DANIJELA VUJIČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1978. godine. Živi u Kosovskoj Mitrovici.

Po zanimanju je magistar komunikologije.

Od 2002. godine bila je članica stranke G17 plus. Na funkciju odbornice Skupštine opštine Kosovske Mitrovice izabrana je ispred stranke G17 plus.

Ispred liste "Građanska inicijativa - Srpska" 2013. godine ponovo dobija mandat odbornice u Skupštini opštine Kosavska Mitrovica.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 02.02.2021, 15:41

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, uvažena ministarko gospođo Čomić sa saradnicima, građani i građanke Republike Srbije, kolege poslanici, tema rodne ravnopravnosti, zapravo, više nije tabu tema, što se pre svega vidi na primeru sastava naše Vlade u kojoj je više od 50% čine žene, kao i nosioci javnih funkcija u Republici Srbiji na lokalnom i centralnom nivou vlasti, kao i sve zapaženije i zastupljenije učešće žena u svim sferama društvenog života na kome dajemo, zapravo, dobar primer, uzor, u regionu i mnogim zemljama širom Evrope i time politička elita na vlasti u Srbiji daje primer borbe za rodnu ravnopravnost.

Potrebno je naglasiti da smo prva država van EU koja je izradila indeks rodne ravnopravnosti, da smo primer dobre prakse u UN po uvođenju rodno odgovornog b budžetiranja, da smo doneli nove zakone u oblasti sprečavanja nasilja nad ženama, da smo obučili institucije koje su danas senzitivnije za ovu temu, kao i da aktivno radimo na ekonomskom osnaživanju žena.

Ženska parlamentarna mreža u Skupštini Srbije čiji rad pohvaljujem i ponosno ističe da je pokazala kako se vodi međupartijski dijalog i sarađuje na istom cilju, bez obzira na to sa kog političkog spektra učesnici dolaze.

Novi predlog zakona o rodnog ravnopravnosti na kome se radi zapravo od 2016. godine, kao i zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, kao i Predlog strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine koja je izrađena u skladu sa svim međunarodnim standardima i preporukama u oblasti rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, omogućavaju da se zahtevi i iskustva žena i muškaraca ugrade u procese stvaranja, delovanja, praćenja i procene politike i programa u svim oblastima politike, ekonomije, informisanja i uopšte u svim društvenim sferama, tako da od toga jednako profitiraju i žene i muškarci.

Srbija je u svetskom vrhu po broju ne samo žena u Vladi, nego što se takav trend događa i u opštinama i gradovima. Imamo sve veći broj predsednica opština i gradonačelnica. Čak 20 lokalnih samouprava u Republici Srbiji vode žene, a u 13 opština to čine prvi put, ali ćemo se i dalje boriti za to da sačuvamo lidersku poziciju u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti po broju žena koje učestvuju u političkom životu.

Na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i šta od svakog od njih očekuje društvena očekivanja vezana za rodne uloge zavisi od niza faktora, kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religioznih. Na njih podjednako utiču i običaji, pravo, klasna i etnička pripadnost, kao i predrasude raširene u datom društvu.

Vratila bih se na zakon i temu zabrane diskriminacije koja zapravo jeste temelj demokratskog društva. Koliko je ovo ljudsko pravo i savremena demokratska tekovina važna, pokazuju brojni međunarodni dokumenti koji garantuju zabranu diskriminacije. Donošenje Zakona o zabrani diskriminacije je svakako jedan od značajnijih koraka u tom pravcu. Najpre, zato što obaveza zabrane svih oblika i vidova diskriminacije proizilazi iz brojnih međunarodnih dokumenata koje Republika Srbija kao pravni sukcesor nekadašnje SFRJ i državne zajednice SCG već posredno prethodno ratifikovala. Nakon usvajanja zakona o zabrani diskriminacije, neophodan je i naredni i ništa manje značajan korak, a to je njegova realna primena, odnosno implementacija.

U postojećem zakonu, osim načela jednakosti takođe postoje i oblici diskriminacije i ja bih u ovom slučaju izdvojila i skrenula pažnju na jedan od oblika diskriminacije, a to je oblast javnog informisanja pored niza drugih kojih se izdvajaju.

Temeljna pretpostavka slobode izražavanja u demokratskom društvu jeste sloboda medija koja obezbeđuje da u medijskom prostoru javnosti budu zastupljene razne društvene, kulturne i političke vrednosti, mišljenja, informacije, interesi. Imajući u vidu ključnu ulogu koju sloboda izražavanja ima u demokratskom društvu ona na žalost pored prava na iznošenje informacija, ideja koje se povoljno primaju smatraju ne uvredljivim i ne izazivaju reakciju, obuhvata i one koje vređaju, šokiraju i uznemiruju.

Svedoci smo višegodišnjeg organizovanog medijskog linča na predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, koji prevazilazi nekulturu govora, lično i profesionalno degradiranje i ulazi u ozbiljne i preteće okvire govora mržnje, do ugrožavanja lične bezbednosti, bezbednosti njegove porodice. I prethodnih dana, nezapamćen i kroz direktno, medijski linč na Danila Vučića.

Ovde nije reč samo o obezvređivanju svih standarda pristojnosti u javnoj komunikaciji, već i o mnogo ozbiljnije i opasnijem planu, stvaranju nepoverenja u institucije države, čime se otvorio prostor za vaninstitucionalno i prevratničko delovanje onih koji smatraju da su iznad države i svakog zakona.

U savremenom svetu više nego ikada ranije mediji su u stanju da oblikuju i preoblikuju društvenu i političku stvarnost. Mas mediji imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja i političku propagandu. Jedna od definicija masovnih medija je da operišu u skladu sa određenim zakonima, pravilima i shvatanjima profesionalni kodeksi i praksa, publika, društveno očekivanje, navike, te samim tim funkcionišu unutar određenih stega, pravila, prava i politike koje upošljavaju karakterističnu mešavinu kvalifikovanog osoblja koji se drže određenih procedura, što znači da svako nepoštovanje i zloupotrebu etičkog kodeksa mas medija treba institucionalno sankcionisati.

Postavlja se pitanje šta onda da očekuje običan građanin ako nema institucionalne reakcije i sankcije? Da bi se to sprečilo postoji mogućnost da sloboda izražavanja pod određenim uslovima bude ograničena. Suština zabrane govora mržnje nije u tome da se uskrati sloboda izražavanja, već da se spreči zloupotreba te slobode. Primer toga kako to rade dokazani lažovi kojima direktno poručujem da lažu, što je i dokazano u slučaju kolege Bakareca, gde je Komisija žalbe Saveta za štampu donela odluku o kršenju kodeksa novinara Srbije kroz istinitost izveštavanja kao i smernica u okviru istog, gde je njegova izjava pogrešno protumačena i loše prenesena i netačno prenesena bolje rečeno.

Jedno od takvih ograničenja postavljaju pravila o zabrani govora mržnje kojim se u literaturi kvalifikuju izjave koje zastrašuju, vređaju ili uznemiravaju pojedince i grupe. Evidentno je naročito imajući u vidu iskustva u uporednim pravnim sistemima gde je za uspešno suzbijanje govora mržnje u medijima od veoma velikog značaja rad samo regulatornih i regulatornih tela u oblasti javnog informisanja, kao i rad nezavisnih tela koja deluju u domenu zaštite ljudskih prava.

Ovde se postavlja pitanje reakcije Đilasovih udruženja novinara i drugih institucija u ovoj zemlji, koje će ovako ponašanje sankcionisati ili će odlučivati kao i do sada selektivno. Ako se u ovom slučaju spomene dete i porodica nekog iz opozicije, mi smo u tom slučaju tirani i diktatori, a kada se spomenu deca, naročito maloletni Vukan, pa onda Milica i Danilo, onda za njih nema ni prava ni pravde. U stvari to je jedan od dokaza najdirektnije, najbrutalnije i najprimitivnije štete i klasičan primer diskriminacije i kršenja postojećeg člana 22. Zakona o diskriminaciji.

Ja moram to da pročitam, u stavu 2. kaže – zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, pripadnosti, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugog pola, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležijima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Porodica predsednika je upravo izložena stalnom kršenju upravo i ovog člana, odnosno njegova deca, a naročito maloletni Vukan.

Naravno, završavam, mi smo svedoci da, sa prostora, ja moram da naglasim, gde je zapravo kada govorimo o prostoru KiM, najfraglantnije kršenje svih prava, ljudskih prava i gde je izdržana najveća diskriminacija na tlu Evrope jeste prema srpskom narodu na KiM i po pitanju slobode govora, po pitanju jezika, kao ličnih dokumenata.

Želim samo ovom prilikom da izrazim zadovoljstvo da živim zaista u zemlji jednakih prava i sloboda, koja zapravo, na šta sam i ponosna, za sve građane i građanke bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, gde su ta prava upravo pretočena u zakonske okvire koji su pred nama i koje ću zapravo u danu za glasanje i podržati. Hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2020.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Mali, dame i gospodo kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, usvajanje novog budžeta i seta finansijskih zakona o kojima danas raspravljamo, uvek je zgodna prilika da prestavimo očekivanja u narednom periodu, vodeći računa o svim faktorima koji ga opredeljuju.

Budžet je i mera odgovornog i ozbiljnog ponašanja države prema narodu, čija se volja najpreciznije pretače u tokove kretanja javnih finansija. Zato je najgori oblik demagogije koji su protažirale prethodne vlasti, kojima su usta bila puna obećanja, a narodu prazni stomaci.

Setimo se samo naših proevropskih prethodnih vlada. Setimo se samozvanih Evropejaca Đilasa i Jeremića. Dok su javno promovisali vrednosti evropske demokratije, istovremeno su u potaji javne finansije kreirali tako što su punili svoje džepove.

Kako drugačije objasniti imovinsku kartu u koju ništa nije upisano kada dođu na vlat, a odu sa vlasti kao multimilioneri? Kako će Đilas da objasni da njegovo zalaganje za evropske vrednosti danas je zapravo dostiglo vrednost veću od pola milijarde evra ličnih prihoda?

Predsednik stranke Slobode i pravde Dragan Đilas pokušao je dosta nespretno i šturo da svog brata Gojka, ali i sebe, izvuče iz afere kupovine i prodaje luksuzne vile u ulici Jevrema Grujića 6, tvrdeći da nikakvu transakciju nije imao ni on niti njegov brat u ovom poslu. Verovatno će i negirati sve ono što su moje kolege prethodni govornik i Milan Savić, kao i Lav Pajkić što su izneli.

Uvidom ugovori zvanična dokumenta ukazuju da je firma „Komiti ril estejt“, čije prema podacima APR direktor upravo pomenuti Gojko Đilas i koja je direktno komunicirala i zaključila ugovor o prodaji pomenute vile u ulici Jevrema Grujića 6. U ugovoru se vidi da je upravo Gojko Đilas kao direktor potpisao ugovor o prodaji vile, stambene zgrade kao i parcele, što jasno dokazuje da je ipak brat Dragana Đilasa imao velikog udela u prodaji sporne nekretnine u jednom od najluksuznijih delova Beograda.

Podsetimo, prema zvaničnim podacima iz APR Gojko Đilas, direktor firme i pravni zastupnik predstavništva firme „Komodos korporejšn“, koja je registrovana na fiktivnim adresama u Delaveru, gde se registruju kompanije stranih državljana, čiji je jedini cilj skrivanja tokova novca i izbegavanje poreza u zemlji odakle potiču vlasnici i upravo je sumnjivim novcem iz poreskog raja u Americi kupio vilu na Dedinju u Beogradu u ulici Jevrema Grujića 6, ali građevinsko zemljište od 1.083 m2 . Iz ovog proizilazi da je Gojko Đilas, kao direktor predstavništva firme „Komodos korporejšn“ kupio pomenute nekretnine na Dedinju, a onda ih prebacio u vlasništvo nove firme „Komiti ril estejt“, čiji je danas direktor.

Sve ovo zapravo možemo da potkrepimo i papirima. Ne znam da li može da se vidi, ovde je ugovor koji držim koji je zaključen u Beogradu 25.8.2017. godine i upravo je prodavac „Komiti ril estejt“ d.o.o Beograd i direktor Gojko Đilas, i onda u ugovoru stoji da je prodavac i na osnovu priložene dokumentacije isključivi vlasnik sa vlasničkim udelom 1/1 i da je u stvari predmet ugovora zemljište pod zgradom i objektom površine jedan ar 93 m2 , pa onda zemljište u zgradi i drugi objekat površine pet ari, voćnjak prve klase površine tri ara 90 m2 i sve ovo je upisano u List nepokretnosti i sve se da proveriti u katastarskoj opštini Savski venac.

Javnost treba podsetiti zapravo koje vrednost ovih nekretnina. Ako jedan ar placa na toj lokaciji košta oko 100.000 evra, što znači da za 10 ari vredi najmanje milion evra, ako kuća nije za rušenje, ako je nova, ona sigurno vredi više od 2.000 evra po kvadratu, dakle, sve to ukupno košta od milion 300 do milion i 500 evra. Još i ako je kuća nova i luksuzna cena može biti i veća. I ja bih mogla ceo dan da govorim o nekretninama kao i sve moje kolege ovde u Skupštini, o nekretninama koje poseduje Dragan Đilas i njegova bratija.

Onda su zapravo jadne te lažne evropske snage koje prepoznaju u Evropi samo evre. E, pa gospodo, lažni Evropejci, evropska je vrednost da vlast bude vredna i radna, da stvara, izgrađuje i unapređuje, a sve to upravo odlikuje pravog srpskog domaćina. Uspešna je ona vlast koja sačuva i unapredi postojeće društveno bogatstvo. Srbija je objektivno i iskreno govoreći uspela da prebrodi mnoge krize sa kojima se suočavala svih ovih godina. Zar nije dokaz te sposobnosti i napornog osmogodišnjeg rada u sred osmomesečne svetske pandemije da imamo takve javne finansije da možemo da nastavimo započetu izgradnju novih bolnica, renoviranje i osavremenjivanje postojećih?

Nema zastoja u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata. Završavaju se kilometri i kilometri puteva i pruga. Otpočinje se sa izgradnjom novih. Otvoreni su i otvaraju se novi proizvodni pogoni.

Plate i penzije su dostigle planirani rast. Obezbedili smo povećanje plata u zdravstvu. Naša vojska i policija je snabdevena najsavremenijom opremom i naoružanjem. Gradimo stanove za pripadnike vojske i policije. Investira se u ruralna područja, poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Otvorili smo na hiljade radnih mesta i na taj način uspeli da dostignemo najnižu stopu nezaposlenosti u istoriji Republike Srbije. Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i našom Vladom uspeva da odoli najtežim izazovima, da se bori za svaki ljudski život, za svako radno mesto, za opštu dobrobit celog društva i uprkos brojnim izazovima na spoljnom i unutrašnjem planu, izložena brojnim pritiscima u zemlji i inostranstvu naša država je pre svega sačuvala mir i opstanak našeg naroda na KiM, staloženost i odlučnost.

To su činjenice. To su naši rezultati koji najviše smetaju tzv. evropskoj opoziciji jer više nisu u poziciji da otimaju pare iz gradskih i republičke kase. Koncept finansijske stabilnosti se ogleda upravo u setu finansijskih zakona koji je pred nama danas i koji je kreiran kao rezultat proaktivnog inženjeringa predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se pokazao delotvornim kako u redovnim, tako i u vanrednim prilikama.

Đilasu i njegovima smeta što je paketom ekonomskih mera država pomogla svakog građanina. Naravno da im smeta jer su za njih to sitnice, iako znaju da je mnogima ta pomoć značila, smeta im jer su navikli da prosipaju demagošku maglu. Njihov koncept je u stvari usisivač ekonomija, izvuci i usisaj što više para u sopstvene džepove. U tome je razlika između nas i njih, u tome je razlika između Aleksandra Vučića i njih.

Predsednik Vučić vodi državu i istovremeno brine o svom narodu beskompromisno, žrtvujući sebe na oltar prosperiteta Srbije koji prepotentni egoizam ne prepoznaje i ne može da prizna, kao i njegovu više nego očiglednu sposobnost i uspehe koje postiže. Razumela bih kada bi se u skladu sa demokratskim principima političkog delovanja ti isti koji sebe zovu opozicionim liderima služili argumentima, a ne obmanama, bezočnim lažima i uvredama. Bilo bi politički korektno da im u fokusu retorike budemo mi političari, a ne naše porodice i naša deca.

Neprihvatljivo je i mora biti institucionalno sankcionisano da bilo čija deca, u ovom slučaju deca i porodica predsednika Vučića, služe za najgrublja politička potkusurivanja. Te fariseje modernog doba koji sebe nazivaju opozicijom možemo samo nazvati mafijaškom klikom.

Dolazim iz dela naše zemlje gde predsednik Aleksandar Vučić i SNS imaju apsolutnu podršku naroda, ne bez razloga jer je ova vlast u proteklih osam godina uradila sve što je obećala i znatno popravila ekonomski status i bezbednost našeg naroda u Južnoj srpskoj pokrajini.

Moj kolega Milan Savić je puno toga izneo šta je urađeno iz kapitalnih investicija i šta se planira da se uradi. Ja ću samo dodati da je Kancelarija za KiM finansirala projekte koji su vezani za rad i opstanak 37 manastira i crkava, zajedno sa Eparhijom Raško-prizrenskom, obnovljeno je u potpunosti i delimično 46 crkava, manastira i sakralnih objekata SPC. Sredstvima građana kroz Kancelariju zajedno sa Eparhijom i danas na KiM se podižu nove crkve i manastiri. Podržali smo nesmetano funkcionisanje narodnih kuhinja na KiM, otkup zemljišta na kritičnim tačkama. Kupovali smo kuće tamo gde su na silu hteli da promene etničku strukturu u srpskim sredinama. Pravnu pomoć dobilo je više od dve hiljade naših sunarodnika i sugrađana u brojnim krivičnim postupcima i montiranim političkim postupcima protiv Srba, gde je finansirana odbrana okrivljenih. Organizovana je i finansirana pravna zaštita imovine Republike Srbije i privredih subjekata. Borili smo se i sačuvali smo našu Trepču, Brezovicu, kao i imovinu SPC.

Pri Zdravstvenom centru Gnjilane otvoreno je novo porodilište u selu Pasjane i pedijatrijska klinika gde je već rođeno stotine beba svih nacionalnosti. Za zdravstvene ustanove obezbeđene su desetine sanitetskih i terenskih vozila. Rekonstruisane su i obnovljene zdravstvene stanice, ambulante u Velikom Ropotovu, Banjama, Jažincu i Leposaviću. Kompletno je izgrađen i opremljen novi objekat Doma zdravlja „Peć“ u Goraždevcu. Nabavljena je medicinska oprema i aparati za sve zdravstvene ustanove. Obezbeđena su sredstva za izgradnju rengen sale u Pasjanu, obezbeđena su sredstva za adaptaciju prostorija rengen sale u Kosovskoj Mitrovici. Sanirana su odeljenja pedijatrije i pulmologije u Kosovskoj Mitrovici.

U 20 godina nije toliko zdravstvenih radnika zaposleno, lekara i medicinskih sestara i tehničara u KBC u Kosovskoj Mitrovici, gde je primera radi, zaposleno 127, od toga 45 lekara i 82 medicinske sestre i sada na prijem čeka još 38 radnika.

Takođe, u KBC Priština koji je u Gračanici u zdravstvenom centru Gnjilane i to je zapravo najveći ciklus zapošljavanja zdravstvenih radnika od 1999. godine na ovamo.

U proteklih sedam godina izgrađen je i renoviran veliki broj škola, predškolskih ustanova, a naši studenti imaju renovirane domove, nove fakultetske zgrade i kabinete.

Isplaćivali smo kontinuirano pomoć socijalno najugroženijim sugrađanima, pomoć porodicama povratnika, pomoć porodicama otetih i nestalih lica kao jednokratnu pomoć naših sugrađana.

Onima kojima je najpotrebnije redovno su dostavljeni humanitarni paketi hrane i sredstva za higijenu. Pomoć je pružena i u realizaciji setve u povratničkim zajednicama, a programom je obuhvaćena i ekonomija eparhije Raško-Prizrenske.

Napominjem, da je sve realizovane projekte uradila Kancelarija za KiM, koju je prethodnih sedam godina vodio gospodin Marko Đurić, čiji doprinos je nemerljiv u realizaciji istih i da je kontinuitet takve politike nastavio sada gospodin Petković.

Svaki od tih poduhvata podrazumevao je kolosalnu, političku, diplomatsku, pravničku aktivnost, i pregnuće. Podvlačim i ovo su rezultati rada SNS, naše Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Kao što vidite gospodo iz opozicije, naši rezultati se vide, ali se vidi i vaš lopovluk.

Vama je gospodine Đilas lepo i u to ne treba sumnjati. Da li mirno spavate ušuškani u stotine miliona evra kojima ste osiromašili sopstveni narod i državu bez imalo odgovornosti i stida, vi biste i dalje zajedno sa vašim istomišljenicima Jeremićem i ekipom da funkcionišete po burazersko kumovskom, tajkunskom principu. Da se enormno bogatite na račun običnih građana dok i sami ne počnete da zaboravljate nule na svojim ofšor računima, hektare nekretnina i ko zna sve čega. Istina, kao što vidite polako, ali sigurno izlazi na videlo.

Postaje sve očiglednije šta ste i kako radili i ne sumnjamo da će ta istina konačno ući u prostorije pravosudnih institucija i drugih nadležnih organa u ovoj zemlji kako više nikome nikada na vlasti ne bi palo na pamet da koristi poverenu funkciju za obmanjivanje naroda i krađu državne imovine u ličnu korist.

Opozicija gotovo svakodnevno ne prestaje sa napadima na predsednika Aleksandra Vučića i pored svega što je učinio i što čini za naš narod na KiM, da će prodati Kosovo. Za Đilasove i Šolakove medije smo izdajnici, a šta je zapravo istina.

Istina je da je rezultat Tadićeve i Jeremićeve spoljne politike "diminutio capitis maxima" – gubitak prava slobode i državljanstva za sve nas koji živimo na KiM i datum koji niko od nas na KiM i u ostatku Srbije ne može da zaboravi. To je rezultat Tadićeve i Jeremićeve politike, 17. februar 2008. godine kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.

Rezultat naše diplomatije i politike predsednika je 19 zemalja koje su povukle priznanje tzv. nezavisnog Kosova, a onda se pojavi Mlađan Đorđević, predsednik pokreta „Oslobođenje“ i drži nam ovih dana lekcije o Kosovu, a Kosovo je posetio samo jednom i to da se slika.

Sad ću pokazati, jel nas ovako gospodine, kume Dragana Đilasa oslobađate? Republika Srbija bez KiM. Mi na KiM za Dragana Đilasa i njegove medije ne postojimo. Kad pogledaju građani Republike Srbije i moj narod na KiM nas ovde nema, a rezultat takođe politike doduše, za Jeremića smo već odavno precrtani, od pitanja koje je postavio Međunarodnom sudu pravde do katastrofalnog sporazuma o slobodi kretanja i granice koje je napravio između Srba i Srba.

Ali, biće prilike, pričaćemo o njima još u narednom periodu. Budžet koji je pred nama, uvažene koleginice i kolege jeste budžet ozbiljnosti, odgovornosti, ali i optimizma. Kreiran je tako da država može efikasno da odgovori na sve pretpostavljene i nepretpostavljene izazove sa kojima se možemo suočiti.

Predlog Vlade je predlog za sigurniju budućnost i nemam dilemu da budžet treba podržati. Hvala puno.