Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milanka Jevtović Vukojičić

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.

Naravno da je amandman u skladu sa zdravstvenom situacijom pre sve u Republici Srbiji, ali i naravno u čitavom svetu jer je čitav svet zahvatio virus smrt Kovid 19. Ono što je prioritet i princip broj jedan ove Vlade, a koji je podržao i dao u stvari predsednik Aleksandar Vučić, to je očuvanje života i zdravlja građana. Popis je jedna kompleksan statistički proces u kome učestvuju i popisivači i oni koji obučavaju popisivače, ali i građani s obzirom da popisivači idu od vrata do vrata i ulaze u svako domaćinstvo kako bi popisali i stanovništvo i članove domaćinstva, ali i stanove.

Naravno da je očuvanje života i zdravlja svih građana Republike Srbije prioritet broj jedan i odlaganje popisa stanovništva za godinu da je sasvim opravdano jer cilj popisa stanovništva je da svi građani učestvuju u tom popisu. Zašto je važno da građani učestvuju u popisu? Zato što od popisa stanovništva sem što on predstavlja jedan statistički element i statistički pokazatelj i te kako zavisi adekvatno planiranje javnih politika, adekvatno planiranje i ekonomske i zdravstvene i socijalne i obrazovne politike i to na duži vremenski period.

Takođe, popis stanovništva ima i te kako veliki značaj sa aspekta populacione politike, a moram da kažem da je prvi ispod tepiha izvukao i stavio na sto pitanje populacione politike upravo predsednik Aleksandar Vučić jer je činjenica da naše stanovništva beleži pad, odnosno da se manje rađa, a više umire stanovnika još od sedamdesetih godina prošlog veka.

Pitanje nataliteta, pitanje demografije Aleksandar Vučić je označio kao strateško i kao nacionalno pitanje, pitanje od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju i u svakom slučaju da će ti podaci koji se budu dobili na popisu i te kako će koristiti kreiranju adekvatne populacione politike i u podsticanju rađanja.

Prvi put kada se tiče mera nacionalne politike je ponovo sada kada je predsednik Aleksandar Vučić omogućeno da majke koje rode treće i četvrto dete 10 godina u kontinuitetu dobijaju roditeljski dodatak i to za treće dete 12 hiljada mesečno, a za četvrto dete 18 hiljada mesečno u vremenskom trajanju od 10 godina. Nikada to ranije nije bilo. Nikada ranije žene, majke, poljoprivrednice nisu mogle zbog ograničenja zemljišnog poseda da koriste taj roditeljski dodatak. Sada je pružena mogućnost i žena koje su na selu da potpuno ravnopravno sa drugim ženama, majkama ostvaruju pravo na roditeljski dodatak. Takođe, i svim majkama koje rade na poslovima, ugovoru o delu na povremenim i privremenim poslovima, koje su u radnom odnosu na određeno vreme mogu da ostvare pravo na roditeljski dodatak.

Ono što želim da takođe istaknem, želim da napravim paralelu između popisa koji je vršen u vreme žute tajkunske i pljačkaške vlasti Dragana Đilasa 2011. godine, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i ostalih članova te žute hobotnice i popisa koji se planira za 2022. godinu. Na ovim primerima pokazaću koliko je Srbija napredovala kao zemlja u oblasti elektronske uprave i u oblasti digitalizacije.

Naime, u popisu 2011. godine potrošeno je 300 tona papira. Radilo se olovkom. Potrošeno je 12 miliona upitnika. Radilo je na terenu 40.000 popisivača, naravno olovkom, a nakon toga 500 operatera, sedam meseci u dve smene. Radili su na sređivanju tih podataka radi unošenja podataka u njihovu bazu. Danas, popisom koji će biti 2022. godine biće elektronski, a ne papirnati upitnik. Popisivača će biti 15.000. Oni će biti opremljeni sa 18.000 laptopova, što znači da će sam popis biti brži, efikasniji, ali naravno ovakvim načinom popisa smanjiće se i mogućnost greške.

Takođe, želim da kažem da će za prve preliminarne rezultate isto tako biti skraćen rok, pa će u roku od jednog meseca biti objavljeni i prvi preliminarni rezultati nakon popisa.

Naravno da žuto tajkunsko preduzeće predvođene najvećim pljačkašem narodnih para, Draganom Đilasom, nije imalo vremena da razmišlja ni o adekvatnoj pripremi za popis stanovništva, ali ni o zadovoljavanju drugih potreba građana, već pre svega sve je bilo usmereno kako da zadovolji i napuni svoje sopstvene džepove, ali ne od svog rada, već od narodnih para.

Tako je, na primer, budžet grada Beograda oštetio za 10 miliona evra, odnosno građane grada Beograda tako što je kupio softver koji nikada nije bio stavljen u funkciju, a trebalo je, u stvari, da poveže na gradskom nivou sve javne nabavke. Taman posla da je softver stavio Dragan Đilas u funkciju, da je povezao javne nabavke, jer najveća pljačka najverovatnije i bila je preko javnih nabavki.

Dragan Đilas se, naravno, nije libio da otima ni od trudnica, pa je ostao njima dužan 400 miliona dinara. Nije se libio da otima ni od onih najsiromašnijih, pa je samo kroz uskraćivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć onim najsiromašnijim građanima Beograda ostao dužan 120 miliona dinara.

Budžet grada Beograda Dragan Đilas, pljačkaš i tajkun, koji u 17 zemalja sveta, od Mauricijusa, Hong Konga, Luksemburga, ima više od 53 računa i na njima, prema istraživanju novinara, oko 70 miliona evra, nije se libio da krade ni od onih najsiromašnijih.

On se nije libio ni da sklapa, i to građanima Beograda prikazuje, lažne ugovore, da bi trgovao sekundama i da bi punio svoj sopstveni džep, odnosno da bi punio prihode svog preduzeća.

On je, naime, gradeći prvi objekat rijaliti programa „Veliki brat“, koji je inače Dragan Đilas uveo u Srbiju, taj ugovor o izgradnji označio kao ugovor od opšteg društvenog interesa. Jedan običan lažov i prevarant, jer je, navodno, taj objekat za potrebe „Velikog brata“ trebalo da služi deci.

Sramno je koliko je pljačkaš i tajkun krao od onih koji su najosetljiviji i od onih kojima u stvari najveću pomoć država treba da pruža.

Nije se libio da Rome iseljava u limene kontejnere, da im daje ceduljice prilikom ulaska u autobus sa obrazloženjem gde će ići i naravno pred novinarima je rekao da on to ne radi radi Roma i radi njihovog boljeg položaja, već radi lokacijske dozvole.

Kada je SNS u Beogradu došla na vlast trebalo nam je 3,5 miliona evra da sve te brljotine Dragana Đilasa koje se tiču Roma ispravimo. Međutim, ono što je važno danas, to je da je Srbija jedina zemlja u kojoj građani mogu da biraju četiri vakcine u kojoj dolaze i građani iz drugih republika. Njih je samo tokom prethodnog vikenda bilo oko 22.000. Srbija danas pruža pomoć i pokazuje solidarnost, humanost i daje ruku prijateljstva i susednim državama kada je u pitanju zdravlje njihovih građana, dala je vakcine i Severnoj Makedoniji i Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini i Republici Crnoj Gori.

Srbija zna da je zdravlje kako građana Republike Srbije, tako i svih onih građana u regionu, pitanje u stvari daljeg napretka i ekonomskog razvoja svih zemalja, a pre svega Republike Srbije. Zato apelujemo da se građani Republike Srbije vakcinišu, jer to je jedini lek protiv ove opake bolesti. Zahvaljuje.
Zahvaljujem se poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalazi jedan vrlo značajan zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji međudržavnih mostova koji se nalaze između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

U pitanju je održavanje i rekonstrukcija 11 mostova i to na reci Drini, na reci Savi i na reci Uvac. Prema ovom Sporazumu Republika Srbija će održavati i rekonstruisati šest mostova i oni se nalaze na Drini, a Bosna i Hercegovina će održavati i rekonstruisati pet mostova. Dva se nalaze na Savi i tri mosta nalaze se na Uvcu.

O mostovima je najlepše književno delo napisao naš nobelovac Ivo Andrić. To je „Na Drini ćuprija“. Što se tiče književnosti, tu je Ivo Andrić nenadmašan, ali što se tiče graditeljskih sposobnosti, vizije i misije državnika, od 1945. godine do sada nismo imali državnika koji se više bavio graditeljstvom od Aleksandra Vučića.

Od 1945. godine do danas kroz Srbiju nije izgrađeno više autoputeva, nije izgrađeno i rekonstruisano više železničkih pruga, nije izgrađeno više mostova, nije izgrađeno više tunela, nije rekonstruisano i otvoreno novih aerodroma. To je sve uradila politika koju realizuje, koju sprovodi, koju je osmislio predsednik Aleksandar Vučić.

U tom smislu i ovaj Sporazum vrlo je značajan sa aspekta politike koju realizuje i sprovodi i predsednik Republike, a i Vlada Republike Srbije, a tiče se regionalnog povezivanja i naroda i država, većih investicija, bržeg i boljeg protoka i ljudi i robe i kapitala, ali u fokusu jeste bolji svakodnevni život građana koji žive u tim pograničnim opštinama, bilo da je u pitanju Priboj, bilo da je u pitanju Ljubovija, bilo da je u pitanju Bajina Bašta, bilo da su u pitanju opštine koje se nalaze sa druge strane Drine, a to su i Skelani, i Bratunac, i Rudo i druge opštine.

Ono što moram da istaknem da je ovaj Sporazum i te kako značajan sa aspekta daljeg ekonomskog napretka, kako Republike Srbije, tako i Republike Bosne i Hercegovine, jer ideja mini Šengena, jeste ideja Aleksandra Vučića za povezivanje svih naroda radi veće i bolje ekonomske saradnje, radi bržeg i lakšeg protoka ljudi i robe, radi toga da život običnog građanina, ali i naše privrede učinimo boljom, efikasnijom i snažnijom.

Da li je ekonomija ikada bila prva, na prvom mestu i pored pandemije Kovida 19 koja je zahvatila čitav svet? Nikada, do Aleksandra Vučića. Da li se naš zdravstveni sistem uopšte nalazio negde na listi merljivosti Evropske unije pre dolaska na vlast SNS i politike koju realizuje Aleksandar Vučić? Nikada. Ona ne samo da se nije nalazila na spisku, jer apsolutno nije bila merljiva.

Danas je sa aspekta zdravlja Republika Srbija iznad 14 zemalja Evropske unije. Danas je Republika Srbija prva po broju vakcinisanih ljudi. Republika Srbija jedina na svetu i njeni građani daje mogućnost građanima da imaju izbor između četiri vakcine kojom će se vakcinisati.

Republika Srbija je jedina na svetu za četiri meseca izgradila dve Kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu i u planu je izgradnja kovid bolnice i u Novom Sadu.

Da je regionalno povezivanje i da su mostovi povezivanje i država i naroda pokazali smo odmah po preuzimanju vlasti 2012. godine. Naime, moram da istaknem da je most koji spaja Ljuboviju i Bratunca, most Bratoljub počeo gradnju 2015. godine, a završen što se Republike Srbije tiče 2017. godine. U njega je Republika Srbija uložila 13 miliona evra.

Očekujemo da se granični prelaz koji je u ingerenciji BiH da se termin i sam granični prelaz što pre osposobi, kako bi se pobošljao transport i kako bi se i privredi građanima olakšala komunikacija između država.

Takođe moram da napomenem da je Republika Srbija što se tiče mosta pešačkog između Malog Zvornika i Zvornika, a to je most koji je sagradio kralj Aleksandar Prvi Karađorđević 1929. godine i koji je pušten u rad 1930. godine obnovila između ostalog i Vlada Republike Srbije, dajući 600.000 evra za obnovu ovog mosta koji predstavlja ne samo sponu između Malog Zvornika i Zvornika, već predstavlja jedan kulturno istorijski spomenik, arhitektonski spomenik i naravno predstavlja turističku destinaciju za ovaj kraj.

Takođe moram da napomenem da Mali Zvornik ima kao i sva ova mesta izvanredne turističke potencijale zato što se nalazi na obali reka i zato je turizam sigurna grana koja i te kako može da doprinese rastu BDP. Da su odnosi između Srbije i BiH zbilja zasnovani na politici mira, politici sigurnosti, politici stabilnosti, politici povezivanja, pokazuje ponovo vizija i misija našeg predsednika Aleksandra Vučića, a to je izgradnja autoputa prema Sarajevu koja ustvari ide iz dva pravca. Jedan pravac je Sremska Rača - Kuzmin, dalje prema Bijeljini, Republici Srpskoj i Sarajevu, a drugi pravac je pravac od Požege do Kotromana u dužini od 60 kilometara koji će biti nastavljen naravno završetkom deonice Preljina - Požega, koja je duga 30,9 kilometara u koju je uloženo 450 miliona evra, vrlo zahtevna, na kojoj se nalaze za sada dva najduža tunela, na kojoj se nalazi 51 most.

Naravno, sem autoputa koji će dalje ići prema Kotromanu, a onda preko Višegrada, povezivati Republiku Srpsku i dalje ići prema Sarajevu, Vlada Republike Srbije će uložiti i 30 miliona evra za obnovu bolnice u Užicu, što je i te kako značajno.

Takođe, moram da istaknem da je za razliku od Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Đilasa, Tadića, koji su postavljali granicu između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku u narednih mesec dana treba da počne izgradnja puta Jarinje-Kosovska Mitrovica, da se više ne stidimo rupa i tog puta, već da taj put bude naše ogledalo.

Takođe moram da istaknem da istaknem da će se u Kosovskoj Mitrovici graditi klinički centar, da je Kosovska Mitrovica dobila najsavremeniju laboratoriju za PCR testove i takođe moram da naglasim da će se u Gračanici raditi, odnosno rekonstruisati bolnica, a sve u cilju boljeg života naših građana u našoj južnoj pokrajini.

Kada se tiče tri mosta koji se nalaze između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, a na našoj strani to je granični prelaz Uvac, nadomak opštine Priboj, moram da istaknem da je granični prelaz Sarajevo Polje čekao na otvaranje punih 25 godina. Taj granični prelaz otvoren je 2016. godine i on znači brži protok ljudi koji svakodnevno imaju potrebe kako sa područja teritorije opštine Priboj da odlazi u Rudo, tako i građana opštine Rudo da dolaze u Priboj. Takođe i druga dva mosta značiće unapređenje i protoka ljudi, robe, kapitala ali i ekonomsko povezivanje kako granične opštine Priboju i Rudo, tako i ekonomski napredak čitave naše zemlje.

Ono što takođe moram da istaknem da je prema istraživanju Bečkog instituta koji se bavi međunarodnom politikom i ekonomskim odnosima konstatovano da je od 2010. do 2019. godine u Srbiju se vratilo 90.000 mladih ljudi između 19 i 24 godine. To su oni mladi ljudi koji su završili fakultete, koji su se vratili u Srbiju jer u Srbiji vide budućnost.

U skladu sa Planom „Srbija 2025“ Srbija će 2025. godine imati 1.200 kilometara autoputeva, imati platu od 900 evra i prosečna penzija biće između 430 i 440 evra. Da mladi ostanu u Srbiji i da naša deca žive u svojoj otadžbini. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu, pitanje očuvanja života i zdravlja građana, je princip broj jedan, upravo onaj princip koji je predsednik republike Aleksandar Vučić, navodeći šest osnovnih principa za rad Vlade, formulisao tako da je princip očuvanja života i zdravlja građana prioritet broj jedan. Taj princip prihvatila je Vlada i ona u donošenju zakona, i te kako vode računa o očuvanju života i zdravlja svakog građanina Republike Srbije, bilo da je u pitanju dete, bilo da je u pitanju mladi, bilo da je u pitanju odrasli, ili stari stanovnik Republike Srbije.

Ono što moram da naglasim, a tiče se ovog Zakona o popisu stanovništva, odnosno tiče se njegovog odlaganja, to je da je u fokusu ovog zakona ponovo stavljeno očuvanje života i zdravlja, kako građana koji treba da budu popisani, tako i popisivača i instruktora. Znači, zakon se odlaže, odnosno popisivanje stanovništva se odlaže, upravo iz razloga pandemije Kovida-19, pandemije koja je zahvatila čitav svet, ali Republika Srbija, zahvaljujući našem predsedniku, zahvaljujući odgovornoj Vladi i te kako uspešno se bori sa svim posledicama koje sa sobom nosi ova pandemija.

Moram da istaknem da je sam popis stanovništva, i te kako važan alat u prikupljanju tačnih, pouzdanih i kvalitetnih, ali i ono što je vrlo važno, međunarodno uporedivih podataka. Zašta služe ti podaci koji se prikupljaju tokom popisa, odnosno putem statističkog istraživanja? Služe pre svega, za donošenje adekvatnih politika, na nivou države i to politika koje se odnose na sve segmente našeg društva i ekonomija i zdravstvo i demografija, socijalna zaštita, socijalna politika i poljoprivreda. Da bi se donosili adekvatni planovi, to znači da je država spremna da na realnim osnovama adekvatno i blagovremeno odgovori na sve potrebe njenih građana. To, takođe znači da će se pratiti sprovođenje tih planova i programa i da će se, naravno blagovremeno i u pravom momentu otklanjati uočeni nedostaci.

Ono što moram da istaknem, to je da je Vlada Republike Srbije i naravno naš predsednik Aleksandar Vučić, u borbi sa kovidom, a u cilju lečenja svih onih koji su oboleli od kovida, izgradila samo četiri meseca, dve kovid bolnice, i to u Batajnici i Kruševcu. U planu je izgradnja treće i to u Novom Sadu.

Srbija je pre drugih zemalja EU počela da vakciniše svoje stanovništvo. Srbija je jedina zemlja na svetu gde građani mogu da biraju kojom vakcinom žele da se vakcinišu, a vakcinu ima četiri. Srbija je jedina zemlja koja je pokazala solidarnost i humanost prema svojim susedima ali i prema drugim zemljama, samo za vikend 22 hiljade stranih državljana dobilo je vakcinu u Republici Srbiji. Srbija pomaže isporukom vakcina i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj i Severnoj Makedoniji ali je avion sa medicinskom opremom uputila na početku pandemije i Italiji koja je moramo priznati u ekonomskom smislu mnogo bogatija od nas.

Šta je radio Dragan Đilas do 2011. godine? Pljačkao je narodne pare, 619 miliona evra za vreme vršenja gradonačelnika bilo je na njegovim računima. Novac je izneo na 53 svoja računa u 17 različitih destinacija sveta. Taj iznos novca koji je izneo je 68 miliona evra, sa 68 miliona evra Dragan Đilas od tih pokradenih para, može da vrati građanima i mogao je hiljadu lekara da finansira za pet godina, dve hiljade medicinskih sestara takođe u vremensko trajanju od pet godina, da kupi dve hiljade 219 respiratora. Ali, to Draganu Đilasu pljačkašu narodnih para nikada nije ni palo na pamet, jer Dragana Đilasa i žutoj tajkunskoj hobotnici građani su bili na zadnjem mestu. Oni su građane Srbije ubeđivali da je ekonomska kriza 2009. godine bila šansa, tačno šansa za njihove privatne džepove, a poniženje i siromaštvo za ogromne građane Republike Srbije.

Na kraju, želim da naglasim, da Srbija veruje politici koju sprovodi SNS, veruje politici Aleksandra Vučića, veruje politici pobednika, a to su pokazali i izbori u nedelju koji su održani u Kosjeriću gde je SNS osvojila duplo više glasova nego pre četiri godine, 67% od ukupno izašlih takođe rekordnih 72% građana, ubedljivo je pobedila i u Zaječaru. Prema tome, Srbija i građani Srbije vide ko ih vodi u bolju budućnost, njih i njihove dece. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, nema dileme da će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Razvoj infrastrukture, kako vazdušnog saobraćaja, tako drumskog, železničkog, vodnog saobraćaja, koji se odnosi na telekomunikacije jeste prioritet izgradnje nove moderne ekonomske i snažne Srbije.To je politika za koju se zalaže Vlada. To je politika za koju se zalaže naš predsednik Aleksandar Vučić.

Kada je u pitanju ovaj zakon, pre svega, želim da kažem da je Srbija na strateškom putu, na putu EU i sasvim je opravdano što ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer on se odnosi na jedinstveno, evropsko, vazdušno tržište, a Srbija svako teži Evropi i teži jedinstvenom, evropskom vazdušnom prostoru u cilju boljeg pozicioniranja naše zemlje u vazdušnom saobraćaju, ali u cilju povećanja sigurnosti i bezbednosti svih putnika.

Moram da naglasim da je i te kako značajan za našu zemlju projekat koji koncesionar francuski radi na Aerodromu „Nikola Tesla“ i kojim ulaže 732 miliona evra za obnovu Aerodroma „Nikola Tesla“, s ciljem da ovaj aerodrom u budućnosti opslužuje umesto sada 6,2 miliona putnika, 15 miliona putnika.

Aerodrom „Nikola Tesla“, inače, postaće čvorište vazdušnog saobraćaja ne u Srbiji, nego u ovom delu jugoistočne Evrope.

Naravno, ovde moram da pomenem da je ova koncesija doneta i zahvaljujući viziji i zahvaljujući izuzetno prijateljskim odnosima između predsednika Republike Srbije i francuskog predsednika Makrona, jer znamo da su se oni sreli u više navrata, da su lično razgovarali, ali naš predsednik Aleksandar Vučić uvek kada se susreće sa državnicima moćnih zemalja bilo zapadnih, bilo istočnih, uvek su tu i privrednici i uvek su tu sporazumi koji se potpisuju kako bi se naša privreda ojačala.

Naravno, ovde moram da istaknem da je Republika Srbija u zadnjih godina svoje zakonodavstvo koje se tiče vazdušnog saobraćaja u najvećoj meri usaglasila sa zakonodavstvom EU.

Moram da naglasim da je u ovom vremenu od dolaska SNS i te kako rađeno na razvoju novih aerodroma, to ste i vi u vašem uvodnom izlaganju naveli, tu je naravno značajan Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, tu je naravno i Aerodrom „Morava“ u blizini Kraljeva koji je lično predsednik Republike Aleksandar Vučić otvorio za Vidovdan, tu je naravno u planu izgradnja aerodroma u jugozapadnom delu Srbije na nekadašnji vojni Aerodrom „Ponikve“, postaće aerodrom za teretni i civilni saobraćaj i to će svakako i te kako značiti za građane ovog dela Srbije.

Sem vazdušnog saobraćaja, ja moram da naglasim da se sve ove godine od ekonomske stabilizacije zemlje radi upravo na razvoju vrlo značajnih infrastrukturnih projekata koji se tiču i drumskog saobraćaja.

Tu ću navesti da je završen Koridor 10, da se radi na autoputu „Miloš Veliki“, da će do Svetog Nikole ove godine biti završeno 30,9 kilometara autoputa, koji povezuje Preljinu i Požegu i koji će značiti novi impuls i novu žilu kucavicu, i za privredu i za građane koji žive u ovom području.

Naravno, moram da napomenem da Požega nije krajnja destinacija ovog autoputa, da će od Požege jedan krak autoputa ići prema Kotromanu i na taj način ćemo dalje ići sa povezivanjem sa Bosnom i Hercegovinom, a drugi krak će ići preko Peštarske visoravni, prema Boljaru, a to je, u stvari, povezivanje Srbije sa susednom državom Crnom Gorom.

Izgradnja infrastrukturnih objekata, naravno da utiče na ekonomski rast i razvoj Republike Srbije i Srbija za razliku od mnogih razvijenijih i mnogo značajnijih ekonomija, mnogo jačih ekonomija u Evropi, pokazala je da tokom pandemije Kovida 19, upravo ima najbolji ekonomski rezultat, ima i najbolji zdravstveni rezultat, jer je Srbija danas prva u Evropi po broju vakcinisanih i sedma u svetu zahvaljujući odgovornosti Vlade, zahvaljujući odgovornosti predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je danas u mogućnosti da vakciniše svoje građane, i da pomaže svojim susedima, da pomaže Republici Srpskoj, da pomaže Bosni i Hercegovini, da pomaže Crnoj Gori, da pomaže Severnoj Makedoniji, ali i da pomaže ponovo razvijenijim zemljama od nas, a kao primer navešću Italiju.

Naravno, moram da istaknem i izgradnju vrlo značajnog autoputa, to je Moravski koridor, koji će u stvari spojiti Koridor 10 i 11. Gradnja autoputa je započela. To znači bolji kvalitet života za oko 500.000 građana, koji se nalaze na tom autoputu, to je autoput širokog profila, to je autoput koji će imati i svu neophodnu telekomunikacijsku mrežu, to je autoput koji će dovesti nove investitore, koji će povećati i uticati na ukupan ekonomski privredni rast i razvoj Republike Srbije.

Danas je 24. mart i danas je 22 godine od zločinačkog NATO bombardovanja Republike Srbije, koje je trajalo punih 78 dana. Punih 78 dana mete zločinačkog NATO bombardovanja bili su vojnici, ali i civili, bili su stambeni objekti, ali i mostovi, bile su bolnice, ali i dečiji vrtići, bili su i starački domovi.

U zločinačkoj NATO agresiji prema našoj zemlji 79 dece izgubilo je svoj život. Među njima, svakako je mala Milica Rakić sa Batajnice koja je poginula u svojoj kući na noši, a imala je samo tri godine.

Tu je i dečak Marko Simić iz Novog Pazara, koji je poginuo, takođe, u svojoj kući, i zagrljaju svoga oca.

Tu su i deca uzrasta od pet i osam godina u Sopotu, koji su takođe poginuli u svojoj kući, u naručju svoga oca i u prisustvu tetke.

Tu je i trudnica od 26 godina, koju su kasetne bombe u Nišu raznele, koja je izgubila život, i ona i njena nerođena beba.

Režim do 2012. godine nije pominjao ni žrtve, niti je zločinačku NATO agresiju označavao svojim pravim imenom, nego su je nazivali kampanjama, akcijama, nekakvim milosrdnim anđelima, a oni koji su bombardovali decu, koji su u Sićevačkoj klisuri ugljenisali telo šestogodišnjeg dečaka, nakon tih bombardovanja govorili su da je to kolateralna šteta. Na taj način dodatno su podizali bol kako rodbini, tako i građanima Republike Srbije, jer je zločinačko bombardovanje bilo bez ikakvog osnova i protivno međunarodnom pravu, bez odluke UN.

Naravno, režim do 2012. godine stideo se i sramio se i onih 108 vojnika, koji su, braneći našu zemlju, braneći našu otadžbinu, poginuli na Košarama. Prosečno su imali 25 godina i između smrti za svoju otadžbinu i života u koji su tek zakoračili, izabrali su ovo prvo i niko im se nije zahvalio i niko nije odao počast do Aleksandra Vučića. Prvi koji je uveo obeležavanje 24. marta kao Dana stradanja i zločinačke agresije nad našim narodom jeste Aleksandar Vučić.

Oni pre njega, koji su do 2012. godine upravljali ovom državom, neka ih bude stid i sramota, ali oni su izgleda imali preče poslove. Imali su poslove pljačke narodnih para, ali i poslove skrivanja tih para u 17 različitih zemalja, u preko 50 zemalja, od Mauricijusa do Hongkonga, Švajcarske, Luksemburga, Holandije i tako dalje, ali oni su bili do 2012. godine i narod ih je poslao na smetlište istorije, jer su se oni stideli onih koji su bili najbolji deo nas, a to su svi oni koji su branili našu otadžbinu 1999. godine.

Naravno, želim da istaknem da nemamo dileme kada je u pitanju izgradnja svih infrastrukturnih objekata. Moram da istaknem da je rekonstrukcija barske pruge do Valjeva završena, da se od Beograda do Valjeva vozom sada putuje 130 kilometara. Nekada se tim vozom putovalo 20 do 30 kilometara. Naravno da treba nastaviti i dalje rekonstrukciju ove pruge, jer ova pruga je žila kucavica za mnoge opštine u zapadnoj Srbiji i jugozapadnoj Srbiji. Tu mislim i na Priboj i na Prijepolje. Naravno, treba misliti i o povezivanju ovih opština, kao i opštine Nova Varoš sa autoputem koji će ići prema Kotromanu i prema Boljaru.

Želim da istaknem da autoput koji se gradi Ruma-Šabac značiće bolji kvalitet života za 600 hiljada građana. Taj bolji kvalitet života znači da će ljudi ostajati tu, da će investitori dolaziti, da će se otvarati nova radna mesta i da će svi imati bolje uslove za život, opstanak i razvoj.

Na kraju, gospodine ministre, želim da vam postavim jedno pitanje. Pored Aerodroma „Nikola Tesla“, predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić najavio je i ulaganje u aerodrom u Trebinju. Da li se nastavlja sa realizacijom ovog projekta uprkos pandemije kovid virusa? Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, predstavnici ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, za Srpsku naprednu stranku, za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu, jednakost svih građana, kako dece, tako đaka, mladih, odraslih i starih lica u svim segmentima života je prioritet svih prioriteta i to je ono na čemu sve ove godine radi SNS.

Ulaganje u obrazovanje za SNS, Vladu i predsednika Aleksandra Vučića jeste ulaganje u razvoj i napredak društva. Jednaki uslovi na obrazovanje svakog učenika, bez obzira da li je to učenik iz Beograda, da li je učenik iz nekog brdsko-planinskog sela, iz okoline Sjenice, iz okoline Priboja, iz okoline Nove Varoši je sasvim svejedno. Svako dete i svaki učenik mora da ima jednake šanse za pristup obrazovanju i za obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima i u skladu sa svojim potencijalima.

Dvadesetprvi vek jeste vek digitalizacije i vek interneta. Dvadesetprvi vek jeste i vek koji će biti zasnovan na znanju, inovacijama i na ekonomiji koja se temelji na znanju i inovacijama. Upravo, to je i cilj SNS, cilj naše Vlade i cilj predsednika Aleksandra Vučića.

Ovaj projekat izuzetno je važan radi unapređenja obrazovanja i radi dostupnosti obrazovanja dece u selima, ali takođe značajan je i sa aspekta ravnomernog regionalnog razvoja, kako onih građana koji se nalaze u gradovima, tako i onih građana koji se nalaze u seoskim sredinama. Ovde bih ponovo naglasila brdsko-planinska sela, posebno sela koja se nalaze u pograničnim područjima Republike Srbije sa susednim državama. Ovo naravno znači i veću šansu da mladi ljudi ostanu na selu, da nam se sela ne prazne, da mladi ljudi nađu šansu za svoj opstanak i zaposlenje upravo u mestu gde su rođeni, na svom ognjištu i onde gde su njihovi koreni.

Ovaj ugovor o Zajmu omogućiće i poljoprivrednim proizvođačima iz ruralnih sredina da upravo kroz korišćenje interneta imaju mnogo veće tržište za prodaju svojih namirnica, odnosno za prodaju onoga što oni nude na tržištu, nekada na pijacama, a sada mogu mnogo veće tržište da imaju, upravo zbog interneta.

Ovaj zakon i ovaj zajam doprineće i razvoju turističkih potencijala jer znamo da je Srbija posebno u njenim ruralnim predelima i te kako bogata zemlja kada su u pitanju turistički potencijali, kulturno-istorijski spomenici i naša baština.

Ono što moram da istaknem to je da i ova vlada još od vremena Aleksandra Vučića kada je bio premijer 2014. godine i te kako je radila na utvrđivanju strategije digitalnog razvoja društva ali i kasnije premijerka Ana Brnabić upravo kao jedan od ciljeva navela je dalju digitalizaciju i hvatanju u korak sa četvrtom industrijskom revolucijom što je na kraju krajeva i ova pandemija Kovida-19 pokazala da je Srbija gotovo jedina zemlja u Evropi koja je zahvaljujući elektronskoj nastavi nije imala jedan, jedini čas izgubljene nastave. Moram da ukažem da je Vlada i te kako mnogo učinila na izgradnji naučno-tehnoloških parkova. Oni su izgrađeni i u Beogradu, i u Novom Sadu i u Niš, i u Čačku. Moram da kažem da je dosta urađeno na unapređenju kvaliteta života običnog građanina kroz elektronsku upravu, kroz sistem koji omogućava svakom roditelju da na primer dete u prvi razred osnovne škole upravo upiše ne odlaskom u školu nego koristeći digitalne servise. Takođe, što se tiče rođenja deteta, prijavu u matične knjige rođenih, prijave prebivališta za decu, upisa u vrtiće i tako dalje.

Želim da navedem da je ova Vlada nasledila užasno teške uslove, školske uslove, a tu mislim na objekte, na školske objekte gotovo u svim mestima, a posebno u mestima koje su dalje od Beograda. Dragan Đilas, pljačkaš i tajkun narodnih para, onaj koji je opljačkao budžet Republike Srbije za milijardu i dvesta miliona evra, onaj koji je na računima u 17 stranih zemalja sakrio svoj novac, otet od građana Srbije, ostavio je škole đacima takve da su imali poljske vc i čučavce, odnosno toalete čučavce. Za sve ove godine radilo se na obnovi prosvetne infrastrukture. Vlada je vredno i odgovorno radila i moram da kažem da u opštini iz koje ja dolazim u Priboju, dve škole i to OŠ "Desanka Maksimović" i mašinsko elektrotehnička škola zahvaljujući ulaganjima Vlade, odnosno Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, 600 miliona dinara dato je kako bi te škole danas mogle da se pohvale da imaju najbolje uslove ne samo u Priboju nego gotovo i u čitavoj Srbiji, sem toga Vlada je učinila mnogo na opremanju i dogradnji i predškolske ustanove, dečiji vrtić "Neven" u starom delu grada, a takvih objekata kao što je u Priboju je naravno širom Srbije.

Moram da istaknem takođe da je na planu digitalizacije i te kako mnogo urađeno i to baš tokom pandemije Kovida-19, a to je otvaranje Državnog data centra u Kragujevcu koji je najveća elektronska baza podataka koju mogu da koriste naši građani, država ali i privreda. Moram da kažem da je u tom državnom centru, da se nalazi prva platforma za razvoj veštačke inteligencije na čemu Republika Srbija i teži.

Republika Srbija u skladu sa planom „Srbija 2025“ zalaže se da mladi, obrazovani ljudi sa novim znanjima i novim iskustvima ostanu u svojoj zemlji i da još jače pokrenu ekonomski točak istorije i Srbije napred.

Tome u prilog ide i činjenica da je bečki Institut za međunarodne i ekonomske odnose objavio istraživanje, da se u Srbiju do 2019. godine, vratilo 90.000 mladih ljudi i to onih ljudi u uzrasnoj dobi od 24 godine, znači ljudi koji su završili fakultet i koji su svoju šansu videli za povratak u zemlju Srbiju, jer u zemlji Srbiji vide budućnost.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naravno da najpre želim da pohvalim što je Vlada usvojila predložene amandmane narodnih poslanika, a sve sa ciljem kako bi se još bolje unapredio kvalitet zakona.

Zakon o klimatskim promenama pokazuje u stvari da Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem uporno, odgovorno, marljivo i vredno radi na svim frontovima.

Zakon o klimatskim promenama jeste u stvari zakon o unapređenju životne sredine, a unapređenjem životne sredine podižemo i zdravlje građana Republike Srbije koji je prioritet broj jedan u ciljevima koje je prezentovao Aleksandar Vučić u ciljevima ove Vlade.

Takođe, želim da naglasim da ovim Predlogom zakona prvi put se na jedan planski i sistematičan način uređuje pitanje emisije gasova sa efektima staklene bašte, a sve u cilju njihovog smanjenja, očuvanja zdrave životne sredine i smanjenja svih onih štetnih posledica koje iz ovakve emisije mogu da nastanu, a svedoci smo i izvršeni su proračuni da je od 2020. godine ukupna šteta koja je pričinjena od elementarnih katastrofa i nepogoda od poplava, suša koštala Republiku Srbiju oko sedam milijardi evra.

Planski dokumenti i strategija i akcioni plani i Program za praćenje klimatskih potreba i formiranje tela saveta Vlade, Nacionalni savet za zaštitu životne sredine, sagledaće na jedan detaljan način sve ciljeve na kojima će se raditi kako bi se na adekvatan i pravovremen način reagovalo.

Ono što moram da istaknem, gospođo ministarko, da ste za ovo kratko vreme pokazali da vam je jednako značajno i da ste jednako angažovani i kada je u pitanju zaštita životne sredine i u Beogradu, ali i u onim krajevima koji su 600 kilometara udaljeni od Beograda, odnosno 300 kilometara u jednom pravcu. To ste pokazali na uklanjanju deponije "Stanjevina" kod Prijepolja, koja je više od dve decenije bila prava tempirana ekološka bomba, koja se nalazi kraj samog magistralnog puta Beograd-Prijepolje.

Inače, to je put koji vodi prema Crnog Gori, ali za mene mnogo značajnije je to što je to put koji vodi ka manastiru Mileševa, koji je izgrađen u XIII veku. Izgradio ga je unuk Nemanjin, kralj Vladislav. U njemu su bile položene mošti Svetog Save i u tom manastiru Mileševa nalazi se freska "Belog anđela", koja je pod zaštitom UNESKO-a.

Ne samo da ste uklonili deponiju "Stanjevina", nego se radi, s obzirom da se ona nalazila na samoj obali Lima, i na potpornom zidu na reci Lim. Naravno, ova površina, koja je nekada bila ruglo ovog dela Srbije, postaće zelena površina.

Takođe, moram da naglasim i vaše veliko zalaganje, zalaganje Ministarstva za zaštitu životne sredine, kada se radi o regionalnoj deponiji "Duboko" u Užicu, moram da istaknem da je Ministarstvo opredelilo 96 miliona dinara za proširivanje dela deponije "Duboko". Inače, ova deponija je predviđena za devet opština Zlatiborskog okruga.

Takođe, moram da istaknem i transfer stanicu koja će imati reciklažno dvorište i koja bi trebalo da bude izgrađena za dve godine u opštini Nova Varoš.

Zagađivanje voda je veliki ekološki problem. Tu ste pokazali brzom i efikasnom akcijom da je moguće otkloniti 10 hiljada kubika plutajućeg otpada koje je pretilo da uništi reku Lim, ali pretilo je i da obustavi rad na Potpećkoj hidroelektrani. Ne samo to, odmah ste stupili u kontakt sa nadležnima iz susednih država Crne Gore i BiH, jer naravno da pitanje Lima i pitanje reke Drine može i mora da se sprovodi samo u zajedničkim aktivnostima sve tri države.

Takođe, želim da istaknem da je u cilju odsupmporavanja, odnosno u cilju smanjenja dopiranja štetnih gasova u vazduh sumpor-dioksida pre svega, oko 400 miliona evra u prethodnih šest godina uloženo je na ove projekte.

Takođe, istakla bih projekat "Duboka prerada" u Rafineriji nafte u Pančevu, koja je prošle godine otpočela sa radom, a čiji rad će dovesti do toga da 98% manje ugljen-dioksida dolazi u vazduh i na taj način obezbediće se bolja životna sredina i bolje zdravlje naših građana.

Tako to radi odgovorna Vlada, tako to radi vaše Ministarstvo na čijem ste vi čelu, a šta su radili oni do 2012. godine najbolje pokazuje pljačkanje Dragana Đilasa, žutog tajkunskog preduzeća, jer nikakva on opozicija nije. On nije ni učestvovao na izborima. On je samoproglašena opozicija, a u stvari je vođa jedne kriminalne žute hobotnice, koja je svoje pipke svila oko narodnih para.

Jedini način na koji je funkcionisala vlast do 2012. godine je pljačka narodnih para i njihovo lično bogaćenje. Ni o narodu, ni o boljem kvalitetu života građana ni Dragan Đilas, ni Jeremić, ni Marinika Tepić nisu vodili računa, jer njih je zanimalo samo svoje lično bogaćenje.

Dokaz za to imamo i danas, Dragan Đilas, mislili smo da je on profitirao 619.000.000 evra jer je opljačkao, naravno, samo budžet Grada Beograda za 1.200.000.000 i nije se libio da u toj pljački opljačka i trudnice za 400.000.000 dinara, nije se libio da opljačka i socijalno ugrožene za 120.000.000 dinara, nije se libio da protivzakonito povećava cene vrtića i da je nakon njegovog odlaska sa vlasti taj novac, naravno, roditeljima odgovorna vlast u Beogradu, koju smo inače preuzeli, morala da vrati. Nije se libio da svoje račune iznosi u poreske rajeve. Koliko je tih računa nezavisno istraživačko novinarstvo počelo da objavljuje ovih dana?

Pozivam sve nadležne organe i Tužilaštvo i sud i Upravu za sprečavanje pranja novca i Poresku upravu da se detaljno pozabave pitanjem novca Dragana Đilasa, jer on je taj novac stekao na pljački naroda, stekao je za osam godina bavljenja politikom, stekao je za osam godina vršenja vlasti.

Kojim poslom se Dragan Đilas bavio pa je stekao tolike milijarde? Samo u Mauricijusu i Švajcarskoj ima preko 6.000.000 evra. Pljački mora doći kraj. Rad, red, odgovornost i disciplina je politika koju vodi Aleksandar Vučić, to je politika u koju narod veruje i to je politika kojoj građani Republike Srbije iz izbornog ciklusa u izborni ciklus daju sve veće poverenje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsednice Narodne skupštine, uvaženi predstavnici Agencije za energetiku, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, na samom početku moram da kažem da poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaće zaključak nadležnog skupštinskog odbora koji je razmatrao izveštaj o radu Agencije za energetiku za period 2019. godine.

Ono što moram da istaknem jeste da izveštaj na jedan sveobuhvatan način tretira pitanje energetike i ono što se kao zaključak izvodi, to je da je Srbija u energetskom smislu stabilna zemlja. Moram da ukažem i na jedan deo koji stoji u izveštaju, a koji je vrlo važan sa aspekta zaštite kupaca, a to je taj žalbeni postupak koji je Agencija za energetiku kao drugostepeni organ sprovodi, a čiji je cilj u stvari da u upravnom postupku utvrdi sve žalbene zahteve i na najbolji način da zaštiti interes kupca, ako je došlo do prekoračenja procedure ili materijalnih propisa. Iz vašeg izveštaja se vidi da je najviše žalbenih zahteva se odnosilo na priključke koji se odnose na korišćenje električne energije, a da na priključke koji se odnose na korišćenje gasa žalbi nije bilo.

Takođe moram da istaknem da kupci, odnosno građani Republike Srbije sem žalbenog drugostepenog postupka imaju pravo i na sudsku zaštitu što je jako važno, a to je kroz pokretanje upravnog spora onda kada su odlukom Agencije za energetiku nezadovoljni.

Takođe, moram da istaknem i vašu ulogu koja se odnosi na prikupljanje kompletne dokumentacije koja bi kako energetskim subjektima, tako i državnim korisnicima pomogla u postupcima posredovanja koji su mogući i koji se vode radi razrešavanja svih spornih stvari kako između subjekata energetskih, tako i između korisnika.

Ono što je Vlada Republike Srbije prepoznala kao jako značajno, a što ima socijalnu konotaciju i što je predstavljeno u vašem izveštaju jeste energetski zaštićen kupac i energetski ugrožen kupac. Naime, Vlada Republike Srbije svojim uredbama iz 2016. i 2018. godine na najbolji mogući način je predvidela zaštitu svih onih kupaca koji su teškog materijalnog položaja, pre svega mislim na korisnike novčane socijalne pomoći, korisnike dečijeg dodatka, čije se odluke nadležnih organa automatski dostavljaju i automatski imaju umanjenje na troškove isporuke električne energije.

Ono što takođe moram da kažem, a što je Vlada prepoznala u cilju zaštite korisnika usluga, to su energetski ugroženi kupci. Koji su to kupci to su oni kupci zbog zdravstvenog stanja moraju radi medicinskih aparat koje koriste da koriste električnu energiju i oni ne mogu ostati bez dotoka električne energije. Moram da kažem da te odluke donose lokalne samouprave na osnovu zahteva takvih korisnika i da znam puno slučajeva gde se izašlo u susret, odnosno poštovala se uredba, a to su uglavnom oni bolesnici čije zdravlje zavisi od priključka na kiseonik i koji imaju smetnje, pre svega kada su u pitanju disajni organi.

Ono što želim da istaknem, a što se tiče rada Vlade na daljem unapređenju energetskog sistema moram da istaknem da je 2020. godina bila veoma teška za čitav svet zbog pandemije koja je zahvatila čitav svet i uticala i na ekonomiju i na zdravstveni sistem i najrazvijenijih zemalja sveta.

Za razliku od tih najrazvijenijih zemalja sveta Republika Srbija sem što je model zemlja po kojoj se uči i kada je u pitanju ekonomija i kada je u pitanju zdravstveni sistem moram da istaknem da je predsednik Republike Aleksandar Vučić u novembru mesecu 2020. godine otvorio jedno od najmodernijih postrojenja „Duboka prerada“ u Pančevu. Zašto je ovo postrojenje važno? Važno je iz razloga što je sa ovim postrojenjem Naftna industrija u Pančevu, u stvari, postala jedna od najmodernijih u regionu. Što se tiče sumpordioksida njegov uticaj u vazduhu je smanjen za 98%, kao i uticaj mnogih drugih praškastih materija koji mogu da budu štetne za život i zdravlje ljudi.

Ovo postrojenje „Duboka prerada“ značajno je i sa aspekta što se prvi put kod nas proizvodi naftni koks, a naftni koks i te kako je značajan kako u metalurgiji, tako i u građevinarstvu. Energetika jeste značajan zamajac privrednog razvoja i ekonomskog razvoja zemlje.

Takođe, moram da istaknem da je za ovaj projekat uloženo 330 miliona evra. Naravno, otvaranje balkanskog toka kroz Srbiju 1. januara 2021. godine, predsednik Aleksandar Vučić otvorio je Balkanski tok u Gospođincima, poželeći i srećnu Novu godinu građanima Republike Srbije, a takođe i ukazujući na to da je Srbija postala vrlo važna u energetskom smislu, da se 1. januara 2021. godine dogodio važan događaj za Republiku Srbiju. Republika Srbija je postala i tranzitna zemlja za naftu, za gas, a to znači da će ubirati i takse po osnovu tranzita. Srbija je zemlja koja je i kada se tiče gasa postala energetski stabilna, a znamo da je gas jedan od najčistijih energenata.

Moram da istaknem, da je najveća fabrika električne energije u našoj zemlji, a to je Termoelektrana „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, da se na njoj rade postrojenja za odsumporavanje, odnosno za ublažavanje dimnih gasova, da se taj projekat radi zajedno sa japanskim investitorima i da će za nekoliko godina taj projekat biti završen. Kada bude završen procenat ugljendioksida u vazduhu biće devet puta manji, što znači da sve to direktno utiče na život i zdravlje ljudi, odnosno bolji kvalitet života i zdravlja ljudi koji žive u Obrenovcu.

Kada je u pitanju korišćenje obnovljivih izvora energije, moram da navedem opštinu iz koje ja dolazim, a to je Priboj, gde se kao toplotna energija koristi drvna masa. Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, preko Kancelarije za javna ulaganja, jedan deo i to deo u Starom gradu već je napravljena toplana čije je grejanje na drvnu masu. U toku je treća faza tog projekta, a tiče se izgradnje toplane, kao i rekonstrukcija toplovodnih cevi. Ta toplana trebalo bi da bude puštena u rad u oktobru mesecu 2021. godine, a već 2022. godine građani Priboja moći će da se greju na bio masu.

Grejanje na bio masu, odnosno na drvni otpad je značajno sa aspekta smanjenja ugljendioksida u vazduhu, značajno sa aspekta smanjenja zagađenja, značajno je sa aspekta stabilnosti grejanja, značajno je sa aspekta manjih troškova, odnosno građani će plaćati onoliko koliko zaista potroše toplotne energije.

Moram da istaknem da su obnovljivi izvori energije nešto na čemu Vlada Republike Srbije radi, kao obnovljivi izvori, kao toplotni izvori energije radi. I moram da istaknem da je drvni otpad na teritoriji Republike Srbije toliki, da kada bi se on koristio za grejanje mogao bi da zameni 1,57 miliona tona nafte. Inače, grejanje u Priboju na drvni otpad, što se tiče same količine tog drvnog otpada mogao bi da greje čitavu jugozapadnu Srbiju. Priboj je pored Malog Zvornika druga opština u Srbiji koja će dobiti grejanje na bio masu.

Naravno, htela bih da istaknem da do 2012. godine, kao što je moja koleginica, uvažena Ljiljana Malušić govorila, postojali su pljačkaši struje i kradljivci struje. Dragan Šolak je preko SBB svoje kompanije SBB krao struju, tako što je stavljao ojačivače na bandere, tako što je stavljao ojačivače na strujomere u kućnim zgradama, tako što je razveo 60 km optičkog kabla na vodovodne i toplovodne mreže u gradu Beogradu. Na taj način direktno je oštetio grad Beograd za toliki iznos novca da se moglo napraviti više od pet do šest dečijih vrtića.

Naravno, vreme pljačkaša oličenih u liku Dragana Đilasa, Šolaka i njegovih pajtaša je prošlo, to vreme pljačke. Građani su jasno i nedvosmisleno rekli 2012. godine poslavši ih na brlog političke istorije. Sva ova današnja koprcanja nisu ništa drugo do njihovo muljanje u sopstvenom blatu.

Republika Srbija, njeni građani podržavaju politiku koju vodi predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, jer sve što radi, radi pre svega u interesu građana i u interesu Republike Srbije. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije.

Pred nama se nalaze danas dva predloga zakona, i to jedan je Zakon o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama iz 1995. godine, a drugi zakon je o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.

Ono što je zajednički imenitelj oba ova predloga zakona, to je bezbednost. Bezbednost je Srpskoj naprednoj stranci negde među najvišim prioritetima. U prvom zakonu bezbednost se odnosi na bezbednost hrane, a znamo da zemlje koje budu raspolagale dovoljnom količinom hrane i zdrave pijaće vode biće u bliskoj budućnosti jedne od najbezbednijih i najsigurnijih zemalja. Drugi zakon odnosi se na saradnju u oblasti bezbednosti države od organizovanog kriminala, od korupcije, od terorizma, od krijumčarenja, od trgovine ljudima, od falsifikovanja putnih isprava, novca, od svih onih kriminalnih radnji koje predstavljaju kancer ne samo u Republici Srbiji, nego u čitavom svetu.

Zato protiv tog kancera koji se zove kriminalno postupanje sve države sveta preduzimaju aktivnosti i mere, kako bi na jedan sistematičan i sinhronizovan način povezale se i stale na put organizovanom kriminalu, terorizmu, pljački, krijumčarenju i svim drugim kriminalnim pojavama iza kojih naravno stoji nelegalno stečen novac, odnosno prljav novac.

Ono što takođe želim da kažem, da je država u zadnje vreme pokazala da je jedan od njenih glavnih ciljeva borba protiv organizovanog kriminala, odnosno protiv mafije. To su bezbednosne snage Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija i te kako pokazale u jednoj sinhronizovanoj i perfektno izvedenoj akciji, kada su u istom momentu na više različitih lokacija uhapsile i stavile iza rešetaka jednu od najmonstruoznijih, najmračnijih, najkriminogenijih mafijaških grupa Belivuk-Miljković. Na ovaj način država je jasno poslala poruku da ne postoje zaštićeni i da će primenjivati sva zakonom predviđena sredstva kako bi se monstrumi našli iza rešetaka.

Takođe moram da kažem da se bezbednosne snage Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativna agencija došle do 1.572 prisluškivana razgovora predsednika Republike Aleksandra Vučića. Zašto je neko prisluškivao najboljeg među nama? Zašto je neko prisluškivao najboljeg državnika i najvećeg patriotu u novijoj srpskoj istoriji? Zašto je neko i koji su razlozi prisluškivanja onog koji danonoćno radi da Srbiji i građanima Srbije bude bolje? Na to pitanje svakako će odgovor dati nadležni pravosudni organi i mi se zalažemo iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ da taj odgovor pravosudnih organa, od tužilaštva, naravno, stigne na vreme.

Ono što takođe moram da naglasim je da je predsednik Republike Aleksandar Vučić imao više razgovora sa ambasadorom Palestine upravo radi produbljivanja naših prijateljskih odnosa, koji jesu i duboki i duži niz godina, više decenija unazad sežu. Palestina je jedna od zemalja koja poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, koja nije priznala lažnu državu Kosovo i naravno sprečila je i učlanjenje lažne države Kosovo u međunarodne organizacije.

Predsednik Republike zajedno sa ambasadorom razgovaraju i o formiranju mešovite grupe komiteta, kako bi se svi potpisani sporazumi realizovali do detalja i tančina. Takođe, predsednik Republike Aleksandar Vučić razgovarao je i o povećanju broja studenata iz Palestine koji studiraju u našoj zemlji jer znamo da je u prošlosti ne tako mali broj studenata iz Palestine dolazio po znanje i akademska zvanja upravo na Beogradski univerzitet.

Kada je u pitanju Konvencija o trgovini žitaricama iz 1995. godine, moram da kažem da je poljoprivreda, kao vrlo važna privredna grana, danas u znatno boljem položaju nego što je bila nekada, da je poljoprivreda pokazala svu svoju vitalnost u vreme pandemije Kovida-19, da je u vreme pandemije Kovida-19 prvi put posle 40 godina izvezena naša pšenica u Egipat, da je upravo u tom periodu i pored pandemije naša jabuka našla tržište na prostoru Indije, koja ima preko milijardu stanovnika.

Moram da kažem da se u to vreme pandemije Vlada Republike Srbije brzo snašla, da smo počeli da proizvodimo kvasac, koji se inače u Srbiji nije proizvodio, da smo počeli da proizvodimo alkohol i naravno uvedena je i elektronska pijaca, što je i te kako imalo velikog značaja za male poljoprivredne proizvođače koji nisu mogli odlaziti na pijacu, već su preko platforme „Elektronska pijaca“ mogli da prodaju svoje proizvode i da ni na koji način ne budu oštećeni.

Za razliku od žutog tajkunskog preduzeća do 2012. godine, oličena je u liku i delu, Dragana Đilasa, Jeremića, Tadića i čitave te žute pljačkaške hobotnice koji su prodavali poljoprivredne kombinate u bescenje, koji su samo na teritoriji Vojvodine 300.000 hektara plodne zemlje prodali za 50 miliona evra, inače, danas je vrednost te zemlje 75 puta veća, danas je vrednost te zemlje po hektaru između 10 i 15 hiljada evra, za razliku od onih koji su opljačkali „Agrobanku“ uzimajući iz „Agrobanke“, kredite za svoje tajkune na kojima su i donosili zakone i naravno te kredite ne vraćajući, oni su „Agrobanku“ opljačkali za 84 miliona evra.

Naravno, žuto tajkunsko preduzeće nije napravilo štetu državi Srbiji i u poljoprivredi samo na tom mestu, oni su napravili štetu što smo morali svim onim deviznim štedišama koji su imali uložen novac u „Agrobanci“, naravno da njihov uloženi novac nadoknadimo.

Za razliku od njih danas Srbija ima plan, Srbija 2025, u kome je predviđeno dodatnih 300 miliona evra, kao podsticaj poljoprivrednoj proizvodnji i to upravo za sisteme navodnjavanja, za komasaciju, kao i za kupovinu traktora.

Srbija svakog dana krupnim koracima korača napred zahvaljujući odgovornoj Vladi Republike Srbije i našem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Članovi Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas predlog VSS za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, i to za gradove Beograd, Kragujevac i Kruševac.

Najpre moram da istaknem da je VSS na jedan potpuno transparentan način i otvoren, u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima, sproveo kompletnu proceduru, došao do mišljenja od nadležnih institucija u kojima su sudije koje se sada imenuju radile ili došli do mišljenja sednica osnovnih i viših sudova u vezi njihove dostojnosti za obavljanje ovog posla.

Takođe, moram da istaknem da su predložene uglavnom mlađe sudije, da njihove kvalifikacije svakako odgovaraju vršenju sudijskog posla, ali ono što moram da istaknem, to je da se nadam da će sve predložene sudije koje Narodna skupština bude imenovala raditi časno, pošteno, efikasno i dostojanstveno, u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije.

Sudije jesu i sudstvo jeste nezavisna grana vlasti, ali sudije nikada ne smeju da zaborave da nisu nezavisni ni od Ustava, ni od zakona i da svoje presude donose u ime naroda.

U tom smislu se nadam da će predložene sudije, koji budu izabrani, doprineti poboljšanju ljudskih kapaciteta u sudovima u Beogradu, Kragujevcu i Kruševcu i da će, naravno, svojim radom doprineti da, pre svega, svi građani u sudskim postupcima budu jednaki i da svi građani na brz i efikasan način zaštite svoje pravo i dođu do svoje pravde.

Takođe, ne mogu a da se ne osvrnem na sudstvo do 2012. godine u vreme kada je ovom zemljom upravljalo žuto tajkunsko, pljačkaško preduzeće, žuta hobotnica Dragana Đilasa, Jeremića, Tadića. Moram da kažem da je 2012. godine državu Srbiju to pljačkaško preduzeće ostavilo u prahu i temelju, rušeći sve stubove države, a među stupovima države svakako spada i grana pravosuđa.

Na koji način su to oni radili? Moje kolege su već iznele da je oko 1.000 sudija u postupcima reizbora ostalo bez posla na taj način što su partijske organizacije žutog tajkunskog preduzeća imenovale sudije u postupku reizbora, a na osnovu uslova koji se odnose na njihovu poslušnost i na privrženost žutoj partiji, odnosno DS.

Takođe, moram da naglasim da je žuto tajkunsko preduzeće tada u Požegi za sudiju imenovalo i mrtvog sudiju. Morali su da znaju da je sudija mrtav. Morala je da zna tadašnja ministarka Malović, ako ne zbog nečeg drugog onda zbog toga što je na ime smrti ostvarena i naknada za pogrebne troškove.

Naravno, šteta i pljačka je glavno obeležje žutog tajkunskog preduzeća. Njima vladavina prava nije ni odgovarala, njima država sa uređenim pravosudnim sistemom takođe nije odgovarala, jer su oni donosili zakone u skladu sa svojim potrebama i sa potrebama tajkuna, a sve sa ciljem da što više opljačkaju građane i budžet Republike Srbije.

Takođe, moram da istaknem da je ova neuspela reforma naše građane koštala 11 milijardi dinara, jer su sudije koje nisu reizabrane tužile i dobile naknadu za svoje plate za godine u kojima nisu bili radno angažovani, a to je od 2009. godine, pa do 2012. godine, kada je Ustavni sud rekao da je takva odluka protivustavna. Sudije su dobijale rešenje gotovo bez ikakvog obrazloženja, a da nisu ni znali ni razloge zbog kojih oni nisu reizabrani.

Sem što su napravili pravi masakr u pravosuđu što se tiče sudija, žuto tajkunsko preduzeće napravilo je pravi masakr i što se tiče mreže sudova. Od 138 osnovnih sudova, oni su te sudove sveli na 34. Šta to znači za građane kojima je dostupnost pravdi jako važna i koji na sud idu da bi ostvarili neko svoje pravo i da zadovoljili pravdu? To znači da su građani bez ikakvog razloga i bez ikakve potrebe izlagani nepotrebnim troškovima putovanja po više desetina kilometara. To je, na primer, za građane Priboja značilo da do Prijepolja treba da pređu 60 kilometara, a do Užica gde se nalazi Viši sud treba da pređu 160 kilometara.

Naravno, žuto tajkunsko preduzeće građani apsolutno nisu zanimali, nije ih zanimala ni država, jer putni troškovi koji su dobijali pojedini, dobijali su naravno i sudije i svi iz pravosudnog sistema koji su odlazili u druge gradove, ali putni troškovi koji su dobijali drugi zaposleni u pravosudnim organima često je bila veća nego što je njihova plata. S obzirom da se to daje iz budžeta, a s obzirom da ni Dragana Đilasa, ni Jeremića, ni Tadića apsolutno nije zanimao budžet Republike Srbije, oni su se na to potpuno oglušili.

Da je reforma pravosuđa bila potpuno neuspela, ukazivala je i EU koju Republiku Srbiju 2009, 2010, 2011. godine svrstavala u zemlju sa najvećom korupcijom i sa potpunim odsustvom pravnog sistema. Moram da istaknem da je zbog svega ovoga MMF 2011. godine pobegao iz Srbije glavom bez obzira upravo radi korupcije koja je bila umrežena, raširena i upravo radi toga što nije bilo adekvatne vladavine prava, odnosno adekvatnog pravosudnog sistema.

Ono što moram da istaknem jeste da je 2012. godine, odmah po preuzimanju vlasti od SNS, najpre urađena Strategija borbe protiv korupcije, zatim je 2013. godine urađena i Strategija reforme pravosuđa.

Ono što moram da istaknem jeste da je sve ove godine do današnjeg dana Republika Srbija ogromna sredstva ulagala u pravosudnu infrastrukturu. To je i te kako važno i sa apsekta sudija zato što su oni dobili bolje, lagodnije uslove za rad, a naravno i sa aspekta građana zato što sudije u novom, obnovljenom, renoviranom ambijentu, a i u nekim čak novoizgrađenim zgradama mogu da zakažu mnogo više sudećih dana. Prema tome, vreme građaninu do ostvarenje pravde svakako se skraćuje.

Moram da istaknem da je Vlada Republike Srbije potpuno rekonstruisala Palatu pravde koja je najstarija pravosudna institucija na teritoriji Republike Srbije. Otvorena je sedamdesetih godina, sada je potpuno rekonstruisana. Palata pravde radi se i u Kragujevcu, ali moram da istaknem da je posle 30 godina u Raškoj izgrađena prva zgrada, a to je zgrada Prekršajnog suda u ovoj opštini. Takođe, otvorena je potpuno nova zgrada Prekršajnog i Privrednog suda u Užicu. Što se zatvora tiče, otvoren je jedan od najsavremenijih zatvora u skladu sa evropskim standardima u Pančevu.

Sve je to radila odgovorna Vlada i vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem, znajući da je infrastruktura od nemerljivog značaja za brz, efikasan i motivišući način, na kraju krajeva, rada i sudija.

Takođe moram da istaknem da je ukupno do 2020. godine izgrađeno 200 hiljada metara kvadratnog prostora, kada su u pitanju pravosudni sistemi – sudovi, palata pravde, prekršajni sudovi, privredni sudovi itd.

Moram da istaknem da je Narodna skupština Republike Srbije, a takođe želeći da doprinese unapređenju, odnosno borbi protiv sistemske korupcije, donela jedan vrlo značajan zakon, a to je Zakon o ispitivanju porekla imovine koji predstavlja krunu antikoruptivnih zakona, gde će se jednim unakrsnim ispitivanjem moći proveriti imovina svakog od nas i, naravno, oni čiji prihodi i imovina nisu u skladu moraće to da dokazuju.

Zakon o poreklu imovine verovatno će biti jako značajan za one koji su do 2012. godine upravljali ovom državom, ali i za one koji su se za vreme vršenja vlasti obogatili do te mere da su stekli preko 35 stambenih objekata, da su formirali udruženje „Multikom“, a to je Dragan Đilas zajedno sa svojim bratom Gojkom Đilasom. Aktivnost udruženje „Multikom“ trebala je da bude pomoć raseljenim i izbeglim licima.

Pomoć raseljenim, izbeglim licima naravno da nije pružena. U stanove niko od raseljenih i izbeglih lica nije ušao, a njih nije malo, broji se arima, to je 35 stanova u Beogradu i naravno to udruženje zatvoreno je 2016. godine sa obrazloženjem da nisu imali nikakvih prihoda 2014. godine.

Danas je Srbija zahvaljujući politici koju vodi, pre svega, naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije model zemlje po kojoj mogu da uče mnoge savremenije i bogatije zemlje u svetu, model što se tiče ekonomske politike, što se tiče zdravstvene politike, a mi se nadamo i ulažemo sve napore da Srbija jednog dana bude i model kada je u pitanju pravosudni sistem.

Jedan od ciljeva koje je postavio naš predsednik Aleksandar Vučić i ciljeve kakve je Vlada prihvatila, to je odlučna borba protiv mafije. Prethodnih dana imali smo impresivnu aktivnost bezbednosnih i policijskih snaga u suzbijanju mafijaško-kriminalne grupe. Policija i bezbednosne snage na perfektan način odradili su svoj posao. Nadamo se da će pravosudni organi u skladu sa zakonom i Ustavom raditi svoj posao i da će pravda izaći na videlo, odnosno da će pravda biti zadovoljena. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnikom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, borba protiv kriminala svih vrsta je prioritet politike SNS i prioritet politike koja je zacrtana još 2012. godine dolaskom SNS na vlast.

Trgovina ljudima je oblik najteže vrste kriminala koja u svojoj osnovi ima eksploataciju ljudi i ugrožavanje osnovnih ljudskih prava i sloboda svakog čoveka. Iz tog razloga vrlo je važno da borba protiv trgovine ljudima bude efikasna, snažna, da dolazi do razmene informacija između država, jer trgovina ljudima ne podrazumeva samo jednu zemlju, ona je globalni problem i podrazumeva prisustvo u mnogim zemljama. Iz tog razloga od neobične je važnosti potpisivanje Sporazuma između Republike Srbije i Severne Makedonije u borbi protiv trgovine ljudima.

Ono što želim da naglasim, to je da ovaj sporazum i te kako prepoznaje sve faze komunikacije između nadležnih državnih organa Republike Srbije i nadležnih organa Severne Makedonije u prepoznavanju i identifikovanju žrtava trgovine ljudima. Takođe, ovaj sporazum i te kako prepoznaje i definiše sve preventivne aktivnosti koje će preduzimati nadležni organi država. U fokusu ovog sporazuma, po mom mišljenju, je u stvari zaštita žrtava trgovine ljudima u skladu sa procenom i u skladu sa njihovim potrebama, ali takođe i gonjenje svih onih počinilaca ovog gnusnog krivičnog dela.

Takođe, moram da napomenem da koliku ozbiljnost Republika Srbija pridaje ovom problemu, odnosno ovoj kriminalnoj aktivnosti, pokazano je u sporazumu i u onom delu gde je tačno definisano da će pet nadležnih državnih organa Republike Srbije biti angažovano na suzbijanju problema trgovine ljudima između ove dve države. To pokazuje da trgovina ljudima zahteva jedan multisektorski pristup, jedno povezano delovanje svih institucija, i ne samo institucija, nego i nevladinog sektora.

Moram da napomenem da je prvi put u Republici Srbiji 2019. godine u Beogradu otvoreno prvo prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, koje je vrlo značajno i sa aspekta njihove identifikacije, ali i sa aspekta njihovog oporavka, kako bi prevladali traumu kojoj su bili izloženi, ali i sa aspekta kako ne bi došli ponovo u ruke trgovaca ljudima čiji je osnovni cilj u stvari da kroz eksploataciju dođu do novca, odnosno ostvare dobit koristeći najrazličitije i najmonstruoznije radnje, kao što su prinuda, prisila itd.

Naravno, ono što želim da istaknem jeste da je policija tokom migrantske krize, koja je bila jako izražena 2015. i 2016. godine, sa drugim državnim institucijama preduzimala sve neophodne radnje i mere kako bi se pre svega zaštitila bezbednost i sigurnost građana Republike Srbije, ali i kako bi se na jedan human način prišlo i ljudima koji su iz raznih razloga morali da napuste svoja ognjišta.

Posebno želim da naglasim da je ovim sporazumom, a i tokom migrantske krize, posebna pažnja posvećena pitanju dece i zaštiti dece, kako dece migranata, tako i dece u cilju zaštite od trgovaca ljudima, upravo iz razloga što se prema deci preduzimaju posebne mere zaštite u cilju zaštite njihovog najboljeg interesa i, naravno, posebne mere procene rizika i posebne mere prilikom potpomognutog dobrovoljnog povratka u zemlju porekla, ako je to moguće. Ako nije moguće, preduzimaju se sve neophodne radnje kako bi se obezbedio adekvatan smeštaj za decu žrtve trgovine ljudima.

Ono što želim da naglasim, to je da je zadnjih godina, odnosno od dolaska SNS jednom odgovornom ekonomskom politikom došlo do jačanja policije, pre svega u smislu opremljenosti policije, u smislu novih uniforma, u cilju potrebnih sredstava za rad. Ono što posebno moram da naglasim, to je akcija koja se odnosi na dobijanje stanova pod povoljnijim uslovima. Ti stanovi za pripadnike snaga bezbednosti, među koje svakako spada i policija, u Beogradu je počela izgradnja hiljadu stanova, zatim, gradi se i u drugim gradovima, u Nišu, u Vranju, u Novom Sadu. Na taj način država pokazuje da brine o policiji, koji časno i pošteno čuvaju i državnu granicu, ali brinu i o bezbednosti i sigurnosti svakog građanina Republike Srbije. Naravno da će dobijanjem stanova oni biti dodatno motivisani da adekvatno i odgovorno obavljaju svoje poslove.

Moram takođe da istaknem što se tiče opremljenosti, u zadnjih godinu i po dana policija je dobila četiri helikoptera najmodernija, sa najmodernijom opremom, a ti helikopteri upravo će služiti i u situacijama medicinske pomoći podrške, u cilju lečenja i prebacivanja pacijenata sa jednog mesta na drugo, ali i u slučaju vanrednih situacija, gašenje požara itd.

Moramo da se prisetimo 2014. godine, kada su bile nezapamćene poplave u Republici Srbiji. Žuto tajkunsko preduzeće 2012. godine ostavilo je zemlju opustošenu i razorenu. Godine 2014. uloženi su nadljudski i nadčovečanski napori i građana i svih institucija da se spasu ljudi iz poplavljenog područja, a pre svega mislim na Obrenovac. Ali, moram da kažem i da tada nisu imali ni jedan čamac jer je žuto tajkunsko preduzeće predvođeno žutom najvećom hobotnicom Draganom Đilasom prodalo, na primer, taj čamac za devet hiljada dinara.

Takođe, moram da istaknem da je policija imala veliku ulogu i tokom Kovid pandemije i što se tiče pomoći našem stanovništvu, pre svega mislim u smislu podrške i pomoći u odnošenju hrane, u odnošenju lekova, ali i u praćenju stanja na terenu i čuvanja stanovništva od ove opake zarazne bolesti. Za razlike od policije koja je časno i odgovorno obavljala svoje zadatke tokom pandemije Kovida 19, huliganski napadi, predvođeni, naravno, ponovo Draganom Đilasom, desili su se ovde ispred Narodne skupštine Republike Srbije. U tim huliganskim napadima povređeni su policajci. Jednom od njih slomljene su obe noge i taj policajac i dan danas se nalazi na oporavku, još uvek nije sposoban za rad.

Prema tome, politika Dragana Đilasa i žutog tajkunskog preduzeća je – ubij, slaži, ukradi, izmanipuliši. Drugu politiku nemaju. Politika mržnje, i to pre svega politika mržnje prema onom ko je najuspešniji, a to je naš predsednik Aleksandar Vučić, je ono što njih hrani i zadaja. To je politika koja ne može ni do čega dovesti, sem do njihovog samouništenja, jer ispred njih stoji neprobojna barijera, a to je narod i ogromno poverenje koje je narod dao našem predsedniku Aleksandru Vučiću.

Takođe želim da istaknem što se tiče vakcinacije da je Srbija druga zemlja u Evropi po broju vakcinisanog stanovništva. Takođe želim da istaknem da je Srbija jedina zemlja u svetu gde građani mogu da biraju kojom će se vakcinom vakcinisati i naravno vakcinacija je potpuno organizovana na jedan fantastičan način. Preko milion stanovnika je vakcinisano, obezbeđena je i revakcinacija.

Jedan od ciljeva koji je zacrtao Aleksandar Vučić i jedan od ciljeva ove Vlade jeste borba protiv mafije, i to borba protiv mafije na svim frontovima. U tom smislu, želim da pohvalim sve bezbednosne strukture, kao i policiju koja je na jedan perfektan način izvela hapšenje zloglasne mafijaško-kriminalističke grupe Belivuka, privela ih, lišila naravno slobode i privela pravdi da više ne bi šetali ulicama Beograda i ne bi i dalje činili najmonstruoznija krivična dela.

Ono što takođe želim da istaknem to je rad policije u lokalnoj zajednici, policija koja sarađuje sa svojim građanima, kao i to da ste, gospodine Vulin, prilikom poseta policijskim stanicama širom Srbije rekli da jedini uspeh načelnika policijskih uprava biće to koliko kriminala ima manje na ulici i koliko su građani sigurniji i bezbedniji u svojim gradovima, opštinama, selima i koliko su deca sigurnija u svojim ulicama.

Ovo su sve razlozi zbog kojih će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati sve predložene sporazume. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažena ministarko, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici, održanoj 8. februara 2021. godine, razmatrao je Zakon o socijalnoj karti i doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini da ovaj zakon usvoji. Zašto? Zato što je Zakon o socijalnoj karti prvi zakon koji se donosi i odnosi se na elektronsku jedinstvenu centralizovanu bazu podataka za sve pojedince koji su u sistemu socijalne zaštite i sa njima povezanih lica, zato što se prvi put uspostavlja evidencija i republičkog i lokalnog nivoa o svim onim davanjima koje pojedinac koristi iz oblasti socijalne zaštite, zato što se prvi put uspostavlja evidencija onih službenih lica koji su radili na predmetima priznavanja ili odbijanja zahteva za određeno pravo ili uslugu.

Ovaj zakon je i te kako značajan sa preventivnog aspekta, sa aspekta preveniranja siromaštva i sa aspekta smanjenja socijalne uključenosti.

Ovaj zakon je i te kako važan sa aspekta kreiranja adekvatne socijalne politike zato što ćemo doći do podataka koji se mogu analizirati, obrađivati, sačinjavati izveštaji, a na osnovu svega toga Ministarstvo i Vlada kreirati adekvatnu socijalnu politiku.

Na kraju, ovim zakonom želimo da pokažemo da i u oblasti socijalne zaštite država i institucije koje rade za građane su servis građana, a ne građani kuriri i poštari u donošenju papira radi ostvarivanja svojih prava.
Uvažena predsedavajuća, uvažena ministar sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas jedan potpuno novi zakon iz domena socijalne zaštite, a to je Zakon o socijalnim kartama.

Socijalna zaštita građana Republike Srbije utvrđena je Ustavom, članom 69. Ona se sprovodi prema pojedincima i porodicama koje naiđu na razne društvene teškoće kada ne mogu da zadovolje osnovne životne, odnosno egzistencijalne potrebe i tada je država dužna da im pruži svu neophodnu podršku i pomoć.

Naravno, socijalna zaštita zasniva se na načelima socijalne pravde, na načelima humanosti i na načelu poštovanja dostojanstva ličnosti.

Ono što najpre želim da kažem, želim da kažem da je ovaj zakon precizan, jasan i konkretan bez ikakvih suvišnih detalja svaki član zakona je sasvim jasan, što je i te kako značajno sa aspekta implementacije, odnosno sa aspekta sprovođenja zakona i korišćenja zakona od onih koji u svom svakodnevnom radu ovaj zakon treba da primenjuju, a ko je to ko će u svom svakodnevnom radu ovaj zakon primenjivati? To su centri za socijalni rad, to su organi lokalne samouprave koje se bave nadležnosti zaštite, to su organi autonomne pokrajine, to je ministarstvo, ali to je i Republički zavod za statistiku, kao i Republički zavod za socijalnu zaštitu koji će se baviti analizom i obradom dostavljenih podataka.

Ono što je od prioritetnog značaja, to je da se olakšava postupak prikupljanja podataka svih onih ustanova pred kojima građani vode upravne postupke za ostvarivanje nekih od prava socijalne zaštite, a sama gospođa ministar u svom uvodnom izlaganju rekli ste da je to ogroman broj prava koji iz domena socijalne zaštite građani mogu da ostvaruju. Znači, organi državni će u upravnim postupcima na brz i efikasan način kroz umrežavanje sa drugim sistemima doći do činjenica koje su i te kako važne za ostvarivanje prava koje građani, odnosno korisnici prava iz socijalne zaštite traže. On je značajan i sa aspekta građana iz razloga što će na mnogo brži, jednostavniji način dolaskom samo u Centar za socijalni rad moći brzo da ostvari neko od svojih prava ili na kraju krajeva postoji mogućnost ostvarivanja, ali i postoji mogućnost neostvarivanja prava.

Ovaj zakon i te kako je važan i sa aspekta što će u socijalnoj karti biti data baza podataka svih onih posebno osetljivih i ranjivih društvenih grupa, a to su na primer deca, mladi, stari, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i druga lica sa poteškoćama u mentalnom razvoju, osobe sa invaliditetom, a što je vrlo važno sa aspekta procene rizika od elementarnih nepogoda i ti podaci ministarstvo će dostavljati nadležnom Sektoru za vanredne situacije MUP-a.

Takođe želim da istaknem da je socijalna zaštita jedan od segmenata socijalne politike. Socijalna politika i ekonomska politika su uzročno posledično povezane. Ekonomska politika je temelj jedne države. Taj temelj je zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, a i Vlade, na čvrstim osnovama. Taj temelj je čvrst, jak i stabilan. Ekonomija je na zdravim osnovama, a nadogradnja je socijalna politika. Naravno da ekonomska politika ne može bez socijalne politike, a preduslov za njen rast i razvoj jeste ekonomija.

Ono što posebno želim da naglasim, a odnosi se na digitalizaciju, jer i ovaj zakon u stvari predstavlja jedinstvenu bazu podataka u elektronskom obliku, hoću da istaknem koliko je digitalizacija kao strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije pokazala svoj značaj tokom 2020. godine, a i sada tokom 2021. godine, tokom pandemije kovida, posebno kada je u pitanju prijavljivanje za vakcinaciju. Građani su mogli na vrlo jednostavan način iz svojih kuća da preko portala e-Uprave prijave se za vakcinaciju, a onda za revakcinaciju i nije potrebno prijavljivanje, već će pošto su već jednom ušli u bazu podataka biti pozvani i na revakcinaciju.

Ono što želim da kažem to je da prava iz socijalne zaštite u ovom vremenu pandemije, kao i u prethodnom vremenu sva su bila na vreme isplaćivana. Nijedno pravo iz oblasti socijalne zaštite, a radi se i o pravima iz dečije zaštite i o pravima iz boračke zaštite i o pravima u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, nije kasnilo ni dana. Nijedno pravo iz oblasti socijalne zaštite nije bilo umanjeno ni za jedan dinar.

Kada se govori o posebno osetljivim i ranjivim društvenim grupama, a to su stara lica koja su izložena tokom 2020. godine povećanom riziku od zaražavanja Kovidom 19, moram da kažem da u ustanovama socijalne zaštite, u gerontološkim centrima pokazana je velika odgovornost što se tiče brige o tim starim licima i što se tiče adekvatno prepoznavanje eventualne infekcije i povezivanja sa zdravstvenim sistemom kako bi svi korisnici gerontoloških centara dobili na vreme, blagovremeno i adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

U tom smislu moram da istaknem da je povodom obeležavanja Dana primirja predsednik Republike Aleksandar Vučić, sem lekara koji su heroji i zdravstvenih radnika naravno, koji su heroji 2020. godine u borbi za živote naših građana, u borbi sa nevidljivim virusom Kovidom 19, uručio odlikovanje Gerontološkom centru u Beogradu, Gerontološkom centru u Novom Sadu, Gerontološkom centru u Šapcu, ali i lekarima i medicinskoj sestri u Gerontološkom centru u Beogradu i Gerontološkom centru u Novom Sadu.

To je još jedan pokazatelj da zaposleni u socijalnoj zaštiti savesno obavljaju svoj posao. Zaposleni u socijalnoj zaštiti u mnogim nevoljama koje su pogađale našu zemlju, a tih nevolja zbilja je bilo puno, pokazivali da su uvek uz svoje građane i da uvek stoje na braniku otadžbine.

Ono što takođe želim da kažem to je da je Srbija tri dana pre drugih zemalja EU počela sa vakcinacijom. Prioritet u vakcinaciji ponovo su bila stara lica i lično ste prisustvovali, odnosno posetili Gerontološki centar Beograd, Gerontološki centar u Novom Sadu i Gerontološki centar u Nišu gde se vršila vakcinacija ovih najstarijih sugrađana. Njihovo interesovanje za vakcinaciju je veliko. Sada se radi na revakcinaciji, jer svi oni koji su vakcinisani za sve je obezbeđen dovoljan broj vakcina za revakcinaciju.

Ono što takođe moram da kažem to je da je Srbija jedina zemlja, ne u Evropi, nego u svetu, gde građani imaju pravo da vrše izbor vakcine. Znači, građanima su prisutne tri vakcine trenutno i oni mogu da vrše izbor, polazeći i ceneći pre svega i sugestije lekara na kraju krajeva oni o vakcinaciji donose samostalno i donose ličnu odluku.

Ono što takođe želim da kažem tiče se ekonomije, ali ona je i te kako povezano sa socijalnom zaštitom. Moram da kažem da u izveštaju Međunarodne organizacije rada i Evropske banke za obnovu i razvoj, a koji se odnosi na zapošljavanje i Kovid-19 u Republici Srbiji istaknuto je da je Srbija jedna od retkih zemalja koja je preduzela sveobuhvatne i opsežne mere kako prema privredi, tako i prema građanima u cilju očuvanja radnih mesta. Zahvaljujući tim merama uspela je da smanji siromaštvo za čitavih 1,2 indeksna poena.

Znači, Srbija iako je čitav svet zadesila pandemija, zatekla ga je velika ekonomska kriza koja je najveća od tridesetih godina prošlog veka, Srbija je uspela da se sa njom bori na način mnogo bolji od nekih bogatih zemalja. Na kraju krajeva sve te bogate zemlje danas čestitaju našem predsedniku Aleksandru Vučiću. To su zemlje kao što su Švajcarska, kao što je Francuska, kao što je Nemačka, kao što su SAD. Posle Velike Britanije, Srbija se nalazi na drugom mestu po broju vakcinisanih u odnosu na ukupan broj stanovništva.

U vremenima teške pandemije Srbija je uspela zahvaljujući ekonomskoj stabilnosti, da dva puta uputi jednokratne novčane pomoći penzionerima 4.000 i 5.000 dinara, da poveća plate zdravstvenim radnicima 10%, ali od 1. januara 2021. godine povećanje penzija ide prema švajcarskom modelu 5,9%. Minimalna zarada je 32.126 dinara i ona je povećana za 6,6%. Naravno država vodi računa i o privredi kako bi se očuvala radna mesta, pa je neoporezivi deo prihoda povećan sa 16.300 na 18.300.

Srbija je jedina zemlja u Evropi, a možda među dve zemlje koja je uspela da u rekordnom roku izgradi dve kovid bolnice, to su bolnica u Zemunu i bolnica u Kruševcu u decembru mesecu, upravo kada je došlo do pika zaražavanja i upravo da bi obezbedila mesta za zdravstveno zbrinjavanje svakom čoveku kome je zdravstveno zbrinjavanje bilo neophodno.

Takođe, moram da napomenem da za razliku od Dragana Đilasa i žute hobotnice, koja silaskom sa vlasti ostala dužna najsiromašnijim građanima u gradu Beogradu 120 miliona, a to su oni građani koji su tu pomoć tražili za svoje egzistencionalne potrebe, ostali su dužni porodiljama i trudnicama 400 miliona dinara, raseljavali su Rome u limene kontejnere, a one koji nisu imali lična dokumenta raseljavali su po raznim krajevima Srbije, uz davanje ulaskom u autobus ceduljice u koje mesto idu. To je vreme koje se sigurno neće nikada više ponoviti, jer Dragan Đilas i žuta tajkunska hobotnica su promoteri siromaštva i promoteri svojih punih novčanika.

To je narod prepoznao i zato je na izborima juna 2020. godine dvomilionski dao podršku politici Aleksandar Vučić – Za našu decu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovana ministar, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, mirna, stabilna i bezbedna Srbija je preduslov napretka razvoja i života njenih građana.

Stabilnost, sigurnost i bezbednost jeste politika koju realizuje SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, ali jeste i politika koju realizuje Vlada Republike Srbije. Sa tog aspekta govoriću o Predlogu sporazuma o saradnji u borbi protiv terorizma, koji je potpisan 18. juna 2020. godine u Beogradu, a prilikom posete ministra inostranih poslova Ruske Federacije, gospodina Sergeja Lavrova.

Želim da istaknem da nijedna zemlja na ovom svetu nije izolovana, nije sama sebi dovoljna, da je terorizam globalni fenomen i pretnja svetskom miru i bezbednosti za svaku državu ponaosob. U tom smislu i te kako je velika važnost potpisanog Sporazuma o saradnji u borbi protiv terorizma sa Ruskom Federacijom i te kako će biti važna i realizacija ovog sporazuma upravo sa apsekta sprečavanja eventualnih terorističkih napada upravo sa aspekta razmene informacija o terorističkim grupama, o vođama, o finansijskim sredstvima kojima te terorističke organizacije raspolažu, razmena operativnih podataka između nadležnih službi, a Predlogom sporazuma tačno su i precizirane koje su službe u Republici Srbiji nadležne za sprovođenje ovog sporazuma.

Takođe, ovim sporazumom je precizirana i razmena informacija u vezi nastavnih planova kojima se školuju kadrovi za obavljanje ovih poslova, a sve u cilju jačanja kadrovskih kapaciteta u nadležnim institucijama, ali i te kako je važna razmena informaciono-analitičkih podataka koji se odnose na procenu rizika od terorizma kako na globalnom, tako i svetskom nivou.

U svakom slučaju, Predlogom ovog sporazuma ovlašćeni nadležni organi u Republici Srbiji su Ministarstvo unutrašnjih poslova, BIA, Ministarstvo odbrane, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Takođe, želim da naglasim da je ovim sporazumom predviđena i tajnost podataka upravo na osnovu sporazuma koji je Republika Srbija sa Ruskom Federacijom u oblasti zaštite tajnih podataka potpisala 16. oktobra 2014. godine.

Terorizam je svakako pretnja miru i bezbednosti u čitavom svetu, ali ja moram da istaknem da je značaj ovog sporazuma sa Ruskom Federacijom značajan iz razloga što su politički odnosi između Republike Srbije i Ruske Federacije danas najbolji u odnosu na sva prethodna vremena.

Naime, želim da istaknem da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na poziv predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, prisustvovao obeležavanju 75. godišnjice pobede nad fašizmom, kada je na Crvenom trgu, zajedno sa ruskim vojnicima, koračalo i 75 vojnika Vojske Srbije, odnosno najstarije i elitne jedinice. U pitanju su bili gardisti.

Takođe, želim da naglasim da Republika Srbija jeste vojno neutralna zemlja. Strateško opredeljenje Republike Srbije jeste EU.

Srbija jeste vojno neutralna zemlja, ali za razliku od onih koji su sve stubove države do 2012. godine urušavali na sve moguće načine, a među tim stubovima jeste i Vojska Srbije, od 2012. godine, odnosno nakon mera fiskalne konsolidacije, koje su preduzete 2014. godine, došlo je do jačanja naših oružanih snaga u svakom mogućem smislu, jačanja ne radi pretnje bilo kome, nego radi odvraćanja eventualnog agresora.

Kao primer borbene gotovosti naše vojske, kao primer opremljenosti, volje i želje za ovim pozivom naših vojnika, izdvojiću vojnu taktičku vežbu koja se izvela 10. oktobra 2020. godine na Pešteru i gde je lično prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Tom prilikom, na toj vežbi, vežbu je izvodilo, inače, 2.800 srpskih vojnika, ali prikazano je i najsavremenije oruđe i oružje, njih oko 150, među njima i 40 vazduhoplova, odnosno aviona.

To u vreme onih koji su vladali do 2012. godine mogla je biti samo misaona imenica. Oruđa i oružja vojska nije imala, a i njima su ukinuli vojni rok. U vreme najveće elementarne nepogode koja je zadesila Republiku Srbiju 2014. godine u maju mesecu, iza sebe nisu ostavili čak ni čamac za spasavanje ljudi od poplave, jer su čamce prodavali za devet hiljada dinara.

Za razliku od njih, danas se u Republici Srbiji, zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Republike i Vlade, vodi odgovorna politika u cilju očuvanja bezbednosti, sigurnosti i zdravlja naroda.

Ruska Federacija, naravno, njoj zahvaljujemo na njenom principijelnom stavu koji se odnosi na teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, posebno kada je u pitanju Kosovo i Metohija, naravno, dugujemo večitu zahvalnost i tome što je Rusija uložila veto u Savetu Ujedinjenih nacija i na taj način sprečila da država Srbija bude genocidna tvorevina, ali u petoj nedelji naše borbe protiv Kovida 19, 11 ruskih aviona dopremilo je pomoć Republici Srbiji. U tim avionima nije se nalazila samo medicinska oprema, nalazila su se i dezinfekciona sredstva, ali ono što je možda mnogo važnije, to je da su u tim avionima poslati i 78 specijalista lekara koji su u tom momentu pomagali našim herojima, našim lekarima da se bore za svaki život građanina u Republici Srbiji.

U danu za glasanje poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu glasaće za pomenute sporazume. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre sa saradnicom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas set finansijskih zakona i ja ću reći da je njihov zajednički imenitelj to što svi zakoni odnose se na bolji život građana i bolje uslove poslovanja naše privrede.

Takođe, svi predloženi zakoni imaju u sebi i strateško opredeljenje politike SNS, a to je borba protiv sive ekonomije, borba protiv terorizma, borba protiv korupcije, ali naravno i vrlo važan paket podrške privrednim subjektima kako bi došlo do novog zapošljavanja i kako bi privredni subjekti u pandemiji koja je zahvatila čitav svet, pa i našu zemlju, ostali na zdravim nogama i mogli i dalje da dobijaju podsticaje i dalje zapošljavaju nove radnike, i u tom smislu da ekonomski jačaju našu zemlju.

Srbija je danas ekonomski stabilna zemlja. Srbija je danas bezbedna i sigurna zemlja. Srbija je danas prva zemlja u Evropi po ekonomskom napretku, odnosno po ekonomskim pokazateljima, jer ima najmanji pad u Evropi u vreme pandemije kada su mnoge zemlje zabeležile jako velike padove u privrednom rastu, naša zemlja taj pad beleži od minus jedan posto. Takođe, predviđa se da će sledeće godine privredni rast biti 6% što će takođe biti jedan od najboljih u Evropi.

Ono na šta želim da skrenem pažnju, to je da od svih finansijskih zakona, dva zakona, a to je Zakon o fiskalizaciji i Zakon o digitalnoj imovini su dva potpuno nova zakona, sistemski nova zakona. Prvi zakon, njegov osnovni cilj je podrška privredi, podrška poreskoj upravi, ali i borba protiv sive ekonomije. Drugi zakon koji se odnosi na digitalnu imovinu, takođe je naš pionirski poduhvat i jedna smo među prvim zemljama u Evropi koja donosi ovaj zakon, jer više nepoznatih pružalaca digitalnih usluga ovim zakonom neće biti.

Sve se uvodi u legalne tokove, ali naravno, ovaj zakon je važan i sa aspekta jačanja IT sektora, jer informaciono-komunikacijska tehnologija i mladi ljudi koji se bave pružanjem ovih usluga i te kako njihov rad doprinosi rastu ukupnog BDP naše ekonomije.

Ono na šta želim da skrenem pažnju svih nas, to su izmene i dopune zakona koje se odnose o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinskih dozvola radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.

Suština ovog zakona je da se produžava rok za podnošenje zahteva za eksproprijaciju na pet, na sedam godina i taj rok će isteći 15. aprila 2022. godine.

Zašto se osvrćem na izmene i dopune ovog zakona? Zato što projekat „Beograd na vodi“ nema samo značaj za grad Beograd, projekat „Beograd na vodi“ je projekat od velikog značaja za sve građane, za Republiku Srbiju i od velikog značaja za našu ukupnu ekonomiju.

Mnogi državnici imali su svoje snove da Beograd i Beograđane spuste na reku, još je Miloš veliki imao nameru da Beograd spusti na reku tako što će trgovce i zanatlije naseliti u priobalju reke Save. Nikome do Aleksandra Vučića nije pošlo za rukom da Beograd i Beograđane spusti na najlepši deo Beograda, a to je reka Sava.

Dragan Đilas je iza sebe ostavio na tom prostoru gde se danas gradi „Beograd na vodi“ običan smećarnik, olupine brodova, šine, zmije, pacove, vagone. Danas je to zahvaljujući politici Vlade, politici Aleksandra Vučića jedan od najlepših delova Beograda, odnosno taj deo Beograda je najlepši deo jugoistočne Evrope. U tom delu Beograda izgradio se tržni centar površine 300.000 metara kvadratnih, ali ono što je značajno tu će biti zaposleno 5.000 radnika. to su naši radnici koji će biti prijavljeni, čiji će se porezi i doprinosi, naravno, uplaćivati ovde i koji će ostvarivati sredstva za egzistenciju sebe i svojih porodica.

U Tržnom centru Galerija, koji je inače najveći i jedini na obali reke, on se nalazi na obali reke Save, najveći u ovom delu Evrope, biće i bioskopska sala koja će imati 1.700 mesta, nalazi se i 3.600 parking mesta.

Takođe, želim da naglasim da će sledeće godine biti završena Kula Beograd koja će biti simbol Novog Beograda, evropske i svetske metropole, biće visoka 167 metara, imaće 42 sprata i sijaće jednim modernim, lepim izgledom i davaće Beogradu duh jednog novog vremena.

Naravno da nijedan grad ne može biti konzerviran u tegli i da se ništa ne radi. Oni koji ništa ne rade su oni koji slede politiku Dragana Đilasa. On ništa nije radio za građane Srbije, on je radio sve isključivo samo u sopstvenom interesu i u interesu ličnog bogaćenja. To vreme je prošlo. Građani toj politici više ne veruju, jer oni nemaju ideju, oni samo imaju mržnju prema svemu što je napredno i prema svakom uspehu.

Aleksandar Vučić je verovao u svoje snove, verovao je u svoj rad, a i vi, gospodine ministre, ste jedan od tih koji ste tada bili entuzijasta i verovali ste u te snove. Ljudi koji veruju u svoje snove i rade, oni pobeđuju. Politika SNS, Aleksandra Vučića i ove Vlade je politika da Srbija bude pobednik u svakom mogućem smislu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Naravno da prihvatamo predloženi amandman Vlade, a što se tiče Zakona o budžetu ja moram da naglasim da je ovo najznačajniji zakon koji Narodna skupština tokom godine raspravlja. To je zakon koji se odnosi na budžetska sredstva, to je zakon koji se odnosi na sve građane Republike Srbije i naravno da je ovo zakon koji zahteva vreme i koje zahteva da narodni poslanici iznesu svoje mišljenje i kažu sve ono što smatraju da je neophodno, a tiče se zakona i amandmana o budžetu.

Ja moram najpre da kažem da Srbija, bez obzira na pandemiju Kovidom 19, koji je zahvatio čitav svet pa i našu zemlju tokom 2020. godine, iz ove godine izlazi kao ekonomski pobednik, kao jedna od zemljama u Evropi koja je najbolje prošla u ekonomskom smislu, ali i kao jedna od zemalja u Evropi gde ni jedan građanin koji je imao problem sa Kovidom 19, nije ostao mimo zdravstvenog sistema. Svakom građaninu Republike Srbije kojima je bila neophodna zdravstvena pomoć, hospitalizovan, odnosno primljen je na lečenje koje je potpuno besplatno u naše zdravstvene ustanove.

Naravno, to da Srbija ekonomski najbolje stoji u Evropi ne kažemo samo mi, to kaže MMF, to kaže Međunarodna organizacija rada koja je u jednom svom izveštaju zapošljavanje i Kovid 19, odnosno posledice Kovida 19 na zapošljavanje, rekla da je Republika Srbija imala najsveobuhvatniji i najizdašniji paket mera i prema građanima i prema privredi, što je naravno dovelo do očuvanja radnih mesta i naravno do smanjenja siromaštva i do opstanka i jačanja svih privrednih grana, odnosno do oporavka naše privrede i zamajca u trećem i četvrtom kvartalu 2020. godine.

Naravno, moram da kažem da je, gospodine Mali, čini mi se, ovo vaš treći budžet ovde u Narodnoj skupštini, da što se tiče finansijskog dela greške su u finansijskom smislu ravne nuli.

Moram da kažem ste u odnosu na one kritizere vi jedna intelektualna gromada u ekonomskom smislu te reči i da će poslanička grupa svakako podržati ovaj predlog zakona.

To kažem iz razloga što je Srbija i na osnovu izveštaja završnog računa za 2019. godinu iz koga se jasno vidi da je Srbija četiri godine za redom imala suficit u budžetu, da je nezaposlenost bez obzira na uticaj pandemije Kovid 19 na našu zemlju na istorijskom minimumu 7,3%, u vreme Dragana Đilasa nezaposlenost u Srbiji bila je 27%, da su rezerve zlata u ukupnim deviznim rezervama predstavljaju 14%, odnosno da danas Republika Srbija ima devizne rezerve zlata u iznosu od 35,4 T, da je inflacija u granicama ciljanog proseka, odnosno da se kreće između 1,5% i 2%, da je dinar 2018. godine bio druga najjača valuta. Sve to zaslužuje dužnu pažnju, sve to zaslužuje da bude saopšteno građanima Republike Srbije, jer, naravno, uspeh je, građani vide i uspehe mi, narodni poslanici SNS, odnosno poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu želimo i da javno prezentujemo.

Naravno da ima i onih oličenih u liku Dragana Đilasa i njegove desne ruke Marinike Tepić, koji pošto nemaju politiku, ali imaju taj izraženi osećaj mrziteljstva prema svemu, a posebno prema uspehu koji pokazuje predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije na najmonstruozniji, najgrublji način napadaju porodicu, odnosno, pre svega, decu našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Često su mi padale na pamet reči patrijarha Pavla koji je rekao – budimo ljudi, nikada neljudi.

Izgleda da za Dragana Đilasa i njegove drugare iz žutog tajkunskog preduzeća ta parola ne važi. Oni najverovatnije pripadaju ovoj drugoj grupi, a to je grupa neljudi.

Što se tiče našeg predsednika Aleksandra Vučića, moram da kažem da prvi put posle rata ispod tepiha, Aleksandar Vučić je izvukao problem nataliteta i natalitetne politike u Srbiji 2018. godine. Prvi put se javno obratio građanima i javno rekao da je pitanje nataliteta, pitanje budućnosti i opstanka naše zemlje.

Prvi put, Aleksandar Vučić je predložio, a Narodna skupština i usvojila te zakonske izmene, gde je omogućeno i majkama porodiljama koje su poljoprivrednice, da imaju pravo na porodiljsko bolovanje, da majke koje rade na privremenim i povremenim poslovima, takođe imaju pravo na porodiljsko bolovanje, da majke koje rade na osnovu ugovora o delu, takođe imaju pravo na porodiljsko bolovanje, ali i da se roditeljski dodatak svim majkama poveća i to na taj način što će za prvo dete biti jednokratno isplaćen iznos od 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara za 24 meseca, mesečno, za treće dete 12.000 u vremenskom periodu od 10 godina, a za četvrto dete 18.000 dinara u vremenskom periodu od 10 godina.

Da li je to iko pre Aleksandra Vučića radio? Nikada niko. To je briga za decu, to je briga za natalitet. Želim da kažem još jednu ohrabrujuću vest, u našoj najvećoj GAK u Srbiji, u Narodnom frontu, ove godine, rodiće se 7.800 beba. To je najviše beba u zadnjih 20 godina. Naravno, takođe želim da istaknem da naša poslanička grupa, moto naše poslaničke grupe je borba za život, borba za više radnih mesta, borba za ekonomiju, a moto Dragana Đilasa izgleda da je smrt, jer on i njegova politika jesu u savezu sa smrtonosnim virusom, a to je virus Kovid 19.

Takođe, želim da naglasim, a naravno, ova sredstva su i ove godine projektovana u budžetu Republike Srbije za 2021. godinu i nalaze se na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali moram da naglasim da u Vladi ima još jedno ministarstvo, a to je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, da je pitanje demografije u stvari jedno multidisciplinarno pitanje i da pitanje dece se nalazi u mnogim drugim razdelima ne samo u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Kada su u pitanju najranjiviji, a to su ponovo deca, Dragan Đilas je u vreme vršenja vlasti u Beogradu, ostao dužan porodiljama 400 miliona dinara. Danas porodilje direktno na račun dobijaju tačno u dan i tačno u predviđenom iznosu svoje porodiljske dodatke.

Takođe, Dragan Đilas je u vreme vršenja svoje vlasti otimao i od onih najugroženijih i najsiromašnijih, čije su prinadležnosti opredeljene na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pa je takođe njih skratio za 120 miliona dinara, a to su ljudi koji su samo tražili novac za hleb.

Dragan Đilas ni za to nije imao da im da, ali je zato imao dovoljno iz budžeta da puni svoje privatne džepove i da se obogati za 619 miliona evra.

Još nešto moram da napomenem. Da li je iko pre Aleksandra Vučića pomenuo naše heroje, naše borce sa Košara i Pašika? Nikada niko.

Dragan Đilas i ta žuta tajkunska družina i pljačkaška, stidela se naših boraca koji su branili našu otadžbinu 1999. godine i neki od njih su dali i svoje živote.

Aleksandar Vučić duboko se poklanja svima onima i poklonio se svim onim mladim vojnicima koji su izgubili svoje živote na Košarama i na Pašiku, ali takođe sa poštovanjem se odnosi i prema onim borcima koji su preživeli i koji su vodili tu najstrašniju bitku za odbranu naše otadžbine.

Da li je iko pre Aleksandra Vučića, zločinačko bombardovanje NATO agresora, koje je bilo započeto 24. marta 1999. godine, trajalo je 78 dana i tokom kojeg je stradalo dosta dece, a među njima i mala Milica Rakić, beba na noši, među njima i trudnica pred porođajem u Nišu i drugi nevini građani, da li je iko tu akciju nazvao svojim pravim imenom? Niko.

Dragan Đilas je tu akciju nazivao – Milosrdni anđeo, to verovatno da bi se dodvorio onima koji su ga možda podržavali na vlasti.

Na kraju, naravno da budžet za 2021. godinu je i razvojni sa aspekta, pre svega izgradnje infrastrukturnih projekata i tu moram da navedem i projekte koji se odnose ponovo na zaštitu ovih najranjivijih grupa, jer je Dragan Đilas u vreme vršenja svoje vlasti činio sve da upravo te najranjivije grupe opljačka.

Ovim budžetom predviđena su i ulaganja u infrastrukturu, ustanove socijalne zaštite, u centre za socijalni rad i naravno mnoge druge projekte koji se odnose na informatičku bazu, informatičku povezanost centara za socijalni rad sa drugim institucijama, kako bi centri bili u službi građana i kako bi centri umesto građana odrađivali administrativne procedure sve one koje mogu kroz povezani sistem. Zahvaljujem.