Poštovani predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koje je kao zrela i politički odgovorna podnela poslanička grupa SNS, uvažavajući svu težinu sadašnjeg ekonomskog trenutka u kome se zemlja i građani nalaze, a naravno ni najmanje nije zaslužna za tako teško ekonomsko stanje koje je nasleđeno i u kome se danas svi zajedno nalazimo.
Poslanici SNS ovim Predlogom zakona su želeli da na jedinstven način, na jedinstven i efikasan način spoje sadašnjost, budućnost, ali i da uvedu jedan vrlo važan mehanizam, a to je mehanizam kontrole trošenja finansijskih sredstava političkih stranaka.
Kada je u pitanju suočavanje sa sadašnjošću koju ponovo moram da napomenem da je teška i da je osećaju svi građani Srbije, SNS kao zrela i odgovorna naravno želi da zajedno sa građanima učestvuje i u smanjivanju onog dela budžeta koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti. U tom delu je jako važan član 16. prethodnog zakona koji se odnosi na finansiranje političkih aktivnosti. Naš predlog je da se taj procenat iz budžeta sa prihodne, sa stvarne, sa realne strane iz budžeta smanji i to sa 0,150% na 0,105%.
Ono čime SNS pokazuje svoju odgovornost, svoju zrelost i svoju ozbiljnost je taj što će se ta sredstva iz budžeta obezbeđivati iz realnih osnova, a ne iz nerealnih osnova, ne sa rashodne strane, ne od onih kredita koji su bili namenjeni za popravku puteva, za popravku bolnica, za popravku obdaništa. Na taj način SNS smatra da preduzima punu odgovornost.
Drugi član zakona koji je i te kako značajan tiče se prethodnog člana 20. koji se odnosi na izdvajanje sredstava za kampanju. Takođe se i u tom delu smanjuju sredstva sa 0,1% na 0,07% i ponovo SNS kao zrela i odgovorna ta sredstva neće se opredeljivati sa rashodne strane, nego sa prihodne strane budžeta. Na taj način SNS procenjuje da će na godišnjem nivou biti ušteđeno oko 3,5 miliona evra, odnosno biće manje izdvojeno za funkcionisanje političkih aktivnosti oko 35%.
Naravno političke stranke su živi organizam, neprekidno treba da sarađuju i da rade zajedno sa svojim biračima i sa građanima i ono što predlažemo jeste da sredstva koja su namenjena za troškove prevoza i skupova budu finansirana iz javnih prihoda.
Takođe ono što želim da naglasim, a što je SNS predložila ovim zakonskim izmenama jeste transparentnost i javnost u trošenju finansijskih sredstava. Ta transparentnost i javnost i trošenju finansijskih sredstava se ogleda u čl. 28. i 29. prethodnog zakona koji smo menjali u tom smislu da su političke stranke dužne da do 15. aprila tekuće godine dostave Agenciji finansijski izveštaj za prethodnu godinu, kao i obavezu političkih stranki da taj finansijski izveštaj objave na svojoj internet strani.
Ono što je takođe karakteristično, a što i te kako može da bude mehanizam i treba da bude mehanizam u kontroli trošenja javnih sredstava jeste promena člana 29. u delu koji se odnosi na to da je direktor Agencije za borbu protiv korupcije dužan da donese akt koji će se odnositi na izveštaj dostavljanja utrošenih sredstava u vreme kampanje. Taj akt direktor Agencije za borbu protiv korupcije je dužan da donese najkasnije pet dana od dana raspisivanja izbora.
Ono što takođe želim da naglasim jeste član 11. koji se menja u stavu 4, a odnosi se na sredstva kojima raspolažu političke stranke, to su pokretne i nepokretne stvari i na kupovinu tih nepokretnih stvari, odnosno zgrada iz javnih prihoda.
Takođe, na taj način će se postići transparentnost i biće jasno zašto i za koju namenu su konkretno opredeljena ta sredstva. Naravno, to je i pogled SNS i poslanika SNS u budućnost, jer stranke i parlamentarizam treba da ostanu u Srbiji. Demokratije se u stvari i razvija na parlamentarizmu i u cilju bolje obuke i novih političkih znanja mladih generacija i te kako je značajna promena člana 11. u stavu 4.
Na ovaj način, naravno, mi dajemo i snažnu podršku Vladi Republike Srbije i njenom premijeru Aleksandru Vučiću, u onom delu koji se odnosi na stabilizaciju finansija u zemlji i na konačni ekonomski oporavak naše zemlje, zarad budućnosti. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama su dva zakona i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti.
Moram da istaknem da se u avgustu mesecu pred Narodnom skupštinom nalazio zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, kao i Zakon o prometu nepokretnosti, da su javni beležnici stupili sa radom 1. septembra na teritoriji Republike Srbije i da to zbilja jeste mali ali istorijski korak u pravnoj sigurnosti kako građana Srbije, tako i potencijalnih investitora, tako i uopšte same države Srbije.
Donošenje ovih zakona značajno je sa aspekta pravne sigurnosti, ali značajno je i sa aspekta ekonomske sigurnosti, sa aspekta onih koji žele da investiraju i onih koji žele da imaju jasnu pravnu regulativu u tom smislu.
Takođe želim da istaknem ono što do sada niko još nije istakao. Posle 84 godine ova Vlada i ovo Ministarstvo pravde prvi put uvode profesiju notara kao visoko profesionalnu pravničku profesiju koja, naravno, ima javna ovlašćenja. Prema tome, to svakako jeste korak napred, ali velika pohvala za ovu Vladu i za nadležno ministarstvo, jer u razvijenim zapadno-evropskim zemljama ovi poslovi notara obavljaju se više vekova.
Da se ne dotičemo samo uređenih zapadno-evropskih zemalja, kojima, naravno, SNS, ova Vlada i ovaj ministar teže, da se okrenemo malo oko sebe i oko svojih komšija. Sve zemlje u regionu imaju javne beležnike, odnosno notare. Moram da napomenem da Makedonija, kao jedna od bivših država članica nekadašnje SFRJ, ovu pravosudnu kategoriju ima već dugih 10 godina. Takođe i Republika Crna Gora, Republika Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Slovenija imaju u svojoj pravnoj regulativi i zanimanje notara.
Kako je i sam ministar u svom uvodnom izlaganju već napomenuo, i tzv. republika Kosovo je uspela da u svoj pravosudni sistem uvede ovu vrlo važnu profesiju, a to je profesija notara.
Naravno da je u vremenu od 1930. pa do 1944. godine na području naše zemlje postojala ova profesija, ali, nažalost, od tada pa do 1. septembra ova profesija nije bila poznata.
Više puta sam govorila da je nadležnost ministra pravde izuzetno odgovorna, izuzetno velika, jer u jednom narušenom pravosudnom sistemu kakav je bio, kakav su ostavili iza sebe predstavnici prethodnog režima, svakako da nije bilo lako i da ne može se brzim koracima ići napred.
Urušavanjem pravnog sistema stvara se značajan prostor za koruptivna delovanja, za kriminal i korupciju. Ovo ministarstvo koje vodi ministar Selaković je usvojilo i strateški dokument koji se tiče suzbijanja kriminala i korupcije. Upravo u suzbijanju kriminala i korupcije i te kako je značajna pravna sigurnost kako građana, tako i uređen pravni poredak jedne zemlje.
Ono što je danas nama na dnevnom redu to je da se članom 1. menja član 4. zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, a suštinska dopuna u stvari odnosi se na to da u prometu nepokretnosti koji može biti sastavljen kao javnobeležnički zapis može biti sastavljen i u pisanom obliku, s tim što je građanin dužan da nakon toga taj ugovor u pisanom obliku odnese kod javnog beležnika radi solemnizacije, odnosno radi prevođenja te nejavne u javnu ispravu.
Moram da napomenem da je za overu kako javnobeležničkih zapisa, tako i za overu pisanih ugovora isključiva nadležnost javnog beležnika i to na onoj teritoriji gde se nepokretnost nalazi.
Mislim da svako od nas ima poduže pamćenje i svako od nas, a ja lično znam više od petoro ljudi koji su u prethodnom režimu, sklapajući ugovore, ostajali bez svojih nepokretnosti, odnosno ostajali bez kupljenih stanova upravo iz razloga što se vršila samo overa potpisa bez suštinskog ulaska u karakter samog ugovora, pa je na jedan isti stan imalo po više vlasnika. Ko je prvi ušao u taj stan, taj je izgleda i ostajao u tom stanu. Svi drugi vlasnici morali su da potežu tužbu kako bi došli do svoje imovine koju su navodno pravno regulisali sklopljenim ugovorom.
Ono što pre svega želim da naglasim to je da se ovi izmenama i dopunama zakona i dalje na prvom mestu na najbolji način štite interesi građana.
Iz kog razloga se štite interesi građana? Prvi razlog i prvi cilj overavanja i ovih pisanih ugovora kod javnih beležnika je cilj autentičnosti. Šta znači taj cilj autentičnosti? To znači da gotovo da nije moguće falsifikovanje.
Drugi cilj koji se želi postići, to je preciznost i tačnost. Šta to znači? Javni beležnici su u skladu sa članom 71. u zakonskoj obavezi da detaljno i precizno u svojoj izjavi uzmu slobodno izraženu volju i takvu volju navedu, ugovornih strana, odnosno strana koje žele da sačine ugovor.
Šta je još vrlo značajno što se želi postići? Punovažnost. Šta znači punovažnost? Punovažnost znači potpuna usaglašenost sa zakonom i sa zakonskom regulativom.
Ono što, takođe, želim da istaknem to je da, što se tiče izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu, da su izvršene još neke izmene, a te izmene odnose se na deo koji se odnosi na sedište i tablu javnog beležnika, odnosno da javni beležnik može promeniti prebivalište ukoliko bude na konkursu izabran za javnog beležnika do momenta polaganja zakletve u sedištu za koje je određen.
Takođe se i menja član zakona koji se odnosi na konkurisanje zainteresovanih za obavljanje poslova javnih beležnika, a to je da se konkurs objavljuje za potrebe jedne opštine, ali naravno, može i za više jedinica lokalne samouprave, pa se taj član zakona menja u smislu da kandidat može konkurisati ne za sve i pojedine, nego za sve jedinice lokalne samouprave za koje se konkursom traži.
Naravno da će SNS u danu za glasanje podržati ove izmene zakona, pre svega, zato što one doprinose vladavini prava i pravnoj sigurnosti građana.
Na kraju, da ne zaboravim, Srpskoj naprednoj stranci, ovoj Vladi, a i svima nama na prvom mestu bi trebalo da budu interesi i potrebe građana. Ne bih volela da se desi da u zaštiti onih najranjivijih , a to su maloletna lica, kao što se skoro desio slučaj u Sremskoj Mitrovici, nema adekvatnu advokatsku zaštitu maloletno lice koje je bilo žrtva silovanja. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine,  uvaženi ministri, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, predloženi amandman SNS neće prihvatiti, odnosno predloženi amandman će se odbiti iz razloga koji su potpuno opravdani.
Prvi potpuno opravdan razlog zbog čega ovaj amandman ne treba prihvatiti upravo se tiče rada agencija za privatizaciju. Naime, 27. aprila ove godine u ekspozeu premijera Aleksandra Vučića navedeno je da je pitanje svih pitanja naše države ekonomija. Naravno, ne bilo kakva ekonomija i ne ekonomija na principima trange-frange, nego ekonomija zasnovana na realnim uslovima, odnosno ekonomija koja se razvija u skladu sa privrednim rastom.
Ne treba da zaboravimo da je ova Vlada, kao odgovorna Vlada koja smatra da je realna ekonomija temelj svake države i osnov za povećanje životnog standarda svakog građanina, već uradila dosta što se tiče stvaranja pravnog okvira za dalje reformske poteze, pa je u tom smislu u julu mesecu ove godine predložila Narodnoj skupštini, a Narodna skupština usvojila Zakon o radu, Zakon o privatizaciji, a nedavno smo usvojili i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o agencijama za privatizaciju. Na ovaj način direktno bi se uticalo na smanjenje sredstava koja su opredeljena za rad Agencije za privatizaciju. Na njenoj listi nalaze se 502 preduzeća, odnosno 161 preduzeće koje se nalazi u postupku restrukturiranja.
Upravo ovo je period kada Agencija za privatizaciju treba da uloži dodatne napore, jer je ona zakonom i ovlašćena da sprovodi postupke privatizacije. Ako se uspešno okončaju privatizacije, ako se pojave strateški partneri koji će preuzeti ono zdravo tkivo ili firme koje imaju zdravog osnova za dalje poslovanje, sigurno će doći do privrednog rasta. Sada mala sredstva za rad Agencije za privatizaciju mogu sutra da budu i te kako značajna sredstva za privredni rast uopšte i, naravno, za finansiranje i jezika i obrazovanja i zdravstva i kulture koja, ekonomskim jezikom govoreći, predstavljaju nadogradnju. Baza je ekonomski rast i razvoj društva.
To svakako jesu razlozi zbog kojih ovaj amandman ne treba prihvatiti, a koliko je bivši režim ostavio otvorenu ranu i urušen temelj jedne države pokazuje i Fabrika automobila u Priboju, koja je jedno od preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja. Prvi državnik koji je došao u Priboj, ne da se slika u praznim fabričkim halama i da radnicima fabrike automobila prosipa bajke i prazne priče, već državnik koji je došao da se suoči sa stvarnim problemima, koji su dugogodišnji i dvadesetogodišnji zbog neodgovornosti mnogih pređašnjih nivoa vlasti, državnik koji je došao da sasluša radnike, ali ne samo to, već da pokuša da nađe konkretna rešenja za Fabriku automobila u Priboju, koja bi inače bila zamajac i pokretač ekonomskog razvoja čitave zapadne Srbije, je upravo naš premijer Aleksandar Vučić. Sporazum je potpisan sa finskom fabrikom i građani Priboja očekuju da će doći do ekonomskog oporavka ovog grada.
Još jednom ponavljam da sredstva za nacionalne savete nacionalnih manjina u svakom slučaju treba da budu dovoljna za njihove aktivnosti, ali svakako sada nije momenat, a posebno ne način uzimanja Ministarstvu privrede sa one klasifikacije koja je namenjena upravo agencijama za privatizaciju.
Na kraju, ova Vlada nije Vlada za jedan dan, ova Vlada ne donosi odluke koje su jednokratne i koje važe samo za danas, a ne važe za sutra, ova Vlada je Vlada budućnosti. U cilju te budućnosti, Agencija za privatizaciju treba da izvrši sve nadležnosti koje su joj zakonom propisane i onda će se stvoriti uslovi za privredni rast, a onda i za više novca svima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gosti, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja bih se fokusirala pre svega na izveštaje nadležnih odbora i to Odbora za pravosuđe, Odbora za prava deteta, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova iz razloga što su ovi skupštinski odbori u skladu sa svojom nadležnošću razmatrali Izveštaj o radu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture za 2013. godinu i na osnovu razmotrenog Izveštaja doneli neke zaključke koji su u stvari obavezujući za postupanje određenih i nadležnih državnih organa.
Ono što svakako hoću da kažem da je Nacionalni mehanizam za prevenciju torture relativno mlad mehanizam, da je osnovan 28. jula 2011. godine, mada je Republika Srbija još 2003. godine potpisala Protokol konvenciju UN o zabrani torture a 2006. godine tu konvenciju ratifikovala. Nažalost, trebalo je da prođe dosta vremena pa da tek 2011. godine bude uspostavljen Nacionalni mehanizam za prevenciju torture.
Ono što želim da istaknem je da su članovi svih odbora detaljno analizirali Izveštaj Nacionalnog mehanizma, da je evidentno da je Izveštaj detaljan, da je Izveštaj precizan, da se zasniva na konkretnim podacima, da je plastično prikazan, a naravno, i da se zasniva na konkretnim preporukama koje se daju državnim organima.
U svom izlaganju ipak ću se fokusirati na zaključke koje je doneo Odbor za prava deteta, koji je takođe konstatovao da je Izveštaj celovit i detaljan, ali pre svega iz razloga što negde duboko mislim da pored lica koja su lišena slobode i nalaze se na izdržavanju kazne zatvora, pored lica koja se nalaze u psihijatrijskim bolnicama, pored lica koja se nalaze u policijskim pritvorima, je negde grupacija dece bez adekvatnog roditeljskog staranja, odnosno bez roditeljskog staranja je po nekom mom dubokom uverenju najosetljivija društvena grupa u ukupnoj našoj populaciji.
Iz tog razloga je nadležni Odbor za prava deteta, a naravno nakon razmatranja našeg Izveštaja, doneo zaključak koji se odnosi na vaše preporuke da se u ustanovama socijalne zaštite uglavnom nalazi veliki broj dece. Prema podacima kojima raspolažemo od Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu u 2013. godini, odnosno sa stanjem na dan 31.12.2013. godine, ukupan broj dece koja su smeštena u ustanove socijalne zaštite je 918. Taj broj kada se poredi od 2011. godine je u padu, ali naravno nas nikako ne treba da zabrinjava pad tog broja, mada to svakako jeste za svaku pohvalu. Ono na čemu Odbor za zaštitu prava deteta insistira i na čemu se zalaže je da nadležni državni organi preduzmu sve aktivnost kako bi došlo do deinstitucionalizacije ustanova socijalne zaštite za smeštaj dece bez roditeljskog staranja i naravno kako bi ta deca odrastala u prirodnom okruženju.
Polazeći od toga da je u skladu sa Porodičnim zakonom, pravo deteta je pre svih da treba da živi sa svojim biološkim roditeljima, ali nažalost sva deca ne mogu da ostvare to svoje pravo garantovano zakonom, niti imaju tu sreću da žive sa svojim biološkim roditeljima. Svakako postoji mogućnost i taj sistem u socijalnoj zaštiti se razvija da deca bez adekvatnog roditeljskog staranja odrastaju u porodičnom okruženju, u hraniteljskim porodicama.
Prema tome, taj vid zaštite i podrške i biološkim porodicama i hraniteljskim porodicama i dalje treba jačati sve u cilju najboljeg razvijanja i na kraju krajeva, optimalnog razvoja svakog deteta.
Ono na šta želim da ukažem, a na šta je Odbor za prava deteta ukazao je položaj dece sa mentalnim smetnjama koja se takođe nalaze u ustanovama socijalne zaštite, a vi ste u vašem izveštaju naveli da ste izvršili obilazak dece i omladine sa smetnjama u mentalnom razvoju u Veterniku, da ste tamo konstatovali neke propuste i da ste dali preporuke. Tih preporuka je 12. Sve te preporuke Odbor za prava deteta podržava i obaveza je državnih institucija i organizacija da te preporuke ispoštuju u cilju zaštite najboljeg interesa dece sa mentalnim smetnjama.
Moramo da znamo da su sva deca ista i da sva deca imaju iste potrebe, samo je različit način njihovog zadovoljavanja. Upravo iz tog razloga deca sa mentalnim smetnjama koja su smeštena u ustanove socijalne zaštite moraju da budu pod posebnom pažnjom i posebnom brigom stručnog osoblja koje radi u tim ustanovama, s tim što naravno i to stručno osoblje mora da bude stalno obučavano i edukovano za pružanje tih usluga na najbolji način deci.
Naravno, nije samo važno da to stručno osoblje bude stalno edukovano. Vrlo je važno da se prepoznaju potrebe te dece i da se sa aspekta potrebe te dece fokusiraju programi kroz koje će stručno osoblje proći, a koje će za posledicu imati poboljšanje usluga prema ovoj deci.
Takođe, želim da naglasim što se zakonodavnog dela Skupštine tiče, to je da smo 2013. godine usvojili Zakon o zaštiti mentalno nedovoljno razvijenih osoba, da je usvajanje tog zakona prethodila i sugestija Zaštitnika građana u tom smislu da se osnivaju organizacione jedinice na lokalnom nivou koje će se baviti pitanjem mentalnog zdravlja, odnosno koje će ići u prilog tome da lica koja imaju mentalnih smetnji ostaju u prirodnom socijalnom okruženju, imaju i dalje kontakte sa svojim srodnicima i da se na ta takav način kroz smeštaj u psihijatrijske ustanove ili ustanove socijalne zaštite dodatno ne izoluju.
Znači, izolacija je nešto što je neprimereno, izolacija je oblik neljudskog ponašanja i sa tom praksom državne ustanove gde je to identifikovano moraju da prekinu.
Što se tiče vaših preporuka vezanih za posetu KPZ u Valjevu, gde su smešteni maloletnici, odnosno kako ste već naveli, to je jedini kazneno-popravni zavod gde se izdržava kazna maloletničkog zatvora, naravno da i ovaj zavod treba da primeni vaše preporuke, a ono što bih ja posebno htela da akcentiram to su ovi planovi socijalne podrške i pomoći koje treba da budu pružene maloletnom počiniocu krivičnog dela, odnosno maloletnom osuđenom licu odmah u startu, odnosno odmah po dolasku na izvršenje kazne, upravo da bi se on za to vreme na adekvatan način resocijalizovao i na adekvatan način socijalno uključio u sredinu nakon napuštanja zatvorske kazne.
Naravno, apsolutno je prihvatljiva i primedba koja je izneta da ta resocijalizacija i taj vid socijalne podrške ne treba da se svodi samo na prepisivanja i dopisivanje između institucija KPZ Valjevo, nadležnih centara, roditelja itd, već da se preduzmu konkretni sadržaji i konkretne radnje, kako bi ta postpenalna zaštita učinioca krivičnih dela, a odnosi se na maloletnike, bila po izlasku iz maloletničkog zatvora mnogo uspešnija.
Želim da naglasim da i Ustav Republike Srbije garantuje svakom građaninu pravo na život, na dostojanstvo, na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, da je članom 25. tačka 2) Ustava izričito zabranjena svaka vrsta zlostavljanja, ponižavanja, vređanja, da i drugi naši domaći zakoni, kao što je Krivični zakonik u članu 137. svaku vrstu zlostavljanja, zanemarivanja, neljudskog ponašanja, da tu ima elemenata krivičnog dela i ono je krivično sankcionisano.
Pitanje ljudskih prava je nedeljivo, ona su univerzalna i ona se odnose na sve građane. S obzirom da Srbija teži ka putu EU, s obzirom da je Republika Srbija potpisnica mnogih konvencija koje se upravo tiču zaštite osnovnih ljudskih prava, i ove preporuke i ovaj vaš izveštaj shvatili smo u stvari kao još jedan od koraka ka unapređenju osnovnih ljudskih prava, jer, da ponovim, na njih imaju pravo svi građani, bilo da se nalaze u zatvorima, bilo da se nalaze u ustanovama socijalne zaštite, bilo da se nalaze na policijskom zadržavanju, bilo da su u psihijatrijskim ustanovama. Toliko, hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, naravno da predlagač ovog zakona, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo su i te kako vodili računa o krivično-pravnoj zašiti maloletnih lica.

Vodili su računa o krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica i to je upravo rečeno u članu 38, ali stav 2, gde se jasno kaže - ko omogućava upotrebu dopinga maloletnom licu kazniće se kaznom zatvora, ne kakao predlagači amandmana kažu – od jedne do 10 godina, nego kaznom zatvora od dve do 10 godina.

Prema tome, svakako da amandman koji je predložen ne treba prihvatiti, da je zakonsko rešenje i te kako u interesu krivično-pravne zaštite maloletnih lica. To su razlozi zbog kojih ne treba prihvatiti amandman.

Hoću da napomenem još jednu stvar, vrlo je važno da zakoni između sebe budu usaglašeni. Tu usaglašenost između zakonskih odredbi nadležno ministarstvo, odnosno Vlada i te kako je pokazala upravo u ovom članu 38, koji je u potpunoj saglasnosti sa članom 247, a koji se odnosi na omogućavanje upotrebe opojnih sredstava, odnosno droga. Ta različitost i različite kaznene odredbe u pojedinim zakonima u prethodnih 15, 20 godina uglavnom su dovodili do pravnog haosa. Upravo da bi se izbegao taj pravni haos i te kako je važno što ste ovu Glavu 5. zakona usaglasili, odnosno član 38. usaglasili sa članom 247. Krivičnog zakonika. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Moje kolege iz SNS, odnosno pre svega kolege lekari, dali su medicinsku definiciju dopinga. Ja, što se tiče medicinske definicije, ne bih imala ništa drugo da dodam. U potpunosti se slažem sa njima. Moja koleginica, inače isto lekar, gospođa Mrdaković, u svojoj zadnjoj rečenici je rekla da je doping smrt u sportu. Ja se u potpuno slažem sa tim i mislim da je doping smrt u sportu i da je zato stalni naš zadatak da ga treba iskoreniti.
Kako se doping u sportu iskorenjuje? Upravo, jedan od način je i ovaj koji ste vi danas predložili, a to je – kroz pravni okvir, odnosno kroz zakonsku regulativu. Odmah ću navesti prvi član koji smatram da je najznačajniji u ovom predlogu zakona, koji predstavlja kamen temeljac celokupnog zakona iz koga se crpe sve ostale zakonske odredbe, a to je član 2. stav 1. u kome se jasno i nedvosmisleno kaže da je doping u sportu zabranjen.
Naravno da su razlozi za donošenje ovog zakona usaglašavanje sa međunarodnim dokumentima i Svetskim antidoping kodeksom, ali isto tako, donošenje ovog zakona proizašlo je iz potrebe svestrane analize prethodnog zakona i uočavanja nedostataka koji su postojali u pomenutom zakonu. Takođe, razlog za donošenje ovog zakona je i usaglašavanje sa Ustavom.
Ono što posebno želim da istaknem je transparentnost i javnost koja je prethodila donošenju ovog zakona i na kome ste svakako vi, gospodine ministre, i te kako zaslužni. Transparentnost i javnost, učešće svih segmenata društva u donošenju zakona je i te kako važno sa aspekta efikasnije implementacije zakona.
Ono što takođe želim da istaknem, a što ovaj zakon promoviše, to je sportski duh, koji je inače osnova olimpizma, a inače, Međunarodni olimpijski komitet je 1975. godine ustanovio antidoping pravilnik. Sem toga što je sportski duh u osnovi olimpizma, u osnovi olimpizma je i ideja da nije važno ko je pobedio, nego kako se borio. Iz te ideje proističe da je u stvari antidoping filozofija jedan stil života koji promoviše i te kako značajne društvene vrednosti, a to su društvene vrednosti poštenja, društvene vrednosti fer pleja, društvena vrednost zdravlja, solidarnosti, timskog rada, poštovanja i uvažavanja protivnika.
Šta je ono što mi u zadnjim decenijama nismo imali? Nismo imali pozitivne društvene vrednosti. Zadatak sportista, jedan od najvećih, a koji se odnosi na taj širi društveni kontekst i na taj socijalni aspekt, svakako jeste taj da doprinose stvaranju pozitivnih društvenih vrednosti upravo iz razloga što njih podržavaju ogroman broj mladih, ogromne mlade generacije i ogromnom broju mladih generacija oni su uzori i idoli, a znamo da mlade generacije imaju potrebu da se identifikuju sa svojim idolima. Identifikujući se sa svojim idolima, oni se identifikuju i sa pozitivnim društvenim vrednostima, što svakako jeste cilj SNS.
Što se samog zakona tiče, naravno da postoje antidoping pravila koja su apsolutno preneta iz Svetskog antidoping kodeksa, zatim, sankcije koje se tiču oglušavanja o antidoping pravila takođe su prenete, jer u stvari zakonski moraju da budu prenete u našu pravnu regulativu.
Ono što posebno želim da naglasim, to je preventivni, odnosno edukativni karakter, koji negde provejava kroz ovaj zakon i to edukativni karakter ne samo sportskih stručnjaka koji imaju obavezu da kada se usavršavaju, obavezno u toku tog usavršavanja imaju i sadržaje koji se odnose na štetno dejstvo dopinga, ali takođe, obavezu usavršavanja, stalnog informisanja, neprekidnog informisanja imaju sportisti i to sve kategorije sportista, počev od najmlađih. To je negde zacrtano kao neprekidna aktivnost, ali zakon je precizirao da to bude bar jednom godišnje, kako bi se svi registrovani sportisti svih uzrasnih kategorija upoznali sa štetnim dejstvima dopinga i sa antidoping pravilima.
Ono što takođe želim da pohvalim to je nadzor nad implementacijom ovog zakona, jer osim toga što zakon treba u osnovi da bude dobar, jako je važno da nadzor, odnosno kontrolu ovog zakona vrše pre svega stručna lica. U ovom Predlogu zakona Ministarstvo je nadzor poverilo sportskim inspektorima, koji su naravno, dužni da povratnu informaciju dostave i Ministarstvu prosvete i sporta.
Takođe bih navela ono što je novina, to je obaveza sportskih saveza i sportskih udruženja da umesto ranije sedam dana, sada prijavu za sportsko takmičenje prijavljuju na 21 dan Antidoping agenciji, kako bi se na vreme i u potpunosti pripremila za sportska takmičenja.
Takođe stoji i obaveza sportskih udruženja i nacionalnih sportskih saveza da Antidoping agenciji dostavljaju svoja sportska takmičenja na kraju jedne za narednu godinu, kako bi naravno i Agencija svoj plan i program uskladila sa onim što suštinski jeste njen posao a to je uskladila sa sportskim takmičenjima.
Što se tiče kaznenih odredbi tu bih navela usaglašavanje sa članom 246. Krivičnog zakonika, i članom 247. Krivičnog zakonika, a odnosi se na izjednačavanje kazne za krivično delo omogućavanje upotrebe dopinga sa krivičnom delom omogućavanje upotrebe opojnih droga i izjednačavanje kazne za krivično delo nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet dopinga sa krivičnim delom, nedozvoljena proizvodnja i stavljanju u promet opojnih sredstava.
Ono što pre kraja želim da vam kažem, poštovani ministre, nesumnjivo da iz ovakvog zakona proizilazi i veliko zalaganje vašeg ministarstva i vas lično. Na početku vašeg obraćanja nama rekli ste da ste danas imali veću tremu, nego kada ste osvajali sportske rezultate. Ja hoću da verujem da je ta trema u stvari i mislim da je ta trema posledica vaše prevelike odgovornosti, jer vi ste u jednoj Vladi čiji je premijer Aleksandar Vučić, a čija je osnovna crta prevelika odgovornost.
Na kraju, htela bih još nešto da kažem, ovaj zakon koji ste vi danas predložili, je u stvari pravni okvir protiv onih koji varaju, koji varaju u konkretnom slučaju u sportu. Cilj SNS sem borbe protiv kriminala i korupcije jeste i stalna i neprekidna borba protiv svih onih koji u bilo kom segmentu društvenog života varaju. To svakako jeste jedan od razloga zbog čega će SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme. Najpre želim da kažem da je i ovo i te kako veliki korak napred u regulisanju ove oblasti, odnosno ovaj zakon je sistemski zakon, ovaj zakon je nov zakon i on na jedan sistematičan način i celovit način uređuje oblast izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, kao i oblast pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći.              
Ovaj zakon proizašao je iz potrebe usaglašavanja našeg zakonodavstva sa preporukama i procedurama EU. Koleginica Aleksandra iz SNS, već je navela da je prilikom skrininga poglavlja 31. ukazano na usklađivanje, usklađivanje zakonodavstva u ovom delu, a koje se odnosi na spoljne poslove, na odbranu i na bezbednost.
Gospodine ministre, meni je danas zadovoljstvo i čast što ste vi ovde kao ministar odbrane predloženi da sa vama razgovaramo u vezi ovog predloga zakona, iako je naravno fokus na Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, iako se izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme tiče spoljne trgovine, i te kako je važna oblast odbrane, izuzetno je važna oblast MUP, izuzetno je važna oblast bezbednosti, izuzetno je važna oblast Ministarstva finansija, pre svega Uprava carina.
Iz tog razloga, to je u stvari razlog više što vi na jedan kompetentan način, možete danas da predstavite ovaj zakon, jer ovaj zakon naravno da se tiče i odbrane i bezbednosti Republike Srbije, s tog aspekta vaše prisustvo je više nego dobrodošlo.
Ono što želim da istaknem, sem što sam rekla da je ovo jedan sistemski zakon, da je ovo jedan novi zakon, da je ovaj zakon usaglašen i sa sporazumima koje Republika Srbija potpisala i koji su inače obavezujući za našu državu, kao i sa rezolucijama, kao što je Rezolucija Saveta bezbednosti 1540, ali i ugovor o trgovini naoružanjem koji je potpisan 2013. godine. Želim da se osvrnem na usaglašavanje odnosno sprovođenje potpisanih sporazuma i rezolucija koje smo prihvatili podiže se i međunarodni kredibilitet Republike Srbije u svetu.
Naravno, da ovaj zakon predstavlja jedan dobar pravni okvir za transparentnost, za konzistentnost, za sistematičnost, uopšte ove oblasti izvoza i uvoza naoružanja, ali svakako predstavlja i pravnu sigurnost za našu namensku industriju, za koju možemo da kažemo da je ona i te kako značajna grana industrije, grana industrije koja je izvozno orijentisana, grana industrije koja radi sa dosta velikim kapacitetom, i koja upošljava veliki broj radnika, prema nekim pokazateljima to je nekih devet i po hiljada radnika.
Samo ću napomenuti fabriku namenske industrije „Prvi partizan“ iz Užica, koja zapošljava 1.500 radnika, koja ima veći izvoz od uvoza 10 puta, znači uvoz je 10 puta manji, od izvoza koji ova fabrika namenske industrije ostvaruje. Naravno, ona ima već ugovorene poslove za jedan duži vremenski period. Namenska industrija svakako može da predstavlja i te kako značajnu industrijsku granu u ekonomskom oporavku naše zemlje, a ekonomija više puta smo isticali, SNS isticala, a naravno i premijer ove Vlade, da je broj jedan u nekom strateškom planiranju naših daljih aktivnosti.
Ono što želim takođe da potenciram, to je član 16. pomenutog zakona, koji precizno, detaljno i jasno uređuje pitanje dobijanja dozvole. Moram da napomenem da je ovo jedan od retkih zakona gde su na jedan adekvatan način umrežena sva ona ministarstva koja dotiču pitanja uvoza, izvoza naoružanja, vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, a to je osim Ministarstva spoljne trgovine, koje je u stvari bazično, to je Ministarstvo odbrane, MUP, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija.
Ministarstvo spoljnih poslova je dužno da zatraži saglasnost od svih tih ministarstava, kao i da zatraži saglasnost od državnog organa koji se bavi poslovima nacionalne bezbednosti. Državni organ koji se bavi poslovima nacionalne bezbednosti dužan je da povratnu informaciju da u roku od 60 dana, a Ministarstvo je dužno da izda dozvolu u roku od 10 dana, od dana dobijanja zadnje dozvole.
Član 16. precizno i jasno definiše šta se dešava ako pojedina ministarstva ne daju saglasnost, u tom slučaju odluku o dobijanju dozvole odlučuje Vlada, a onda nadležno ministarstvo u roku od 10 dana izdaje dozvolu.
Takođe bih htela da se osvrnem na Jedinstveni registar koji je sada u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Htela bih da se osvrnem na obavezan sertifikat, odnosno potvrdu onog ko želi da izvozi, onog ko je u stvari registrovan za izvoz naoružanja i vojne opreme, o krajnjem korisniku koji će koristiti to naoružanje kako ne bi dolazilo do raznih zloupotreba i kako se ne bi urušavao međunarodni kredibilitet Republike Srbije.
Naglasila bih da preduzetnici i privredni subjekti su dužni da vode evidenciju, ali naravno i da čuvaju dokumentaciju u roku od deset godina od roka kada je izvršen zadnji posao, a to isto sa kontrolnog aspekta je i te kako značajan. Nisu manje važne ni kaznene odredbe koje naravno u skladu sa Zakonom o prekršajima preciziraju prekršajne kazne, ali uz prekršajne kazne predviđa se i zaštitna mera zbrana obavljanja delatnosti koja može trajati u zavisnosti od težine prekršaja od jedne do tri godine.
Za implementaciju ovog zakona i te kako su značajne završne odredbe, a koje se odnose na donošenje podzakonskih akata. Naime, da bi zakon živeo, zaživeo, potpuno bio sproveden u realnosti i te kako je značajno da sva nadležna ministarstva, a videli smo da ih ima više, donesu svoja podzakonska akta. Taj rok je rok od šest meseci i mislim da je taj vremenski rok sasvim dovoljan za donošenje podzakonskih akata.
Ovaj predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme je značajan sa odbrambenog aspekta, ali je značajan i sa ekonomskog aspekta Republike Srbije. Sporazum koji se odnosi na razmenu i zaštitu tajnih podataka između Republike Srbije i Republike Alžir takođe je značajan sem razmene tajnih podataka takođe je značajan i za unapređenje bilateralnih odnosa, ali i za unapređenje spoljno ekonomske saradnje posebno u oblasti naoružanja i proizvodnje vojne opreme. Značajan je sa aspekta što predstavlja jedan pravni okvir za dalju stručnu razmenu iskustava, za usavršavanje naših oficira, za usavršavanje naših lekara.
Prema tome, nema dileme, SNS u danu za glasanje podržaće Predlog zakona i naravno Sporazum o razmeni tajnih podataka između Republike Srbije i Republike Alžir. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas set zakona koji se odnosi na državnu upravu i državne službenike.
Prvo na šta želim da ukažem je da je ovaj set zakona usaglašen u stvari sa zakonima koji su ranije doneti i to pre svega sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu i to na onaj deo koji se odnosi na minuli rad, ali i usaglašen sa Zakonom o Vladi i ministarstvima i usaglašen sa Zakonom o visokom obrazovanju.
Svakako da ovaj set zakona jeste prvi, mali, ali vrlo značajan korak na putu reforme državne uprave i državne administracije. Ono što kroz predloge zakona o izmenama i dopunama, kako Zakona o državnoj upravi, tako i Zakona o državnim službenicima provejava i što bih ja otprilike stavila kao ključne, to su profesionalizacija rada državne uprave i državnih službenika, zatim povećanje odgovornosti državnih službenika, usavršavanje stručnih službenika. To su otprilike ta tri ključna elementa.
Sada ću se malo više fokusirati na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i to upravu na član 17. kojim se dopunjuje član 97, a koji se odnosi na obavezu državnih službenika da se stalno usavršavaju i stiču stalno nova znanja. Naime, moramo da zaboravimo vreme kada nam je bila dovoljna samo diploma da uđemo u državni organ i da na osnovu te diplome čitav radni vek provedemo u tom državnom organu. Diploma je svakako vrlo značajna za dobijanje zaposlenja u državnom organu, ali ona ne može biti trajna i jedino značajna za čitav radni vek. Iz tog razloga upravo ovim zakonom, izmenama i dopunama zakona precizirano je da su državni službenici u obavezi da se stalno stručno usavršavaju, da stalno stiču nove veštine i znanja, a sve naravno u cilju poboljšanja kvaliteta pružanja usluga, kako građanima, tako i privredi.
Naravno, ovim članom zakona 17, 18. kojim se dopunjuje član 97. predviđeno je tačno i po kom programu se stručno usavršavaju državni službenici. To je opšti program koji donosi nadležno ministarstvo uprave i poseban program stručnog usavršavanja koji donosi rukovodilac za svaku godinu. Osim stručnog usavršavanja koje treba da bude stalno, permanentno i u kontinuitetu, predviđen je jedan poseban oblik stručnog usavršavanja koji se odnosi na stažiranje. Takođe, tim zakonskim odredbama predviđeno je, naravno kada je u pitanju stažiranje, između zaposlenog državnog službenika i organizacije iz koje se on upućuje sklapa se ugovor gde se tačno preciziraju prava i obaveze kako državnog organa tako i zaposlenog državnog službenika koji se upućuje na stažiranje, a predviđena je i obaveza državnog službenika da mora da provede dvostruko više vremena od vremena koje je proveo na stažiranju u tom državnom organu ili drugom, odnosno da provede najmanje godinu dana. U protivnom, dužan je jednokratno da vrati sav novčani iznos koji je obezbeđen u budžetu Republike Srbije.
Osim stručnog usavršavanja koje treba da bude permanentno i stalno, ovde je vrlo značajno napomenuti da ovaj zakon treba usvojiti i sa finansijskog aspekta, odnosno radi otpočinjanja realizacije Finansijskog sporazuma, koji je Evropska komisija potpisala sa Republikom Srbijom decembra meseca 2012. godine, a koji se odnosi na realizaciju projekta – Podrška daljem unapređenju stručnog usavršavanja državnih službenika.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, tu bih se fokusirala na tri osnovna segmenta.
Prvi segment je povećanje, odnosno poboljšanje kvaliteta rada posebnih organizacija gde je predviđena mogućnost da direktori i zamenici direktora tih posebnih organizacija, koje se najčešće bave jako stručnim poslom, budu profesori sa visokoškolskih, odnosno nastavnici sa visokoškolskih ustanova. Oni se biraju na vremenski period od pet godina. To je značajno sa aspekta poboljšanja kvaliteta rada tih posebnih organizacija.
Drugi značajan segment na koji se ove izmene i dopune zakona odnose, to je položaj načelnika upravnog okruga. Oni iz statusa državnih službenika na položaju prelaze u status funkcionera, jer njihova osnovna nadležnost jeste u stvari sprovođenje i realizovanje vladine politike, tako da je to apsolutno u skladu sa nadležnošću koju će oni imati. Načelnici upravnog okruga biće izabrani u roku od 30 dana od dana donošenja zakona i biraju se na vremenski period od četiri godine, za razliku od prethodnog perioda koji je bio pet godina.
U ovim izmenama i dopunama zakona takođe se zadnji deo odnosi u stvari na usaglašavanje i sa Zakonom o visokom obrazovanju, ali i sa evropskim zakonima, a to je da državni službenik koji u okviru svojih ovlašćenja ima vođenje upravnog postupka može da bude i državni službenik koji ima završene studije u trajanju do tri godine. Naravno, to je najniža stepenica. Drugim sistematizacijama i drugim pravilnicima može se odrediti da taj stepen stručnog obrazovanja bude i viši.
Ono što posebno želim da naglasim je da ovim predlogom zakona, pre svega Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, ostane rok od 90 dana za donošenje podzakonskih akata. Smatram da predviđeno vreme treba ispoštovati, a donošenje podzakonskih akata je i te kako značajno za implementaciju i za realizaciju kompletnog zakona.
Srpska napredna stranka naravno da će podržati set ovih zakona, a svoje izlaganje završila bih delom iz ekspozea premijera gospodina Aleksandra Vučića, od 27. aprila ove godine, u kome je rekao da državna administracija mora da bude podrška, a ne prepreka investitorima i privatnicima. Nadam se da državna administracija u daljim koracima zaista će postati prava podrška, kako investitorima, tako privrednicima, ali i građanima. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi ministre, sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije.

Pred nama je set pravosudnih zakona koji svakako proizilaze, pre svega iz Nacionalne strategije za reformu pravosuđa, koja je planirana za period 2013/2018. godine, ali takođe proizilaze iz Akcionog plana, Nacionalne strategije za reformu pravosuđa gde je poseban značaj dat daljem unapređenju i radu javnih beležnika.

Ovi zakoni su temeljni. Oni su pripremani temeljno. Korišćena su iskustva evropskih zemalja i evropskog zakonodavstva, što je i sam ministar u svom uvodnom izlaganju izneo, pre svega evropsko zakonodavstvo Nemačke, Austrije, a takođe koje javno beležništvo imaju razvijeno vekovima, a takođe korišćena su i iskustvo kako pozitivna, tako i negativna zemalja iz našeg okruženja, odnosno zemalja iz bivše SFRJ, jer sve one već gotovo duže od jednu deceniju imaju notare, odnosno javne beležnike, odnosno notare.

Moram da napomenem da ova Vlada, kao odgovorna, prepoznala je, i nadležno ministarstvo prepoznalo je sav značaj uvođenja javnih beležnika u pravosudni sistem. Moram da napomenem da je daleke 1930. godine u Kraljevini Jugoslaviji, javni beležnici su postojali i funkcionisali. Znači, trebalo je da prođe čitave 84 godine pa da Vlada odgovorna prepozna i pred narodne poslanike uputi ovaj Predlog zakona koji se odnosi na otpočinjanje rada javnih beležnika.

Da ovo nije ni preuranjeno, ni ishitreno, govori i podatak da je 1. avgusta 2014. godine rešenje dobilo 94 javna beležnika koji pokrivaju nadležnost 37 osnovnih sudova. Naravno, stvorene su pretpostavke za otpočinjanje rada komore javnih beležnika, a naravno planira se da se i dalje popunjava broj javnih beležnika.

Naravno, Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa planirano je da javni beležnici, ali korak po korak, preuzmu kompletan vanparnični postupak. Trebalo bi negde u doglednoj budućnosti da bude u delokrugu javnih beležnika.

Ono što današnji zakoni, koji su pred nama, ciljevi koji se u stvari žele postići predloženim zakonima to je pre svega povećanje pravne sigurnosti građana. Povećanje pravne sigurnosti građana jeste prioritet, jedan od najvažnijih prioriteta svake odgovorne vlade, a ova Vlada i nadležno ministarstvo jesu odgovorni i jeste im pravna sigurnost građana na prvom mestu.

Sem povećanja pravne sigurnosti građana predloženi zakoni i te kako doprinose smanjenju administriranja sudova, a samim tim i povećanju dostupnosti pravde građana i naravno poštovanja jednog od osnovnih načela građana, a to je suđenje u razumnom roku. Sem ova dva cilja, jedan od ciljeva koji se predloženim zakonom želi postići je svakako podizanje pravne kulture građana.

Ono na šta bih htela da stavim akcenat, to je najpre prvi Predlog zakona koji se odnosi na overavanje potpisa, prepisa i rukopisa. On je temeljan, jasan, precizan. On u prvom članu govori ko je nadležan za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa i kaže da su nadležni kako javni beležnici, tako i javnobeležnički pripravnici, ali takođe daje nadležnost i izdavaocima isprava da mogu overiti prepis onaj koji su oni izdali. Tu se polazi od načela ko može više, može i manje, a sem tog načela svakako smanjuju se troškovi građanima koji mogu da prepis dobiju i od organa koji je dokument izdao.

Takođe, ovim predlogom zakona utvrđuje se da svaki javni beležnik može da overi prepis, rukopis i potpis, bez obzira na mesto prebivališta podnosioca te pravne isprave. Takođe, ovim predlogom zakona, ono što ga razlikuje od ovog drugog zakona, a to je Zakon o prometu nepokretnosti je taj da u ovom zakonu samo klauzula koja se odnosi na overavanje potpisa, rukopisa i prepisa ima snagu javne isprave, dok u Zakonu o nepokretnostima javnobeležnički zapis kompletno ima snagu javne isprave.

Ono što prvi zakon, takođe predviđa je utvrđivanje identiteta lica koje je podnosilac isprave, na koji način se utvrđuje identitet, zatim ukoliko nije moguće utvrditi identitet, koji je to postupak i na koji način se može overiti potpis, rukopis i kod lica kod koga nije moguće utvrditi identitet, a to su zakonom predviđeni svedoci identiteta.

Zatim, zakonom je takođe propisano na koji način se overava potpis kod lica koja nisu u mogućnosti da stave otisak prsta, a zakonom je predviđeno da to budu pozvani svedoci i zakonom se takođe jasno precizira ko ne može da bude pozvani svedok.

Zakon takođe jasno precizira, ima u vidu i one građane koji ne mogu da govore ili ne mogu da čuju i zakon je jasan da u tim slučajevima je neophodno tim licima omogućiti tumača i tumači da verno prenesu podnosiocu isprave, da mu sve pročitaju i u klauzuli o overavanju, naravno potpisuje i tumač koji je bio prisutan kod javnog beležnika.

Takođe, ono što se tiče dokumenata overe prepisa, Predviđeno je tačno šta treba da sadrži klauzula o overavanju prepisa, a takođe predviđeno je da i osnovni sudovi nastavljaju sa overavanjem do 1. marta 2015. godine tamo gde su izabrani javni beležnici, a u onim sredinama gde nisu izabrani javni beležnici, tu nadležnost i dalje preuzimaju osnovni sudovi ali i organi uprave lokalne samouprave kome su ovi poslovi povereni.

Što se tiče drugog zakona, to je Zakon o prometu nepokretnosti. Posebna vrednost tog zakona je član 4. koji precizno i jasno utvrđuje javnobeležnički zapis, njegovu formu, ali takođe i te kako utvrđuje i odgovornost javnog beležnika, odnosno njegove obaveze kome je dužan da dostavi javnobeležnički zapis, kao i odgovornost sudova da vode evidenciju svih javnobeležničkih zapisa.

Što se tiče člana 4, što se tiče odgovornosti javnih beležnika prilikom sačinjavanja javnobeležničkih zapisa, predviđene su i kaznene odredbe za javne beležnike koji se odnose na to da ukoliko javni beležnik ne dostavi odmah sudu javnobeležnički zapis i ne dostavi u roku od 15 dana javnobeležnički zapis organu koji je zadužen za naplatu, poreskoj upravi za naplatu javnih prihoda, slede kaznene odredbe.

Takođe je predviđeno da se javnobeležnički zapis dostavi kada je upitanju javna svojina, dostavi i pravobraniocu kako bi u zakonskom roku mogle da budu preduzete pravne radnje u cilju zaštite javne svojine ako je došlo do neke povrede.

Takođe, ovim zakonom se precizira pravo preče kupovine, kako poljoprivrednog zemljišta, vlasnika poljoprivrednog zemljišta, tako i suvlasnika i naravno daje se i pravna mogućnost da preko tužbenog zahteva imaoci prava preče kupovine ostvare svoje pravo ako im je to pravo povređeno.

Naravno, SNS u danu za glasanje, podržaće sva zakonska rešenja, jer ona svakako idu u korak evropskog zakonodavstva i u korak modernih evropskih zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama se nalazi set medijskih zakona koji je reformski, koji na jedan sistematičan, precizan i valjan način uređuje medije, koji je značajan sa aspekta dalje demokratizacije našeg društva, koji je značajan sa aspekta poštovanja ustavnih odredaba Republike Srbije, koji je značajan sa aspekta primene novih tehnologija u medijskoj sferi i koji je značajan takođe i sa aspekta približavanja standardima Evropske unije.
Prošlo je više od jedne decenije, od 2003. godine imali smo zadnji zakon, i sada se nalazi pred nama set zakona koji na jedan sistematičan, jasan i precizan način treba da uredi oblast medija. Sem približavanja standardima Evropske unije, sem debate koja je organizovana po pitanju medijskih zakona, sem uključenosti svih relevantnih novinarskih udruženja, novinara i profesije, važno je napomenuti da su medijski zakoni dobili sve pohvale i od Evropske unije.
Osnov za donošenje ovih zakona su i Konvencije Evropske unije, kao i konvencije koje se tiču Evropske unije o zaštiti sloboda i prava.
Ovaj zakon, naravno, ima polazište i u Strategiji razvoja javnog informisanja do 2016. godine, a u čijem je akcionom planu kao jedan od prioritetnih zadataka predviđeno donošenje zakona koji su usklađeni sa zakonima EU.
Fokusiraću se na Zakon o javnom informisanju i medijima, jer ga inače smatram krovnim zakonom, i to samo na neke odredbe, da se ne bi ponavljala sa svojim kolegama koji su dosta rekli o ovim medijskim zakonima.
Fokusiraću se na član 12. zakona, a on se odnosi na osobe sa invaliditetom. Naime, osobama sa invaliditetom predloženim zakonskim rešenjem data je mogućnost da Republika Srbija, lokalne samouprave i AP obezbede informisanost na znakovnom jeziku, odnosno na Brajevom pismu. Ovo je jako značajno za blagovremeno, tačno i potpuno informisanje osoba sa invaliditetom.
Takođe, ono što želim da naglasim, to je precizirano članom 13, a u pitanju su javni servisi, odnosno obaveštavanje, informisanje predstavnika nacionalnih manjina. To je tačno i precizno regulisano u članu 13.
Ono što, naravno, želim posebno da pohvalim, a čini mi se da se sa tim sada prvi put srećemo u ovom reformskom zakonu, je to što je jednostavno i prosto u ovom zakonu rečeno šta je medij, tačno je precizirano, a šta nije medij. Prema tome, oko toga više nema nikakve dileme. Zakon je u tom smislu precizan i jasan.
Ono što takođe želim da pohvalim, a tiče se ovog zakona, to je zaštita posebno ranjive i osetljive grupe, zaštita maloletnika. Naime, u informacijama u medijima koje se objavljuju, a koje se tiču maloletnika, sa posebnom pažnjom mora da se prilazi psihičkom, fizičkom, emotivnom i socijalnom razvoju maloletnika, da ni na koji način to njihovo pravo ne bude ugroženo.
Naravno, maloletnici preko svojih staratelja, odnosno roditelja, imaju pravo i na zakonsku zaštitu koja je takođe preciziran ovim zakonom u slučaju da je povređeno njihovo pravo, ali ono što želim da istaknem, to je da je kod grupacije maloletnika i zaštite njihovog prava aktivna legitimacija za pokretanje tužbe data i pravnim licima, odnosno organima u čijoj je nadležnosti zaštita ljudskih prava i sloboda.
Takođe, ono što želim da pohvalim, a odnosi se takođe na maloletnike, jer mediji imaju veliki uticaj kako na razvijanje svesti javnog mnjenja, tako zadnjih godina veliki uticaj i na vaspitanje i odrastanje maloletnih lica, odnosno imaju veliki uticaj na ličnost maloletnika, precizirano je da su štampani mediji sa pornografskim sadržajem dužni da na vidnom mestu imaju upozorenje da su u pitanju pornografski sadržaji, da njihova prednja i zadnja strana ne sme da sadrži pornografiju, kao i da imaju vidnu oznaku da nije namenjeno maloletnicima.
Sa aspekta transparentnosti, takođe, ovaj zakon je korak napred. Transparentnost, vidljivost je značajna za sve subjekte jednog društva, a pre svega za građane. Ta transparentnost biće postignuta kroz uspostavljanje registra za medije. Koliko sam videla u ovom zakonu, registar će biti uspostavljen u roku od šest meseci. Zašto je to važno? Zato što će građani imati jasan i potpun uvid kako u vlasničku strukturu medija, tako i u ukupne prihode koje mediji po bilo kom osnovu dobijaju. Naravno, značajno sa aspekta građana je i to što će moći na osnovu dobijenih informacija formirati svoje mišljenje i donositi zaključke o pojedinim medijima.
Ono što takođe želim da naglasim, a tiče se ovog zakona, jeste to što je urađen pravni okvir i što je tačno preciziran način projektnog sufinansiranja, odnosno preciziran je način koji će biti dominantan način finansiranja od 1. jula 2015. godine.
Naime, precizirano je da Republika Srbija, odnosno ministarstvo, nadležni organ AP ili nadležni organ lokalne samouprave upućuju javni poziv, na javni poziv se odazivaju svi koji imaju projekat i koji su zainteresovani za učešće na konkurs, a nakon što se formira komisija i nakon što se jasno i precizno kažu uslovi konkursa, donosi se odluka o raspodeli sredstava. Odluka se donosi u vidu rešenja. Rešenja o raspodeli sredstava je konačno, ali, naravno, ima sudsku zaštitu, jer oni koji budu nezadovoljni protiv tog rešenja mogu da pokrenu upravni spor.
Da ne bi više oduzimala vreme svojim kolegama, ponovo moram da naglasim da ovo jesu sistemski zakoni, reformski zakoni, da su ovo zakoni u skladu sa standardima EU i, nema nikakve dileme, poslanička grupa SNS glasaće za ovaj set medijskih zakona.

Naravno da amandman ne treba prihvatiti. Što se tiče izmena i dopuna Zakona o radu i što se tiče zaštite majki dojilja, predloženim predlogom na najbolji način se štite njihovi interesi, kao i interesi deteta i u potpunoj je saglasnosti sa potvrđenom Konvencijom Međunarodne organizacije rada 183, a koja se odnosi na zaštitu materinstva.

Uvaženi ministre sa saradnikom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, poreski sistem i poreska administracija je jedan od stubova urođenih demokratskih i zrelih zemalja zapadne Evrope i sveta. Republika Srbija, odnosno njena Vlada žele da naša zemlja bude i uređena i demokratska i zrela država. Jedan od načina ostvarivanja i približavanja tom putu svakako jeste uređen zakon koji se tiče poreskog postupka i poreske administracije.
Naravno da to nije posao koji se može rešiti za jedan dan. Urušavanje ekonomije, odnosno temelja ove države počelo je još od 2000. godine. Naravno da sa urušavanjem temelja, odnosno sa urušavanjem ekonomskog sistema došlo je i do urušavanja svih ostalih segmenata društva, a između ostalog i urušavanja poreskog sistema. Poreska administracija treba da bude efikasna, a poreska naplata takođe efikasna. Plaćanje poreza u uređenim demokratskim zemljama je pitanje koje se ne postavlja. To je dužnosti i obaveza svakog građanina, svakog preduzetnika i svih u državi.
Jedan od osnovnih razloga donošenja ovih izmena i dopuna Zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji jeste svakako usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, Zakonom o krivičnim delima, objedinjavanje svih prekršaja, a radi stvaranja pravne sigurnosti i radi izbegavanja nestabilnosti koja nažalost u ovoj oblati i te kako u nekom ranijem periodu i ranijim decenijama bila prisutna.
Uvođenje elektronskih prijava poreskih svakako stvara mogućnost za smanjenje onoga – ti mi se sviđaš, ti mi se ne sviđaš, nego se na jedinstven način uređuje način podnošenja poreske prijave. Takođe je značajno što je uređeno etapno podnošenje ove elektronske poreske prijave iz razloga što je neophodna dodatna edukacija zaposlenih u poreskim upravama, ali i dodatna edukacija poreskih obveznika. Ono što bih posebno htela da pohvalim, a tiče se izmena i dopuna ovog zakona, to je transparentnost i pravna sigurnost. Pravna sigurnost je jedan od osnovnih temelja svake države. Ta pravna sigurnost jeste utemeljena i stavljena i u ove izmene i dopune zakona u smislu jasnih procedura, jasnih postupaka, jasnih i konkretnih zakonskih odredbi.
Što se tiče transparentnosti, pohvalila bih član 3. koji menja član 7. postojećeg Zakona, a koji se odnosi da je Poreska uprava dužna da kvartalno svakog petog u mesecu za naredni mesec na svojoj internet stranici objavi ime i prezime, PIB i iznos koji je veći od 20 miliona za pravna lica, odnosno iznos koji je veći od pet miliona za preduzetnike, jer naravno da na takav način izbegavanje poreskih obaveza i te kako urušava funkcionisanje države.
Cilj ove Vlade je da se stvori stabilna država i da niko u ovoj državi ne može da narušava funkcionisanje njeno. Takođe na ovaj način daje se i podsticaj, odnosno daje se na neki način satisfakcija onim pravnim licima i preduzetnicima koji uredno i na vreme izmiruju svoje poreske obaveze, ali su izloženi nelojalnoj konkurenciji od onih pravnih lica i preduzetnika koji delimično ili uopšte ne plaćaju poreze.
Sem izmena i dopuna ovog zakona, koji svakako ide u pravcu smanjenja sive ekonomije, a smanjenje sive ekonomije jeste jedan od prioriteta ekonomske politike jeste jedan od prioriteta ove Vlade i SNS će svakako u Danu za glasanje podržati, moram se osvrnuti samo na jedan aspekat Finansijskog ugovora koji je između RS i Evropske investicione banke, a za unapređenje rada pravosudnih organa, odnosno to je projekat koji se odnosi na unapređenje infrastrukturnih objekata. U pitanju su 22 pod projekta. Tri najveća nalaze se u Beogradu. To je rekonstrukcija i renoviranje Palate pravde, rekonstrukcija i renoviranje Vojno-tehničkog instituta, izgradnja novog krila u zgradi Specijalnog suda, a za potrebe pravosudnog sistema i jačanje infrastrukture u oblasti pravosudnog sistema i to i te kako doprinosi pravdi građana Srbije.
Naravno da su tri najznačajnija objekta vezana za Beograd, ali ukupno je 22 podprojekta i renoviranja, adaptacija i privođenje nameni. Radiće se i u drugim gradovima Srbije.
Nema dileme da će SNS sva tri predloga zakona u Danu za glasanje podržati. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, za Srpsku naprednu stranku strateško opredeljenje je ekonomija, ekonomija i ekonomija. Međutim, da bi došlo do ekonomskog razvoja i napretka moraju da budu ostvareni neki preduslovi kako bi došlo do privlačenja investicija, a samim tim i do ekonomskog razvoja naše zemlje, čemu, naravno, kao Srpska napredna stranka i kao odgovorna stranka i odgovorna Vlada težimo. Jedno od tih preduslova svakako jeste rehabilitacija puteva i povećanje bezbednosti na putevima.
Pred nama su danas tri međunarodna finansijska dokumenta, odnosno Predlog o potvrđivanju zakona na tri međunarodna finansijska dokumenta, a tiču se zajma za poboljšanje, odnosno za rehabilitaciju putne infrastrukture i za povećanje bezbednosti na putevima. Ukupna sredstva su 300 miliona evra i ta sredstva potiču od Evropske investicione banke, od Evropske banke za obnovu i razvoja, od Svetske banke i, naravno, učešće ima i Republika Srbija u iznosu od 116,2 miliona evra.
Ono što bih najpre istakla, a to je da su ove finansijske komponente različite. Naime, sredstva koja dobijamo od Evropske banke za obnovu i razvoj, direktno su opredeljena isključivo i samo za rehabilitaciju putne infrastrukture, a sredstva koja dobijamo od Svetske banke i Evropske banke i Evropske investicione banke sem rehabilitacije puteva i povećanje bezbednosti na njima, dobijamo i za neke druge projektne aktivnosti i koje ću kasnije istaći.
Naravno, da stanje na našim putevima nije da nije dobro i to iz mnogo razloga. Jedan od razloga svakako jeste taj što su najznačajniji putni pravci i najveći deo putne infrastrukture, koje u Republici Srbiji ima 40.845 kilometara, projektovani negde oko 1980. godine kada u stvari nije ni postojao Pravilnik o bezbednosti na javnim putevima, pa što se tiče implementacije bezbednosti na putevima u te projekte svakako da ne možemo govoriti. Naravno da savremeno projektovanje podrazumeva i te kako ugrađivanje, odnosno implementaciju segmenta bezbednosti na putevima, ali sem implementacije bezbednosti na putevima svakako podrazumeva i lako korišćenje, odnosno lako upravljanje putevima.
U pitanju je rekonstrukcija 1.125 kilometara magistralnih puteva i regionalnih. Inače, magistralnih puteva u Republici Srbiji ima 5.525 kilometara, regionalnih puteva ima 11.540 kilometara i lokalnih puteva, to su oni putevi koji su nažalost u najlošijem stanju, ima najviše, a to je 23.780 kilometara. Svakako da se ne može odjednom izvršiti rehabilitacija i povećanje bezbednosti na svim putevima, ali u narednih pet godina implementacijom ovog projekta sigurno će se učiniti ojačanje, presvlačenje kolovoza, ojačavanje i popravka kolovoza i konstrukcije na delu puta od 1.125 kilometara.
Što se tiče Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, ono je za 14 ugovora, a za nekih 300 kilometara puteva uradiće projektno-tehničku dokumentaciju iz ličnih sredstava. To je neko predfinansiranje, a za izradu projektno-tehničke dokumentacije drugih projekata biće utrošena sredstva iz odobrenih međunarodnih zajmova.
Ono što svakako želim da istaknem je da ovim projektom prvi put u Republici Srbiji je prisutan tzv. programski pristup kod uzimanja novca, odnosno da bi se preuzeo novac moraju da budu ispunjeni svi indikatori za preuzimanje tranši. To znači da mora da se podnese izveštaj onima koji nam daju novac, a to su banke, o planiranim i realizovanim ciljevima iz projekta, pa tek nakon toga odobravaju se tranše kredita koje je moguće povlačiti i koje je moguće koristiti za implementaciju projekta.
Ono što posebno želim da naglasim je da sem ojačavanja i unapređenja kvaliteta puteva po kojima smo inače negde na samom dnu lestvice u Evropi, mada po gustini i rasprostranjenosti putne mreže smo negde na nivou zemlja iz EU, moram da naglasim, sem pojačanja kvaliteta, vrlo su značajne još neke programske aktivnosti koje će se kroz projekat implementirati.
To su projektne aktivnosti koje se odnose na program upravljanja zaštite životnom sredinom, što znači da su korisnici kredita, odnosno mi dužni da podnosimo godišnji izveštaj iz koga će se videti zaštita životne sredine, iz koje će se videti zaštita zdravlja, iz koje će se videti bezbednost zaštite ljudi, koji su uključeni konkretno u radove.
Takođe, sem plana i programa upravljanja životnom sredinom značajno je istaći da je jedan od programskih aktivnosti, jeste plan i program socijalne uključenosti, odnosno jedna od projektnih aktivnosti jeste i praćenje, kako se samo izvođenje tih radova odražava na socijalno okruženje, odnosno na ono stanovništvo koje je u neposrednoj blizini izvođenje radova.
Svakako da se prvi, od početak realizacije projekta planira se zadnji kvartal 2014. godine, svakako da ovo jeste i te kako značajno sa investicionog aspekta, sa ekonomskog aspekta, sa aspekta bezbednosti naših građana na putevima, sa aspekta bezbednosti i sigurnosti samih puteva.
Srpska napredna stranka svakako će podržati i mi se nadamo gospođo ministar, da ćete svi i vi svojim znanjem, svojom odgovornošću i svojom energijom i te kako doprineti kao ministarstvo i kao ministar implementacije svih projektnih aktivnosti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici regulatornih tela, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, pred nama su izveštaji tri regulatorna tela i to Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i obezbeđenju zaštite privatnih podataka, kao i izveštaj Zaštitnika građana Republike Srbije.
Sva ova tri izveštaja koja su nam podnela nezavisna regulatorna tela su detaljna, iscrpna, realna, zasnovana na konkretnim primerima, pa bih ja ponekada rekla da su i životna. Sva ova tri izveštaja takođe polaze najpre od pretpostavke šta je to dobro što je do sada urađeno i naravno sva tri regulatorna tela i te kako su iznela pozitivne pomake i pozitivne napretke u radu državnih institucija, ali naravno izneli su svoje preporuke i predloge šta je to što treba dalje unapređivati i šta je to na čemu treba dalje da radimo kako bi naše društvo izgradili kao demokratsko društvo.
Inače ono što sam negde prepoznala kao zajedničku nit, sva ova tri vaša izveštaja, to su pre svega prevencija, zatim edukacija, zatim poštovanje zakona i kao zadnje bih navela primer odgovornosti. Krenula bih od izveštaja koji je podneo zaštitnica za ravnopravnost. U tom svom izveštaju ona je u uvodnom delu iznela koje su to otprilike najosetljivije društvene grupe, koje su to oblasti života na koje se građani i građanke najviše žale, ali je takođe iznela i one pozitivne pomake koje su tokom 2013. godine bili napravljeni, a koji se tiču rada Narodne skupštine, odnosno usvajanje pravnog okvira i usvajanje pravne regulative za unapređenje prava građana. Ne bih se ponavljala sa koleginicom Đurović koja je iznela neke zakone koji su prošle godine usvojeni.
Ja ću izneti Zakon o zaštiti i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, koji predviđa dodatnu podršku poslodavcima, kada u radni odnos prime osobe sa invaliditetom na neodređeno vreme.
Takođe, u izveštaju su izneti i veliki pozitivni pomaci u sferi obrazovanja, a koji se tiče inkluzivnog obrazovanja, odnosno uključivanja dece sa invaliditetom u redovni nastavni proces i tu bih istakla ove individualne obrazovne planove, čiji je cilj i suština da svaki nastavnik kada su u pitanju deca sa teškoća u svom razvoju, pođe od individualnih karakteristika, sposobnosti svakog deteta, odnosno takvog deteta kako bi ono optimalno razvijalo sve svoje potencijale.
Naravno, u ovoj sferi koja se tiče inkluzivnog obrazovanja treba i dalje raditi na unapređenju servisa podrške, kao što su personalni asistenti ali i mnogih servisa podrške koji su iz nadležnosti lokalne samouprave, kako bi osobe sa invaliditetom preskočile taj prag i ne bi bili socijalno isključeni.
Naravno da smo kao država odgovorni da pružimo još više dodatnih usluga, podrške ovim osobama. Takođe, ono što bih istakla, to je vaša preporuka, ali to je već usvojeno u ovoj Skupštini, a tiče se izmene zakonskih propisa kod lišavanja poslovne sposobnosti, a ja kao socijalni radnik, smatram da su bili postupci koji su ipak sadržavali u sebi tu diskriminatorsku crtu i sada je izmena zakonskih propisa urađena sa savremenim socijalnim modelom koji se odnosi na osobe sa invaliditetom. Naravno uz odgovarajuću podršku, data je mogućnost i ovim licima da adekvatno koriste, uz pomoć i podršku, prava koja su garantovana zakonom.
Takođe, ono negde što stoji u tim preporukama, a naravno što je i te kako značajno u cilju suzbijanja diskriminacije, to je preventiva, preventiva i preventiva.
Dakle, preventivni rad, pre svega, u predškolskim ustanovama, u obrazovnim ustanovama, uvršćivanje u nastavne materijale i programe svih tema koji se tiču tolerancije na različitost, nekonfliktnog rešavanja sukoba, bilo vršnjačkog.
Naravno da je zakon propisao dužnost i obavezu svakog nastavnika, kao i svih onih koji su zaposleni u vaspitno-obrazovnim ustanovama, da svakom detetu pristupaju bez diskriminacije i da se bore protiv diskriminacije i svakog vida nasilja.
Ono što želim da istaknem kao vrlo važno, jeste potvrđivanje ove dve konvencije, a to je Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju svih vidova nasilja nad ženama i još jedna konvencija koja se tiče zaštite prava dece, a to je Konvencija o zaštiti prava dece i međunarodnom usvojenju.
I jedna i druga konvencija su značajne i njihovom ratifikacijom, one su postale sastavni deo pravnog sistema Republike Srbije, pa se nadamo da će nadležni organi, postupajući u tim predmetima, a pozivajući se u svojim odlukama i na te konvencije.
Ono što bih želela da istaknem, a tiče se izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja, to je što, želim da vam čestitam, prvo iz razloga što, kada se tiče kontrole sudske zakonitosti vašeg rada, vidljivo je da upravni sud, bez obzira što je bilo podneto 47 tužbenih zahteva na vaša rešenja, ni jedan tužbeni zahtev nije uvažio, odnosno da su vaša rešenja potvrđena. To je i te kako važno sa aspekta zakonitosti i adekvatne primene zakona, poverenika, ali svakako i te kako važno sa aspekta zaštite građana.
Ono na čemu želim da vam čestitam, to je da je vaša institucija, Poverenika, tokom istraživanja 2013. godine, a koja je rađena na pitanjima koja su bila upućena civilnom društvu, u medijima, političkim partijama, prepoznata su kao institucija od deset institucija, koliko je bilo, koje uživa najveći integritet koji se tiče, najveći antikorupcijski integritet da ste vi prvi po tome u Republici Srbiji.
Ono što takođe želim da istaknem, a što je značajno sa aspekta rada Narodne skupštine, to je da smo mi usvojili Strategiju za borbu protiv korupcije, gde je kao fundamentalni princip prepoznata transparentnost u radu svih državnih i javnih organa, a transparentnost uopšte u radu javnih ustanova, pa i samom vašem zakonu, je važan preduslov za borbu protiv korupcije, za šta se SNS zalaže.
Što se tiče izveštaja Zaštitnika građana, samo bih se fokusirala na onaj deo koji se tiče zaštite prava deteta, gde je zaštitnik građana istakao da je do sada učinjeno dosta pomaka u zaštiti prava deteta, a tiče se prava deteta na zdravstvenu zaštitu, zatim prava dece sa posebnim potrebama, a tiče se inkluzivnog obrazovanja, ali su izneti i veliki pomaci koji se tiču unapređenja hraniteljske zaštite, kao i pomaci koji se tiču zaštite dece bez roditeljskog staranja, čija je pravna zaštita moguća kroz primenu instituta usvojenja, mislim prevashodno na domaće usvojenje, a samo u onim slučajevima kada nije moguće naći usvojiteljsku porodicu, na području Republike Srbije, tada se pribegava međunarodnom usvojenju.
Ono što takođe, želim da istaknem i na čemu će Narodna skupština sigurno da se zalaže, to je podizanje, utvrđivanje mehanizma radi istraživanja ovih postupaka koji se tiču nestalih beba, na šta ste vi 2010. godine ukazali, a ta preporuka bi trebalo da bude izvršena do septembra meseca ove godine i to je nešto što prepoznajemo kao značajno i sa aspekta saznavanja istine, a i sa aspekta zaštite roditelja ove dece.
Naravno, svi oni programi koji se tiču pružanja podrške deci da ostanu, posebno deci sa invaliditetom, u svojim prirodnim porodicama, jer je to i u skladu sa Ustavom, pravo deteta da raste sa svojim biološkim roditeljima, svakako da ćemo podržati i programe podrške koji se odnose na tu decu, a to su programi podrške, dnevni boravci ili neki drugi vidovi zbrinjavanja ove dece sa invaliditetom u zajednici za vreme dok roditelji imaju druge obaveze, odnosno dok roditelji rade.
Ove usluge su zaživele u mnogim lokalnim sredinama i mnoge lokalne sredine imaju ovakve usluge podrške. Naravno da i dalje treba raditi na njihovom unapređenju, jer je svakako značajno sa aspekta socijalizacije i uključivanja ove dece u vršnjački kolektiv i na kraju krajeva, značajno sa aspekta izlaska dece iz prirodnog roditeljskog okruženja, jer nije redak slučaj da deca sa invaliditetom, da im je prvi izlazak iz porodice, u stvari izlazak u ove dnevne boravke, koji su zadnjih godina zaživeli.
Sve one programe koji se tiču zaštite najboljeg interesa deteta i podizanja nivoa kvaliteta deteta i zaštite dece od svih vidova diskriminacije, a posebno nasilja, bilo fizičkog, psihičkog, bilo seksualnog, SNS će podržati.
Smatramo da su ljudska i manjinska prava i njihovo stalno unapređenje temelj dalje demokratizacije društva, a SNS kao odgovorna stranka u demokratski uređenoj državi i teži, i u danu za glasanje ćemo podržati.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama su sporazumi i potvrđivanje amandmana na član 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama.
Najpre ću se fokusirati na Sporazum o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropola i to iz nekoliko razloga. Prvi razlog zato što je predmet strateške saradnje saradnja u oblasti organizovanog kriminala, u oblasti terorizma i drugim oblastima međunarodnog kriminala. Kriminal i terorizam su bolest koja se kao karcinom širi. To nije problem samo jedne zemlje ili samo njenog okruženja. To je bolest koja razara gotovo sve zemlje sveta.
U tom smislu, smatram da je ovaj Sporazum o operativnoj i strateškoj saradnji u ovim oblastima i te kako značajan sa aspekta države Srbije, ali i te kako značajan i sa aspekta građana Srbije i to sa aspekta njihove sigurnosti i bezbednosti.
Naravno, ovaj sporazum je detaljan, precizan, jasan i on razrađuje sve moguće segmente što se tiče prikupljanja podataka, prenosa podataka, zaštite podataka.
Drugi dokument koji bih takođe navela, a značajan je kako sa aspekta države, tako i sa aspekta naših državljana, odnosno državljana Republike Srbije, to je Sporazum o konzularnoj podršci i pomoći našim državljanima u trećim zemljama, odnosno u zemljama gde nemaju naša konzularna predstavništva ili predstavništva Republike Srbije.
Zašto je ova pomoć značajna? Zato što se radi o našim državljanima i zato što se radi o ostvarivanju onih prava koja su gotovo elementarna ljudska prava. To su pravo u slučaju nasilja, prava naših državljana u slučaju trgovine ljudima, prava u slučaju smrti, prava u slučaju međunarodne pravne pomoći, finansijske pomoći, prava u slučajevima evakuacije, kada su u pitanju elementarne nepogode, ratna dejstva itd.
Takođe, potvrđivanje ovog sporazuma je i te kako značajno i u najboljem interesu kako države Srbije i Crne Gore, tako i građana iz Srbije i Crne Gore.
Zatim ću se fokusirati i na amandman o potvrđivanju člana 20. stav 1. Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama.
Naime, radi se o tome da je Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama regulisano da se Komitet sastaje godišnje dva puta nedeljno, da on tom prilikom razmatra izveštaje i preporuka je, 1995. godine, pet zemalja, u stvari, da se taj rok vremenskog zasedanja Komiteta na kome razmatraju izveštaj odluči konkretno na sednici i da se taj rok u svakom slučaju produži.
S obzirom da se radi o vrlo važnim pitanjima, i to ljudskim pitanjima, ljudskim, ženskim pitanjima, pitanjima obrazovanja, pitanjima zdravstvene zaštite, pitanjima radnog odnosa, pitanjima materinstva i drugim pitanjima, koja se tiču diskriminacije žena, svakako da nema nikakve sumnje da će Srpska napredna stranka podržati usvajanje ovog Amandmana na član 20. stav 1.
Ono što bi želela da istaknem, a tiče se jedne Konvencije koju smo potvrdili 31. oktobra 2013. godine, u prošlom sazivu parlamenta, a radi o specifičnom vidu diskriminaciji i dosta zastupljenom u Republici Srbiji. Znači, radi se o nasilju kao diskriminaciji i kao ataku na žensko ljudsko pravo.
Moram da kažem da su za ovo vreme, od dana usvajanja te konvencije do danas, formirani interni timovi u centrima za socijalni rad, koji se bave pitanjima nasilja nad ženama, ali moram da pohvalim da je u toku potpisivanje sporazuma između centara za socijalni rad, između policijskih stanica, između zdravstvenih ustanova, između obrazovnih ustanova na lokalnom nivou.
Naime, ovom Konvencijom koju smo usvojili prošle godine, a tiče se sprečavanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici, upravo je predviđeno da od lokalnog nivoa krenu sinhronizovane, umrežene, koordinisane akcije koje će dati adekvatan odgovor na nasilje. Naravno, pitanje diskriminacije, pitanje nasilja, da su to ljudska prava, na kojima treba stalno raditi i stalno ih unapređivati.
Evropska unija je, na primer, u svim svojim ugovorima, još 1991.-1992. godine, koje potpisuje sa trećim zemljama, stavila klauzulu u kojoj su ljudska prava i demokratija suštinski element odnosa sa Evropskom unijom. Prema tome, ljudska prava su ekvivalent rodnoj ravnopravnosti.
Ova Vlada, kao odgovorna, svakako prepoznaje da su ljudska prava njen cilj i zadatak na kome će u kontinuitetu raditi. Sve su to razlozi zbog kojih će Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržati i sporazume i Amandman. Hvala.