GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu. Bio je i zamenik predsednika odborničke grupe SNS-a. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. Godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:01

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ovih dana raspravljamo o setu ekonomskih zakona i sasvim je normalno da javnost, da parlament raspravlja i pre svega, obraća pažnju na akon o rebalansu budžeta Republike Srbije jer je normalno, rebalans, odnosno budžet Republike Srbije je najznačajniji pravni i fiskalni zakon koji može da bude donesen u jednoj fiskalnoj godini.

Danas raspravljamo o setu, nastavku ekonomskih zakona i danas suštinski govorimo o elektronskoj fakturu. Relativno malom zakonu, 25 članova. Kada sklonite uvodne i završne članove, 15 članova. Reklo bi se potpuno mali, formalan proceduralan zakon, ali nije tako.

Ovo vreme u svetu zapamtićemo po velikoj bolesti i početku ekonomske krize. U Srbiji ćemo ga pamtiti po Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije koja se uspešno borila sa nedaćama i u zdravstvu i ekonomiji.

Mi lično, svako od nas pamtiće onog doktora koji mu je spašavao život njemu lično ili članovima njegove porodice, a privrednici u Srbiji pamtiće ovo vreme po zakonu o elektronskoj fakturi zato što će je primenjivati.

Ovaj saziv parlamenta i Ministarstvo finansija može da bude upamćeno upravo po ovom zakonu, jer ovo je granični zakon, ovo je granica. Kada se posle ovog zakona primenjuje potpuno drugačiji mehanizam funkcionisanja u oblasti kojoj se primenjuje, praktično ništa neće biti isto posle kao što je bilo pre.

Godine 2017. krenuli smo sa Zakonom o elektronskom dokumentu i drugim elektronskim zakonima koji su u stvari stvorili osnovu da danas možemo da raspravljamo o zakonu o elektronskoj fakturi. Ljudska civilizacija se menjala i potreba za ovim zakonom suštinski potiče iz tehnoloških promena koje su neminovne.

Menjala se civilizacija, napredovala, ekonomski rasla i razvijala se. Sa tim ekonomskim promenama menjali su se i principi, pravila i procedure. Stare su sklanjane, nove su prihvatane. Kada sve to pogledate onda shvatite da imate posebnu istoriju, poslovne i fiskalne evidencije danas u svetu.

Kroz vreme imali ste papirne pergamente, imali ste pergamente, svako od nas ko se malo duže bavi ekonomijom i malo duže ima godina pamti brda papira koji su postojali u nekim računovodstvima i koja su godinama čuvana.

Novi zakon jeste posledica pre svega tehnoloških promena i on je potreban, ali istovremeno on je neophodan, jer nema alternative, ne možete da napravite moderniju i efikasniju privredu, efikasniju ekonomiju ako ne usvojite ovaj zakon. Kada pogledate ovaj zakon, on se u stvari sastoji iz dva procesa. Iz jednog procesa koji se ništa ne pomera i drugog procesa u kome su sve promene jasne i vidljive.

Dakle, imaćete, krenućete, prodavaćete svoje proizvode, činićete usluge i izdavaćete fakturu. Sa druge strane, vi ćete kupovati proizvode i usluge i primaćete fakturu. Tu fakturu ćete morati da čuvate, ali ne više u papiru, već elektronski i imaćete trajni zapis. Naravno da je potpuno jasno da ćete imati efekte u visini troškova, da ćete imati efekte u ekologije, da ćete te efekte imati u malim, najmanjim, mikro preduzećima, srednjim preduzećima, velikim preduzećima i državi.

Mnogo je lepo za narodnog poslanika, za nekoga ko obavlja vlast i vrši funkcionisanje i vođenje države Srbije kada kaže da država Srbija na sebe preuzima sve troškove ovih promena. Praktično, od Zakona o fiskalnim promenama Srbija zauzima jedan drugačiji stav, poštuje svoje preduzetnike, svoje poslovne ljude, svoj ekonomski ambijent i kaže – da, mi preuzimamo sve troškove reformi i promena na sebe. To nije bilo tako, ali to treba da bude tako. Poštovanje privrednika je suština Ministarstva finansija i Narodne skupštine Republike Srbije.

Lideri i lideri u promenama, to je suština Ministarstva finansija, praćenje savremenih tehnoloških rešenja, naravno, korektan odnos prema fiskalnim rezidentima, takođe, jasnost u funkcionisanju i transparentnost.

Danas, u ovoj raspravi, u raspravi u načelu, u javnim raspravama, uglavnom smo slušali kako ćemo imati niz prednosti koje se tiču ekonomičnosti, efikasnosti, ušteda ovih zakona.

Naravno da o tome treba govoriti. Nesporno je da će to tako biti, ali suštinska stvar, gospodine ministre, koju ja hoću da kažem, ovo su ključni fiskalni mehanizmi, odnosno ključno fiskalno oružje koje će omogućiti građanima Srbije da ostvaruje čistije, poštenije i pravednije ekonomske prihode.

Istovremeno, ovo je ključni mehanizam koji će omogućiti potpunu kontrolu upotrebe javnih sredstava na nivou opšte države u svim oblicima. Kada ovo kažem onda mislim na stotine hiljade, milione računa koji svakog trenutka stižu na budžet Republike Srbije u opštem nivou. Hiljade računa od malih preduzeća, velikih preduzeća, preko javnih nabavki, preko drugih nabavki.

Sve ćemo to imati složeno i sistematizovano u jednom trenutku na dohvat u vrlo brzo kratkom vremenskom periodu.

Kako to izgleda, prosto da pojasnim. Država Srbija, verovatno u toku dana kupi 100.0000 čašica jogurta od vrtića u nekom malom mestu, studenskog doma, velike bolnice, velike klinike.

I mi danas imamo sistem kontrole i može se desiti da te cene budu različiti i to ne govori o korupciji, to govori da u stvari imamo negde problem, zato što ne bi smelo da se desi da nam cene koje država plaća na različitim nivoima budu različite, zato što imamo jasnu, definisanu proceduru nabavke i jasna zakonska rešenja.

Ovo će biti mehanizam koji će jasno ukazati da imamo problem ili da ga nemamo u poslovanju, možda ne u korupciji. Ovaj zakon je savršeni sistem za javnost. Naravno da treba da sklonimo na stranu sve one fakture koje potiču iz privatnog poslovnog sektora, njihova tajnost mora da bude zagarantovana zato što su to značajne poslovne odluke, ali svaki papri, svaka informacija koja se tiče javnog sektora i saradnje privatnog i javnog sektora mora da bude potpuno transparenta u nivou svake fakture koja se izdaje.

Možda ne danas, možda sutra, možda prekosutra, možda ne svima danas, ali u nekom narednom vremenskom periodu niko od građana Srbije ne treba da bude uskraćen za pravo da vrlo lako dođe do informacije i pogleda koliko košta potrošeni svaki dinar iz javnih sredstava zato što mi, građani Srbije plaćamo ta sredstva.

Sa zakonom o fiskalnim promenama, i to možda 99% javnosti ne vidi, sa zakonom o fiskalnim promenama i fiskalizaciji ovaj Zakon o elektronskoj fakturi stvara nepremostivu prepreku za svaku poresku evaziju u ovom trenutku.

Kada povežete ova dva zakona, u stvari, dobijate bedem. Verovatno će u nekim narednim vremenskim periodima, u godinama biti pronađen neki drugi mehanizam, ali u ovom trenutku ne izgleda da postoji mehanizam kako možete da učinite poresku evaziju. Kada ova dva zakona spojite, dobijete ono što mi hoćemo, drugačiji sistem funkcionisanja.

Kratak i jasan zakon, brz i moderan, fiskalno potpuno prihvatljiv, transparentno dosanjan san koji smo sanjali, zakon koji ima sistemski karakter i zakon koji je jeftin.

Dame i gospodo, poštovani ministre, neki od nas veruju da su prave i najbolje stvari u ekonomiji kada su jednostavne. Ovo je strašno jednostavan, ali strašno jak ekonomski zakon, koji možda više nego budžet Republike Srbije za 2021. godinu menja funkcionisanje privrede i ekonomije Srbije.

Poštovani ministre, pravo je zadovoljstvo kada donosimo ovakav reformski zakon i kada nam pružite šansu da za njega možemo da glasamo. A, da vas podsetim da se i danas nalazimo u vremenu ekonomske krize i krize pandemije. Ja vam se zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Dame i gospodo, poštovani ministre, rasprava o Predlogu rebalansa budžeta u stari prvo nam kaže da nepredvidivo vreme u svetu i dalje traje. To nepredvidivo vreme odnosi se na javne finansije i monetarnu politiku i to nije ništa neuobičajeno za uslove recesije koja vlada danas u svetu. Ceo svet globalno se nalazi u teškim ekonomskim problemima.

Mi od 2014. do 2020. godine nismo imali rebalans budžeta, a u tom periodu od 2014. do 2017. godine promenili smo ekonomsku sliku Srbije, uradili da Srbija izgleda potpuno drugačije. Bili smo dovoljno pametni, znali smo da smo mogli i realno da predviđamo i da realno realizujemo i planski i racionalno u teškom vremenu.

Za svaku zemlju koja prolazi kroz taj period ekonomskih promena to svakako nije laka stvar, veliki izazov. Od 2017. do 2020. godine crpeli smo plodove ekonomskog rasta i razvoja, imali smo veliki ekonomski suficit. Praktično, građani Srbije, privreda, cela država imala je benefite. Kada dođe teško ekonomsko vreme i kad dođe teško vreme onda prvo što vidite su problemi i istina. Istina da se vidi šta se radi. Kada radite i ne radite rezultati u teškom vremenu stignu mnogo pre.

Svetska bolest, u stvari je sneg i jasno vidimo tragove u tom snegu. I u zdravstvu i u ekonomiji Srbija danas ima razloga da se ponosi. Pre godinu – godinu i po dana, kada je krenula pandemija i kada su krenule ekonomske krize, svako od nas pojedinačno iznosio je svoje mišljenje i Vlade i ministri i Fiskalni savet, ne samo kod nas u Srbiji, nego u celom svetu i profesori ekonomskih fakulteta, privrednici, građani. Kada danas pogledate posle godinu dana, malo se od toga što su pričali ostvarilo.

Rezultati u srpskoj ekonomiji su veliki, ali su rezultati u srpskom zdravstvu još veći. Mi smo, ministre, u ekonomiji, u stvari budili nadu, budili nadu u ekonomiju i zdravstvo, a zdravstveni radnici su nam spašavali živote i zato im neizmerno hvala.

U stvari, naša politika se svela u prethodnih godinu dana na dva sidra – zdravstvo i ekonomija. U zdravstvu smo sve uradili, pošto pričamo o budžetu, da obezbedimo dovoljnu količinu sredstava da kupimo bolnice, da kupimo vakcine i maske i respiratore i rukavice i da zaposlimo hiljade novih zdravstvenih radnika da nam spasu život, zato što u uslovima krize ekonomske ili zdravstvene preživljavanje je suština.

U oblasti ekonomije branili smo tri ključna makroekonomska parametra. Branili smo stopu inflacije i mi imamo makro-ekonomsku stabilnost koja kaže da će inflacija u ovom periodu biti od 2 do 2,4%. Branili smo nivo nezaposlenosti koji je na 9% kao nikad u istoriji, kao da nije ekonomska kriza i branili smo rast BDP. Sve smo to branili fiskalnim merama.

Znate, danas u svetu imate nacije, imate države koje to rade iz primarne emisije. Rezultati Srbije su još veći zato što smo to radili iz realnih fiskalnih izvora. Kada pogledate šta mi nastavljamo da radimo u narednom vremenskom periodu, u stvari mi hoćemo da ovim rebalansom budžeta učinimo da nam BDP u narednom vremenskom periodu bude veći.

Kako to radimo? Prosto. Investiramo u javnu potrošnju, odnosno u ličnu potrošnju. To u javnoj potrošnji je čist kenzijanski model javnih radova i investicija u javnu potrošnju, ali u pravu ste kada kažete o multiplikatorima na Odboru za budžet već suviše dugo, dve godine vodimo raspravu. Naravno, ministre, da multiplikatori deluju i na ličnu potrošnju tako što Kejns kaže, klasična definicija bez bilo kakve dileme i bilo kakvog našeg tumačenja da podižu agregatnu tražnju. Kada podižu agregatnu tražnju, dovode do rasta investicija. Kako rastu investicije, automatski raste i BDP. Prosto, besmisleno je više polemisati oko funkcionisanja multiplikatora u javnoj potrošnji i ličnoj potrošnji.

Javne investicije u stvari podižemo na tri načina, javnim investicijama koje su na 7,2% kao nikada u budžetu Republike Srbije, investicijama koje dolaze iz inostranstva i koje su u ovom delu Evrope najveće, duplo su veće nego sve druge zemlje na zapadnom Balkanu koje imaju spoljne investicije i naravno da podižemo investicijama koje dolaze iz sektora privrede i stanovništva građana Srbije.

U oblasti lične potrošnje u stvari preuzimamo teret socijalne odgovornosti građana i privrede na državu Srbiju šireći obuhvat mera različitim merama, vi ste o tome govorili danas, poslanici su govorili, da ne polemišemo, da ne pričam o tome, paket od 270 milijardi dinara ili 17,2% BDP u tri paketa, preuzimanje socijalnog tereta na građane od građana Srbije na državu Srbiju.

Imamo neuobičajeno visok ekonomski rast od pet do šest posto i taj ekonomski rast je posledica činjenice da Srbija danas raste brže. Druge evropske zemlje će imati danas rast od četiri do pet posto, ali s obzirom na pad koji su imali u 2020. godini, oni imaju negativnu stopu rasta u odnosu na pretkriznu 2019. godi

Srbija ima realan rast i u 2021. godini, a u 2020. godini po svim projekcijama bićemo ponovo lideri. I da se vratim na ključna pitanja koja se danas otvaraju i polemike koje se vode, na deficit i na javni dug. Naravno kada govorimo o deficitu u stvari mi govorimo o činjenici da je to samo alat i pre godinu dana i za vreme rasprave o budžetu za 2021. godinu i danas kažem da deficit uopšte nije bitan. Tri posto budžeta u deficitu ne znači ništa. Mi danas deficitom branimo makroekonomske parametre.

Da se vratim na stepen zaduženosti Srbije od 60%, odlična je stvar što Srbija nije zadužena preko 60%, ali kada govorimo o stepenu zaduženosti onda bih ja napravio jednu digresiju zato počinje da mi smeta kada se govori o mastriktu i 60% stepena zaduženosti. Ceo paket mastrikta sastoji se iz četiri dela i stopa inflacije od 1,5% rasta ekonomije od 5% od deficita od 3% i kada uzmete 5% i 3% podelite onda je stepen javnog duga 60%. To je mastrikt.

Do 2016. godine 200 puta je zvanično mastrikt prekršen. Danas verovatno i 300 i 400 puta, niko ne vodi računa i mastriktu. Dobro je da Srbija bude ispod 60%, ali i 70% i 65% i 80% u stvari ne utiče zato što u vremenu ekonomske krize stvari izgledaju potpuno drugačije. Zašto je dobro da budemo ispod 60%? Postoje dva razloga. Prvi razlog, zato što nam to stvara resurse koji su dodati za vreme koje je pred nama. Niko od nas ne može da kaže da će kriza trajati još jedan dan, tri godine ili pet meseci. Niko ne zna koliko ćemo novih skupih lekova morati da kupimo, niko ne zna koliko ćemo novih paketa pomoći morati da uradimo i kad korona prestane zato što će ekonomska kriza nastaviti da funkcioniše.

Druga stvar, kada imamo mali dug jasno je da se nalazimo u manjem evridžu, kako u finansijskom tako i poslovnom i da su te makazice koje su izražene danas kod mnogih zemalja, a čiji javni dugovi prelaze 100%, 150% drugačije u odnosu na nas. Ja sam nekako srećan kada pogledam da Srbija danas ulaže svoja finansijska sredstva u rast lične potrošnje njenih građana, ali i građana susednih država. Kada to kažem, nikako ne mislim na Kosovo i Metohiju, zato što pokazujemo, gospodine ministre, koliko možemo da budemo jaka i moćna država u ovom delu Evrope. Objektivno, mi smo uvek bili jaka i moćna država. Dešavalo se ponekad i godinama i vekovima da zbog svojih lidera i zbog svojih načina ponašanja to nismo ostvarivali, ali kada smo jedinstveni, kada znamo šta radimo onda nam je uvek lakše. Naravno da danas izgleda prilično jednostavno i prilično prirodno kada imate svog lidera kakav je Aleksandar Vučić da Srbija danas izgleda drugačije i moćnije, ali nikada ne treba da zaboravimo vreme u kome to nije izgledalo tako zato što smo mi Srbi sposobni da povratimo ono što je teško, da učinimo stvari koje nisu dobre za srpski narod.

Kritike koje dolaze danas u principu ne tiču se onoga što mi danas radimo, ne tiču se naših mera, ne tiču se onoga kakvi su na rezultati, već počinju sa rečenicom - šta će biti ako bude. A biće ekonomskih problema, tek smo možda na početku ekonomske krize, biće zaštite domaćeg tržišta. Svetska ekonomija će izgledati potpuno drugačije nego što izgleda danas. Imaćemo Aziju koja i danas nije u krizi, ali kada dođe to drugo vreme, ti drugi problemi mi već danas stvaramo jasne preduslove da Srbija lakše izgleda.

Dame i gospodo, mi danas u stvari svojim novcem kupujemo ekonomski rast i razvoj, novcem koji smo mi zaradili. Svojim novcem kupujemo i zdravlje i ekonomski rast. Kupujemo i naoružanje kao retko kada u istoriji.

Dame i gospodo, mi svojim novcem danas pravimo bolju državu za nas i našu decu. Zato ću ja glasati za ovaj budžet i rebalans budžeta, zato što je to samo jedna stepenica ka jakoj i moćnoj Srbiji. Ja vam se zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Dame i gospodo, poštovana ministarka, kada Skupština Srbije u ime društva donosi zakone kojima dereguliše svoju ulogu tržišnog regulatora, onda su za mene to uvek dobri zakoni. Smanjenje normiranja podrazumeva veći stepen demokratizacije u ekonomiji. Veće slobode uvek vode smanjenju cene, većem nivou konkurentnosti, većem nivou zaposlenosti, u stvari, rastu i razvoju ekonomije. Sve to donose ovi zakoni. U stvari, ovi zakoni donose demonopolizaciju, decentralizaciju poslova u ekonomiji, a pre svega u energetici, što podrazumeva i decentralizaciju profita. To građanima Srbije mora da prija.

Ako pođemo od ekonomske teorije, a pre svega i od filozofije, danas možemo da čujemo da kapitalizam više nije kapitalizam slobodnog tržišta i nije kapitalizam država, već se radi o kapitalizmu interesnih grupa, tako se kaže, živimo u društvu u kome su interesne grupe suština funkcionisanja pre svega u anglosaksonskoj civilizaciji i onda je sasvim normalno da različite interesne grupe imaju interes u energetici. Energetika je jedna od ključnih ljudskih delatnosti koja stvara neverovatnu količinu profita. Ta količina profita skopčana je istovremeno i sa značajem i strategijom u vezi energetike. Kada spojite ove dve stvari, onda dođete do treće, da je energetika izuzetno intenzivna grana koja podrazumeva veliki nivo investicija. Te tri stvari daju suštinu, da je energetika u stvari uvek kroz ljudsku istoriju bila zamajac tehničkih promena i da su velike promene u oblasti ekonomije, u oblasti tehnologije nastajale u energetici, a da su se onda na kraju završavale smenama ekonomskih civilizacija. Tako je bilo u istoriji, ništa drugačije nije ni danas na početku procesa.

Dileme, koje ova Skupština, svako od nas, države imaju u energetici, nisu naše lične, već su svetske. Čini mi se, moj utisak o tim dilemama, sam najbolje mogao da vidim pre dve godine u maloj sali Skupštine kada smo na panelu sa jedne strane imali gospođu Krom, čuvenog predstavnika Evropskog parlamenta zelenih izvestioca za Kosovo i sa druge strane gospodina Rotenberga, predstavnika industrijskog kapitala. Sa jedne strane imali ste zelenu energiju odmah po svaku cenu, bez bilo kakvog izgovora. Iskren da budem, ja sam na tom panelu shvatio da zelena energija nema alternative poput komunizma nema alternative nekad i sa druge strane potpuno jasno shvatanje da je zelena energija budućnost. To je ono što je budućnost čovečanstva, ali da ona ima niz problema u oblasti tehnologije, u oblasti cene i da te probleme moramo da rešavamo u narednom vremenskom periodu.

Vi ste potpuno u pravu, ja potpuno razumem kada kažete da smo na početku procesa, jer ovaj proces je pre svega ograničen razvojem tehnologije i finansijskim sredstvima. I, naravno da su različiti interesi. Različite države imaju različite strategije u oblasti energetike. Ako danas pogledate ključna strategija u suštini u EU svodi se na izbacivanje uglja, ali gospođo ministarka potrošnja uglja u svetu raste, 4% je porasla potrošnja i proizvodnja uglja u poslednjoj godini, do 2024. godine potrošnja uglja će neprekidno da raste. Evropska unija smanjuje zbog nedostatka ekonomičnih izvora uglja proizvodnju i potrošnju, ali Azija raste. Tamo se proizvodi u termoelektranama kao nikad električna energija. Pogrešna je pretpostavka da zato što Azija raste u uglju, Azija ne raste u zelenoj energiji. Azija danas ulaže duplo više u zelenu energiju, nego Evropa i Amerika zajedno i to ulažu u tri sektora, u sredstvo za proizvodnju zelene energije, ulaže u naučno-istraživački rad i ulaže u zaposedanje resursa koji će biti ključni za zelenu energiju u narednim decenijama.

Naravno, da kada pogledate kako to funkcioniše, u stvari možete da shvatite da EU tarifama na dekorbonizaciji u stvari štiti svoje tržište. Dekarbonizacija u suštini je postala fiskalni izraz više nego ekološki i klimatski, a prekogranična dekarbonizacija, u stvari zaštita nacionalne ekonomije.

Naravno kad pogledate kako svet funkcioniše, ključni primer koji mi u Evropi u Srbiji govorimo jeste Nemačka. Kako izgleda Nemačka, možda iz malo drugačijeg ugla? Nemačka će izaći iz uglja 2038. godine posle kontrolnih punktova koji će imati pre svega 2023. i 2029. godine, a nastaviće i tridesetih godina. Kada sve završi 2050. Nemačka će imati nešto više od 50% umanjenu emisiju ugljendioksida. Ako želi da ostvari 80% 2050. godine biće joj potrebna 1,5 bilijardi evra i praktično potpune promene, ne u oblasti energetike, već u oblasti energetike, metalnog kompleksa, građevine i poljoprivrede i 80% tih poslova 2050. godine biće ekonomski neodrživo na tržištu, moraće da se subvencioniše iz finansijskih sredstava centralne države. To je danas Nemačka.

Poljska traži za takav proces 150 milijardi evra od EU. Naravno da ste vi u pravu i u pravu su svi kada kažu da Srbija ne stoji najbolje u procesu dekarbonizacije. Kada pogledate profesionalne sajtove koji prate karbonizaciju na dnevnom nivou Srbija ne stoji dobro. Činjenica je da se karbonizacija meri u Evropi i Americi, ali ima zemalja koje su gore u EU od Srbije.

Srbija, ponavljam ne stoji dobro, ali ako slučajno odete na sajt nuklearnih centrala ono što je zeleno u karbonizaciji, neutralno, to je crno u nuklearnim centralama. Oni koji ne proizvode električnu energiju iz uglja, proizvode je iz nuklearnih centrala, i potpuno u redu za mene da je nuklearna energija postala ekološki i klimatski prihvatljiva i da se o njoj ne govori.

Nama spočitavaju da su naše termocentrale stare i onda odete na Grin pis i vidite da u Evropi, zato što je to područje Evrope, Ukrajine i Švajcarske, imate 151 nuklearni reaktor. Šezdesetšest nuklearnih reaktora je starije od 30 godina, 22 od 35 godina, životni vek nuklearnog reaktora je 30 godina. Praktično 80% nuklearnih reaktora u Evropi treba da bude ugašeno u ovom trenutku, ali nije tako. Kao nikad u istoriji nuklearni reaktor rade i ostvaruju najveće moguće kapacitete, Grin pis kaže – to stvara problem zato što su moguće posledice, s obzirom da se radi o tehnologiji staroj 80 godina.

Kada govorimo o vetroparkovima, kada vetrovi duvaju na severu Evrope brzinom od deset metara u sekundi, odnosno 36 kilometara na sat, to je duplo više nego na jugu Evrope gde je to pet kilometara, odnosno 18 kilometara na sat, ali nije duplo manja proizvodnja, nego je osam puta manja.

Ovo sam naveo samo neke od strategije i različitih izgovora koji se primenjuju danas u svetu u oblasti energije. Neki izgledaju licemerno, ali meni nijedan od njih ne izgleda licemerno, svako vodi računa o svojoj ekonomskoj stabilnosti, svako vodi računa o svojoj energetskoj efikasnosti i svako vodi računa da maksimalno iskoristi resurse koje ima na raspolaganju.

Potpuno se sa vama slažem i slažem se sa vašom zamenicom koja je otprilike negde na panelu rekla da Srbija negde tu zaostaje u primeni zelene energije. Mislim da je to jedina oblast u društvenom životu u kojem Srbija može da priušti sebi da zaostaje, zato što je moderna tehnologija u oblasti energetike nova, to je potpuno nova tehnologija, njeni rezultati se dokazuju tek vremenom. Kada mi raspravljamo kako će da izgleda tehnologija u oblasti energetike za dvadeset godina, mi se ne sećamo kako smo predviđanje imali za našu upotrebu tehnologije u našim malim ličnim životima, pre dvadeset godina. Ko danas od vas može da kaže kako će da izgleda tehnologija u vašim životima za dvadeset godina? Suviše je malo eksperata danas u svetu koji mogu da predvide šta će se dešavati u oblasti energetskog sektora, u naučno-istraživačkim radovima u sledećih dvadeset godina. Mi možemo da pričamo o tome, ali to se sve svodi na predviđanja, naše vizije, špekulacije.

Niko za zelenu energiju, ni vlade, ni ministarstva, ni narodni poslanici u svetu nije uradio toliko koliko je uradila cena obnovljivih izbora energije. To je suština koja gura čovečanstvo ka zelenoj energiji. Mogu da kažem i da iznesem podatke, pre 40 godina, paneli su bili stotinama puta skuplji. Pre deset godina bili su osam puta skuplji. Nije se desio pomak u zadnjih deset godina puno u tehnologiji, desio se obim proizvodnje. Sa povećanjem obima proizvodnje za četiri puta, praktično cena se prepolovi. Danas u Šumadiji na moje veliko zadovoljstvo vi možete da vidite na desetine, stotine panela, prosto se iznenadite koliko je solarna energija, zelena energija ušla u život svakog građanina.

Bilo bi nekorektno da izbegnem jedno od ključnih pitanja, potpuno podržavajući sve zakone, svestan da mi ne možemo da rešimo ni ovim zakonima ni vi u ministarstvu, ni bilo ko, problem koji je ključan za zelenu energiju, a to je energetske balans. To je ono, gospođo ministarka našta Srbija treba da da odgovor i to je tema koja je ključna po meni i za ovu raspravu i za sve rasprave u oblasti energetike, kako će Srbija povećavajući nivo zelene energije da poveća nivo energetske stabilnosti, odnosno da profesionalno kažem, uspostavi balans.

Energija je roba kao i svaka druga, u ekonomskom smislu, ali u fizičkom smislu to je specifična roba. Vi nemate zalihe u ovom trenutku, ne možete da proizvodite kad hoćete, vi imate samo nekoliko milisekundi da reagujete od trenutka kada neko uključi taster u domaćinstvu, odnosno pokrene mašinu u pogonu. U tih nekoliko milisekundi vama odgovor operatera mora da bude brz i jasan. Nažalost, ljudska tehnologija danas nije uspela u zelenoj energiji obezbedi potpunu predvidljivost izvora energije. To je tako i to je tehnološki problem, nemamo rešenja. Nemamo rešenja koje upečatljivo i danas primenljivo, vodonik kao ni litijumske baterije, nisu danas efikasno sredstvo za te stvari.

Srbi danas ostaju tri, odnosno četiri mogućnosti. Može kao balans da nastavi da koristi ugalj, može da uvozi električnu energiju, može da reši da pravi nuklearnu energiju i može da pravi energiju na gas.

Svaka od te tri u odnosu na ugalj će nas koštati više, možda i neće, ali ćemo videti u narednom vremenskom periodu kako će to izgledati i nesporno je da je EPS ključna firma u funkcionisanju države Srbije, kamen temeljac privrede Srbije, firma koja može da se promeni, koja može da izgleda bolje, koja ima milion problema u svom funkcionisanju, firma koja zapošljava 27.000 ljudi, ima 3,5 miliona korisnika od otkopa do naplate računa.

Potpuno sam svestan da, kad na primer sklonite radnice sa šaltera, možete da smanjite broj zaposlenih možda za nekoliko hiljada, ali ćete tog trenutka imati 5, 6 miliona provizije u bankarskom sektoru više. Takvih rešenja u EPS-u imate koliko god hoćete.

Srbija mora da vodi računa i da štiti svoje ekonomske interese zato što ih svi danas u svetu štite.

I ja štitim, ja sam deo interesne grupe koja štiti svoje interese. Ja sam narodni poslanik i moja interesna grupa su građani Srbije. Građani Srbije, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući Aleksandru Vučiću plaćaju najnižu, jednu od najnižih cena u Evropi, proizvod koji je uvek konkurentan, koji smo uvek mogli da prodamo, koji je srpska pamet napravila i oni su zadovoljni. Imaju nisku cenu standardni evropski proizvod i ne bi oni tu objektivno ništa da menjaju.

Mislim da nisu spremni da menjaju ako to podrazumeva da će za isti kvalitet usluga dobiti povećanu cenu, ma koliko izgovori bili različiti. Zašto vam ovo kažem? Vi dobro znate i ja znam da je imalo različitih primera u našem bliskom okruženju kada su se dešavale neke stvari. Dešavale su se neke reakcije kao na primer u Bugarskoj kada su promene nastupale, ne tiče se baš direktno zelene energije, ali se tiče nekih promena u energetskom sektoru. To je izazivalo reakciju, te reakcije su se dešavale tako što je na kraju Vlada morala da reaguje, Srbija ne treba da prolazi kroz ta iskustva.

Da se zahvalim vama, vašem ministarstvu, Vladi Republike Srbije zato što smo možda pioniri na teškom putu. Ja mislim da je put mnogo teži i u ekonomskom smislu, da je put mnogo teži u tehnološkom smislu, ali smo mi tu da uvek donosimo teške odluke i idemo teškim putem. Ono što nikad ne treba da zaboravimo da smo mi deo globalnog sveta.

Možemo mi da budemo Evropa koliko god hoćemo, možemo mi da budemo Srbija koliko god hoćemo, ali ako pogledate grafikon potrošnje električne energije danas u svetu i kada vidite da Kina potroši više električne energije nego što to čine Evropa i Amerika zajedno, onda moramo da pratimo ne samo što radi Evropa, što nije sporno, nego da pratimo šta radi svet.

Naravno da ćemo glasati za ovakav predlog sva četiri zakona mislim da menjaju stvari i kreću na bolje, ali se nadam da smo tek na početku procesa i da ćemo se češće viđati, zato što je ovo strašno dinamična materija koja zahteva i zakonsku regulativu. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Kragujevac, 03.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 19024.00 RSD 01.05.2005 -
- Elektroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 91458.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -