Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8890">Milanka Jevtović Vukojičić</a>

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moj amandman odnosi se na zaštitu ranjivih grupa i ovde bih skrenula pažnju na ranjive grupe koje se tiču Roma, odnosno romske nacionalne manjine, s obzirom da nam je svima dobro poznato da Romi po ukupnom broju predstavljaju drugu nacionalnu manjinu po svojoj veličini.

Najpre želim da napravim paralelu između vlasti na čijem je čelu bilo žuto preduzeće, sada u različitim agregatnim stanjima, ali u periodu od 2009. do 2012. godine i obratiću pažnju na period posle 2012. godine, a tiče se zaštite osnovnih prava Roma. Moram da istaknem da je u vreme vladavine bivšeg režima, žutog preduzeća, Srbija, sem opljačkanih fabrika, sem više od 400 hiljada otpuštenih radnika iz preduzeća, imala i pravno nevidljive ljude. Ta pravno nevidljiva lica, odnosno lica koja nisu bila upisana u MKR, lica koja nisu imala lična dokumenta, lica koja nisu imala zdravstvene knjižice, lica koja nisu imala radne knjižice, u najvećem broju bili su pripadnici romske nacionalne manjine i njih je bilo oko 30 hiljada. Na taj način bivši režim, žuto preduzeće, na najgrublji mogući način pravilo je diskriminaciju, jer nije postojao zakonski propis, odnosno nije postojao pravni akt na osnovu koga bi se ova lica upisala kao građani Republike Srbije.

Moram da kažem da je već 2012. godine, kada su građani prvi put dali poverenje SNS i njenim koalicionim partnerima, urađen pravni okvir, a to je zakon o izmenama Zakona o vanparničnom postupku, kojim je omogućeno da 25 hiljada lica romske nacionalnosti uglavnom budu naknadno, na osnovu sudske odluke, upisani u MKR i na osnovu toga ostvare sva ona prava koja im u skladu sa zakonima pripadaju, i njima i svim drugim građanima Republike Srbije.

Moram takođe da istaknem da je ova Vlada uradila i strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2018–2026. godina, da je Srbija danas prepoznata kao primer dobre prakse u Evropi kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, moram da istaknem da u Srbiji radi u osnovnim i srednjim školama više od 181 pedagoški asistent, čija je osnovna dužnost pomoć i podrška ranjivim društvenim grupama, pre svega romskoj deci, kako bi u većem obuhvatu prošli kroz osnovno, a kasnije i srednje obrazovanje.

Srpska napredna stranka zalaže se za donošenje politika u skladu sa potrebama nacionalnih manjina i svakako da ovaj zakon ide u prilog tome. Zahvaljujem.
Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman koji se odnosi na saradnju lokalne samouprave i državne uprave, a u cilju zaštite ranjivih društvenih grupa.

Najpre želim da istaknem da je zakon o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi svakako pre svega u interesu povećanja efikasnosti rada lokalne samouprave, ali i u interesu građana samim tim što se zakonskim rešenjima predlaže puno učešće i puna participacija građana u svim onim pitanjima koja se tiču njih samih.

Takođe, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi predložena je i mogućnost da jedna petina građana koji su inače punoletni i imaju biračko pravo mogu da podnesu lokalnoj samoupravi inicijativu za rešavanje nekih pitanja koja su od njihovog vitalnog interesa. Svakako da je posao lokalne samouprave pre svega da radi na razvoju i na stvaranju povoljne investicione klime i takođe da radi na ekonomskom razvoju lokalne samouprave. To su naravno preduslovi za odgovornu socijalnu politiku,

Ja bih sada htela da istaknem nadležnosti lokalne samouprave kada je u pitanju zaštita posebno ranjivih i osetljivih društvenih grupa, a u ovom svom prvom amandmanu najpre ću govoriti o romskoj populaciji, odnosno o romskoj nacionalnoj manjini.

Moram da istaknem najpre da je 2009. i 2010. godine u Gradu Beogradu od strane gradonačelnika Dragana Đilasa izvršen organizovan, brutalan napad na osnovne vrednosti priznate u svakoj demokratskoj zemlji, a kada je u pitanju romska populacija. Te vrednosti su ugrožavanje prava Roma na njih lični integritet, ugrožavanje prava Roma na njihovo dostojanstvo, ugrožavanje prava Roma na dom i ugrožavanje prava Roma na imovinu. On je protiv pravno koristeći dve metode koje su izgleda i danas nažalost poznati nekim ostacima žutog preduzeća, a to su metode prisile, prinude i zastrašivanja raselio protiv pravno bez pristanka oko 300 porodica romske nacionalne manjine i to 114 porodica, među kojima su naravno bila i deca i stari na područje opštine Beogradu u metalne kontejnere sasvim neuslovne i neodgovarajuće za potrebe ovih porodica.

Ono što je još gore, on je takođe 64 porodice sa malom decom i bolesnima transportovao autobusima, uglavnom u južne krajeve odakle su navodno pripadnici romske nacionalnosti rekli da dolaze.

Ono što moram da istaknem, da je Vlada Aleksandara Vučića još 2014. godine prvi put, kada su u pitanju Romi ustanovila popis neformalnih naselja koja se nalaze na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a zašto je to važno, zato da bi se sredstva planski usmeravala upravo u ta područja gde se nalaze pripadnici te nacionalne manjine.

Moram da istaknem da su u Srbiji registrovana 583 neformalna naselja, da je već urađeno 12 urbanističkih planova za romska naselja u deset gradova i opština i moram da istaknem da je za razliku od političke Dragana Đilasa, koja je pripadnike posebno osetljive romske populacije smeštala u kontejnere, danas ova Vlada pripadnike romske nacionalnosti, ovo je opština Odžaci, ovo su 34 stambene jedinice koje su potpuno komforne, koje su od tvrdog materijala, koje su potpuno energetski izolovane. Namenjene su 34 romske porodice za ukupno 106 ljudi.

Sem izgradnje ovakvih kuća, koje su komforne, uslovne, u Republici Srbiji se još otprilike 30 projekata radi upravo sa istom namenom. Moram da istaknem da je za SNS multietničko pitanje jedno od najznačajnijih pitanja srpskog demokratskog društva, a pitanja koja se tiču ranjivih grupa su i te kako važna. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanice, SNS svakako u danu za glasanje podržaće sve predložene zakone iz razloga što su oni sastavni deo reformskih programa i reformskih aktivnosti koje sprovodi Vlada Republike Srbije.

Ono na šta bih htela da se osvrnem to je Predlog predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da za guvernera Narodne banke Srbije bude izabrana ponovo gospođa Jorgovanka Tabaković.

Smatram da je predlog apsolutno opravdan, a opravdanost ovog podloga potvrđuju rezultati rada Jorgovanke Tabaković u periodu od 2012. godine do 2018. godine.

Naime, 2012. godine kada je Jorgovanka Tabaković preuzela Narodnu banku Srbije dinar je bio četvrta najgora valuta na svetu od 178 zemalja. To je ono što je „žuto preduzeće“ posle svoje vladavine, ostavilo SNS kada je u pitanju vrednost dinara.

Za ovih šest godina što se tiče dinara, prošle godine dinar je proglašen za drugu najbolju valutu u svetu. Jorgovanka Tabaković takođe treba da bude ponovo izabrana za guvernera NBS zato što je očuvana niska inflacija, inflacija u granicama cilja i ona se kreće oko 2%.

Moram da naglasim da od ukupno 44 zemalja EU, 31 zemlja ima nisku inflaciju, odnosno deflaciju. U tih 31 zemlje spada i Republika Srbija. Posle vladavine „žutog preduzeća“ 2012. godine inflacija je bila dvocifrena.

Prema tome, jedno i drugo su rezultati odgovorne monetarne politike koja je apsolutno bila usklađena sa fiskalnom i finansijskom politikom koju je sprovodila Vlada Republike Srbije.

Ono što moram takođe da naglasim, to je poverenje građana Republike Srbije u dinar, kao svoju valutu, jer je štednja u dinarima za ovih šest godina znatno porasla.

Takođe, moram da istaknem da i strani investitori i te kako imaju poverenja u političku i finansijsku stabilnost. To svakako pokazuje i povećanja tražnja za hartijama od vrednosti, što svakako pokazuje da investitori imaju nameru da u Srbiji ostanu, da otvaraju fabrike i da se otvaraju nova radna mesta.

Investitori doživljavaju Srbiju kao sigurnu i ekonomsko stabilnu zemlju za svoje ulaganje. Jorgovanka Tabaković sem svojim impresivnim delom postignuća na obrazovnom planu, gde se pokazala kao stručnjak u oblasti finansija, u oblasti bankarstva, ona pre svega poseduje još jedan kvalitet, a to je ekonomski patriotizam.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena guvernerko, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, brzo, efikasno i pouzdano korišćenje finansijskih usluga jeste u interesu i građana i privrede Republike Srbije.

Moj amandman odnosi se na zaštitu ranjivih grupa, pre svega osoba sa invaliditetom. Moram da ponovim da je i brzina i efikasnost i pouzdanost i te kako značajna i sa aspekta finansijske zaštite ranjivih grupa, pre svega osoba sa invaliditetom. Vrlo je važno što ste ovim Predlogom zakona normirali pravo korisnika na informisanje. To je i te kako značajno za ranjive društvene grupe, pre svega osobe sa invaliditetom iz razloga što se ovim zakonom pružalac finansijske usluge obavezuje da pruži tačne, jasne, precizne, relevantne informacije koje se tiču korišćenja finansijskih usluga.

Zašto je ovo važno? Zato što osobe sa invaliditetom i ranjive društvene grupe raspolažu digitalnim veštinama i znanjima, ali ne raspolažu, a na kraju krajeva nisu ni dužni da raspolažu, dovoljnim finansijskih znanjima. Zato je obaveštavanje, odnosno informisanje pružalaca i te kako važno. Zašto je ono još važno? Zato što smanjuje rizik da osobe sa invaliditetom i ranjive društvene grupe zaključe štetne ugovore zbog kojih bi se možda kasnije kajale. Zašto je još važno? Zato što im ono daje slobodu izbora da izaberu onu finansijsku uslugu koja je isključivo u skladu sa njihovim potrebama.

Želim da naglasim da ste sinhronizovanim i koordinisanim aktivnostima sa Vladom Republike Srbije i te kako doprineli poboljšanju kvaliteta života svih građana i privrede. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena guvernerko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, ekonomska i socijalna politika su uzročno-posledično povezane. Niska inflacija, stabilnost kursa dinara, otvaranje fabrika i zapošljavanje novih ljudi, rast BDP od 4,5% samo za prvo tromesečje su elementi odgovorne ekonomske politike, ali i temelj odgovorne socijalne politike i posebno temelj odgovorne socijalno-zaštitne funkcije koju država ima prema najranjivijim kategorijama stanovništva. Takođe, ovo su elementi koji utiču na smanjenje siromaštva, pa samim tim i na procenat ranjivih kategorija stanovništva.

Moram da istaknem da je u vreme žutog preduzeća, od Pajtića do Đilasa, na najgrublji mogući način vršena pljačka dece ometene u razvoju. Naime, Pajtić je gradnjom, tobože, dvorca Heterlend oštetio decu mentalno ometenu u razvoju za 157 miliona. Od dvorca Heterlend nije bilo ništa, a žrtve su bila deca ometena u razvoju.

Takođe, Đilas u vreme vršenja vlasti i u vreme kada se nalazio na funkciji, pod izgovorom da gradi dnevni boravak za decu, protiv pravno je uzurpirao najelitniji deo zemljišta na Košutnjaku i izgradio kuću „Velikog brata“. Iza toga su ostali samo smeće i uginule životinje, a naravno ponovo su obmanuta deca.

Za razliku od njih, navešću da odgovorna vlast SNS u prethodnom periodu samo u Beogradu omogućila je za 330 lica sa smetnjama u mentalnom razvoju lične pratioce, a za 52 osobe omogućeni su personalni asistenti.

Takođe, moram da naglasim da su renovirani i dnevni boravci za decu ometenu u razvoju, u skladu sa najvišim mogućim standardima i korisnici dnevnih boravaka su upravo deca one kategorije kojima su ti objekti i namenjeni.

Poštovana gospođo guvernerko, želim da istaknem da ste, sem visokog znanja ekonomske i finansijske politike i odgovornom monetarnom politikom na čelu NBS, pokazali još jednu vašu osobinu, a to je patriotizam i na tome vam čestitam.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospođo guvernerko, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, sem što je pomenuti zakon donet na jedan potpuno transparentan, potpuno otvoren način, kroz javne rasprave, on je, naravno, izrađen u skladu sa metodologijom izrade zakonskih propisa, tako da neke primedbe koje smo ovde čuli, da nije u skladu i da nisu pojedini članovi zakona poređani redom kako treba, apsolutno ne stoje.

Naravno, moram da istaknem da je član 3. Predloga zakona izuzetno značajan sa aspekta uporedivosti sa drugim zakonskim propisima. Zašto je to važno? Važno je zato da bi zakon imao svoju punu implementaciju, odnosno da bi bio implementiran u punom obimu on ne može da bude u koliziji sa drugim zakonskim propisima koji se tiču zaštite korisnika finansijskih usluga.

Ono na šta se moj amandman odnosi to je zaštita ranjivih društvenih grupa.

Poštovana guvernerko, moram da izrazim zadovoljstvo što ste vi ovim Predlogom zakona prepoznali ranjive društvene grupe, a to su, pre svega, poslovno nesposobna lica i predvideli ste da u postupku pregovaranja i zaključenja ugovora sa poslovno nesposobnim licima pružalac finansijske usluge to čini sa njihovim zakonskim zastupnicima i u skladu sa njihovim potrebama i u skladu sa njihovim najboljim interesom.

Takođe moram da istaknem da će ovaj zakon itekako veliku važnost imati za 8% osoba sa invaliditetom, koliko ih ima u ukupnoj populaciji našeg stanovništva, jer će na brz, jednostavan i efikasan način moći da reše mnoga plaćanja, ne nailazeći ni na kakve prepreke i na administrativne barijere.

Politika SNS i politika našeg predsednika Aleksandra Vučića je za život svih građana bez prepreka. Ovaj zakon ide u prilog tome. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana guvernerko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se nalazio set zakona koji je predložila Narodna banka Srbije i ja sam u načelnoj raspravi rekla da su svi zakoni u interesu građana, u interesu privrede, u interesu razvoja finansijskih usluga i u interesu razvoja uopšte čitave zemlje i njenih građana, a samim tim i u cilju unapređenja kvaliteta života i standarda njenih građana.

Podnela sam amandman na zakon koji se odnosi na zaštitu korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu. Najpre, moram da istaknem, da u samom nazivu zakona, njegov fokus i njegov cilj, u stvari, određen je samim nazivom zakona. Šta je cilj? Zaštita korisnika finansijskih usluga. Zašto je to osnovni cilj ovog zakona? Zato da bi se na najmanju moguću meru sveo rizik. Rizik, naravno, nikada nije moguće apsolutno isključiti, ali ovim zakonom rizik za korisnika finansijske usluge svodi se na najmanju meru zato što on kod korišćenja usluge na daljinu, predstavnik finansijske institucije, odnosno finansijska institucija nije fizički prisutna i na taj način se korisnik štiti da ne može doći u situaciju da on izabere neku finansijsku situaciju zbog koje će se kasnije kajati ili dovesti sebe u stanje finansijskog siromaštva, odnosno u stanje koje se može negativno odraziti na njegov kvalitet života.

Moram da istaknem da je svakako digitalizacija i korišćenje savremenih telekomunikacionih usluga strateško opredeljenje i Vlade Aleksandra Vučića, ali i strateško opredeljenje koje je nastavila da sprovodi Vlada Ane Brnabić. Otovreni podaci, a to su podaci koji su pogodni za računarsku obradu i za razmenu putem interneta jesu podaci koji i te kako doprinose i privrednom razvoju, ali i održivom ekonomskom razvoju. U savremenom svetu otvorenim podacima i njihovoj upotrebi danas se govori kao o novoj nafti.

Moram takođe da istaknem da je i ovaj zakon, i te kako u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za smanjenje sive ekonomije, jer su i u pitanju povećanje obima bezgotovinskog plaćanja, a svakako da je jedan od prioriteta SNS smanjenje sive ekonomije i legalno poslovanje.

Na kraju želim da istaknem kada su u pitanju ranjive grupe, bez obzira što je žuto preduzeće danas u različitim agregatnim stanjima i danas apsolutno nisu ovde, a i njihove primedbe apsolutno nisu imale nikakvu argumentaciju, niti su bile zasnovane na realnosti, već samo na ličnim uvredama, što je porazno, naravno, za njih.

Želim da istaknem, u stvari, da nijedno novčano davanje koje se odnosi na najugroženije kategorije stanovništva nije smanjeno niti njima uskraćeno. Samo adekvatnom ekonomskom politikom može se omogućiti i adekvatna socijalno zaštitna funkcija države. Adekvatnu ekonomsku politiku i temelje ekonomske politike ovoj zemlji postavio je Aleksandar Vučić. Samim tim i socijalno zaštitna funkcija države biće kvalitetnija i bolja. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se nalazi set zakona čiji je podnosilac NBS, kao i zakoni čiji je podnosilac Ministarstvo privrede. Srpska napredna stranka nema dilemu i u danu za glasanje podržaće sve zakonske predloge zato što oni jesu u interesu građana, u interesu privrede, u interesu razvoja i napretka Republike Srbije.

Najpre želim da istaknem da smo ovde od pojedinih poslanika različitih pojavnih oblika žutog preduzeća u prethodna dva dana imali prilike da čujemo razne zamerke, doduše, te zamerke se nisu odnosile na predložene zakone, s obzirom da oni izgleda nisu ni imali vremena da pročitaju predložene zakone.

Moram da istaknem da su kritike dolazile i od onih koji su opljačkali decu ometenu u razvoju, koji su uzurpirali najkvalitetnije zemljište na Košutnjaku gradeći kuću „Velikog brata“ pod izgovorom da grade dnevni boravak za decu, od onih u čije vreme je dinar bio četvrta najslabija valuta i zamislite, poštovani građani, četvrta najslabija valuta od ukupno 178 zemalja sveta, od onih od kojih je MMF glavom bez obzira otišao 2011. godine, od onih koji su otpustili 400.000 radnika, od onih u čije vreme su se mnogi gradovi u Srbiji upravo zbog siromaštva, zbog toga što građani nisu imali posla, nazivali gradovima koji su se nalazili u dolinama gladi, od onih u čije vreme su mašinski inženjeri, lekari morali da rade raznorazne poslove, naravno, ne u skladu sa svojim kvalifikacijama, raznorazne poslove za nadnicu da bi prehranili svoje porodice.

Krajnje je licemerno i duboko nemoralno prema građanima Srbije. Doduše, građani Srbije to su prepoznali pa od 2012. godine u kontinuitetu poverenje daju SNS i Aleksandru Vučiću zato što iza politike SNS stoje rezultati, stoji zaposlenost, stoji bolji život i standard svakog našeg građanina.

Oni u čije vreme je postojalo 27% nezaposlenih građana danas govore o nezaposlenosti, a nezaposlenost je za ovo vreme smanjena na 12%. Ona je, naravno, i dalje velika, ali SNS i Vlada Aleksandra Vučića, a Vlada Ane Brnabić nastavila je to u kontinuitetu da čini, stvara ambijent za veće upošljavanje radnika i samim tim za povećanje kvaliteta života i standarda svih naših građana.

Naravno, moram da istaknem da u njihovo vreme, odnosno u vreme žutog preduzeća, inflacija je bila dvocifrena. Danas, od 44 zemalja EU, 31 zemlja nema visoku inflaciju, odnosno ima deflaciju. Srbija se danas nalazi u grupi od 31 zemlje kada je u pitanju inflacija, što znači da se nalazi u okvirima evropskog cilja, odnosno u ciljanim granicama inflacije, kako je to i predviđeno.

Zašto je važna ova niska inflacija? Niska inflacija i te kako obezbeđuje kupovnu moć građana Srbije i utiče na poboljšanje kvaliteta života. Tako to radi NBS i odgovorna Vlada od 2014. godine, na čijem je čelu bio sadašnji predsednik Aleksandar Vučić.

Takođe moram da istaknem da je u ovom periodu od šest godina povećan BDP. Samo u prvom tromesečju ove godine BDP je povećan za 4,5%. Šta je važno ovde napomenuti? Važno je napomenuti njegovu strukturu. Struktura rasta BDP zasniva se upravo na investicijama i na aktivnostima u realnom sektoru, pre svega u sektoru građevinarstva i prerađivačkoj industriji. Moram da istaknem da je u sektoru prerađivačke industrije u 14 gradova prerađivačkog sektora samo u prvom tromesečju zabeležen dvocifren rast izvoza, što i te kako utiče na rast BDP. Takođe moram da istaknem da su planirane investicije 2,6 milijardi evra. To svakako pokazuje da investitori imaju poverenje pre svega u političku, ali i u finansijsku stabilnost naše zemlje.

Ono što takođe želim da istaknem, a tiče se Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, želim da pohvalim NBS zato što je Zakon o platnim uslugama donet ovde u Narodnoj skupštini 2014. godine, a počeo je sa primenom 2015. godine. Narodna banka Srbije se odnosila krajnje odgovorno prema ovom zakonu, odgovorno u smislu praćenja implementacije ovog zakona i u smislu suočavanja sa teškoćama koje su se pojavile prilikom njegove realizacije. To znači da je praćenje implementacije zakona i te kako važno sa aspekta zaštite korisnika platnih usluga i ovim zakonom, u stvari, povećava se kvalitet korisnika platnih usluga.

Takođe želim da istaknem vrlo značajan aspekt ovog zakona, a to je aspekt finansijske inkluzije, odnosno finansijske uključenosti svih građana u uključivanje u finansijski sistem i korišćenje platnih kartica i finansijskih usluga. Zašto je to važno? To je i te kako važno sa aspekta smanjenja sive ekonomije, ali i sa aspekta pranja novca i eventualno i sa aspekta finansiranja terorizma. Moram da istaknem da je prvi put ovim Predlogom zakona pravno određeno šta su to platni računi i šta su to osnovne platne usluge. Naravno, ovaj zakon je značajan i sa aspekta usaglašavanja sa Direktivom 92 iz 2014. godine koju je donela EU. Takođe, sada su banke dužne da na zahtev svakog građanina koji ima zakoniti boravak u Republici Srbiji omoguće mu otvaranje tekućeg računa, odnosno omoguće korišćenje osnovnih finansijskih usluga.

Gospođo guvernerka, 6. avgusta 2012. godine, simbolično na dan rudara, ovde u Narodnoj skupštini izabrani ste za guvernera NBS. Moram da istaknem da ste za ovih šest godina rudarskim radom, a to znači svojom odgovornošću, marljivošću, upornošću, vodili adekvatnu monetarnu politiku čuvajući kredibilitet NBS, koja je stara 130 godina. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, ovim Predlogom zakona šalje se jasna poruka da je Srbija zemlja u kojoj se radi i gradi u cilju poboljšanja kvaliteta života pripadnika snaga bezbednosti, ali i svih drugih građana, kao i u cilju smanjenja siromaštva.

Građevinska industrija itekako utiče na rast BDP zato što zapošljava veliki broj ljudi, a povećanjem zaposlenosti direktno se utiče na smanjenje siromaštva.

Takođe, povećanjem zaposlenosti povećava se i prihod u budžetima lokalnih samouprava i prihod u državi uopšte i na taj način i ranjive kategorije imaju benefite i koristi, jer država na adekvatan način može da odgovori svojoj socijalnoj zaštitnoj funkciji.

Proces uništavanja države i snaga bezbednosti zauvek je za nama, jer su građani Republike Srbije od 2012. godine rekli da vlast u Srbiji želi da preuzme SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Iz godine u godinu, ta podrška u SNS i Aleksandra Vučića, je sve veća i veća.

Zašto? Zato što na odgovoran način se odnosimo prema građanima. Zato što građanima govorimo istinu. Zato što poboljšavamo operativne, funkcionalne, stambene, materijalne kapacitete, konkretno snaga bezbednosti, a samim tim i svih građana Republike Srbije. Zato što ne topimo tenkove.

Pet stotina tenkova i haubica i više hiljada streljačkog naoružanja istopilo je „žuto preduzeće“ do 2012. godine, čiji je jedan od predstavnika bio i danas poslanik u Narodnoj skupštini, koji je, naravno, iznosio neosnovane kritike na račun ovog zakona.

Nisu samo pretopili tenkove, haubice i više hiljada streljačkog naoružanja. Oni su otuđili 874 čamca i na taj način direktno ugrozili živote i zdravlje građana, onih koji su zadešeni elementarnim nepogodama.

Oni su prodavali i avione MI-8, koji je transportni helikopter i koji i te kako ima značajnu funkciju u evakuaciji i spašavanju stanovništva u elementarnim nepogodama. Za razliku od njih, zahvaljujući velikom poverenju i ugledu Aleksandra Vučića, od Ruske Federacije stigla je donacija od šest borbenih aviona MIG-ova 29, a od Belorusije četiri borbena aviona MIG 29. Ujedno, od Ruske Federacije dobili smo predlog za besplatnu obuku pilota.

Žuto preduzeće je protivustavno ugrozilo i penzionere, pripadnike snaga bezbednosti, ali je Vlada Aleksandra Vučića, pet milijardi dinara vratila penzionerima kojima je „žuto preduzeće“ protivustavno uzelo penzije.

Čak ni nebo u vreme „žutog preduzeća“ nad Srbijom nije bilo slobodno ni za ptice da lete. Tek u novembru 2015. godine, u vreme kada je premijer bio Aleksandar Vučić, postignuta je relaksacija vazdušnog prostora nad Republikom Srbijom i sada je nebo slobodno i za avione i za ptice.

Snage bezbednosti, čiji je vrhovni komandant Aleksandar Vučić, ne treba da brinu za kvalitet svog života, a građani za svoj mir, bezbednost i sigurnost. Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Predlogom zakona Vlada šalje jasnu poruku da ima odgovoran odnos prema ljudima i to onim ljudima koji rade u sektoru bezbednosti i koji su spremni da svoj život daju na oltar otadžbine.

Moja amandman odnosi se na član 2. Članom 2. precizno i jasno je definisan opšti interes za izgradnju ovih stanova, stanova za snage bezbednosti. Zatim je definisano da se postupak smatra hitnim, što znači da će do realizacije projekta doći što pre, bez ikakvih zakonskih barijera i prepreka. Najveći broj administrativne procedure rešiće se po službenoj dužnosti. Takođe, član 2. predviđa da je ovo samo prva faza izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, što znači da će se sa izgradnjom stanova nastaviti.

Moj amandman odnosi se na to da se realizacijom ovog projekta, ovog zakona u stvari, postiže sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na zaštitu ranjivih grupa. E, sada, da vidimo kako ovaj zakon ima veze i kako se može dovesti u direktnu uzročno-posledičnu vezu sa zaštitom ranjivih grupa.

Najpre, moram da istaknem da će se ovim zakonom doći do povećanja zaposlenosti. Povećanje zaposlenosti direktno utiče na smanjenje siromaštva. Moram da istaknem da je 2012. godine procenat nezaposlenih lica bio 27%. To je značilo da je država, odnosno da se njeni građani nalaze u stanju siromaštva. Oni su bili u takvom stanju siromaštva da su se čak pojedini gradovi i opštine nazivali dolinama gladi. Danas je procenat nezaposlenosti sveden na mnogo manju brojku, ona iznosi danas 12%. To svakako ukazuje na to da je došlo do smanjenja siromaštva.

Kako se broj zaposlenih odražava takođe na zaštitu ranjivih grupa, povećanjem zaposlenosti doći će do povećanja prihoda u lokalnim samoupravama i to po osnovu obračuna doprinosa na zarade zaposlenih. Povećanjem budžeta lokalnih samouprava, direktno će se uticati i na smanjenje, odnosno na adekvatnu i bolju zaštitu posebno ranjivih grupa.

Želim da istaknem da je i u oblasti namenske industrije, koja predstavlja pravi motor i pokretač ekonomskog razvoja Republike Srbije, od 2012. godine došlo do povećanja broja zaposlenih za 4.000. Povećanje broja zaposlenih direktno utiče na smanjenje siromaštva i u tome se ogleda moj amandman. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi potpredsedniče Vlade, gosti iz Ministarstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, ja sam uložila amandman na član 1. Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, i to dodajući stav 3. koji se odnosi da donošenjem ovog zakona postiže se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na zaštitu ranjivih grupa.

O svom konkretnom dodavanju člana 3. i konkretnom amandmanu govoriću nakon što najpre dam nekoliko uvodnih napomena.

Moram da istaknem da prvi put posle 30 godina Vlada Republike Srbije stvara pravni i ekonomski okvir za realizaciju izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Ovim zakonom država pokazuje da ima odgovoran odnos prema ljudima koji danonoćno vode računa i rade kako bi očuvali mir i bezbednost svakog građanina Republike Srbije, ali i same naše države. NJihov posao je izuzetno težak, njihov posao je izuzetno odgovoran.

Nacionalna bezbednost je prioritet Vlade Republike Srbije i naravno da pripadnici snaga bezbednosti treba na odgovarajući način da reše svoje stambeno pitanje, pre svega onih koji do sada nisu rešili ovo pitanje na trajni način ili oni koji imaju neodgovarajući stambeni prostor i u skladu sa ovim zakonom ispunjavaju uslove da ga trajno reše.

Moram da istaknem da inače ova Vlada, tadašnjeg premijera, danas predsednika države gospodina Aleksandra Vučića, međutim, tek u zadnje tri godine stvorena je finansijska održivost za realizaciju ovog projekta. Nažalost, 2012. godine zemlja je bila pred bankrotstvom. NJena osnovna supstanca, a to je ekonomija, ugroženi su bili do te mere da nije moglo da se govori ni o kakvom napretku i razvoju. Danas je momenat i danas je to na dnevnom redu.

Kakve veze ima moj amandman sa predlogom ovog zakona? Ima i te kakve veze, ima direktnu vezu. Kako? Tako što će stanogradnjom, izgradnjom ovih stanova lokalne jedinice prikupljati prihode od poreza na ove stanove. Ti prihodi lokalne samouprave ulaze u budžet lokalne samouprave iz kojeg se kao od jednog kolača raspodeljuju sredstva i za ostvarivanje socijalno-zaštitne funkcije lokalne samouprave. Prema tome, izgradnjom stanova, lokalne samouprave omogućiće sredstva za više dnevnih boravaka, za decu ometenu u razvoju, za više ličnih i personalnih pratilaca, za više klubova za stare i penzionere i uopšte za poboljšanje položaja najosetljivijih i najranjivijih društvenih grupa. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije.

Prošlo je punih 19 godina a nije postojalo ni političke volje, a ni političke hrabrosti da se predlog za osnivanje ovakve komisije stavi pred najviše zakonodavno telo Narodnu skupštinu Republike Srbije. Prvi put je to sada učinila predsednika Narodne skupštine, gospođa Maja Gojković, stavljajući na dnevni red formiranje komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom.

Moram da istaknem da je formiranje ove komisije vrlo značajno sa više aspekata. Za svakog pojedinca, za svakog građanina Republike Srbije, za svaku porodicu prioritet broj jedan je njeno zdravlje. Za svaku odgovornu državu takođe prioritet, a ova država to jeste, prioritet je zdravlje njenog stanovništva.

Za SNS najveći kapital su ljudi, ljudi koji kojima dugujemo istinu šta se desilo pre 19 godina, i da li to što se desilo ima uticaja i da li ima uzročno-posledičnog odnosa po njihov život, po njihovo zdravlje, kao i po životnu sredinu. Naravno, formiranjem ove komisije u čiji će sastav pored narodnih poslanika ući i eminentni stručnjaci, trebalo bi da se otkrije istina i da se utvrdi da li postoji uzročno-posledična veza. Za SNS jedna od najvećih vrednosti koju poštuje, a koja se odnosi na građane Republike Srbije, to je predočavanje istine. Istina i samo istina je ono što SNS nudi i daje građanima Srbije.

Dvadeset četvrtog marta 1999. godine u 19,45 časova bez objave rata, potpuno protiv-pravno svim međunarodnim dokumentima NATO alijansa predvođena SAD bombardovala je Republiku Srbiju i samim tim učinila agresorski čin. Punih 78

dana, 11 nedelja, NATO bombarderi sejali su smrt, sejali su strah i ostavljali siromaštvo na području Republike Srbije.

Moram da je istaknem da je tokom NATO bombardovanja poginulo između 2.700 i 3.500 civila, da je ranjeno 12.500 građana, da je poginulo 1.080 vojnika i policajaca, onih vojnika koji su časno stajali na braniku svoje otadžbine i vršili Ustavom poverena im prava.

NATO agresori su uglavnom bombardovali najčešće noću, onako krvnički i mučki, na spavanju ubijali i decu. Dece ubijene od strane NATO agresora bilo je ukupno 89. Ubijali su nemoćne, ubijali su one koji su u bolnicama tražili pomoć. Na primer u Kliničko bolničkom centru „Dragiša Mišović“ gde su sem bolesnika poginulo i sedam vojnika gardista Vojske Srbije, samo zato što su se nalazili ispred Kliničko bolničkog centra. Oni su ubijali i one koji su bežali od „Oluje“ i ustaškog noža i došli u Surdulicu. NATO bombe su u Surdulici bombardovali paviljon, gde su se našli upravo izbegli iz Republike Srpske Krajine. Tom prilikom poginulo je 20, a ranjeno 88 civila.

Interesantno je da su u Surdulici bombardovali i gerontološki centar, a tu su bili smešteni stari i nemoćni ljudi. Na niškoj pijaci ubili su trudnicu koja se nalazila u sedmom mesecu trudnoće, student medicinskog fakulteta. U Batajnici ubili su devojčicu Milicu Rakić sa tri godine, podmuklo, krvnički, noću. Devojčica se nalazila na noši. U Novom Pazaru ubili su dete od dve godine, u naručju svoga oca.

Prošlo je 19 godina od NATO bombardovanja i ono što je sa aspekta dece zabrinjavajuće, a što konstatuje i registruje Institut za javno zdravlje „Batut“, to je porast malignih oboljenja kod dece. Po statističkim podacima Instituta „Batut“, navodi se da 300 dece je novootkriveno koja se leče od raznih oblika malignih oboljenja. To su deca uzrasta od beba do 14 godina.

Poražavajuća je i činjenica takođe da se među smrtnostima kod dece, do 14 godina, na drugom mestu upravo nalaze maligne bolesti, jer nažalost za neku od ove dece koban je ishod. Maligne bolesti se nalaze na drugom mestu smrtnosti, odmah nakon povreda.

Zato smatram da je neobično važno formiranje ove komisije, smatram itekako važnim i sva ona istraživanja, svi oni podaci i sve one činjenice koje će oni utvrditi, prezentovani Narodnoj skupštini, prezentovati javnost, a nakon toga, u skladu sa zakonom, sigurno će se preduzeti i sve adekvatne mere. Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, gospodo oficiri Vojske Srbije, podnela sam amandman na član 2. Zakona o vojnom obrazovanju koji inače definiše vrste vojnog obrazovanja i posebno bih naglasila – vojno stručno osposobljavanje koje se odnosi na rezervne oficire i znači njihovu obuku, obuku rezervnih oficira. Takođe, moj amandman odnosi se na zaštitu ranjivih grupa.

Želim da naglasim da Vojska Republike Srbije ima tri svoje misije. Jedna od tih misija, a to je treća, odnosi se na spašavanje, pomoć, evakuaciju, zbrinjavanje stanovništva koji su pogođeni elementarnim nepogodama i drugim katastrofama. Dok su se vojske zapadnih demokratija pripremale za nove izazove, izazove klimatskih promena, dotle je režim do 2012. godine direktno uticao na bezbednost i život građana, koji mogu biti zadešeni elementarnim nepogodama, na taj način što su prodali 874 čamaca i, ne samo čamaca, oni su prodali transportne helikoptere Mi-8, koji imaju i te kako veliku ulogu u spašavanju stanovništva.

Za razliku od njih, Vojska Republike Srbije ispunjavajući treću misiju pokazala je veliku hrabrost i odlučnost, pokazala je da je uvek uz svoj narod i svoje narod i svoje sugrađane, posebno kada su pogođeni elementarnim nepogodama.

Pokazaću fotografiju iz sela Veliko Polje, iz Obrenovca gde vojnici, vazduhoplovci spašavaju osmočlanu porodicu među kojima je jednogodišnja beba i 79-godišnja starica. Takođe i druga fotografija pokazuje veliko požrtvovanje i spašavanje stanovništva. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, da je žuto preduzeće u različitim agregatnim stanjima urušavalo sistem bezbednosti, sistem odbrane, to nam je već poznato, ali žuto preduzeće u različitim agregatnim stanjima direktno je ugrozilo i položaj vojnih penzionera.

Naime, oni su pogrešno obračunali vojne penzije u vreme kada je ministar bio Šutanovac. Na taj način, naravno, oni nisu pogrešno obračunali vojne penzije, oni su samo taj novac koji je bio namenjen vojnim penzionerima potrošili nenamenski i apsolutno u neke druge svrhe, najverovatnije u svrhe luksuziranja. Naravno, Ustavni sud je utvrdio da je takva odluka pogrešnog obračuna penzija potpuno protivustavna i SNS je dolaskom na vlast isplatila pet milijardi dinara oštećenim vojnim penzionerima, uglavnom za sudske troškove.

Ono što želim da pohvalim Ministarstvo odbrane, to su svakako združene aktivnosti na planu upravljanja migracijama, to su združene aktivnosti sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, a tiču se obezbeđenja naše granice prema Makedoniji i Bugarskoj od ilegalnog prelaska migranata. Moram da istaknem da je Vojska Srbije kada je u pitanju migrantska kriza, a kroz našu teritoriju prošlo je više od milion migranata, pokazala visok stepen profesionalnosti, visok stepen odgovornosti, visok stepen humanosti i visok stepen čovečnosti.

Takođe, želim da pohvalim aktivnosti koje u vojnoj bolnici preduzimaju naši medicinari u okviru baze Morava u Centralnoafričkoj Republici štiteći ranjene pripadnike UN i građane u toj državi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, gospodo oficiri Vojske Srbije, vojno obrazovanje ima dugu tradiciju i svakako predstavlja jednu od najboljih obrazovnih institucija koja školuje kadrove za oficirsko zvanje i oficirsko zanimanje.

Ovaj zakon predstavlja i u taktičkom, i u operativnom, i u strategijskom smislu… Vrlo je značajan u sva tri ova aspekta za oficire Vojske Srbije i za one koji se školuju u skladu sa ovim zakonom.

Vojnički poziv je častan i visoko moralan, a čast srpskog vojnika i njihov visoki moral cenili su svi, čak i mnogi naši neprijatelji za kojima su srpski vojnici tokom ratova ratovali, posebno u Prvom svetskom ratu od 1912. do 1918. godine.

Takođe, u odnosu na član 1. stav 2. želela bih da pohvalim Predlog zakona koji se odnosi na potpunu jednakost muškaraca i žena u uključivanju u sve sisteme vojnog obrazovanja, počev od srednjeg vojnog obrazovanja, pa do sticanja najviših vojničkih znanja i veština u oblasti rukovođenja i komandovanja.

Koliko je meni poznato, za sada imamo jednu ženu pukovnicu, tri, ali nadam se da ćemo u skorijoj budućnosti, u skladu sa zakonskim osnovom, a to znači u skladu sa njihovim godinama radnog staža, imati i prvu ženu „generalicu“.

Sem toga, želim da pohvalim jedan krajnje humanistički i zbilja iznad svega ljudski pristup Zakona o vojnom obrazovanju. Zašto smatram da postoje zakonske odredbe koje su pravno regulisane, a koje imaju duboko humanistički i duboko ljudski pristup. To se, pre svega, odnosi, kada su u pitanju kadeti koji upisuju srednje škole sa istim brojem bodova, prednost se daje kadetu koji potiče iz porodice palog vojnika, odnosno čiji je roditelj ranjen ili je poginuo za vreme rata. Takođe, želim da pohvalim i humanistički pristup ovog zakona kada su u pitanju kadeti koji završavaju vojne akademije, a kada nadležna vojna komisija utvrdi njihovu nesposobnost za rad, oni imaju mogućnost da se zaposle bez konkursa u Ministarstvu odbrane i da se njihovo znanje koje su stekli na Vojnoj akademiji iskoristi na Vojnoj akademiji.

Sve do 2012. godine sistematski i planski je uništavana civilna zaštita, i to sa jednim jedinim ciljem da se Republika Srbija učini bespomoćnom. Naravno, režimi do 2012. godine u tome su poprilično uspeli. Prvi put se sada u Ministarstvu odbrane uvodi sektor civilne odbrane koji i te kako treba da priprema, edukuje civilno stanovništvo, ali i rezervni sastav za mnoge situacije, između ostalih i za situacije elementarnih nepogoda.

Politika predsednika Republike Srbije i vrhovnog komandanta Vojske Srbije je politika mira i stabilnosti. Efikasna, jaka i obrazovana vojska je garant tog mira. Zahvaljujem.