Dame i gospodo narodni poslanici, reče ovde narodna poslanica za koju znamo, već je pomenuto da je uvela ratno stanje pod formom vanrednog stanja u zemlji dok je obavljala određenu dužnost, da neki od nas obraćajući se ministru ovde rade promene i ovakve zakone zato što su to uslovi, a ne zato što osećaju potrebu za tako nečim.
Morao sam da reagujem prvo na to i na takvu, blago rečeno, neistinitu i netačnu izjavu, jer gospođa bi trebalo da zna da skoro 80% građana države Srbije i Crne Gore kada ih pitate, pokazala su ispitivanja javnog mnjenja, da li ste za to da Srbija bude deo EU odgovara sa "da".
Skoro 80% građana i sve koliko znam relevantne političke stranke u Srbiji isto to kažu i rade na tome da jednog dana budemo deo te velike evropske porodice gde nam je i mesto.
Ako smo već kao država doneli takvu odluku i radimo na tome da budemo deo velike evropske porodice, a logično je da ta velika evropska porodica daje nama uslove za priključenje EU, ne znam koji drugi termin da upotrebimo i koju drugu srpsku reč da upotrebimo. Ali, ako treba negde da se priključimo, logično je da ispoštujemo uslove te mnogo veće asocijacije nego što je naša država, jer ako treba zajedno sa njima da živimo u EU logično je da i naša država bude uređena na takav način kao i te države, a to su uslovi i ne treba ta reč da joj bude strana.
To su tzv. evropski standardi i logično je da mi kao država i u ovoj oblasti uskladimo naše zakonodavstvo sa evropskim standardima. Koji su to evropski standardi koji se traže od nas u ovoj oblasti da ih usvojimo? To je novo ustrojstvo policije i pretpostavke za decentralizaciju i ovlašćenja u okviru policije.
Zatim, nova organizaciona struktura, kao što novi zakon i predviđa, direkcija policije, policijska uprava za grad Beograd, područne policijske uprave, policijske stanice i načela za njeno funkcionisanje, potpunije i preciznije definisanje policijskih poslova i saradnja sa drugim državnim organima, sveobuhvatno uređivanje policijskih ovlašćenja i redefinisanje, značajne promene u domenu radnih odnosa, po prvi put uređivanje i kontrola rada policije, spoljašnja i unutrašnja. Zatim, uvođenje pomoćne policije umesto rezervnog sastava.
Insistira se na pravima lica prema kojima se policijska ovlašćenja primenjuju. Uređivanje položaja, dužnosti, prava i odgovornosti policijskih službenika samo u delu u kome se to razlikuje od ostalih državnih službenika. To je sve ono što se traži od nas, što je naša obaveza prema građanima države Srbije, bilo da smo vlast, bilo da smo opozicija. Naša je obaveza da stvorimo što jeftiniju državu za poreske obveznike, što jeftiniju policiju, a što efikasniju policiju. To se po starom zakonu nije moglo i naravno da je zbog toga bio potreban novi zakon.
Koje su to promene u zakonu o policiji?
Prvo, novi koncept javne bezbednosti. Po Zakonu o unutrašnjim poslovima od 1991. godine bezbednost je pružena građanima, državljanima Srbije, a po novom zakonu o policiji, koji imamo ispred nas, bezbednost se osigurava svima na teritoriji Srbije, znači i onima koji nisu građani Republike Srbije po našem Ustavu, a nalaze se na našoj teritoriji.
Drugo, operativna nezavisnost policije. Šef policije do sada je bio ministar unutrašnjih poslova, a sada po novom zakonu šef policije je direktor policije.
Zatim, demilitarizacija, ukidaju se dosadašnji činovi, uz restriktivne izuzetke u slučajevima gde to zahteva način komandovanja. Takođe, dosadašnja rezervna policija, sa vojnim obveznicima u njenom sastavu, zamenjuje se pomoćnom policijom, koja se formira u skladu sa principom dobrovoljnosti njenih pripadnika.
Dekoncentracija; prema novom zakonu poslovi se po prvi put raspodeljuju na sve nivoe organizovanja, precizno se određuje šta radi MUP, šta policija, šta direkcija, šta područne uprave, šta stanice policije, čime se odlučivanje, samostalnost i odgovornost spuštaju na lokalne nivoe, kada smo već pričali i o decentralizaciji.
Zatim, depolitizacija. Po starom zakonu politički odgovorni, pored ministra, bili su zamenik i pomoćnici ministra, a po novom zakonu politički odgovoran je samo ministar, dok su svi ostali u policiji odgovorni samo za struku i za posao koji obavljaju i biraju se samo na osnovu stručnog znanja i na konkursu, a ne kao što je do sada bilo postavljenjem. Imali smo slučajeve gde se postavljaju magacioneri u određenim opštinama, to je bilo u vreme DOS-a, za načelnike MUP-a.
Vezano za depolitizaciju i ovo što sam sada rekao je i profesionalizacija. Pomoćnici ministra biraju se u postupku predviđenom Zakonom o državnim službenicima. Taj zakon smo ovde usvojili, čime se obezbeđuje trajnost, depolitizacija i stručnost. U više zakonskih rešenja naglašena je lična odgovornost, kako lica na položaju, tako i svih drugih policijskih službenika. Dakle, biraju se na konkursu.
Uostalom, sam direktor policije se bira konkursom na pet godina, što znači da će on biti na pet godina izabran i sasvim sigurno raditi u mandatu dva ministra, jer jedna vlada ima rok trajanja od 4 godine. Eto vam dovoljan dokaz o depolitizaciji.
Redefinisanje policijskih ovlašćenja; starim zakonom se načelno i segmentarno uređuje samo nekoliko policijskih ovlašćenja, dok se novim zakonom utvrđuju i redefinišu sva policijska ovlašćenja, a detaljno razrađuje 21. Ostala su razrađena drugim zakonima, čime je ispunjen jedan od glavnih uslova koji se odnosi na policiju, na koje smo se obavezali prilikom prijema u Savet Evrope.
Daleko viši stepen zaštite ljudskih prava. U primeni svih ovlašćenja predviđene su garancije za zaštitu ljudskih prava po najvišim međunarodnim standardima, u praksi Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu. U vezi sa prikupljanjem podataka valja naglasiti uvođenje seta potpuno novih odredaba zaštitnog karaktera u odnosu na lične podatke.
Po prvi put uređivanje kontrole rada policije. Starim zakonom nije uređivana kontrola rada policije, a novim zakonom se to sveobuhvatno čini, uređivanjem kako spoljašnje kontrole policije, tako i više oblika unutrašnje kontrole. Služba za unutrašnju kontrolu, bilo je ovde polemike da li tako da se zove ili ne.
Podsetiću vas da se u zemljama engleskog govornog područja to zove internal affairs, kada prevedete to su unutrašnji poslovi. Znači, postoji služba, postoji postupak po predstavkama i drugo, što je iznad zakonodavne prakse većine zemalja u regionu.
Znam to da kažem na engleskom, ne znam da kažem na francuskom, ti Momo izađi pa kaži na kineskom, ako znaš.
Princip saradnje daleko je razvijeniji novim zakonom o policiji, i to kod svih oblika saradnje u nacionalnim okvirima, ali i u pogledu međunarodne saradnje, kojim se stari zakon nije bavio. Princip javnosti, ovim pitanjem se stari zakon uopšte nije bavio, a novim zakonom je ovaj princip razrađen normama koje su u svemu u skladu sa domaćim zakonodavstvom, ali i sa međunarodnim standardima o dostupnosti informacijama, o obavezi zaštite poverljivih podataka itd.
Javna vidljivost, tj. kako mi volimo da kažemo transparentnost sredstava za rad policije daleko je iznad uređenosti ovog pitanja u starom zakonu. Kao ilustracija može da posluži da se po prvi put u našem pravnom poretku uređuju i sredstva za posebne operativne potrebe policije, što je bilo nezamislivo u vreme donošenja starog zakona - 1991. godine.
Narodni poslanici, poštovani prijatelji, ovo je zakon koji je jedan veliki korak napred i ovo je naša obaveza u odnosu na postojeće stanje i postojeći zakon. Možda nije u detalje, u tančine najsavršeniji, ali je mnogo bolji od postojećeg zakona.
Obaveza prema državi i prema narodu je da ovaj zakon usvojimo. Moje mišljenje je da svi koji u ovom parlamentu ne budu glasali za ovaj zakon, u stvari su protiv evropskih integracija i ulaska Srbije u Evropsku uniju. Zbog toga pozivam sve prijatelje, kolege narodne poslanike, da u danu za glasanje podrže ovaj zakon.