Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, danas je 11. oktobar, dan grada Leskovca, i ovom prilikom želim da čestitam građanima, mojim Leskovčanima i gradonačelniku dr Goranu Cvetanoviću, ovaj jubilej.

Danas ću govoriti o trećem benefitu i resursu koji poseduju Leskovčani, ekološkom. Pored centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pored regionalne sanitarne deponije „Željkovac“, o površinskoj akumulaciji Barje i postrojenju za preradu i prečišćavanje površinske vode „Gorina“. Naoko 30 kilometara od Leskovca, u gornjem toku reke Veternice, izgrađena je višenamenska veštačka akumulacija Barje koja je definisana kao ključni objekat budućeg jablaničkog vodovodnog podsistema koji će se razvijati kao deo donjeg južnomoravskog regionalnog sistema vodosnabdevanja. Brana i akumulacija Barje danas služi za vodosnabdevanje stanovništva i privrede grada Leskovca, zaštitu Leskovca od poplava, poboljšanje kvaliteta vode reke Veternice u malovodnim periodima, prihvatanje i zadržavanje nanosa, a postoji mogućnost korišćenja hidroenergetskog potencijala brane i akumulacije.

Iz akumulacije se vodom snabdeva grad Leskovac i 75 naselja, sa oko 150.000 stanovnika, zdravom pijaćom vodom. Ukupan kapacitet postrojenja za prečišćavanje vode iznosi 840 litara u sekundi, koji zadovoljava potrebe građana i privrede Leskovca. Za razliku od nekih gradova u Srbiji, građani Leskovca u kontinuitetu, bez prekida, na svojim slavinama imaju pijaću vodu visokog kvaliteta, čija se zdravstvena ispravnost svakodnevno kontroliše od nadležnih institucija.

Realizacijom projekata koji su finansirani iz donacija u okviru KfV projekta u Leskovcu je definisana dinamika ulaganja u vodovodni sistem grada Leskovca. Do 2022. godine bi trebalo da se sva naselja za koja postoji ekonomska opravdanost priključe na vodovodni sistem koji se snabdeva vodom iz postrojenja za preradu vode „Gorina“ . Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas je zadovoljstvo učestvovati u raspravi u pojedinostima na Zakon o zaštiti životne sredine, obzirom da je grad Leskovac odakle dolazim, ima tri važna ekološka resursa na koje smo ponosni. To su Centralno postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda, to je akumulacija Barje i vodosistem Barje sa fabrikom vode u Gorini, i naravno, regionalna sanitarna deponija Željkovac, na koju pored grada Leskovca i šest okolnih opština dovoze i odlažu čvrst komunalni otpad.

Predloženim izmenama i dopunama zakona, u članu 1. i 2. predlaže se izuzetak od obaveze sprovođenja javnog konkursa za sredstva Zelenog fonda Republike Srbije, za pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU. Šta to znači? U praksi je ogledni primer, problem sa kojim se grad Leskovac susreo pri realizaciji projekta izgradnja postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda, koje je finansirano od strane IPA fonda EU u vrednosti od 10,4 miliona evra.

Kao što vam je dobro poznato, grad Leskovac je uspešno završio prvu fazu projekta, ali da je pri nastanku druge faze koja je odvojeni deo projekta imao problema upravo zbog sprovođenja javnog konkursa i zahteva EU, da se projekti iz IPA fondova sprovode prema utvrđenoj metodologiji za takvu vrstu projekta koju naše zakonodavstvo ne prepoznaje.

Morali smo da odaberemo ponuđače, otkažemo angažman, jer nije bilo mogućnosti da pripremi tendersku dokumentaciju na odgovarajući način, što je dovelo do odstupanja termina plana za realizaciju samog projekta. Uloženim zajedničkim naporima, Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine Vlade Republike Srbije i grada Leskovca, kao partneri na projektu sa svojim angažovanjem završili su tendersku dokumentaciju i odabrali izvođača radova, sa kojim je aprila 2017. godine, potpisan ugovor o projektovanju i izgradnju druge faze postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu u vrednosti od 3 miliona evra.

Grad Leskovac je na vreme uočio potrebe svojih sugrađana, imao viziju da realizacijom brojnih projekata doprinese zaštiti životne sredine, održivom razvoju grada i doprinese stvaranju konkurentne privredne klime i da bude primer dobre prakse drugim jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji. Naime, grad Leskovac je kao malo koja lokalna samouprava može pohvaliti da ima visok stepen izgrađene komunalne infrastrukture, oblasti vodosnabdevanja, kanalisanja, prečišćavanja otpadnih voda i upravljanju otpadom.

Kao što je poznato, Srbija u ovom trenutku prečišćava tek oko 8% komunalnih otpadnih voda, a do 2041. godine plan je da se u potpunosti saglasimo sa evropskim standardima za ovu oblast, što znači da u narednih 23 godine je potrebno izgraditi 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda ukupne vrednosti oko pet milijardi eura.

Marta 2016. godine na ušću Veternice Južne Morave u selu Bogojevce, na površini od preko 6 hektara završeni su svi radovi na savremeno opremljenom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda što predstavalja prvu fazu projekta, linije voda sa delimičnim tretmanom mulja. Druga faza, kompletiranje linije mulja obuhvata digestiju mulja i proizvodnju biogasa u toku realizacije. Lokalna samouprava je obezbedila komunalne uslove uz sve ovo finansijski sa aspekta obezbeđenja sredstava za uslove, saglasnost i dozvola i kompletnom administracijom.

Treća faza projekta predstavlja proširenje kanalizacione mreže u okviru projekta ORIO, Holandske Vlade u iznosu od osma miliona evra, a projekta obuhvata izgradnju 90 kilometara kanalizacione mreže, 16 prigradskih naselja, čime će se steći uslovi da oko 20.000 stanovnika bude priključeno na ovu mrežu.

Mogu sada sa ponosom da kažem da u je u ponedeljak 8. oktobra 2018. godine, zvanično potpisan Sporazum o dodeli besplatnih sredstava za fazu implementacije projekta ORIO, izgradnju kanalizacione mreže, treća komponenta projekta upravljanja otpadnim vodama grada Leskovca, na kome ste i vi ministre prisustvovali pored holandskog ambasadora i naravno, gradonačelnika grada Leskovca, dr Gorana Cvetanovića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Trivan sa saradnicima, još jedan ekološki resurs koji poseduje grad Leskovac, pored centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, je svakako regionalna sanitarna deponija Željkovac.

Komunalni otpad se organizovano prikuplja i iznosi iz grada Leskovca u 80% teritorije naselja, na teritoriji grada. Za sakupljanje i odlaganje čvrstog komunalnog otpada, na teritoriji grada Leskovca, kao Jablaničkog okruga zadužena je kompanija „Por“ Leskovac, formirano preduzeće od strane austrijske kompanije „Por Venet i Veber“ grada Leskovca, kao javno privatno partnerstvo.

Formiranjem ovog preduzeća, organizovano sakupljanje, odvoženje komunalnog čvrstog otpada u mnogome je poboljšan. Komunalni otpad se odvozi posebnim vozilima i odlaže na regionalnu sanitarnu deponiju Željkovac.

Sanitarna deponija Željkovac, kojom upravlja PVV DOO Leskovac, je deo nacionalne strategije upravljanja otpadom kojim je predviđeno da se u Republici sagradi 29 regionalnih deponija, 44 sabirne stanice, 17 reciklažnih centara. Sanitarna deponija Željkovac izgrađena po najvišim ekološkim standardima, a prostire se na površini od 80 hektara sa zaštitnim pojasom površine od 30 do 40 hektara. Izgrađen je centar u kome se vrši selekcija prikupljenog komunalnog otpada.

U skladu sa nacionalnom strategijom o upravljanju otpadom i Zakonom o upravljanju otpadom, grad Leskovac je izradio lokalni plan upravljanja otpadom koji definiše preduslove za održivi integralni sistem upravljanja otpadom za dugoročni period od 10 godina.

Aktivnosti koje grad Leskovac sprovodi a koje doprinose uspostavljanju saradnje između lokalne samouprave i javnosti, kao i jačanju ekološke svesti građana a na osnovu Arhonske konvencije, i seta nacionalnih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, su saradnja sa obrazovnim institucijama, organizovanje tribina, okruglih stolova i seminara iz oblasti uspostavljanja seminara, ali najbitnija akcija jeste akcija čišćenje divljih deponija na teritoriji grada Leskovca koja se sprovodi od septembra 2013. godine i ukupno je očišćeno 250 lokacija i odneseno preko 3.000 tona čvrstog komunalnog otpada.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, zahvalio bih se svim penzionerima koji su imali razumevanja za svoju državu onda kada je bilo najteže i merama štednje omogućili bolju budućnost našoj zemlji i našoj deci.

Zato smo i uspeli da grad Leskovac primer dobre prakse u više oblasti, kao prvi grad u Srbiji koji je svoj plan odbrane usaglasio sa planom odbrane Republike Srbije, kao i drugi grad po uspešnosti u popisu nelegalno izgrađenih objekata.

Leskovac je primer dobre prakse i kada je u pitanju socijalna zaštita, zbog čega smo drugi grad u Srbiji po visini namenskih sredstava koje je Ministarstvo za rad opredelilo lokalnim samoupravama za unapređenje i razvoj usluga socijalne zaštite.

Jedan od primarnih ciljeva zadataka leskovačke lokalne samouprave je stalni rad na poboljšanju kvaliteta života dece. U renoviranju obrazovnih ustanova do sada smo iz budžeta grada Leskovca uložili 75 miliona dinara, a sve kako bi se đacima obezbedile tople učionice i bolje mesto za učenje. Gotovo da ne postoji škola u gradu u kojoj nije bilo značajnih investicija.

Osim gradskih, novi sjaj su dobile mnoge škole u selima poput Pečenjevca, Čekmina, Drćevca, Gornjeg Krajinca. Nova škola izgrađena je u Svircu, naravno, uz pomoć Ministarstva prosvete i Vlade Republike Srbije.

Pored toga, u školi za osnovno i srednje obrazovanje, muzičkoj školi „11. oktobar“, opremljena je i prva senzorna soba u Leskovcu, a izgrađen je i plato za korektivne vežbe. Uspehe učenika muzičke škole lokalna samouprava svake godine nagrađuje kupovinom klavira. Do sada je nabavljeno pet pijanina u poslednjih pet godina.

Osnovne škola „Petar Tasić“ u Leskovcu i „Aca Sinadinović“ u Predejanu dobile su nove fiskulturne sale, a u toku je izgradnja sale u školi „Vožd Karađorđe“ u Leskovcu. Izgrađeno je šest terena za male sportove, kao i 120 malih i pet velikih mobilijara kako bi leskovački mališani i omladina imali adekvatno mesto za igru i bavljenje sportom, Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, i ovog puta želim da izrazim zahvalnost svim penzionerima koji su imali razumevanja za svoju državu onda kada je bilo najteže i merama štednje omogućili bolju budućnost našoj zemlji.

Budućnost Srbije i kraj iz koga dolazim je svakako poljoprivreda. Na poljoprivredu, jednu od glavnih grana privrede, leskovački kraj se u velikoj meri oslanja, svesni činjenice da je za opstanak našeg sela neophodno da poljoprivredni proizvođači ostanu na svojim imanjima i da ih održavaju, država Srbija i grad Leskovac ulažu značajna sredstva kako bi im pomogli.

Primera radi, kroz projekat elektrifikacije polja, Leskovačkom kraju, uloženo je 65, 6 miliona dinara. Izgrađeno je preko 37 kilometra elektro mreže i 220 gazdinstava u pet sela gde smo dobili mogućnost navodnjavanja na struju što je ekonomski znatno isplativije.

Pored navodnjavanja na struju, ovim poljoprivrednim proizvođačima kroz projekat elektrifikacije polja omogućeno je grejanje plastenika u zimskom periodu, kako bi što ranije plasirali svoje proizvode na tržištu.

Resorno ministarstvo za 2018. godinu izdvaja značajna sredstva za nastavak elektrifikacije polja. Pored poljoprivrede, Leskovac postaje i vrlo značajan industrijski grad, inostrane kompanije zapošljavaju blizu 5.000 Leskovčana, a zahvaljujući velikom angažovanju gradonačelnika Leskovca, doktora Gorana Cvetanovića sve veći broj stranih kompanija se interesuje za otvaranje svojih fabrika u naš grad.

Tome je doprinela i kupovina imovine „Jugoekspresa“ iz sintetike za koji grad Leskovac izdvojio ukupno 70 miliona dinara. Vlada Republike Srbije za adaptaciju zgrade sintetike izdvojila 185 miliona dinara. Vrlo brzo tamo će se useliti turske kompanije „DŽimsi“ sa kojim će zaposliti još tri stotine radnika. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, izmenama i dopunama ovog zakona podstiče se razvoj Republike Srbije i povećanje investicija u poljoprivredi.

Na samom početku ovog izlaganja, zahvalio bih se svim penzionerima koji su imali razumevanja za svoju državu onda kada je bilo najteže i merama štednje omogućili bolju mogućnost našoj zemlji. Raduje me da će konačno penzioneri imati veće penzije, između 9% i 13%, u odnosu na 2014. godinu, pre privremenog smanjenja penzija.

Kao primer dobre prakse navešću Leskovac, grad iz kojeg dolazim. Najveći procenat neaktivnog stanovništva u Leskovcu čine penzioneri sa 21,50%, dok su na drugom mestu deca mlađa od 15 godina sa 14,57%. Od ukupnog broja stanovnika, 54,73% stanovnika bavi se poljoprivredom. Shodno tome, grad Leskovac polaže veliki akcenat na razvoj sela i podsticaje u oblasti poljoprivrede. Iz gradske kase na ime podsticaja, podvući ću, u poljoprivredi u periodu od 2013. do 2017. godine isplaćeno je preko 127 miliona dinara. Samo u decembru prošle godine isplaćeno su 823 poljoprivredna proizvođača u iznosu blizu 18 miliona dinara. U periodu od 2014. do 2017. godine, poljoprivredni proizvođači u iznosu od ukupno 3.320 njih je dobilo subvencije. Od 2014. do 2017. godine utrošeno je 11 miliona dinara iz budžeta grada Leskovca za nabavku protivgradnih raketa koje su podeljene strelcima.

U 2015. godini Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca je raspisao konkurs o programu mere subvencionisane kamate za dugoročne poljoprivredne kredite. Na osnovu ovog konkursa, 101 poljoprivredni proizvođač je ispunio uslove i ostvario pravo na povraćaj 50,3% od obračunate kamate. U 2018. godini planira se isplata finansijskih podsticaja u iznosu od šest miliona dinara. Po programu mera, modernizacija i tehnička opremljenost poljoprivrednih proizvođača, udruženja i zadruga, pravo na podsticaj ostvarilo je 1.515 poljoprivrednih proizvođača, a od ovog broja 33 njih su dobili muzilice, a 73 poljoprivredna proizvođača ostvarilo je podsticaje za kupovinu atomizira. Takođe je bio raspisan konkurs po programu mera za unapređenje proizvodnje u zaštićenom prostoru, plastenička proizvodnja, pravo na podsticaj ostvarilo je 360 poljoprivrednih proizvođača za nabavku plasteničkih folija.

U prethodnim godinama grad Leskovac, preko Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, podržao je sledeće manifestacije: „Dani višnje“ u selu Lipovica, „Dani kruške“ u Vučju, „Dani jagode“ u selu Dušanovo, „Dani krompira“ u Pečenjevcu, „Dani paprike“ u selu Donja Lokošnica, Sajam tradicionalnih proizvoda i rukotvorina Srbije u organizaciji Doma kulture Brestovac, Sajam leskovačkog ajvara i zimnice u organizaciji udruženja u 2015, 2016, 2017. i 2018. godini. Takođe, grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini, uz finansijsko učešće Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, ostvario nekoliko veoma bitnih projekata, a Ministarstvo je učestvovalo i do 70% od vrednosti projekata. Prvu sanaciju i uređenje atarskih puteva, ovim projektom je od 144 naseljena mesta obuhvaćeno 90, a vrednost projekata na tri godine je 62 miliona dinara. Ukupno je sanirano 167 kilometara atarskih puteva.

Ministarstvo je pomoglo gradu u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50%, a u 2016. godini sa 47% od vrednosti projekata. Takođe, projektom komasacije zemljišta obuhvaćeno je 1.100 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta je 22 miliona dinara. Projekat je sproveden u 2014, 2015. i 2016. godini. Ministarstvo je takođe uzelo učešće sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekta ostvarena je sa 81%, a krčenje starih zasada vinove loze i voćnih zasada je ovih projektom obuhvaćeno 165 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta je 29 miliona dinara. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, u Opštoj bolnici Leskovac razvoj gastroenterologije, posebno digestivne endoskopije ili endoskopije organa za varenje počinje davne 1984 godine. Prvi edukator za lekare iz oblasti digestivne endoskopije u bolnici Leskovac bio je prof. dr Tomislav Tasić, a kasnije i poznati gastroenterolog prof. dr Bojan Malovski koji je pored ostalog radio endoskopsku metodu vađenja kamenca iz žučnih puteva i značajno doprineo edukaciji kadrova iz oblasti gastroenerologije.

Uzlazni trend razvoja gastroenerologije u ovoj bolnici nastavio se sa povratkom doktora medicinskih nauka, Saše Grgova, sa subspecijalizacije iz gastroenerologije 1994, godine i posebno nakon njegove edukacije na Univerzitetu Šiga, kraj Kjota u Japanu. Doktor Saša Grgov, načelnik službe interne medicine i rukovodilac edukacionog centra Opšte bolnice Leskovac, uveo je više vrhunskih endoskopskih metoda u rutinsku kliničku praksu i posebno radio na formiranju endoskopskog tima baveći se edukcijom drugih lekara.

Pored toga, međurutinske endoskopske intervencije, koje se obavljaju u Opštoj bolnici Leskovac, spada endoskopska hemostaza ili saniranje krvarećih promena u digestivnom traktu najsavremenijim metodama, čime je izbegnuta kod većine pacijenata hirurška intervencija, koja je u mnogim slučajevima rizična zbog lošeg opšteg stanja pacijenta.

S obzirom na izvanrednu saradnju vrhunskog endoskopskog tima dr Saše Grgova i isto tako vrhunskog laparoskopskog hiruškog tima dr Predraga Ivanovića, hirurga iz Opšte bolnice Leskovac, planira se u skorije vreme dovođenje novog pristupa endoskopskog uklanjanja većih tumora sa lateralnim širenjem u debelom crevu pod laparoskopskom kontrolom. To obezbeđuje dodatnu sigurnost u radu, a benefit za pacijente je uklanjanje ovih tumora, bez resekcije tog dela debelog creva, odnosno očuvani integritet creva.

Sve u svemu, poštovani ministre, sve ovo što sam izneo prethodnih dana i danas, navodi da Opšta bolnica Leskovac staje rame uz rame sa kliničkim centrima Srbije, a sve naravno uz veliku pomoć Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja, na čijem ste vi čelu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Lončar sa saradnicima, lokalna samouprava grada Leskovca uspela je uz pomoć Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja da napravi istorijska ulaganja u Opštu bolnicu Leskovac. Renovirana su odeljenja onkologije i dečje neuropsihijatrije, takođe, novo ruho je dobio i EEG kabinet na kome su renovirani fasada, podovi, sanitarni čvor, nadstrešnica, a uređen je i park ispred kabineta. Slični radovi izvedeni su i na Odeljenju bolesti zavisnosti i dnevnoj bolnici psihijatrije, što znači da je čitav ovaj kompleks dobio potpuno novi izgled. Ne postoji bolnička služba u kojoj barem nešto nije urađeno, od uređenja prostorija, sanitarnih čvorova, zamene podova, do rekonstrukcije kanalizacione mreže i toplovoda. Oko četiri miliona dinara iz donatorskih i sopstvenih sredstava bolnica je uložila u renoviranje odeljenja urologije, ortopedije, ginekologije i pedijatrije, službe za internu medicinu i gastroenterologije.

Početkom ove godine zgrada Službe za infektivne bolesti, nakon 70 godina, doživela je potpunu rekonstrukciju. Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima za ovu namenu izdvojila je 46 miliona dinara. Sada se možemo pohvaliti time da posedujemo jedno od najsavremenijih odeljenja namenjenih ovoj grani medicine u Srbiji. Poslednja donacija koja će našoj opštoj bolnici omogućiti izgradnju i opremanje centralne sterilizacije jeste donacija aparata za sterilizaciju Fondacije NJ.K.V. Princeze Katarine, u vrednosti od 360.000 dolara. Aparaturu za sterilizaciju dobili smo od Ministarstva zdravlja. Opštu bolnicu Leskovac takođe očekuje rekonstrukcija glavne zgrade koju će finansirati Kancelarija za javna ulaganja u iznosu od 620 miliona dinara.

Na kraju, govoriću o zdravlju, ne smemo zaboraviti ni brigu o našim najstarijim stanovnicima. U rekonstrukciju ustanove za odrasle i starije uloženo je 62,2 miliona dinara, a grad je ranije u zamenu stolarije u ovoj ustanovi uložio 5,6 miliona dinara. Takođe, podsetio bih i na uređenje boravka za starije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, lokalna samouprava grada Leskovca je u proteklih pet godina uložila značajne napore da građanima obezbedi bolje i kvalitetnije lečenje, savremene aparate i moderne ambulante.

Dakle, poslednjih pet godina grad Leskovac je u Dom zdravlja Leskovac uložio blizu 800 hiljada evra. Uspeli smo da renoviramo sve 34 ambulante na teritoriji našeg grada, od kojih su mnoge bile u jako lošem stanju. Radili smo i na poboljšanju kvaliteta lečenja u domu zdravlja. Stomatologija je potpuno renovirana, a nabavljene su i tri nove stomatološke stolice. U rekonstrukciju hirurškog saugera, podova, prozora, ugradnju led-reflektora, nabavku stomatoloških instrumenata i materijala uloženo je oko tri miliona dinara.

Zahvaljujući donacijama kompanije zdravlja „Aktavis“ i „Jura“, nabavljena su dva nova kolor-doplera, ultra-zvuk aparata, jedan za potrebe ginekologije a jedan za službu za radiološku dijagnostiku.

Za protekle četiri godine lokalna samouprava grada Leskovca je sredstva domu zdravlja prebacila na ime zarada zdravstvenih radnika u iznosu od 600 hiljada evra, po odluci gradskog veća i Skupštine grada Leskovca, što ukupno iznosi milion i 400 hiljada evra zajedno sa prethodnim ulaganjima.

Ako se uzme u obzir da smo za ovaj isti period od pet godina smanjili broj upošljenika za 250, 105 upošljenika u skladu sa kadrovskim planom je prešlo u opštu bolnicu Leskovac a ostali otišli prirodnim odlivom, finansijski gledano smanjili smo obaveze prema RFZO u iznosu od milion i 500 hiljada evra na godišnjem nivou.

Racionalizacijom radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti smanjen je broj upošljenika za još 39 i na ime otpremnine od Ministarstva zdravlja dobili ukupno 154 miliona dinara.

Na ovaj način, poštovani ministre, Dom zdravlja Leskovac, posle skoro jedne decenije, nema više neugovornih radnika. Napominjem da na današnji dan Dom zdravlja Leskovac ne duguje za lekove, sanitetski materijal, energetike i ostale materijalne troškove i nema ni dinara nenamenskog trošenja.

Nadamo se da će komisija Ministarstva zdravlja, prilikom davanja novih saglasnosti za radna mesta imati u vidu sve ove prethodne činjenice i odgovoriti pozitivno na zahtev, jer smo po broj upošljenika pali za 19 ispod propisanog kadrovskog plana. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Lončar sa saradnicima, Opšta bolnica Leskovac je druga po veličini u Srbiji. Zbrinjava oko 220.000 stanovnika Jablaničkog okruga i 2017. godine je proglašena za najbolju regionalnu bolnicu, a direktor Opšte bolnice Leskovac dr Nebojša Dimitrijević za menadžera godine od strane Evropske poslovne asocijacije i komiteta „Sokrat“. Kao i ranije, i ove godine u martu mesecu kompanija „Jura“ je donirala nove instrumente za odeljenje hirurgije i ultrazvučni aparat službi radiologije, a sve u dogovoru sa lokalnom samoupravom i prvim čovekom grada Leskovca dr Goranom Cvetanovićem, koji ovu republičku instituciju često ističe u prvi plan.

Poseban značaj imaju novi instrumenti za laparoskopsku hirurgiju, čime je kvalitet i broj minimalno invazivnih procedura značajno porastao. Na čelu tima za laparoskopsku hirurgiju je doktor Predrag Ivanović, sadašnji direktor hirurškog sektora Opšte bolnice Leskovac. Zajedno sa načelnikom anestezije, specijalizantima opšte hirurgije, instrumentarkama, prate se moderni trendovi, što ističe u prvi plan kvalitet i efikasnost u lečenju hirurških pacijenata. Već dugo za ovaj tim operacije žučne kese i slepog creva su isključivo predmet laparoskopskog pristupa lečenju. Takođe, značajan procena kila, prednjeg trbušnog zida i dijagnostičkih procedura, kao i lečenje venskih ulkusa rade kao minimalno invazivne procedure.

Ovi ljudi, naravno, pamte prvog učitelja doktora Radova Markova iz Subotice, koji je krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina prenosio svoje znanje i veštinu leskovačkim hirurzima. Danas imaju nesebičnu pomoć hirurga Blagoja Đukanovića, KBC „Bežanijska kosa“ i Mladena Janića, Opšta bolnica Pančevo, u obuci za laparoskopske operacije debelog creva. Ovaj program je sada pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i vas, ministre Lončar. Na čelu programa je lično vodeći evropski instruktor prof. dr Amdžad Parvajz iz Engleske, osvedočeni prijatelj srpskih hirurga. U planu je i saradnja sa prof. dr Bjelovićem u lečenju želudačnih kila.

Ovakvi rezultati laparoskopskog tima su proizašli iz napornog i predanog rada i učenja. Redovne posete sastancima, praćenju operacija uživo i poseta kursevima u inostranstvu spadaju u obavezan deo aktivnosti tima. Takođe saradnja sa našim uglednim lekarima Leskovčanima iz inostranstva dodaje poseban kvalitet u radu. Za kraj jula zakazan je i sastanak u Opštoj bolnici Leskovac, na kome će se izlagati dve hirurške teme iz pomenute oblasti i dr Predrag Andrejević, hirurg sa Malte, ujedno i predsednik Društva malteško-srpskog prijateljstva.

Sve ovo zajedno i posebno kroz timski rad dalo je značajne rezultate i uvrstilo Opštu bolnicu Leskovac u red prepoznatljivih upravo po rezultatima iz oblasti minimalno invazivne hirurgije. U toku instaliranja opreme za trening mladih lekara specijalista i lekara za specijalizaciju radi se o laparoskopskom stubu iz 1999. godine, koji je osvežen novim monitorom i koji će poslužiti kao sredstvo u sticanju bazičnih laparoskopskih veština. Smatramo da ćemo na ovaj način dramatično promeniti pristup u lečenju velikog broja hirurških pacijenata u korist ove toliko dinamične grane, gde i robotika zauzima sve značajnije mesto. U Opštoj bolnici Leskovac posebno cenimo i doprinos gastroenterološkog tima kojim rukovodi dr Saša Grgov.

Na kraju, o pozitivnim trendovima svedoči interventna kardiologija, moderna hemodijaliza, veliki broj izvedenih operacija, ugradnja veštačkog kuka i kolena, izvanredna podrška službi dijagnostike, kao i brza i precizna patohistologija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući Arsiću.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom, u Obiliću, kod Bojnika, podignuto je spomen-obeležje ratnicima iz ovih krajeva koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. Stanovnici Bojnika i okolnih mesta su teško stradali u bugarskim zverstvima na ovim prostorima, a dali su veliki doprinos Topličkom ustanku kao njegovi učesnici.

Na mestu gde su 17. februara 1942. godine bugarski okupatori streljali više od 500 civila, vojnika, vojnike iz susednog Dragovca, pretežno žene, deca, starih ljudi, nalazi se spomen-groblje, na kome se svake godine održava komemorativni skup i čita „Povelja živih“.

Poslednja decenija XX veka protekla je u znaku građanskih ratova i završena NATO bombardovanjem na Srbiju. Mnogi Leskovčani i meštani okolnih sela su poginuli u ovim ratovima, gde su im porodice i zahvalni građani podigli spomen-ploče na mestu življenja.

Posebno teške posledice i trajnu prazninu ostavilo je bombardovanje mosta kod Grdelilčke klisure 12. aprila 1999. godine. U putničkom vozu koji je prolazio tuda, život je izgubilo 15, a ranjeno 44 putnika.

Na ovom mestu podignut je spomenik žrtvama NATO agresije na SR Jugoslaviju, o kome se grad Leskovac, obzirom na značaj spomenika, redovno stara.

Jedno od najznačajnijih spomen-obeležja iz vremena Prvog svetskog rata na jugu Srbije nalazi se u Surdulici, gde je novembra 1915. godine pa sve do kraja rata ubijeno i izmasakrirano oko 3.000 Srba iz svih delova Kraljevine Srbije. U Surdulici je formiran Odbor za podizanje spomenika mučki ubijenim Srbima koji je oktobra 1919. godine uputio proglas svim Srbima, Hrvatima i Slovencima za prikupljanje dobrovoljnih priloga za podizanje spomen-kosturnice. Kamen temeljac je postavljen na Vidovdan, 28. juna 1922. godine i tada je otpočela gradnja jedinstvenog kompleksa škole i spomen-kosturnice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, Spomen-park na Hisaru, koji čini Statuta pobede i 17 kamenova sa imenima najistaknutijih boraca leskovačkog kraja u Drugom svetskom ratu, grad Leskovac je ove godine detaljno uredio u memorijalni kompleks koji je godinama bio zapušten i izložen propadanju.

To je sada mesto koje će ponovo posećivati mladi, jer je ranije bilo namenjeno za kolektivne posete dece predškolskog i školskog uzrasta. U toku juna meseca 2018. godine, posle više od 40 godina, na ovom prostoru organizovana je dečija manifestacija pod nazivom „Spomen-park 2018.“ na kojoj su učestvovala sva deca predškolskog i školskog uzrasta.

Narodni muzej u Leskovcu osnovan je 1948. godine i bio je smešten u kući Bore Dimitrijevića Piksle, koji je izgrađen u drugoj polovini 19. veka u tzv. balkanskom stilu.

Godine 1974. godine izgrađen je novi objekat u koji su preseljene zbirke muzeja. Muzej je kompleksnog tipa jer prikuplja, proučava i prezentuje istorijsko-umetničke predmete iz arheologije, istorije, etnologije, istorije umetnosti, od praistorije Leskovca i okoline do danas.

Krunu višedecenijskog rada muzeja predstavlja stalna postavka „Vremeplov leskovačkog kraja“ otvorena 9. maja 2015. godine. To je prva faza rekonstrukcije stalne postavke iz 1974. godine i prikazuje život stanovnika Leskovačkog kraja od neolita do kasnog turskog doba. U dva arhitektonska dela, predstavljeno je osam hiljada godine istorije.

U prvom delu u vitrini oblika piramide simbolično je prikazano arheološko blago Hisara, brda iznad Leskovca, koje predstavlja najbogatije nalazište brnjičke kulturne grupe iz 14. veka pre naše ere.

Iz perioda rimske dominacije, predstavljen je zlatni nakit sa lokaliteta Mala Kopašnica. Srednjevekovna istorija oslikava Dubočicu i vreme Nemanjića, vreme despotovine i razvoj grada u vreme Turaka.

Prostorom koji svedoči o srednjem veku dominira figura srpskog viteza Nikole Skobaljića u prirodnoj veličini i pod punom ratničkom opremom. Posebno mesto dobio je i leskovački Panađur, najveći i najpoznatiji vašar na Balkanu, na koji su dolazili dubrovački trgovci i trgovci iz čitavog regiona.

U drugom arhitektonskom delu postavke, predstavljen je arheološki lokalitet Caričin grad, mesto rođenja cara Justinijana Prvog. Deo postavke u Caričinom gradu koji se nalazi na preliminarnoj UNESKO listi svetske kulturne baštine, čini materijal prikupljen u stogodišnjim istraživanjima. U okviru etnologije, postavka prati period od turskog doba do danas, razvoj zanatstva, trgovinu, privredu i običaje leskovačkog kraja.

Deo postavke koji se odnosi na Prvi svetski rat sadrži dokumente, fotografije, oružje i vojnu opremu vojnika iz ovog područja. Radnički pokret između dva svetska rata prikazuje razvitak, organizaciju i delatnost radničkog pokreta u leskovačkom kraju od 1918. do 1941. godine.

Leskovački proletarijat je u ovom periodu organizovao velike štrajkove u cilju poboljšanja ekonomskog položaja i sticanja političkih prava, ali, takođe, to je period zlatnog doba Leskovca, sveukupni procvat i napredak grada u kome je dobio sa pravom sinonim leskovačkog malog Mančestera.

O tom periodu ću govoriti u sledećem amandmanu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, na teritoriji grada Leskovca nalazi se 36 spomenika, od toga 10 u samom gradu i 26 u prigradskim naseljima i selima, 14 spomen česmi, od kojih je jedna u samom gradu, 40 spomen bisti, od kojih je 23 u samom gradu i 17 u okolnim mestima, i 124 spomen ploča, od toga 28 u samom gradu i 96 u okolnim mestima.

Od ovih spomen obeležja, oko dve trećine je posvećeno Drugom svetskom ratu, zatim ratovima od 1912. do 1918. godine, te ratovima od 1990. do 1999. godine, dok su jedan spomenik i jedna spomen ploča posvećeni Drugom srpsko – turskom ratu od 1877. do 1878. godine. Sva spomen obeležja su podignuta u 20. veku, a većina u njegovoj drugoj polovini.

Oslobodilački ratovi su pokazali nesalomivost duha srpskog naroda koji počiva na njegovim karakternim osobinama i bogatom istorijskom sećanju. Sem usmene i pisane reči, veliku ulogu u negovanju tog sećanja imaju ratni memorijali.

Za Leskovčane su posebno značajni spomen park na Hisaru koji čini statua pobede i 17 kamena sa imenima najistaknutijih boraca leskovačkog kraja u Drugom svetskom ratu, zatim, spomen obeležje Arapova dolina u kojoj je streljano 500 rodoljuba 1941. godine, te spomenik palim za slobodu koji se nalazi u centralnom gradskom parku i posvećen je palim u ratovima od 1912. do 1918. godine, a podignut je 1927. godine povodom proslave pedesetogodišnjice oslobođenja od Turaka. Takođe, spomen česma nevinim žrtvama savezničkog bombardovanja Leskovčana 1944. godine, koji se nalazi ispred apoteke Sutjeska, i spomenik poginulima u Drugom svetskom ratu u Belanovcu.

Treba pomenuti spomenik palim srpskih herojima 1915. godine koji se nalazi na putu Leskovac – Vlasotince, gde je 24. oktobra 1915. godine jedna četa trećepozivaca Trećeg pešadijskog puka poginula braneći most na Južnoj Moravi. Spomenik sedmorici neznanih junaka palih pri odbrani Leskovca 1915. godine, koji se nalazi u Kasarni „Južni logor“, otvoren 1936. godine pred državnim činovnicima, leskovačkim industrijalcima, trgovcima i građanima Leskovca. Spomenik nevino palim žrtvama u Arapovoj dolini 1917. godini nalazi se u blizini crkve na Svetoilijskom groblju. Treba istaći i spomenik austrougarskim vojnicima na groblju u selu Stopanje koji su sami austrougarski vojnici podigli svojim saborcima.

Odnos prema ovakvim memorijalima je temeljno i civilizacijsko ponašanje svakog naroda. Mesto spomenika i spomen obeležja moraju biti svetinja koja se nikada ne sme oskrnaviti. Vodeći se mišlju da se istorijska prošlost, kao osnova napretka budućnosti generacija, ne može i ne sme zaboraviti, grad Leskovac se brine i redovno održava sva pomenuta spomen obeležja o čemu govore i brojne akcije. Čelnici grada redovno se odazivaju pozivima na učešće za obeležavanje značajnih godišnjica i polažu vence na spomen obeležja. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, imperativ svake lokalne samouprave jeste smanjenje broja nezaposlenih lica.

Lokalna samouprava Grada Leskovca i gradonačelnik Goran Cvetanović je svakako učinio puno u rešavanju tog pitanja. Prema podacima iz 2012. godine broj nezaposlenih lica u Leskovcu iznosio je 22.812 lica, dok je danas smanjen za više od 5.000 i iznosi 17.225. Pored povećanja zaposlenih radnika u fabrikama, smanjenju ovog broja doprineo je i lokalni akcioni plan za zapošljavanje koji je u periodu od 2013. do kraja 2017. godine svojim programom i merama obuhvatio 961 lice. Do sada je grad za njegovu realizaciju izdvojio oko 131 milion dinara, dok visina izdvajanja za 2018. godinu iznosi 18 miliona dinara.

Inostrane kompanije zapošljavaju preko 3.500 Leskovčana i sve više se interesuju za naš grad. Tome je doprinela kupovina imovine „Jug Ekspresa“ i „Sintetike“, za koje je grad izdvojio 40, odnosno 30 miliona dinara. Vlada Republike Srbije je za adaptaciju zgrade „Sintetike“ izdvojila 185 miliona dinara. Vrlo brzo tamo će se useliti turska kompanija „DŽinsi“, koja će zaposliti još 300 radnika. Što se tiče „Jug Ekspresa“, dobar deo imovine ovog preduzeća koristi „Jura“, a trenutno smo u pregovorima da na ovom preostalom delu otvori svoju četvrtu fabriku.

Pored „DŽinsija“ i „Jure“ u Leskovcu uspešno posluju „VNB Kniting“, „Terastil“, „Autostop“, „Falke“, a do kraja godine se očekuje i pokretanje pogona „Aptiv Pakarda“, u zelenoj zoni, koju smo upravo mi, nakon dužeg niza godina pokrenuli i gde očekujemo dolazak još mnogih investitora. Britanski investitor će do kraja ove godine zaposliti oko 300 radnika, a ukupan broj radnih mesta koja će otvoriti u naredne dve godine je za 3.000 Leskovčana. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, lokalna samouprava grada Leskovca prepoznala je probleme sa kojima se susreću poljoprivredni proizvođači. Iz gradske kase na ime podsticaja u poljoprivredi u periodu od 2013. do 2017. godine isplaćeno je preko 127 miliona dinara. Samo u decembru prošle godine isplaćena su 823 poljoprivredna proizvođača u iznosu od blizu 18 miliona dinara. U periodu od 2014. do 2017. godine, poljoprivredni proizvođači su dobili subvencije, ukupno 3.320 njih. Od 2014. do 2017. godine utrošeno je 11 miliona dinara iz budžeta grada Leskovca za nabavku protivgradnih raketa koje su podeljene strelcima.

Takođe, grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini, uz finansijsko učešće Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, ostvarilo nekoliko veoma bitnih projekata, a ministarstvo je učestvovalo i do 70%.

Prvo, sanacija i uređenje atarskih puteva. Ovim projektom je od 144 naseljenih mesta obuhvaćeno 90, a vrednost projekata na tri godine 62 miliona dinara. Ukupno je sanirano 167 km atarskih puteva. Ministarstvo je pomoglo grad u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50% od vrednosti projekata, a u 2016. godini sa 47% od vrednosti projekata.

Takođe, drugi projekat je komasacija zemljišta i ovim projektom obuhvaćeno je 1.100 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta – 22 miliona dinara. Projekat je sproveden 2014, 2015. i 2016. godine. Ministarstvo je, takođe, uzelo učešće sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekta je ostvarena sa 81%. Krčenje starih zasada, … vinove loze i voćnih zasada. Ovim projektom obuhvaćeno je 165 hektara, a u tri naseljena mesta. Vrednost projekta je 29 miliona dinara. Hvala.