MIHAILO JOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1948. godine. Živi u Valjevu.

Bio je predsednik Skupštine grada Valjeva, a nakon nekog vremena smenjen pa potom vraćen na tu funkciju od strane Upravnog suda.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. god. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Hteo bih da dam jednu dopunu. Glasam za ovaj amandman, glasao sam na odboru. Šta bih ja predložio, poštovana ministarka? Da vi na Vladi predložite ili da mi danas ovde u pisanoj formi zaključimo ili donesemo zaključak da ćemo na prvoj sednici jesenjeg zasedanja ponovo govoriti o ovom zakonu, odnosno o rezultatima primene ovog zakona. Mislim da bi taj zaključak, da bi to zapisivanje i ta vaša obaveza na Vladi bila dodatni stimulans za one koji će ovaj zakon primenjivati, za narod koji je ovaj zakon očekivao, jer ovaj se zakon dugo očekivao. Od ovog zakona se puno očekuje. To je moj predlog.

Druga stvar, bilo je ovde ima li ko iz Valjeva. Gospodin Jugović je rekao – ja sam iz Valjeva. Mi iz Valjeva očekujemo jednu, dve, tri fabrike, za početak prvu fabriku. Put od Valjeva do Lajkovca napreduje predviđenim tempom. Očekujemo da će biti urađen u roku do 2022. godine. Grad Valjevo radi put u industrijskoj zoni i očekujemo boljitak. Toliko od mene i hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Ja ću pokušati da govorim o onome o čemu niko ništa nije rekao. Ne bih želeo da se ponavljam, ali ujedno bih izrazio svoje malo razočarenje što ovde nije ministar finansija, jer sam želeo da pred njim izložim neke stvari koje do sad nisu rečene, a kada je u pitanju javni dug, kada su u pitanju krediti, što se najbolje vidi iz ovog kredita koji uzima EMS u iznosu od 40 miliona evra. Znači, koji su uslovi tog kreditiranja?

Ali, da se vratim na prvu tačku. Da se ne ponavljamo, samo bih rekao da je ministar finansija rekao – potrebni su nam ozbiljni inspektori, a ja ću da kažem – potrebni su nam stručni i dobro plaćeni inspektori. Ovo će biti vraški težak posao sprovesti ovaj zakon. Biće otpora i u samoj poreskoj upravi, ako to bude sprovodila poreska uprava. Neko mora vršiti stalni nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Kao što su nam se desile greške, znači, mi zakon koji smo doneli 29. decembra prošle godine, menjamo danas, nismo ni počeli da ga primenjujemo, godinu dana, napravljene su teške tehničke greške, nedozvoljene greške. Ja sve vreme pomišljam da je to neko uradio nedobronamerno. Biće toga i u sprovođenju ovog zakona.

Zato kažem – od ovog zakona narod očekuje mnogo. Jer, narodu nije krivo na malo nego na nepravo. Ovo je veliki vladajuće stranke, odnosno moje stranke, odnosno naše stranke.

Ja sam na to posebno želeo da ukažem ministru finansija, a ukazujem i vama, ministarko, da ste i vi, pored poreske uprave, jer poreska uprava sama, ako bude ostavljena da sprovede ovo, neće to moći baš uspešno ako ne bude pomoći sa strane.

Oko ovih kredita. Mi uzimamo ovaj kredit, ovo što uzima EMS, kredit je 40 miliona. Ono što je dobro, donacija je 12,8 miliona, što je 21,7%. Velike pare. Drugo, EMS učestvuje sa 6,15 miliona evra. I to je dobro, to je 10,4%.

Šta nije dobro? Nije dobro što je ovo kredit koji je raspoloživ do 2025. godine, što se otplaćuje 10 godina sa počekom od pet godina. I ono što je najspornije, jeste što se fiksna kamata određuje posle povlačenja svake tranše. Kolika će kamatna stopa biti 2025. godine?

Mi smo sad svedoci da je težište monetarne politike na kamatnim stopama. Kamatne stope su niske, svi se zadužuju. Dobro je što se zadužuju i zemlje u razvoju. Ja sam negde pročitao da 270 triliona dolara je zaduženost svih zemalja u svetu. Veća je zaduženost nego za vreme Drugog svetskog rata. I to je sad dobro.

Ali, jednog momenta se mora podvući crta. Kamate ne mogu biti niske, kamatne stope će biti veće i sad se postavlja pitanje – kako će se to vratiti?

Kad pričamo o javnom dugu, ministar nije tu, nije bitan samo njegov apsolutni i relativni iznos, bitna je struktura javnog duga. O tome niko ne priča. Ja nisam čuo da je neko rekao. Evo, vidite, recimo, Japan. Relativni iznos japanskog duga je 240%, ali ga Japan vrlo lagano i mekano otplaćuje.

Znači, servisiranje javnog duga je najvažnije, mnogo važnije od toga koliki je apsolutni iznos i koliki je relativni iznos. Mi moramo da vodimo računa da poboljšamo strukturu javnog duga. Šta je dobro kod Japanaca? Dobro je što je 95% tog duga u njihovoj nacionalnoj valuti.

Kod nas je struktura javnog duga u evrima 44,8%, 19,8% u dolarima, a u dinarima 27,6%. Mi moramo voditi računa o toj strukturi. Naša zaduženost je oko 60%. To je ništa u odnosu na razvijene zemlje. Kod njih je to trocifreno. Zemlje EU, razvijene zemlje, preko 100%. Evo, kažem, Japan 240%. Problem javnog duga, problem zajma je njegova otplata.

Ovo je dobar kredit. Ovo su uslovi više nego idealni. Tamo kaže – određuje se posle svake tranše. Kako? Euribor, koji je negativan, plus 0,45% marža. Euribor neće biti negativan, da se mi razumemo.

Ovo mora imati svoj kraj. Ovo zaduženje koje je u svetu, ovo mora imati svoj kraj. Šta će se desiti, niko ne zna.

Kamatne stope se moraju povećati i za ovaj kredit neko takođe mora da bude odgovoran. Zašto? Zato što su predviđeni visoki kazneni poeni ako dođe do ne realizacije ovog kredita. Provizija na ne povučena sredstva se plaća 0,25%, za docnju je predviđeno 200 baznih poena. Znači, vrlo oštri uslovi nas očekuju u nedefinisanom vremenu za vraćanje ovog kredita. Zato ja mislim, kada budemo vodili rasprave, mi moramo voditi računa o tome kakva je struktura, sa druge strane, kakva su druga obeležja javnog duga. Apsolutni iznos i relativni iznos javnog duga Srbije je mali, ali struktura nije povoljna. Moramo je poboljšati.

Sa druge strane, obeležje javnog duga, da li je on direktan ili indirektan, i to je vrlo bitno. Dobro je to što je direktan 92,2%, a indirektan 6,1%, a negarantovan 1,7%. Ja se zalažem da javni dug jedne države mora biti 100% direktan da bi bio pod kontrolom.

Kažem, podržavam ovo, mislim da je ovo dobro, da idemo dobrim putem, ali ono što nama nedostaje, mi imamo dobre odluke, dobre zakone, dobre mere, ali šta nam nedostaje, da pratimo sprovođenje tih zakona i odgovornost ako dođe do kašnjenja ili ne sprovođenja tih zakona.

To je ono, ministarka, na čemu mi moramo da radimo. Ako to ne budemo radili, onda neće biti dobro. Inače, put kojim idemo, naravno, je doneo rezultate.

Ako mogu da pobegnem malo od teme, jer sam sve vreme bio u temi, a oko ovog vakcinisanja. Svi pričaju da je vakcinisanje sprovela eUprava i sve zasluge eUpravi. Kod vakcinisanja zasluga pripada medicinskim sestrama, doktorima, pomoćnicima ministra i ministru zdravlja. Oni su izneli ovo vakcinisanje, a eUprava je samo pomogla da to bude efikasnije i brže. Toliko od mene i hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 27.01.2021.

Povređen je član Poslovnika 27, 103. i 105. Šta je tema dnevnog reda? Izbor sudija. Znači, mi možemo da diskutujemo o licima koja se predlažu za sudije i o načinu na koji se biraju sudije. Široko pričati sad o sudstvu mislim da je tema promašena.

Mi radimo u specifičnim uslovima, u uslovima epidemije, pandemije, racionalno, korisno za sve nas jeste da u ovom zatvorenom prostoru budemo što kraće.

Ja vas molim da ne gledate samo vreme nego da gledate sadržaj.

Još jednom ponavljam, tema i izbor novih sudija, znači, treba pričati o kriterijumima na osnovu kojih se biraju sudije, da li tu nešto može da se unapredi, da li tu nešto može da se poboljša i konkretno, o licima koja su predložena, da li imamo ili nemamo primedbe. Problem sudstvo je neka druga tema.

Molim vas da kao predsedavajući ne gledate samo vreme nego da pratite i šta dotični govori, jer to se već ponavlja tri puta i morao samo da intervenišem. Hvala.

Imovinska karta

(Valjevo, 28.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 71998.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 52620.00 RSD 01.03.2014 -