MIHAILO JOKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1948. godine. Živi u Valjevu.

Bio je predsednik Skupštine grada Valjeva, a nakon nekog vremena smenjen pa potom vraćen na tu funkciju od strane Upravnog suda.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Mandat mu je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. god. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Rekao sam, samo jedna mala dopuna, pa da se sve ovo što je moj kolega izlagao štampa i da to uče ovi koji dolaze posle nas.

Da bi se svi ovi problemi o kojima je gospodin Arsić govorio razrešili, u našem sistemu posle ovih zakona nedostaje jedan zakon, a to je zakon o privatnoj svojini. Imamo Zakon o javnoj svojini. Kroz Zakon o javnoj svojini definisana je državna svojina kada je subjekat republika. Ali, postoje posle ona pokrajinska, opštinska, itd. Sve ove relacije, sve ove pometnje, sve ovo što je bilo, ne bi bilo kada bi jasno definisali i doneli zakon o privatnoj svojini.

Ja predlažem da se o tome razmisli i mislim da će taj dobro donet zakon razrešiti i obezbediti sve ove, da se ne ponove sve ovo o čemu je govorio gospodin Arsić izvrsno. Hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Poštovana ministarka, u osnovi svih ovih problema je po mom mišljenju problem vlasništva. Imamo Zakon o javnoj svojini i u okviru tog zakona regulisana je državna svojina. Mislim da nama kao društvu, državi nedostaje Zakon o privatnoj svojini. Kada bi mi taj zakon imali mnoge stvari u vašoj oblasti bi bile regulisane ili stvoreni bi bili uslovi da budu regulisani i da budu raščišćeni.

Ono što je energetika, rudarstvo danas zauzima u BDP ne dovoljno, ni tih 5%, jer ova oblast u kojoj ste vi ona može biti prisutan u sva četiri sabirka koji utiču na BDP. Pet posto, to je malo, ali s obzirom na uslove i šta ste vi tu zatekli i šta ja sve čitam i šta sve piše i šta je sve u stvarnosti, da ne pričam sad o gasu, jer ako počnem da pričam o gasu odmah zaboli glava.

Samo ovi problemi koji su nabrojani da bi bili rešeni, mislim da je taj zakon neophodan. Znači, zakon o privatnoj svojini koji tu privatnu svojinu prepoznaje i priznaje Ustav. Nemamo društvenu svojinu, državna svojina je regulisana i da to uradimo da bi se stvorili uslovi da to rešimo.

Koji je drugi problem? Oni koji su vlasnici ili korisnici prirodnih dobara i resursa, koje su njihove obaveze prema državi? Ta obaveza iskazna je u nadoknadi. To nije vaš problem, to je problem Ministarstva finansija. Kako se formira ta nadoknada onih koji koriste to bogatstvo, koje je ogromno, enormno? Tako što oni kroz knjigovodstvo, kroz knjige to konstatuju i onda ono što oni konstatuju knjigovodstveno prema tome oni plaćaju tu obavezu. Vi znate to ide Republici, pa Republika vraća lokalnim samoupravama i tako dalje. Ko to proverava? Da li je to ta količina? Niko. Znači, mora se formirati jedan tim u kome će biti, pre svega stručnjak iz vaše oblasti, finansijski stručnjak koji će moći, ima sad tehnike da se tačno izračuna koja je količina, koja je zapremina, tog rudnog bogatstva, kamenoloma i tako dalje, iskorišćena, izvađena i na koju količinu treba on da plati nadoknadu državi.

Država malo dobija, skoro da ne dobija ništa. Znači, to je ta nadoknada. Onda oni neki plaćaju ekološku taksu i ona je simbolična. Onda plaćaju porez na imovinu. Ministarka, oni plaćaju porez na imovinu tako što to knjiže u svojim knjigama i prema tom knjiženju kako oni to proknjiže oni to plate. Znači, sve rade oni i onda daju državi koliko oni misle da treba. Uopšte, da vam kažem, pošto sam stariji čovek, poznajem starija vremena, ne mogu uopšte da prihvatim tu činjenicu da niko to ne proverava, da onaj ko je obveznik sam formira svoju obavezu i plaća i da se nikad niko ne pojavljuje. Pa, kaže, alo dajte knjige, dajte da vidimo o čemu se tu radi.

Na kraju, to se mora rešiti zajedno sa Ministarstvom finansija. Na kraju, ono što potenciram, pošto sam video ovde da će biti privatizacije ovog rudnika Resavica, pošto će biti privatizacija i Petrohemije, što je dobro, znači, tu morate da istrajete do kraja. Pred vama su veliki problemi. Vi velike probleme imate i velike prepreke i tako dalje, ali ako vi to ne rešite, ja nemam razloga i tako dalje, da se udvaram ali niko neće to rešiti u dogledno vreme ako vi sada, pošto ste startovali, pošto ste tačno identifikovali probleme, a problemi su ogromni, svi dobijaju, svi su u dobrim relacijama, samo država gubi. Vi ste dužni, gospođo ministarka da zaštite državu, a time i građane Srbije. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Da se ne bi ponavljali, da kažem samo jednu rečenicu.
Znači, 2008. godine sudstvo, naš sistem je uništio zapad. Da li je to bilo preko Nate ili Nade ili Milojke, to je sasvim svejedno.
Mi smo došli u situaciju da danas gradimo svoje sudstvo i pričamo o nezavisnom sudstvu. Nema nezavisnog sudstva bez nezavisnog sudije, a da bi sudija bio nezavistan, on mora biti ekonomski nezavistan. Sudijama treba dodeliti zlatne kartice na godinu dana, ako je zasluže. Kako treba da je zasluže?
Ne postoji zahvalnija oblast za merenje rezultata rada nego što je sudstvo. Vi imate nivoe, osnovni, viši, apelacioni, kasacioni. Odluka na svakom nivou se proverava na višoj instanci. Tačno se zna po sudiji koliko je u određenom vremenskom periodu uradio konačnih rešenja, konačnih rešenja. Prema tom broju treba mu dodeliti određeni tzv. ja bih rekao kardinalni broj. Prema tom broju treba mu odrediti platu. To treba raditi svake godine. Treba stalno u toj grupaciji, u tom skupu sudija koji se sad trenutno našao stvarati kvalitet nagrađivanjem, ne baviti se onima koji vuku nazad, stalno razmišljati i nagrađivati one koji vuku, njih nagrađivati i obezbediti im tu ekonomsku nezavisnost.
S druge strane, obezbediti im i društveni položaj. Da se razumemo, pored ovog ekonomskog dela treba za sudije uraditi, i to narod očekuje, kodeks oblačenja, kodeks ponašanja. Recimo, ako sud počinje da radi u sedam sati, vi ako uđete u hodnik, u zgradu bilo kojeg suda, da li vi možete da prepoznate i da kažete u toj gomili ljudi ko je sudija? Da li možete da kažete na ulici ako znate da je sudija, ko je sudija? Sudija mora da bude gospodin. Sudija je nekad bio gospodin. Sudija je morao da sudi u odelu, sa kravatom. Sudija danas sudi u dukserici, u džemperu, jedino što ne sudi možda u kratkim pantalonama.
Znam da postoje pravilnici koji su doneti na nivou svih sudova, ali ko proverava da li se to poštuje? Ja sam prisustvovao i bio na suđenju kada je sudio sudija koji je bio u džemperu. Možete vi zamisliti šta je to. Drugo, ako se neko opredeli da bude sudija, on je sudija 24 sata na javnom mestu. Ne može se sudija u malom mestu pojaviti u kratkim pantalonama u popodnevnim satima na javnim skupovima. O svemu tome moramo da razmišljamo jer narod to gleda.
S druge strane, mora se voditi računa s kim se druže te sudije po tim malim mestima. Ja dolazim iz malog mesta relativno. Ne može sudija da sedi i ćaska u popodnevnim satima kada ne radi sa kriminalcem, sa čovekom sa koga celo mesto zna da je kriminalac. To su neke stvari možda nebitne za nekoga, ali po meni za narod veoma, veoma bitne. Sve se to da urediti.
Znači, još jednom ponavljam, može se u sudu izmeriti učinak svakog pojedinca, pre svega sudija, pa onda ta akontaciona plata koja se daje tokom godine da se na kraju godine kada se svakom sudiji dodeli taj kardinalni broj, da mu se onda isplati konačna plata.
Treba one koji vuku, koji rešavaju, njih treba nagraditi, a one koji vuku nazad, koji ne mogu da budu sudije, njih treba ostaviti u bunaru, oni će sami napustiti.
Šta još predlažem? Mi smo doneli odluku o sudskim izvršiteljima. Ne bih se vraćao na tu temu da to ukidamo, ali se zalažem, to je moje mišljenje, poštujem mišljenje većine i sud treba da radi poslove sudskih izvršitelja. Kako? Onaj službenik u sudu koji radi poslove sudskog izvršitelja njemu treba omogućiti da zaradi preko plate, on ima normu, ako tu normu prebaci, on treba da zaradi. Ako mi njemu omogućimo da zaradi, on će zaraditi i za sud, on će zaraditi i za državu, jer se velike pare prelivaju u privatne ruke. Privatnici nemaju konkurenciju, oni moraju imati konkurenciju u sudu.
S druge strane, notari. Notari takođe, moraju imati konkurenciju. Ko treba da bude konkurencija notarima? Konkurencija notarima takođe treba da bude sud, da postoji čovek u sudu koji će da radi taj posao, koji treba da ima normu, ali taj čovek mora biti zainteresovan da prebaci tu normu, da zaradi duplu, troduplu platu, da učini, napravi konkurenciju tom notaru da bi cena bila niža, da bi građani profitirali.
Treća stvar o kojoj želim da govorim, i mislim da sam to jednom pričao, kaže se sudija za prethodni postupak. Pazite, sudija za prethodni postupak, ne mogu uvek da se setim toga. Ko je bio istražni sudija, ne znam kome je uopšte palo na pamet da umesto reč istražni sudija, kaže sudija za prethodni postupak. Notorna glupost. Molim vas, da se varate neke stvari koje su bile dobre.
Znači, još jednom ponavljam, sudska oblast, sudska vlast je najzahvalnija da se uredi, i apelujem na novu predsednicu, vidim tu njenu biografiju, da ona svojim iskustvom, pošto je radila u osnovnom, pa u višem i tako dalje, apelacionom, znači, može i poznaje problematiku. Stvar se vrlo brzo može urediti bez obzira što su ovi 2008. godine napravili ršum. Nisu napravili oni, oni da nisu našli Natu, oni bi našli Milojku. To je uradio, da se razumemo, zapad, kao što nam je uništio vojsku, kao što je uništio policiju, tako je hteo da uništi i sudstvo i školstvo, i tako dalje, pokušao da uništi.
Znači, to su stvari koje mi moramo da rešimo i ovo je moj apel. Znači, onaj program koji je buduća predsednica napisala, treba o ovome o čemu sam govorio da razmišlja, da se stanje u sudstvu popravi, jer, moramo da priznamo, ne smemo se lagati, narod je izgubio poverenje, delimično, u ovaj sud i ovu pravdu i u njihov rad. Gospodine Milojeviću, vi to dobro znate, mnogo bolje nego ja. Znači, mora i može da stvar popravi. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.03.2021.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, moja tema je porez na imovinu. Direktno se obraćam Ministarstvu finansija i Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Zašto? Zato što se neke stvari u praktičnom životu pogrešno tumače. Visina poreza na imovinu ne zavisi samo od cene kvadratnog metra. Porez na imovinu zavisi od dve veličine, znači, od cene po kvadratnom metru i od poreske stope. Reći da je porez na imovinu povećan zato što se povećala cena po kvadratnom metru, nije dovoljno, ona je samo potrebna. Poreska stopa se kreće od 0-0,4%, znači, veća od nule a manja ili jednako od 0,4%. Znači, kada se povećava porez na imovinu postoji mogućnost i ako je cena po kvadratno metru veća da porez bude isti ili manji, ako se ta stopa od 0,4% smanji. Znači, svako obrazloženje bez upliva u tu poresku stopu nije dovoljno.

S druge strane, taj prihod je izvorni prihod lokalnih samouprava. To je najveća stavka u tom delu, taj izvorni prihod po opštinama i gradovima morao bi da bude i veći, a kako će se povećati da se ne poveća pojedinačno zaduženje, jer, ne možemo mi samo onima koji plaćaju stalno to povećavati i da jedni isti podnose teret. Znači, moraju se obuhvatiti i oni građani koji ne plaćaju taj porez. Ti građani u svakoj opštini u svakom gradu postoje.

Lokalna samouprava, odnosno Ministarstvo za lokalnu samoupravu mora da da procenu koji su to novci koje mora svaka opština, svaki grad da po toj stavci ostvari u svom budžetu, da se potrude, da se obezbede novi obveznici. Ako to ne budemo radili i ako budemo stalno ovo povećavali mi ćemo jednostavno zloupotrebiti i nepotrebno opteretiti građane. Postavlja se pitanje u ovim trenucima da li je ovo povećanje koje je urađeno skoro u svim gradovima i opštinama da li je bilo potrebno kada mi istovremeno dajemo novčanu pomoć građanima jer se građani zbog ove epidemiološke situacije nalaze u teškoj situaciji.

Druga mnogo važna stvar, obraćam se Ministarstvu za lokalnu samoupravu mi treba, odnosno građani treba da dobiju rešenja za porez na imovinu za 2021. godinu. Ta će rešenja zavisno od opštine, od grada do grada stići negde tamo do maja, juna meseca. Predlažem i mislim da je vrlo bitno da to rešenje sadrži informaciju kakvo je stanje po toj obavezi za svakog građanina. Da li građanin duguje neki iznos. Najčešće je to mali iznos za koji građanin ne zna. Mnogi će reći, pa može to elektronskim putem, može to mobilnom aplikacijom i tako dalje. Međutim, ta mobilna aplikacija je nepristupačna mnogim građanima, a nije veliki napor da uz rešenje stoji da obaveza koja je kumulativna iz prethodnih godina iznosi toliko i toliko. Građanin kada dobije rešenje zna da to duguje i da to plati. Naravno da ta obaveza utvrđena 31. decembra prethodne godine mora se diskontovati na valutu kada građanin dobije to rešenje. Ako to ne radimo, a toga ima u praksi, onda se naravno to dugovanje kamati i to se dugovanje povećava.

Treća stvar koju želim da predložim jeste, zašto ministarstvo ne vrši uticaj na opštine i gradove da je moguće, a moguće je to ali da oni građani koji plate u celini porez na imovinu dobiju određeni popust. Da se razumemo, sto dinara danas, sto dinara sutra ili sto dinara juče, to su različite sume novca. Onim lokalnim samoupravama koje imaju svoje projekte, koje imaju svoje planove, mnogo dobro bi došli ti novci ako bi građani platili odmah celokupni iznos. Ima građana koji to mogu da plate. S druge strane, to je preče i zbog toga što su kamate u bankama mnogo niske i građanima koji imaju novce bolje je da to daju opštinama, da to daju gradovima, da to daju svom gradu nego da drže kući ili da drže u bankama sa kamatom od 0,9% do 1%.

Možda i najvažnije, samo da kažem, ako bude ova informacija data u rešenju, onda građanin ne mora da čuva sve priznanice iz prethodnog perioda, jer mi svi čuvamo priznanice da smo platili porez za prethodnu godinu i za godine unazad, recimo, tri, četiri godine. Sa ovom informacijom koju bi dobili uz rešenje, koja je kumulativna, mi bi se otarasili te administracije, te priznanice nama ne bi bile potrebne. Čak i oni građani koji elektronskim putem plaćaju porez da bi bili sigurni moraju da odštampaju tu svoju uplatu da bi bili sigurni ako dođe do nekih zabuna, da bi to u pisanoj formi podneli i dokazali da su to platili.

Toliko, vezano za ovu temu i mislim da se ovo može raščistiti i da je sve ovo u korist građana i pozivam Ministarstvo za lokalnu samoupravu i Ministarstvo za finansije, da se ove stvari jednom raščiste. Hvala.

Imovinska karta

(Valjevo, 28.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 71998.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 52620.00 RSD 01.03.2014 -