.

Zato, uvažena mandatarko, gospođo Brnabić, u sektoru, odnosno, resoru kulture dobićete jednog velikog borca.

Takođe, ono što želim da kažem vezano za ta dešavanja jeste da brutalne fizički nasrtaje i moralne lekcije pokušavali da dele neki ljudi koji su decenijama ili više od deceniju pljačkali ovu našu mučnu zemlju, ili pak oni koji si pokušavali da silom uđu u parlament ili motornom testerom u zgradu RTS, ili pak oni koji su besramno promenili nacionalnost da bi sedeli u skupštinskim klupama, ali, narod je taj koji donosi sud i narod je dao sud na prethodnim izborima, nedvosmisleno i rekao šta misli o takvima.

Suštinski vezano za formiranje Vlade mogu da kažem da sam ponosan i zbog toga što lično smatram da je Srpska napredna stranka u proteklom periodu značajno podigla lestvicu ozbiljnosti samopregora i predanosti u radu vezano za funkcionisanje celokupnog državnog aparata.

Naime, radio sam jednu analizu toga kakvi su bili planovi Vlade u periodu pre 2012. godine, na šta su se oni svodili i što je još bitnije, kakva je bila realizacija obećanog i planiranog.

Video sam da su se suštinski ti planovi sastojali iz određenih opštih smernica, a što se tiče realizacije, gospodo, uvaženi narodni poslanici, svi smo zajedno svesni kakva je bila realizacija zato što smo 2012. godine, zatekli pustoš.

Današnji ekspoze posmatram ne samo kao jednu obimnu sublimaciju učinjenog, posmatram i kao realnu projekciju ciljeva u mandatnom periodu. Kažem realnu zato što posmatrajući ekspoze iste mandatarke, a prethodne Vlade video sam da je većina tih ciljeva praktično ostvarena i da nije bilo epidemije i pošasti koje je snašla svet, ja sam bio ubeđen da bi ta projekcija bila zaista 100%.

Ono što bih posebno pohvalio jeste rešenost i programska opredeljenost ne samo mandatara, već, rekao bih, i cele Vlade pod vođstvom budućeg premijera, današnjeg mandatara, da suštinski ide ka reformama u svakom državnom segmentu. To je ono što je našoj državi bilo neophodno, to je ono što smo dugo iščekivali tokom proteklih decenija. Sada lagano realizujemo.

Ne bih se pojedinačno zadržavao u oblastima gde su ostvareni najveći pomaci, ali bih apostrofirao, recimo, veliki uspeh u dualnom obrazovanju, koji je veoma značajan. Naravno, govorim o srednjoškolskom dualnom obrazovanju, visokoškolsko, tek koliko se sećam, zakon treba da stupi na snagu, ali smo ga doneli, ali suštinski gledano, to su oni kvalitativni pomaci koje naš narod i naša država treba. To je ono što se dešava po prvi put u Srbiji, da praktično tržište kroji smer u srednjoj školi ili sutra na fakultetu, da tržište kroji profil, da tržište kroji broj izvršilaca, odnosno broj studenata dece koje će upisati, i to je nešto što je zaista za ponos.

Što se tiče zdravstva, odnosno moje oblasti, ja sam, inače, pre koji dan značajno više diskutovao i govorio o velikim, da kažem, rezultatima. Kada kažem rezultatima, mislim na sve ono što smo zacrtali i kao krizni štab i kao različita tela koja se bave tim problemom. Govorim o medicinskoj opremi. Govorim ne samo o maskama, rukavicama, respiratorima, govorim o svemu onome što je neophodno da bi sistem funkcionisao, govorim i o organizaciji. Ali, sada ću više govoriti o ovom drugom segmentu, koji je nesumnjivo isto tako značajan koliko i borba protiv ove pošasti, a to je nastavak izgradnje kliničkih centara i nastavak ulaganja u infrastrukturu zdravstvenih ustanova, odnosno sistema zdravstva.

Dakle, nastaviti započeto i to izuzetno pohvaljujem, zato što sam u ekspozeu čuo jedan momenat, jednu informaciju, koja me je, praktično, kupila, a to su veliki planovi vezano za zdravstvo, jer ulaganje u zdravstvo predstavlja ulaganje u budućnost.

Takođe, mislim da napor nove Vlade, ne samo ministarstva zdravlja, već nove Vlade u celini, treba da bude svakako smanjenje liste čekanja za odgovarajuće operacije, ukidanje liste čekanja za zračenja, takođe ulaganje u kadar i nastavak ulaganja u opremu. Ako sublimiramo sve ove ciljeve, mislim da ćemo doći ne samo jednog fantastičnog zdravstvenog sistema, već do toga da dobijemo maksimalno zadovoljnog pacijenta.

Naravno, svi ovi planovi su realni isključivo zbog toga što imamo takve finansijske parametre. Sećam se dobro ekspozea sadašnjeg predsednika, tadašnjeg mandatara, gospodina Aleksandra Vučića, kada smo krenuli u one bolne, a neophodne i suštinske reforme u sektoru ekonomije i finansija. Pa, uvažene kolege narodni poslanici i poštovani građana, te reforme su bile neophodne iz razloga, to se danas vidi, što danas je naša privreda značajno otpornija, značajno snažnija, upravo iz tih razloga, zato što smo reformom uspeli da dođemo do tog statusa, čak i u ovim vremenima medicinskih katastrofa, poput ove epidemije, vidimo da privreda Srbije i dalje stoji čvrsto na nogama, u Evropi je najbolja ili među boljima.

Ono što bih na kraju svog izlaganja želeo da kažem jeste moje očekivanje, da ja očekujem i od mandatara i od ove Vlade, pored profesionalizma u radu i rada, mukotrpnog rada, očekujemo od njih i tražim kao narodni poslanik jedan najviši nivo patriotizma i rodoljublja, tražim maksimalnu posvećenost, osećaj pripadnosti i osećaj ljubavi prema državi Srbiji i tražim da narod, da građani budu na prvom mestu.

Hvala vam.

Imovinska karta

(Prokuplje, 17.12.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 05.10.2016 -
- Medicinski fakultet u Beogradu (asistent) Republika Mesečno 72000.00 RSD 02.12.2019 -