| 21.12.2021. | Predlog rezolucije o policijskoj brutalnosti protiv mirnih demonstranata u zemljama Evropske unije |
odbačen
|
| 07.12.2021. | Predlog rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u nezavisnoj državi Hrvatskoj (1941-1945) |
odbačen
|
| 16.11.2020. | Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama |
odbačen
|
čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 5 dana
Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu su samo neki u nizu sporazuma koje Ministarstvo unutrašnjih poslova potpisuje o međunarodnoj saradnji kako bi pojačalo koordinaciju i komunikaciju kako sa zemljama u regionu, tako i sa dalekim zemljama poput Kine.
Pre svega, želim da pohvalim Sporazum o zaštiti od katastrofa na teritoriji zapadnog Balkana potpisan letos u Skoplju, jer on pokazuje koliko se danas ulaže Ministarstvo unutrašnjih poslova, u spasilačke ekipe, u opremu i međusobnu koordinaciju službi MUP-a, ali i otvaranje granica Srbije prema regionu.
Ovaj sporazum je formalizacija saradnje i podrške koja je već postojala. U Severnoj Makedoniji na više lokacija delovale su snage MUP-a Srbije. Letos je, takođe, poslata spasilačka jedinica da gasi požar u Grčkoj. To je samo deo razvoja i ulaganja u MUP.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je poslednjih godina obeležila borba protiv organizovanog kriminala, koja je bila apsolutni prioritet. Ogromni su rezultati u razbijanju organizovanih kriminalnih grupa i njihovih izvora finansiranja, ali se takođe značajni rezultati vide i kada govorimo o suzbijanju kriminala koji pogađa običnog čoveka, ulično nasilje, prodaja droge itd.
Ono što mi je danas veoma važno da naglasim, a povezano je sa dobrim rezultatima MUP-a, jeste važnost toga da se MUP u svom radu drži van dnevne politike. Dokazali ste da nema zaštićenih i dokazali ste da ste spremni za borbu sa najorganizovanijim kriminalnim grupama. Ali, takođe ste dokazali da i najmanji pokušaj politizacije koja bi umanjila rezultate MUP-a, da je nećete dozvoliti.
Događaj od pre neki dan vezan za mural Ratka Mladića, o kome danas mnogo govorimo, samo je jedan u nizu događaja koje pokušava da politizuje MUP, koji žele da pokaže da je MUP na strani određene političke opcije, na strani huligana, na strani kriminala. Danas u Skupštini slušamo o tome da policija štiti mural, da policija negira genocid, da mural štite huligani. Od murala koji mesecima stoji, koji niko nikada nije do sada pomenuo, pre neki dan su smislili način da provokacijom i nasiljem pošalju mnogo jaču poruku. Poruku da je Srbija genocidan narod, poruku da smo fašisti i da je klima u Srbiji nestabilna.
Ne smete da dozvolite da se ova politizacija, koju pokušavaju da sprovedu, odrazi na bezbednost građana na ulicama. Policija ne čuva mural, policija čuva mir i bezbednost na ulicama Beograda. Policija ne upošljava huligane, već danas ruši organizovane kriminalne grupe. Mural Ratka Mladića je samo jedna paradigma pokušaja vraćanja krvavih glava na ulice Beograda, ono što niste dozvolili, blaćenja Srbije i urušavanja svega što je Srbija postigla na ekonomskom nivou. Oni pokušavaju da stvore nestabilnu klimu i atmosferu u zemlji, kako bi se diskreditovala i Srbija i MUP i svi rezultati koji su građanima Srbije veoma očigledni.
Šta dalje možemo da očekujemo ni sami ne znamo, jer je destruktivnost na veoma visokom nivou. Ali, ono što je važno jeste da je bezbednost na ulicama Beograda i dalje na najvišem nivou. Pogotovo bih pohvalila činjenicu da će do kraja godine na ulice da se vrate i pozornici.
Sprovođenje bezbednosti na ulicama odlika je jedne ozbiljne i pristojne Srbije. Ali, sa druge strane, moram da izrazim svoju zgroženost i sramotu povodom reči koje je uputila Aida Ćorović pripadnicima policije, pre svega kao žena, jer te reči koje je uputila prema nekima koji mogu da joj budu deca, te reči ne priliče jednoj ženi, a više liče na reči koje bi izgovarali neki huligani, o kojima ona upravo priča da su deo policije i da štite određene političke opcije i da štite taj mural, što nije istina.
Napade koje svakodnevno trpite dokaz su da radite posao kako treba. Imate jednu Natašu Kandić koja napada na tviteru, ali neće da dođe u emisiju. Imate, takođe, Milana Antonijevića koji izražava mržnju, koji se takođe u petak nije pojavio u emisiji. Oni su spremni da izlivaju bes i mržnju, da to kamufliraju pričama o ljudskih pravima, ali isto tako su spremni da ćute danas kada Srbiju nazivaju fašistima i onima koji negiraju genocid.
Poštovani ministre, ovu su sve dokazi da radite pravu stvar za Srbiju i samo tako treba da nastavite. Živela Srbija?
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put predlažem da se dnevni red dopuni sa tačkom vezano za formiranje komisije koja će utvrditi tačan broj ubijenih u NATO agresiji.
Danas ću biti jako kratka. Izneću samo par činjenica koje ste odavno čuli i više puta, ali zaista želim da porazmislite malo dublje o moralnoj odgovornosti koju imamo kada govorimo o tim činjenicama.
Dakle, pre skoro 23 godine, bez odobrenja Saveta bezbednosti Srbija je bombardovana. Ubijeno je oko 2.000 ljudi i ko zna koliko dece. Mi taj podatak i dan danas nemamo, skoro 23 godine nakon NATO agresije. Zamislite situaciju u kojoj jedan učenik dođe na čas istorije i pita nastavnicu – koliko ljudi je stradalo u NATO agresiji. Nastavnica mora da odgovori na to – ja ne znam, ne postoji tačan broj, ne znam ni koliko je vojnika poginulo tada, ne znam koliko je civila poginulo. Mi nemamo taj podatak.
Šta to znači? To znači da mi našu istoriju ne želimo da pišemo činjenicama, to znači da želimo da našu istoriju kroji neko drugo. Mi imamo moralnu obavezu i odgovornost, ali i odgovornost kao narodni poslanici, jer mi ovde možemo da obrazujemo tu komisiju koja će utvrditi imenom i prezimenom tačan broj poginulih, odnosno ubijenih u NATO agresiji.
Ako se samo vratim na moja prethodna izlaganja kada sam pominjala kako oni pre nas, dve hiljaditih, nisu bili spremni na ovaj korak i ako sve što sam rekla, a istina je, čime su se sve bavili i šta su radili, a nisu želeli da odaju počast onima koji su izgubili nekog i onima koji su dali život za našu zemlju, da li mi želimo da se osećamo isto kada za 23 godine neko uperi prst na nas i kaže imali ste priliku, ali niste želeli to da uradite. Niste napisali istoriju činjenicama.
Molim narodne poslanike da razmisle o moralnoj obavezi koju imamo po ovoj temi i da razmisle kako bi glasanjem se dnevni red dopunio ovom komisijom i kako bi utvrđenjem tačnog broja poginulih, odnosno ubijenih u NATO agresiji, vratili dostojanstvo porodicama i odali počast onima koji su branili zemlju i zbog kojih smo mi danas ovde. Hvala.
Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo bili svedoci da je 1999. godine učinjena agresija i zločin u kom su ubijeni vojnici i civili i deca. To nažalost ne možemo danas da promenimo, ali ono što je danas do nas na ovoj sednici, jeste da ovu dopunu uvrstimo u dnevni red i da formiramo komisiju koja će utvrditi imenom i prezimenom ko su oni koji su ubijeni od strane agresora, da imamo tačan spisak ljudi, da odamo počast porodicama koje su pretrpele gubitak i da sami pišemo svoju istoriju.
Simbolički danas je 5. oktobar koji nas takođe podseća da smo se ogrešili o žrtve NATO bombardovanja, odnosno njihove porodice, kao i sve građane koji su tada izmanipulisani strahom, prevareni, dovedeni u zabludu da će nasiljem doći do demokratije.
Znate, kada samo godinu dana nakon što je bila NATO agresija, nakon što je ubijeno toliko ljudi, samo godinu dana vi na isti tako agresivan i nasilnički način dođete na vlast. NATO agresiju su pokušavali da nazovu NATO humanitarnom intervencijom. Zločinci su sebe samoprozvali humanitarcima. Tako su i 5. oktobra pokušali da to predstave kao neki humanitarni čin kojim će spasiti građane Srbije, koji će dovesti zemlju u demokratsko društvo i kojim će spasiti državu Srbiju.
Međutim, tih dvehiljaditih imali smo mnogo veće šanse da utvrdimo ko su ti koji su ubijeni tokom NATO bombardovanja, imenom i prezimenom da utvrdimo spisak ubijene dece. Umesto da pišemo tada istoriju herojstva, mi smo pisali ponovo izdajom, nastavili agresiju nad Srbima tako što smo krenuli da ih isporučujemo agresorima. Pričali smo - evo vam, koga sve hoćete, izvolite, sve ćemo da isporučimo, samo nas pustite, pustite nas da vladamo, da vršimo naše pljačkaške privatizacije, pustite nas da svoje lične interese ispunimo, ionako želite da Srbija bude uništena.
Simbolika njihove vlasti tada jeste bilo isporučenje na Vidovdan, ali ne bih više o tome. Htela bih ono što je danas nama važno, a to je da smo i mi i oni tada znali da je NATO ubio oko 2000 ljudi i dece. Oni su odlučili da se time ne bave, da to zanemare. Ali, ko smo mi danas, ako danas koristimo retoriku neki ljudi ili oko 2000, ko smo mi danas ako ne znamo ko je tačno ubijen, kako se on zove i preziva, ko su te porodice kojima treba da vratimo dostojanstvo, ako mi ne znamo tačan spisak koga su to ubili te 1999. godine?
Šta nas odvaja od toga da budemo moralni, da budemo ponosni na svoje činjenje, šta nas odvaja od toga da budemo vredni poštovanja? Samo jedna skupštinska rasprava, jedno da većine ovde da konačno napravimo taj spisak, da konačno vratimo demokratiju koja je tog 5. oktobra potpuno ubijena, da vratimo dostojanstvo porodicama i da odamo počast svima koji su dali život za našu zemlju.
Molim narodne poslanike da podrže ovaj predlog. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.
Poštovana predsednice, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, prvi deo mog poslaničkog pitanja odnosiće se na Ministarstvo odbrane.
Poslednjih godina republička Vlada sastavila je i akcenat je stavila na opremanje i naoružanje Vojske Srbije, povećala je bezbednost države, njenih građana i borbenu gotovost.
Ono što je meni kao socijalisti, kao levičaru i ono što je meni, pre svega, kao poslaniku Pokreta socijalista važno jeste što smo ulagali u poboljšanje uslova rada pripadnika vojske što je poboljšalo njihov socijalni status, ali smo svedoci da se poslednjih meseci sve više dešavaju medijski napadi iz različitih razloga.
Oni su učestali, žestoki, orkestrirani iz istih centara moći. Upravo govorim o „Krušiku“, govorim o „Milanu Blagojeviću“ iz Lučana, o namenskoj industriji uopšte.
Kampanja je zaista užasna i ja bih zamolila vas kao Vladu da podvučete neku crtu, da nam kažete kako je izgledala Vojska Srbije 2010, 2011, 2012. godine kada su na vlasti bili Đilas, Jeremić, Ponoš itd, Marinika Tepić, a kako ona danas izgleda, kako bi građani Srbije mogli da čuju zašto ovi napadi zaista postoje i šta je njihov glavni cilj? Hvala.
Zahvaljujem puno na odgovorima.
Pre svega, sve što ste naveli govori u prilog tome da to što se ulaže u vojsku jeste da se omogućava da se vodi politika vojne neutralnosti, koja je jedna od ključnih interesa Vlade Republike Srbije.
Pored politike vojne neutralnosti, ono što takođe smatram važnim jeste demografija i podsticaji, tako da moj sledeći blok poslaničkih pitanja, da kažem, odnosi se upravo na to.
Pre svega, pohvalila bih činjenicu da je od 2017. do 2019. godine uloženo 740 miliona dinara u predškolske ustanove, u vrtiće, kako u adaptaciju, tako i u izgradnju predškolskih ustanova. Dakle, proširuju se kapaciteti.
Uskoro, koliko sam shvatila, biće obavezno i za decu od tri godine da pohađaju taj predškolski program.
Ono što mene vezano za ovo zanima jeste kada će vaspitači koji su na određeno vreme zaposleni u predškolskim ustanovama moći da dobiju ugovore za stalno, ne samo zbog njihovih ličnih beneficija, da kažem, odmora itd, već zato što oni nisu u mogućnosti da idu na sve obuke koje su im potrebne? Stariji vaspitači, koji su pred penzijom, idu na te obuke, a zaista smatram da neće biti efikasno kroz par godina kad oni zaista odu u penziju i mladi vaspitači nastave da rade bez edukacija, da kažem.
Drugo pitanje bih takođe postavila vama, gospođo Brnabić, odnosi se na populacionu politiku. Uloženo je 1,2 milijardi dinara godišnje. Kada će se povećati suma za drugo i peto dete, o kojima ste govorili?
Treće pitanje vezano je za mlade bračne parove. Pre svega bih pohvalila subvencije namenjene ruralnim sredinama, subvencije koje ste omogućili gazdinstvima za mašine, za opreme i na taj način ih podstakli da ostanu na selima, otprilike 161 milijarda dinara. U skladu sa tim, moje pitanje je, što se tiče gradova i izgradnje stanova za mlade bračne parove, kada govorimo o subvencionisanim stanovima, predsednik Vučić je govorio o tome da će biti uloženo oko 500 miliona evra. Zanima me kada su ti stanovi planirani za izgradnju i koja bi otprilike bila ta cena kvadrata koju bi mladi bračni parovi trebali da plate?
Još samo jedno pitanje. Pošto ste otvorili juče Tehnološki park u Novom Sadu, svaka čast na tome. Takođe je predsednik govorio da će biti uloženo još sredstava. Da li se zna konkretno koji je plan i gde će biti otvoreni ti tehnološki parkovi u budućnosti i šta će još biti uloženo u digitalizaciju koju ste sprovodili vrlo efikasno do sada? Hvala.
(Beograd, 28.01.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 100000.00 | RSD | 03.06.2016 - |