Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas jedan vrlo važan zakon, zakon koji ima kapitalni značaj za energetiku, ali sem za energetiku on ima kapitalni značaj i za ekonomski razvoj naše zemlje, što svakako jeste jedan od strateških opredeljenja i prioriteta kako Vlade tako i nadležnog ministarstva.

U pitanju je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i moje kolege su već istakle da ovaj zakon ima veliki značaj pre svega sa ekonomskog aspekta upravo iz razloga što otvaranjem novih rudnika, zapošljavanje u rudnicima jednog radnika povlači za sobom još sedam do deset radnika raznim uslužnim delatnostima, tako da je donošenje ovog zakona svakako značajno i sa aspekta pobošljanja, odnosno povećanja broja zaposlenih ljudi što sve ide u prilog ekonomskog razvoja naše zemlje.

Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i te kako je važan i sa aspekta utvrđivanja mineralnih sirovina i ovim zakonom su utvrđene mineralne sirovine koje su od strateškog značaja za Republiku Srbiju, ali utvrđena su i geološka istraživanja kada su u pitanju hidro geotermalne vode i podzemne vode koje takođe predstavljaju veliki značaj i veliki potencijal u energetskom razvoju Srbije.

Svakako da su u izradi ovog zakona učestvovali mnogi stručnjaci, pre svega sa Rudarsko geološkog fakulteta, da su učestvovali predstavnici ministarstva, da je bilo dosta javnih rasprava, da su bili uključeni svi relevantni činioci i da su svi oni mogli da daju svoje primedbe, a one primedbe koje su bile od uticaja na poboljšanje samog teksta zakona su i prihvaćene.

Pored ovog zakona ono što posebno želim da istaknem kao značajno, to je Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine. Zašto? Zato što je Strategija proizašla iz Zakona o energetici koji je usklađen sa trećim paketom direktiva EU i koji je ova Narodna skupština usvojila krajem 2014. godine. Strategija je značajna i sa aspekta što tačno utvrđuje strateške ciljeve koji su zasnovani na realnim i ostvarivim osnovama. Naravno nakon Strategije doneće se plan aktivnosti gde će tačno i precizno biti predviđene aktivnosti i konkretne mere sa dinamikom preduzimanja tih konkretnih mera, kako bi 2025. godine pri razmatranju efekata realizacije ove Strategije došli do pozitivnih rezultata, odnosno došli do onih efekata koji su ovom Strategijom i zacrtani.

Ovom Strategijom je zacrtano da učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj finalnoj potrošnji bude 27%, a učešće obnovljivih izvora energije u transportnom sistemu bude 10%. Takođe se pošlo od realnih pretpostavki, osnova na kojima Srbija danas počiva, a to je da će se ukupni energetski potencijali, pre svega termoelektrana i u ovom momentu se radi obnova, sanacija TE „Kostolac“ u kome se inače nalaze jako značajne rezerve mrkog uglja i povećanje njenog kapaciteta na 300 megavata. Do 2025. godine to povećanje kapaciteta trebalo bi da ide na 700 megavata.

Ono što posebno želim da istaknem to je korišćenje potencijala hidro geotermalnih izvora. Moram da navedem da u Srbiji postoji 238 geotermalnih izvora. Po nekim podacima koje sam videla to je da se objekat Bundestaga u Nemačkoj greje i hladi upravo na osnovu hidro geotermalnih izvora. To je obnovljiv izvor energije. Srbija raspolaže velikim potencijalima, u 60 opština i gradova u Republici Srbiji utvrđeno je postojanje hidro geotermalnih izvora sa temperaturom većom od 30 stepeni. U šest opština ta temperatura je preko 40 stepeni. Izdašnost vode na izvoru je takođe velika, npr. u Pribojskoj banji izdašnost je, gde je temperatura takođe preko 30 stepeni, izdašnost je 50 litara a u Banji Koviljači je 100 litara u sekundi. Svakako da hidrogeotermalni izvori treba da budu dobra osnova za kasniji energetski razvoj, upravo kada se tiče korišćenja kapaciteta obnovljivih izvora energije.

Ono što moram da napomenem je i to da su rezerve uglja, i to uglavnom mrkog lignita, takve da one zadovoljavaju potrebe do kraja ovog veka, da su rezerve nafte i rezerve gasa znatno manje i da, naravno, Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima daje mogućnost i za istraživanja u toj oblasti.

Na kraju, jedan od ciljeva strategije svakako jeste smanjenje gubitka u prenosnoj mreži. Ja moram da pomenem otvaranje trafostanice Beograd 20 u naselju Mirijevo 2. novembra 2015. godine. Moram da kažem građanima Srbije da Republika Srbija raspolaže sigurnim i stabilnim izvorima energetskog snabdevanja pre svega električne energije, i ne samo sigurnim i stabilnim izvorima, nego je Srbija u tom pogledu i lider što se tiče ovog regiona.

Moram da pomenem ponovo trafostanicu Beograd 20, koja je otvorena upravo iz razloga što će se ovde uštede na prenosnoj mreži na godišnjem nivou ostvariti od milion evra, a to upravo i jeste jedan od strateških ciljeva strategije razvoja energetike. Moram da napomenem i još jednu bitnu stvar, a to je da je ova trafostanica u iznosu od 17,9 miliona evra izgrađena iz sredstava Elektromreže Srbije. Znači, nije izgrađena ni od kakvih kredita, ni od kakvih velikih kamata koje su pratile kredite, negde je izgrađena iz sredstava Elektromreže Srbije.

U Danu za glasanje, s obzirom da je energetika vrlo važan pokretač ekonomskog razvoja Srbije, Srpska napredna stranka glasaće za predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije. Pred nama se danas nalazi set od pet zakonskih rešenja koje je Vlada, odnosno nadležno ministarstvo podnelo na raspravu i debatu pred narodne poslanike a takođe nalaze se i dva sporazuma, a realizacija tih sporazuma odnosi se na aktivnosti Ministarstva za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu.

Ono što najpre želim da kažem to je da se u Srbiji radi i gradi. Radi se svakog dana i gotovo na svakom mestu tamo gde je potrebno. U tom smislu i potpisan je sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike BiH iz jula meseca 2015. godine, a koji se odnosi na izgradnju mosta Ljubovija-Bratunac i izgradnju naravno graničnog prelaza. To govori u prilog tome da se grade mostovi, da se spajaju države, da se spajaju narodi, ali i da se spajaju i privredni razvoj jedne i druge zemlje i da će se preko tog mosta vršiti i značajna privredna razmena između ove dve države.

Sem toga što u državi Srbiji ova Vlada, kao odgovorna Vlada naravno radi i gradi, ona i te kako radi na donošenju adekvatne zakonske regulative kako bi se na onaj dugogodišnji period bezakonja, korupcije, preteranog administriranja i neadekvatnog odnosa administracije prema građanima koji su trebalo da budu u službi i da budu servis građana Republike Srbije otklanja te nedostatke.

Jedan od predloga zakona koji je u službi građana i koji otklanja te nedostatke je Predlog zakona o ozakonjenju. Ova Vlada, kao odgovorna Vlada i vi gospođo ministarka i vaše ministarstvo, želim da kažem da sem pravnog okvira ovaj zakon i te kako ima socijalni aspekt, odnosno ova Vlada je pokazala da je socijalno odgovorna, pa i u tom smislu obaveze plaćanje takse za ozakonjenje izuzela samohrane roditelje, osobe sa invaliditetom kao i korisnike novčano socijalne pomoći, znači, onu najsiromašniju grupu stanovništva.

Ono što takođe želim da istaknem, a što se tiče na zakon koji se odnosi na usaglašavanje sa direktivama EU, sa direktivama UN, sa direktivama Saveta Evrope. To je Zakon o trgovačkom brodarstvu. Želim da kažem da je ovaj zakon značajan sa više aspekata, značajan sa aspekta strateškog opredeljenja ove Vlade i vašeg ministarstva na putu približavanja zakonodavstva i usklađivanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali ovaj zakon je značajan i sa aspekta toga što na jedinstven način, odnosno što prvi put uvodi licenciranje kako vozila tako i licenciranje agencija koje pružaju usluge za brodske agente.

Zašto je ovo značajno? Zato što je u ovoj oblasti primećeno da dosta njih postoji u sivoj zoni. Jedno od strateških opredeljenja Vlade jeste prevođenje sive zone u legalne tokove, kako bi država imala koristi i naravno oni koji su učesnici u voznom saobraćaju. Naravno, ovaj zakon je u skladu sa strategijom razvoja vodnog saobraćaja koju je država Srbija usvojila u periodu 2015. – 2020. godine. Nema dileme da će SNS u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Amandman svakako ne treba prihvatiti, a ono što bih ja naglasila u ovom zakonu je da član 22. i 23. na jasan, transparentan i na zakonom zasnovan način omogućava proceduru dobijanja rešenja kada su u pitanju proizvođači jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom.
Takođe, članom 22. ali i članom 23. predviđeni su i tačno precizirani rokovi postupanja svih nadležnih organa.
Navela bih i član 23, stav 9, koji Ministarstvu daje jednu novu ulogu, a to je uloga medijatora, jer je u pitanju izdavanje rešenja za jaka alkoholna pića sa geografskom oznakom. Ova uloga posredovanja, odnosno medijacije, gde će sve zainteresovane strane biti učesnice, a svakako da je ovo kolektivno pravo da imamo više zainteresovanih učesnika, i zato je ovaj član 23. stav 9 za svaku pohvalu, jer se daje rok od 60 dana, koji je sasvim dovoljan da se postigne dogovor zarad opšteg interesa.
Nikako se ne slažem sa ovim što je ovde stavljeno, da se rešenje donosi u roku od godinu dana, ali, naravno, ako je dokumentacija potpuna. Ako nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“ nema primedbi pravnog lica ili drugih subjekata koji su zainteresovani, rešenje Ministarstvo može doneti i u kraćem roku, odnosno u onom roku koji je predviđen u Zakonu o opštem upravnom postupku.
Moram da naglasim da je akt koji donosi ministarstvo apsolutno u saglasnosti sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Ono je konačno i pravna zaštita nakon toga može se postići samo pokretanjem upravnog spora, tako da smatram da je rok apsolutno primeren i prikladan, u interesu svih. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predsedniče Visokog saveta sudstva sa saradnicima, Srpska napredna stranka svakako u danu za glasanje podržaće sve predložene kandidate koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i predložene kandidate za predsednike Višeg i Osnovnog suda.

Ovo iz razloga, pre svega, zato što je sam postupak izbora kandidata obavljen na jedan transparentan i jasan način od strane Visokog saveta sudstva, najpre objavljivanjem u „Službenom glasniku“ i u dnevnom listu „Politika“, zatim je formirana komisija od strane Visokog saveta sudstva, čiji je zadatak bio da proveri blagovremenost i potpunost podnetih prijava. Takođe, komisija je pribavila mišljenje i imala mišljenje sednica svih sudija osnovnih i viših sudova u kojima kandidati treba da stupe na funkciju, odnosno koji se kandidati biraju. Takođe, komisija je obavila intervju, što takođe smatramo jako značajnim za izbor kandidata, posebno s obzirom da ste nam već istakli da je, kada su u pitanju sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, bilo 500 podnetih prijava i, na kraju, da ste svoje mišljenje doneli u skladu sa zakonom i u skladu sa Odlukom o uslovima i kriterijumima o osposobljenosti, stručnosti i dostojnosti sudijske funkcije.

Što se tiče kandidata koji su predloženi za predsednike Višeg suda u Pančevu i predsednika Osnovnog suda u Pančevu i predsednika Osnovnog suda u Prokuplju, moram da istaknem da ono što karakteriše njihove biografije jeste ogromno životno i radno iskustvo upravo u sudovima, što je i te kako dobar preduslov efikasnosti suda u kome će oni biti postavljeni.

Takođe, moram da istaknem da su u njihovim planovima i programima rada prepoznali poteškoće sa kojima se osnovni i viši sud susreću, predložili su rešenja kako se poteškoće mogu rešiti i predložili su ideje za unapređenje rada sudova, odnosno za unapređenje efikasnosti suda.

Što se tiče kandidata koji se predlažu prvi put na sudijsku funkciju, a u pitanju je 12 kandidata za Osnovni sud u Novom Sadu, dva kandidata za Osnovni sud u Vrbasu i dva kandidata za Osnovni sud u Bačkoj Palanci, moram da istaknem da je iz njihovih biografija više nego očigledno da su u pitanju sudijski pomoćnici koji su pravni fakultet završili sa visokim prosečnim ocenama, da su u pitanju sudijski pomoćnici koji se stalno edukuju i usavršavaju u raznim oblastima koje su u stvari i materija u sudskom radu.

Moram da primetim da su u pitanju mlađi kandidati sa izvesnim poznavanjem stranih jezika, ali sa poznavanjem jezika nacionalnih manjina, što i te kako smatram kvalitetom sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i da poseduju znanje i sposobnosti koje se odnose na računarsku tehniku.

Sve u svemu, očekujem da će predložene sudije na najbolji način doprinositi daljem unapređenju dostojnosti sudijske funkcije, jer sudije uživaju i sudijska funkcija uživa veliku ugled u našem društvu. Nadam se da će predsednici sudova, i te kako svojim radom, doprinositi kvalitetu rada sudova, a jedna od karakteristika koju sam inače prepoznala u njihovim biografijama je i adekvatna komunikacijska relacija sa zaposlenima u sudovima, što takođe može da bude i te kako dobar preduslov za kvalitetan i efikasan rad sudova.

Naravno, sem efikasnosti suda procenjujemo i smatramo da će ovim sudijama na prvom mestu biti interes građana, da građanima dostupnost pravde bude brza i efikasna. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, vi ste upravo sada dali jedno detaljno i iscrpno obrazloženje. Ja ću samo reći da predloženi amandman ne treba prihvatiti upravo iz razloga što se predloženim amandmanom produžava rok za odlučivanje.

Naime, članom 16. predviđeno je da nadležni organ postupaju po hitnom postupku, jer Vlada odnosno nadležno ministarstvo i te kako smatra da su postupci kojima se izlazi u susret investitorima, bilo da su oni domaći ili strani, treba reagovati po hitnom postupku. U skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, hitnost postupka obavezuje nadležne imaoce javnih ovlašćenja, odnosno državne organe da određena svoja akta donesu u roku od osam dana, što je svakako kraće od onoga što predlagač amandmana ovim tražim, a on traži rok od 15 dana.

Znači, to hitno postupanje rok od osam dana, može biti i kraće od osam dana. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, moje kolege posebno ovlašćena predstavnica Srpske napredne stranke, a i druge kolege na konstruktivan i kreativan način govorili su danas o ovom setu zakona koji se odnosi na oblast privrede, pre svega, fokusirajući se na Zakon o ulaganjima. Iz tog razloga ja ću se fokusirati samo na nekoliko značajnih segmenata, a koji se takođe odnose na Zakon o ulaganjima.
Smatram pre svega da je Zakon o ulaganjima značajan sa ekonomskog aspekta, jer je on apsolutno u skladu sa proklamovanom strategijom Vlade Republike Srbije i sa ekspozeom našeg premijera gospodina Aleksandra Vučića, da je privredni oporavak i ekonomski rast Republike Srbije jedan od njegovih prioritetnih zadataka.
Gospodin premijer Aleksandar Vučić gotovo u svim svojim posetama i prilikom svih svojih poseta i te kako radi na ostvarivanju saradnje i na privlačenju stranih investicija u našu zemlju.
Naravno, ovaj zakon o ulaganjima u potpuno ravnopravan položaj stavlja strane i domaće investitore, što je svakako kvalitet ovog zakona. Ovaj zakon je značajan i sa socijalnog aspekta. Zašto je značajan sa socijalnog aspekta? Samo iz razloga što kroz ekonomski razvoj i privredni oporavak i privredni rast i razvoj ove zemlje, može doći do povećane zaposlenosti, a kroz povećanje zaposlenosti i kroz povećanje kvaliteta života svih njenih građana. Ovaj zakon ima još jednu crtu, a to je da je on antikoruptivan zakon.
Srpska napredna stranka ima nultu toleranciju u odnosu na korupciju. Ovaj zakon je antikoruptivan, pre svega, iz razloga zato što predstavlja normativni okvir za uređenje vrlo važne oblasti za naš ekonomski razvoj, a to je oblast ulaganja. Zato što se ovim zakonom jasno precizirana vrsta ulaganja, kriterijumi ulaganja, podsticaj i olakšice, koordinacija i sinhronizovan rad svih institucija, počev od ministarstva pa do institucija na lokalnom nivou i zato što ovaj zakon predviđa naravno i kaznene odredbe za sve one koji ne poštuju ovaj zakon.
Ovaj zakon takođe je značajan i sa administrativnog aspekta, odnosno sa aspekta poboljšanja kapaciteta naše sveukupne administracije i poboljšanja kapaciteta naše administracije i na republičkom, ali i na lokalnom nivou i to sa aspekta stavljanja u fokus interesovanja ne samu administraciju, već na protiv one koji žele da ulažu razvoj, u privredni i ekonomski oporavak Republike Srbije, odnosno u fokus stavljaju ulagače.
Pravni aspekt, već sam rekla, da je ovo normativni okvir urađen u skladu sa najpriznatijim međunarodnim standardima što se tiče investicionog prava, da je ovaj zakon dobio podršku i pozitivna mišljenja od svih relevantnih svetskih institucija koji su eksperti u ovoj oblasti. Tiču se Međunarodnog monetarnog fonda, tiču se Evropske komisije, ali i naše Komisije za raspodelu državne pomoći.
Takođe, ovaj zakon bio je na sajtu ministarstva, formirana je radna grupa, učestvovali su svi zainteresovani irelevantni predstavnici i naravno sada se nalazi pred debatom u Narodnoj skupštini i očekujemo od nadležnog Ministarstva da će amandmani koji su uloženi, a koji poboljšavaju kvalitet ovog zakona biti uzeti u obzir i zakon će i kroz tu formu dobiti još jedan dodatni kvalitet.
Ono što moram da napomenem to je da ova Vlada predvođena svojim premijerom Aleksandrom Vučićem, kao odgovorna Vlada, prepoznala je kao neophodnost da je neophodno definisati problem, a nakon što se definiše problem da se definiše i cilj koji se želi ostvariti, a nakon proklamovanog cilja, operalizovati i radnje koje će da doprinesu ostvarenju tog cilja.
Samo bih se kratko osvrnula na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansijskom restrukturiranju i to u onom delu u kome ponovo ova Vlada i vaše Ministarstvo prepoznaju problem preduzetnika, koji ranije nisu bili obuhvaćeni ovim zakonom i daje se mogućnost da i preduzetnici koriste ovaj mehanizam, kako bi održali svoje poslovanje. Prema podacima Narodne banke Srbije veliki broj preduzetnika, to su uglavnom mala i srednja preduzeća, nalaze se pred ovim problemom.
Naravno, za preduzetnike data je još jedna olakšavajuća okolnost, da oni ne moraju imati dve finansijske institucije, nego je u tim dužničko-poverilačkim odnosima sasvim dovoljno da imaju jednu finansijsku instituciju.
Nema dileme da će Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržati ove zakone, ali su ovo zakoni koji se odnose na boljitak i dobrobit svih građana. Pozivam sve druge narodne poslanike da ga podrže i glasaju. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, naravno da amandman ne treba prihvatiti iz  prostog razloga što svi oni koji ne posluju u skladu sa zakonom i za sve one koji svoju delatnost, a koja se odnosi na železnički saobraćaj, ne sprovode u skladu sa zakonom, treba za sve njih da budu predviđene adekvatne kazne. Kazne su predviđene apsolutno u skladu sa Zakonom o prekršajima, a moramo da znamo da kazne imaju i preventivni i represivni karakter.
Naravno, ovom prilikom želim da iznesem još jedan podatak. Ja živim u realnom svetu, ja živim u opštini Priboj i želim da istaknem jednu neistinu koju je prethodni govornik istakao, a to je neistina da građani Priboja nemaju komunikaciju što se tiče železnice, a i druge infrastrukture sa drugim delovima, odnosno sa drugim gradovima i opštinama u Srbiji. Građani Priboja imaju, doduše, železnica kao i drugi infrastrukturni objekti, prošle godine, u vreme velike elementarne nepogode koje je zadesila našu zemlju. Naravno, zadesila je infrastrukturu između ostalog i železničku infrastrukturu na Koridoru 11, na međunarodnoj pruzi Beograd-Bar. Ali, zahvaljujući velikoj odgovornosti ove Vlade i zahvaljujući naporima vašeg ministarstva, gospođo ministarka, ta pruga je stavljena u funkciju. Kompletna rekonstrukcija infrastrukture i tunel Savinac je rekonstruisan i ta pruga je stavljena u saobraćaj u maju mesecu ove godine, upravo onako kakva je bila u skladu sa utvrđenom dinamikom Vlade i u skladu sa utvrđenom dinamikom nadležnog ministarstva.
Nažalost prugu i železnicu koju je zatekla ova Vlada zatekla je u jednom najblaže rečeno, katastrofalnom stanju, zatekla je prugu u kojoj vozovi baš na ovoj relaciji idu brzinom od 30, a možda i manje kilometara na čas i zatekli ste prugu na kojoj ne da su vozovi išli 15 kilometara na sat, nego u vreme bivšeg režima i bivše neodgovorne Vlade nisu uopšte ni išli.
Građani su ostajali zatočeni kao zatočenici na železničkim stanicama, čekajući vozove koji ne dolaze. Toliko. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, Odbor za prava deteta je na svojoj sednici, održana dana 9. oktobra, razmatrao Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti meradovnom pravu priznanju i izvršenju saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i merama zaštite dece i jednoglasno doneo odluku da Narodnoj skupštini predloži usvajanje ove konvencije.
Zašto? Zato što je ova Konvencija o nadležnosti meradovnom pravu priznanju i izvršenju, saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i merama zaštite, u stvari krovna konvencija i Konvencija koja na efikasan i funkcionalan način podrazumeva realizaciju ranije ratifikovanih konvencija od strane ove Narodne skupštine.
Odbor predlaže da Narodna skupština usvoji ovu Konvenciju iz razloga što ona sa jednog posebnog aspekta, odnosno sa aspekta koji je najznačajniji za dete razmatra roditeljsko dečiji odnos, uređuje pitanje roditeljske odgovornosti, ali ne samo pitanje roditeljske odgovornosti, već i pitanje zastupanja deteta u prekograničnim situacijama.
Nažalost, sva deca iz raznih razloga nemaju mogućnosti da žive u svojim roditeljskim porodicama, pa ova Konvencija na adekvatan način uređuje i druge institute koje su države u obavezi da omoguće deci, a to su instituti starateljstva, hraniteljstva i zastupanja deteta u prekograničnim situacijama.
Ovu Konvenciju, inače potpisala je 41 država, od članica EU, jedino još uvek nije ratifikovala Italija, ali naravno ova Konvencija za naš pravni sistem koji se odnosi na zaštitu dece značajna je iz razloga otvaranja poglavlja 24. koji se takođe odnosi na zaštitu dece i na usaglašavanje našeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU.
Ono što moram da istaknem, to je da ova Konvencija u skladu sa, inače najvažnijom konvencijom, a to je Konvencija UN o pravima deteta, na najbolji način štiti interes dece i kao prioritet i u fokus svog interesovanja, upravo u skladu sa ovom Konvencijom, stavlja zaštitu najboljeg interesa deteta i u odnosu na to preduzimanje svih drugih mera.
Ono što takođe moram da istaknem, to je i da ova Konvencija omogućuje saradnju centralnih organa, ali ne samo saradnju centralnih organa, po pitanju razmena informacija, koja se odnose na zakonodavni okvir i na važeće zakone, već i na razmenu informacija, koje se odnose na dostupnost usluga pružanja zaštite deci u konkretnoj državi.
Takođe, ova Konvencija je značajna i sa aspekta priznanja i izvršenja, posebno iz razloga što nije neophodno pokretati naknadne postupke, a to je sa aspekta zaštite deteta itekako važno, posebno u tzv. hitnim slučajevima, kada je neodložno primeniti hitne mere zaštite, a to su mere zaštite koje se odnose na decu, koja su zlostavljana ili zanemarena u svojoj porodici.
Da bi sve ostale ratifikovane Konvencije, u punom obimu štitile najbolji interes dece, neophodno je da Narodna skupština u Danu za glasanje, usvoji i ratifikuje i ovu konvenciju. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi ministarstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, ja ću nastaviti svoju debatu koja se tiče, pre svega, Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju i saradnji u oblasti roditeljske odgovornosti, kao i merama zaštite koje se preduzimaju prema deci, pre svega iz razloga što ova Konvencija predviđa neke nove termine kada je u pitanju nadležnost, a to je termin „uobičajenog boravišta deteta“. Takođe, moram da naglasim da su u Konvenciji u delu nadležnosti obuhvaćena deca izbeglice, deca međunarodno raseljena i deca bez uobičajenog boravišta.
Moram da naglasim da je kompletna Vlada, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ali i druga ministarstva, i posebno Ministarstvo za rad i porodičnu zaštitu uložilo veliko angažovanje i veliki napor i veliku odgovornost u prihvatanju izbeglica iz Sirije, kojih je negde od januara meseca prošlo u ukupnom iznosu od 170.000 preko naše teritorije. Među njima je značajan broj dece.
Što se tiče dece izbeglica, države preko čije teritorije oni prolaze nadležni organi preduzimaju svoju redovnu odgovornost. U tom smislu, ministarstvo za porodično-pravnu zaštitu, odnosno ministar u julu mesecu ove godine uputio je dopise svim organima starateljstva, odnosno centrima za socijalni rad u kome se oni obaveštavaju da u odnosu prema deci izbeglicama, koja se nađu na našoj teritoriji, preduzimaju mere u skladu sa zakonom i utvrđeno je povlačenje korak po korak i tačno je precizirana nadležnost organa starateljstva, koja u ovoj situaciji, zahvaljujući nadležnosti ministarstva, imaju velika ovlašćenja i veliku odgovornost kada su u pitanju deca bez pratnje roditelja, odnosno deca bez starateljstva.
Što se tiče pitanja nadležnosti, moram da istaknem još jednu formulaciju ove Konvencije, a tiče se prioritetnog kriterijuma zaštite najboljeg interesa deteta, a to je dogovor nadležnih organa dve države da ustupaju nadležnost drugom organu ukoliko procene da taj drugi organ na bolji i efikasniji način može da štiti interes deteta. To su oni organi, odnosno one države u kojoj deca imaju svoje državljanstvo, zatim one države pred čijim se organima vodi postupak razvoda braka ili postupak poveravanja dece, zatim organi, odnosno države na čijoj se teritoriji nalazi imovina deteta.
Ono što takođe moram da istaknem, a što ovu Konvenciju, odnosno zaštitu dece, jer je u fokusu ove Konvencije u stvari zaštita najboljeg interesa dece, jeste postupak neposrednog priznanja izvršenja. Znači, taj postupak neposrednog priznanja izvršenja ne zahteva nikakav dodatni postupak koji i te kako može da bude otežavajuća okolnost za dete koje je ugroženo bilo kojim prilikama, nasiljem u porodici ili da je ugroženo na neki drugi način.
Takođe, moram da istaknem i nadležnost koja se odnosi na saradnju centralnih organa. Već sam iznela da se ta saradnja odvija na razmeni zakona koji važe u državama koje su potpisnice ove konvencije, ali ne samo na protok informacija koje se tiču zakonodavstva nego i protok informacija koje se tiču dostupnosti usluga socijalne zaštite, odnosno o dostupnim uslugama zaštite deteta na teritoriji države kao takođe i postupak pomoći prilikom prenošenja nadležnosti, odnosno prilikom transfera nadležnosti kao i pomoć prilikom medijacije, pomoć u posedovanju, pomoć prilikom otmice ili nezakonitog zadržavanja deteta.
Sada bi htela da istaknem samo još jedan aspekt značaja ove konvencije za koju sam već iznela da ona ima krovni karakter. A taj aspekt značaja ove konvencije uporediću sa konvencijom o građansko pravnim aspektima međunarodne otmice dece. Naime, ova konvencija nadopunjuje konvenciju o građansko pravnim aspektima otmice dece, na taj način što ova konvencija precizira da država prethodnog boravišta deteta zadržava isključivo pravo da odlučuje o merama zaštite deteta i na taj način se sprečava da država utočišta deteta o tome redovno i merodavno odlučuje. Znači, sa aspekta otmice deteta i nezakonitog zadržavanja ova konvencija je itekako značajna.
Ova skupština je 2013. godine, takođe ratifikovala konvenciju koja se odnosi na međunarodno usvojenje. Znamo da se usvojenjem deteta zasniva roditeljsko dečiji odnos. Ova konvencija u odnosu na tu već usvojenu konvenciju itekako ima značaj, jer ova konvencija se bavi roditeljsko dečijim odnosom, a usvojenjem upravo i nastaje taj roditeljsko dečiji odnos.
Što se tiče Haškog protokola koji se odnosi na izdržavanje dece, ova konvencija ponovo ima itekakav značaj, jer znamo da u postupcima izdržavanja deteta, maloletno dete mora da ima zakonskog zastupnika a ova konvencija upravo to omogućava. Želela bih da kažem da se ovom konvencijom dodatno obezbeđuje potpuna zaštita najboljeg interesa deteta posebno u prekograničnim situacijama.
Takođe bi htela da istaknem samo još jednu novinu koja se odnosi na zaštitu radnika koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, a to je član 18. koji je i te kako značajan, odnosi se na prethodno upoznavanje zaposlenog koji treba da bude upućen na rad u inostranstvo.
Zašto je to značajno? Značajno je zato što pre potpisivanja Aneksa ugovora o radu koji se inače dostavlja centralnom registru socijalnog osiguranja i nadležnom ministarstvu, radnik mora da bude upoznat sa svim uslovima i da da pisanu izjavu da se saglasio sa tim, naravno sem u slučaju ako ugovorom o radu nije predviđena takva mogućnost. Naravno, ovaj zakon predviđa da se na rad u inostranstvo ne mogu uputiti posebno osetljive kategorije, a to su žene trudnice, žene sa detetom starosti do tri godine života, samohrani roditelji ili lica koja su 11 meseci neprekidno boravila u inostranstvu a nije prošlo tri meseca od njihovog povratka kući.
Takođe, ono što je novina to je da će Ministarstvo za rad imati sve informacije. Te informacije će biti transparentne, dostupne drugim državnim organima i biće objavljene na portalu Ministarstva. Znači, podaci o licima koja su upućena na rad u inostranstvu.
Srpska napredna stranka u Danu za glasanje podržaće sva tri zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, na samom početku moram da kažem da ću se držati pre svega dva predloga izmena i dopuna Zakona i to Zakona o železnici i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice upravo iz razloga što su to tokom današnje rasprave neki poslanici iz opozicije stalno potencirali temu koja u ovim zakonima nije na dnevnom redu, odnosno ne bi trebalo da bude razlog za današnju debatu.
Takođe bih želela da uputim, da obavestim radnike koji su zaposleni na železnici da nijednim članom ova dva zakona ne tiče radnih mesta zaposlenih u železnici. Vizija i misija SNS i ove Vlade na čelu sa njenim premijerom Aleksandrom Vučićem jeste da se obezbede uslovi kako bi se građani Srbije zapošljavali, a ne da se stvaraju uslovi kako bi se radnici Srbije otpuštali. Naravno neophodno su strukturne reforme i neophodno je da u svakom preduzeću rade zaposleni koji imaju šta da rade.
Prema tome, to je takođe jedan od prioriteta strukturne reforme. Ali, ponovo ću se vratiti na ova dva zakona.
Najpre, želim da izrazim veliku zahvalnost Vladi, ali vašem Ministarstvu gospođo ministarka zato što ste prošle godine u vreme velike elementarne nepogode koja je zadesila našu zemlju, a to je vreme poplava uspeli da u propisanom i u periodu koje je pratilo dinamiku radova sanirate, rekonstruišete i obnovite kompletnu infrastrukturu na Koridoru 11, u pitanju je tunel „Savinac“ na međunarodnoj pruzi Beograd – Bar.
Ta pruga je značajna i za građane jugozapadnog dela Srbije, pre svega opština Priboj, iz kojeg ja dolazim i Prijepolje zato što je to najbrža veza sa unutrašnjošću sa ostalim delovima Srbije, pre svega najbrža veza sa Beogradom. Ovde su moje kolege poslanici govorili da je pruga prvi put otvorena pre 131 godinu, i to pruga Beograd – Niš 1884. godine.
Ta pruga kretala se brzinom 40 kilometara na sat. Za vreme prethodnog režima nažalost brzina pruga je smanjena i to smo već čuli da je na nekim deonicama pruga brzina vozova iznosila i 30 kilometara. Ali, poštovana gospođo ministar, nije to ono najgore što nam se desilo u vreme prethodne vlasti, a tiče se železničkog saobraćaja.
S obzirom da sam i ja vrlo često konzument železničkih usluga, odnosno prevoza železnicom, odgovorno tvrdim da sem brzina od 15 kilometara vrlo često pune železničke stanice ostajale su pune putnika upravo iz razloga što su vozovi otkazivani i to otkazivani u onom momentu kada je trebalo da dođu u određeno službeno mesto.
Takođe, želim da istaknem da je ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Železnici pre svega značajan aspekt unapređenja efikasnosti i unapređenja ekonomičnosti, unapređenja, stvaranje tržišnih uslova radi jedne zdrave konkurencije jer samo stvaranjem tržišnih uslova možemo da povećamo kakva bezbednost na železnici, kako naravno možemo da ostvarimo i adekvatnu cenu usluga koju plaćaju i prevoznici roba, ali i koju plaćaju putnici.
Ono što takođe želim posebno da naglasim, a vezano je za ovaj zakon, za ovaj predlog, to je član 64. koji se odnosi na javno privatno partnerstvo i koncesije.
Smatram, veoma značajnim, a u cilju stvari približavanja i konkurentnosti naše železnice, jedinstvenom evropskom tržištu.
Naravno, strategije EU nije da stvori jedinstvenu železnicu, nego da stvori takve uslove koji će biti efikasniji, koji će biti jednaki za sve i neće biti diskriminatornog ponašanja ni prema jednom korisniku železničkih usluga.
Ono što posebno želim da naglasim, a vezano je za drugi zakon koji se tiče bezbednosti, to je usaglašavanje ovog zakona takođe sa evropskim zakonodavstvom, ali i sa sporazumom zajednice evropskih železnica i evropske federacije, transportnih radnika, a vezano je upravo za radno vreme onih koji su najodgovorniji onda kada se prevoze putnici, ali i onda kada se prevozi roba, a to su mašinovođe.
U ovom zakonu, njihov položaj izjednačen je sa položajem njihovih kolega koji rade na tržištu EU. Takođe, želim da naglasim da su ovde pridodate i nadležnosti direkcije za železnice i to posebno u delu koji se odnosi na kontrolu sertifikata, data je nadležnost železnicama, da periodično vrše kontrole tih sertifikata, upravo da bi utvrdili dali i dalje postoje uslovi za njihovo korišćenje, a sve u cilju bezbednosti i sigurnosti svih učesnika na železničkom saobraćaju.
Takođe, želim da navedem da je Direkciji za železnicu data i nadležnost nezavisne ocene, zajedničke metode ocene rizika i to je nešto novo što se pojavljuje u ovom predlogu zakona, ali takođe želim da naglasim da je ovim predlogom zakona, pooštrene su kazne za nesavesna fizička lica koja na posredan ili neposredan način utiču i ugrožavaju bezbednost saobraćaja, pa i u tom smislu kazna sa 100 hiljada dinara, koja je inače bila gornja, povećana je na 150 hiljada dinara.
Takođe, želim da naglasim da u delu stručne osposobljenosti zaposlenih na železnici, izvršene su neke izmene, pa se stručna osposobljenost radnika vrši, umesto na četiri, sada na dve godine a ono što je takođe značajno sa aspekta bezbednosti i sigurnosti putnika, jeste i činjenica da lice koje položi stručni ispit mora godinu dana da vozi, da upravlja vozom u prisustvu mašinovođe sa većim radnim iskustvom.
U svakom slučaju, železnica jeste vitalni deo privrednog razvoja jedne zemlje. Ova Vlada i ovo Ministarstvo kao odgovorno, prepoznali su da je železnički sistem da je poboljšanje stanja u železničkom sistemu u stvari poboljšanje ekonomskog i privrednog stanja.
Kao što je juče objavljen podatak, da je industrijski rast u Republici Srbiji 13% porastao, u odnosu na prethodni period, nadam se da će rast železničkog prevoza beležiti svake godine još veći napredak. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi krovni zakon, nekoliko zakona, ali je krovni zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu i ja ću se osvrnuti u nekoliko rečenica na njega, s obzirom da su moje kolege iz SNS već dosta govorile.

Ono što prvo želim da pohvalim, to je da su izmene i dopune ovog zakona donete u jednoj širokoj javnoj raspravi gde su svi učesnici i akteri turističke privrede, ali i akteri univerziteta, Prirodno-matematičkog fakulteta, Asocijacije turističkih organizacija, hotelijeri, turističke organizacije Vrnjačke Banje, Turističke organizacije Srbije, bili uključeni u donošenje izmena i dopuna ovog zakona.

Kada se u izradu i dopunu jednog zakona uključe svi relevantni faktori i svi faktori koji se bave neposredno turizmom, svakako da iz toga mora proizaći jedno dobro zakonsko rešenje.

Druga stvar zbog čega bih pohvalila ove izmene i dopune zakona, tiču se obaveza koje je naša zemlja preuzela, a tiče se implementiranje evropskih direktiva u naše zakonodavstvo i upravo u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, implementirana je direktiva o uslugama iz 2006. godine kao i direktiva o organizovanju putovanja, odmora i kružnog putovanja.

Takođe, ono što želim da istaknem, to je da sem javne rasprave i sem implementacije zakonodavstva EU, u ovaj zakon su implementirane i zakonske odredbe koje se odnose na Zakon o zaštiti potrošača, koji je i te kako značajan sa aspekta zaštite korisnika turističkih usluga, Zakon o prekršajima u delu koji se odnosi na prekršajni nalog. Znači, implementirane su i već usvojeni i već važeći pozitivni zakonski propisi Republike Srbije.

Ono što želim da istaknem, to je da se ovim zakonom Strategija razvoja turizma, koja se inače donosila na vremenski period ranijim zakonom od deset godina, sada skraćuje na vremenski period od pet godina, što smatram da je dobro jer u vremenskom periodu od pet godina mogu se postaviti realni ciljevi.

Nije cilj ove Vlade samo da donese strateški dokument, već da donese i akcioni plan koji će pratiti taj akcioni dokument, a u akcionom planu moraju biti tačno naznačene institucije, tačno naznačene aktivnosti i tačno naznačeno vreme sprovođenja određenih aktivnosti. Samo ispunjenjem svih aktivnosti iz Akcionog plana i Strategija kao krovni dokument može biti na adekvatan način realizovana.

Ono što takođe moram da pohvalim, to je da u pogledu stručne spreme, posebno na rukovodećim mestima u turističkim organizacijama i to pre svega na lokalu su se nalazili rukovodeći kadrovi, čija stručna sprema, veština, znanje, obrazovanje ni u kakvom smislu nije mogla da dovede do unapređenja i nije mogla da dovede do toga da imaju viziju turističkog razvoja jednog kraja ili jedne celine.

Izmenama i dopunama ovog zakona precizira se stepen stručne spreme, precizira se stepen radnog iskustva, precizira se znanje stranog jezika u skladu sa onim što propisuje Ministarstvo prosvete i sve to sigurno stvara dobre preduslove za bolji kvalitet rada, kako rukovodećeg kadra, tako i institucija koje oni predstavljaju, a to su turističke organizacije, kako Srbije, tako i turističke organizacije lokalnih samouprava.

Ono što takođe želim da istaknem, da ovim zakonom i te kako kao prioritetan cilj postavljeno je suzbijanje sive ekonomije. Možda je to najočigledniji primer u obavezi posrednika da se registruju u registar turizma.

Moram da napomenem da do sada posrednici turističkih putovanja nisu bili registrovani u registar turizma, da se procenjuje da ih je negde na teritoriji Republike Srbije između 500 i 800 i da je to stvaralo i te kako prostor za pojavu sive ekonomije.

Sada su posrednici u zakonskoj obavezi dužni da se registruju u registar turizma, a nakon toga oni će biti, svi će oni biti objavljeni na sajtu APR, tako da će biti dostupni i korisnicima turističkih usluga, ali će takođe biti dostupni inspekcijskim organima koji pravovremeno i adekvatno mogu da reaguju, a posebno u vreme predsezone kada su ta turistička putovanja i nešto jeftinija.

Takođe, ono što želim da naglasim, to je ove neprofitne organizacije, ferijalna udruženja, udruženja penzionera, ne radi se ovde, u stvari zakonom se želi postići veća transparentnost i vidljivost onoga što oni rade u skladu sa svojim osnivačkim aktima, u skladu sa svojim pravilnikom i statutom, ali da bi se obezbedila ta vidljivost i transparentnost i odagnala svaka sumnja na eventualnu zloupotrebu i eventualnu korupciju, ove organizacije su dužne da donesu godišnji plan putovanja i taj godišnji plan da dostave Turističkoj inspekciji u roku od sedam dana od dana usvajanja sa drugim aktima koja oni naravno već imaju i to ne iziskuje nikakve dodatne troškove.

Ono što posebno želim da pohvalim, to je i davanje aspekta na širenje seoskog turizma, jer seoski turizam smatram da je vrlo značajan, kako sa demografskog, tako i sa ekonomskog aspekta i širenje, posebno kod fizičkih lica, jer je sada moguće da fizička lica koja imaju registrovana seoska turistička domaćinstva na svojim parcelama, organizuju i kampovanje do 30 gostiju.

Moram da naglasim da i kampanja „Moja Srbija“ je imala velikog uspeha, da je na osnovu samo te kampanje zabeležen rast od 12,7% i da je zabeleženo oko 60.000 noćenja po osnovu izdatih vaučera, a ukupan broj izdatih vaučera je 11.760.

Dolazim iz jugozapadnog dela Srbije, iz dela u kome se nalazi neprocenjivo planinskog bogatstvo, to je planina Zlatar, biserno čista reka Uvac, Pribojska Banja, manastir Mileševa, manastir Sveti Nikola na Banji. Na ovom prostoru nalazi se kulturno-istorijsko nasleđe, identitet dva naroda, srpskog i bošnjačkog.

Nadam se da će Ministarstvo za turizam prepoznati značaj turističkog razvoja i ovog kraja i pomoći projekte koji se tiču razvoja ove siromašne, ali turistički jako bogatog područja. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama se danas nalazi set finansijskih zakona i to Predlog izmena i dopuna Zakona o PDV, Predlog izmena i dopuna Zakona o hipoteci, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama i ratifikacija Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope.
Ova tri zakona kao i sporazum i te kako su značajni pre svega sa finansijskog aspekta, ali i sa aspekta usaglašavanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, posebno kada je u pitanju Zakon o PDV, jer su izmene i dopune ovog zakona jedan od uslova za otvaranje poglavlja 16 koje se odnosi na poreze.
Takođe bih htela da istaknem kao pozitivno, a odnosi se na izmene i dopune zakona o PDV što će strani državljani koji vrše promet dobara i usluga na teritoriji naše zemlje, a koji nemaju sedište na teritoriji Republike Srbije, biti uvedeni u sistem PDV. Takođe ovaj zakon je značajan i sa tog aspekta što se uvodi kategorija, naravno u skladu sa evropskim zakonodavstvom punomoćnika.
Kada je u pitanju Zakon o hipoteci, on je značajan pre svega sa dva aspekta. Ova Vlada kao odgovorna Vlada poštuje odluke sudskih organa, a ovde se radi o poštovanju odluke Ustavnog suda Republike Srbije od jula meseca ove godine, gde objavljeno da član 31. stav 7. Zakona o hipoteci koji je inače donet 2005. godine nije u saglasnosti sa Ustavom. Sem usaglašavanja sa odlukom koju je doneo Ustavni sud doneo i naravno preporukom da u fokusu Zakona o hipoteci treba da se potencira da u fokusu bude vansudska prodaja hipotekarne nepokretnosti. Ovaj zakon je i te kako značajan i sa aspekta strategije koju je Vlada usvojila na svojoj sednici 13. avgusta 2015. godine, a strategija se inače odnosi na rešavanje problematičnih kredita, a problematični krediti su svi oni krediti koji su u docnji do 90 dana.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je inače donet na intervenciju, odnosno na zahtev više ministarstava, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva građevine, Ministarstva prosvete, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, moram da istaknem najpre član 19. ovog predloga zakona. Članom 19. Predloga zakona regulisano je na šta se sve ne plaća republička taksa. Naravno, tu spadaju oni postupci i oni zahtevi koji se podnose po službenoj dužnosti, ali tu spadaju i svi postupci i zahtevi koje podnose posebno ugrožene kategorije stanovništva, a to su građani koji ostvaruju pravo na socijalna davanja, građani koji ostvaruju pravo iz boračko-invalidske zaštite, građani koji ostvaruju pravo na dečiji dodatak. Novina je ta što se među taksama koje se ne plaćaju uvode i ona lica, odnosno oni zahtevi lica koja su žrtve porodičnog nasilja i to svakako jeste za svaku pohvalu.
Takođe bih dodala da su neke administrativne takse ukinute, a naravno u skladu sa zakonima koji su novo usvojeni. Tako je u skladu sa Zakonom o putnim ispravama ukinuta viza koja pripada takozvanoj vizi kategorije B, a odnosi se na brodarske i pomorske knjižice, iz razloga što u skladu sa novim zakonom brodarske i pomorske knjižice snabdevene vizom nisu više putna isprava. Takođe se vrši i smanjenje nekih administrativnih taksi, kao što su npr. administrativne takse kada su u pitanju lica koja vrše obuku vozača u slučajevima da promene poslovni prostor ili poligon. Oni za te zahteve podnose 50% iznosa administrativne takse.
Ovaj Zakon o republičkim administrativnim taksama, u delu koji se odnosi na Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, koje je takođe podnelo predlog za usaglašavanje, radi se o tarifnoj oznaci 209 koja se proširuje u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine i Pravilnikom o uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, tu se taksa plaća, sem za ustanove za smeštaj korisnika, i za usluge koje se pružaju u lokalnoj zajednici, kao i za usluge podrške za samostalan život korisnicima koji su iz domena socijalne zaštite.
Htela bih da napomenem još jedan i te kakav značaj sporazuma koji je potpisan sa Bankom za razvoj Saveta Evrope, a odnosi se na izgradnju zatvorskih kapaciteta od 500. Znači, kapacitet tog zatvora biće 500. Za implementaciju ovog projekta biće zaduženo Ministarstvo pravde koje je već oformilo jedinicu koja će biti zadužena i za pripremu, ali i za sačinjavanje ugovora za raspisivanje tendera, za praćenje projektnih aktivnosti, kao i za finansijsko izveštavanje prema banci koja za ove namene daje zajam.
Takođe, moram da napomenem da će Republika Srbija u ovoj godini nefinansijski učestvovati u ovom projektu, a za 2016/2017. godinu svakako će biti projektovana sredstva. Ovde bih želela da naglasim pre svega dva aspekta ovog sporazuma koji se odnosi na zatvore. To je u prvom redu taj društveni aspekt, društveni aspekt u smislu poboljšanja kvaliteta života zatvorenika u zatvoru, ali i poboljšanja kvaliteta uslova rada ljudi koji rade u zatvoru.
Takođe bih želela da napomenem i benefit koji može da očekuje čitavo društvo, a to su programske aktivnosti koje su usmerene na obrazovne i edukativne aktivnosti zatvorenika. To je značajno sa aspekta resocijalizacije lica koja se nalaze u zatvoru i sa aspekta usvajanja novih društveno prihvatljivih obrazaca ponašanja, kao i sa aspekta smanjenja recidivista, odnosno smanjenja povratnika u zatvore.
Takođe bih želela da naglasim da taj obrazovni i edukativni karakter koji će biti aktivnost ovog projekta imaće veliki značaj i za zaposlene u zatvorima, jer će sticati nova znanja, nove veštine i nova iskustva. Na taj način zaposleni će unaprediti svoj rad. Ovaj projekat je značajan i sa aspekta zaštite životne sredine, pre svega kada je u pitanju energetska efikasnost, kada je u pitanju ušteda vode, kada je u pitanju upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Ono što svakako nije sporno, to je da će SNS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.

Ministarka je već dala odgovor, ali bih još jednom navela osnovne razloge neprihvatanja ovog amandmana, a to je član 7. stav 2. koji precizno i jasno definiše da privredno društvo mora neprekidno da ispunjava sve uslove iz stava 1. od tačke 1. do 5. kako bi poslovalo. Prema tome, amandmani i te kako su svrsishodni kada se tiču, kada se odnose na poboljšanje teksta zakona, ali radi se o tome da zakon funkcioniše u svojoj celini i da amandmane, odnosno članove zakona ne možemo razdvojeno tumačiti i razdvojeno čitati, već treba da pročitamo celokupan zakon i da zakon posmatramo u svom sveobuhvatnom kontekstu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalaze na dnevnom redu dva zakona iz oblasti saobraćaja i to drumskog prevoza tereta i prevoza putnika.
Ono što na samom početku moram da kažem to je da su oba ova zakona urađena na kvalitetan i sistematičan način. Zašto sam izvela takav zaključak i zašto su ovi zakoni urađeni na kvalitetan i sistematičan način? Prvi razlog za takvu definiciju ova dva zakona svakako leži u činjenici što je izvršena detaljna analiza poteškoća koja su se nalazila u prethodnim zakonima i prepreka na koje se nailazilo u implementaciji zakona.
Naravno da nam je svima poznato da i najbolji zakon ako ne može na adekvatan način da se implementira u stvarnosti svakako da nije opravdao svrhu svog postojanja. Drugi razlog zbog kojeg mislim da je ovaj zakon izuzetno kvalitetan to je činjenica da je on u potpunosti u saglasnosti sa strategijom razvoja železničkog, drumskog, vazdušnog, vodnog, intermodalnog saobraćaja, kao i sa akcionim dokumentima koji su oročeni i gde su predviđene aktivnosti koje država treba da preduzme na planu donošenja zakonodavnog okvira u saobraćajnoj delatnosti.
Takođe, želim da naglasim da su ova dva zakona i te kako značajna i sa aspekta strateškog cilja Republike Srbije, a to je put u EU, odnosno sa aspekta usaglašavanja našeg zakonodavstva u saobraćajnom segmentu, odnosno u delu transporta sa zakonodavstvom EU.
Zašto je ovo značajno? Značajno je pre svega iz razloga što je neophodno omogućiti adekvatan zakonodavan pravni okvir u otvaranju poglavlja 14. Neko je ovde pominjao da je to preuranjeno. Nije preuranjeno. Najbolji i najefikasniji zakoni su oni zakoni kojima se prilazi na odgovoran način i koji se donose na vreme. To je svakako karakteristika i ova dva zakona.
Treći vrlo značajan razlog zbog čega su ovi zakoni kvalitetniji, a to je da su u donošenju ovog zakona i te kako bili uključeni preduzetnici, odnosno privredna društva i privredni subjekti koji se bave prevozom tereta i prevozom putnika, odnosno bili su uključeni njihovi reprezentativni sindikati, jer oni svakako na najbolji način mogu da daju primedbe i sugestije kako bi jedan zakon bio kvalitetan. Takođe, kvalitet ovog zakona potvrđuje i transparentnost, a transparentnost se ogleda i u javnim raspravama koje su održane.
Ja ću se sada fokusirati na Zakon o prevozu tereta, koji je takođe urađen na jedan kvalitetan način, uz punu participaciju svih relevantnih subjekata, naravno, sem relevantnih državnih organa. Ovaj zakon se takođe usaglašava sa zakonima EU, a ono što moram da istaknem, to je član 7. To su uslovi koje privredno društvo, privredni subjekt i preduzetnik, koji se u ovaj zakon sada prvi put uvodi, moraju da ispunjavaju da bi obavljali uopšte ovu delatnost.
Zašto je ovaj član 7. neobično važan? Prvi uslov koji se odnosi na član 7, to je poslovni ugled preduzeća, odnosno privrednog društva ili preduzetnika. Poslovni ugled se u stvari ogleda u činjenici da se upravljanjem prevozom ne može baviti odgovorno lice koje je osuđivano, odnosno kome je izrečena zaštitna mera privrednog prestupa, finansijskog prestupa, zaštitna mera koja se tiče zabrane obavljanja saobraćaja, koja utiče naravno na bezbednost i sigurnost transporta robe i transporta putnika. Znači, u tom smislu je to jako važno.
Što se tiče finansijske sposobnosti, to je takođe delimično usklađeno sa zakonodavstvom EU, a odnosi se u stvari na činjenicu da privredno društvo mora u početku, odnosno svi ovi uslovi su predviđeni tako da preduzetnici moraju sve vreme obavljanja delatnosti da ispunjavaju sve ove uslove da bi se uspešno bavili svojom delatnošću. Što se tiče finansijske sposobnosti, naravno, ona se odnosi na količinu novca i različita je kada je u pitanju prevoz tereta u unutrašnjem drumskom saobraćaju i prevoz tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Ono što takođe želim da naglasim i što je jako važno, to je profesionalna osposobljenost lica koja se bave upravljanjem. Ta profesionalna osposobljenost lica i te kako je značajna sa aspekta i privrednog društva, a pre svega iz razloga što samo lice koje poseduje određena znanja, određene veštine i koje se stalno usavršava, koje naravno poseduje i rešenje da je osposobljeno, a rešenje izdaje Ministarstvo i formira komisiju od najmanje tri člana, da samo takvo lice može u stvari adekvatno da doprinosi povećanju profita jednog privrednog subjekta, što svakako i jeste cilj svakog privrednog društva i preduzetnika.
Kada je u pitanju sedište, što je takođe jako važno, zašto je važno da preduzetnik ima stalno i stabilno sedište koje je registrovano u Republici Srbiji? upravo iz razloga što u tom sedištu mora da čuva finansijsku dokumentaciju, računovodstvenu dokumentaciju, dokumentaciju koja se tiče radnog odnosa angažovanih lica, odnosno angažovanih vozača i svih drugih lica, kako bi u tom sedištu ta dokumentacija bila dostupna nadležnom organu koji vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Takođe, jedan od uslova koji su propisani je odgovarajući vozni park i odgovarajući broj radno angažovanih vozača.
Ono što takođe želim da naglasim, jeste to da se licenca izdaje na vremenski period od 10 godina, s tim što, naravno, postoji mogućnost provere i ta mogućnost provere ne može biti kraća od pet godina. Cilj održivog razvoja u oblasti saobraćaja svakako jeste povećanje efikasnosti i otvaranje spoljne strane tržišta, a spoljna strana tržišta je otvaranje mogućnosti tranzita, otvaranje uvoza i izvoza.
Ono što je poseban kvalitet ovih zakona, a što je i strateško opredeljenje SNS, to je borba protiv sive ekonomije, uvođenje ovih sto miliona evra na godišnjem nivou u legalne tokove, to je povećanje efikasnosti rada svih državnih organa, naravno i inspekcijske službe, kao i implementiranje evropskog zakonodavstva u zakonodavstvo Srbije na putu priključenja EU. Sve su to razlozi zbog kojih će SNS u Danu za glasanje glasati za predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas na raspravi nalaze tri zakona iz oblasti saobraćaja i značaj sva ova tri zakona su pre svega u činjenici da oni pokazuju strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije i nadležnog ministarstva na putu u EU, odnosno strateško opredeljenje Vlade da usaglašava zakonsku regulativu sa regulativom i da harmonizuje sa regulativom EU.
Osim usaglašavanja sa regulativom EU i strateškog opredeljenja Vlade Republike Srbije, ova Vlada kao odgovorna Vlada, kao Vlada koja i te kako vodi računa o privredi i građanima Republike Srbije, u maju mesecu ove godine potpisala je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o vazdušnom saobraćaju.
Ono što moram da naglasim, to je da od maja meseca 1992. godine nije postojao vazdušni let između Republike Srbije na relaciji Beograd-Sjedinjene Američke Države. Ovo svakako jeste i te kako značajan sporazum, pre svega sa tri
aspekta – sa pravnog aspekta, zato što predstavlja jedan pravni okvir za dalju saradnju, ali i sa ekonomskog i sa privrednog aspekta.
Takođe, moram da naglasim da ovaj sporazum u stvari pokazuje da je Republika Srbija bezbedna i sigurna država, a Vlada Republike Srbije i vi koji ste u ime Vlade potpisali ovaj sporazum, pouzdan i siguran partner u pregovorima, u razgovorima i siguran partner u donošenju i naravno implementaciji donetog sporazuma.
Moram takođe da istaknem da izmene i dopune Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa, s obzirom da je u fokusu, odnosno da se u centru ovih izmena i dopuna zakona nalaze prava putnika koji koriste vazdušni saobraćaj.
Ono što želim da naglasim da je u stvari ovim izmenama i dopunama zakona izvršeno usaglašavanje odnosno kolizija člana 11. i 12. prethodnog zakona, a koja se odnosila na naknadu troškova kada je u pitanju kašnjenje leta. Ali, i ono što do sada nije istaknuto, to je da ovaj zakon predstavlja i korak napred kada je u pitanju tržišna konkurencija, jer ovim zakonom se predviđa da avio-prevoznici kada sklapaju ugovor o zakupu vazduhoplova dužem od šest meseci, ne moraju vazduhoplove da upisuju u registar vazduhoplova. To je i te kako značajno, zato što je dosadašnjim zakonom to bilo predloženo i to je predstavljalo mnoge prepreke kod avio-prevoznika, iz razloga što su morali da traže ispis vazduhoplova, ako je vazduhoplov upisan u strani registar, zatim su morali svoje ugovorne obaveze da potvrđuju pred nadležnim sudom u Republici Srbiji, a nakon toga da vrše upis u registar vazduhoplova u Republici Srbiji.
Naravno da ovim zakonom, sem postizanja tržišne konkurencije, i te kako se postiže zainteresovanost vazduhoplovnih kompanija da posluju u skladu sa zakonom, jer će svakako putnici birati one avio-kompanije koje kada se tiču naknade njihovih troškova, kada se tiču obezbeđenja minimuma njihovih prava koji se odnosi na kašnjenje leta i na otkazivanje leta, i na ukrcavanje leta bez opravdanog razloga, a i kada se odnosi na zaštitu osoba sa invaliditetom i zaštitu lica sa smanjenom pokretljivošću, svakako birati onog avio-prevoznika koji sva ta prava garantuje. Naravno da od broja putnika zavisi i položaj avio-prevoznika i sigurno da je ovo dodatna motivacija da avio-prevoznici posluju apsolutno u skladu sa zakonom.
Treći zakon koji je danas na dnevnom redu, a koji je u stvari sistemski zakon, koji je nov zakon i želim da izrazim sve pohvale vašem ministarstvu na izradi ovog zakona, to je zakon koji se odnosi na istraživanje nesreća u vazdušnom, u železničkom i vodnom saobraćaju. Moram da istaknem da ovaj zakon jeste rezultat usaglašavanja sa zakonima EU, jeste i rezultat usaglašavanja sa praksom Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, ali i sa praksom Međunarodne pomorske organizacije.
Takođe želim da istaknem da je ovaj zakon proistekao iz projektne aktivnosti koju je sprovodilo, čini mi se, ministarstvo, unapređenja procesa istraživanja udesa u periodu od septembra 2013. do februara 2014. godine i gde je jedan od rezultata realizacije tog projekta u stvari proistekla potreba da se donese jedan jedinstveni zakon koji bi tretirao istraživanje nesreća u sva tri vida, i to u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Ono što posebno želim da naglasim, to je isključivo i pre svega preventivni karakter centra za istraživanje nesreća. Zašto želim da istaknem taj preventivni karakter? Preventivnim karakterom u stvari centar za istraživanje nesreća, sem toga što je nezavistan organ, on treba da odgovori na tri vrlo važna pitanja.
Prvo pitanje da opiše opis nesreće, drugo pitanje da odgovori zašto se nesreća desila, odnosno da istraži uzrok, i treće pitanje na koje treba da odgovori jeste - šta je trebalo preduzeti da do nesreće ne bi došlo? To je u stvari analiza uzroka. To je plasiranje bezbednosnih preporuka, pre svega prema relevantnim institucijama, a te relevantne institucije su Vlada, Sektor saobraćaja i druga pravna lica koja u stvari na osnovu tih bezbednosnih preporuka mogu da donesu adekvatni pravni okvir kako bi se povećala bezbednost, a smanjile nesreće.
Na kraju, želim da kažem da se nadam da će tokom 2016. godine centar za istraživanje nesreća poslovati u punom svom kapacitetu, u skladu sa sistematizacijom radnih mesta, da će imati zaposlenih 16 radnika i da će adekvatno moći da odgovori na njegov osnovni posao, a njegov osnovni posao je u stvari nezavisna istraga u transportnim udesima i davanje preporuka relevantnim institucijama. Srpska napredna stranka, nema dileme, podržaće sva tri zakona.