ANA KARADŽIĆ

Pokret socijalista

Rođena je 1988. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana inženjerka. Bila je članica Veća opštine Voždovac zadužena za ekologiju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica. Izabrana je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo joj je potvrđen poslanički mandat. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put predlažem da se dnevni red dopuni sa tačkom vezano za formiranje komisije koja će utvrditi tačan broj ubijenih u NATO agresiji.

Danas ću biti jako kratka. Izneću samo par činjenica koje ste odavno čuli i više puta, ali zaista želim da porazmislite malo dublje o moralnoj odgovornosti koju imamo kada govorimo o tim činjenicama.

Dakle, pre skoro 23 godine, bez odobrenja Saveta bezbednosti Srbija je bombardovana. Ubijeno je oko 2.000 ljudi i ko zna koliko dece. Mi taj podatak i dan danas nemamo, skoro 23 godine nakon NATO agresije. Zamislite situaciju u kojoj jedan učenik dođe na čas istorije i pita nastavnicu – koliko ljudi je stradalo u NATO agresiji. Nastavnica mora da odgovori na to – ja ne znam, ne postoji tačan broj, ne znam ni koliko je vojnika poginulo tada, ne znam koliko je civila poginulo. Mi nemamo taj podatak.

Šta to znači? To znači da mi našu istoriju ne želimo da pišemo činjenicama, to znači da želimo da našu istoriju kroji neko drugo. Mi imamo moralnu obavezu i odgovornost, ali i odgovornost kao narodni poslanici, jer mi ovde možemo da obrazujemo tu komisiju koja će utvrditi imenom i prezimenom tačan broj poginulih, odnosno ubijenih u NATO agresiji.

Ako se samo vratim na moja prethodna izlaganja kada sam pominjala kako oni pre nas, dve hiljaditih, nisu bili spremni na ovaj korak i ako sve što sam rekla, a istina je, čime su se sve bavili i šta su radili, a nisu želeli da odaju počast onima koji su izgubili nekog i onima koji su dali život za našu zemlju, da li mi želimo da se osećamo isto kada za 23 godine neko uperi prst na nas i kaže imali ste priliku, ali niste želeli to da uradite. Niste napisali istoriju činjenicama.

Molim narodne poslanike da razmisle o moralnoj obavezi koju imamo po ovoj temi i da razmisle kako bi glasanjem se dnevni red dopunio ovom komisijom i kako bi utvrđenjem tačnog broja poginulih, odnosno ubijenih u NATO agresiji, vratili dostojanstvo porodicama i odali počast onima koji su branili zemlju i zbog kojih smo mi danas ovde. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo bili svedoci da je 1999. godine učinjena agresija i zločin u kom su ubijeni vojnici i civili i deca. To nažalost ne možemo danas da promenimo, ali ono što je danas do nas na ovoj sednici, jeste da ovu dopunu uvrstimo u dnevni red i da formiramo komisiju koja će utvrditi imenom i prezimenom ko su oni koji su ubijeni od strane agresora, da imamo tačan spisak ljudi, da odamo počast porodicama koje su pretrpele gubitak i da sami pišemo svoju istoriju.

Simbolički danas je 5. oktobar koji nas takođe podseća da smo se ogrešili o žrtve NATO bombardovanja, odnosno njihove porodice, kao i sve građane koji su tada izmanipulisani strahom, prevareni, dovedeni u zabludu da će nasiljem doći do demokratije.

Znate, kada samo godinu dana nakon što je bila NATO agresija, nakon što je ubijeno toliko ljudi, samo godinu dana vi na isti tako agresivan i nasilnički način dođete na vlast. NATO agresiju su pokušavali da nazovu NATO humanitarnom intervencijom. Zločinci su sebe samoprozvali humanitarcima. Tako su i 5. oktobra pokušali da to predstave kao neki humanitarni čin kojim će spasiti građane Srbije, koji će dovesti zemlju u demokratsko društvo i kojim će spasiti državu Srbiju.

Međutim, tih dvehiljaditih imali smo mnogo veće šanse da utvrdimo ko su ti koji su ubijeni tokom NATO bombardovanja, imenom i prezimenom da utvrdimo spisak ubijene dece. Umesto da pišemo tada istoriju herojstva, mi smo pisali ponovo izdajom, nastavili agresiju nad Srbima tako što smo krenuli da ih isporučujemo agresorima. Pričali smo - evo vam, koga sve hoćete, izvolite, sve ćemo da isporučimo, samo nas pustite, pustite nas da vladamo, da vršimo naše pljačkaške privatizacije, pustite nas da svoje lične interese ispunimo, ionako želite da Srbija bude uništena.

Simbolika njihove vlasti tada jeste bilo isporučenje na Vidovdan, ali ne bih više o tome. Htela bih ono što je danas nama važno, a to je da smo i mi i oni tada znali da je NATO ubio oko 2000 ljudi i dece. Oni su odlučili da se time ne bave, da to zanemare. Ali, ko smo mi danas, ako danas koristimo retoriku neki ljudi ili oko 2000, ko smo mi danas ako ne znamo ko je tačno ubijen, kako se on zove i preziva, ko su te porodice kojima treba da vratimo dostojanstvo, ako mi ne znamo tačan spisak koga su to ubili te 1999. godine?

Šta nas odvaja od toga da budemo moralni, da budemo ponosni na svoje činjenje, šta nas odvaja od toga da budemo vredni poštovanja? Samo jedna skupštinska rasprava, jedno da većine ovde da konačno napravimo taj spisak, da konačno vratimo demokratiju koja je tog 5. oktobra potpuno ubijena, da vratimo dostojanstvo porodicama i da odamo počast svima koji su dali život za našu zemlju.

Molim narodne poslanike da podrže ovaj predlog. Hvala.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2021.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici.

Iz sednice u sednicu predlažemo da se dnevni red dopuni ovom tačkom, odnosno formiranjem komisije koja bi utvrdila tačan broj žrtava NATO agresije, imenom i prezimenom.

Ne moramo mi danas usvojiti ovaj predlog i staviti ga na dnevni red, kao što nismo činili to ni prethodne, skoro četiri godine, od kada mi ovo predlažemo, ali sam sigurna da ovih par minuta koje izdvojimo da o ovome razgovaramo, odnosno da o ovome kažem par reči, zaista jesu pomak ka nekom rešenju.

Mi ne možemo da promenimo prošlost, ne možemo da vratimo žrtve, ali možemo da im odamo počast i možemo da pomognemo porodicama da se osećaju dostojanstvenije.

NATO agresori su ubili naše policajce, naše vojnike, naše dobrovoljce, ali isto tako su gađali i civilne mete, ubili su porodice, ubili su našu decu. Pokušali su taj zločin da maskiraju, nečim što se zove humanitarna akcija, pokušali su da predstave kao da postoji nema dozvola međunarodne zajednice.

Međutim, umesto toga, želi oni to da priznaju ili ne, oni su postali zločinci koji su ubili preko 2.000 civili, ranili preko 6.000 civila i koji su ubili našu decu, a ne znamo tačan broj, ni imena i prezimena te dece. Kada kažem oko 2.000 i kažem oko 6.000, to je zato što mi zaista nemamo tačan broj. Mi nemamo spisak imenom i prezimenom svih ljudi koji su podneli žrtvu NATO agresije 1999. godine.

Šta nas od toga odvaja da bismo imali barem malo pošteniji pristup prema ovoj tragediji? Odvaja nas jedna skupštinska rasprava i jedan dan zasedanja i jedno većinsko „da“ da konačno formiramo ovu komisiju koja će utvrditi taj tačan broj i napraviti spisak imenom i prezimenom.

Zaista verujem da se svi ovde slažemo da je to veoma mali napor, a da ne bismo ostali dužni porodicama, kao ni žrtvama, a da ne bismo ostali ni dužni onim generacijama koje dolaze posle nas. Ne znate imenom i prezimenom ko je dao život za vašu zemlju, ne znate imenom i prezimenom ko je bio, kako oni kažu, kolateralna šteta jer nisu gađali civilne mete. To je na neki način sramotno i to je dozvola agresoru da piše našu istoriju i da je kroji umesto nas.

Molim narodne poslanike da razmisle o ovom predlogu. Kao što sam rekla, ne moraju danas glasati, ne moramo danas staviti ovo na dnevni red, ali neka razmisle jer ćemo mi nastaviti da predlažemo ovu dopunu dnevnog reda i na narednim sednicama i nećemo od nje odustati. Hvala puno.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovana predsednice, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, prvi deo mog poslaničkog pitanja odnosiće se na Ministarstvo odbrane.

Poslednjih godina republička Vlada sastavila je i akcenat je stavila na opremanje i naoružanje Vojske Srbije, povećala je bezbednost države, njenih građana i borbenu gotovost.

Ono što je meni kao socijalisti, kao levičaru i ono što je meni, pre svega, kao poslaniku Pokreta socijalista važno jeste što smo ulagali u poboljšanje uslova rada pripadnika vojske što je poboljšalo njihov socijalni status, ali smo svedoci da se poslednjih meseci sve više dešavaju medijski napadi iz različitih razloga.

Oni su učestali, žestoki, orkestrirani iz istih centara moći. Upravo govorim o „Krušiku“, govorim o „Milanu Blagojeviću“ iz Lučana, o namenskoj industriji uopšte.

Kampanja je zaista užasna i ja bih zamolila vas kao Vladu da podvučete neku crtu, da nam kažete kako je izgledala Vojska Srbije 2010, 2011, 2012. godine kada su na vlasti bili Đilas, Jeremić, Ponoš itd, Marinika Tepić, a kako ona danas izgleda, kako bi građani Srbije mogli da čuju zašto ovi napadi zaista postoje i šta je njihov glavni cilj? Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Zahvaljujem puno na odgovorima.

Pre svega, sve što ste naveli govori u prilog tome da to što se ulaže u vojsku jeste da se omogućava da se vodi politika vojne neutralnosti, koja je jedna od ključnih interesa Vlade Republike Srbije.

Pored politike vojne neutralnosti, ono što takođe smatram važnim jeste demografija i podsticaji, tako da moj sledeći blok poslaničkih pitanja, da kažem, odnosi se upravo na to.

Pre svega, pohvalila bih činjenicu da je od 2017. do 2019. godine uloženo 740 miliona dinara u predškolske ustanove, u vrtiće, kako u adaptaciju, tako i u izgradnju predškolskih ustanova. Dakle, proširuju se kapaciteti.

Uskoro, koliko sam shvatila, biće obavezno i za decu od tri godine da pohađaju taj predškolski program.

Ono što mene vezano za ovo zanima jeste kada će vaspitači koji su na određeno vreme zaposleni u predškolskim ustanovama moći da dobiju ugovore za stalno, ne samo zbog njihovih ličnih beneficija, da kažem, odmora itd, već zato što oni nisu u mogućnosti da idu na sve obuke koje su im potrebne? Stariji vaspitači, koji su pred penzijom, idu na te obuke, a zaista smatram da neće biti efikasno kroz par godina kad oni zaista odu u penziju i mladi vaspitači nastave da rade bez edukacija, da kažem.

Drugo pitanje bih takođe postavila vama, gospođo Brnabić, odnosi se na populacionu politiku. Uloženo je 1,2 milijardi dinara godišnje. Kada će se povećati suma za drugo i peto dete, o kojima ste govorili?

Treće pitanje vezano je za mlade bračne parove. Pre svega bih pohvalila subvencije namenjene ruralnim sredinama, subvencije koje ste omogućili gazdinstvima za mašine, za opreme i na taj način ih podstakli da ostanu na selima, otprilike 161 milijarda dinara. U skladu sa tim, moje pitanje je, što se tiče gradova i izgradnje stanova za mlade bračne parove, kada govorimo o subvencionisanim stanovima, predsednik Vučić je govorio o tome da će biti uloženo oko 500 miliona evra. Zanima me kada su ti stanovi planirani za izgradnju i koja bi otprilike bila ta cena kvadrata koju bi mladi bračni parovi trebali da plate?

Još samo jedno pitanje. Pošto ste otvorili juče Tehnološki park u Novom Sadu, svaka čast na tome. Takođe je predsednik govorio da će biti uloženo još sredstava. Da li se zna konkretno koji je plan i gde će biti otvoreni ti tehnološki parkovi u budućnosti i šta će još biti uloženo u digitalizaciju koju ste sprovodili vrlo efikasno do sada? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 28.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -