Naravno, amandman treba odbiti zato što član 6. precizno i jasno se odnosi i na socijalnu integraciju gluvih i nagluvih osoba, što svakako jeste jedan od ciljeva ovog predloga zakona, a šta to znači?
To znači maksimalno korišćenje ličnih potencijala gluvih i nagluvih osoba i naravno uz pružanje adekvatne podrške, odnosno uz pružanje adekvatnih usluga podrške u onim situacijama kada one u skladu sa svojim potencijalima, znanjem i umećem nisu u stanju da neko pravo ili obavezu izvrše.
Prema tome u cilju adekvatne socijalne integracije apsolutno je ispravno ovo što stoji u članu 6. da gluva osoba koja nije u mogućnosti da na osnovu drugog oblika komunikacije čitanjem sa usana, pisanjem ili na drugi način koristi usluge tumača kao vid podrške.

Naravno da amandman ne treba prihvatiti iz prostog razloga što fokus člana 10. nije poslodavac. Fokus člana 10. jeste zaštita gluve osobe na taj način što gluva osoba ima pravo da koristi znakovni jezik u toku zapošljavanja i rada kod poslodavaca i dalje se navodi - prilikom obaljanja razgovora za posao, kod zaključivanja ugovora o radu ili otkazivanju ugovora o radu i u drugim situacijama kada se tiče procesa rada. Znači, to su sve situacije u kojima gluva osoba ima pravo da koristi znakovni jezik.
Naravno, mi živimo u realnosti. Realnost je takva da osobe sa invaliditetom, još uvek postoje prepreke u njihovom zapošljavanju. Cilj ove Vlade da osobe sa invaliditetom i te kako brzo dolaze do poslodavca i brzo se zapošljavaju. Upravo iz tog razloga da bi osoba sa invaliditetom što pre došla do posla ovde je poslodavac oslobođen, odnosno poslodavac ne snosi tu obavezu angažovanja tumača za znakovni jezik, ali naravno, u zakonu je to određeno ko gluvoj osobi obezbeđuje tumača, a to je savez, odnosno udruženje.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i poštovani saradnici ministarstva, uvažene kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalaze dva predloga zakona. Jedan zakon je potpuno nov, on je reformski i predstavlja i te kako korak napred u poštovanju ljudskih prava, a u pitanju je Zakon o upotrebi znakovnog jezika.
Drugi zakon koji se nalazi danas pred nama i o kome debatujemo je Predlog zakona o i izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji se odnosi samo na izmene i dopune 20 članova. Ali, ove izmene i dopune zakona pokazuju i te kakvu socijalno-ekonomsku odgovornost ove Vlade, kao i nadležnog ministarstva, u smislu racionalizacije. Ta racionalizacija se odnosi na članove upravnog odbora, umesto devet, sada ćemo imati sedam. Sem u smislu racionalizacije, odnosi se i na to da direktor Nacionalne službe za zapošljavanje nije više član upravnog odbora, a znamo da direktora Nacionalne službe za zapošljavanje imenuje Vlada. Znači, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo, imalo je u vidu i to, tako da sve priče o smanjenju broja članova i priče da je taj izbor smanjenja članova upravnog odbora od strane opozicije apsolutno ne stoje, odnosno nemaju nikakvo pravo utemeljenje u realnosti i nisu, na kraju krajeva, u interesu građana Srbije.
Ono što posebno želim da pohvalim kod donošenja izmena i dopuna ovog zakona to je da gotovo prvi put vidimo da Vlada na jedan, odnosno nadležno ministarstvo, na jedan odgovoran način razmatra nedostatke i nepravilnosti koje su uočene u radu od 2009. godine i pokušava da kroz ove izmene te nepravilnosti koje su se desile u praksi otkloni. I to uspešno čini.
Ono što posebno želim da pohvalim u ovom zakonu to su obaveze agencija za zapošljavanje koje upućuju naše radnike na rad u inostranstvo, obaveze u smislu davanja pravovremene informacije o tome šta ih očekuje, u smislu potpunih informacija šta ih očekuje na radu u inostranstvu, u smislu upoznavanja sa zakonodavstvom zemlje u koju odlaze, kao i u smislu toga da će u slučaju nepredviđenih okolnosti, i u slučaju da radnik bez svoje krivice ostane bez posla, snositi troškove.
Sada ću preći na drugi zakon koji se odnosi na Zakon o upotrebi znakovnog jezika. Moram da kažem da je on reformski, da je on potpuno u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u skladu sa poštovanjem ljudskih prava na dostojanstvo, potpuno u skladu sa Strategijom razvoja unapređenja osoba sa invaliditetom, potpuno u skladu sa potvrđenim konvencijama Ujedinjenih nacija, a u pitanju je Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu osoba sa invaliditetom, pre svega u odnosu na član 9. pomenute konvencije.
Takođe, ono što moram da pohvalim, to je da je ovim zakonom predviđeno da gluvo dete ima pravo na učenje i upotrebu znakovnog jezika. To pravo ne može mu biti uskraćeno ni od strane roditelja, odnosno od strane staratelja.
Ovaj zakon donet je u cilju unapređenja osoba sa invaliditetom, pre svega gluvih i nagluvih osoba. On znači njihovu potpunu integraciju u društvo, a Ministarstvo rada i zapošljavanja, kroz Sektor za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, i te kako pruža finansijsku i svaku drugu podršku kako bi udruženja koja okupljaju ove osobe, a ta udruženja gluvih i nagluvih i Savez gluvih i nagluvih svakako da jeste mesto okupljanja gluvih osoba, jeste mesto gde oni razmenjuju iskustva, jeste mesto u kome se ovim osobama pruža podrška i pomoć.
Hoću da pohvalim Ministarstvo da ono preko godine ima raspisan konkurs i da podržava sve one programe koji se odnose na podršku svim aktivnostima i svim planovima koji se odnose na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, u konkretnom slučaju na unapređenje položaja gluvih i nagluvih osoba. Naravno, sve to i zakoni preciziraju. Moram da naglasim da je budžetom Republike Srbije za 2015. godinu na funkciji 90, ekonomska klasifikacija 481, u razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja opredeljena su sredstva u iznosu od 325.722.000 dinara, a koje se upravo odnose na podršku i pomoć nevladinim organizacijama, odnosno udruženjima.
Srpska napredna stranka u Danu za glasanje podržaće oba predloga zakona.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalaze četiri sporazuma koji su potpisani između Vlade Republike Srbije i države Kanade, Gruzije, Jermenije. Ono što bih htela da istaknem najpre to je da je svim ovim sporazumi, odnosno da je zajednička nit svih ovih sporazuma stvaranje dobrih bilateralnih odnosa između naše zemlje i zemalja sa kojima smo potpisali ove sporazume, ali sem stvaranja dobrih bilateralnih odnosa iz toga svakako proizilaze i dobri ekonomski, turistički, dobri naučni, dobri tehnološki i dobri sveukupni odnosi.
Ono što najpre želim da naglasim, a počeću od 19. februara 2015. godine kada je održan sajam turizma u Beogradu u kome je prisustvovalo hiljadu i sto izlagača, od toga 50 zemalja iz sveta, kada je premijer Vučić istakao na otvaranju sajma da je u turizmu velika budućnost. Zašto je u turizmu velika budućnost? Turistička privreda stada u ukupnom BDP učestvuje sa 1,8%.
Međutim, procena je ove Vlade da će za dve godine procenat učešća turističke privrede u bruto domaćem proizvodu biti 3%.
Zašto je turizam još značajan i koji su to parametri na koji su se oslanjali i premijer Aleksandar Vučić, ali i vi ministre kada ste izlagali na sajmu turizma? To je činjenica da je u 2014. godini broj turista u Srbiji bio za 11,6% veći, nego u odnosu na 2013. godinu, iako znamo da je tokom 2014. godine našu zemlju zahvatila nezapamćena poplava. Znači, i u takvim slučajevima turistička privreda beležila je rast.
Svakako da razvoju turizma treba da doprinese i razvoj putne i saobraćajne infrastrukture, ali razvoju turizma do sada i njegovom ovakvom učešću u bruto domaćem proizvodu sigurno je doprinela i rad „Er Srbije“. Nadamo se da će i realizacija projekta „Beograd na vodi“, takođe doprineti poboljšanju ukupne turističke ponude naše zemlje.
Što se tiče, moram inače da naglasim da ukupnom deviznom prilivu koji se ostvaruje u Republici Srbiji 60% tog ukupnog deviznog priliva, otpada upravo na Grad Beograd, jer Grad Beograd svakako je i raskrsnica puteva, ali i mesto gde turisti najviše dolaze.
Što se tiče sporazuma u oblasti turizma potpisanog sa Gruzijom, moram da istaknem da je predmet tog sporazuma svakako utvrđivanje jednog pravnog okvira za jačanje kapaciteta turističke ponude, kako Srbije tako i Gruzije, privlačenje turista iz Gruzije u našu zemlju, ali naravno i jačanje kulturnih, istorijskih veza naše dve zemlje kao i kulture i običaja naše dve zemlje.
Ja moram da naglasim da Republika Srbija zbilja raspolaže značajnim turističkim potencijalima, rekama, jezerima, planinama i moram da naglasim u okviru kulturno istorijskih spomenika, a naravno i prirodnih lepota, posebno jugozapadni deo Srbije, područje odakle ja dolazim to je Priboj, Manastir Sveti Nikola u Pribojskoj banji i zatim Manastir Mileševa iz 13. veka, gde se nalazi znamenita freska koja pripada svetskoj riznici, to je freska „Belog anđela“ kao i planine Jadovnik i planina Zlatar koja sa nedirnutim prirodnim bogatstvom, a koja se nalazi u tom delu Srbije i koji značajno i koji svakako može da bude značajni potencijal za razvoj turizma uopšte.
Ono što iz ovog sporazuma sa Gruzijom proizilazi je takođe vrlo značajno što se podstiče investiranje između zainteresovanih investitora i jedne i druge strane, odnosno investiranje zainteresovanih strana u turizam. Takođe je vrlo značajna razmena naših stručnjaka, kako i Srbije tako iz Gruzije, razmena znanja, razmena iskustva, ali i razmena studenata koji studiraju i koji će se u budućnosti baviti turizmom i ugostiteljstvom.
Takođe, vrlo značajno i formiranje mešovite komisije koja će sprovođenje i realizaciju ovog sporazuma pratiti, ali ne samo pratiti, već blagovremeno i na vreme ukazivati na sve one nedostatke i prepreke koje mogu nastati u realizaciji ovog sporazuma.
Drugi sporazum koji je takođe značajan, to je sporazum koji je potpisan sa Jermenijom u oblasti ekonomske tehničke i tehnološke saradnje, ali i tu ću akcentirati između ostalog ovaj deo koji se odnosi na poljoprivredu, na zaštitu životne sredine i na, naravno, takođe će se tu formirati međuvladina komisija koja će naknadno odrediti prioritete i prioritetne segmente, gde će se postupati, ali svakako Srbija negde svoju šansu vidi u razvoju poljoprivrede u očuvanju životne sredine i u razvoju turističkog potencijala.
Moje kolege, a posebno kolega Zoran Bojanić je iscrpno govorio o Sporazumu o Kanadi tako da se ja neću ponavljati.
SNS u danu za glasanje podržaće sve sporazume i Predlog za izbor sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi odluka Visokog saveta sudstva o izboru 18 sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, i to za potrebe osnovnih sudova u Nišu, u Novom Sadu i u Sjenici.
Konkurs je Visoki savet sudstva raspisao 25. jula 2014. godine. Nakon toga, Visoki savet sudstva je, naravno, u skladu sa zakonom, formirao komisiju čiji je zadatak bio da razmotri sve prijave, odnosno da razmotri proceduru podnošenja prijava, da li su one blagovremene, podnete u zakonskom roku, ali još veći značaj koji je ova komisija imala, to je njen značaj da obavi intervju, odnosno razgovor sa svim onim kandidatima koji su blagovremeno, u zakonskom roku, podneli neophodnu dokumentaciju. Sigurno da su članovi komisije koji su obavljali prvi razgovor, odnosno intervju, sa svim zainteresovanim kandidatima, posedovali visoko stručno znanje i bili sigurno iz reda sudija sa visokim kvalitetima i dugogodišnjim iskustvom.
Nakon toga, a u skladu sa članom 49. Zakona o izboru sudija, Visoki savet sudstva je zatražio mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti sudija, i to od osnovnih sudova, odnosno sednica osnovnih sudova i viših sudova za one kandidate koji su radno iskustvo imali u osnovnim sudovima, kao i mišljenje od drugih nadležnih institucija u kojima su prijavljeni kandidati bili zaposleni.
Ovo smatram neobično značajnim jer se radi o mišljenju kolega, onih ljudi, sudija koji gotovo svakodnevno mogu da prate rad, rezultate, kvalitet, stručnost, osposobljenost i objektivnost ovih sudija koji su bili kandidati i koji su podneli dokumentaciju za izbor sudija u osnovnim sudovima. Naravno, uvažavajući apsolutno i mišljenje Komisije za izbor sudija, kao i mišljenje nadležnih institucija i nadležnih sudova o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, Visoki savet sudstva je 20. februara 2015. godine izvršio izbor 18 sudija i danas se ta imena nalaze pred nama, narodnim poslanicima.
Ono što posebno želim da naglasim, to je da je predstavnik Visokog saveta sudstva o svakom kandidatu izložio detaljnu biografiju. Ono što je svakako za zapalo za oko i ono što smatram za kvalitet ovih sudija koji su predloženi, to je pre svega da su u pitanju mladi ljudi, da su u pitanju ljudi koji su završili pravni fakultet sa najvišim ocenama. Ovde su pominjane ocene 6.78, 9.38, ali, naravno, nisam zaboravila i sudiju koji je završio pravni fakultet sa prosečnom ocenom 10.
Takođe, radi se o sudijama koji su položili pravosudni ispit. Radi se o sudijama koji uglavnom znaju strane jezike, pre svega engleski jezik. Radi se o sudijama koji su motivisani da se stalno edukuju i usavršavaju jer naravno da kvalitet jednog sudije zavisi i od njegove stalne edukacije i stalne motivacije da se u oblasti za koju sudi stalno usavršava. Videli smo da se jedan broj ovih sudija nalazi na doktorskim studijama, da je jedan broj ovih sudija pohađao seminare, naravno, iz oblasti koje su sigurno vezane za onaj delokrug sudijskog rada koji su radili, da je jedan broj sudija, naravno, učestvovao i u projektima sigurno vezanim za unapređenje pravosudnog sistema u Srbiji.
Ono što posebno želim da izrazim zadovoljstvo, to je da, pored imenovanja sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, i to na vremensko trajanje od tri godine, pored sudija u Novom Sadu i Nišu, imenovani sudija u Sjenici i nadam se da će on svojom stručnošću, svojim znanjem i svojim kvalitetom, kao, naravno, i sve ove prethodne sudije, unaprediti i raditi na unapređenju rada pravosudnog sistema.
O pravosudnom sistemu koji je ova Vlada nasledila gotovo da sada i ne želim da pričam, više puta sam naglašavala, da je pored ekonomski razorene zemlje ova Vlada nasledila još jedan sistem koji je gotovo bio najurušeniji, a to je na veliku žalost svih nas i građana Srbije, pravosudni sistem.
Smatram da je ovo jedan od puteva za unapređenje kvaliteta pravosudnog sistema. Svim sudijama želim da čestitam sa nadom da će oni svojim radom i te kako pre svega raditi nezavisno, da će raditi visoko profesionalno, da će raditi visoko stručno i da će se držati jednog od osnovnih načela, a jedno od osnovnih načela je suđenje u razumnom roku. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici ministarstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas zakon o inspekcijskom nadzoru koji predstavlja i te kako krupan korak napred, jer posle nešto više od dve decenije implementacije Zakona o državnoj upravi ispostavilo se u stvari da niti društveni, niti finansijsko-ekonomski, niti politički uslovi odgovaraju daljoj primeni ovog zakona.
Ova Vlada, kao odgovorna Vlada i nadležno Ministarstvo lokalne samouprave i državne uprave, u čijoj je nadležnosti ovaj zakon, su na jedan temeljan, sistematičan, sveobuhvatan način, prišli rešavanju ovog problema i danas se pred nama nalazi upravo reformski zakon, koji je u skladu sa savremenim inspekcijskim nadzorom.
Ono što posebno želim da pohvalim, a što je i te kako bitno za donošenje jednog zakona i za procenu njegovog kvaliteta ili ne kvaliteta, to je aktivna participacija svih onih učesnika koji su bili zainteresovani za donošenje ovog zakona. Znači, sem državne uprave aktivno u donošenju ovog zakona su participirale i inspekcije i nadzirani subjekti, odnosno privredni subjekti i nevladine organizacije.
Ono što svakako doprinosi reformskom karakteru ovog zakona, a što je prethodilo njegovom donošenju i njegovoj današnjoj kvalifikaciji kao reformskom i kao značajnom koraku napred uređenju ovog prostora, to je jedna detaljna analiza koja je sprovedena pre donošenja ovog zakona.
Mnoge primedbe nadzirani subjekti odnosno privredni subjekti prilikom rasprave i debate o donošenju ovog zakona su izneli. Od tih primedbi najveći broj je usvojen i implementiran u ovaj zakon. Naravno, da su primedbe imali i oni koji su sprovodili nadzor, a to su inspektori. Pre svega to su primedbe koje su se ticale na metodologiju njihovog postupanja, na nejasna ovlašćenja, na nejasne odgovornosti učesnika u inspekcijskom nadzoru, na koordinaciju. Takođe, i te primedbe su usvojene i sve zajedno predstavalja jedan moderan, efikasan zakon čija implementacija svakako pre svega treba da doprinese razvijanju tržišne ekonomije čemu SNS svakako da teži, jer razvijena tržišna ekonomija i razvijena ekonomija predstavljaju u stvari temelj svake države.
Što se tiče novina koje ovaj zakon predviđa, to je razlika između prethodnog zakona u čijem je fokusu bio inspektor i sankcija. U fokusu ovog zakona nije inspektor i sankcija, u fokusu ovog zakona je i inspektor i nadzirani subjekt, ali naravno i niz onih preventivnih mera. Preventivne mere imaju značaj upravo sa aspekta da inspekcija treba da bude podrška, a ne neko ko zastrašuje i plaši privredne subjekte, podrška nadziranog subjekta, odnosno privrednom subjektu u pravilnoj primeni zakona.
Prevencija se takođe ogleda i u tome što moraju privrednim subjektima da budu dostupna sva ona akta, svi oni zakonski propisi, podzakonski akti, sva ona mišljenja, sve one preporuke koje ukazuju na to kako će u konkretnim slučajevima poslovati apsolutno u skladu sa zakonom.
Takođe, veliki značaj ove preventivne funkcije koja je gotovo neraskidivo povezana sa javnošću rada, jer preventivnost i javnost rada, negde su u ovom zakonu najuže povezani i to je takođe objavljivanje plana inspekcijskog nadzora, neće se desiti da se u kontrolu dođe nenajavljeno u privredni subjekat, neće se desiti da se ne zna koliko će ta kontrola da traje i naravno, vrlo je značajno objavljivanje kontrolnih lista.
Zašto je značajno objavljivanje kontrolnog lista, zato što na osnovu kontrolnog lista, sami privredni subjekti mogu da izvrše samoprocenu svog poslovanja sa zakonskim propisima.
U tom smislu i to je i te kako značajna podrška i smatramo ovaj zakon značajan i sa ekonomskog aspekta. SNS smatra ga značajnog i sa aspekta dolaska novih investitora, ali i sa aspekta promene svesti i inspekcije i nadziranih subjekata i stvaranja jednopartijskog odnosa za bolju i zdraviju ekonomiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja takođe mislim da amandman na predloženi član 3. Zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča, a koji se odnosi na pojmove, ne treba prihvatiti, prvenstveno iz razloga što pas vodič nije medicinsko pomagalo, već je, naprotiv, vrsta podrške za samostalno kretanje, i to vrsta podrške za samostalno kretanje slepim licima, slabovidim licima i invalidnim licima.

Znači, ovde se po prvi put donosi ovaj zakon koji je apsolutno u skladu sa članom 20. Konvencije UN o pomoći i podršci osobama sa invaliditetom. Član 20. pomenute Konvencije upravo predviđa da osobama sa invaliditetom nacionalna zakonodavstva zemalja članica potpisnica, odnosno zemalja koje su ratifikovale ovu konvenciju, a naša zemlja jeste ratifikovala, dužne su da ovim osobama omoguće pomoć i podršku za samostalno kretanje uz pomoć živih posrednika i drugih posrednika, a naravno, uz prethodno obavljenu specijalističku obuku.

Ono što takođe želim da naglasim, to je visoka participacija svih onih u izradi ovog zakona, sem nadležnog ministarstva, svih onih na koje se ovaj zakon odnosi, a to je Savez slepih i posebno bih želela da naglasim i aktivnu participaciju i aktivno učešće Škole za decu oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ u Zemunu, koja je osnovana nakon Prvog svetskog rata, 1917. godine u decembru mesecu, i koja i te kako ima veliko iskustvo u prepoznavanju osoba sa invaliditetom, pre svega slabih i slabovidih lica i koja je sigurno mogla da predloži adekvatne vidove podrške ovim osobama, a taj adekvatan vid podrške za samostalno kretanje i ostvarivanje ustavnih prava ove kategorije stanovništva svakako jeste kretanje uz pomoć psa vodiča. Hvala.

Nema racionalnog osnova za prihvatanje amandmana, pre svega što se vrednost jednog zakona, kao što je ovaj, ogleda u preciznosti, u jasnosti ali i u nepreplitanju sa drugim zakonima koji na adekvatan način regulišu ovu materiju, a to je Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterinarstvu.

Takođe, želim da naglasim i to da je nadležno ministarstvo, odnosno Vlada, prepoznala i te kako da je za implementaciju ovog Zakona neophodna povezanost i umreženost sa jedinicama lokalne samouprave, pa je kasnije u jednoj svojoj zakonskoj odredbi striktno naglasila da su jedinice lokalne samouprave i druga pravna i fizička lica dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona usklade, takođe svoja normativna akta, kao i da će podzakonski akt, za koje je nadležno ministarstvo biti doneto u roku od šest meseci.

Prema tome, jasnost, preciznost, umreženost i sa onim institucijama koji na lokalu će da primenjuju ovaj zakon, eksplicitno je navedeno u Predlogu zakona.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, vratiću se na temu dnevnog reda, a to je Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča. Vratiću se na temu zato što je za SNS i te kako važan ovaj zakon koji je na današnjoj raspravi, a tiče se poboljšanja položaja posebno ranjive grupe, a ta ranjiva grupa su osobe sa invaliditetom.
Srpska napredna stranka, polazeći od Ustava Republike Srbije i od osnovnog načela, a to načelo je ravnopravnost svih njenih građana, smatra da će debatom i donošenjem ovakvog jednog zakona i te kako unaprediti položaj invalidnih lica, a samim tim postići će se i korak napred u smislu ravnopravnosti i ravnopravnog učešća slepih i slabovidih invalidnih lica u ukupnom društvenom životu Republike Srbije.
Takođe, ovaj zakon, sa aspekta SNS, a ponovo polazeći od Ustava, prihvatljiv je i sa aspekta osnovnog načela, a to je načelo dostojanstva, poštovanja svakog čoveka, bez obzira na njegova lična svojstva. Ovaj zakon, sa aspekta SNS, takođe je prihvatljiv i sa aspekta Strategije o unapređenju položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji i sa njenim strateškim ciljevima. Takođe je i te kako značajan i sa aspekta međunarodne konvencije koja se tiče unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, posebno člana 9. i člana 20. pomenute Konvencije, koja u članu 20. predviđa da osobe sa invaliditetom, u smislu samostalnog kretanja, imaju pravo na podršku i pomoć kroz razna pomagala, ali i kroz upotrebu žive sile i posrednika. Ta živa sila i posrednici svakako, između ostalog, može da bude i kretanje ovih lica uz pomoć pasa vodiča, kao i uz pomoć instruktora koji će raditi zajedno sa invalidnim licem i zajedno sa psom, sve do onog momenta dok ta lica ne budu bila osposobljena za kretanje zajedno sa psom.
Takođe želim da naglasim da je ovaj zakon značajan takođe sa aspekta evropske strategije koja se odnosi na unapređenje osoba sa invaliditetom, kod nas poznata kao Evropa bez barijera, a koja, naravno, predviđa da ove osobe u punom obimu koriste sva svoja prava. Zakon je sažet, jasan, koncizan, pruža mogućnost uspostavljanja prvi put jedne nove usluge. Usluge socijalne zaštite, a i ova usluga u najvećem delu spada u usluge socijalne zaštite, regulisane su članom 45. Zakona o socijalnoj zaštiti, a način njihovog finansiranja članovima 205. i 209.
Srpska napredna stranka, u Danu za glasanje, daće punu podršku ovom zakonu.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas set zakona koji je apsolutno u skladu sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije, a strateško opredeljenje Republike Srbije je put u EU. U skladu sa tim, prvi zakon na koji ću se fokusirati je Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom, a u cilju sprečavanja terorizma.
Najpre, moram da istaknem da ovaj zakon, sem harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, proizilazi iz činjenice da je još 2002. godine Srbija ratifikovala Međunarodnu konvenciju o sprečavanju finansiranja terorizma, a ratifikujući tu konvenciju ona je preuzela i zakonsku obavezu da finansiranje terorizmom bude označeno kao krivično delo. To je i učinjeno članom 393. Krivičnog zakona Republike Srbije. Naravno, sem utvrđivanja finansiranja terorizma kao krivičnog dela, obaveza je država potpisnica ove konvencije UN da preduzimaju i sve druge preventivne mere, a u cilju suzbijanja nastajanja terorizma kao jedne velike pošasti, kao užasa, kao nasilja koji se, nažalost, danas pojavljuje na globalnom nivou.
Sem ratifikovanih konvencija Saveta Evrope, naravno, naše obaveze proizilaze iz dokumenata EU, a moram da naglasim da je Uprava za sprečavanje pranja novca Republike Srbije još od 2003. godine članica Egmont grupe, odnosno grupe međunarodno obaveštajnih organizacija, čiji je takođe jedan od zadataka međunarodna saradnja i usklađivanje propisa sa propisima EU. To su oni preduslovi koji su doveli do toga da se danas pred nama narodnim poslanicima nađe ovaj predlog zakona. Ovaj predlog zakona je takođe značajan i sa aspekta povećanja kredibiliteta naše zemlje Republike Srbije u međunarodnim odnosima, odnosno sa aspekta povećanja poverenja u Republiku Srbiju kada je u pitanju borba protiv terorizma.
Takođe, ovaj zakon je i te kako značajan i sa aspekta bezbednosti i sigurnosti svih njenih građana, ali je takođe značajan i sa aspekta stabilnosti finansijskih institucija naše zemlje i poverenja drugih država u rad finansijskih institucija. Ovaj zakon je i te kako značajan i sa aspekta privlačenja drugih institucija, odnosno drugih potencijalnih investitora u našu zemlju.
Ono što se reguliše ovim zakonom, to su mere koje se preduzimaju i koje preduzimaju državni organi u cilju ograničavanja raspolaganja imovinom, a koja je, naravno, namenjena radi sprečavanja terorizma. Utvrđeno je tačno iz kojih razloga se lica stavljaju na listu, odnosno koji su razlozi koji dovode da se pojedina lica nađu na listi označenih lica, ali je, naravno, precizno i tačno utvrđen i čitav postupak postupanja određenih organa.
Naravno, Vlada rešenjem donosi listu označenih lica. Ta lista se objavljuje u „Službenom glasniku“ i na taj način obezbeđena je transparentnost. Ovim predlogom zakona Vlada je u zakonskoj obavezi da bar jednom godišnje preispituje ovu listu označenih lica, a naravno sa aspekta zaštite ljudskih prava ovih lica i naravno sa aspekta zaštite ljudskih prava ovih lica i naravno sa aspekta transparentnosti i te kako je značajno što će Vlada, jednom godišnje, odnosno u martu tekuće godine, podnositi izveštaj i Narodnoj skupštini o efektima preduzetih mera.
Vrlo je važan i član 8. pomenutog zakona, a koji se odnosi na obavezu pravnih i fizičkih lica, da ako u slučaju poslovanja dođu sa licima koja se nalaze na ovoj listi, da bez odlaganja, a tu je i stavljen rok, taj rok je od 24 sata, obaveste Upravu za sprečavanje pranja novca, kao i da obustave svaku radnju u narednih sedam dana, odnosno do dobijanja rešenja ili do dobijanja obaveštenja da svoje aktivnosti mogu nastaviti.
Sa aspekta zaštite ljudskih prava, a tiče se označenih lica, i te kako je značajno što mogu pokrenuti sudski postupak, odnosno, mogu pokrenuti upravni spor, i jako je važno što postupak u upravnom sporu se smatra naročito hitnim, odnosno sud je dužan da postupi u roku od 30 dana. Takođe je važno, sa humanog aspekta, i član 15. koji se odnosi na to da označeno lice može pokrenuti sudski postupak, a u cilju izuzimanja dela imovine koja se odnosi na korišćenje, odnosno za zadovoljavanje njegovih životnih potreba, kao što su ishrana, kao što je smeštaj, kao što su plaćanje pravnih usluga, kao što je plaćanje medicinskih usluga, znači, sve one potrebe koje se tiču zadovoljavanja osnovnih ljudskih potreba.
Moram da naglasim takođe da su u izradi ovog zakona učestvovali i eksperti i međunarodni eksperti, da su učestvovali eksperti OEBS-a i naravno, da su njihove sugestije, posebno koje se odnose na poštovanje ljudskih prava, postali sastavni deo zakona i oni su uvaženi.
Što se tiče carinskih zakona, želim da naglasim da je zakon o izmenama i dopunama Carinskog zakona, u stvari radi se o ubrzavanju efikasnosti carinskog postupka kroz novokompjuterizovani tranzitni sistem, što znači da kroz elektronsku komunikaciju smanjuje se vreme zadržavanja tranzitne robe kroz našu zemlju. Takođe, moram da naglasim da i ovaj zakon usklađen i sa Zakonom o prekršajima, a naravno kroz uvođenje prekršajnog naloga, i plaćanje kazni koje su manje, koje su u fiksnom iznosu, s obzirom da carinski organi kroz usvajanje ranije Zakona o državnoj upravi, nisu više u mogućnosti da vode prekršajni postupak, već to rade sudovi.
U cilju smanjenja sive ekonomije, u cilju smanjenja carinskih prekršaja, želim posebno da naglasim i sporazum koji je Vlada Republike Srbije potpisala sa Savetom ministara Republike Albanije, 10. novembra 2014. godine, a koja se odnosi na striktno poštovanje carinskih propisa, na administrativnu podršku, na podršku u razmeni znanja, iskustava, na formiranje mešovite srpsko-albanske komisije koja se naravno sastoji od predstavnika carinskih organa i koji će raditi na praćenju ovog sporazuma. Bilateralni sporazumi sa svim državama, a posebno sa državama iz našeg okruženja i te kako su značajni takođe i sa aspekta još većeg ugleda naše zemlje. Naša zemlja je otvorena za saradnju sa svim zemljama, a posebno sa zemljama iz našeg neposrednog okruženja, posebno kada je u pitanju sprečavanje sive ekonomije i sprečavanje carinskih prekršaja.
Srpska napredna stranka u Danu za glasanje podržaće sve predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi saradnici Ministarstva poljoprivrede, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, što se Srpske napredne stranke tiče, nema sumnje da će ona u Danu za glasanje podržati sve protokole i sve sporazume koje naša država treba da potpiše i koja, naravno, treba da realizuje.

Ja ću se u svom govoru fokusirati na dva protokola, a tiču se održivog razvoja Karpatske regije. Inače, Protokol o održivom sporazumu o održivom razvoju Karpatske regije potpisan je Kijevu 22. maja 2003. godine. Baziraću se na Protokol o održivom razvoju šuma i protokol o održivom razvoju turizma, pre svega što na neki način procenjujem da je on normalni sled možda jučerašnje i prekojučerašnje debate ovde u Skupštini, a koja je za osnovu i za cilj imala zaštitu čovekove životne sredine i zaštitu zdravlja ljudi.

Najpre ću se osvrnuti na Protokol o održivom razvoju šuma, pre svega iz razloga što šume i te kako imaju veliki značaj za očuvanje životne sredine. Znamo da u procesu fotosinteze šume ispuštaju kiseonik u vazduh i, prema nekim procenama, četiri stabla bukove šume u vremenskom periodu od 100 godina mogu da proizvode kiseonik koji je potreban za život čoveka, za starosno doba od 80 godina za čoveka.

Takođe, želim da naglasim da visoke šume na površini od jednog hektara godišnje proizvedu oko 800 tona kiseonika. Šume imaju veliki značaj i za sprečavanje erozije, za sprečavanje klizišta, za sprečavanje poplava i poznato je da su ona slivna područja koja se nalaze pod šumama, koja su obrasla šumom, da je kod njih vodostaj niži za 30% do 50% nego ona područja koja nisu obrasla šumom. Prema tome, direktno je u pitanju zaštitna funkcija šuma kada su u pitanju poplave, erozije tla, klizišta i druge vremenske nepogode.

Naravno da šume imaju i veliki uticaj na globalno zagrevanje i globalne klimatske promene, pre svega iz razloga zato što šume apsorbuju u velikim količinama ugljenik. Klimatske promene i šume su suštinski i direktno povezane.

Ono što posebno želim da naglasim što se tiče Karpatske regije na teritoriji Republike Srbije, jeste da su šume i planine u toj regiji, a tu spadaju i Homoljske planine i Kučajske planine i Stara planina, šume sa izuzetno očuvanim biljnim i životinjskim svetom i naravno da je cilj ovog protokola održivost biološke raznovrsnosti i održivost ovog biljnog i životinjskog sveta.

Takođe, moram da naglasim da se u Kučajskim planinama nalazi jedina prašuma u Republici Srbiji i u ovom delu Evrope, a to je Vinatovačka prašuma, čiji su najčešći posetioci studenti Šumarskog fakulteta. Moram da naglasim da u ovoj prašumi postoje stabla bukove šume koja su stara i preko 350 godina, da su ta stabla inače visoka i do 40 godina i da oni predstavljaju pravi prirodni rezervoar netaknute prirode.

Takođe, želim da istaknem i ogromno hidrološko bogatstvo ovog dela Srbije, kao npr. izvor Mlave, odnosno vrelo Mlave, koje je poznato kao kristalno bistri o čisto, jer je providnost na vrelu Mlave otprilike četiri metra. Prema nekim mojim informacijama, to je i najdublje vrelo u Evropi.

Želim da naglasim da se u ovom predelu nalazi i Homoljska potajnica, specifična reka, koja izvire, teče, onda presahne, pa posle izvesnog vremena ponovo otiče. Inače, Homoljska potajnica izvire u jednoj piramidi između tri drveta, i to bukve, hrasta i graba.

Znači, što se tiče šumskog bogatstva ovog predela, ono je zbilja jedno od najočuvanijih i najraznovrsnijih. Potpisivanjem ovog protokola svakako da se država obavezuje da će svojom strategijom, svojim planovima i svojim programima raditi na očuvanju šuma, odnosno raditi na očuvanju biološke raznovrsnosti, jer ovo područje ima i šume koje spadaju u tzv. kategoriju netaknutih šuma, odnosno netaknute prirode.

Ono što posebno želim da naglasim, to je da će se potpisivanjem ovog protokola države sporazumevati da i te kako preduzmu zakonodavne mere na bespravnom sečenju i uništavanju šuma kroz nezakonitu seču, kao da i preduzmu sve mere u pravnoj zaštiti nezakonite trgovine ovako isečenih stabala.

Naravno da, sem očuvanja autohtonih sorti, moram da naglasim da se ovim protokolom države obavezuju, i to smatram vrlo važnim, da uspostave jedinstveni informacioni sistem koji se tiče zaštite, odnosno jedinstven informacioni sistem koji se tiče neke vrste popisivanja šumskog blaga koje postoji na ovom Karpatskom području. Takođe je vrlo važna i vrlo značajna međuregionalna saradnja, međudržavna saradnja između naše zemlje i drugih susednih zemalja.

Turizam i održivi turizam pre svega potpisivanje ovog protokola prepoznaje kao vrlo značajan sa socijalno ekonomskog aspekta, odnosno sa aspekta poboljšanja ekonomije i poboljšanja razvoja, a posebno ruralnih područja u ovom delu Srbije. Ruralni turizam je nešto što bi trebalo da predstavlja našu budućnost, odnosno budućnost u ovom delu turizma, i tu moram posebno da naglasim visoko učešće i visok procenat žena u dosadašnjem bavljenju ruralnim turizmom. Takođe, želim da naglasim da su i te ruralne sredine gotovo najbolji čuvari naše kulturne tradicije.

Prema tome, održivi turizam naravno da podrazumeva i održavanje i održanje, odnosno prenošenje tradicije, prenošenje kulture, prenošenje običaja pojedinih krajeva, a znamo da su ove zemlje i regionalna saradnja ovih zemalja i lokalnog stanovništva, da je u stvari njihovo kulturno nasleđe i da su oni jako bliski.

Takođe bih želela da istaknem, u delu koji se odnosi na turizam, da su se države obavezale da uspostave i standarde koji se tiču korišćenja usluga u turizmu, a ti standardi odnose se na smeštajne kapacitete, odnose se na procenu zadovoljstva korisnika pruženim uslugama itd. Smatram da su oba protokola od neprocenjive važnosti za održavanje biljnog, životinjskog sveta i za razvoj održivog turizma.

Već sam rekla da ćemo u Danu za glasanje podržati sve sporazume.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se već drugi dan nalazi set zakona koji se odnosi na Zakon o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama, zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Sva ova tri zakona su izuzetno značajna, pre svega sa aspekta očuvanja zdravlja ljudi, a naravno i sa aspekta očuvanja zdravlja životne sredine. Smatram da su sva ova tri zakona, u stvari odgovor, reakcija odgovornosti sadašnje vlasti i sadašnjeg ministarstva zarad sigurnije i bolje budućnosti, odnosno zarad boljeg zdravlja stanovništva i bolje i uređenije životne sredine.

Što se tiče samog zakona o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama, tu su već kolege narodni poslanici govorili dosta, znači, suštinski ne radi se o nekim velikim izmenama, vrši se, u stvari usaglašavanje sa evropskom praksom, odnosno sa praksom zemalja EU, a gde se takse naplaćuju od onih koji stavljaju u promet hemijske proizvode.

U stvari, takse se naplaćuju od onih koji po osnovu distribucije hemikalija, uvoza i proizvođenja hemikalija ostvaruju prihod. Svakako da te takse oni treba da plaćaju, a ne da se sredstva za izdavanje takvih dozvola prelivaju na teret građana Republike Srbije i na teret budžeta Republike Srbije.

Sem uvođenja takse, ovde bih u zakonu o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama, posebno naglasila član 5. koji definiše izmenu zakona i koji, u stvari se tiče potrošača, a to je da se predviđa zakonski rok u kome je uvoznik, proizvođač i distributer dužan da da informaciju građaninu o supstanci koje pripadaju, takozvanim supstancama koje mogu izazvati zabrinutost, a to je zakonski rok od 45 dana.

Na taj način povećava se pravna sigurnost potrošača i na taj način, naravno, dovodi se preciziranjem tačnog roka smanjuje se neizvesnost onog ko treba da dobije tačnu informaciju, a to su one supstance koje u svom sastavu imaju koncentraciju veću od 0,01%.

Takođe, bih navela i član 7. pomenutog zakona, a koji se odnosi na upis u registar hemikalija. Registar hemikalija je izuzetno važna baza podataka. Predstavlja svojevrsni inventar i svojevrsni potpis hemikalija koje se nalaze na našem tržištu, odnosno na tržištu Republike Srbije.

Ono što ovde posebno želim da istaknem jeste da je Registar hemikalija u stvari i urađen po uzoru na zemlje članice EU, ali ovim predlogom zakona vrši se ispravka, u stvari jedna pravničko tehnička ispravka, a to je da je omogućena dvostepenost, odnosno da na rešenje koje donosi Ministarstvo zdravlja moguća je žalba, a žalba se podnosi Vladi. Znači, to je ono što je kao novina uvedeno u članu 7. Predloga ovog zakona kojim se menja raniji član.

Ono što takođe želim da istaknem to su dozvole koje daje vaše Ministarstvo, dozvola o prometu, naročito opasnih hemijskih supstanci i dozvola o korišćenju tih supstanci. Tu posebno želim da naglasim izuzetnu stručnost vašeg ministarstva, posebno odseka za biocidne proizvode i hemikalije. To je izuzetno složen postupak. To je postupak koji zahteva izuzetno znanje, a takvo znanje poseduje taj odsek i poseduje vaše ministarstvo.

Takođe bih želela da naglasim da ovim izmenama i dopunama zakona vrši se tačno preciziranje i razgraničenje nadležnosti tri inspekcije, i to sanitarne, inspekcije, inspekcije za zaštitu životne sredine i tržišne inspekcije. Ovo razgraničenje zakonsko je jako važno zato što smo imali neka prethodna iskustva da ona materija gde su odgovorni svi, u stvari nije odgovoran niko. U tom smislu tačnim razgraničenjem nadležnosti i formiranjem i potpisivanjem sporazuma između tri ministarstva, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva zdravlja i Ministarstva trgovine, na jedan koordinisan i sinhronizovani način planiraće se aktivnosti, kao i obuka i naknadno sticanje znanja i veština sve ove tri inspekcije, a naravno sve u cilju efikasne implementacije zakona.

Ono što još hoću da naglasim to je da je posao zaštite života, zdravlja i zaštite životne sredine posao svih nas. To jeste prevashodno posao Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva trgovine, ali to je i posao svih nas, počev od nas samih, a tiče se kulture življenja. Naravno, poseban akcenat stavila bih i na Ministarstvo zdravlja i na Ministarstvo prosvete i obrazovanja, jer duboko verujem sa svim ovim što su moje kolege iz poslaničke grupe SNS izneli da edukacija dece mora početi najpre iz kuće, a zatim kroz predškolske i školske ustanove i da postane sastavni deo obrazovnog sistema, jer zaštita životne sredine nije stvar jednog projekta, nije stvar ni 10 projekata. Zaštita životne sredine je jedan kontinuirani proces koji treba da traje svakodnevno, a sve u cilju toga da obezbedimo povoljne uslove za život budućih generacija.

Takođe, želim da istaknem i nadam se da će podzakonski akti koji se odnose na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama biti doneti u predviđenom roku, a to je rok do tri meseca, jer znamo da od donošenja i brzine donošenja podzakonskih akata zavisi u stvari implementacija zakona.

Svedoci smo da smo u nekom periodu masovno donosili zakone, ali nisu bili donošeni podzakonski akti. To su mnogi zakoni koji su donošeni 2005, 2006, 2007. i 2008. godine. Bez podzakonskih akata zakoni ostaju prazno slovo na papiru i očekujem da ćete vi i taj deo posla odgovorno obaviti.

Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, tu želim da naglasim da, što se tiče ukidanja Agencije za hemikalije, što se tiče struke, što se tiče zaštite životne sredine, nije napravljena nikakva šteta na uštrb toga. Napravljena je u stvari korist, korist za građane, korist za budžet, jer se radi o smanjenju birokratskog aparata.

Kod Zakona o biocidnim proizvodima želela bih samo da istaknem da se, sem ove tri inspekcije, uključi i inspekcija veterine. To podrazumeva jedan sinhronizovani rad sve ove četiri inspekcije, a takođe u cilju očuvanja zdravlja pre svega ljudi.

Što se tiče Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, taj zakon je u stvari usaglašavanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji i tiče se novih postrojenja, koji nakon dobijanja probne dozvole, odnosno kada se utvrdi da su parametri zagađivanja životne sredine u granicama normale, mogu da nastave da rade još 240 dana do dobijanja integrisane dozvole, a stara postrojenja, taj rok je produžen. On je isticao ove godine, 2015. godine, a zbog složenosti samog postupka produžen je do 2020. godine.

Ovom prilikom želim da istaknem jedan industrijski objekat koji je takođe spadao u zagađivače životne sredine. To je cementara u Kosjeriću koja je nakon privatizacije dobila integrisanu dozvolu i nije više zagađivač životne sredine.

U danu za glasanje Srpska napredna stranka podržaće vaše predloge zakona jer radi se o očuvanju zdravlja ljudi i očuvanju životne sredine. Hvala.

Složila bih se sa koleginicom Jelisavetom Pribojac u stavu 6. člana 13. Htela bih da dodam još nešto. Amandman u prvom delu ne treba prihvatiti, iz razloga što nadležni organi svoje poslove vrše isključivo u skladu sa svojim ovlašćenjima. Da bi svoj posao vršili u skladu sa svojim ovlašćenjima, ta ovlašćenja proizilaze iz zakona i zakon im u stvari i daje ovlašćenje po kojima nadležni organi postupaju.

Iz tog razloga, ovo što se predlaže amandmanom je suvišno. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, kolege poslanici i poslanice, amandman ne treba prihvatiti, a razlog za neprihvatanje amandmana je taj što zakonodavni okvir, odnosno zakoni predstavljaju normativni okvir. Naravno da treba da budu u duhu srpskog jezika i predlagač zakona, nadležno ministarstvo, upravo ga i piše u duhu srpskog jezika, ali svakako, zakon ne može da bude literarni rad. Upravo iz tog razloga amandman ne treba prihvatiti, kao i iz razloga potpuno jezički ispravnijeg predloga koji je dao predlagač, odnosno nadležno ministarstvo.

Naravno da amandman na ovaj član zakona treba odbiti iz razloga koje je navela gospođa ministarka, ali bih dodala još jedno objašnjenje za ne prihvatanje amandmana, a to je da se svi pomorski pregledi, odnosno sertifikati izdaju sa rokom važenja od pet godina, odnosno da svi pomorci, sva lica koja se ukrcavaju na brod, nakon pet godina moraju da izvrše obnovu svih svojih pregleda, odnosno sertifikata.
Prema tome, to je takođe razlog za ne prihvatanje ovog amandmana.