Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama, već drugi dan, nalaze se dva vrlo značajna zakona, zakoni iz oblasti obrazovanja i to Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju.
Ono što najpre želim da kažem, odnosno, ono što najpre želim da pohvalim to je prethodni postupak, odnosno postupak koji je prethodio donošenju zakona, a to je jedan partnerski odnos ministarstva sa svim onim relevantnim činiocima na koga se oba ova zakona odnose. To je jedan apsolutno transparenti postupak, to su javne rasprave, to je objavljivanje predloga zakona na vašem sajtu, gde svi oni koji su imali potrebe da uzmu učešća u donošenju ovog zakona na adekvatan način, oni su ga i uzeli.
Ono na šta posebno želim da obratim pažnju, a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali ću se fokusirati na jednu grupu, odnosno, na jedan deo zakonski odredaba koje želim da pohvalim, a to je u stvari prepoznavanje Ministarstva prosvete da za decu, učenike i odrasle kojima je neophodna dodatna podrška i pomoć obezbede adekvatno vaspitanje i obrazovanje, odnosno obrazovanje u skladu sa njihovim potencijalima i u skladu sa njihovim potrebama. Ta grupa tiče se dece, učenika i odraslih koji su iz raznoraznih razloga uskraćeni za zadovoljenje vaspitno obrazovnih potreba, tiče se osoba sa teškoćama u razvoju, tiče se osoba sa invaliditetom, tiče se pripadnika Roma i drugih tzv. ranjivih grupa.
Ono što takođe želim da pohvali to je da je Ministarstvo i te kako prepoznalo donošenje individualnih obrazovnih planova, to su obaveze škole, odnosno stručnjaka iz škola, koji u skladu sa potrebama svakog deteta i u skladu sa njihovim potencijalima rade individualne obrazovne planove.
Takođe, želim da pohvalim i prepoznavanje Ministarstva prosvete, koje se tiče rada interresorne komisije, jer nije samo kod neke dece koja su uskraćena za adekvatnu podršku dovoljan individualni obrazovni plan, neophodna je i dodatna podrška, kao i ostvarivanje prava na usluge i obrazovanja i zdravstva i socijalne podrške.
Interresorna komisija je ta koja na osnovu razvojnih potreba deteta i na osnovu njegovih, i naravno i učenika i odraslog, podrazumeva se sve, predlaže mere i usluge kome svakom konkretnom detetu i učeniku treba da budu pružene da bi ono adekvatno i blagovremeno moglo da odgovori na vaspitno obrazovne potrebe škole.
Ono što takođe vi u zakonu prepoznajete i što normirate zakonom, to je potreba neophodosti pedagoških i andragoških asistenata, ali isto tako vrlo dobro prepoznajete u zakonu da je neophodno i uključivanje ličnih pratilaca, posebno kod dece i učenika koji ne mogu samostalno da se kreću, koji ne mogu samostalno da se hrane, kojima je potrebna podrška, u stvari u održavanju higijene, u komunikaciji itd.
Takođe, kao članovi interresorne komisije, osim onih koji su zakonom predviđeni, neophodno je i uključivanje, i to takođe prepoznajete u zakonu i osobe koja vrlo dobro poznaje dete, odnosno neko ko je detetu blizak. To je najčešće roditelj, ili zakonski zastupnik. Naravno u onim slučajevima gde to ne postoji, to su predstavnici ustanove socijalne zaštite, koja po zakonu i obavezna da pruža porodično pravnu zaštitu takvoj deci.
U domenu ovih lica ove kategorije posebno osetljivih i ranjivih, ono što je novo u ovom zakonu i što posebno naglašavam i što posebno želim da pohvalim, to su resursni centri. To su, u stvari centri koji će se osnivati i pružati dodatnu podršku i pomoć ustanovama u koje su uključena i deca i učenici i odrasli, ali pružati podršku i pomoć interresornoj komisiji za ovu decu kako bi koristili asistivne tehnologije.
Naravno, ne samo oni neće pružati pomoć samo u korišćenju asistvnih tehnologija, već će pružati pomoć i ostvariti jednu koordinaciju i saradnju i sa stručnjacima koji će moći da obučavaju ove korisnike za korišćenje asistivnih tehnologija.
Nadam se da ćete podzakonskim aktom koji sam videla da ćete doneti u saradnji i sa drugim nadležnim ministarstvima, a to je Ministarstvo rada, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo državne uprave, moći na adekvatan način da normirate osnivanje resursnih centara, jer više je nego sigurno da su ovakvi centri neophodni za puni razvoj lica koja imaju poteškoća u razvoju.
Na kraju, htela bih da kažem da je za svaku pohvalu formiranje jedinstvenog informacionog sistema prosvete, ne samo iz razloga prikupljanja podataka, što se tiče đaka, što se tiče i ustanova, već i analize tih podataka radi praćenja efekata primene zakona i implementacije zakona, ali i na prepoznavanju manjkavosti ovog zakona.
Moram da kažem da je najveća dobit formiranja jedinstvenog informacionog sistema, upravo što on pruža polazište i bazu za planiranje, a planiranje je osnov uspešnosti svih sistema i svih segmenata našeg društva, a posebno segmenta vaspitanja i obrazovanja. Ulaganje u vaspitanje i obrazovanje nije trošak, to je investicija, Srbija i SNS žele da Republika Srbija bude društvo znanja i mi ćemo, svakako u danu za glasanje podržati oba zakona. Zahvaljujem.