Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Katarina Rakić

Katarina Rakić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljuje, gospodine Marinkoviću.

Ja bih se, takođe, zahvalila i vama, gospodine Komlenski, što ste predložili jedan ovakav amandman. Svakako se slažem sa vama da će on doprineti boljem tekstu samog zakona, a i kasnije u praksi i primeni.

Moram da priznam da mi prilikom donošenja ovog Predloga zakona, odnosno ovih izmena i dopuna Predloga zakona nismo ovako nešto predvideli. Hvala vam što ste nam pomogli da pomognemo ljudima, a da to opet stavimo u okvir ovog Predloga za izmenu i dopunu zakona.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinković.

Ovom prilikom želim da se zahvalim i gospođi Jovanović i svima onima koji su podneli amandmane. Pre svega iz jednog razloga, a to je da danas ovde ne vidim ni jedan amandman sa rečima „briše se“ i da nema nikakvog teksta, a to je po onome što sam ranije imala priliku da čujem od vas, kada napišete „briše se“ vama se uopšte predlog zakona ne dopada i onda čitav predlog zakona brišete i želite da sve ostane po starom.

Tako da želim da vam se zahvalim i prosto da se vratim na ovu poslednju rečenicu. Iz svega što ste rekli, kažete haos je u katastru i sa tim se zaista slažem i ovaj Predlog zakona i jeste samo jedan korak na putu reformi katastra, da pokušamo sav taj haos sa kojim se… Zaista se slažem i mislim da niko ovde danas u sali nema primedbu za tako nešto, ali možda imamo primedbu na to kojim putem ići u rešavanju svih tih problema.

Ono što ste vi hteli ovim amandmanom mislim da već piše u samom tekstu, samo je malo poigrano sa… Možemo da ga pročitamo, pa da prokomentarišemo. Znači, u samom tekstu zakona kaže: „Podaci o objektu upisuju se na osnovu elaborata geodetskih zavoda, radova i podataka o objektu iz upotrebne dozvole, odnosno građevinske dozvole, ako je za objekat izdata samo građevinska dozvola“. Vi kažete: „odnosno građevinske dozvole, ukoliko za objekat nije izdata upotrebna dozvola“.

Ja ne vidim tu razliku. U principu smatram da je to to i upravo je to ono što je novina da će sam katastar od sada morati da proverava taj elaborat, to je ono što ste i vi rekli, mi to uvodimo, ne samo na osnovu rešenja o ozakonjenju, nego i moraju priložiti i elaborat geodetskih radova.

Vratila bih se na to što ste pomenuli koliko se puteva radi, da će svi putevi, naravno, morati da prođu kroz katastar i sve u vezi puteva i eksproprijacija i mnogo toga i, naravno, vaše kolege su rekle možda je haosu u katastru veći nego ikada, a ja moram ponoviti da se više nego ikad i radi, pa možda i zbog toga.

Ono što bih takođe želela da vam pomenem sada jesu podaci Balkanskog centra za regulatornu reformu. To su podaci koji govore o tome koliko su reforme u katastru do sada napredovale i šta one možda u budućnosti, ako budemo nastavili ovim putem reformi, mogu dobro da donesu. Recimo, ako uzmemo to da godišnje u katastru imamo 144.522 zahteva, a od toga najveći broj zahteva bude kupoprodajnih ugovora od fizičkog lica i to 75.000 zahteva. Do sada se u reformama katastra na ovim predmetima uštedelo 2.722.484 evra. Ako nastavimo ovim putem reformi, planirano je da se uštedi 3.774.536 evra. Znači, ako ovim tokom nastavimo, a to je direktno novac građana i privrede Srbije. Znači, ove cifre govore kojim putem ide reforma i kojim putem će ići ako nastavimo reformu katastra. Hvala vam.
Ništa mi ne znamo, ništa mi ne radimo, samo ja ne znam odakle danas u Srbiji skoro 54 hiljade gradilišta. Ništa mi ne znamo, ništa mi ne radimo, samo ne znam kako to u oktobru prošle godine izdadosmo 2.410 građevinskih dozvola. Ništa mi ne znamo, pa samo ja ne znam kako dođosmo na deveto mestu Duing biznis liste Svetske banke koja to meri, znači ne mi, nego Svetske banke, a 2015. godine smo bili 186, znači, nema gore, za samo četiri godine preskočili 177 pozicija. To ne kažemo mi, to kaže Svetska banka.

Ništa mi ne znamo, a donosimo zakone koje uštedeše milione evra građanima i privredi Srbije. Ali, eto, neka ništa mi ne znamo, ali ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu biće izglasan u ponedeljak i nakon osam dana od njegovog stupanja na snagu građani Srbije imaće priliku da ne jure svoje rešenje od pošte do katastra, da čekaju poštara da u roku od 24 časa trče u poštu i prime svoje rešenje, uknjiže svoju imovinu. Imaće prilike da u narednih 15 dana ono što pruža ovaj predlog zakona, da u roku od 15 dana odu u najbližu poštu, a znamo svi da skoro svako veće selo danas ima poštu, da preuzmu svoja rešenja, da ne stvaraju gužve i haos po katastrima.

Eto, možda smo i pogrešili. Možda nisu ti ljudi oni koji stvaraju haos i gužvu u katastru, ali samo ću vam dati primer. Znači, ovo o čemu govorim, 90% građana Srbije, stranaka koje je podnelo svoje zahteve za rešavanje nekakvih stvari, preuzelo je svoj rešenje u katastru nazad. Po zakonu nije moguće da ga oni preuzmu odmah u katastru. Šta to znači? Znači, da su oni čekali, da se to rešenje vrati nazad u katastar, pa da pođu tamo da ga podignu.

Rekla sam, u proseku imamo 177 hiljada predmeta godišnje u katastru, 90% se vrati nazad u katastar. Pa, ne znam koliko ljudi da radi po tim katastrima, a radi oko 2,5 hiljade ljudi na 170 opština u Srbiji, ne mogu postići, haos će se stvoriti.

Ono što sam ja rekla, i ponovo ću ponoviti to, volela bih da jednog dana ne ja, ne vi, niko od građana Srbije ne pođe do katastra, da sve što imamo završimo od kuće, završimo sa našeg računara, da ne vidimo nikoga, da niko u prilici ne bude da bude koruptivan. Pominjali ste malopre da Borko Drašković, direktor RGZ pomera direktore, odnosno načelnike katastra. To je jedini način na koji on možda može da spreči korupciju. Ne postoji drugi način, on tim ljudima ne može dati otkaz.

Druga stvar, ja sam vas zamolila, evo molim vas i sada, ukoliko znate da postoji negde, pa prijavite, pomoći ćete i nama i tim ljudima. Prijavite, nemojte da znate, a da krijete. Zašto to radite? Pomoći ćete građanima Srbije. Evo, ja sam jutros imala ljude koji su došli iz opštine Zemun. Znate šta su mi rekli? Pomozite nam, imamo 50 zahteva pre nas, u tako uređenom Zemunu. Pa nije to gospodo od nas. To je od vas koji ste lepo vodili zemunsku imovinu, pa sad ne znamo šta da radimo. Po 50 zahteva. Lepo ste preparcelisali parcele. Na jednoj parceli je sve. Ljudi ne mogu ni dan danas da uknjiže, nema način.

Što sada ne pomognete tim ljudima? Zašto sada ne pomognete, zašto ne priznate da je najveći… Ja sam iz Grocke, Leštane. Evo, da vam kažem, nije najveći problem u Kaluđerici, eno ga Zemunu. Malopre ste se hvalili da ste to lepo uredili. Ako ste lepo uredili, hajde sad pomozite tim ljudima da srede svoju imovinu, pošto zaista imaju problem i sa podizanjem hipoteka i sa bilo čim, ne mogu da mrdnu, ispred njih ima po 50 podnetih zahteva. Vi sad kažete – mi ništa ne znamo, mi ništa ne radimo, sve je to nešto što smo mi upropastili. A mi dovedosmo Srbiju na devetu poziciju Svetske banke, odnosno Duing biznis liste Svetske banke, dovedosmo u Srbiju 54 hiljade gradilišta, i vi ovde nama govorite kako mi ne znamo ništa da radimo. Dobro, možda ćemo imati prilike da naučimo još nešto, možda ćemo imati prilike na svojim greškama da radimo, ali evo, neka bude tako da svaka izmena zakona bude popravljanje greške, ali ja sam rekla, najgore jeste da na snazi budu loši zakoni, da na snazi budu zakoni koji se ne mogu primeniti. Takvi su uglavnom zakoni iz 2009. godine. Ja zaista nisam protiv toga da se zakoni menjaju. Zaista, mi, kada sam rekla, ja kao narodna poslanica podnela sam zakon, rekla sam da svi mi ovde imamo pravo na to. Da, tako sam rekla. Znači, ako me već citirate, ponovite onako kako sam rekla.

Tako da, smatram da svaka nova izmena i dopuna zakona samo može poboljšati stanje, a ne vratiti ga nazad, a ne da radimo po lošim zakonima. Hvala vam.
Zahvaljujem. Ja ću kratko.

Gospođo Radeta, ne znam kako možete da kažete – pomogli smo ljudima, a uveli ste ih u problem. Vi ste mogli tamo i auto-put da napravite, uopšte nije sporno, vi ste davali tuđu zemlju. Ja ne znam čime se sad vi hvalite. Što niste posao završili do kraja? Sad vam je kriv katastar što ljudi nemaju ni čija je zemlja, ni čije su kuće, ništa. Imaju samo 50 nerešenih zahteva pre njih. Ja vam o tome govorim. Vi sad nama ovde govorite – eto, napravili smo im bulevare. Ko to spori? Napravili ste na tuđoj zemlji, tako je mogao bilo ko. Ne razumem uopšte o čemu vi govorite. Ja kažem – ljudi nemaju rešenje. Ljudi su jutros bili kod mene sa preko 50 zahteva ispred njihovog. Šta sa tim ljudima?

(Aleksandar Šešelj: Neka idu u katastar.)

Neka idu u katastar? Pa nije katastar njih doveo u problem. Nije katastar njih doveo u problem. Ja vam samo govorim, vi ste to mogli tada sve lepo da upakujete. U katastru je sada zagušenje tim problemima. Nemojte da pričate neku priču koja zaista ne stoji.
Zahvaljujem, gospodine Marinković.

Takođe, zahvaljujem i vama gospodine Jovanović, daleko od toga da smo mi to kritički shvatili, a upravo i vidite da smo upravo onako kako smo razgovarali u danu u načelnoj raspravi i tako i uradili, sada kada su amandmani u pitanju i integrisali smo sve ono što ste predložili, a nije izašlo iz teksta obuhvata samog predloga zakona, u danu za glasanje naći će se kao sastavni deo zakona.

Takođe, želim da vam se zahvalim na tome što iz samog vašeg govora razumela sam i to da prihvatate to da zakoni treba da se menjaju ukoliko ima neko bolje rešenje, a konkretno ste naveli da advokati treba da budu, a to je već predloženo, mislim od iduće 2021. godine, ali eto, neka ide vaš predlog da to možda bude ranije, ali svakako to je upravo ono o čemu sam ja govorila, napredak u našem zakonodavstvu i da je najgore nešto imati loše zakone na snazi i raditi po lošim zakonima.

Kada govorimo o zabeležbama, ja bih se tu samo vratila na, po meni, ne lošu nego najgoru stvar koja se godinama unazad dešavala a svakako je bila produkt zakona iz 2009. godine, a to je zabeležba koju je katastar imao, tačnije morao da upisuje, a odnosila se na zabeležbe tužbe, a nije precizirala ko su ljudi koji imaju pravo da budu upisani, tačnije imaoci prava da podnose tužbe čije zabeležbe upisujete na zemljištu. Mi smo tome stali na put donevši autentično tumačenje 15. maja 2017. godine, a sada je to autentično tumačenje i integrisano u sam tekst zakona, a samo ću objasniti ovde o čemu se konkretno radi.

Po Zakonu iz 2009. godine, praktično, svako onaj ko povede tužbu na određenoj parceli, katastar je imao obavezu da tu tužbu upiše kao zabeležbu. Katastar uopšte nije proveravao ima li taj ko je podneo tužbu uopšte bilo kakvo stvarno pravo na vašoj parceli. To znači, ukoliko ste vi želeli da prodate kuću, oglasili je da je prodajete, otvorite sutra katastar i vidite - neko je podneo nekakvu tužbu, a da vi tog nekog uopšte ne poznajete. I šta se dešavalo?

Često se dešavalo to da su ljudi dobijali mejlove, pisma, poštu, da, eto, mogu povući tu tužbu za koju uopšte i ne znaju odakle je, uz određenu nadoknadu. Tako nešto smo imali i na određenim parcelama gde su ljudi hteli da grade zgrade, odnosno da kupuju stanove, odjednom su se pojavljivali neki koji su podnosili tužbe, navodno govoreći da prethodni vlasnici njima nešto duguju i građani onoga trenutka, recimo, ako su podigli kredit od banke, banka je sva sredstva povlačila, odnosno, ukoliko su aplicirali, naravno, banka nije želela da odobri kredit ukoliko na zemljištu postoji bilo kakva zabeležba tereta.

Nadam se da će građani ubuduće imati mnogo, mnogo olakšice, u smislu da neće uopšte dolaziti u situaciju da na svojoj parceli vide zabeležbu lica koja uopšte nemaju prava na to, a još gore od toga, da od takvih lica budu i ucenjeni. Hvala vam.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem se i vama gospođo Jovanović, kao što sam to uradila i gospodinu Neđi Jovanoviću, primetili ste isti problem i upravo o tome smo debatovali i u načelnoj raspravi, a i danas kada smo govorili o prihvaćenom amandmanu.

Gospodin Jovanović je i sam rekao da ćemo u nekom budućem vremenu pristupiti donošenju nekih novih izmena i dopuna zakona, gde će se to obuhvatiti, a opet sam rekla, reforme velike su već napravljene i svakako da se mora uvoditi jedan po drugi, da nisu prvo bili notari nego advokati, bilo bi pitanje zašto nisu notari, da nisu prvo bili notari nego sudovi, opet bi bilo obrnuto pitanje zašto nisu sudovi, jer sudovi su u sistem naših šaltera uvedeni 1.1.2020. godine.

Tako da svakako sistem uvodi jednog po jednoga, ali meni je drago što se sada advokati prosto bune i žele da se uključe u jedan sistem koji očigledno pokazujete da jeste dobar, a ono što sam već navela i u čemu se svakako iz vaše diskusije, mogu da primetim da smo se i složile i jeste da je mreža „Pošta“ svakako veća i svakako pristupačnija građanima Srbije od samih katastarskih službi, a naravno da građani ponekad moraju ići u drugi grad po svoje rešenje, tako da upravo iz tog razloga, gde građanima nije pristupačno da odlaze do katastra, svakako im je to bliže da urade u narednih 15 dana u „Pošti“. Hvala vam.
Zahvaljujem.

Sve smo čuli, ja bih samo da ponovim da sam ja sve amandmane pažljivo saslušala, kao i ovaj poslednji. Kaže – sila većine, a ne argumenti. Evo, ja ću sada da kažem, gospođa Radeta je na početku rekla – što ne primenjujete zakon odmah, što ste dali rok da neki od članova ovog predloga zakona krenu da se primenjuju tek 31. marta 2020. godine. A, ona napisa u amandmanu – menja se i počeće da se primenjuje zakon u roku od 30 dana nakon stupanja ovog zakona na snagu.

Hajde da računamo. Zakon će stupiti na snagu 3. marta, usvojićemo ga 24. februara, 3. marta će stupiti na snagu, a 30 dana je 3. april. Znači, ovaj zakon će stupiti…

Samo hoću da vam kažem, ja vas slušam, slušam ono što radite, ne pišemo amandmane samo da bi pričali, a zašto mislite da vas ne slušam? Zašto mislite da pišete amandmane samo da bi dobili vreme da nešto kažete? Zaista, smatram da je ovaj zakon, koji ćemo u ponedeljak usvojiti, koji će početi da se primenjuje osam dana nakon stupanja na snagu, je nešto što će pre svega veoma smanjiti korupciju u katastru iz prostog razloga što ljudi neće preuzimati rešenja u katastru nego u pošti. Koga će potplatiti tamo, poštare, šalterske radnike u pošti? Zašto? Da im daju rešenje iz katastra?

Drugo rešenje koje nudi jeste elektronski sandučić. Koga će potplatiti, hard disk? Sledeće rešenje je da se objavi na sajtu RGZ-a. Koga će potplatiti, sajt RGZ-a? Dajte, što niste predložili onda neko rešenje? Eto, mi smo ova tri pronašli kao moguće rešenja gde ćemo smanjiti korupciju. Ja kažem, ja ne znam, čula sam, kažete svi da ima korupcije, ne sumnjam, ali hajde prijavite ako znate, pomoći ćete nam. Ali, na ovakav način, na ova tri načina koje sam pomenula koji su danas u ovom zakonu, samo idu u prilog tome da smanje korupciju. Ja ne znam na koji način će ovaj zakon doprineti korupciji. Evo, navela sam, idu ljudi po rešenja u poštu, po rešenja katastra idu u poštu, preuzimaju ih preko sajta ili preko e-sandučeta. Ako na ovakav ne smanjujemo korupciju, evo vi meni kažite gde je taj prostor za korupciju i ja ću se složiti sa vama.

Želim još jednom da vam se zahvalim što ste podnosili amandmane koji nisu – brišu se, odnosno briše se, što ste se potrudili da napišete amandmane koje će poboljšati tekst zakona, neke smo, koje zaista idu u prilog tome, neke smo i prihvatili, i ja se zaista još jednom zahvaljujem svim kolegama na današnjoj diskusiji. Hvala.
Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imam zaista veliku čast i zadovoljstvo da ovaj moj predlog zakona bude na dnevnom redu današnje sednice.

Svakako mogu da kažem da on predstavlja zaista jedan izuzetno mali korak na putu reformi Srbije, na putu koji jednom jako mudrom politikom vodi naš predsednik Aleksandar Vučić.

Kao što sam već napomenula, ja sam predlagač ovog zakona. Međutim, ja sam bila samo jedan deo grupe, odnosno deo tima koji je učestvovao u pisanju ovih izmena i dopuna Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, a u njegovom predlaganju, odnosno u čitavom radu na njegovoj izradi učestvovao je zaista veliki broj stručnjaka, pre svega iz NALED-a, iz Republičkog geodetskog zavoda, iz Ministarstva građevine i profesora sa beogradskog Univerziteta i želim ovom prilikom svima da se zahvalim na radu. Smatram da smo, donošenjem ovog zakona, odnosno ovih predloga za izmenu i dopunu zakona, doneli jedan veliki korak na putu u reformi ovog sistema u Srbiji.

Kao što većina vas zna, ovo je prilično nov zakon. Zakon o upisu u katastar nepokretnosti i vodova donet je 2018. godine. Pretrpeo je jednu izmenu 2019. godine i ovo je druga izmena po redu ovog zakona. Iako će neki sada verovatno reći i kritikovati, zašto za dve godine donosimo već drugu izmenu ovog zakona, ja želim samo da kažem da i onoga trenutka kada smo prvi put, 2018. godine, doneli ovaj zakon, mi smo i tada bili svesni i tada smo naglašavali da ćemo u hodu menjati, prilagođavati i donosite promene koje će svakako u budućnosti ovaj zakon poboljšati, a sve u korist građana Republike Srbije.

Ovom prilikom želim da se zahvalim i predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, kao i ministarki građevine gospođi Zorani Mihajlović, što su prepoznali kvalitet ovih izmena i dopuna i uvrstili ih u današnji dnevni red, a kasnije ćemo ove izmene svakako uvrstiti u sam tekst zakona.

Želim još jednom, u skladu sa svim ovim što sam rekla, da pomenem, odnosno da kažem da je zakonodavni sistem u Srbiji izuzetno napredovao i da po prvi put u Srbiji imamo to da se prate efekti zakona, odnosno donetih propisa i da u skladu sa tim se rade i izmene, tako da su i ove današnje izmene upravo u skladu sa tim.

Što se tiče samih izmena i dopuna zakona koje danas predlažem, Zakona o upisu u katastar nepokretnosti i vodova, pre svega mogu da napomenem tri bitne izmene. Ove izmene imaju za cilj, pre svega, da ubrzaju samu dostavu rešenja od katastra nepokretnosti. Zatim, imaju za cilj da ubrzaju sam upis nepokretnosti u katastar. Treća i jako bitna izmena, ove izmene i dopune Zakona predlažu usklađivanje sa ostalim zakonima koji se tiču katastra nepokretnosti, a to su, pre svega, Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o ozakonjenju objekata.

Kao što sam na početku rekla, jedna od jako bitnih izmena jeste sama dostava rešenja. Znate, verovatno ste se i svi susreli sa problemima dostave, odnosno prijema rešenja iz katastra, a ja ću onima koji nisu bili u prilici ili onima koji možda ne znaju kako to danas izgleda u Srbiji, evo, objasniti šta želimo da promenimo.

Dostava rešenja svih organa, svih organa u Srbiji obavlja se prema Zakonu o opštem upravnom postupku, tačnije prema članu 72. gde je propisano da organ dostavlja rešenje na tri načina - putem svojih kurira, putem poštanskog operatora ili elektronskim putem.

Dalje, ovaj isti zakon članom 75. propisuje i sam način dostave tog rešenja, a on kaže da poštanski operater, obzirom da sada govorimo o rešenjima koje donosi katastar, odnosno koji upućuje katastar, obično se radi o tome da katastar šalje pošti, pošta dostavlja rešenje građanima, odnosno strankama u postupku i sada, ukoliko poštar ne zatekne stranku kod kuće, on ostavlja obaveštenje da svoje rešenje može preuzeti u pošti i to u naredna 24 sata.

Građani često u tom roku od 24 sata ne stignu da podignu svoje rešenje u pošti i onda se događa to da se njegovo rešenje vraća nazad u katastar. Tu nastaje i najveći problem. Sam put rešenja od pošte do katastra po neki put traje i od sedam do deset dana, a imamo situaciju da su građani dobili obaveštenje da je njihovo rešenje gotovo, odlaze do pošte svoje rešenje, tamo vide da su zakasnili, odlaze u katastar, a tamo vide da svog rešenja nema i onda dolaze u zabludu, traže svoje rešenje. Neki čak i odustaju od toga da u opšte preuzmu rešenje. Tada je katastar u obavezi da u narednih osam dana na elektronskoj tabli katastra objavi rešenje i ono nakon osam dana postaje pravosnažno.

Ovo govorim ne kao usamljeni slučaj. Čitav ovaj postupak koji sam sada objasnila dešava se čak u 90% slučajeva u Srbiji. Znači, većina građana svoje rešenje preuzima nazad u katastru i to pošto je obavila veliku potragu za njim.

Ja se nadam da ste razumeli ovo o čemu sam govorila, iako je dosta komplikovana procedura. Smatram da je zaista najbitnija izmena koja je danas predložena dostava samog rešenja. Naime, ovim izmenama i dopunama Zakona o upisu u katastar nepokretnosti kao samu dostavu predlažemo sledeće rešenje.

U buduće će se rešenje katastra dostavljati na tri načina. Prvi način je u elektronskom sandučetu. Znači, svi oni koji imaju elektronsko sanduče, istog časa kada rešenje bude doneto uputiće im se u elektronsko sanduče.

Zatim, ono što je jako bitna stvar jeste da će sva rešenja koja se u buduće budu donosila u katastru istog časa po potpisivanju biti objavljena na sajtu RGZ, što znači da oni koji su predali zahtev za upis nepokretnosti ili za bilo kakvo rešavanje nekakvog svog predmeta u katastru, moći će da prema broju predmeta pretražuju predmete i, prosto, imaju uvid kada će njihovo rešenje biti gotovo. Kada njihovo rešenje bude objavljeno na sajtu počinje da teče rok od 30 dana do pravosnažnosti.

Kažem, samim tim što će to rešenje biti objavljeno na sajtu, oni će moći da imaju uvid u njega i eventualno ulože žalbu na samo rešenje.

Takođe, ovaj zakon predviđa i da se samo rešenje dostavi i putem poštanskog operatora. Međutim, i ovde smo planirali da uvedemo jednu veliku promenu. Ukoliko poštar ovoga puta ne nađe stranku na adresi i ne uspe da uruči rešenje odmah pri dolasku, ostavlja obaveštenje da će svoje rešenje moći da preuzme u pošti i to u narednih 15 dana.

Znači, za razliku od sadašnjih 24 časa, gde smo praktično terali stranke, građane Srbije, da trče u poštu po svoje rešenje, sada imamo rok od 15 dana gde će građani moći da odu u poštu i preuzmu svoje rešenje.

Naravno, smatram da je ovo dobra stvar jer svi znamo da pošte u Srbiji u današnje vreme ima čak i u svakom malo većem selu i svakako da je građanima mnogo lakše da odu u svoju poštu, nego da odlaze po rešenja koja su se možda vodila pred katastrima i u nekim drugima gradovima po Srbiji.

Smatramo da će ovako nešto zaista pomoći građanima. Međutim, i u ovom zakonu smo predvideli situaciju, a šta će se dogoditi ako građani nisu tu ni u 15 dana i ne uspeju da preuzmu svoje rešenje ni u narednih 15 dana. Naravno da se isto vraća u katastar i da će ga preuzeti u katastru, ali kao što sam već na početku rekla, rok za pravosnažnost teče onoga dana kada je rešenje i objavljeno na sajtu RGZ, to jeste praktično prvim danom kada je to rešenje i doneto.

Ja se iskreno nadam i iskreno verujem da ukoliko reforme u Srbiji nastave da teku ovim tokom da ćemo zaista svi biti u prilici da jednog dana sve ono što trebamo da rešimo u katastru da ćemo biti u prilici da rešimo od kuće, da ćemo biti u prilici da rešimo sa našeg računara, da Katastar kao ustanova i ne postoji i da Katastar kao šalter i ne postoji, zato što on u stvari treba da predstavlja jedan registar, jednu pomoć u Srbiji gde ćemo sprovoditi naša rešenja, a sada na žalost imao situaciju da Katastar u Srbiji da duže knjižimo i sprovodimo naša rešenja nego što je to nekom organu bilo potrebno da samo rešenje i donese. Tako da svakako za sada nam Katastar u Srbiji predstavlja veliki kamen spoticanja i ne samo nama, nego predstavlja i onima koji tamo rade.

Međutim, lično smatram što se tiče samog broja zaposlenih u Katastru, zaista smatram da taj broj nije veliki pogotovo sada kada još uvek Katastar nije potpuno digitalizovan i kada zaista za mnogo predmeta i mnogo stvari moramo otići tamo. Evo, ja ću vam napomenuti da u čitavoj Srbiji, znači u svim katastrima u Srbiji, a znate da svaka opština mora imati katastar, ako ne u svom sedištu mora imati osobe koje rade, koje su zadužene za određenu opštinu.

Znači, trenutno u katastru radi 2.955 osoba. Znači, na skoro 7,5 miliona stanovnika Srbije imamo nepunih 3.000 zaposlenih u katastru. I to nije konačan broj od ovih 2.955 zaposlenih u čitavoj Srbiji u Katastru, čak 168 radi na određeno vreme, a 437 radi na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Znači, na čitavoj Srbiji imamo nešto više od 2.500 zaposlenih u Katastru.

Ja lično smatram da je ovoj broj jako, jako mali i onda moramo raditi na tome ili da se poveća broj zaposlenih u Katastru ili da se što više poslova koje će Katastar obavljati biti digitalizovano.

Kada pominjem zaposlene u Katastru, ne mogu a da ne pomenem i rukovodstvo RGZ, na čelu sa direktorom Borkom Draškovićem, koji se zaista hrabro bori sa svim problemima sa kojima se suočava Katastar. A sa druge strane, izuzetno je spreman da veoma rado prihvati sve promene koje mu mi predlažemo za unapređenje rada Katastra.

Zaista smatram da je lako biti dobar direktor u jednom uređenom preduzeću, ali biti dobar direktor u jednom sistemu kakav je RGZ, kakav je Katastar, zaista nije ni malo lako. I zato još jednom zaista želim da čestitam na radu direktoru, Borku Draškoviću.

Što se tiče drugih izmena koje ovaj Predlog zakona donosi ja bih se još osvrnula na izmene koje se tiču upisa zabeležbi. U ovim izmenama uvodimo to da će se neke zabeležbe uvoditi i službenim putem.

Znači, stranke neće morati ni da podnose zahtev, neće morati ni da podižu rešenje za određenu vrstu zabeležbi, neće morati ni da plaćaju taksu.

Međutim, još jedna vrsta zabeležbi ovde je detaljno i jasno precizirana, a to je zabeležba onih koji imaju spor na određenoj parceli. Tačnije, čije će se zabeležbe spora upisivati kao zabeležba.

Ovo želim posebno da naglasim zato što smo u prethodnom periodu imali mnogo zloupotreba na osnovu zabeležbi spora. Praktično, mogu slobodno da kažem da smo zakon iz 2009. godine, prosto je ostavio prostora da smo imali, mogu slobodno da ih nazovem profesionalne podnosioce tužbi, ljude koji su podnosili tužbe za određeno zemljište na određene objekte, a da uopšte nisu imali nikakva prava niti sporovi koji bi se kasnije okončali ne bi imali ishod u njihovu korist.

Građani su nam se sve više žalili, objasniću vam kako je to izgledalo. Recimo, ukoliko neko želi da proda svoju kuću, imali smo te profesionalne podnosioce tužbe, oni odu, podnesu sudu spor, Katastar prema zakonu iz 2009. godine nije ulazio u to ko podnosi spor, upiše spor, upiše kao zabeležbu i naravno da niko neće kupiti kuću koja pod sporom, zabeležbom ili bilo kakvim teretom.

Takođe se to dešavalo i na određenim parcelama. Znači, imamo investitora koji recimo želi da podigne kredit kod banke ili je već podigao kredit kod banke. Imamo profesionalne podnosioce tužbe koji na njegovoj parceli podnesu tužbu i dešava se naravno da banka na zemljištu na kojem postoji zabeležba, odnosno na kojem postoji spor, naravno neće odobriti. A ukoliko ga je već odobrila i ukoliko se desi da se zabeležba spora upiše, naravno da banka povlači svoja sredstva i naravno da su građani bili u ozbiljnom problemu.

Ovoj situaciji smo stali na put donošenjem autentičnog tumačenja u maju, 15. maja 2017. godine kada smo jasno precizirali ko su imaoci prava na zemljištu i čije sporove Katastar upisuje kao zabeležbu.

Znači, ne može neko da dođe i da se upiše na vašoj parceli, da vodi spor, a da pri tome ni vi sami ne znate da neko na vašoj parceli ima otvoren spor. Tako da se ovakvom jednom vrstom zabeležbe zaista zaustavlja nešto što je sada bila izuzetno loša praksa u Srbiji.

Takođe, pomenuću još samo jednu izmenu koja je u okviru ovih izmena i dopuna zakona, a to je kao što sam već rekla usklađivanje sa ostalim zakonima koje se tiču katastra nepokretnosti, a to je da Katastar više neće moći da uknjiži rešenje o ozakonjenju objekta ukoliko ono ne sadrži elaborat geodetskih radova ili ukoliko taj elaborat nije usklađen sa zakonom.

Ovaj elaborat prema Zakonu o legalizaciji, odnosno prema Zakonu o ozakonjenju objekata zaista predstavlja jedan izuzetno važan sastavni deo rešenja o ozakonjenju. Do sada Katastar nije imao obavezu da tako nešto proverava, ali uvideli smo da je to zaista veliki problem i ovim Predlogom izmenama i dopunama Zakona zaista uvrštavamo kao obavezno da zaposleni u Katastru pre upisa rešenja o ozakonjenju objekta moraju da provere da li je elaborat geodetskih radova urađen u skladu sa zakonom.

Imali smo pitanje da li će sada ovakva jedna izmena doprineti tome da se zaposlenima u Katastru poveća obim posla? Odgovor je ne. Neće im se povećati obim posla iz prostog razloga što su oni i do sada to radili. Svakako su morali da svako rešenje, odnosno svu dokumentaciju potrebnu za upis provere, samo će na ovaj način utvrditi da li u čitavom rešenju postoji elaborat geodetskih radova. Ukoliko ne postoji, zaustaviće čitav proces uknjižbe i uputiti građane da to što im nedostaje i donesu.

Evo, ja sam pokušala da ukratko objasnim koje su to najznačajnije izmene i dopune Predloga zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, iako je on po obimu kratak, znači ima 13 članova, ja verujem da će izmene i dopune koje su njime predložene zaista biti nešto što će u mnogome pomoći građanima Srbije da olakšaju svakodnevne obaveze.

Upravo iz tog razloga, pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj Predlog zakona. Hvala.
Zahvaljujem.

Želim da se zahvalim i koleginici na lepim rečima i na svemu što je primetila, a što se tiče izmena i dopuna zakona.

Samo bih želela da se osvrnem na jedan deo koji jeste bio predmet diskusije na Radnoj grupi kada smo donosili ove izmene i dopune zakona, a to je sam rok od 30 dana. Možda sada zvuči da taj rok zaista i jeste dugačak, da tako kažem, ali prvobitno je predlog bio da taj rok bude između 90 i 45 dana i onda je kao kompromis stavljen rok od 30 dana. Međutim, ono što je bitno da se naglasi jeste da taj rok počinje da teče danom donošenja rešenja, odnosno danom objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli, a ukoliko građani preuzmu to rešenje ranije, odnosno svi oni koji imaju pravo žalbe preuzmu ranije, svakako da se taj rok za pravosnažnost može i smanjiti.

Prvenstveno se ovde vodilo računa o onim ljudima koji trenutno nisu u državi, koji žive u inostranstvu, jer im ipak treba neko vreme da dođu do zemlje, da fizički dođu po svoje rešenje.

Svakako da ovaj zakon ima za cilj da ubrza reforme u Srbiji, da Srbija zaume bolje mesto na poziciji Duing biznis liste Svetske banke, a samo još jednom želim sve da podsetim na to koliko su bile bitne izmene Zakona o planiranju i izgradnji, da su te izmene dovele do toga da je Srbija danas na 9. mestu Duing biznis liste Svetske banke, a pre samo pet godina bila je čak na 186. poziciji. Zahvaljujem se na svemu što ste rekli, a nadamo se da će i ovaj zakon doprineti boljim reformama u Srbiji. Hvala.
Pre svega, želim da se zahvalim kolegi Jovanoviću na svemu što je rekao i moram da kažem da se zaista, skoro u 90% toga što je rekao zaista i slažem sa njim.

Pre svega, što se tiče obuhvata samih izmena i dopuna zakona, smatrate da je trebao da bude širi, naravno da je trebao da bude širi i to je ono što sam u startu i rekla kada smo donosili ovaj zakon 2018. godine. I tada smo znali da će ovaj zakon trpeti izvesne izmene i dopune, ali smo rešili da to bude u malim koracima i da svaki korak pratimo. Znači, da ne čekamo po pet godina da se dešavaju greške i loše stvari, da se loše radi, ne, nego, opet kažem, ovo je već druga izmena u roku od dve godine. Iako kažem da su ovo male izmene, trinaest članova, verujte da će u postupku primene ovo zaista biti velike izmene.

Želim i vama da dam predlog, dajte nam sve što smatrate da bi išlo u prilog ovom zakonu, a može da se implementira. Znači, hajmo da radimo nove izmene i dopune, apsolutno smo otvoreni za tako nešto. Što se tiče samog teksta ovog zakona, mogli smo sa amandmanima, mogli ste amandmanima da ukažete na nešto, mi smo tu što se tiče otvorenosti i spremni smo da razgovaramo na bilo koju temu od svih ovih članova koji su otvoreni, da nešto i izmenimo.

Što se tiče upisa hipoteka, to je ono što smo imali situaciju kada je bila rasprava o autentičnom tumačenju 2017. godine, apsolutno se slažem sa svim onim što ste naveli, ali verujem da ćete se sada i vi složiti sa mnom, kada kažem da je zakon koji je to regulisao iz 2009. godine katastrofalan i da je sistem upisa zabeležbi potpuno loše evidentirao i da smo slučajeve zloupotreba, nažalost, daleko od toga da mislim na vas i vama bliske, ali upravo smo zloupotrebe imali od advokata.

Znači, imali smo advokatske kancelarije koje su se profesionalno bavile pisanjem tužbi. Ja sam kao predsednik odbora dobijala zahteve za pomoć građanima koji nisu znali šta da rade. Znate, odete jedno jutro i vidite na svojoj parceli zabeležbu spora. Od koga - ne znate, ko je - ne znate, koliko će trajati - ne znate, kako da ga povučete - ne znate, a hoćete da prodate plac, podneli ste zahtev za kredit, neko vam stavio blokadu i vi šta ćete da radite? Da čekate sud da reši? Ne. I šta se desi? Odjednom se desi da dobijete mejl od nekog advokata, pisao vam, eto, ja ću povući tužbu, onaj tamo mi neki dugovao, pa sad je to prešlo preko 10. kolena na tebe, pa hajde sad tebi da stavim zabeležbu da mi ti to vratiš. Čovek niti zna ko je on, niti zna da je dužan nekome bio, ikada, ali, zakon je bio na njegovoj strani. Zakon je rekao - upiši svaku zabeležbu, pa nek bude tako blokada.

Verujte mi, ovo nije fer. Po meni, autentično tumačenje koje je doneto 2017. godine uspelo je bar ovakve situacije da reši. Sada, ono što ste vi rekli, ja se apsolutno slažem, ostao je jedan mali deo koji nije rešen, ali dajte da to rešimo zajedno, dajte neki predlog. Mogli ste i sad amandmanima tako nešto da uvrstite, osim tog čuvenog stečaja sa kojim imamo problem. I ja pokušavam, čak sam podnela za autentično tumačenje člana 133. Zakona o stečaju, koji zaista pravi jedan veliki izuzetak, ali tu nisam našla sagovornika za raspravu.

Naime, Zakon 133. iz stečaja kaže da katastar nema pravo da proverava imovinu iz stečaja i zakonom je tu gotovo. Znači, sve ono što stečajni sudija pošalje u katastar, katastar po Zakonu o stečaju mora da sprovede. I to je tačka. Mi ovde ne možemo ništa da uradimo a da Ustavni sud to ne obori. Znate, iznad ovog zakona je Zakon o stečaju i jednostavno je to tako.

Ako vi, kao moj kolega narodni poslanik, kao advokat, imate neko rešenje koje može tu da nam pomogne, dobro.

Šta smo ovde imali? Koje smo slučajeve ovde imali? Imali smo slučajeve kao u Kafki, da neka imovina ljudi upadne u neku stečajnu masu, proda se, ljudi se uknjiže, na njihovim kućama, parcelama, stanovima, ljudi nikada nisu imali nikakve veze sa preduzećem koje je otišlo u stečaj, a njegova imovina prodata u stečaju. Katastar nije to proveravao, jer nema prava to da proverava, zato što Zakon o stečaju, član 133. kaže - nemate pravo, kako stigne tako ga upiši. Znači, imamo jedan apsolutni besmisao. Imate situaciju kada vam se nasledstvo proverava i sve ostalo, a stečaj ne.

Po meni, to je zaista nešto što mislim da bi trebalo drastično da se izmeni i za to vas molim da možda i zajedno razmotrimo rešavanje ovakvog problema, jer zaista smo svi svesni kakvi su to problemi.

Što se tiče samog Zakona o advokaturi, koji ste pominjali, to se vraćam sada u onaj prvi deo što se tiče obuhvata zakona, nismo ga u ovom delu obuhvatili, ali predlažem vam da u narednim izmenama, zato što smo ovde gledali prvenstveno da uskladimo ovaj zakon sa Zakonom o ozakonjenju i Zakonom o planiranju i izgradnji. Apsolutno se slažem da čitav sistem i prosto katastar jednoga dana, ponoviću ono što sam rekla, treba da postane registar koji će rešenja sprovoditi i najbolje bi bilo da mi takvom registru pristupamo putem računara i od svoje kuće, da ne vidimo nikog ni u katastru, niti bilo gde. Korak po korak se ide ka tome. Znači, javni beležnici i svi ostali od 1. januara su sudovi, koji imaju obavezu da komuniciraju preko e-šaltera. Naravno, iduće godine su to i advokati.

E, sad, ja kažem - obuhvat zakona, odnosno izmene i dopune, u ovom trenutku je takav da nismo obuhvatili taj zakon. Verujem da ima, pored tog, još dosta zakona koji se mogu prilagoditi, jer svi smo upućeni pre ili kasnije na nešto u katastru, tako da vas, eto, pozivam da možda sednemo i da napišemo neke nove izmene i dopune koje će napraviti novi korak, a opet, neće biti toliko opširne, a sve to što ste vi rekli, sa čime se apsolutno slažem, možda uvrstiti. Hvala vam.
Vrlo ću kratko da odgovorim.

Apsolutno se slažem sa vama i nema uopšte dileme u tome da postoji, što se ovoga tiče, nekakvog sukoba mišljenja. Ja samo kažem - nismo radili usaglašavanje tog zakona i samo je to razlog zašto to nije uzeto u obzir, ništa drugo, apsolutno.

Drugo, svim građanima je jasno da svoje sporove ne moraju rešavati preko advokata. Ja kažem, upravo idemo ka tome da Katastar postane služba koja će sve poslove završavati preko kompjutera. Pa, kako smo to rešavali pre tri, četiri, pet, 10 godina? Katastrofa. Znači, sad, iako imamo mali korak, hajde da budemo bar zadovoljni onim rezultatima koje smo postigli. A oni su ogromni.

Znači, nemojmo da kritikujemo nešto što se ide ka boljem i što već ima ogroman rezultat. Znači, da smo prvo uključili advokate, onda bi sudovi rekli – a gde smo mi? Da smo prvo uključili advokate, onda bi javni beležnici rekli – zašto nas kočite? Da smo prvo uključili… uvek bi bio neko kome ne odgovara, a ogroman pomak je napravljen, ogroman.

Tako da, nadam se, apsolutno se slažem sa vama, daleko od toga da ja sad govorim o tome da vi niste u pravu. Jeste, opet ponavljam, taj zakon nije bio predmet naših izmena i dopuna, uopšte nismo, eto, da smo ranije razgovarali o tome, možda bi i došli do toga da promenimo, tu nema niša što bi drugo bilo sporno. Ali, ja vama predlažem da razgovaramo o tome, jer mi takve izmene i dopune zakona svaki dan možemo da radimo. Hvala.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Ja želim da se zahvalim i gospodinu Komlenskom na svemu što je rekao i da kažem da se uglavnom slažem zaista sa svim što je on rekao, ali me podsetio samo da prodiskutujemo jednu situaciju za koju svi znamo da je bila, a to je haos oko predmeta na drugom stepenu u katastru.

Kao što svi znamo, ranije je drugi stepen bio u ministarstvu. Ja ću vam konkretno govoriti od 2016. godini kada smo konačno napravili jedan presek i krenuli da se bavimo tim problemom, jer ti predmeti su ko zna od kada. Znači, 2016. godina je godina kada smo stavili tačku na taj haos u drugom stepenu. Tada smo imali situaciju da su neki iz te radne grupe predlagali da se apsolutno ukine drugi stepen i da sve žalbe na rešenja iz katastra idu direktno na sud.

Međutim, Zakon o upravnom postupku to ne dozvoljava, zato što kaže da sva rešenja organa uprave moraju imati dvostepenost. U tom trenutku, mi smo mislili da je najbolje rešenje da onaj organ koji donosi rešenja, bude nadležan i za rešavanje tih rešenja, odnosno žalbi na ta rešenja, na drugom stepenu. Tada smo rešavanje preneli na drugi stepen u RGZ.

Kao što već pominjem 2016. godinu, tada smo imali cifru od 26.500 predmeta, govorim samo na drugom stepenu, od ko zna kada, do 2016. godine. Šta smo tada uradili? Doneli smo zakon kojim smo napravili presek. Za ove predmete, zaključno sa 1. januarom 2016. godine, oformljena je posebna grupa, poseban tim radnika na drugom stepenu katastra, odnosno RGZ, koji se bavio rešavanjem samo tih predmeta do 2016. godine od ko zna kada, do 2016. godine i 2018. godine su svi ti predmeti rešeni.

Znači, svi predmeti u RGZ na drugom stepenu od ko zna kada do 2016. godine su rešeni, a od 2016. godine, od 1.1.2016. godine dat je zakonski rok za rešavanje predmeta na drugom stepenu od 45 dana.

Znači, drugi stepen je dužan da na sva rešenja, odnosno na sve žalbe odgovara u roku od 45 dana i taj rok se pridržava. Ono što je takođe bitno, što smo tim zakonom utvrdili jeste da drugi stepen RGZ ima pravo, odnosno obavezu da ukoliko se po drugi put vrati žalba, drugi put odgovara meritorno. Znači, ranije nismo imali tu obavezu i zato su se predmeti stalno ponavljali, prosto se sistem blokirao. Ovim zakonom iz 2016. godine, predviđeno je da ukoliko se predmet po drugi put vrati, RGZ, drugi stepen odgovara meritorno i više se ne može uputiti žalba na istu, RGZ, nego se u tom slučaju žalba upućuje sudu.

To je ono što ste pomenuli, da li se možda nešto pogoršava donošenjem ovih pravila, prosto da sve ide elektronski i kažete da verovatno postoji, a ja isto verujem da postoji, ali pretpostavljam da je to samo otpor kod radnika koji su navikli na jedan sistem rada i sada im je teško da se prilagode novom sistemu i da sve bude digitalizovano i da sve bude mnogo dostupnije i transparentnije. Ali, ja se nadam da će vremenom svi prihvatiti nešto što će jednostavno biti mnogo jednostavnije za primenu. Hvala vam.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja sam se u stvari javila da odgovorim na ono što je gospodin Šešelj izneo, pa ću se potruditi da se osvrnem na dosta toga što je rekao.

Prvo, dragi kolega, meni je žao što vi osporavate to što mi kao narodni poslanici podnosimo predloge zakona. Ja sam na početku svog izlaganja rekla da je meni drago da je Vlada uopšte prihvatila jednu ovakvu našu inicijativu i smatram da je to pre svega velika čast za nas, a danas ovde nije niko iz ministarstva, jer, po Poslovniku, nemaju prava da budu tu, jer ja kao ovlašćeni predlagač zakona imam pravo da govorim i nadam se da uspevam da odgovorim na sva pitanja koja se tiču predloga za izmenu i dopunu zakona koji su danas pred nama, tako da, po Poslovniku, ne znam zašto bi bilo kod od članova Vlade, odnosno od ljudi iz ministarstva danas i bio ovde?

Kažete, nema suštinskih izmena, pa ako smatrate da to što ove izmene koje su predložene, koje sam predložila u tekstu za izmenu i dopunu Zakona o upisu u Katastar, neće pomoći građanima da ubrzaju neke svoje poslove sa kojima se svakodnevno susreću, ako neće neke procedure ubrzati, pa ja ne znam šta vi onda smatrate kao suštinsku izmenu?

Kasnije ste u svom izlaganju rekli da katastar ima mnogo problema. Pa, da, zato ih i rešavamo na ovakav način i to korak po korak. Suštinski ih rešavamo. Rekli ste da ima problema. Znači, da ne radimo ništa, ti problemi bi ostali. Znači, rešavamo ih.

Izneli ste stav da je direktor katastra učestvovao u nekim kriminalnim radnjama. Ja to prvi put čujem. Eto, pozivam vas, ako ste stvarno to čuli, izvolite pa prijavite ga. Nemojte čoveka koji zaista svakodnevno radi svoj posao na način kako radi da iznosite takve optužbe, a da pri tome imate informaciju „da, rekao mi jedan čovek“. Izvolite, prijavite.

Pa, pozovite Arsića onda da vam pomogne u tome. Prijavite, nemojte da iznosite takve stvari za govornicom, jer prosto mislim da takve stvari zaista ne idu u prilog nikome.

Što se tiče toga da, rekli ste, mi u ovom Predlogu zakona smo usaglasili ovaj zakon sa Zakonom o ozakonjenju i rekli smo da elaborat jeste sastavni deo rešenja o ozakonjenju i mora se priložiti. Pa, da li vi mislite da ostala rešenja vi donesete u Katastar i kažete – dobar dan, ja sam došao, uknjižite me. Ne, naravno da se sve ostalo proverava. Zašto sad mislite da ovde treba napraviti izuzetak? Naravno da ono što smo mi ovde kao Skupština izglasali jednostavno stavili da predstavlja sastavni deo rešenja moramo priložiti onog trenutka kada se ta stvar i bude uknjižila.

Opet mogu da ponovim da ste izneli određene sumnje u to da se negde može za novac nešto rešiti, pa vas ja opet pozivam – prijavite. To će ići u prilog i vama i nama, da rešimo odmah takve slučajeve. Ako znate gde su ta mesta gde se takve stvari završavaju, dajte da ih rešavamo. Mi idemo u korak ka tome da jednog dana ne vidimo nikog na šalteru, da katastar ne postoji kao služba, da ćemo sve završiti od kuće, sa računara, da ne vidimo nikoga kome predajemo zahtev i ko nam izdaje rešenje, ali moramo ići korak po korak. Zato nas nemojte saplitati nego, ako imate primedbe, dajte kroz amandmane da ih rešavamo, a ne na ovakav način da govorite, što ne stoji zaista.
Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Dragi kolega, vi znate kako se zakoni stavljaju na dnevni red. Nije potrebno da vi prikupljate potpise građana, potrebno je da imate 126 glasova u parlamentu da bi određeni zakon stavili na dnevni red, a to se dobija, dragi kolega, na izborima.

Ja ne znam zašto vi sada nama govorite o tome da, ukoliko to niste dobili ovde u sali, govorite da to nešto nije legitimno? Ne, 126 glasova vam je potrebno za stavljanje zakona na dnevni red. Tačka. Ja ne znam zašto poredite to sa zakonom Gordane Čomić koji ima totalno drugi smisao. Znači, vi sada možete reći za bilo koji zakon koji je podnet, a nije stavljen na dnevni red. Konkretno, za to što ste vi podneli, opet kažem, potrebna je većina od 126, pa izvolite, stavite.

Zašto je vama sporno to što ja kažem da mi je čast da sam deo tima Aleksandra Vučića, da sam deo tima SNS? Ja ću to sto puta reći. Čast mi je da sam poslanica SNS, čast mi je da sam deo tima koji donosi reforme, u prethodnih sedam i po, osam godina i stalno ću to ponavljati i nije me sramota. Ne znam zašto je to vama sporno?
Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Sada ovde možda dolazimo do suštine jedne druge stvari. Ja ne znam da li u stvari sada ovde treba da govorimo o tome ko je podneo zakon, nego šta je suština tog zakona.

Srpska napredna stranka je prihvatila predlog koji je gospođa Čomić podnela, a to je da se u parlamentu nađe 40% žena. Sada ja ne znam da li je to u stvari suštinski problem o kome hoćemo da razgovaramo? Ne znam, to danas nije tema dnevnog reda, ali ja lično sam bila za to.

Sad ako ćemo o tome diskutovati, eto, vraćamo se samo na sednicu koja se održala pre deset dana i mislim da zaista nije korektno. Danas je na dnevnom redu nešto drugo i molim vas da se vratimo na to. Opet, vama želim da ponovim ukoliko neki vaš zakonski predlog bude korektan, ja nemam ništa protiv toga da glasamo. Opet vam kažem, za tako nešto je potrebno 126 glasova od strane poslanika. Hvala.