MIHAILO JOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1948. godine. Živi u Valjevu.

Bio je predsednik Skupštine grada Valjeva, a nakon nekog vremena smenjen pa potom vraćen na tu funkciju od strane Upravnog suda.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. god. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Poštovani predsedniče, poštovana gospodo, ja bih se direktno obratio ministru. Imali smo juče dugu, dugu raspravu na Odboru, nisam mogao da izdržim fizički, morao sam to da napustim, pa neke stvari hoću da kažem koje tamo nisam mogao da kažem.

Ministre, kad pogledate ovaj materijal koji mi kao poslanici dobijamo, nije dobro da jedan stav bude jedna rečenica. Evo recimo, primer ovde, to je član 7. Pogledajte vi taj član 7, prvi stav. To je sve jedna rečenica. Od ove rečenice koju kad počnete da čitate i dođete do kraja zaboravite na početak. Moglo je da se napravi i napiše pet ili šest prostoproširenih rečenica koje će jasno reći ono što je trebalo da se kaže.

S druge strane, mora se voditi računa o tome da ovo dolazi iz Ministarstva prosvete, znači, ne dolazi ovo iz Ministarstva poljoprivrede. Znači, vodite računa i o rečima koje se koriste. Vi ovde, recimo, u članu 7. kažete – neformalna grupa studenata koja ima pismenu podršku. Pazite, ministre, pismenu podršku. Ja bih rekao – ne pismenu, nego pisanu podršku. Znači, to su neke nijanse koje kad neko nedobronameran čita, može da posumnja ko stoji, ko ovo piše. To je moja molba za neki budući rad za materijal koji mi dobijamo.

I ovo što je rekao uvaženi kolega – ćirilica. Laza Kostić je rekao: „Svaka upotreba latinice je antisrpski čin“ i tu inicijativu da dominira ćirilica mora da povede Ministarstvo prosvete.

Šta još Ministarstvo prosvete mora da uradi? Znači, ovo su moje primedbe. To mora da se pregleda, to mora da se uradi. Jeste sopstveni prihod visokoškolskih ustanova. Ovde u ovom zakonu je jasno razgraničeno i rečeno i kako se finansira studentska konferencija. Sva ona ostala udruženja su studentska su nabrojane mogućnosti finansiranja, sve je to maglovito i tu će biti problema. Ali, kad vi kažete – iz sopstvenih prihoda, sopstveni prihod visokoškolskih ustanova je problem koji nije regulisan statusno u Ministarstvu finansija.

Dualno obrazovanje koje je sad prisutno u srednjem obrazovanju, realizacijom praktične nastave i dualnim obrazovanjem, učenici i nastavnici stvaraju prihod. To je neminovnost. Jedan deo tog prihoda pripada i toj srednjoj školi, pripada i učenicima koji su to radili, jer oni su teret možda u prvoj godini, možda u prvom polugodištu prve godine. U drugoj, trećoj i četvrtoj godini oni već stvaraju. To što stvaraju i to što rade, jednim delom, bez obzira, odnosno rade kod privatnika, ide srednjoj školi. Kako će se to knjižiti, kako će se to raspodeljivati, to mora da bude regulisano i to je uglavnom u srednjoj školi i regulisano.

Ja sam pričao o tome, đačka zadruga je forma kroz koju se to može regulisati, jer članovi đačke zadruge su ne samo đaci, nego i nastavnici koji rade, koji realizuju tu nastavu. Znam da postoji ideja, vi to znate, da dualno obrazovanje bude i u visokom obrazovanju. Tim pre se mora ovo regulisati i sa Ministarstvom finansija raščistiti zakonski, uredbama i tačno odrediti kome to pripada, jer ja sam pobornik da taj sopstveni prihod koji stvaraju obrazovne institucije bude što veći, da bi kvalitet bio što veći, da bi primanja onih koji učestvuju i koji rade bila što veća. Ali kažem, to nije regulisano, pogotovo zbog toga što sve druge studentske organizacije stavljate tamo da će se delom finansirati iz sopstvenih prihoda. Znači, još jednom da ponovim, sopstvene prihode zajedno sa Ministarstvom finansija treba što pre urediti, kada je u pitanju visoko obrazovanje.

Kada je u pitanju srednje obrazovanje, to možete prihvatiti, đačko zadrugarstvo je razvijeno dosta dobro i organizovano i zakonski regulisano. Toliko od mene. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Napravio sam omašku, priznajem, posle diskusije Marjana. Ja sam hteo da pojačam odgovornost Ministarstva prosvete za pisanu reč i nisam napravio dobro poređenje i nisam trebao da kažem Ministarstvo poljoprivrede itd. Ja se izvinjavam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, moja tema je porez na imovinu. Direktno se obraćam Ministarstvu finansija i Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Zašto? Zato što se neke stvari u praktičnom životu pogrešno tumače. Visina poreza na imovinu ne zavisi samo od cene kvadratnog metra. Porez na imovinu zavisi od dve veličine, znači, od cene po kvadratnom metru i od poreske stope. Reći da je porez na imovinu povećan zato što se povećala cena po kvadratnom metru, nije dovoljno, ona je samo potrebna. Poreska stopa se kreće od 0-0,4%, znači, veća od nule a manja ili jednako od 0,4%. Znači, kada se povećava porez na imovinu postoji mogućnost i ako je cena po kvadratno metru veća da porez bude isti ili manji, ako se ta stopa od 0,4% smanji. Znači, svako obrazloženje bez upliva u tu poresku stopu nije dovoljno.

S druge strane, taj prihod je izvorni prihod lokalnih samouprava. To je najveća stavka u tom delu, taj izvorni prihod po opštinama i gradovima morao bi da bude i veći, a kako će se povećati da se ne poveća pojedinačno zaduženje, jer, ne možemo mi samo onima koji plaćaju stalno to povećavati i da jedni isti podnose teret. Znači, moraju se obuhvatiti i oni građani koji ne plaćaju taj porez. Ti građani u svakoj opštini u svakom gradu postoje.

Lokalna samouprava, odnosno Ministarstvo za lokalnu samoupravu mora da da procenu koji su to novci koje mora svaka opština, svaki grad da po toj stavci ostvari u svom budžetu, da se potrude, da se obezbede novi obveznici. Ako to ne budemo radili i ako budemo stalno ovo povećavali mi ćemo jednostavno zloupotrebiti i nepotrebno opteretiti građane. Postavlja se pitanje u ovim trenucima da li je ovo povećanje koje je urađeno skoro u svim gradovima i opštinama da li je bilo potrebno kada mi istovremeno dajemo novčanu pomoć građanima jer se građani zbog ove epidemiološke situacije nalaze u teškoj situaciji.

Druga mnogo važna stvar, obraćam se Ministarstvu za lokalnu samoupravu mi treba, odnosno građani treba da dobiju rešenja za porez na imovinu za 2021. godinu. Ta će rešenja zavisno od opštine, od grada do grada stići negde tamo do maja, juna meseca. Predlažem i mislim da je vrlo bitno da to rešenje sadrži informaciju kakvo je stanje po toj obavezi za svakog građanina. Da li građanin duguje neki iznos. Najčešće je to mali iznos za koji građanin ne zna. Mnogi će reći, pa može to elektronskim putem, može to mobilnom aplikacijom i tako dalje. Međutim, ta mobilna aplikacija je nepristupačna mnogim građanima, a nije veliki napor da uz rešenje stoji da obaveza koja je kumulativna iz prethodnih godina iznosi toliko i toliko. Građanin kada dobije rešenje zna da to duguje i da to plati. Naravno da ta obaveza utvrđena 31. decembra prethodne godine mora se diskontovati na valutu kada građanin dobije to rešenje. Ako to ne radimo, a toga ima u praksi, onda se naravno to dugovanje kamati i to se dugovanje povećava.

Treća stvar koju želim da predložim jeste, zašto ministarstvo ne vrši uticaj na opštine i gradove da je moguće, a moguće je to ali da oni građani koji plate u celini porez na imovinu dobiju određeni popust. Da se razumemo, sto dinara danas, sto dinara sutra ili sto dinara juče, to su različite sume novca. Onim lokalnim samoupravama koje imaju svoje projekte, koje imaju svoje planove, mnogo dobro bi došli ti novci ako bi građani platili odmah celokupni iznos. Ima građana koji to mogu da plate. S druge strane, to je preče i zbog toga što su kamate u bankama mnogo niske i građanima koji imaju novce bolje je da to daju opštinama, da to daju gradovima, da to daju svom gradu nego da drže kući ili da drže u bankama sa kamatom od 0,9% do 1%.

Možda i najvažnije, samo da kažem, ako bude ova informacija data u rešenju, onda građanin ne mora da čuva sve priznanice iz prethodnog perioda, jer mi svi čuvamo priznanice da smo platili porez za prethodnu godinu i za godine unazad, recimo, tri, četiri godine. Sa ovom informacijom koju bi dobili uz rešenje, koja je kumulativna, mi bi se otarasili te administracije, te priznanice nama ne bi bile potrebne. Čak i oni građani koji elektronskim putem plaćaju porez da bi bili sigurni moraju da odštampaju tu svoju uplatu da bi bili sigurni ako dođe do nekih zabuna, da bi to u pisanoj formi podneli i dokazali da su to platili.

Toliko, vezano za ovu temu i mislim da se ovo može raščistiti i da je sve ovo u korist građana i pozivam Ministarstvo za lokalnu samoupravu i Ministarstvo za finansije, da se ove stvari jednom raščiste. Hvala.

Imovinska karta

(Valjevo, 28.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 71998.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 52620.00 RSD 01.03.2014 -