Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milanka Jevtović Vukojičić

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanske Srbije, pred nama već drugi dan nalazi se na debati i raspravi Predlog zakona o legalizaciji objekata. Šta je uzrokovalo donošenje ovog zakona? Odgovor je vrlo jednostavan. Ustavni sud Srbije je proglasio neustavnim sve odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, od člana 185. do člana 200, koji se odnosi na legalizaciju. To je znači razlog zašto se ovaj zakon donosi.
Šta želimo da postignemo donošenjem ovog zakona? Naravno, da želimo da postignemo pravni okvir u koji će ući sama legalizacija i uspostavljanje tog pravnog okvira u oblasti za koju smo čini mi se svi se složili da i oblast koja je poprilično neuređena.
Ovaj predlog zakona jeste još jedan korak napred ka uspostavljanju svojinske evidencije i ka težnji Republike Srbije da se i u ovoj oblasti pridruži zemljama EU. Šta je sadržaj ovog zakona? Sadržaj ovog zakona su uslovi, način i postupak legalizacije objekata koji su izgrađeni bez građevinske i upotrebne dozvole.
Naravno, predlog ovog zakona predviđa i u kojim situacijama se objekti ne mogu legalizovati. Objekti koji se mogu legalizovati u skladu sa ovim zakonom, a izgrađeni su bez građevinske i upotrebne dozvole su svi oni objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, a zahtev za njihovu legalizaciju podnet je do 11. marta 2010. godine. Sem ovih objekata predmet legalizacije mogu biti i objekti koji su u vreme izgradnje, znači, do 11. marta 2009. godine imali građevinsku dozvolu, imali odobrenje za gradnju i imali potvrđeni glavni projekat, ali je prilikom izgradnje objekta došlo do odstupanja od tog glavnog projekta.
Takođe, predmet legalizacije mogu da budu i objekti koji imaju građevinsku, ali nemaju upotrebnu dozvolu. U tim slučajevima nadležni organ, odnosno komisija koju formira nadležni organ, nakon izvršenog uviđaja i nakon što utvrdi da objekat ispunjava ili ne ispunjava uslove za korišćenje, nadležni organ je dužan da u roku od osam dana od dana dobijanja izveštaja komisije donese rešenje.
Ovo je član 8. predloženog zakona. Apsolutno bih se složila sa svojom koleginicom Katarinom Rakić koja je u odnosu na ovaj član uložila amandman u tom smislu da nije naznačen rok formiranja ove komisije koji u svakom slučaju treba da bude stručna i od koje u svakom slučaju i zavisi izdavanje rešenja o upotrebnoj dozvoli i apsolutno se slažem sa njenim predloženim amandmanom da ta komisija treba da se formira u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe, ovim predlogom zakona su precizirani i dokumenti…
(Predsedavajući: Gospođo Milanka, molim vas samo mikrofon malo pomerite, mnogo je glasno.)
Takođe, ovim predlogom zakona predviđeni su i dokumenti koji se podnose uz zahtev, a to su između ostalih geodetski snimak projekat glavnog objekta u tri primerka, dokaz o svojini o pravu zakupa na građevinskom zemljištu, zatim, dokaz o uplati naknade za građevinsko zemljište i ono što je zajedničko svima, to je dokaz o uplati administrativne takse.
Što se tiče dokaza o imovinsko-pravnim odnosima, a tiče se objekata koji su nadzidani ili objekata gde je izvršeno pripajanje zajedničkih prostorija stanu ili od tih zajedničkih prostorija napravljen stan kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, prilaže se ugovor koji je zaključen u skladu sa zakonom koji reguliše održavanje stambenih objekata. Ako je u pitanju upis prava svojine u skladu sa zakonom o posebnom upisu prava svojine, onda se kao dokument prilaže overena kopija rešenja o upisu.
Šta je to prilikom donošenja svakog zakona? Naravno da se postavlja pitanje koji su to ciljevi koje jedan zakon treba da ostvari? Između ostalog, osim tog pravnog okvira za uređivanje oblasti legalizacije, cilj kojim se ovim zakonom postiže je svakako pravna jednakost između građana koji nisu legalizovali svoje objekte i onih građana koji su to pravo ostvarili u redovnom postupku.
Za SNS jako je značajno da se donese krovni zakon, a to je Zakon o planiranju i izgradnji, da u tom zakonu na jedan brz, efikasan i ekonomičan način građani mogu da ostvare svoja prava koja se odnose na legalizaciju i upis građevinskih objekata.
Ovim zakonom, a takođe u skladu sa odlukom Ustavnog suda, jedinicama lokalne samouprave data je isključiva nadležnost za određivanje visine naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Lokalne samouprave će svakako od te naknade imati prihod u lokalnim budžetima koji će svakako upotrebiti za održavanje, ali i za izgradnju nove infrastrukture.
Poštovanje zakona, a posebno poštovanje odluka suda, a ovde se radi o odluci Ustavnog suda je temelj demokratski uređene i pravne države. Srpska napredna stranka želi uređenu pravnu državu u svim segmentima društva i naravno i u ovom delu koji se odnosi na legalizaciju. To jeste jedan od razloga zbog koga će SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi potpredsednici, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, danas je 1. oktobar, koji se obeležava kao Međunarodni dan starih.
Ovaj dan obeležava se i u Srbiji. Tim povodom ispred poslaničke grupe SNS želim da svim građanima i građankama trećeg životnog doba čestitam ovaj dan.
Naravno, imam i pitanje upućeno Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvu zdravlja, a koje glasi: kada će ova dva ministarstva imati integrisanu politiku u odnosu na populaciju starih, a koja se odnosi, pre svega, na otvaranje gerijatrijskih odeljenja i odeljenja za palijativnu negu i lečenje starijih?
Osnov za postavljanje mog pitanja su podaci Republičkog zavoda za statistiku iz popisa 2011. godine, koji kažu da Srbija ima ukupno 7.186.862 stanovnika, da od ukupnog broja stanovnika, punoletnih lica starijih od 65 godina ima ukupno 1.250.316 lica, što je 17,40% od ukupnog stanovništva Srbija.
Naravno, Srbija kao zemlja po prosečnoj starosti koja iznosi 42 godine, spadamo u pet zemalja u Evropi koje spadaju u kategoriju duboke demografske starosti i to zajedno sa Italijom, sa Bugarskom, sa Švedskom i Nemačkom.
Osnov za postavljanje mog pitanja, sem statističkih pokazatelja, je i član 60. Zakona o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine, koji govori o osnivanju socijalno-zdravstvenih ustanova.
Sem ovog pitanja koje se odnosi na populaciju starijih, imam i pitanje koje se odnosi na Grad Beograd, a to je kada će građani i građanke Srbije transparentno i javno dobiti odgovor na pitanje koliko je stvarno zaduženje Grada Beograda ako se zna da je 31. decembra 2010. godine to zaduženje iznosilo 470 miliona evra i ako je šest meseci nakon toga to zaduženje iznosilo 585 miliona evra?
Svi građani i građanke Srbije, a i mi kao njihovi predstavnici imamo pravo da znamo koliki su stvarni dugovi i koliko još generacija u ovoj zemlji treba da radi da bi te dugove otplatilo? Hvala.
Upravo ovakvom normom kao što je predviđeno članom 72. treba ovo rešiti. Zašto? Zato što za ponašanje deteta do 14 godina, znači radi se o deci do 14 godina, apsolutno je odgovoran roditelj. Kao što je kolega Neđo rekao, naravno da će sud odlučivati o tome da li je roditelj mogao, a nije vršio dužni nadzor nad detetom.
Ono što je činjenica i što Porodični zakon takođe predviđa kao jednu od dužnosti i obaveza roditelja između ostalog jeste i vaspitanje deteta. Vaspitanje deteta ne znači da roditelj treba da bude u svakom momentu sa njim. To nije situacija koja traje jedan minut. Vaspitanje i gajenje adekvatnog roditeljko dečijeg odnosa je proces. On je kontinuiran i traje. Prema tome, dete koje ima adekvatan roditeljko dečiji odnos svakako da neće otići, uzeti motor iz inata ocu i provozati nekoliko krugova da bi roditelj prekršajno odgovarao za to.
Prema tome, svakako da u zakonu mora da stoji da je roditelj odgovoran da vrši dužni nadzor nad svojim detetom. To je svakako i preveniranje protivpravnog odnosno prekršajnog ponašanja deteta, odnosno maloletnog lica. Član 72. je apsolutno u skladu sa zaštitom najboljeg interesa deteta, a to je ono što u ovom zakonu odredbama koje se tiču maloletnika, provejava kroz sve njegove odredbe. Sem zaštite najboljeg interesa deteta mora da stoji i odgovornost onih koji su zakonom dužni da decu nadziru, vaspitavaju, školuju, brinu o zdravlju, ishrani itd, a to su roditelji, staratelji, hranitelji, usvojitelji, mada se usvojenjem zasniva roditeljko dečiji odnos. Hvala.
Želim samo jedno pojašnjenje da dam, odnosno svoje viđenje u skladu sa porodičnim zakonom, a koji se odnosi na zaštitu žrtve od nasilnika. Naime, porodičnim zakonom tačno je predviđeno da zaštitna mera zabrane približivanja zlostavljača žrtvi traje najduže do godinu dana, ali ona može biti produžena ako za to postoje opravdani razlozi, a opravdani razlozi zna se u kojim situacijama postoje.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o prekršajima, koji je po svojoj sadržini sistemski i u sebi sadrži elemente efikasnosti, ekonomičnosti i pravičnosti. Takođe, Predlogom zakona o prekršajima postiže se pravna sigurnost u oblasti prekršaja i na jedan dostojanstven način vraća ugled i čast prekršajnih sudova, kao i ugled i čast sudija koji rade u prekršajnim sudovima.
Gospodine ministre, ovo nije mali korak, ovo je ogroman korak na reformi pravosudnog sistema i na donošenju adekvatnog zakona, s obzirom da ste nasledili jedan zbilja krajnje urušen pravosudni sistem. Na tom velikom koraku donošenja ovog predloga zakona o prekršajima, ja vam čestitam.
Baziraću se na Zakon o prekršajima, i to na glavu 6. i glavu 33, koja se tiče odredbi o maloletnicima. Odmah da kažem da, što se tiče maloletnih lica i dece, kada se desi da ispolje ponašanje koje je protivpravno, odnosno prekršajno, oni nisu nevidljivi. Naime, članom 291. prekršajnog zakona kaže se da se shodno primenjuju i odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica. To znači da već prilikom prvog razgovora i prvog intervjua u policijskoj stanici policijski službenik ne sme, odnosno protivzakonito bi delovao ako ne obezbedi prisustvo roditelja, staratelja, zakonskog zastupnika. Ako oni nisu prisutni, to su ta tzv. nevidljiva deca i dužnost je Ministarstva unutrašnjih poslova da istog momenta pozove predstavnika organa starateljstva. U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, a i porodičnim zakonom, centri za socijalni rad su u okviru neodložnih intervencija u zakonskoj obavezi dužni da u roku od 24 sada nevidljivom detetu, pod znacima navoda kažem, obezbede privremenog staratelja i dalje preduzmu svoja zakonska ovlašćenja koja im iz zakona proizilaze.
Gospodine ministre, u članu 71. otklonili ste jednu terminološku nedoslednost koja je bila u prethodnom zakonu, u smislu toga da se zakonske odredbe koje se tiču prekršaja ne sprovode protiv maloletnika, kako je to ranije stajalo, nego prema maloletnicima. Pravnički jezik jeste precizan, jeste koncizan, ali na ovaj način ste pokazali da je pravnički jezik i osetljiv prema naročito osetljivoj grupaciji, a to su deca i maloletnici. Na ovaj način, članom 81. pokazan je i primeren suštinski odnos države prema deci i prema maloletnicima.
Članom 72. pomenutog zakona takođe ste proširili odgovornost za počinjene prekršaje, a zbog propuštanja dužnog nadzora i na hranitelje, odnosno i druga lica čija je posledica činjenja prekršaja kod deteta u stvari propuštanje dužnog nadzora. Dete se uči vaspitanju, a kroz vaspitanje i ponašanju, pre svega u svojim porodicama, bilo da su one biološke, bilo da su one hraniteljske, bilo da su one srodničke, bilo da su one ustanove socijalne zaštite za decu bez roditeljskog staranja, a deca se vaspitanju i ponašanju uče i u predškolskim ustanovama i u školama.
Postoje situacije kada roditelji, hranitelji i staratelji nisu fizički u mogućnosti da vrše nadzor nad decom. To su slučajevi kada se deca nalaze u predškolskim ustanovama, u školama i na ekskurzijama. Naravno, dužnost je da odgovornost za ponašanje dece treba da preuzmu vaspitači, nastavnici i hranitelji. Škola nije samo obrazovna institucija, škola je i vaspitna institucija. U najvećem broju situaciju, a tiču se prekršaja dece, ti prekršaji su posledica situacione prirode, a ne posledica vaspitne zapuštenosti. U tom smislu, odgovornost za takvo ponašanje treba da preduzmu ona lica koja nadziru ponašanje deteta, odnosno maloletnika. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđene su dužnosti učenika, ali i odgovornost učenika, odnosno maloletnog lica ako prekrši pravila ponašanja.
Takođe, pomenutim zakonom predviđena je i obaveza škole, odnosno predškolske ustanove, da u saradnji sa maloletnim licem, detetom-maloletnim licem, odnosno njegovim roditeljem, starateljem, hraniteljem, zakonskim zastupnikom, organom starateljstva, preduzme mere koje su u nadležnosti škole, kako bi došlo do korekcije ponašanja maloletnika.
Što se tiče posebnih obaveza koje se izriču prema maloletnim licima, da napomenem da u odnosu na maloletna lica, a to su lica od navršene četrnaeste godine pa do osamnaeste, odnosno mlađa maloletna lica od navršene četrnaeste do šesnaeste i starija maloletna lica od navršene šesnaeste do osamnaeste godine, mogu se izreći vaspitne mere, može se izreći kazna, mogu se izreći posebne obaveze i može se izreći kazna maloletničkog zatvora. To su takozvane sankcije. Znači, kada su u pitanju maloletna lica, to su sankcije.
Što se tiče ovog zakona, odnosi se na maloletnike, ovde je predviđena jedna novina, da prekršajni sud može da izrekne vaspitnu meru ukora i vaspitnu meru novčane kazne i bez mišljenja organa starateljstva, ako organ starateljstva, odnosno centri za socijalni rad, u roku od 60 dana ne dostavi mišljenje prekršajnom sudu.
Inače, da napomenem da prekršajni sud, prilikom odlučivanja u postupcima prema maloletnicima, pre otpočinjanja odlučivanja dostavlja zahtev organu starateljstva, kao nadležnom za vršenje poslova u oblasti zaštite maloletnika za dostavljanje mišljenja. Kaznu maloletničkog zatvora prekršajni sud apsolutno ne može da izrekne pre dostavljanja mišljenja organa starateljstva, odnosno centra za socijalni rad. To je krajnja mera. Ona se izriče samo u izuzetnim slučajevima i samo ako je u pitanju stariji maloletnik, odnosno lice od 16 do navršene 18 godine, ako je ranije bio prekršajno kažnjavan, odnosno ako je lice koje je u stalnom recidivu. Znači, ona se izriče do 30 dana. Nikako se ne može ovaj zakon i odnos prema maloletnicima potencirati na ovoj kazni, jer, ponovo ponavljam, ovde je u zakonu predviđeno da se ona samo izriče kao krajnja mera, odnosno kada se sa sigurnošću može tvrditi da je na osnovu duševnog razvoja maloletnik bio potpuno svestan posledica koje su iz takvog ponašanja mogle proizaći.
Što se tiče vaspitnih mera koje se prema maloletnicima izriču, to je ukor. On se, naravno, izriče u onim slučajevima kada je kod maloletnika prisutno iskreno osećanje krivice i kajanja, kada maloletnik ima potpuni uvid u negativnost nastavljanja svog ponašanja i kada postoji saglasnost maloletnika da do recidiva neće doći. Naravno, sud je u zakonskoj obavezi, a u skladu sa prekršajnim zakonom, da i maloletniku prema kome je izrečena vaspitna mera - ukor ukaže na negativne posledice ponašanja koje je suprotnosti i sa zakonom i da mu predoči da u slučaju nastavljanja takvog ponašanja koje je protivpravno, ta vaspitna mera može biti zamenjena nekom drugom.
Što se tiče vaspitnih mera, a odnosi se na posebne obaveze, iz svog dugogodišnjeg radnog iskustva sa maloletnicima mogu da istaknem da su one jako značajne na planu preveniranja, odnosno na planu da do recidiva ne dođe, posebno mera posebne obaveze koja se odnosi na dobrovoljni humanitarni rad koji može da bude ekološkog, socijalnog i lokalnog značaja. Naravno, sprovođenje ove izrečene vaspitne mere sprovode organi starateljstva, odnosno centri za socijalni rad uz aktivnu participaciju maloletnika, roditelja ili staratelja ili zakonskog zastupnika ili hranitelja. Naravno, o efektima izvršenja ove vaspitne mere organi starateljstva su dužni da obaveštavaju prekršajni sud. Ove posebne obaveze preuzete su iz Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica iz 2005. godine. Kao stručnjak koji se dugo godina bavio zaštitom maloletnih lica, smatram ih jako važnim na planu preveniranja protivpravnog ponašanja maloletnika.
Naravno da je postupak prema maloletnicima hitan, da je iz ovog postupka isključena javnost, pa analogno tome trebalo bi da rešenje koje se odnosi na maloletnike ne bude javno, u tom smislu su uloženi amandmani. Nadam se da je to greška koja se potkrala. Naravno da u postupku koji se vodi prema maloletniku, prekršajnom postupku, sem maloletnika, aktivno su uključeni u sam postupak i u proces postupka i roditelji ili staratelj ili zakonski zastupnik i organ starateljstva i svakako mogu, sem svoje uključenosti, da iznose i sve one činjenice koje su od bitnog značaja da prekršajni sud donese adekvatnu meru prema maloletniku.
Takođe, ovim zakonom predviđena je i obaveza prekršajnog suda da svoje odluke dostavlja organu starateljstva jer organ starateljstva, prilikom dostavljanja mišljenja sudu u prekršajnom postupku prema maloletniku, sem njegovog duševnog razvoja, njegove psihičke zrelosti, njegovog socijalno-ekonomskog stanja porodice u kojoj živi, njegovom ponašanju u porodici, njegovom ponašanju u školi, sudu dostavlja i činjenicu da li je pre toga prema maloletniku bila izrečena neka od vaspitnih mera i kakav je efekat izrečena vaspitna mera imala. Toliko za sada. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, koji svakako predstavlja korak napred pre svega ka katastarskom uređenju Republike Srbije, a samim tim i ka približavanju standardima EU.

Ovaj zakon reguliše pre svega izvršilačka radna mesta geodetske struke, i to počev od referenta geodetske struke, preko saradnika i savetnika. Takođe, Predlogom zakona regulišu se i plate zaposlenih u Zavodu za katastar nepokretnosti, s obzirom da su zaposleni geodetske struke izloženi terenskom radu. Njihovo radno vreme svakako da ne traje osam sati, posebno u brdsko-planinskim područjima. Svakako ovaj predlog zakona ide u pravcu jačanja kadrovskih potencijala, jer možda u Beogradu ima dovoljan broj fakultetski obrazovanih ljudi geodetske struke, ali u jugozapadnom delu Srbije i u opštini iz koje ja dolazim, a to je opština Priboj, ljudi sa završenim fakultetom geodetske struke je jako malo, a takođe je i jako mali broj ljudi sa srednjim obrazovanjem geodetske struke.

Takođe se slažem sa tim da bi adekvatno regulisanje plata i te kako bila motivacija za njihov rad, jer sva lica, sem ispunjavanja svojih radnih dužnosti i obaveza, na posao svakako idu i radi plate i plata jeste motivacija za uspešan rad svakog zaposlenog. Takođe se u potpunosti slažem sa predlogom mojih kolega iz SNS, sa čime se ministar i saglasio, da bi ovo usaglašavanje plata, odnosno dodati koeficijent trebao da se odnosi i na druge zaposlene u zavodu, a ne samo na zaposlene geodetske struke.

Ovaj predlog zakona proširio je i broj lica koja mogu da dobiju licencu za svoj rad, a takođe je i skratio broj godina radnog staža potrebnih za dobijanje licence ako postoji prethodno radno iskustvo u geodetskoj struci sa nižim

obrazovanjem. Tako je za dobijanje licence prvog reda predviđeno, između ostalog, a tiče se fakultetskog obrazovanja i akademskog master obrazovanja, da zaposleni ima pet godina radnog iskustva u geodetskoj upravi na geodetskim poslovima, a od toga najmanje dve godine u obrazovanju za koje se dobija licenca prvog reda.

Ovim zakonom takođe je predviđena i mogućnost da geodetske organizacije, koje nemaju zaposlene geodetske stručnjake sa licencom, ali imaju zaposlene geodete sa srednjom stručnom spremom i položenim državnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva u struci, mogu da obavljaju poslove katastarskog održavanja nepokretnosti vodova, kao i da obavljaju poslove katastarskog obeležavanja u skladu sa urbanističkim planom.

Takođe, ovaj predlog zakona predlaže inspekcijski nadzor, i to inspekcijski nadzor stručnjaka geodetske struke, kada su u pitanju geodetske organizacije, sedam godina radnog iskustva, položen državni ispit i slažem se sa koleginicom iz SNS, da bi to lice koje vrši inspekcijski nadzor trebalo da ima i licencu.

Što se tiče inspekcijskog nadzora nad organizacijama koje vrše izdavanje i stavljanje u promet kartografskih publikacija, tu je ovim zakonom predviđeno da, sem stručnjaka geodetske struke sa radnim iskustvom, kao i kod prethodnog inspektora, od sedam godina radnog staža, položenim državnim ispitom, naravno, inspektor može da bude i stručnjak geografske struke.

Svakako da što se tiče inspekcijskog nadzora predviđeni su i prekršaji za one organizacije koje izdaju kartografske publikacije bez prethodno pribavljene saglasnosti zavoda i te prekršajne kazne su u iznosu za pravna lica od 100.000 do 500.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 25.000 do 50.000 dinara.

Ovim predlogom zakona takođe je predviđeno i oslobađanje od plaćanje takse, omogućen je neposredan uvid u zavodu lica koja imaju potrebu za uvidom u te podatke, a takođe zavod na svojoj internet stranici objavljuje sve te podatke, tako da su širem krugu građana ti podaci dostupni i mogu da budu poznati.

Što se tiče ovog dela koji se odnosi na oslobađanje od plaćanje takse, predviđeno je da su lica oslobođena od plaćanje takse radi upisa u katastar nepokretnosti svoje imovine, ako su u pitanju lica koja imaju rešenje o nasleđivanju, ako su u pitanju lica kojima je vraćena imovina koja je ranije oduzeta.

Ono što je jako značajno, ovim zakonom je predviđeno da je jedna jako osetljiva i ranjiva kategorija građana oslobođena od plaćanje taksi na izdavanje izvoda iz katastra nepokretnosti, a radi ostvarivanja prava u oblasti socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, ostvarivanja prava po propisima o finansijskoj podršci porodici sa decom i ostvarivanja prava civilnih invalida rata. Iz neposrednog iskustva znam da su neki zavodi, odnosno neke geodetske organizacije naplaćivale taksu licima kojima je izvod iz katastra nepokretnosti bio neophodan radi ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite i ovako uređeno i precizirano u ovom zakonu smatram napretkom.

Svakako da je uređenje katastra nepokretnosti u Republici Srbiji, upisivanje vlasništva nad katastrom nepokretnosti što je jako značajno za Republiku Srbiju, kako u smislu novih investicionih ulaganja, tako i u smislu ekonomskog razvoja Republike Srbije. Iz tog razloga, SNS u Danu za glasanje podržaće ovaj zakon. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, zadovoljstvo mi je i čast što su danas pred nama dva vrlo važna strateška nacionalna dokumenta. Najpre je to Strategija za reformu pravosuđa, a onda i Strategija za borbu protiv korupcije. Obe strategije su uzajamno povezane. O obe strategije se danas raspravlja. Uzajamno se nadopunjuju i uzajamno su i te kako povezane.
Fokusirala bih se na Strategiju za borbu protiv korupcije prevashodno iz razloga što je korupcija zlo koje ne samo da siromaši jednu državu nego svakako utiče i na smanjenje poverenja građana u institucije sistema i utiče na stvaranje jednog neizvesnog i ekonomski slabog ambijenta, a znamo da bez ekonomske stabilnosti i bez zdravog ekonomskog ambijenta nema ni investicija.
Ova strategija zasniva se na osnovnim načelima. Između ostalog, to je načelo vladavine prava, što podrazumeva poštovanje Ustava, zakona, podzakonskih akata, međunarodnih dokumenata, ali i načelo nultitolerancije koja podrazumeva neselektivnu primenu kada je u pitanju korupcija.
U prvom delu ove strategije koja se odnosi na korupciju mapirani su i utvrđeni prioriteti, urađen je opis stanja u mapiranim prioritetima, koji svakako nije dobar i koji je svakako težak i opterećen sigurno i nekim koruptivnim aktivnostima, ali sem opisa stanja u ovoj strategiji dati su i ciljevi koji mogu da dovedu do toga da se korupcija u pomenutim prioritetima, odnosno oblastima prevaziđe. Neću govoriti o prioritetima, govoriću o prevenciji. Zašto o prevenciji? Zato što je prevencija otklanjanje uzroka koji dovode do bolesti, a korupcija svakako jeste bolest jednog društva.
Poštovani građani Srbije, da li ste čuli da se neko enormno obogatio, pa još kaže da se obogatio na osnovu zakona? Da se to više ne bi dešavalo, u ovoj strategiji, odnosno u njenim preventivnim merama utvrđeno je kao jedan od ciljeva uspostavljanje analize rizika na korupciju u postupku pripreme za donošenje propisa. Šta to znači? To znači da oni koji donose propise već u njegovoj pripremi moraju da izvrše analizu rizika na korupciju, a na osnovu metodologije koju će da uradi Agencija za borbu protiv korupcije. Takođe, pre završetka izrade propisa organi vlasti su dužni da pribave mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije. Na ovakav način i kroz ostvarenje ovakvog preventivnog cilja zakoni će svakako iskoreniti korupciju.
Šta se to još prevencijom predviđa, a što može dovesti do sprečavanja nastanka korupcije? To je kontinuirana edukacija stručnjaka u oblasti pravosuđa i tužilaštva na problem korupcije, na prepoznavanje korupcije. Za njihovu edukaciju Pravosudna akademija je već kroz godišnji plan i program svoga rada predvidela takvu vrstu edukacije. Naravno, ono što moramo da radimo, to je svakako podizanje svesti građana da je korupcija društveno neprihvatljivo ponašanje koje treba iskoreniti. Podizanjem svesti građana može da se radi kroz kampanju, kroz razne edukacije, kroz seminare, kroz treninge i na druge načine. Postoje regulatorna tela i jačanje kapaciteta tih regulatornih tela, kako kadrovskih, odnosno ljudskih potencijala, tako i materijalno-tehničkih, koji takođe mogu dovesti do preveniranja nastanka korupcije.
Ono što je jako važno i što takođe može doneti preveniranje nastanka korupcije, to je donošenje zakona o zaštiti uzbunjivača, odnosno stvaranje poverenja kod građana da će onaj ko prijavi korupciju na adekvatan način biti zaštićen, tj. imaće punu zaštitu. U tom smislu predviđa se i donošenje posebnog zakona koji će se odnositi na zaštitu uzbunjivača. U preventivne mere takođe spada regulisanje sistema zapošljavanja i sistema napredovanja u organima vlasti kroz utvrđivanje kriterijuma i zasluga.
Poštovani građani, da li ste do sada čuli da je neko napredovao ili se zaposlio po zaslugama? Niste. To je u strategiji za borbu protiv korupcije predviđeno kao preventivno delovanje, odnosno kao delovanje u cilju suzbijanja korupcije. Svakako da u organima javne vlasti mnogi građani znaju da su sačinjavani ugovori o radu bez internog ili javnog konkursa, kao i da su direktorima davana velika diskreciona ovlašćenja. U tom smislu treba stvoriti, odnosno stvoriće se adekvatna pravna regulativa kako bi se uredio radno-pravni status svih zaposlenih u državnoj upravi. Naravno, predviđa se i donošenje zakonskih odredbi koje se odnose na ujednačavanje plata.
Da strategija za borbu protiv korupcije neće ostati mrtvo slovo na papiru, takođe je predviđeno u ovom strateškom dokumentu, govori i to što će stožer ovih aktivnosti biti Ministarstvo pravde i državne uprave, ali će kroz akcioni plan i svi drugi državni organi imati konkretnu osobu i konkretno lice koje će biti zaduženo za praćenje i implementaciju strategije. Naravno, da strategija nije mrtvo slovo na papiru pokazuje i činjenica da će se tromesečno održavati sastanci gde će se vršiti razmena informacija i razmena iskustava po zadatim planovima i zadatim aktivnostima koje su predviđene u strategiji.
Što se tiče edukacije zaposlenih u pravosuđu i tužilaštvu, jako je značajna, sem ove edukacije koju sprovodi Pravosudna akademija, razmena iskustva i znanja i transfer znanja sa međunarodnim organizacijama koje imaju veliko iskustvo u borbi protiv korupcije. Razmena iskustva svakako jeste jedan od načina obuke.
Što se tiče SNS, borba protiv korupcije i kriminala jeste njeno strateško opredeljenje. Prvi potpredsednik Vlade i predsednik stranke, gospodin Aleksandar Vučić je već do sada to pokazao i SNS nema nikakvu dilemu da ovu strategiju podrži.
Što se tiče druge strategije o reformi pravosuđa, moram da izrazim svoju ličnu zahvalnost vama, gospodine ministre, što ste prepoznali da su geografske karakteristike pojedinih opština, posebno onih brdsko-planinskih u jugozapadnom delu Srbije, odnosno u Priboju, iz kojeg ja dolazim, i te kako značajne sa aspekta vraćanja nadležnosti osnovnim sudovima. Priboj je opština iz koje su građani sa seoskog područja tri puta morali da prelaze državnu granicu da bi došli do centra grada, a odatle još 60 km do osnovnog suda, gde se nalazio pre formiranja ove nove mreže.
Takođe se nadamo da će strategija reforme pravosuđa dati veliki značaj i veliki doprinos sa aspekta suđenja u razumnom roku, jer je svakako prethodno iskustvo koje smo imali u pravosuđu dovodilo do toga da je u predmetima koji su se ticali naročito hitnog postupka, a ticali su se zaštite najranjivijih, odnosno dece, umesto osam dana prvo ročište zakazivano tek posle jedne godine.
Srpska napredna stranka će i ovaj strateški dokument, koji je sistematičan, kvalitetan, stručan, transparentan je bio i do dolaska u Skupštinu, podržati. Hvala.
Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, pitanje obrazovanja je nacionalno pitanje svake države, pa i Republike Srbije.
Pred nama je set zakona o obrazovanju, koji svakako, po vremenu koje je dato od 10 sati, zahteva posebnu pažnju i posebno interesovanje i posebnu debatu svih narodnih poslanika.
Baziraću se najpre na Zakon o osnovnom obrazovanju i to ću se bazirati na one odredbe za koje duboko smatram da se tiču zaštite najboljeg interesa deteta, učenika, a to su odredbe zakona koje su vaspitnog karaktera, najpre odredba zakona koja se odnosi na saradnju škole sa porodicom.
To smatram veoma značajnim u vaspitnom radu škole upravo zato što zaštita najboljeg interesa učenika, đaka upravo može da se adekvatno odgovori adekvatnom saradnjom između roditelja i škole.
U toj saradnji između roditelja i škole, škola daje mogućnost roditelju da u okviru otvorenih dana škole, a to je jednom mesečno, prisustvuje vaspitno obrazovnom procesu.
Lično su mi poznati primeri mnogih roditelja koji su prisustvovali času i nakon toga je došlo do uspostavljanja mnogo adekvatnijeg odnosa između roditelja i nastavnika, jer sigurno da svi znamo da jedan deo roditelja ima prevelika očekivanja u odnosu na svoje dete, odnosno nema realan uvid u njegovo vaspitno-obrazovno postignuće.
Davanje mogućnosti roditelju da prisustvuje vaspitno-obrazovnom procesu svakako da je jedan od načina da se izgradnja partnerskog odnosa između škole i roditelja ostvaruje na principima razumevanja, podrške i tolerancije, a sve naravno u cilju adekvatnog obrazovanja učenika.
Ono što takođe želim da istaknem kao pozitivno su individualni planovi obrazovanja. Zašto? Svako dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima i, naravno, u skladu sa svojim potencijalima.
I deca sa invaliditetom i deca sa smetnjama u razvoju takođe treba da imaju pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima. Znamo da ta deca u osnovnu školu dolaze nakon procene interresorne komisije, koja je inače multidisciplinarna, koju formira lokalna samouprava, koja je sastavljena od stručnjaka iz oblasti obrazovanja, iz oblasti zdravstva, iz oblasti socijalne zaštite i još dva stručnjaka prema specifičnim karakteristikama deteta i oni u stvari vrše procenu potreba deteta sa obrazovnog, zdravstvenog i socijalnog aspekta.
Znači, svako dete treba da ima pravo optimalnog razvoja onih potencijala koji mogu da se razvijaju kod njega.
Naravno da je u okviru ovih individualnih obrazovnih planova, sem interresorne komisije, sem stručnih timova škole, na aktivan način uključen roditelj, odnosno staratelj deteta. Ovi individualni obrazovni planovi su podložni i revidiranju, ponovnom pregledu i otklanjanju svih onih prepreka i nedostataka na putu optimalnog, obrazovnog razvoja svakog deteta.
Ono što takođe zaslužuje pohvalu to je da je Ministarstvo, bez obzira na ova četiri kilometara, odnosno da su obezbeđena sredstva za prevoz ove dece sa posebnim potrebama, troškovi prevoza, bez obzira na udaljenost, odnosno na ovih četiri kilometara.
Takođe je predviđena i obaveza škola da uklanjaju fizičke i komunikacijske prepreke radi adekvatnog uključivanja dece sa invaliditetom i posebnim potrebama.
Ono što negde prepoznajem kao poteškoću su nedovoljno razvijene usluge u svim oblastima, i u oblasti obrazovanja, i u oblasti zdravstva i u oblasti socijalne zaštite, i to usluge na lokalnom nivou, koje bi trebalo da pruže adekvatnu podršku i deci i porodicama i deci sa posebnim potrebama, kao i njihovim porodicama u savlađivanju svih ovih prepreka koje su evidentne kod dece sa posebnim potrebama.
Ono što takođe želim da pohvalim to su programi prevencije od nasilja, programi maloletničke delikvencije, programi od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Naravno da škola nije izolovan sistem i da škola ne može da radi i da sve zadatke, i vaspitne i obrazovne, ispunjava sam i isključena iz društva, ali je takođe poznato da je Ministarstvo obrazovanja u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova donelo protokol o postupanju kada je u pitanju zaštita dece od nasilja i zlostavljanja i zanemarivanja.
Htela bih samo još na jedan aspekt da se osvrnem, a to je aspekt obrazovanja odraslih. Postoji jedan stereotip da jednom naučeno znanje važi zauvek. Naravno da to nije tačno. Srpska napredna stranka se zalaže da se gaji kultura učenja i kultura obrazovanja. Ona treba da bude doživotna i celog života. Samo na takav način imaćemo uvek i u svakom momentu kvalitetne kadrove. Inače, obrazovani ljudski resursi su za Srpsku naprednu stranku najveći kapital. Ovo su neki od razloga zašto će Srpska napredna stranka u Danu za glasanje podržati ovaj set zakona.
Dete je ličnost, dete ima pravo na informaciju i dete ima pravo na zaštitu u skladu sa Konvencijom UN o pravima dece. Ovo je jedan od najkvalitetnijih članova ovog zakona, koji se tiče zaštite najboljeg interesa deteta. Naravno da ovo ne podrazumeva preduzimanje medicinske mere. Ovo se tiče savetovanja.
Ovaj član zakona je na najbolji način umrežen sa članovima Porodičnog zakona koji je donet još 2005. godine i koji se primenjuje od 2005. godine, a na koje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, MUP, donelo Protokol o postupanju u pojedinim situacijama koje se tiču nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece u porodici.
Lično su mi poznati primeri zdravstvenih radnika koji su u postupku kada je dete otišlo po savet, adekvatno reagovali i na problem zlostavljanja u porodici i dete je dobilo adekvatnu zaštitu upravo zahvaljujući toj mogućnosti da ima pravo da iznese svoje mišljenje, a u skladu sa Porodičnim zakonom dete starosti od 10 godina ima pravo po zakonu da iznese svoje mišljenje i mišljenju deteta mora se pokloniti dužna pažnja.
Naravno, ovo nije segment samo zdravstvene zaštite, ovo je segment socijalne zaštite. Pitanje roditeljsko-dečjeg odnosa je složeno i kompleksno i svakako da je zdravstveni sistem jedna od karika koja pruža mogućnost detetu na savetovanje, a svakako da postoje i drugi sistemi gde dete može doći i tražiti savetovanje. U socijalnoj zaštiti postoje i mere preventivnog nadzora, mere korektivnog nadzora, gde se roditeljima može i dati nalog mera da zajedno sa detetom odu kod lekara, odu u savetovalište, a postupak tamo zna se, da dete može i bez prisustva roditelja da se sa njim razgovara. Toliko.
Poštovan predsedavajuća, uvažena ministarka, kolege poslanici i poslanice, pred nama su dva zakona i to zakona o pravima pacijenata i zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Ova dva zakona međusobno su povezana, a ono što je bio cilj kod donošenja ovih zakona to je svakako na jedan sistemski način uređena zaštita prava i zaštita najboljeg interesa pacijenata u skladu sa Ustavom i sa Ustavom zagarantovanim pravom na nepovredljivost fizičkog i psihičkog integriteta svakog čoveka.
Što se tiče Zakona o pravima pacijenata on je svakako usaglašen i sa Evropskom poveljom o pravima pacijenata. Usaglašen je sa Konvencijom o pravima dece UN. Usaglašen je sa preporukom Kometa o pravima deteta i sa njihovim komentarima u odnosu na Deklaraciju o pravima dece UN. Usaglašen je sa Otavskom deklaracijom i mnogim drugim međunarodnim dokumentima.
Ono na čemu bih posebno želela da se fokusiram i na šta bih želela da skrenem pažnju, a tiče se Zakona o pravima pacijenata, to je član 3 koji se odnosi na stvaranje partnerskog odnosa između pacijenta i zdravstvenog radnika.
Zašto je važno uspostavljanja adekvatnog partnerskog odnosa? Upravo iz razloga poverenja, sticanje poverenja i gradnja poverenja između pacijenta i zdravstvenog radnika je osnov kako za preventivu tako za lečenje i rehabilitaciju svakog pacijenta.
Takođe, bih želela da skrenem pažnju i na član 11. koji se odnosi na obaveštenje, a čini mi se, dosada na obaveštenje pacijenata, a čini mi se da dosada niko nije pomenuo da osobe sa posebnim potrebama, odnosno gluvoneme osobe u skladu sa članom 11. ovog zakona imaju pravo da im zdravstvena ustanova kada im se pruža obaveštenje imaju tumača. Takođe, ovaj član zakona je i te kako značajan sa aspekta poverljivog savetovanja deteta, odnosno obraćanja deteta zdravstvenom radniku i to posebno u slučajevima kada ima potrebu za to, a lično kao socijalnom radniku su mi poznata i te kako pozitivna iskustva koja su imala za cilj pre svega preveriranje nasilja u porodici. Poznata su mi iskustva kada je zahvaljujući odgovornim pedijatrima i njihovim povezivanjem sa drugim službama u sistemu lokalne zajednice došlo do čupanja iz kandži fizičkog, psihičkog i drugog porodičnog nasilja dece u porodicama.
Takođe član 19. zakona koji se odnosi na pristanak deteta koje je starije od 15 godina i ovo nije neka novina. Članom 62. porodičnog zakona koji je stupio na snagu još jula meseca 2005. godine u stavu 2. koji tretira razvoj deteta data je mogućnost detetu koje ima 15 godina da može da odluči o medicinskoj uslugi. Naravno, o medicinskoj usluzi odlučuje stručni tim, odlučuje lekar ali dete svakako može da da pristanak i to je u skladu sa Konvencijom UN o pravima dece.
Takođe član zakona 26. koji se odnosi na smeštaj deteta u stacionarnu ustanovu, takođe je usaglašen sa Konvencijom UN o pravima deteta, gde se kaže da dete do 15 godina starosti može da bude smešteno u stacionarnu ustanovu, zajedno sa roditeljem, odnosno staratelje.
Naravno, dete smešteno u zdravstvenu ustanovu ima pravo i na obrazovanje, ima pravo i na igru, ima pravo i na rekreaciju, a sve u skladu sa zdravstvenim stanjem deteta.
Što se tiče Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, on je jedan novi i ja se nadam prvi iskorak, ali vrlo značajan iskorak u smislu donošenja pravne regulative i zaštite lica sa mentalnim smetnjama, koja spadaju u kategoriju posebno osetljivih lica.
Ovde bih posebno želela da naglasim član 3. ovog zakona, koji se odnosi na prevenciju. Potreba da se ode kod lekara, kada je u pitanju neko organsko oboljenje, gotovo da nije strana nikome od nas. Potreba da se zatraži pomoć od psihijatra, psihoterapeuta ili drugog stručnog radnika, kada su u pitanju mentalne smetnje i mentalne poteškoće, još uvek je nažalost tabu tema. Da bi prevazišli tu tabu temu, svakako da zdravstvena ustanova, kao okosnica sistema u zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, treba da radi na podizanju svesti svih nas, odnosno naših građana, da bi ti slab nije sramota i da potražiti savet i pomoć psihijatra, takođe nije sramota.
Osim prevencije, kod ovog zakona posebno bih htela da istaknem član 15. koji se odnosi na donošenje individualnog plana lečenja. Individualni plan lečenja donosi stručni tim, znači psihijatar i drugi zdravstveni radnici koji su uključeni, ali uz aktivnu participaciju i aktivno učešće i lica sa mentalnim smetnjama. Čak i lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti i deca svakako, treba da budu pitana za mišljenje. Mišljenju dece i mišljenju lica lišenih poslovnih sposobnosti i mišljenju lica sa mentalnim smetnjama, svakako da mora da se da dužna pažnja.
Takođe, ovaj Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, htela bih da pohvalim u delu koji se odnosi na zadržavanje lica sa mentalnim smetnjama, bez njihove date saglasnosti, to su članovi zakona od 22. do 37. Kao socijalnom radniku, i te kako su mi poznata lutanja mnogih porodica, jer mentalna smetnja nije samo bolest pojedinca, mentalne smetnje i lica obolela od mentalnih smetnji, nažalost te porodice vrlo često dolaze u stanje disfunkcije, vrlo često su izložene dugogodišnje trpljenju i u toj potrazi, kada su u tim situacijama, kada su od ponašanja člana svoje porodice, kada su i njima ugroženi život i zdravlje, oni često lutaju od institucije do institucije.
Ovim članovima zakona tačno se precizira ko može da podnese obaveštenje, a to su organ starateljstva, to je poslodavac, to je zdravstvena služba. Kome se podnosi? Ministarstvu unutrašnjih poslova i Službi hitne medicinske pomoći. Kako se postupa? Tako što neodložno MUP i Služba hitne pomoći to lice dovode na pregled kod lekara, a nadležni lekar, naravno, ukoliko utvrdi da postoji potreba, upućuje u psihijatrijsku ustanovu.
Ono što je i te kako važno kod ovakvog zadržavanja lica, to je naročito hitno postupanje suda, obaveze suda da dođe u psihijatrijsku ustanovu, obaveza suda da pre svega sasluša lice koje je protiv njegove volje zadržano u psihijatrijskoj ustanovi, obaveza suda da pribavi nalaz veštaka, psihijatra ako je u pitanju dete, veštaka dečijeg psihijatra, kao i dužnost suda da može da zatraži mišljenje od organa starateljstva ili od članova uže porodice o razlozima zadržavanja i uopšte o ponašanju tog lica u porodici.
To traženje mišljenja od organa starateljstva smatram takođe i te kako važnim, jer organi starateljstva su ustanove koje u skladu sa porodičnim zakonom odlaze u mnoge porodice, odlaze na teren, imaju uvida. Nažalost, kod lica sa mentalnim smetnjama, najčešće se dešava da posle dugogodišnjeg i kontinuiranog trpljenja, porodice se odlučuju da prijave člana svoje porodice za ovakav vid lečenja.
Takođe, ovim zakonom, članom 58, na precizan način su regulisane obaveze radnika MUP, kod počinioca krivičnih i prekršajnih dela, kada su u pitanju lica sa mentalnim smetnjama, gde je tačno propisano da je obaveza ovih lica da kada posumnjaju da se radi o licima sa mentalnim smetnjama, lice odvedu u najbližu zdravstvenu ustanovu radi pregleda.
S obzirom da je Zakon o zaštiti prava pacijenata, da je osnovni duh ovog zakona zaštita najboljeg interesa pacijenta, odnosno zaštita svih naših građana, jer svi smo potencijalno pacijenti. Sa druge strane, što se drugog zakona tiče, da je zaštita mentalnog zdravlja od nacionalnog značaja, da je pitanje odnosa države prema mentalnom zdravlju, u stvari pitanje njene zrelosti i njene demokratičnosti, SNS u danu za glasanje podržaće oba ova zakonska rešenja. Hvala.
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, čiji je predlagač predsednik Skupštine, gospodin Nebojša Stefanović.
Pitanje rađanja je pitanje života. Ima li jasnije poruke od ove koju je predlagač zakona, gospodin Nebojša Stefanović, uputio nama, narodnim poslanicima i građanima i građankama Srbije? Za SNS svakako nema.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu temelji se na Ustavu, temelji se na Konvenciji broj 183. o zaštiti materinstva, ali se temelji i na realnošću, odnosno, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu apsolutno je u skladu sa vremenom, odnosno u skladu sa trenutkom u kojem bi trebalo da bude donet.
Realnost u Srbiji, što se tiče nataliteta, nije dobra. Stopa nataliteta u Srbiji je devet promila, stopa mortaliteta je 14,2 promila. Svega sedam opština u Srbiji beleži pozitivan prirodni priraštaj. Opština Priboj, iz koje ja dolazim, nažalost, u krugu je onih opština koje beleže negativni prirodni priraštaj, pa je tokom 2012. godine u opštini Priboj rođeno 201 lice, a u umrlo 242. Starosna struktura građana Republike Srbije takođe je 42 godine, što svakako nije dobar pokazatelj. Broj živo rođene dece ispod je praga proste reprodukcije. Sve su to podaci koji su zabrinjavajući.
Naravno, i prethodni narodni poslanici, jer o ovom zakonu govorimo već treći dan, izneli su podatke koji su im poznati iz iskustva žena, da su već prilikom prvog intervjua kod poslodavaca, na neki način bile diskriminisane postavljanjem pitanja – da li žele da rađaju, ili potpisivanjem blanko otkaza, ukoliko zatrudne i odu na porodiljsko bolovanje.
Predlagač ovog zakona želeo je, pre svega, da zaštiti žene koje imaju ugovor na određeno vreme, da ih zaštiti od mogućnosti otkaza do povratka sa bolovanja. Takođe, drugi aspekt ovog predlog zakona je zaštita majki dojilja, odnosno daje se obaveza poslodavcu da, ukoliko žena koja je na porodiljskom bolovanju želi da se vrati da radi, da je obavezan da joj da jednu ili više pauza u trajanju od 90 minuta, ili da joj skrati radno vreme za tih 90 minuta. Ovo je i te kako važno zato što je dojenje najzdraviji način ishrane za rast, razvoj i napredak deteta. Sve zemlje u svetu i te kako daju podršku dojenju, kao zdravom početku života.
Ovaj predlog zakona svakako da jeste prvi, ali dragoceni korak na planu zaštite materinstva i života, ali i na planu jedne odgovornije državne politike, na polju demografske i u oblasti demografske i socijalne politike. Zaštita materinstva i zaštita života jesu sasvim dovoljni razlozi zbog čega će SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom svakako jeste jedan od reformskih zakona u oblasti socijalne politike i svakako jeste zakon kome je bio cilj približavanje standardima EU u onom delu najosetljivije kategorije našeg stanovništva, a to su upravo osobe sa invaliditetom.
Cilj ovog zakona svakako je poboljšanje kvaliteta života osoba sa invaliditetom kroz njihovo zapošljavanje i kroz aktivne mere socijalne politike. Svakako da kroz politiku zapošljavanja osoba sa invaliditetom dolazi i do smanjenja siromaštva porodica iz kojih osobe sa invaliditetom dolaze. Svakako da nijedan zakon nije idealan, ali prilikom donošenja zakona treba stremiti, pre svega, realnoj situaciji, kao i da se kroz zakon na adekvatan način zadovolje sve potrebe onih na koje se zakon odnosi, a to su osobe sa invaliditetom.
Neću elaborirati druge zakone, koje sa svog aspekta tretiraju potrebe osoba sa invaliditetom, a to je Zakon o socijalnoj zaštiti, koji predlaže čitavu mrežu podrške i razvoja usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, koje se odnose na zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom. Neću se osvrtati ni na Zakon o obrazovanju, koji predlaže inkluziju invalidnih osoba. Neću se osvrtati ni na Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji takođe tretira problem osoba sa invaliditetom. Fokusiraću se sada samo na ovaj zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, mada čvrsto stojim na stanovištu da ministarstva između sebe treba da sarađuju i da svi ovi zakoni, bez obzira koje ministarstvo donosi zakone, a tiče se osoba sa invaliditetom, treba između sebe da budu usaglašeni.
Takođe, čvrsto stojim i na stanovištu da u donošenju svih zakona, a posebno zakona koji se odnose na zaštitu invalida, treba aktivno da parcipiraju i da aktivno učestvuju udruženja osoba sa invaliditetom, upravo iz razloga što oni na najbolji način prepoznaju svoje potrebe i što oni i te kako mogu da budu podrška u donošenju adekvatnih zakona.
Što se tiče ovog zakona, prvi cilj ovog zakona je usaglašavanje sa zvaničnom statistikom, a to je već podatak koje su kolege poslanici i koleginice pre mene naglasili, a to je činjenica da Republički zavod za statistiku od 2011. godine ne objavljuje podatak koji se odnosi na prosečnu zaradu u privredi, nego objavljuje podatak na prosečnu zaradu po zaposlenom. U tom smislu, radi se o usaglašavanju ovog zakona sa podacima koje objavljuje zvanična statistika. Takođe, umesto refundacije uvodi se termin, odnosno uvodi se obaveza subvencije države preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Takođe, ovaj zakon predviđa da radnu zaštitu osoba sa invaliditetom vrši inspektorat za rad, a kontrolu uplate, iznosa od 50% prosečne zarade onih preduzeća koja ne zapošljavaju osobe sa invaliditetom, vrši poreska uprava u skladu sa poreskim zakonima, odnosno u skladu sa poreskom administracijom.
Ovim zakonom je u stvari predviđeno da poslodavci koji imaju od 20 do 50 zaposlenih imaju obavezu da prime jednu osobu sa invaliditetom. Međutim, ukoliko uplate iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, oni su tu svoju obavezu ispunili.
Takođe, sem ove obaveze o uplati 50% prosečne zarade po zaposlenom u privredi, poslodavci koji u okviru javne nabavke ili na drugi način izvrše finansijsku obavezu prema preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju i osposobljavanje u visini od 20 prosečnih zarada po zaposlenom u republici, oslobađaju se obaveze zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom u narednih godinu dana.
Ono što posebno želim da pohvalim ovim predloženim zakonom, to je da poslodavci koji na neodređeno vreme prime u stalni radni odnos osobu sa invaliditetom, imaju pravo na subvenciju, i to u visini od 75%, uračunavajući i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Srpska napredna stranka i te kako vodi brigu o najranjivijim društvenim grupama. Među najranjivije društvene grupe svakako spadaju i osobe sa invaliditetom. U Danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog zakona.
Ipak ne mogu da završim a da ne naglasim da dolazim iz opštine Priboj, gde je kod Nacionalne službe za zapošljavanje, na dan 31. 12. 2012. godine, bilo prijavljeno 55 osoba sa invaliditetom, od toga 18 su žene. Među 55 osoba sa invaliditetom nalazi se i jedna osoba sa fakultetskom diplomom, to je diplomirani ekonomista i tri osobe sa višom stručnom spremom. Nadam se da će kroz program koji sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje ove četiri osobe sa invaliditetom u Priboju naći zaposlenje. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, građani Srbije, pred nama je set pravosudnih zakona koji svakako i svaki sa svog aspekta na najbolji način tretira temu i problematiku kojom se bavi.
Naravno, da će Srpska napredna stranka podržati sva četiri zakona koja su na dnevnom redu, ali fokusiraću se "Marijin zakon" i fokusiraću se na Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Zašto ću se fokusirati na Predlog zakona o posebnim merama za sprečavanje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima? Pre svega, iz dva razloga, zato što smatram da je i on pod jedan, i te kako značajan, sa krivično-pravnog aspekta zaštite maloletnih lica, koja su najranjivija društvena grupa i koja su izložena najtežoj vrsti zlostavljanja, a to je seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje. To je jedan razlog.
Drugi razlog, zato što je ovaj predlog zakona u neku vrstu i preventivni zakon, zato što on propisuje posebne mere prema učiniocima krivičnih dela, protiv polne slobode, a sve u cilju da do recidiva, odnosno ponavljanja krivičnog dela ne dođe. Iako je Savet Evrope još 2010. godine, doneo Konvenciju o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, iako je Narodna skupština Republike Srbije tu konvenciju ratifikovala 2010. godine, iako su države koje su ratifikovale ovu konvenciju bile dužne da urede zakonodavni okvir, kako bi se uredio jedinstveni registar, odnosno kako bi se prikupili podaci za utvrđivanje genetskog profila, odnosno DNK profila počinioca krivičnih dela, to do današnjeg dana nije urađeno.
Pre svega, želim da odam zahvalnost Vladi i želim da pohvalim ministra pravde, zato što je to resorno ministarstvo, jer smatram da su kroz iznošenje ovog zakona u redovnu proceduru, odnosno pred narodne poslanike, pokazali i te kakvu osetljivost i te kakvu odgovornost prema najranjivijoj društvenoj grupi, a to su deca i prema zaštiti dece koja su izložena najtežem obliku zlostavljanja, a to je kako sam već rekla seksualno zlostavljanje i seksualno uznemiravanje.
Naravno, ovaj zakon ima preventivni karakter, jer se predlažu posebne mere, koje traju 20 godina i počinju da teku nakon izdržane zatvorske kazne. Te posebne mere odnose se na to da počinilac krivičnog dela dužan da se javlja policijskoj stanici i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija svakog 15. u mesecu, da je dužan da obaveštava i policijsku stanicu i Upravu za izvršenje krivičnih sankcija o promeni prebivališta, odnosno o promeni radnog odnosa, i to u roku od tri dana, od nastale promene. Takođe, je dužan da posećuje savetovališta i druge ustanove u cilju svoje resocijalizacije, dužan je da obaveštava policijsku stanicu i Upravu za izvršenje krivičnih sankcija i o svojoj nameri da napusti zemlju. Dužan je da da podatke u koju zemlju ide, koliko se tamo zadržava i iz kojih razloga ide.
Ono što takođe želim da pohvalim, a tiče se ovog zakona, to je vođenje ovog jedinstvenog registra, jer on pored opštih podataka sadrži i podatke koji se
odnose na DNK lica osuđenih za ova krivična dela. To je važno, ne samo sa stanovišta domaćeg zakonodavstva, nego i te kako važno u suzbijanju ovih krivičnih dela na međunarodnim nivou, a znamo da su ova krivična dela strašna, da je zastrašujuća pojava, ne samo u našoj zemlji, nego uopšte na kontinentu u čitavoj Evropi.
Srpska napredna stranka nema dilemu kada treba podržati zakon koji stvara pravni okvir, zaštitu dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja. Zato ćemo u danu za glasanje da podržimo ovaj zakon.
Drugi zakon koji bi isto želela samo u nekoliko rečenica da elaboriram, to je Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Građanima Srbije je poznato da SNS ima nultu toleranciju na korupciju, a ovaj zakon upravo tretira oduzimanje imovine koja je stečena kroz kriminalne radnje. To svakako jeste osnovni razlog, što ćemo ovaj zakon podržati u danu za glasanje. Toliko. Hvala.
Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, građani Srbije, ovaj predlog zakona je u skladu sa realnošću i kao takav izlazi u susret potrebama građana.
U prilog ove činjenice ide i podatak Republičkog geodetskog zavoda da na teritoriji Republike Srbije ima 1,3 miliona bespravno izgrađenih objekata. Naravno da ovaj predlog zakona i te kako ima socijalni karakter, jer od onih 500 hiljada građana koji nisu ni podneli zahtev za postupak legalizacije, najveći broj građana je koji su čitav život gradili svoj stambeni objekat za porodično stanovanje, a nisu ga završili.
Predmet ovog zakona je upis prava svojine na objektima koji su izgrađeni bez građevinske i upotrebne dozvole do 11. septembra 2009. godine. U pitanju su stambeni objekti koji se koriste za porodično stanovanje, vikend kuće, stambeno-poslovni objekti, ekonomski i pomoćni objekti, objekti koji služe za samostalno vršenje zanatske delatnosti.
Naravno da ako je vlasnik bespravno izgrađenog objekta korisnik na katasterskoj parceli na kojoj je taj objekat izgrađen, jednim rešenjem biće upisano i pravo svojine na objektu i pravo na građevisnkom zemljištu.
Takođe, ovaj zakon prepoznaje i potrebu da ona lica koja bespravno izgrađene objekte koriste isključivo za porodično stanovanje, mogu da prilože jedan do dva dokaza od pet koliko je ovim zakonom navedeno. Takođe, lica koja su vlasnici bespravno izgrađenih objekata, a koja imaju građevinsku dozvojlu, mogu na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole da upišu pravo svojine. Takođe, i ona lica čiji bespravno izgrađeni objekti nisu snimljeni, mogu da uz svoj zahtev za upis prava svojine, podnesu i skicu objekta, koja je, naravno, overena od strane registrovanog izvođača radova geodetske struke, kao i zapisnika o uviđaju.
Ono što prepoznajemo kao dobro u ovom zakonu, to je pojednostavljenje administrativne procedure, smanjenje broja dokaza, a samim tim i smanjenje vremena koje je potrebno i neophodno za upis prava svojine. Naravno da se SNS zalaže da administracija mora da bude i kadrovski i tehnički opremljena, ali krajnje je vreme da počnemo da menjamo svest u smislu da administacija u skladu sa zakonom brzo i efikasno mora da izlazi u susret zahtevima građana, da administracija postoji radi građana, a ne obrnuto. Što pre to shvatimo, to će građanima Srbije biti bolje.
Naravno da je svakako prednost ovog zakona uspostavljanje jedinstvene svojinske evidencije i upis svih nepokretnosti u javne knjige. To je jedan od uslova kako bi se približili standardima EU. Naravno da je ovaj zakon privremenog karaktera i naravno da ovaj zakon treba da bude samo prvi korak u donošenju jednog sistemskog zakona u delu koji se odnosi na planiranje i izgradnju.
Poštovani gospodine ministre, želim da pohvalim vaše nastojanje i vašu spremnost da predložite ovakav predlog zakona kako bi se napokon uredila svojinska evidencija u Republici Srbiji. Takođe, pohvaljujem i vašu spremnost da prihvatite sve predloge i sugestije koje idu u smislu poboljšanja kvlaiteta ovog zakona, pre svega predloge i sugestije koje dolaze od Agencije za borbu protiv korupcije.
Poštovani građani Srbije, prethodni režim za sobom je ostavio nevidljive ljude i nevidljive objekte. Ova Vlada kao odgovorna i resorno ministarstvo najpre su predložili, a ova Skupština usvojila, zakonsku regulativu kojom je moguće da nevidljivi ljudi utvrde svoj identitet i da budu upisani u matične knjige rođenih. Sada su na redu nevidljivi objekti…
Danas su na redu nevidljivi objekti i njihov upis u jedinstvenu svojinsku evidenciju.
Srpska napredna stranka se zalaže za pravnu sigurnost, što smatra temeljom svake države i svih građana i u danu za glasanje podržaće ovaj predlog zakona.