MILANKA JEVTOVIĆ VUKOJIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 29.01.1960. godine. Živi u Priboju.

Po zanimanju je socijalna radnica, a dugo je radila kao supervizorka Centra za socijalni rad u Priboju.

Bila je narodna poslanica u sazivima 2012 – 2014. godine i 2014 – 2016. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 12:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 44
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici razmatrao je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima.

Na svojoj sednici Odbor je usvojio Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma i predložio Narodnoj skupštini njegovo usvajanje, pre svega, polazeći od politike predsednika Aleksandra Vučića, od politike Vlade Republike Srbije da je za srpski narod i te kako važno čuvanje kulture sećanja, jer onaj narod koji nema kulturu sećanja nema ni snagu u budućnosti.

Naša je obaveza da čuvamo od zaborava sva ona stratišta i sva ona mesta na kome su srpski vojnici izgubili živote u ratovima boreći se za svoju otadžbinu i boreći se za svoju slobodu. Kosti srpskih vojnika počev od Balkanskih ratova do Drugog svetskog rata rasuti su ne samo u ovoj zemlji, već su rasuti i na teritoriji bivših republika, nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ali su rasuti i po mnogim zemljama širom sveta. Kosti naših boraca, naših junaka, naših heroja kojima se mi ponosimo nalaze se u 43 zemlje sveta na 680 različitih lokaliteta.

Moram da istaknem da je ovaj sporazum u stvari jedno opredeljenje Vlade i naravno opredeljenje predsednika Republike Aleksandra Vučića za uspostavljanjem još boljih odnosa između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke. Došlo je vreme da posle 76 godina popišemo sve one žrtve, srpske žrtve koje su stradale na teritoriji Savezne Republike Nemačke tokom ratnih dešavanja kako vojne i civilne. Takođe, Nemci će biti u mogućnosti da otvore nemački ratni memorijal i popišu stradanje vojnih i civilnih lica tokom dešavanja na području Republike Srbije.

Takođe, želim da istaknem da ovaj sporazum taksativno navodi sve one aktivnosti koje će biti rađene, sve one procedure između Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja i Narodnog saveza Republike Nemačke za čuvanje nemačkih grobalja. Sem tih procedura vrlo je važno što će doći do razmena informacija i razmene spiskova između svih memorijala koji se nalaze na teritoriji Savezne Republike Nemačke i podataka koji se nalaze u nemačkim stradanjima, koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, ali i te kako je važno i popisivanje svih imena i žrtava koji su stradali u ratnim dešavanjima bilo srpskih, bilo nemačkih, bilo vojnih, bilo civilnih lica.

Ovde takođe moram da naglasim vrlo značajan aneks ugovora koji se odnosi na ovaj sporazum i to onaj deo koji se odnosi na popis stradanja nemačkih oružanih snaga tokom ratova na teritoriji Republike Srbije, da će se ti spiskovi pre upisivanja njihovih imena, dostavljati Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, a nakon provere, ta provera će trajati četiri meseca, Ministarstvo za rad dostavljaće Narodnom savezu i naravno imena na nadgrobnim spomenicima, na nadgrobnim pločama biće upisana ona, gde postoje rezerve, biće upisana uz obostranu saglasnost.

Naša je obaveza da trajno čuvamo sećanje na sve stradale borce. Srbija je u toku dva svetska rata bila na strani antifašizma, Srbija nije dočekivala okupatore cvećem, to su činile neke druge države u našem susedstvu. Država se borila na strani antifašizma i u toj borbi stradao je veliki broj srpskih vojnika, ali nažalost i veliki broj srpski civila.

Moram da istaknem da je trebalo da prođe više od 40 godina, da dolaskom SNS se u stvari prvi put usvoji i donese zakon 2018. godine, Zakon o ratnim memorijalima koji se odnosi na ratne memorijale i u Republici Srbiji, ali i u inostranstvu. Ono što je veliki značaj ovog zakona, inače u skladu sa ovim zakonom je i potvrđivanje ovog sporazuma, to je da će biti uspostavljena jedinstvena evidencija svih poginulih i stradalih od prvog Balkanskog rata, odnosno od 1912. godine.

Srbija nema čega da se stidi. Prestalo je vreme ćutanja, prestalo je vreme ćutanja i prelaženja preko toga da su Srbi uvek za nešto krivi. To ćutanje je prekinuo naš predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije u tome ga podržava, jer Srbi nemaju čega da se stide. Srbi imaju slavnu i herojsku istoriju, srpski vojnici uvek su branili svoje ognjište i svoj prag i uvek su bili na strani antifašizma.

Moram da pomenem da su kosti srpskih vojnika, srpskih boraca, već sam rekla da su rasuti po čitavom svetu, ali moram da pomenem da se srpsko vojničko groblje nalazi i u Tunisu, 1.200 kaplara gvozdenog puka tamo je večno ostavilo svoj život. Naravno, srpsko vojničko groblje u Tunisu nalazi se zahvaljujući ovoj Vladi u dobrom stanju. Ono je rekonstruisano i obnovljeno i to je mesto stradanja, ali i mesto našeg sećanja na naše slavne pretke.

Zemlje koje zaborave svoju prošlost i koji zaborave svoje pretke, zaboravili su i svoju budućnost.

Mi nemamo prava na to i politika SNS, politika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije upravo ide u tom pravcu.

Predlažem Narodnoj skupštini da u danu za glasanje glasamo za potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Nemačke o ratnim memorijalima. Zahvaljujem.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Srbija zna i pamti. Srbija želi da zna svako stratište i svako grobno mesto u kome su stradali srpski vojnici, ali i civilne žrtve rata, boreći se za slobodu naše otadžbine. Srbija zna i pamti, ne radi osvete, već da se nikada i nikome takvi zločini, kao što su počinjeni na srpskim narodom, ne bi ponovili, da nikada ni jedno dete ne bude ubijeno na najmonstruozniji način, samo zato što je srpsko. Politika Vlade, politika predsednika Aleksandra Vučića, je politika mira, politika stabilnosti i možda najjača poruka mira je poruka koju je Aleksandar Vučić uputio građanima Srbije, a to je da on ne želi da ni jednog vojnika svojoj majci vrati u kovčegu.

To je sasvim dovoljan pokazatelj da je Srbija čvrsto opredeljena i rešena za mir i stabilnost kako u Srbiji, tako i u čitavom regionu, ali naravno, svi moraju da znaju da se stradanja Srba, „Oluje“ i novi pogromi nikada više neće dozvoliti, jer Srbija jeste mala, ali danas je i te kako snažna zemlja.

Ono što moram da istaknem, a tiče se sporazuma, pre svega između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke, o ratnim memorijalima, to je da bez obzira što smo bili na različitim stranama, Nemci su izrazili pokajanje i suočili se sa onim što su njihovi preci činili.

Postoji jedna država na Balkanu, nekada smo bili u zajedničkoj državi, Saveznoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, koja se nikada nije suočila sa žrtvama koje je počinila, i to u vreme Drugog svetskog rata, kao saradnik fašizma i fašističkog okupatora na prostoru Nezavisne Države Hrvatske.

Ponovo ću se vratiti na stradanje naših vojnika u Prvom svetskom ratu, na njihovo odvođenje kao ratne zarobljenike u druge logore, pre svega u Nemačku, pošto se o tom sporazumu radi, i moram da navedem, ovlašćeni predstavnik SNS govorio je o Srpskom vojničkom groblju u Ulmu, a ja ću govoriti o koncentracionom logoru koje se nalazi nadomak Ulma, u Kubergu, gde su zatvarani srpski ratni zarobljenici iz Prvog svetskog rata, koji su dovođeni sa ratišta i uglavnom su pripadali Drinskoj, Moravskoj i Timočkoj diviziji, ali sem ratnih zarobljenika, dovoženi su i žene, deca i starci. To je bilo mučilište i za Srbe i za Ruse. Stradao je veliki broj naših vojnika i civilnih lica, ali se tačno znaju imena 146 lica koja su zauvek ostala na groblju, na nekadašnjem logoru u Kubergu.

Takođe, moram da istaknem da su taj spomenik, kao spomenik na sećanje na žrtve srpskih zarobljenika, podigli u stvari njihovi drugovi.

Takođe, moram da istaknem da u Prvom svetskom ratu su u logore, u Nemačku, odvođene i žene i deca i starci, da su Dunavom, rekom koja danas spaja mnoge evropske države odvoženi kako ratni zarobljenici, tako i civili.

Takođe, moram da istaknem da su u Drugom svetskom ratu iz logora takođe odvođeni ratni zarobljenici, ali i civili u marvenim stočnim vozovima. Mnogi od tih zarobljenika nisu ni stizali na odredište, već su gubili živote od žeći, od izgladnjivanja, od prenatrpanosti, od bolesti u samim vozovima. Veliki broj njihovih kostiju ostao je na prostoru Savezne Republike Nemačke.

Naravno da je ovaj sporazum itekako važan da bismo se sećali, da bismo pamtili, kako nam se takve stvari više nikada ne bi ponovile.

Ali, na prostoru NDH tokom Drugog svetskog rata postojao je logor Jasenovac, koncentracioni logor u kome je izvršen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. Izraelski istoričar Grajf, inače poznat za izučavanje holokausta, napisao je knjigu "Jasenovac, Aušvic Balkana". To dovoljno govori o istrebljenju i Srba i Jevreja i Roma.

Jasenovac je najveći podzemni grad stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda u Drugom svetskom ratu. Doktor Grajf je u svojoj knjizi opisao 57 načina mučenja, zlostavljanja i torture nad zarobljenicima Srbima, Jevrejima i Romima. Najpotresnija su svedočenja i načini opisivanja mučenja srpske dece. Između ostalog, u NDH u Jasenovcu ustaše su zlostavljale, odnosno ubijale decu na taj način što su im lomili lobanje udaranjem dečijih glava o zid. Mučili su decu i na taj način što su ih nabijali na bajonete pred očima majki. Mučili su decu i na taj način onu malu, sasvim malu, gotovo bebe, stavljajući ih u furune kako bi izgorela. Mučili su decu tako što su ih žive trpali u kreč kako bi sagoreli.

Ima li većih monstruoznih radnji, većih zločina i većeg genocida od onog što su ustaše u NDH radili tokom Drugog svetskog rata u koncentracionom logoru Jasenovac?

Nigde u zemljama koje su bile saradnice fašističke Nemačke nisu postojali koncentracioni logori za decu. Jedini koncentracioni logori za decu su postojali na području NDH i u tim logorima živote je izgubilo više desetina hiljada dece. Nikada Hrvati za to nisu iskazali pokajanje. Naprotiv, oni žele da taj broj žrtava umanje.

Prema popisu Zemaljske komisije, odmah posle Drugog svetskog rata, u Jasenovcu, koncentracionom logoru, u kome je izvršen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima, ubijeno je najmanje 700.000 ljudi, od toga najveći broj Srba.

Veliko stratište srpskog naroda u okviru Jasenovačkog logora nalazi se u Donjoj Gradini, gde je ubijeno oko 360.000 ljudi, uglavnom Srba, od toga 20.000 dece.

Moram da napomenem da je u selima Potkozarja, Kozarskoj Dubici i drugim selima trebalo da prođe čitavih 20 godina kako bi prvi vojnik stasao da ide u vojnike, jer ustaše na prostoru NDH ubijali su sve što je srpsko od deteta, žena, staraca. Ženama koje su bile trudne vadili su fetus iz stomaka, a zatim su ušivali u utrobu mrtve pacove. Zlo, zločin, genocid.

Moram da kažem da je Jasenovac dugo decenija bio pokriven nekim velom ćutanja, kao da su žrtve, a to su Srbi, Jevreji i Romi, trebale da ćute radi nekog mira. I ćutali su. Prvi koji je o ovome javno progovorio je predsednik Republike Aleksandar Vučić. Prvi koji je o ovom stradanju progovorio na pravi način, o stradanju koje je nezabeleženo u Drugom svetskom ratu, jer ponovo kažem, nigde nisu postojali koncentracioni logori za decu sem na području NDH, je upravo predsednik Aleksandar Vučić.

Upravo da se zna, da se pamti, da naša deca uče da je nekada jedan narod, mada nisam sigurna ni da ustaše pripadaju ljudskom rodu, učinio takav pomor jednog drugog naroda, dece, žena, a samo zato što imaju srpsko ime i prezime.

Danas se predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao sa srpskim patrijarhom i dogovoreno je da na području Donje Gradine, jednom od najvećih stratišta u okviru logora Jasenovac, bude izgrađen memorijalni centar kao opomena i kao mesto na koje će odlaziti, i učiti, i znati šta se dešavalo našem narodu tokom Drugog svetskog rata.

Dvadeseti vek bio je obeležen i mnogim drugim stradanjima srpskog naroda. U akciji „Oluja“ sa prostora Hrvatske devedesetih godina u jednom danu proterano je 250 hiljada Srba, četiri hiljade je poginulo, a u traktorskim kolonama, na traktorima bila su deca koja su spašavala svoje majke, svoje bake, svoju braću i sestre, koja su morala da voze te traktore, jer su im ustaše pobile očeve, stričeve, ujake, sve muške glave.

Svake godine, kao pomen na žrtve u akciji „Oluja“, taj dan obeležavamo kao dan sećanja, dan bola i patnje, za razliku od Hrvatske koja taj dan slavi kao dan pobede. Pobede ne znam čega, jer je jedan čitav narod koji je inače bio konstitutivni narod u Republici Hrvatskoj proteran sa svojih vekovnih ognjišta, samo zato što imaju srpsko ime i prezime.

Kada su u pitanju dalja stradanja našeg naroda, njih je zbilja u 20. veku bilo puno. Moram da napomenem i stradanje našeg naroda tokom zločinačkog bombardovanja 1999. godine od strane NATO pakta, koje je trajalo 78 dana. Za tih 78 dana svakog dana iz vazduha, iz nevidljivih bombardera stradalo je i bilo ubijano po jedno dete. Deca su ubijana na noši, deca su ubijana u zagrljaju roditelja. To je ono što će sigurno ostati zabeleženo u našoj istoriji, ali ni toga se niko nije setio da oda počast svim onim stradalim tokom NATO agresije do našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Niko se nije setio ni 107 vojnika sa Košara koji su imali 24 godine, a koji su između smrti za svoju otadžbinu i života birali smrt za otadžbinu. Prethodne vlasti su se njih stidele. Jedino predsednik Aleksandar Vučić, ova Vlada, svake godine, takođe, prilikom obeležavanja godišnjice NATO agresije poziva i preživele junake sa Košara, jer su oni najbolji deo nas.

Naravno, poruka ovog sporazuma svakako jeste dalje unapređenje bilateralnih odnosa između Srbije i Savezne Republike Nemačke, ali moram da istaknem još jednu činjenicu koja nije zapamćena u istoriji vojničkog ratovanja, a to je da je neprijatelj podigao neprijatelju spomenik. Naime, u Prvom svetskom ratu nemački vojskovođa Makenzen podigao je spomenik srpskim vojnicima, braniocima Beograda, njih 36, koji su dva dana i dve noći čuvali druge branioce Beograda kako bi se izvukli iz Beograda, a njih 36 sa još dva britanska i jednim francuskim vojnikom položili su život za odbranu Beograda.

Nemački vojskovođa, kada je obišao mesto na kome su svi srpski vojnici stradali i gde je ubijeno i 200 nemačkih vojnika, rekao je da je o takvoj vojsci učio i čitao samo u bajkama. Na spomeniku koji je podignut srpskim borcima piše da je podignut srpskim junacima.

Istoriju moramo da znamo, sa istorije moramo da skinemo prašinu, istorija je deo i sadašnjosti i naše budućnosti. Mi smo opredeljeni za mir i krupnim koracima koračamo u budućnost, kako se nikada ne bi desilo da naš narod ponovo strada. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalazi jedan sistemski nov zakon, to je Zakon o zaštiti potrošača.

U fokusu SNS, u fokusu poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ je zaštita najboljeg interesa svakog građanina Republike Srbije u bilo kojoj ulozi se on pojavljuje. Ovde se radi, naravno, o zaštiti pomoći potrošačima, građanima Republike Srbije koji se nalaze u ulozi potrošača.

Moram da istaknem da je Srbija ekonomski napredovala i zahvaljujući ekonomskom napretku tržište se razvijalo, a zaštita potrošača i najbolji način zaštite potrošača u stvari ukazuje da konkurencija mora da bude zdrava, da posluje na zakonskim osnovama i da bude fer i korektna.

Konkurencija, zdrava tržišna konkurencija i te kako je značajna sa aspekta privrednog rasta i razvoja, a Republika Srbija, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije iz godine u godinu krupnim koracima beleži ekonomski rast i napredak i beleži bolji životni standard svakog građanina Republike Srbije.

Ono što najpre želim da ukažem, to je da je u ovom zakonu prethodila jedna široka javna rasprava, da su u predlog i donošenje ovog zakona bile uključene organizacije, odnosno udruženja potrošača i savezi, da je bila uključena Privredna komora, da je predlog zakona razmatrao i skupštinski Odbor za privredu, da su bili uključeni profesori pravnih fakulteta i druge relevantne institucije i da su svi oni prigovori i primedbe, koji su bili opravdani, ušli i postali sastavni deo zakona.

Ono što je ključna izmena u ovom zakonu odnosi se u stvari na zaštitu potrošača i to na zaštitu potrošača kroz učestvovanje u vansudskom posredovanju. Zašto je to važno sa aspekta potrošača? To je važno zato što potrošači više neće morati da pokreću sudske sporove, niti da se izlažu bespotrebnim troškovima, jer je kroz ovaj zakon nametnuta obaveza trgovcima da učestvuju u vansudskom posredovanju i da u stvari postignu dogovor sa potrošačem, odnosno kupcem tih proizvoda.

Moram da istaknem da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pomaže i nevladinu organizaciju, udruženja potrošača i to kroz dodeljivanje finansijskih sredstava za sve one projekte koji su od javnog interesa i tiču se zaštite potrošača.

Takođe, moram da istaknem da će Ministarstvo trgovine, odnosno Vlada Republike Srbije je opredelila već od 2020. godine i novčana sredstva za rad tela koja će sprovoditi postupke posredovanja i to je za 2020. godinu pet miliona, za 2021. godinu osam miliona i 2022. godinu deset miliona dinara. To je i te kako značajno sa aspekta potrošača zato što neće morati da se izlažu dodatnim troškovima, kao naravno značajno je i sa aspekta trgovaca.

Moram da istaknem da je ukupno udruženja za zaštitu potrošača u Srbiji registrovano 90. Nalaze se u APR-u, 24 se nalaze i u Ministarstvu trgovine i moram da istaknem da se sedam udruženja potrošača sa Zlatiborskog okruga takođe nalaze na evidenciji i Ministarstva trgovine.

Takođe, moram da istaknem da su data veća ovlašćenja inspekciji, a posebno, i to je naravno usmereno ka jednom jedinom cilju, a to je zaštita potrošača da prema trgovcima, odnosno pružaocima usluga mogu da izreknu prekršajni nalog što znači da se naplata može izvršiti odmah na licu mesta kako se ne bi odlazilo na sud i kako ne bi sudski sporovi trajali predugo, a naravno predugi sudski sporovi samo idu na štetu potrošača.

Ono što želim da istaknem, da u jednom delu ovog zakona odnosi se i na Ministarstvo pravde koje će voditi urednu evidenciju o svim potrošačkim sporovima na taj način što će sudovi biti u obavezi da dostavljaju izveštaje do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu o svim potrošačkim sporovima, o dužini njihovog trajanja i naravno o broju završenih sudskih postupaka.

Takođe, želim da isteknem da Srbija u svakom pogledu bez obzira na pandemiju Kovida, na gotovo najveću svetsku ekonomsku krizu, u ekonomsku smislu napreduje. To se odražava i kroz stanje javnog duga, koje iznosi 55,2% danas. Moram da istaknem da u vreme žutog tajkunskog preduzeća Dragana Đilasa koji ništa drugo nisu znali da rade nego da proizvode javni dug, javni dug je iznosio 79%.

Moram takođe da istaknem da je Srbija tokom 2021. godine, bez obzira na pandemiju Kovida jedna od retkih zemalja u svetu koja je povećala minimalnu zaradu, koja je povećala neoporezivi deo zarade za poslodavce, koja je povećala penzije za 5,9%, koja je povećala plate. Znači, Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić i te kako brinu o građanima i država čini sve da pomogne i građanima i privredi.

Osam milijardi evra država Srbija je uložila u tri paketa pomoći i podrške i građanima i privredi i to priznaje čitav svet i MMF i Svetska banka i Međunarodna organizacija rada koja kaže da je Republika Srbija imala najizdašnije i najsveobuhvatnije mere pomoći građanima i privredi i čak da je stopa siromaštva u Srbiji smanjena bez obzira na pandemiju Kovida.

U vreme tajkuna Dragana Đilasa i u vreme žutog pljačkaškog preduzeća za 12 godina ojadili su građane, državu i privredu za 100 milijardi evra. Samo Dragan Đilas u Beogradu, kao gradonačelnik, ojadio je budžet Beograda za milijardu i 200 miliona dinara, a svoje privatne džepove napunio sa 619 miliona evra. Zamislite, tajkun Dragan Đilas i naravno njegov drugar Šolak ne libe se da pored potrošačku korpu 2010. i 2020. godine. Sramota je što to uopšte rade jer narod zna i pamti.

Roditelji znaju da su u vreme Dragana Đilasa 400.000 ljudi ostalo bez posla, da su u prodavnice išli da bi za doručak na crtu kupili jedno jaje za doručak svojoj deci, da je 25,9% ljudi bilo nezaposleno. Danas je taj broj jednocifren. Da su ugasili, zatvorili sve fabrike koje su postojale u Srbiji, rasprodali, opljačkali. Iz fabrika su čak iznošeni i delovi mašina.

Danas se Srbija radi i gradi. Nigde se više ne radi u ovom delu Evrope, a sigurno ni u Evropi, nego u Srbiji. Srbija je danas jedno veliko gradilište. Ukupni stranih investicija danas imamo 2 milijarde i 600 miliona evra. Po tome smo lider. Znači, investitori imaju poverenja u rad Vlade Republike Srbije, imaju poverenja u politiku Aleksandra Vučića. Zato su ovde njihova ulaganja velika. Samo u nemačkim kompanijama danas radi 72.000 radnika, a 2014. godine broj zaposlenih u nemačkim kompanijama bio je 17.000.

Tu bezočnu laž koju su Dragan Đilas i Šolak objavili odnosi se da je prosečna potrošačka korpa u 2010. godini, znači u vreme žute najkunske vlasti, u vreme kada je MMF videći s ima posla iz Srbije pobegao glavom bez obzira, oni tvrde u tom listu da je potrošačka korpa u 2010. godini bila 32.000 dinara. Stvarna potrošačka korpa je bila 54.000 dinara. Znači, oni ne lažu na malo, oni lažu na veliko. Lažu sve. Svaka njihova izgovorena reč je laž, jer oni politike nemaju. Oni su mrzitelji svega naprednog u Srbiji, mrzitelji su dece, mrzitelji su dece pre svega našeg predsednika Aleksandra Vučića, ali mrzitelji su sigurno i sve druge dece. Oni jedino vole svoje privatne džepove i svoj keš na razno-raznim destinacijama rasutim po svetu.

Narod Srbije zna i pamti i zato laž, prevara, manipulacija, pljačka nikada neće dobiti podršku naroda. Oni su već poslati na smetlište istorije da se koprcaju i valjaju u sopstvenom blatu.

Aleksandar Vučić svakog dana živi i radi za Srbiju i bolji život građana Srbije. To narod, takođe, vidi i zna i zato politika Aleksandra Vučića nema alternativu, radi budućnosti, radi sve naše dece. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Centar za socijalni rad "Priboj" (Socijalni radnik) Republika Mesečno 56581.00 RSD 01.08.1983 -
- Ministarstvo rada i socijalne politike (Ugovor o delu) Javni izvor prihoda Mesečno 34800.00 RSD 01.01.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 58000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 58000.00 RSD 03.06.2016 -