Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu direktno se uređuje planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i druga pitanja od značaja za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđa uslove za promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Državljanin članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini na teritoriji Republike Srbije može steći u pravnom poslu uz naknadu ili bez naknade pod uslovom da je najmanje 10 godina stalno nastanjen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta i da predmetno zemljište obrađuje najmanje tri godine uz naknadu ili bez naknade.

Takođe, određeno je da nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu bez prekida najmanje 10 godina u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda u ruralni razvoj, kao i da u vlasništvu ima mehanizaciju i opremu za obnavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Predmet pravnog posla može da bude poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, ako nije u skladu sa poslednjim zakonom određeno, kao građevinsko zemljište, ako ne pripada zaštićenim prirodnim dobrima, ne pripada ili se ne graniči sa strateškim vojnim kompleksima i zaštitnim zonama.

Državljanin članica EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini na teritoriji Republike Srbije može steći najviše do dva hektara, ako su ispunjeni svi uslovi propisani predmetnim zakonom. Odredbe se ne primenjuju u slučaju povraćaja imovine, jer se vrši u skladu sa zakonima koji se uređuju vraćanjem i oduzete imovine bivšim vlasnicima.

Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog komisije. Komisiju obrazuje zajednički ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija. Ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija sporazumno primenjuje uslove, rok, način i postupak prava preče kupovine.

Usvajanjem zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu utvrdiće se posebni uslovi kada je reč o prodaji zemlje i štitiće se interesi Republike Srbije.

Poštovani ministre Nedimoviću, grad Leskovac na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem vodi veoma aktivnu i odgovornu poljoprivrednu politiku. U skladu sa pozitivnim propisima, pre svega sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, grad Leskovac je među prvima počeo sa redovnom izradom godišnjih programa u državnoj svojini. Na osnovu izgrađenih programa uspešno i uredno sprovodi postupak izdavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini putem javnog nadmetanja.

Na teritoriji grada Leskovca, koje je jedna od najrazuđenijih u Srbiji, ima 144 katastarskih opština sa oko 13.000 poljoprivrednih katastarskih parcela u državnoj svojini zbog čega je izrada i sprovođenje programa veoma obilan posao. Do sada je izdato površine od 899 hektara, sklopljeno 98 ugovora i ukupan iznos godišnje zakupnine iznosi oko 89.000 evra.

Grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini u svojinskom učešću, u zavisnosti od projekta ili vrste podsticaja, i do 70% od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede realizovao sledeće projekte: sanaciju i uređenje atarskih puteva, komasacija zemljišta, krčenje starih zasada. Po konkursu za odobravanje i korišćenje podsticajnih sredstava u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u 2017. godini na teritoriji Republike Srbije grad Leskovac je konkurisao kod Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa pet projekata. Četiri projekta je odlukama odobreno od strane resornog ministarstva i potpisani su ugovori o dodeli novčanih sredstava.

Potpisani su ugovori o korišćenju sredstava za uređenje poljoprivrednog zemljišta komasacijom četiri projekta, izgradnja i sanacija poljskih puteva na komasacionom području, investicioni radovi na komasaciji, izgradnja kanalske mreže za odvodnjavanje, investicioni radovi u komasaciji, krčenje starih zasada na komasacionom području i geodetsko-tehnički radovi u komasaciji na komasacionom području u dve katastarske opštine.

Takođe, grad Leskovac je ove godine konkurisao prema Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i projektom uređenja, revitalizacije nekategorisanih poljskih puteva na području grada Leskovca odobrena su sredstva za finansiranje ovog projekta i potpisivanje ugovora se očekuje.

Svake godine, na kraju, a uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležnog ministarstva, grad Leskovac izrađuje program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Na osnovu programa budžetski Fond za razvoj poljoprivrede na teritoriji grada Leskovca raspisuje konkurs za dodelu podsticajnih sredstava poljoprivrednim proizvođačima koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i obavljaju poljoprivrednu proizvodnju na teritoriji grada Leskovca.

Na kraju, za period od 2013. do 2017. godine, nema podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji. Iz gradske kase grada Leskovca izdvojeno je 125 miliona dinara.

Poštovani ministre Nedimoviću, sve ovo što sam naveo u diskusiji jasno ukazuje na jednu dobru i kvalitetnu saradnju grada Leskovca, lokalne samouprave i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kada lokalna samouprava ima energiju, znanje i kapacitete, kao što ima grad Leskovac, naravno da vaše ministarstvo to prepoznaje i ostvaruje se dobra poljoprivredna praksa, a sve u cilju proizvodnje zdrave i kvalitetne hrane i, naravno, poboljšanja boljeg i kvalitetnijeg života poljoprivrednih proizvođača.

Kao diplomirani inženjer poljoprivrede i član Odbora za poljoprivredu, podržavam vaš rad, gospodine ministre, i rad vašeg ministarstva. U danu za glasanje ću podržati izmenu i dopunu ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima.
Vlada Republike Srbije i premijer Aleksandar Vučić nosioci su promena koje su neophodne za rešavanje izazova sa kojima se suočava celokupna poljoprivreda Srbije. Svesni činjenice da su promene neophodne, kako bi se poboljšali ekonomski efekti poljoprivedno-prehrambenog sektora, položaj poljoprivrednika, preduzetnika, i celog seoskog stanovništva, Vlada Republike Srbije se odlučila za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predlog Zakona potrebno je usvojiti po hitnom postupku, kako bismo već, na početku 2017. godine, imali ne samo zakon, već i predzakonsku regulativu, kojom će biti jasno definisane mere agrarne politike. Poljoprivredni proizvođači će imati mogućnost da budu blagovremeno upoznati sa planiranim merama agrarne politike za narednu godinu i na osnovu toga moći će da planiraju svoju proizvodnju već krajem januara.
Izmenama se takođe propisuju i vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, koje obuhvataju podršku u cilju unapređenja tržišnog poslovanja, dostizanja standarda kvaliteta, unapređene konkurentnosti poljoprivednih gazdinstava, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Istovremeno, omogućava lokalnim učesnicima ruralnog razvoja, da dugoročno poboljšavaju potencijale svojih lokalnih sredina kroz izradu i podršku u sprovođenju lokalnih strategija ruralnog razvoja.
Pruža se i mogućnost za razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovatnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Daje se podrška pružanjem saveta poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi.
Predlog je izmena člana 36 kojim se predviđa da unapređenje konkurentnosti obuhvati podsticaj za investiciju, fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, program za podršku investicijama za biljnu i stočarsku proizvodnju, uspostavljanje i jačanje udruženja u oblasti poljoprivede, investicije, preradu i marketing poljoprivednih i prehrambenih proizvoda i upravljanje rizicima. Na primer, do sada sa teritorije grada Leskovca, odakle dolazim, u proseku se godišnje podnese oko 4.000 zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za biljnu proizvodnju, đubrivo, opremu i mehanizaciju, za voćarsku, vinogradsku, plasteničku i stočarsku proizvodnju.
Individualni poljoprivredni proizvođači sa teritorije grada Leskovca su ostvarili pravo na podsticaj u poljoprivedi koja je konkursom za dodelu posebnih sredstava omogućio grad Leskovac. Time je dokazao kabinet gradonačelnika dr Gorana Cvetanovića da vodi jednu aktivnu poljoprivrednu politiku. Tako je iz gradske kase za period od 2013. do 2016. godine, a na ime podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji izdvojeno preko sto miliona dinara.
Ovakve izmene pružiće mogućnost većeg investiranja u poljoprivrednu proizvodnju. Istovremeno će dati punu podršku osnivanju poljoprivrednih udruženja, čime će se povećati konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu, ekonomičnost, proizvodnja ujedno i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i bolja zaštita životne sredine.
Izmenom člana 39. između ostalih podsticaja, predviđeni su i podsticaji za podršku mladima u ruralnim područjima što je veoma značajno za stvaranje pozitivnog ambijenta za opstanak mladih na selu. Investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture idu u prilog unapređenju kvaliteta života u ruralnim područjima. Grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini uz finansijsko učešće Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, ostvario tri veoma bitna projekta, a ministarstvo je učestvovalo u nekim projektima i do 70%.
Prvo, sanacija uređenja atarskih puteva, ovim projektom od 144 naseljenih mesta obuhvaćeno je 75, vrednost projekta na tri godine 42 miliona dinara, a ukupno je sanirano 140 kilometara atarskih puteva. Ministarstvo je pomoglo grad u 2014. godini sa 60%, u 2015. sa 50% vrednosti projekta, a u 2016. godini sa 47 od vrednosti projekta.
Drugi projekat komosacija zemljišta, ovim projektom obuhvaćeno je 1100 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta 22 miliona dinara. Projekat je sprovođen 2014, 2015. i 2016. godine. Ministarstvo je uzelo učešće sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekta ostvarena je sa 81%. Krčenje starih zasada, kvantažni zasadi vinove loze i voćni zasadi. Ovim projektom obuhvaćeno je 165 hektara u tri naseljena mesta, a vrednost projekta je 29 miliona dinara. Ministarstvo je učestvovalo sa 70% uloženih sredstava. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta je uspešno obuhvaćena geodetskim radovima je 165 hektara.
Na kraju, ovim Predlogom zakona, menjaju se i kaznene odredbe. One su neophodne radi sprečavanja nenamenskog korišćenja, otuđivanja podsticaja, a sa ciljem zaštite poljoprivrednih proizvođača koji ulažu u poljoprivrednu proizvodnju i koji žive od poljoprivrede. Izmenama i dopunama ovog zakona jasno se definišu dužnosti korisnika podsticajnih sredstava i preciziraju odredbe koje se odnose na vraćanje novčanih sredstava u slučaju kada korisnik nije u potpunosti ispuni sve dužnosti, što je sasvim razumljivo, jer se radi o namenskim sredstvima.
Zato mogu sa zadovoljstvom da kažem da će poslanička grupa SNS podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi građani, izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju omogućiće se studentima upisani u školskoj 2013/2014. godini da zadrže mogućnost da se finansiraju iz budžeta još godinu dana po isteku redovnog trajanja studija. Studenti koji su u školskoj 2014/2015. godini, odnosno 2015/2016. godini ostvarili najmanje od 48 bodova, imaće pravo da se rangiraju u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta Republike.
Primera radi, danas u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju koji je usaglašen sa principima bolonjskog procesa na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu postoje tri nivoa studija u okviru akademskih studija i to: osnovne akademske studije, master akademske studije, doktorske akademske studije. Ovaj fakultet upisuje preko 470 studenata. Visoka poslovna škola strukovnih studija u Leskovcu upisuje više od 1500 studenata. Visoko tehnološka umetnička strukovna škola Leskovac, oko 250 studenata upisuje na osnovnim strukovnim studijama na sledećim programima: tekstilna tehnologija, tekstilna hemija i zaštita životne sredine.
Napred navedene izmene i dopuna zakona treba usvojiti jer problemi u primeni ovog zakona nije moguće rešiti na drugi način. Kada je 2005. godine usvojen Zakon o visokom obrazovanju naš sistem visokog obrazovanja gde spadaju resorno ministarstvo visokoškolske ustanove, ali i studenti nije moglo odmah da se prilagodi novom načinu organizovanja, odnosno Bolonji.
Uočene probleme u primeni zakona pokušavali smo da rešimo izmenama zakona svake godine koje su uglavnom podrazumevale izuzimanje određenih situacija iz opštih pravila postavljenih zakonom što je i ovaj put slučaj. Zbog čega se to radilo? Pa, da ne bi studenti snosili posledice, zbog nemogućnosti sistema da se odmah prilagode bolonjskom sistemu, odnosno da studenti ne bi bili žrtve sporog prilagođavanja visokoškolskih ustanova Bolonji.
Članom 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju uređuje se pravo studenata koji studiraju po studijskim programima usvojenim pre donošenja Zakona o visokom obrazovanju, predbolonjski, da završe započete studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravima studija koji su važili u vreme kada su se upisivali na studije. Studenti koji su upisani na osnovne studije imaće pravo da završe započete studije najkasnije do kraja školske 2017/2018. godine, a studenti upisani u integrisane studije i polja medicinskih nauka do kraja školske 2018/2019. godine.
Postojeća odredba člana 124. stav 3. zakona kojim se utvrđeno pravo studenata upisanih u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2006/2007. godini pa sve do 2012/2013. godini da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog studiranja menja se radi utvrđivanja tog prava i da za studente upisane u prvu godinu osnovnih studija zaključno sa upisanom školskom 2013/2014. godine. Pravo koje su imale dosadašnje bolonjske generacije, a koji je izuzetak od opšteg pravila dajemo i narednoj generaciji.
Članom 3. utvrđuje se pravo studenata da može da se u narednoj godini finansiraju iz budžeta ako u školskoj 2014/2015. godini, odnosno 2015/2016. godini ostvari najmanje 48 bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa Zakonom a koji je izuzetak od člana 88. tog zakona. Pravo koje su studenti imali svih prethodnih godina a koje je izuzetak od opšteg pravila produžujemo i za narednu godinu.
Navedene izmene treba prihvatiti kako bi se poboljšala efikasnost sistema visokog obrazovanja i rešili problemi u primeni Zakona o visokom obrazovanju imajući u vidu i činjenicu da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje razmotrio pitanje potrebe ovih izmena i dopuna i dao mišljenje koje u celosti je usvojeno. Imajući u vidu činjenicu da će uskoro biti donošen novi Zakon o visokom obrazovanju koji ne bi trebalo da ima nedostatke koji ima postojeći a koje smo ispravljali svake godine koje su uglavnom podrazumevale izuzimanje iz opštih pravila postavljenih. Zbog čega najmanje 48 bodova, a ne 60 kao granica za sticanje prava studenata da se rangiraju u okviru postojećeg budžetske kvote.
Zbog toga što studijski programi nisu prilagođeni opterećenju studenata koji predviđaju bolonjski sistem. Naši studijski programi su obimniji nego što je predviđeno i zbog toga granicu za sticanje prava da se rangira u okviru postojeće budžetske kvote spuštamo sa 60 na 48. Priznajemo da su naših 48 kao evropskih 60.
Zbog čega pravo studenata da zadrži status još godinu dana po okončanju redovnog roka predviđenog za završetak studija? Zbog toga što smo priznali da su naši studijski programi obimniji od evropskih. Ako studentu sve četiri godine ističe status za upis u sledeću godinu sa najmanje 48 bodova, njemu svake godine preostane po najviše 12 bodova. Kada se sve to sabere za sve četiri godine studija, njemu posle okončanja redovnog roka predviđenog za završetak studija može da ostane najviše 48 bodova. To je još cela godina studija, jer smo već priznali da je kod nas normalno opterećenje 48 bodova po godini.
Na kraju, u Danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Skupštine, poštovana ministarko sa saradnicima, uvaženi građani, predloženim izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave predlagač je imao u vidu specifičnosti ovakvog predloga, u smislu prednosti i mana koje ovakva izmena donosi.
Tačno je da će lokalne samouprave u toku 2017. godine da budu uskraćene za oko 4,8 milijarde dinara prihoda po osnovu poreza na zarade, ali je tačno i to da su javne finansije do pre samo nekoliko godina bile na ivici ambisa iz koga nije bilo povratka, da Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem nije preduzela teške i nepopularne mere. Te mere su imale za cilj zaustavljanje takve pogrešne ekonomske politike i vraćanje javnih finansija na put stabilizacije i konsolidacije. Sadašnje vreme je pokazalo preko ekonomskih pokazatelja, a i u pregovorima sa MMF napredovanje Srbije na svim međunarodnim listama konkurentnosti, da naša država neumoljivo korača ka grupi zemalja koje imaju uređen i stabilan poslovni ambijent i makroekonomsku stabilnost.
Prethodna vlast je do samo pre četiri godine strategiju razvoja bazirala na prodaji državne imovine budzašto i zaduživanjem po izuzetno visokim kamatnim stopama, da bi izmirivala svoje zakonom zagarantovane obaveze sa referentnom kamatnom stopom od 17% i dvocifrenom inflacijom. Populizam i demagogija su u saradnji sa tajkunskim kapitalom bila okosnica u upravljanju javnim finansijama i vođenju države. Danas kontrola u zapošljavanju, čvrsta fiskalna politika, stabilan kurs, veća naplata poreza, kvalitetna politika podsticaja, kontrolisani rast javnog duga, predstavljaju instrumente koji su pomogli da u prethodnom periodu Srbija smanji svoj spoljni dug, reprogramira skupocene kredite, izvrši racionalizaciju javnog sektora i jednom rečju smanji rashode, ali poveća prihode.
Grad Leskovac, iz koga dolazim, podržava predloženu izmenu zakona. Svesni smo da ćemo ostati uskraćeni za oko 41 milion dinara prihoda, ali smo svesni i da se formiranjem fonda, iz koga će se finansirati kapitalni projekti, otvara mogućnost da se kapitalni projekti, koji inače po lokalnim samoupravama predstavljaju zidanje Skadra na Bojani, na jedan brz i efikasniji način rešavaju.
One lokalne samouprave koje imaju spremne projekte imaju i priliku da uz pomoć republičkih sredstava završe infrastrukturne projekte koje lokalni budžeti ne mogu sami da finansiraju.
Ja ću samo u par rečenica podsetiti prethodne govornike koji su pričali o gradu Leskovcu, a nešto zaboravili da kažu. Godine 2012. u novembru mesecu SNS je preuzela odgovornost u Leskovcu i zatekla dubiozu u budžetu od preko dve milijarde dinara. To je bilo više od 80% budžeta za 2013. godinu. Takođe, nasledili smo od prethodne vlasti nekoliko kapitalnih projekata, pod znakom navoda, koji nikada nisu tehnički i tehnološki završeni, ali je završni epilog naravno na sudu.
Dakle, prvi projekat termalnih voda. Čuvena bušotina. Da bi saznali da li u Leskovcu ima termalnih voda, Leskovčani su morali da plate milion evra. U to se uverila i ministarka koja je proteklih nedelja posetila Leskovac. Naime, prošle nedelje je lokalna samouprava dobila presudu iz suda gde lokalna samouprava za grad Leskovac duguje NIS-u za takav izlet, takvu avanturu, oko 50 miliona dinara.
Drugi projekat je fotonaponska elektrana koja je koštala grad Leskovac 100 miliona dinara. Potrebno je uložiti, ona nikada nije završena, naravno, i potrebno je uložiti još 25 miliona dinara da bi ona radila kapacitetom od svega 40%. Tu postoje dva apsurda. Prvi apsurd je što je prethodna vlast počela da gradi ovakav projekat bez obezbeđivanja fid-in tarife. Drugi apsurd je, naravno, pomalo tragikomičan jer je i prethodni gradonačelnik, ne znam kojim metodama, uspeo da sazna da je parcela, njiva, njegovog strica rođenog najsunčanija na jugozapadnom Balkanu, pa je brže-bolje prodao gradskoj upravi tu njivu da bi se zidala ta fotonaponska elektrana. Naravno, epilog takođe na sudu. Zatim, „Fresine“, francuska firma, dug od 27 miliona evra prema toj firmi, epilog na sudu, nadvožnjak završen, nikada nije isplaćeno. Takođe dug.
I na kraju, ono što smo zatekli 2012. godine – dug od 116 miliona dinara, „Por Verner i Veberu“, regionalnoj sanitarnoj deponiji, odnosno Austrijancima, koji vrše prikupljanje, odvoz i deponovanje smeća. Naime, aneksima ugovora prethodna vlast je prikupila političke poene time što je građane oslobodila ove treće stavke – deponovanje. Znači, grad Leskovac, odnosno lokalna samouprava je u ime građana trebalo da plaća tu treću stavku. Međutim, šta se desilo? Naravno, to nikad nije uradila, dug se gomilao i tako sa dolaskom na vlast, odnosno preuzimanjem odgovornosti, sačekala nas je cifra od 116 miliona dinara, to je otprilike oko milion evra. U to se i te kako uverio i državni sekretar prilikom posete, Ivan Bošnjak.
Međutim, ja ću i malo drugačije da pričam šta smo uradili u stvari u prethodnom periodu, naravno, neću dužiti. Radi se o novim investicijama, odnosno novim radnim mestima. Leskovac je trenutno u partnerskoj fazi sa republičkom Vladom na projektu omogućavanja realizacije braunfild investicija i otvaranju 700 novih radnih mesta od strane turske kompanije „Džinsi“, koja početkom godine treba da proširi svoje kapacitete i uposli nove radnike.
Upornim zalaganjem i radom u prethodnim godinama i finalizacijom pregovora tekuće godine, grad Leskovac je uspeo da pregovorima sa južnokoreanskom firmom „Jura“ izdejstvuje novu grinfild investiciju sa otvaranjem novih 1.000 radnih mesta. Ovim novim zapošljavanjem u toku ove i naredne godine, kako u ove dve kompanije, tako i registrovanjem novih firmi i proširenjem broja radnika u već postojećim, grad Leskovac će nadomestiti prihode od 41 miliona dinara koje ova izmena zakona donosi. U godini preduzetništva grad Leskovac je izdvojio sredstva kao podsticaje otvaranju novih radnji i preduzeća podsticajima preduzeća koja proširuju radne kapacitete u cilju novih zapošljavanja.
Zašto sve ovo pominjem u kontekstu izmene pomenutog zakona? Naravno, da bih skrenuo pažnju na lokalne samouprave, koje nisu sedele skrštenih ruku i čekale, već su bile aktivne u pronalaženju novih investitora, ali i obezbeđivanju novih prihoda, kao i boljoj naplati postojećih. Ove izmene zakona predstavljaju priliku da obezbeđivanjem novih sredstava za završetak infrastrukturnih projekata koje lokalni budžeti ne bi mogli sami da finansiraju, naravno, pod uslovom da su rešena imovinska pitanja, pravna pitanja, odrađen projekat i dobijene dozvole. Ali, ne samo to, ovo je i prilika da se lokalne samouprave pozabave i rashodnom stranom, da preispitaju neophodnost i opravdanost postojanja svih rashoda, politiku subvencija javnim preduzećima, poslovanje samih javnih preduzeća, ali i daljom racionalizacijom javnog sektora, kao i podizanjem nivoa i kvaliteta usluga.
Što se tiče prihoda, prilika je i da se stavi zemljište kao resurs lokalnih samouprava u funkciju rasta i razvoja, ali i da se revidiraju baze izvornih prihoda, kako bi se poboljšala naplata i gde bi učešće izvornih prihoda u ukupnim prihodima povećalo učešće, a sve u cilju veće likvidnosti i veće decentralizacije i samostalnosti lokalnih budžeta u odnosu na republički.
Još jednom na kraju bih da napomenem da u potpunosti podržavam predloženu izmenu zakona jer ona nije sama po sebi cilj, već je cilj u daljoj konsolidaciji i stabilizaciji javnih finansija jer ne mogu lokalni budžeti da budu jaki i nezavisni ako nam je državni budžet nerealan i u velikom deficitu. Siguran sam da sa nacionalnim budžetom koji je jak i stabilan i investiciono opredeljen da će i lokalni budžeti u njemu naći svoje mesto..
Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, sa saradnicima, primenom postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, uočena je potreba za uvođenjem nekih novih rešenja, kojim bi se omogućilo, pre svega, boljo upravljanje, odnosno iskorišćavanje poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini Republike Srbije.
Nacrt zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, predstavlja jedan veoma kompleksan i složen zakon sa više ciljeva, od kojih su najvažniji povećanje investicija u poljoprivredni, mogućnost kupovine državnog poljoprivrednog zemljišta, mogućnost davanja degradiranog i ne korišćenog zemljišta u zakup, bez naknade, kao i pooštravanja sankcije za uzurpatore državnog poljoprivrednog zemljišta sa ciljem da se zemljište iz sive zone vrati u legalne tokove.
Mogli smo na današnjoj raspravi da čujemo dosta toga, tako da ću se ja zadržati samo na one članove zakona za koje smatram da su najbitniji za našu poljoprivrednu proizvodnju.
Članom 72a, 72b, 72v, 72g. nacrta zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu po prvi put u istoriji Srbije, daje se mogućnost kupovine malim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju u posedu do 30 hektara.
Ovim zakonom oni mogu kupiti površinu do 20 hektara sa mogućnošću otplate do pet godina. Ova izmena i dopuna ima cilj, pre svega uvećanje poseda poljoprivrednih proizvođača čime se stvara osnova za povećanje ekonomičnosti i rentabilnost bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom.
Članom 64a. nacrta Zakona predlaže se da se velikim investitorima može dati do 30% ukupnog zemljišta na teritoriji lokalne samouprave. Na osnovu investicionog plana ulaganja uz saglasnost komisije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a po odluci lokalne samouprave.
Cilj izmene i dopune ovog zakona je pre svega povećanje investicija u poljoprivredi koje su u ovom trenutku gotovo zanemarljive, što bi za efekat trebalo da ima bolju iskorišćenost poljoprivrednog zemljišta, kao i veću zaposlenost, odnosno efikasnost i produktivnu poljoprivrednu proizvodnju.
Članom 61a. stav 5. nacrta zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, daje se mogućnost zakupcima da državno poljoprivredno zemljište koje nije bilo izdato najmanje poslednje tri agro-ekonomske godine zakupi javnim nadmetanjem po početnoj ceni od 0 dinara, odnosno bez plaćanja naknade za period od pet godina, sa mogućnošću produženje zakupa do 25 godina, uz plaćanje naknade nakon pet godina besplatnog korišćenja.
Velike površine državnog poljoprivrednog zemljišta, pogotovo u centralnoj Srbiji, čiji su korisnici bili bivša društvena poljoprivredna preduzeća, nakon njihovog propadanja dvadesetih godina prošlog veka ostala su neobrađene više od nekoliko godina, od dugi niz godina, što je za posledicu imalo degradaciju tog zemljišta koje se odlikuje zapušteno poljoprivrednog zemljišta u smislu da ono uraslo šumskom populacijom i žbunastim rastinjem.
Ovo je posebno karakteristično za bivša društvena preduzeća koja su se bavila voćarskom i vinogradarskom proizvodnjom, a primera radi na teritoriji grada Leskovca iz koga dolazim, dva bivše društvena preduzeća „Navip“ Plantaža Beograd i „Porečje“ Vučje, korisnici su oko 1.500 ha državnog poljoprivrednog zemljišta, koje je u potpunosti zapušteno i da bi se privelo nameni, potrebno je izvršiti krčenje starih voćnjaka i vinograda.
Ovo je izuzetno skup proces, procena je da hektar krčenja košta između 150 hiljada i 200 hiljada dinara, odnosno ovo krčenje i privođenje nameni poljoprivrednog zemljišta mogu izvesti samo krupni i ozbiljni investitori, bez plaćanja naknade za period od pet godina.
Grad Leskovac inače vodi vrlo aktivnu poljoprivrednu politiku i u to su mogli da se uvere narodni poslanici, članovi skupštinskog odbora za poljoprivredu, koji su održali sednicu Odbora za poljoprivredu Skupštine van mesta zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije , u oktobru mesecu, kao i državni sekretar, koji je prošle nedelje, gospodin Željko Radošević koji je prošle nedelje posetio grad Leskovac, dakle i ta aktivna politika se sprovodi, a gradonačelnik grada Leskovac, gospodin Goran Cvetanović provodi kroz tri veoma važne institucije u našem gradu, a to je Gradska uprava za privredu i poljoprivredu, Agencija za lokalni i ekonomski razvoj, koji ima u svom sastavu i fonda za poljoprivredu i na kraju poljoprivredna savetodavna stručna služba, za koju i sam državni sekretar, konstatovao, gospodin Radošević, da je jedna od najboljih u ovoj državi.
Dakle, svake godine grad Leskovac, aktivno donosi program zaštite, uređenja i korišćenja državnog zemljišta, a iz tog programa, svake godine sprovodi se i proces izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta, u zakup i do sada je izdato oko 1600 hektara obradive površine.
U okviru ovog oglasa za licitaciju, naime, postoji površina od oko 700 hektara koja svake godine u oglasu za izdavanje, a ne izdaje se. Radi se o zemljištu koje zbog dugogodišnjeg, poljoprivreda Leskovac, bivšeg preduzeća Poljoprivreda Leskovac, koje zbog dugogodišnjeg neobrađivanja, ozbiljno urasla šumskom populacijom, žbunastim rastinjem, korovskim biljem i u velikoj meri, degradirano erozijom. Za ovo zemljište putem izdavanja, ne postoje zainteresovani zakupci, jedini način da se stavi u funkciju, jeste upravo da se iskoristi ovaj član zakona, ovo zemljište ponudi zainteresovanim zakupcima na 5 godina bez naknade.
Iz ovoga se može zaključiti da samo na teritoriji grada Leskovca, od oko 2.200 državnog poljoprivrednog zemljišta, u ovom trenutku je nemoguće izdati odnosno moguće je samo uz primenu člana 61. stav 5. Nacrta Zakona o izmeni i dopuni zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Cilj ovog člana jeste, pre svega da se poljoprivredno zemljište, kao privredni resurs, privede svojoj osnovnoj nameni, sa jedne strane, a sa druge strane mogućnost, da se potencijalni ulagači, da dođu do ozbiljnijih poljoprivrednih površina i nastave da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Zato ću dame i gospodo, kao diplomirani inženjer poljoprivrede i član Odbora za poljoprivredu skupštinskog odbora, podržati ovaj zakon u danu za glasanje.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Stefanoviću sa saradnicima, poštovani predsedavajući, kao diplomirani inženjer poljoprivrede govoriću o ovom zakonu koji je danas predmet rasprave sa aspekta važnosti za agrarni sektor.
Kako se u ovoj zemlji ozbiljno računa na poljoprivrednu proizvodnju, ovakav zakon o odbrani od grada je neophodan i trebao je mnogo godina ranije da bude donesen.
Najveće štete od grada nastaje u poljoprivredi i one su nenadoknadive, a osiguravanjem rizika, to je pasivni oblik zaštite od grada, ublažuju se delimično ekionomske štete, ali su izgubljeni mnogi proizvodi koji se, nažalost, moraju uvoziti.
Teritorija Republike Srbije, zbog svojih meteorološko-klimatskih uslova, izložena je dejstvu grada, često u razmerama velike elementarne nepogode. Poslednjih 10 godina, u toku sezone odbrane od grada, iznad teritorije Srbije bilo je između 100 i 110 dana sa radarskim praćenjem, do 63 dana u toku jedne sezone, od 15. aprila do 15. oktobra. Elementarna atmosferka nepogoda i gradonosni oblak menjaju se prostorno i vremenski, krećući se i ne priznaju nikakve ljudske granice. Po pravilu, zahvataju i kreću se preko mnogo većih teritorija koje pokrivaju jedinice lokalne samouprave.
Bez ovog zakona štete na poljoprivrednim proizvodima su bile ogromne, na širem prostoru Republike. Odbranu od grada treba urediti na način kako je definisano zakonom i, što je još važnije, osigurati njegovu primenu u celosti.
Odbrana od grada u Srbiji počela je davne 1968. godine u okviru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, RHMZ, kao Sektor odbrane od grada i uspešno se usavršavala i napredovala kao funkcionalna celina na celoj teritoriji Srbije. Sistem odbrane od grada premešten je u Sektor za vanredne situacije MUP-a 2010. godine, a RHMZ je hteo na taj način da se reši Sektora odbrane od grada, posle započete istrage u vezi pričinjene štete od preko osam i po miliona evra.
Sredstva dobijena iz budžeta Republike Srbije za nabavku protivgradnih raketa tadašnje rukovodstvo RHMZ-a je preusmerilo u druge svrhe. Pošto su nenamenski utrošili novac iz budžeta, koji je bio namenjen za nabavku protivgradnih raketa, hteli su da ugase protivgradnu odbranu. Te 2010. godine je bilo ogromnih šteta od grada širom Srbije, a nije bilo adekvatne odbrane, zbog nedostatka raketa. Pobunili su se poljoprivrednici i više od 10 hiljada njih je potpisalo peticiju za odbranu protivgradne odbrane. Predstavnici iz 80 opština i gradova Srbije su se tada izjasnili protiv gašenja protivgradne odbrane Srbije.
U tom periodu, plan za smanjenje broja radnika je trebalo da bude na račun Sektora za odbranu od grada, koji je trebao da bude prepolovljen. Bez obzira na meru Vlade Republike Srbije o smanjenju broja radnika u državnoj administraciji, RHMZ je na račun 200 radnika Sektora odbrane od grada, koji su prešli u MUP, odmah primio u stalni radni odnos novih 200 radnika. Na račun strelaca i pomoćnika strelaca koji su po sporazumu ostali kod njih, oni su po ugovoru zaposlili na prečac veliki broj honorarnih saradnika. Neki od njih nisu ni ušli u Zavod, ali su zato većina bili članovi Demokratske stranke.
Načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a, Predrag Marić, prihvatio je odbranu od grada. Ali, istražujući ovu problematiku, nisam našao da negde u svetu odbrana od grada pripada policiji. U Hrvatskoj državi odbrana od grada je u nadležnosti hiderometeoroloških zavoda, u Republici Srpskoj imamo javno preduzeće Protivgradna odbrana, u Makedoniji je državna ustanova Uprava za hidrometeorološke poslove, a u Bugarskoj izvršna Agencija za borbu sa gradom. U Rumuniji je to u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Agencija za suzbijanje grada i povećanje padavina.
U većini zemalja umerene geografske širine, gde se sprovodi odbrana od grada, najzastupljeniji i najefikasniji način preventivnog delovanja od gradonosnih oblaka u cilju smanjenja štete od grada je zasejavanjem oblaka reagensima, protivgradnim raketama, gde imamo 70% efikasnosti, dok avio-zasejavanje koje ima 50% vrlo se malo koristi u svetu.
U budžetski fond za vanredne situacije 2012. godine izdvojeno je milijardu i 800 miliona dinara za prevenciju vanrednih situacija i za nabavku raketa i sistem protivgradne odbrane. Tadašnje Ministarstvo finansija je usmerilo milijardu i 600 miliona za druge svrhe i za vanredne situacije ostalo je samo 200 miliona dinara, što je bilo nedovoljno za nabavku potrebnog broja raketa.
Dakle, počev od 2007. godine, sve je manje bilo raketa na protivgradnim stanicama, a štete od grada su bile sve veće. Najodgovorniji za propadanje protivgradne odbrane Srbije je Miroljub Milutinović, bivši pomoćnik generalnog direktora RHMZ-a za protivgradnu odbranu i Milan Dacić, bivši generalni direktor RHMZ-a, bivši premijer Mirko Cvetković i članovi tadašnje republičke Vlade.
Bivša predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać uputila je dopis premijeru Cvetkoviću u kome je upozorila na korupciju u RHMZ-u i na nekontrolisano trošenje sredstava za odbranu od grada, zbog čega je pričinjena šteta od osam i po miliona evra. Agencija za borbu protiv korupcije i uprava za javne nabavke zatražili su od Višeg javnog tužilaštva da pokrene istragu o dešavanjima u RHMZ-u.
Veliki doprinos takođe u uništavanju odbrane od grada dali su i lobiji osiguravajućih društava i uvoznika protivgradnih raketa, uz podršku politike koja je bila iznad struke i iznad nauke.
Na kraju, odbrana od grada Republike Srbije ima kakvu-takvu tehniku, ima programe i projekte, ima stručni kadar i hiljadu 600 protivgradnih stanica, isto toliko strelaca i pomoćnika, ali nema dovoljno raketa. Smatram da će Zakon o odbrani od grada izmeniti umnogome ovu sliku. Rešiće se status protivgradne odbrane Srbije i finansiranje tog sistema iz godine u godinu, gde će uznapredovati.
Ja bih da se osvrnem na lokalnu samoupravu iz koje dolazim, a to je grad Leskovac, koja obuhvata 144 naseljena mesta ukupne površine 1025 kvadratnih kilometara. Dakle, to je ogromna teritorija koju treba braniti od grada. Na teritoriji grada ukupno postoji 31 protivgradna stanica. Najveći broj stanica u Srbiji i svake godine na ovim stanicama je angažovano po dva strelca, što ukupno iznosi 62 angažovana strelca. Radom protivgradnih stanica i protivgradnih strelaca rukovodi Radarski centar „Kukavica“.
Grad Leskovac u poslednje tri godine pridaje izuzetan značaj radu ove službe, pa tako svake godine izdvaja određena finansijska sredstva za stimulaciju rada strelaca, sprovodi aktivnosti na održavanju i uređenju protivgradne infrastrukture, tako da su izgrađene četiri potpuno nove protivgradne stanice, osam je renovirano, a u planu je da u narednom periodu renoviramo i osam novih stanica. Stanje ostalih protivgradnih stanica je solidno.
Grad Leskovac je u 2015. godini kao pomoć radu protivgradne službe nabavio, dopremio i donirao Sektoru za vanredne situacije 100 komada protivgradnih raketa, čija je vrednost 3.450 hiljada dinara. Takođe su planirane i biće sprovedene određene aktivnosti na zaštiti samih strelaca nabavkom HTZ opreme, kabanice, čizme, kao i na pomoći u održavanju i funkcionisanju sistema veza.
Završiću, primenom Zakona o odbrani od grada će se značajno unaprediti sistem protivgradne zaštite i precizirati nadležnosti na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou uprave. Ovim predlogom zakona uređuje se i stabilan način finansiranja poslova odbrane od grada, sa preciznim definisanjem uloge i obaveza jedinica lokalne samouprave. Takođe, uređena je oblast međunarodne saradnje u sistemu odbrane od grada, obzirom da na području naše zemlje štete od grada često dostižu razmere elementarne nepogode.
Usvajanjem zakona će se osigurati puna efikasnost sistema protivgradne odbrane, kao i nužno praćenje i upravljanje svim troškovima koji se javljaju u funkcionisanju odbrane od grada i uspostavljanju modaliteta praćenja efekta dejstava protivgradne zaštite, sa stanovišta učestalosti pojave grada, intenziteta, obuhvata područja koristima koje su učinjene delovanjem sistema i drugo. Na osnovu svega iznetog, Poslanička grupa SNS će podržati ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani gosti iz Ministarstva privrede, donošenjem Zakona o privatizaciji, koji je stupio na snagu 13. avgusta 2014. godine, u velikoj meri su ispravljeni nedostaci prethodnog zakona i rešeni su brojni problemi koji su se pojavili u praksi. Međutim, zakon je predstavljao veliki iskorak napred u regulisanju postupka privatizacije i samim tim je primena ukazala na postojanje izvesnih problema u primeni određenog broja odredbi.
Vlada Republike Srbije, obzirom na dosadašnji postupak privatizacije, nije mogla da prihvati održavanje postojećeg stanja status kvo, pa je došlo, kao najlogičnije rešenje, do donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Suština ovog zakona u izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji jeste da predstojeća od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i privredni subjekti na KiM budu izuzeti u odnosu na postojeći rok za privatizaciju. Da se olakša postupak privatizacije kao i da se utvrdi realno stanje imovine, obaveza i kapitala u preduzećima i utvrdi njihova stvarna tržišna vrednost.
Zakonom je propisana obaveza privatizacije subjekata sa društvenim kapitalom, odnosno da se društveni kapital subjekata privatizacije mora privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine. Poštovanjem ovog roka nastali bi problemi u realizaciji privatizacije za veliki broj preduzeća, pri čemu se ne sme izgubiti iz vida da je ne privatizovan određen broj preduzeća koji imaju strateški značaj za Republiku Srbiju i koji zapošljavaju oko 25 hiljada radnika. Zbog toga se izmenama i dopunama Zakona predlaže izuzetak u odnosu na propisani rok za privatizaciju društvenog kapitala, ali samo pogledu subjekata koji su aktom Vlade određeni kao subjekti privatizacije od strateškog značaja.
Izuzetak od propisanog roka primenjuje se i u odnosu na subjekte privatizacije čije se sedište nalazi, ili pretežna delatnost obavlja na teritoriji AP KiM ili imovina nalazi i na teritoriji AP KiM. Mora se imati u vidu kada je reč ovim subjektima privatizacije činjenica da je reč o subjektima koji su izloženi uzurpaciji imovine i protivpravnoj privatizaciji koju sprovodi kosovska agencija za privatizaciju.
Navedeni subjekti su u nepovoljnijem položaju u odnosu na druge privredne subjekte u Republici Srbiji, jer su suočeni sa nedostatkom tržišta, administrativnim barijerama i činjenicom da im nisu dostupni bankarski krediti. Zbog toga je potrebna dodatna zaštita kao vid pozitivne diskriminacije.
Obzirom da je trenutno u portfoliju Agencije za privatizaciju ukupno 526 preduzeća koja su predmet privatizacije definitivno je jasno da se predloženim izmenama zakona ne želi potpuno odložiti rok za privatizaciju i da se i dalje želi stvoriti čisti i pravni poredak i pravni ambijent u Republici Srbiji.
Naravno da ovo predstavlja i poštovanje sklopljenog aranžmana sa MMF gde je definisano da se prekine dotiranje i pomoć bilo koje vrste državnim preduzećima.
U vezi sa navedenim odredbama, dopunama zakona, predlažu se dva slučaja koja bi privremeno bila odložena primena mogućnosti privremene naplate potraživanja do 31. oktobra 2015. godine. Odlaganjem isteka roka za zaštitu od prinudne naplate, a što predstavlja osnovne izmene predloženog zakona, otvara se mogućnost da se pokuša sa revitalizacijom ovih objekata i sa očuvanjem radnih mesta, a sprečava odlazak u stečaj ovih društava i gubitak posla za veliki broj građana, što bi kako u razlozima za donošenje ovog zakona navedeno, dovelo do velikih potresa u Republici Srbiji, kako na socijalnom tako i na privrednom planu.
Predložene izmene i dopune takođe, imaju za cilj da se stanje imovine, obaveze i kapitala u prodajnoj dokumentaciju usaglasi sa faktičkim stanjem, te da ustupanjem svedu na najmanju moguću meru. U tom smislu zbog proteka vremena, ukazuje se potreba da se ažurira procena vrednosti da se propisuje dužnost subjekata privatizacije da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, odnosno da dostavi novi popis i procenu sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine ako je od popisa i procene proteklo 12 meseci, kao i da se pripremi privatizaciona dokumentacija sa stanjem na dan popisa i procene.
U skladu sa navedenim izmenama propisivanje otpisa duga kao mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekta privatizacije kojim se državni poverioci subjekata privatizacije obavezuju da otpišu dug sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, ima za cilj da uskladi datum na koji se vrši otpis sa datumom otpisa i procene.
Veoma bitna odredba na kraju, koja se menja, je odredba kojom se propisuje odgovornost. Proširivanje odgovornosti za krivično delo i na odgovorno lice u subjektu privatizacije koje dostavi neistinite ili nepotpune podatke o imovini, obavezama subjekta privatizacije, ili netačnu ili nepotupunu dokumentaciju u programu za prodaju imovine, ima za cilj utvrđivanje prave, stvarne vrednosti subjekta privatizacije.
Ovakvim izmenama omogućava se stvaranje pravnog okvira da se stanje imovina, obaveza i kapitala u prodajnoj dokumentaciji usaglasi sa faktičkim stanjem, te da se odstupanja svedu na najmanju moguću meru. Ne sme se smetnuti sa uma činjenica da iako se zakon odnosi pre svega na subjekte privatizacije, usvajanjem predloženih dopuna zakona stvoriće se uslovi za okončanje privatizacije, što će se pozitivno odraziti na sve aktere u postupku privatizacije, na zaposlene, poverioce, male akcionare, a pre svega na subjekat privatizacije. Rešavanje statusa subjekta privatizacije će pozitivno doprineti opštem stanju privrede Republike Srbije.
Na kraju, na osnovu svega iznetog, naravno da će poslanici poslaničke grupe SNS podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko i uvaženi gosti iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva i zaštite životne sredine, uvaženi građani Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Postrojenja koja spadaju u kategorije za koje je potrebno integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine su potencijalno ozbiljni zagađivači, zbog čega se njihov rad reguliše posebnom dozvolom koja uslovljava poštovanje graničnih vrednosti emisije.

Naročito je važno kako uticati na ključne aspekte održivosti kvaliteta životne sredine, poput svođenja potrošnje sirovina i energije na minimum. Sva ova postrojenja bi trebalo da pribave integrisanu dozvolu, jer se u suprotnom suočavaju sa zatvaranjem, što bi s obzirom na investicije, značilo veliki ekonomski problem u već urušenoj domaćoj industriji.

Postupak pripreme zahteva za dozvolu, za integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine jednog postrojenja ili fabričkog kompleksa je dovoljno kompleksan da stvara brojne probleme, čak i tokom same pripreme dokumentacije za zahtev za integrisanu dozvolu.

Uslove koje Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, zajedno sa pratećim pravilnicima i uredbama postavljaju pred operatere pravi izazov kako bi se njihovo poslovanje, odnosno funkcionisanje uskladilo sa zakonskom regulativom u Srbiji.

Direktiva EU o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine često dovodi do poteškoća kada je reč o ispunjavanju uslova zbog nejasne definisanosti, posebno u delu pribavljanja potrebne dokumentacije za izradu zahteva za integrisanu dozvolu, jer operateru nedostaju druge dozvole kao što su upotrebna ili vodna, jer je procedura za dobijanje istih prilično duga, pa nastaje pat pozicija.

Svi smo svesni da procesi u proizvodnoj industriji izazivaju značajne misije štetnih materija u životnu sredinu zahvaljujući razvoju tehnologiji, kao i činjenici da mnoge emitovane zagađujuće komponente ne ostaju u jednom medijumu životne sredine, već se prenose iz jednog u drugi, što je dovelo do povećanja interesa u sve većem broju propisa u oblasti integrisane kontrole zagađenje, tako da Direktiva EU o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivača jeste ključni instrument za unapređenje održive proizvodnje u skladu sa principom održivog razvoja.

Primenom zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine iz 2004. godine, uz prateće podzakonske akte, su se javili probleme koji se ogledaju u nedostatku kompetentnog kadra na svim nivoima nadležnosti.

Integrisano sprečavanja i kontrola zagađenja životne sredine predstavlja integrisan pristup kontroli zagađivanja koji podrazumeva sprovođenje na minimum potrošnju sirovine i energije, sprečavanje ili smanjenje emisije u vazduhu, vodi i zemljište, upravljanje otpadom i uzimanje u obzir preko graničnog konteksta.

Ova direktiva, zahtev od zemalja članica, uspostavljanje sistema dozvola, koji primenjuju opšte principe na specifične aktivnosti, a od postrojenja koja podležu ovom zakonu zahteva primenu odgovarajućih preventivnih mera. Preventivne mere se odnose na upotrebu BAT, a to su najbolje dostupne tehnike, efikasno korišćenje energije, preduzimanje mera za sprečavanje akcidenata i redukciju njihovih efekata, kao i izostavljanje dodatog zagađenja prilikom zatvaranja takvih postrojenja.

Integrisana dozvola se izdaje za rad novih postrojenja radi bitne izmene u radu postojećih postrojenja, koje su po dosadašnjim zakonom bile u obavezi da pribave integrisanu dozvolu do 2015. godine, kao što su mnoge kolege pre mene to i konstatovale, a ovom izmenom zakona, taj rok će se promeniti i produžiti do kraja 2020. godine. To će u mnogome doprinositi da postrojenja koja podležu ovom zakonu prilagode svoje proizvodne procese u skladu sa graničnim vrednostima emisija.

Dozvola se izuzetno može odnositi i na prestanak aktivnosti, tako da period važenja dozvola ne može biti duži od 10 godina. Aplikacija za dozvolu sadrži opis instalacija i njihovih aktivnosti, plan korišćenja sirovine i energije u proizvodnom proces, izvore, prirodu i količinu emisija, značajne efekte emisija za životnu sredinu predložene tehnologije i tehnike za sprečavanje redukciju emisija mere za prevenciju i povraćaj otpada i mere za monitoring emisija.

S obzirom da upotrebnoj dozvoli prethodi građevinska dozvola, imali smo slučajeve da postojeći objekat, u kojem se sada odvijaju proizvodni procesi, su stari i do 100 godina, da je izvršena rekonstrukcija, dogradnja ili prenamena, da u procesu privatizacije nije dobijena kompletna dokumentacija i da bi bilo potrebno radi projekta izvedenog objekta raditi projekat izvedenog projekta i ući u proceduru legalizacije objekta, a onda se tek tada ustanovi da nisu rešeni ni imovinsko-pravni odnosi na nekoj od katastarskih parcela. Za sve pobrojane aktivnosti su potrebna dodatna finansijska sredstva, kao i dodatni vremenski rok.

Na kraju, suština Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine leži u interesu da se veliki zagađivači stave pod kontrolu koja će biti rigorozna i redovna, jer izdata dozvola podleže ponovnom razmatranju najmanje dva puta u toku važenja, a može i više puta na zahtev nadležnog organa ili operatera.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju kontroli zagađivanja sa obrazloženjem se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako bi se omogućio kontinuitet u radu postrojenja.

Samim tim, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona je povoljan signal za operatere, jer preciznije definiše odredbe ovog zakona i na taj način operaterima olakšava izradu zahteva za integrisanu dozvolu i zakon omogućava operaterima da podnesu uredan zahtev pribavljanjem i kompletiranjem dokumentacije koja se prilaže uz zahtev s jedne, dok nadležnom organu, s druge strane, obezbeđuje odgovarajući stepen dinamike rešavanja po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole, a samim tim, na taj način, racionalan i opravdan vremenski okvir izdavanja dozvole.

Konačno, precizira se dinamika izdavanja integrisane dozvole, prema kojoj će sva postrojenja koja ispunjavaju uslove dobiti dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020 godine. Duži rok za izdavanje integrisane dozvole u potpunosti je opravdan nakon sticanja statusa kandidata Republike Srbije za članstvo u EU, odnosno predstojećih pregovora sa EU sa stanovišta dobijanja dužeg perioda za prilagođavanje postojećih postrojenja zahtevima direktive.

Odgovor na deo navedenih problema upravo leži u pomenutim rešenjima, u Nacrtu zakona, u izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, tako da će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarko, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, uvaženi predsedavajući, poštovani građani Srbije, u uvodnom izlaganju, odnosno obrazloženju Predloga zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje vi ste, gospođo ministarko, naveli jednu istinu, koja, hteli mi da prihvatimo ili ne, neosporna je trenutno i poslednji dugi niz godina važi u našoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Citiraću današnje stanje poljoprivrede u Republici Srbiji – potencijali i ograničenja pokazuju da se u poljoprivredu ulaže manje nego što je neophodno i da se za uzvrat, normalno, dobija mnogo manje nego što je to moguće. Ipak, poljoprivreda države Srbije ostvaruje određene izvozne rezultate, iako je proizvodnja na niskom nivou.
Kao što znamo, dominira izvoz sirovina, nažalost, žitarica, a od izvoza prerađenih proizvoda značajan je samo izvoz šećera, biljnih ulja i piva. Izvoz mesa i mesnih prerađevina je, nažalost, simboličan. Mereno po hektaru obradive površine, Srbija ima ubedljivo najmanji izvoz u regionu, osim BiH i Rumunije. Makedonija ostvaruje dvostruko, a Hrvatska čak trostruko veći izvoz hrane po hektaru obradive površine, iako su im potencijali za to, priznaćemo, skromniji nego u našoj zemlji.
Izvozni potencijali agrarne privrede Srbije su višestruko veći, ali se neće ostvariti sve dok se ne promeni privredni i ekonomski ambijent poslovanja poljoprivrede. Poljoprivreda Srbije mora biti izvozno orijentisana, jer jedino tako može obezbediti sopstveni opstanak. Poljoprivrednike u Srbiji u narednom periodu očekuje žestoka konkurencija i to na svim bliskim stranim tržištima, ali i na našem domaćem tržištu.
U celini, poljoprivreda države Srbije, kao i prehrambena industrija, nije dovoljno pripremljena da se uspešno nosi sa konkurencijom na širim tržištima, a poseban problem poljoprivrednika Srbije predstavlja činjenica da je njihova konkurencija visoko subvencionirana iz budžeta EU, koji je programiran i predvidljiv za duži period godine.
Veliki broj sadašnjih proizvođača u poljoprivredi će morati zbog starosti, malih poseda, loše opremljenosti i neorganizovanosti da prestane da se bavi dosadašnjim poslom, jer neće moći da se nosi sa konkurencijom na otvorenom tržištu, naravno, ako ne uradi jedan definitivno ozbiljan zaokret u ponašanju i svojoj proizvodnji.
Imajući u vidu napred navedene ocene, činjenice i moguće ishode, Srbija mora svoju buduću agrarnu politiku kreirati prevashodno u pravcu obezbeđenja stabilnog i kontinuiranog sistema finansiranja poljoprivredne proizvodnje uz permanentno informisanje i stalno podizanje nivoa stručnih znanja i aktivnih poljoprivrednika.
Grad Leskovac iz kog dolazim je prepoznao potrebu ulaganja u poljoprivredu i preko Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca ulaže u razvoj poljoprivrede podsticajima za unapređenje stočarstva, voćarstva i vinogradarstva, modernizaciju i unapređenje, tehničke opremljenosti, izgradnju poljoprivrednih objekata, podsticajna finansijska sredstva za finansiranje kamata.
Međutim, nažalost, zbog velikih finansijskih obaveza, koje su nasleđe od prethodnih vlada u ovom gradu, koje su dve milijarde dinara, sveukupan iznos podsticaja još nije isplaćen i gradske vlasti se trude da će u narednoj godini to i da završe.
Međutim, uticaj finansijske krize značajno smanjuje pronalaženje alternativnih izvora finansiranja. Usvajanjem Zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje stvara se dobra osnova za razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji. Uvođenje ugovora, kao što kažete, o finansiranju poljoprivredne proizvodnje i registrovanje ovih ugovora zalog je na budućim poljoprivrednim proizvodima, koji se obezbeđuju, naplata potraživanja po ugovoru o finansiranju, registrovanje i pravno dejstvo ove zaloge, zakonsko založno pravo na poljoprivrednim proizvodima zalogodavca, vansudsko namirenje i zaloge na budućim poljoprivrednim proizvodima, omogućava privlačenje potencijalnih finansijera u poljoprivredu Republike Srbije, što smo i čuli od skoro svih prethodnih govornika.
Takođe, predloženim članom 4. ovog zakona precizno se određuje sadržina, pravno dejstvo, forma ugovora o finansiranju, što nesumnjivo otvara dobar put za njegovu primenu.
Na kraju, posebnu pažnju bih skrenuo na član 6. predloženog zakona. On pruža značajnu pravnu zaštitu interesa poverilaca koji su spremni da finansiraju buduću poljoprivrednu proizvodnju. Ovim članom se isključuje viša sila kao okolnost usled koje bi se primarni proizvođači mogli osloboditi obaveza iz ugovora o finansiranju.
Međutim, moramo imati u vidu da je dugogodišnji položaj poljoprivrednih proizvođača oslabljen svim onim što se dešavalo u prošlosti, neodgovornom dugogodišnjom poljoprivrednom politikom, finansijskom krizom i tako je sve to uticalo na iscrpljivanje obrtnog finansijskog kapitala samog proizvođača. To se ogleda u tome što proizvodnja nije mogla tehnološki napredovati u dovoljnoj meri u smislu izgradnje, efikasne protivgradne zaštite, sistema za navodnjavanje, već se to uglavnom radi stihijski, po volji poljoprivrednih proizvođača, odnosno po mogućnostima i zaštite od poplava su takođe veliki problem.
Kako ne bi proizvođači zapali u tzv. dužničko ropstvo, mi moramo u nekom narednom periodu doneti zakonske regulative koje će u mnogome balansirati zaštitu i poverioca jednako i dužnika.
Da bi bili spremni za zaključivanje ovakvih ugovora u uslovima neizvesne tržišne privrede i promena globalnih klimatskih uslova, potrebna je i aktivna uloga i snažna podrška poljoprivrednim proizvođačima od strane države i lokalnih samouprava u uslovima tržišne ekonomije. To se odvija u dva pravca i kako kaže program rada Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca – zbog i radi zaštite obezbeđenja dužnika iz ovih ugovora. U prvom delu, u smislu modernizacije i unapređenja tehničke opremljenosti gazdinstva, a u drugoj poziciji, industrija osiguranja mora na vreme pripremiti i ponuditi tržištu konkurentan i prihvatljiv model osiguranja za slučaj više sile, da bi proizvođači mogli da osiguraju nastupanje neželjenog osiguranog rizika.
Potrebno je, dakle, aktivno učešće države u obezbeđivanju uslova da proizvođači dobiju povoljnije uslove osiguranja.
Na kraju, u skladu sa rešenjima koje je propisao ovaj zakon, poljoprivredni proizvođač će moći da založi buduće proizvode koje proizvodi, što ga čini kreditno sposobnim. Dakle, omogućava mu da lakše dođe do finansijskih sredstava pod povoljnijim uslovima, a bitno je naglasiti da ova vrsta zaloge ne isključuje mogućnost ugovaranja drugih instrumenata obezbeđenja.
Dakle, neosporno je da se predloženim zakonom uređuje i unapređuje tržišni model kratkoročnog finansiranja i time se obezbeđuje finansiranje primarne poljoprivredne proizvodnje u periodu od žetve i berbe, a u skladu sa Nacionalnom strategijom poljoprivrednog razvoja.
Zato ću dame i gospodo ja, kao i sve moje kolege iz poslaničkog kluba Srpske napredne stranke, podržati u danu za glasanje ovaj Predlog zakona i naravno sve ostale koji se tiču unapređenja poljoprivredne proizvodnje. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre i saradnici ministra, poštovani građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu UN Unesko, u vezi sa osnivanjem Centra za vode, za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao centra kategorije dva, pod pokroviteljstvom Unesko. Predlog je podnela Vlada Srbije.

Obzirom da smo danas, a i proteklih meseci, toliko toga čuli, a i bili svedoci katastrofalnih posledica poplava, koje su, između ostalog, uzrokovane upravo klimatskim promenama, nemarnim i neodgovornim ponašanjem čoveka prema prirodi, odlučio sam danas da moje izlaganje bude u stvari predstavljanje tri važna ekološka resursa koje poseduje grad Leskovac i građani Leskovca, grad iz koga dolazim i čije građane predstavljam u ovom visokom domu.

Dva su razloga za ovu moju odluku, a koja je, naravno, u skladu i kontekstu tačke dnevnog reda današnjeg zasedanja i sastoji se u sledećem. Od samog početka zasedanja ovog saziva bezbroj puta smo od strane kolega iz opozicije mogli čuti pitanje – šta ste vi uradili za ove dve godine? Pokušaću da prezentujem šta smo u gradu Leskovcu uradili za dve godine po preuzimanju odgovornosti, naravno, kada su ova tri ekološka resursa grada Leskovca u pitanju.

Drugo, pokušaću da skrenem pažnju na jednu činjenicu da je životna sredina u stvari skup stvorenih i nasleđenih vrednosti koja po svojim ekonomskim, sociološkim, kulturološkim, čak i političkim konotacijama nema sličnog fenomena u nekoj pojavi, odnosno nema pandana u nekoj pojavi ili nekom fenomenu u prirodi.

Dakle, grad Leskovac sa svojih 144 naseljenih mesta i 145 hiljada stanovnika koji su naseljeni na površini od 1025 kilometara kvadratnih ima ekološki resurs od neprocenjive važnosti i to je akumulaciono jezero Barije sa fabrikom vode u Gorini. Izgradnja ovog sistema je trajala više od 25 godina i sama po sebi ima kapacitet snabdevanja zdravom pijaćom vodom od 800 litara u sekundi, a grad Leskovac, napominjem, trenutno, troši i u najvrelijim danima, letnjim danima 300 litara u sekundi.

Činjenica je da je još uvek nije pokrivena cela teritorija grada vodovodnom mrežom, ali će svakako u narednim godinama grad uspeti da snabde i najudaljenije mesne zajednice i domaćinstva zdravom pijaćom vodom iz ovog sistema.

Kada je aktuelna vlast na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem preuzela odgovornost u novembru 2012. godine zatekla je ne baš sjajnu situaciju u vezu sa ovim ekološkim resursom. Granice sanitarne zone zaštite i samo ophođenje prema njoj nisu bile ni u jednoj stavki ispoštovane, misli se na bahato ponašanje ribolovaca, kupača, vikendaša koji su sa urednim građevinskim dozvolama, dobijenim od prethodne vlasti, izgradili svoje vikend kuće na samoj obali jezera.

Veliki problem, takođe, jeste velika količina klasične ambalaže medicinskog otpada, pesticidnih formulacija koje se niz reku Veternicu pušta niz sela sa teritorije grada Vranja, a koje završilo na obali jezera Barije iz kog grad Leskovac pije vodu. Međutim, najveći problem je to što pred brane, a ukupno ih ima pet, za 20 godina unazad, dakle, nisu uopšte čišćene i sve je to dovelo do toga da je trenutna situacija u vezi sa jezerom i kvalitetom vode, odnosno fitoplanktonom, vrlo podseća na situaciju koja se dešavala pre nekoliko godina u Užicu.Šta smo mi preduzeli?

Gradonačelnik grada Leskovca dr Goran Cvetanović sa svojim stručnim timom preduzeo nekoliko vrlo važnih mera koje će u narednom periodu pokazati svoje vrednosti. Ograđen je ulazni deo sanitarne zone zaštite, uvedena je stroga kontrola kretanja u zoni jezera i zahvaljujući angažmanu i velikoj posećenosti i ljubavi prema jezeru meštana sela Crcevac koji žive u neposrednoj blizini jezera, uspeli smo da očistimo veliki deo plastičnog otpada.

U neposrednom kontaktu i dogovoru sa lokalnom samoupravom grada Vranja sprečeno je i dalje odlaganje komunalnog otpada u tok reke Veternice, a time i u jezero. U pograničnim selima su postavljeni kontejneri za prikupljanje otpada, kao i table upozorenja. Na kraju, iz budžetskog fonda, gradska uprava za zaštitu životne sredine grada Leskovca, opredeljena su sredstva za kupovinu dodatne opreme koja će opremiti laboratoriju Javnog komunalnog preduzeća vodovod, čime bi se ostvarili uslovi da se kontrola kvaliteta vode vrši permanentno prema svim zakonskim regulativama.

Drugi ekološki resurs o kome ću danas govoriti je svakako centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. To je projekat vredan četiri miliona evra i finansiran, koji se gradi u gradu Leskovcu, u tri faze: linija vode, vrednost 10,4 miliona evra, finansira delegacija EU; druga je faza linija mulja, koju finansira pređašnje Ministarstvo za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, a današnje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u iznosu od pet miliona evra; na kraju, treća faza program ORIO holandske Vlade, a cilj je proširenje kanalizacione mreže u 24 naseljena mesta koja gravitiraju oko samog postrojenja u dužini od 82 kilometra.

U decembru mesecu 2011. godine gradonačelnik grada Leskovca, dr Goran Cvetanović, je na zahtev delegacije EU, u vezi ovog projekta, upriličio sastanak u svom kabinetu, a kome su prisustvovali svi pomenuti akteri. Dakle, predstavnici delegacije EU pod vođstvom gospođe Ivanke Todorove…

 

 

Tema je apsolutno odlaganje klimatskih promena. Grad Leskovac može da služi kao primer svakom gradu u Srbiji. Budite strpljivi, uskoro ću privesti kraju. Videćete da je to apsolutno tema.

Dakle, predstavnici Vlade Srbije na čelu sa ministarkom Zoranom Mihajlović i predstavnici ambasade Holandije, kabineta gradonačelnika grada Leskovca kao domaćina.

Iako su pismo o angažovanju, kao i prateći protokol, potpisani 2010. i 2011. godine, nije se moglo govoriti o nekoj ozbiljnosti, jer je prethodna vlast svojom nemarnošću i ne činjenjem dovela do toga da je delegacija EU na tom sastanku pokazala svoje jasne namere da ode iz Leskovca i ostavi projekat. Šta smo mi preduzeli?

Gradonačelnik dr Goran Cvetanović je oformio stručni tim, radnu grupu, a na čijem sam čelu kao načelnik gradske uprave za zaštitu životne sredine, uspeli smo da sa ljudima iz svih nadležnih uprava da do oktobra 2013. godine dobijemo glavnu građevinsku dozvolu za prvu fazu – liniju vode, koju finansira delegacija EU u iznosu od 10,4 miliona evra. To je prouzrokovalo niz posledičnih reakcija. Ubrzo je potpisan ugovor sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine za dodatnih 347 miliona dinara.

Na kraju, u martu mesecu 2014. godine, gost grada Leskovca, dame i gospodo… Pričam o projektu centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, šta je upućenije na klimatske promene, ako ne jedan takav projekat. Na kraju, kao što sam rekao, u martu mesecu 2014. godine, Leskovac je posetio u pratnji ministarke Zorane Mihajlović ambasador Holandije i tada je potpisan trojni ugovor u iznosu od 7,9 miliona evra kojim će se finansirati kanalizaciona mreža u dužini od 82 kilometra na 24 naseljena mesta koja gravitiraju oko samog postrojenja.

Danas je centralno postrojenje prava građevina, jedna impozantna građevina u Leskovcu koja će, kada bude završena početkom 2016. godine, prerađivati, dame i gospodo, ukupno šest miliona kubnih metara otpadnih voda, a koje se izlivaju u lokalne reke, u Moravu i u dalje vodotokove.

Na kraju, treći važni ekološki resurs kojim može grad Leskovac da se pohvali, koji može da bude primer svim ostalim gradovima u Srbiji jeste regionalna sanitarna deponija Željkovac na koju, pored Leskovca, odlaže sedam lokalnih opština čvrsti komunalni otpad.

Opet smo tu po preuzimanju odgovornosti 2012. godine zatekli jednu situaciju da je ne činjenjem, ne domaćinskim ponašanjem, nemarnošću strateški partner „Pol Verner i Veber“ firma, koja je sa Leskovcem potpisala ugovor 2006. godine, pretvore u jednu, da tako kažem, instituciju kojoj je grad Leskovac dugovao milione evra. To se desilo zato što je jednim političkim i nepromišljenim potezom bivši gradonačelnik, jednim dekretom, učinio da treća stavka u svakom računu, koji se dostavlja korisniku, bude na teret budžeta, tj. deponovanjem.

Dame i gospodo, milion evra duga smo zatekli. Šta smo preduzeli? Preduzeli smo to da smo uspeli da reprogramiramo taj dug na 24 meseca, ali smo uveli kontrolu na samoj deponiji, u smislu kontrolisanja količine i morfološkog sastava otpada koji se deponuje.

Jedna od najvećih radnji koju smo sproveli, a na koju sam ponosan, a u organizaciji gradske uprave za zaštitu životne sredine u Leskovcu je sprovedena svojevrsna akcija čišćenja divljih deponija. Svake nedelje od septembra 2013. godine, pa do današnjeg dana se uklanja po jedna divlja deponija. Za ovih godinu dana smo uspeli da otklonimo 60 lokacija u ukupnoj količini od 30 hiljada kubnih metara otpada.

Dakle, poštovane kolege, uveren sam da će ove aktivnosti grada Leskovca uspeti da se uvrste u primere dobre ekološke prakse i da bar za trenutak odlože klimatske promene, sačuvaju resurse i daju šansu održivom razvoju. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, uvaženi građani Republike Srbije, dolazim iz Leskovca, grada na jugu Srbije i sa svojih 50 godina, kao diplomirani inženjer poljoprivrede, 23 godine radim na poslovima koji su u direktno ili indirektno vezani za poljoprivrednu proizvodnju.
Dakle, problemi i struktura poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Leskovca je poznata stvar, ali je vrlo slična i u opštinama Jablaničkog okruga koje takođe predstavljam: opštine Medveđa, Lebane, Bojnik, Crna Trava i Vlasotince.
Pokušaću ukratko da vam približim strukturu i probleme poljoprivredne proizvodnje u Jablaničkom okrugu, pre svega grada Leskovca, i time opredelim narodne poslanike zašto trebamo svi da glasamo za ovaj zakon, koji potvrđuje Ugovor o zajmu u cilju izgradnje sistema za navodnjavanje.
Područje grada Leskovca po svojim geografskim, topografskim i pedološkim, hidrološkim i klimatskim karakteristikama se ubraja u red krajeva sa izuzetnim pogodnostima za obavljanje visoko profitabilne poljoprivredne proizvodnje. Od 102.498 hektara ukupne površine na teritoriji grada, 57.248 hektara odnosno 55,85% je poljoprivredno zemljište. Orografska, hidrografska razuđenost zemljišta omogućuju raznovrsnu biljnu i stočarsku proizvodnju. Poljoprivredna proizvodnja obavlja se na 57.248 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se obrađuje 49.000 hektara. Od ukupnih površina poljoprivrednog zemljišta, oko 90% je u individualnom sektoru. Za efikasnije korišćenje zemljišta prepreku čine usitnjeni posedi i parcele. U tu svrhu osamdesetih godina prošlog veka izvršena je komosacija na oko 7.000 hektara obradivog zemljišta u severnom delu područja i porečkom kraju. Ipak, i dalje ostaje potreba daljeg ukrupnjavanja zemljišta.
Danas u privatnom vlasništvu prosečna veličina parcele iznosi oko 0,17 hektara, što ćete priznati je veoma malo. Za postizanje visoke produktivnosti biljne proizvodnje neophodno je ukrupnjavanje parcela iz razloga efikasnije primene agrotehničkih mera radi boljeg prinosa, a samim tim u vezi i primene navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta.
Klimatske karakteristike područja odgovaraju prelazu između umereno kontinentalne i sredozemne klime sa obeležjem subhumidne, a ponekad čak i aridne klime. Ovo je posebno izraženo za period unazad 10 godina, a naročito za vegetacionu sezonu 2012. godine. Kao posledica toga, sve češće se javljaju suše koje ponekad poprimaju karakter elementarnih nepogoda. Zbog izrazito sušnog perioda u dobrom delu vegetacijae prema izveštaju Komisije za procenu štete, Leskovačka poljoprivredna proizvodnja je pretrpela štetu, u novčanoj protivvrednosti u iznosu od 1.823.185.700 dinara, govorim od 2012. godini. Najveće štete pretrpele su ratarske kulture kukuruz i višegodišnji zasadi stočnog krvnog bilja. Slična situacija je zabeležena i 2000. i 2003. godine.
Za prevazilaženje ovakvih situacija neophodno je u kritičnim periodima obezbediti dodatne dopunske količine vode za nesmetan razvoj biljaka i povećanje prinosa poljoprivrednih kultura ili bar njihovo održavanje na zadovoljavajućem nivou. Dosadašnje klimatske karakteristike osiguravale su relativno visoku proizvodnju, gde se o navodnjavanju nije dovoljno vodilo računa. Tek poslednjih godina sa izraženijim ekstremnim kišama i sušama razmišlja se o aktivnostima na realizaciji navodnjavanja kao nužnom delu agrara.
U dosadašnjem periodu na teritoriji grada Leskovca navodnjavanje koje je organizovano nije bilo zastupljeno. Ono je isključivo bilo primenjivano na površinama nekadašnjih većih poljoprivrednih preduzeća, kao što su „AD Navip plantaža“ na 700 hektara i „DP Porečje-Vučje“ na oko 800 hektara koje su prepoznavši značaj ove mere za svoje potrebe investirali u izgradnju većeg broja akumulacija u svrhu navodnjavanja svojih voćnih zasada.
Kao izvori vode koriste se bunari na parcelama, podzemna voda putem postavljanja cevi ili pak površinska voda iz obližnjih rečnih korita. Dakle, celokupan posao navodnjavanja je do sada zavisio od preduzimljivosti poljoprivrednih proizvođača. S obzirom da je došlo do drastične promene klimatskih uslova poljoprivredna proizvodnja Leskovca iziskuje ozbiljni pristup navodnjavanja poljoprivrednih površina.
Neophodno je iskoristiti povoljne hidrološke karakteristike podneblja, ekonomski i ekološki bez narušavanja biološkog minimuma voda, usmeriti raspoloživu količinu voda, površinskih i podzemnih u cilju unapređenja poljoprivrede.
Tako bi se obezbedili stabilni visoki prinosi gajenih kultura sa ovog područja, samim tim i konkurentnost na tržištu. To bi značilo ne računjajući početna ulaganja, oglašavanje organizacija posla poljoprivrednicima i smanjenje dodatnih ulaganja u strukturu i troškove proizvodnje.
Organizovani sistemi i distribucija za navodnjavanje izuzetno su skupi i njihova ekonomska opravdanost po pravilu se temelji na zainteresovanost proizvođača. Mali poljoprivrednici ne raspolažu niti znanjem, niti sredstvima za izgradnju ovakvih sistema pa je podrška lokalne samouprave i države u tim slučajevima neophodna. Efikasni sistemi za navodnjavanje osiguravaju cenovnu prihvatljivu vodu, a tehnologije poljoprivredne proizvodnje uz navodnjavanje omogućuju uzgoj dohodovno privlačnih kultura i isplativu poljoprivredu.
Primena savremenih održivih tehnologija uz racionalno korišćenje prirodnog bogatstva očekuje se i razvoj poljoprivrede, te naročito razvoj povrtarske i voćarske proizvodnje, kao i proizvodnje kukuruza i stočnog bilja za koje navodnjavanje ima najvažniju ulogu. Izgrađena infrastuktura ukoliko poljoprivredni proizvođači za to pokažu interes omogućiće racionalne korišćenje prirodnih resursa u svrhu ostvarivanja dohodovnije poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Leskovca.
Na kraju, sprovođenje studije o mogućnostima navodnjavanja na teritoriji grada Leskovca, a samim tim i planska izgradnja organizovanog sistema navodnjavanja na području grada Leskovca imalo bi velikog značaja u smislu pre svega stabilizacije poljoprivredne proizvodnje u sušnim razdobljima i izbegavanje situacije poput prethodnih sušnih godina.
Uz to, stvorili bi se uslovi za dalju unitaciju poljoprivrede ka tržišnoj ekonomiji i visokoprofitabilnih kultura, a uz sve to lokalna samouprava bi stvorila uslove za vođenje planske poljoprivredne proizvodnje na svojoj teritoriji i na osnovu održivog korišćenja poljoprivrednog zemljišta i voda. Sa svim navedenim činjenicama ovim aktivnostima bi se dao doprinos u nastojanjima RS, odnosno Vlade i premijera Vučića za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, posebno u smislu povećanja ukupnih površina koje se navodnjavaju putem organizacionih sistema.
Na kraju bih kao član odbora Narodnoj skupštini RS promovisao jednu tezu da pre svega Ministarstvo poljoprivrede pruži neophodnu pomoć u lokalnim samoupravama u smislu pripremanja i izrade tehničko projektne dokumentacije kako bi u drugoj fazi ovog projekta lokalne samouprave pa i grad Leskovac mogao da konkuriše za određena sredstva. Hvala.