Hvala lepo.
Poštovana predsednice, narodni poslanici, verujem da ste uspeli u ovom performansu da dobijete video snimak za „Jutjub“, gde ćete, naravno, da napišete kako ste nam sasuli ne znam šta u lice i rasturili Vladu te već tragikomične opisne rečenice vaših video snimaka.
Postigli ste zavidan broj decibela, ali ste postigli i još nešto. Jednu reč niste posvetili dnevnom redu ovog zasedanja. Jednu reč niste rekli ni po jednoj temi. Ni jedna tačka vam nije bitna? Ništa vam nije bitno – deklaracije, predlozi zakona, sporazumi, ratifikacije? Ništa niste uspeli da kažete. A da li znate zašto? Pa, niste ni pogledali. Naučili ste ovaj tekst da bi ispalo da ste mnogo hrabri, drčni i bezobrazni, kako smete svima nama nešto da kažete, da nas uvredite, pokažete svoje kućno nevaspitanje, izbacite gomilu neistina.
Prosto je neozbiljno i neodgovorno tvrditi da samo rasturili sve ovo što ste vi pričali. Srbija je danas daleko jača država nego što je bila. Da li je najjača? Nije. Da li treba da bude bolja? Svakako da treba. Da li je sve idealno? Nije idealno, ali gradimo da bude bolje, da bude optimalnije, ali da uporedite stanje pre ovoga i današnje stanje,
Ovo što ste rekli da danas ljudi odlaze iz Srbije je netačno, jer mnogo manje odlaze nego što su odlazili. Migracije su, nažalost, svetski trend. To ne može nijedna država da spreči, ali da pričate da se danas beži iz države, kako ste to rekli, glavom bez obzira ili na način na koji ste definisali je, pre svega, neodgovorno, neozbiljno, netačno, ali i zlurado. Na taj način vi suštinski promovišete ideju da naši ljudi treba da beže iz Srbije, jer ih ohrabrujete da treba da napuste sopstvenu otadžbinu, jer je ovde rasulo, ovde vlada kriminal, haos i bežite iz svoje države, a vi ste tobož patriota. Valjda treba da pozovete narod da ostane ovde, pa da se izbori politički, društveno da Srbija bude bolja ako vi verujete da treba da bude bolja ili drugačija od onoga što je danas, a ne da pozivate narod da beži iz sopstvene države?
Danas stanje u zdravstvu, prosveti, odbrani je neuporedivo, neuporedivo bolje nego što je bilo i svakako ne dovoljno dobro kao što bi želeli, jer želimo da je Srbija svaki dan bolja. Ali, teško je sa vama raspravljati bilo šta argumentovano, jer niste se dotakli dnevnog reda. Ja na uvrede da odgovaram uvredama ne mogu, nije red, a i roditelji su me drugačije vaspitali, a i ne priliči predsedniku Vlade da to radi.
Da vam pričam da li imate kičmu, nemate kičmu, ko kome piše poruke, ne mogu da uđem u taj nivo konverzacije. Bar da ste nešto sa dnevnog reda kandidovali kao temu razgovora, rasprave, bilo bi vam lakše. O glupostima, o računima na Kipru, takve gluposti, izađete i prospete gomilu neistina, da ne kažem laži, i bez bilo kakve odgovornosti i, eto, vi ste sada izvršili neku svoju misiju.
Da vam završim sa odgovorom na tu političku kvalifikaciju kako ko iz nekih opozicionih redova pređe u vladajuće, da bude praktično amnestiran, aboliran, kako god hoćete, a šta ćemo sa suprotnim tokovima? Jeste li vi to sada pozvani da kritikujete ovu vlast koju ste podržavali? Jeste li vi pozvani da kritikujete ono što ste vi branili? Pa, vi ste na izborima 2016. godine bili sa nama na listi. Vi ste bili posebno ponosni što ste kandidat za lokalne izbore u Priboju, trideset i peti. Vi ste pravili mesni odbor, naš. Niste nešto posebno bili uspešni, ali dobro, učestvovali ste. Vi ste bili na našoj listi, ima vas na snimcima, ima vaših govora kako pričate da je politika Aleksandra Vučića najbolja. Vi ste pričali da je politika Aleksandra Vučića najbolja. Trideset i peti, niste bili nešto mnogo kvalifikovani na našoj listi, ali ste bili na našoj listi. Bili ste sa nama, mislim da se lista zvala „Aleksandar Vučić – Srbija sutra“, ne mogu da se setim kako nam je bila lista, nek me isprave kolege, 2016. godine. Sa nama bili na listi u Priboju, u pribojskim lokalnim izborima, mesni odbor, ne mnogo uspešno. Ne mnogo uspešno, ali ste bili deo, deo toga i onda smo razišli, Bogu hvala, i svako na svoju stranu.
Tako je i prethodni govornik bio deo ove politike i verovao u tu politiku i hvalio je i slikao se i učestvovao u kampanji za ovu politiku, a sad je…
I stan je dobio? Ne znam to. Ja ne znam to. Mogu da verujem i da ne verujem, da ne pričam napamet, ali pretpostavljam da ima narodnih poslanika koji to znaju.
Vi nam držite predavanje? Hvala vam što te otišli od nas i hvala vam što ste sa ovom političkom grupacijom, koja je upropašćavala Srbiju decenijama i Srbiju ponižavala i terala ljude da odlaze iz Srbije.
Danas je Srbija drugačija, a verujem i siguran sam da će Srbija sutra biti još bolja, ali ne zahvaljujući vama, nego zahvaljujući narodu ove države i odlučnoj i odgovornoj politici koju vodimo. Hvala vam lepo.

Hvala, predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne mislim da je neozbiljno i neodgovorno to što smo posebno potencirali u deklaraciji da insistiramo da se ispred odrednice pripadnosti srpskog roda ili naroda ne koristi bilo kakav prefiks i da je to jedan kontinuirani pokušaj razdvajanja jednog etnosa, odnosno jednog naroda. To je suštinski započeto 1990, 1991. godine, pa smo tako imali stalno potenciranje da u Hrvatskoj žive hrvatski Srbi, u BiH bosanski Srbi, danas gotovo po pravilu kada pričamo o KiM upotrebljavamo termin, ne mi, nego se upotrebljava, nažalost, pre svega u komunikaciji međunarodne zajednice, ali i dela naših medija, kosovski Srbi.
Toliko smo neozbiljni i neodgovorni, čak i sa naše strane, govorim od strane našeg naroda, da sami pogrešno nazivamo pripadnike sopstvenog naroda, pa tako Srbe u BiH zovemo Bosancima, ne umanjujući naravno i ne osporavajući pravo da se bošnjačka zajednica izjašnjava kako misli. Kad kažete Bosanci, onda je to svakako unitarizacija svih građana i naroda koji žive na teritoriji te države, jer onda bi značilo da svi građani Srbije su Srbi ili Srbijanci, a nisu, oni su državljani Srbije ali pripadaju različitim etničkim grupama. Do toga da idemo da Srbe na Kosovu nazivamo Kosovarima, što je apsolutno nepravilno. Ako bi već hteli geografski onda bi mogli biti Kosovci, jer nismo imali devojku Kosovarku, nego Kosovku.
To se radi, naravno, na mala vrata, mic po mic, stalno po malo, da bi se to prihvatilo, da bi se to posadilo, ukorenilo i da bi to postala svakodnevnica. Upravo je deklaracija odgovor na takve pokušaje i na kontinuitet te politike koja je zlonamerna prema srpskom narodu. Ta odrednica ili taj član, kao i cela ova deklaracija, a i ja sam nešto u svom ekspozeu objašnjenja deklaracije pred vama, pre dva dana, napomenuo da nije usmerena protiv bilo koga i ne umanjuje pravo ni jednog drugog naroda.
Ne mislim da je moj kolega i prijatelj Tomislav Žigmanov srpski Hrvat, on je pripadnik hrvatskog naroda, sa ponosom siguran sam, i državljanin Republike Srbije. Nema potrebe da se koristi bilo kakav prefiks ispred imena bilo kog naroda, a očigledno da je to kod srpskog naroda najprisutnije, i to nije slučajno. Neozbiljno je, neodgovorno da kažete da je to politički panflet ili nepotrebna stvar ili ste vi, zaboga, začuđeni zašto se na tome insistira i onda, naravno, idete sa tim već poprilično bagatelisanim ocenama da je to jeftini populizam kad ne znate šta da kažete.
Što se tiče ugrožavanja zapadne Srbije ili cele Srbije, ja ću još jednom da ponovim – nije doneta nikakva odluka ni o rudarenju, ni o eksploataciji, nemojte da obmanjujete građane Srbije, u ovom trenutku pravno i poslovno egzistira samo Uredba Vlade Republike Srbije o postojanju Prostornog plana posebne namene i niša više i ništa manje od toga. Da li će i kada će i kako će biti vršena eksploatacija jadarita ili neke druge rude…
(Aleksandar Jovanović: To zavisi od Šolca, a ne od tebe.)
Ponovo pokušavate, a bezuspešno je, sve vreme da me dekoncentrišete. Svaki put ste to pokušavali, niste uspeli. Ne znam zašto ste toliko uporni u onome što vam ne uspeva. Ja sam vrlo skoncentrisan i pre svega što mi je, naravno, na ponos da sam pristojan u odnosu na vas. Ja sam pristojan i vaspitan, za razliku od vas, i kada vi pričate ja vas pažljivo slušam, što za vas naravno ne stoji. Kad god čujete neki argument, vi nemate šta drugo da radite osim da vređate, psujete, dobacujete. To vam je čitava politika zato tako i prolazite na izborima pošto građani nisu ni ludi, ni slepi, ni gluvi.
Niko nije ni blesav ni lud da ugrožava bilo koji deo Srbije i da se igra sa sudbinom sopstvenog naroda, da se igra sa sudbinom i sobom i svoje porodice. Svi živimo i svi dišemo i ovaj vazduh i pijemo ovu vodu i niko nema nameru da ide iz Srbije i niko nema nameru da menja svoju državu, već da je čuva i razvija.
Ja verujem da prirodna bogatstva, bogatstvo bogom dana treba na pravilan način da koristimo i da razvijamo državu Srbiju i verujem da je moguć održiv razvoj, verujem da je moguće napraviti i ekonomski razvoj i voditi računa i zaštitu i zdravlje građana i životne sredine, jer to je dokazano u mnogim državama, i to je moguće u Srbiji.
Ja neću da uđem u tu priču plašenja i uterivanja straha u narod sa jeftinim parolama, jer je to neodgovorno i neozbiljno, ali bi bilo fer da, ako se tako već snažno zalažete za sve ove aspekte ili pitanja o kojima ste pričali, to pitanje postavite vašim koalicionim partnerima koji su doveli „Rio Tinto“, koji su mu dali istraživačka prava, koji su menjali zakoni da bi mogli da idu u istraživanja, u eksploataciju po objedinjenoj proceduri. Bilo bi fer kada brinete o zapadnoj Srbiji kažete – šta je sa industrijskim otpadom, da li su građani Loznice bili ugroženi što je, recimo, u „Viskozi“ 20 godina stajalo pohranjeno najgore đubre, najveći otrov – industrijski otpad, u centru Loznice? Fabrike koju su upropastili 2005. godine, privatizacija, stečaj, šta god.
Kako to ne spomenete? Jel to nije ugrožavalo građane Loznice ili zapadne Srbije ili cele Srbije? Jel nije postojao industrijski otpad? Jel nije to nešto što direktno ugrožava kvalitet zemlje i podzemnih voda i nadzemnih voda i vazduha? Kako se toga niste setili? Kako tada niste brinuli o zapadnoj Srbiji? Kako niste spomenuli da su nas zlikovci bombardovali, pa baš u vašu opštinu? Kako niste rekli šta su na Uzićima radili, kako to ne spomenete? Kako ne kažete njima šta rade, nego pričate da će neko da radi protiv sopstvenog naroda?
Sram vas bilo za to. Niko nije lud da truje sopstveni narod i da radi protiv sopstvene države. Sram vas bilo da takve stvari pričate i da konstantno plašite svoj narod. Jedan viče da beže iz države, a drugi da viče da će biti otrovani, zatrovani, ubijeni, a nama poručujete da ćemo se kupamo u sumpornoj kiselini, jer to je demokratski, i deca i svi da se okupamo, i uranijumom. To je onda demokratija. Vi to kada nama poručite to je ljubav prema državi i prema narodu, jer mi valjda nismo deo ovog naroda, nego ste samo vi deo ovog naroda, a vas narod nikako samo da izabere i nikako da vas podrži u svim tim idejama.
(Aleksandar Jovanović: Što se nerviraš?)
Nerviram se na neistine, ali se ponašam pristojno za razliku od vas. Ja se za razliku od vas ponašam i postupam pristojno i to će nas uvek razlikovati, bez obzira ko koliko ima mandata, procenata i podrške, kako stoji politički. Uvek će vas i mene razdvajati vaša nepristojnost i moja pristojnost.

Hvala predsednice.
Poštovani poslanici, pa da krenemo od ovoga, od konstatacije da se nigde ne istražuje i ne priprema rudarenje litijum, rekli ste ni u jednoj državi ako imaju veće kapacitete, odnosno veće zalihe. Ja imam pred sobom vrlo konkretne podatke. Što se tiče Savezne Republike Nemačke, dva projekta, projekat „Zinvald“, 35 kilometara od Drezdena, plan je da studije predizvodljivosti budu završene u prva tri meseca 2025. godine. „Izirokarbon“ u dolini Gornje Rajne, dozvole za istraživanje su izdate u svrhu komercijalnog istraživanja mineralnih resursa, bez eksploatacije u ovom trenutku. Znači, da se radi na tome. Republika Češka, u Češkoj se realizuje projekat litijuma „Sinovek“ od strane kompanije, da ne navodim, da ne bude reklama, kapacitet proizvodnje 26 do 29 hiljada litijuma, sa vekom eksploatacije do 25 godina. Francuska, planirana je isto eksploatacija počev od 2028. godine sa vekom eksploatacije od 25 godina, kompanija „Inmerisili“ da ne pogrešim oko izgovora, u Portugalu sam već govorio.
Sve bi to imalo smisla naravno, da vi niste saučesnici u celom ovom projektu jer ste bili nekada deo SPO, stranke koja je bila na vlasti u Republici Srbiji u prvom mandatu Vojislava Koštunice, od 2004. godine do 2007. godine. Tada, baš u tom mandatu kada ste vi bili koalicioni partner, odnosno činili Vladu Republike Srbije, Vlada je dozvolila Rio Sava i tada se prvi put pominje ta firma kao ćerka firma Rio Tinta u Vladi Vojislava Koštunice. Zatim, 8. juna 2004. godine odobravate izvođenje geoloških istraživanja, zatim 2004. godine imate novi dokument, rešenje kojim se ovom preduzeću dozvoljava istraživanje u Loznici. Drugi dokument 17. januar 2005. godine, odobrava se istraživanje u okviru proširenih granica. Treći dokument, 26. septembar 2005. godine odobrava se izvođenje geoloških istraživanja na teritoriji opštine Loznica. Četvrti dokument, 15. januar 2007. godine, odobravaju se nova istražna polja.
Ovo samo pokazuje da vi nemate kredibilitet da kritikujete i legitimitet, da kritikujete ovaj projekat jer ste saučesnici, vi ste doveli ovu kompaniju i vi ste im dali ova prava. Kada kažem vi, vaša politika, pa niste ni vi se meni obraćali lično, govorili ste o politici, vi ste mahom ovde naravno taj tekst koji ste pripremili usmerili ka Aleksandru Vučiću, a naravno vaše su procene da kada njega napadnete to vam donosi najviše političkih poena iako vas svaki izbori demantuju u tome.
To je prvi aspekt zašto osporavam vaš legitimitet da pričate na ovaj način kako ste pričali.
Pod dva, ako bi zamislio da ste to što ste vi govorili sve tačno, onda ste tek odgovorni jer ste bili u Vladi koja je dovela Rio Tinto i odobrila mu, a onda ste sa nama deset godina vodili Srbiju. Deset godina ste sa nama vodili Srbiju. Od 12 godina koliko je naša stranka odgovorna za Republiku Srbiju, vi ste deset godina naš čvrst koalicioni partner bili, od lokalnog, pokrajinskog, do republičkog nivoa i glasali za sve ove odluke, glasali za sve ove ljude, sve podržavali i učestvovali u kampanjama sa nama. U svim kampanjama i bili sa nama na listama. Vi i ja zajedno učestvovali na izborima. Zajedno bili sa nama, glasali za tog Grčića i za sve druge ljude koje ste sada spomenuli. Pa, zajedno bili na listi koja je nosila ime Aleksandra Vučića, 2014, 2016, 2017, 2018, 202. godine, svaki put, baš vi zajedno sa mnom, sa nama, Aleksandar Vučić, pa crtica, pa kako se već lista, kampanja zvala. Pa, kako se tada niste setili da kažete da se sve ovo dešava u Srbiji. Pa, ne može da se sve ovo loše desilo od kada vi napuštate koaliciju ili vas mi zamoljavamo i molimo, da upotrebim takav termin, da napustite koaliciju. Pa, kako je to moguće, deset godina perfekcije, pa dve godine katastrofe ili ste vi odgovorni za ovih deset godina.
Vi očigledno niste naučili kako ste prošli na izborima sad u junu, pa to ste pokušali da plasirate na lokalnom nivou, pa sve vam se obilo o glavu, ne možete vi da kritikujete i da kažete, stanje je loše u ovom gradu, u ovoj opštini. Pa, vi ste bili deo vlasti toga, bili ste deo vlasti i pre nas, bili ste deo vlasti i kao SPO, pa ste bili deo vlasti sa raznim političkim opcijama i ništa vam nije smetalo, ali imate jednu konstantu do sada dok se niste sada spojili u ovu koaliciju, nikada niste Kosovo i Metohiju spomenuli.
Ja sam živi svedok. Vi ste pričali samo o javno komunalnim preduzećima, upravama, sekretarijatima, pozicijama, načelnicima, podnačelnicima, znali ste perfektno strukturu svake lokalne samouprave.
Kosovo i Metohiju nikada niste spomenuli, kao gradonačelnik Novog Sada, nekoliko puta sam vodio delegacije grada na Kosovo i Metohiju, napadan od ovih sa kojima smo danas koalicioni partneri, šta će gradonačelnik na Kosovo i Metohiji, to mu nije posao i išli su razni koalicioni partneri nikad iz vaše stranke, nikada iz vaše stranke. Vi nikada niste spomenuli Kosovo i Metohiju, kao jedan politički aspekt, činjenicu, razlog, uslov, momenat da se oko nečega spomenu i oko Rusije.
Oko Rusije, vi nama držite predavanje o antiruskoj politici, pa vi ste u koaliciji sa najvećim mrziteljima ruskog naroda i Rusije, sa najvećim mrziteljima. Pa, vi ste sa onima koji šalju ljude da ratuju protiv Rusa, pa vi ste u koaliciji sa onima koji se zalažu da se prekinu svi odnosi sa Ruskom Federacijom i ruskim narodom, koji smatraju da treba proterati rusku književnost, koji smatraju da treba zabraniti ruske medije, koji smatraju da mi ne smemo da komuniciramo ni sa jednim Rusom, ni sa jednom institucijom, nijednim predstavnikom Ruske Federacije i vi dolazite iz te koalicije da nama kažete da mi vodimo antirusku politiku.
Pa, ne sećam se kad ste bili SPO da ste vi imali neki proruski politički kred, odnosno poziciju, pa bili ste tvrdo NATO-vski proevrospki orjentisani, pa ne sećam se kad ste do 2012. godine, bili sa LDV, Ligom socijaldemokrata Vojvodine, koalicioni partneri, ne postizborni, predizborni, išli zajedno, vodio vas Nenad Čanak, pa kako tada se niste setili Rusije, pa gde vam je tad bilo Kosovo i Metohija?
Pa, reč niste spomenuli, vas briga i za Rusiju i za Kosovo i Metohiju, nego to sad vidite kao polje delovanja, a mi bi to mogli nešto da kažemo to je isplativo da izazovemo negde nervozu u nadi da će vas neko pozvati u koaliciju na lokalnom nivou. Neće vs niko nigde pozvati, niste se pokazali dostojnim, pljunuli ste na sve ono što smo zajednički radili, hvala vam na tome, nama lakše za dalje, mi znamo na čemu smo, ali da mi držite patriotske pridike i predavanja ne možete, jel vas ja lično znam i ja sam radio sa vama i znam vas u dušu, znam vas u sekundu, znam vas u minut, u metar, u santimetar i kako ste razmišljali i kako ste delovali. Meni to ne možete da pričate.
Aleksandar Vučić je neko koga ste podržavali i koga ste molili da vas primi da se dogovorite o političkoj saradnji, isti taj Aleksandar Vučić o kome danas pričate ovako, jer vam je bio cilj da budete sa nama i da budete na listi koja je nosila naziv Aleksandar Vučić i zato nemate pravo da pričate to na način kako ste pričali.

Hvala lepo.
Pre svega da se zahvalim na ovoj konstruktivnoj kritici i uvek je zadovoljstvo razgovarati kada čujete ovakav način, iz različitih uglova, gledanja na određenu situaciju u državi, društvu.
Saglasan sam sa vama da je veliki izazov i problem nedovoljnog upisa studenata na određene smerove i to je nešto što bi moralo da brine ne samo predsednika Vlade ili resornog ministra, nego sve građane Srbije. Trebaće nam tu društveni konsenzus, da svi zajedno razumemo da ne možemo svu decu upisivati na IT smerove ili određene tehničke smerove, menadžerske, nego da mora da se vodi računa i o prosveti i novim profesorima, odnosno budućim profesorima. Gledamo i pratimo iz godine u godinu taj deficit i to je nešto što zaista zahteva jedan ozbiljan pristup.
Rekao bih da to nije pitanje za neke administrativne, ako hoćete i političke mere, to je pitanje opšteg stanja u društvu i razgovora i sa roditeljima, sa porodicama i pravljenje jednog ambijenta da profesori nisu izloženi poruzi, često i verbalnom, nažalost ponekad i fizičkom nasilju od strane dece, a onda i deo javnih sredstava, odnosno medija, nažalost i deo javnosti, stanu u odbranu đaka koji se ne ponašaju onako kako đaci smeju da se ponašaju, što je opšte pristojno i urušavaju integritet profesora i nastavnika. Svi zajedno moramo na tome da radimo, ali nemam problem kada neko iznese konstruktivnu kritiku da to kažem.
Nisam se javio na jedan od prethodnih govora, koji je bio dosta regionalno fokusiran na Nišavski i Pirotski okrug, ali i na zdravstvo. Što se tiče zdravstva, siguran sam da nije identična situacija u svim opštinama, gradovima, regionima, okruzima, i siguran sam da postoje okruzi gde imamo manjak ili nedovoljan broj uposlenih po određenim specijalizantskim pozicijama ili specijalizantskim resorima u okviru medicinskih ustanova, ali, istine radi, i pre svega zbog javnosti Srbije, želim da podsetim sve nas da je od 2014. do 2022. godine primljeno novih 35 hiljada zdravstvenih radnika. To je rekordan broj primljenih novih zdravstvenih radnika u osam godina. To je konkretna mera popunjavanja svih onih radnih mesta i potreba naših građana, ne samo ustanova za zdravstvenu brigu, nego pre svega za brigu naših građana, za njihovo zdravlje.
U istom periodu, Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja je dalo 12.119 specijalizacija za lekare i time na konkretan način odgovorila na onaj nedostatak ili na onu vremensku rupu kada nismo vodili, kada država nije vodila dovoljno računa o izdavanju specijalizacija i pripremi za pravljenje budućih lekara specijalizanata i, nažalost, ne odgovornu politiku koju smo imali do 2012. godine, a koju nije lako popraviti, jer to nije pitanje jedne godine promašenih. Ovo su godine i decenije koje su ispuštene i koje zahtevaju najmanje duplo vreme da bi se ove stvari otklonile.
Od 2018. godine do danas primili smo, i to je na poseban ponos države, Ministarstva zdravlja, najbolje diplomce 1641 lekara i dve hiljade medicinskih sestara i tehničara. Mislim da je to pravi podsticaj i pravi podstrek i prava podrška porodicama čija deca su odlučila da studiraju, upišu srednju medicinsku školu ili studiraju medicinski i stomatološki fakultet i verujem da ćemo imati mnogo novih lekara, novih medicinskih sestara i tehničara, da će njihov standard primanja biti veći, uslovi za rad bolji, ali pre svega da će briga za zdravlje naših građana biti efikasnija i još kvalitetnija, a rekao bih da je nesporan, nesumnjiv napredak u toj oblasti i to jeste ponos svih nas u Republici Srbiji.
Što se tiče Bele Palanke, pre svega se slažem sa vama i hvala vam na tome da ljudi glasaju za Aleksandra Vučića i vi ste vrlo pozitivno o njemu pričali. Ne mogu da kažem da nisam iznenađen, ali je to nešto što je za pohvalu da ste priznali da građani podržavaju politiku Aleksandra Vučića.
Sve bi to bilo lepo što ste okarakterisali u opštini Bela Palanka da ste preskočili samo jednu činjenicu, da gospodin Goran Miljković, predsednik opštine Bela Palanka je bio član DS do 2016. godine.
Ta priča pokazuje da vi ne možete da pričate negativno o delu vremenskom, činjeničnom kada ste saučesnici o tome što danas negativno ocenjujete.
Spominjanje supruge predsednika opštine se tiče upravo vremenskog perioda kada je taj predsednik opštine bio član DS. Što tada niste pričali o tome? I na partijskim organima i ovde u Skupštini Srbije. Sad ste se setili da ne valja Goran Miljković koji je dobio 80% na svim izborima.
Ukrao? Pa, šta ste vi radili kad vam svi kradu? Vi treba svi da podnesete kolektivne ostavke. To kao golman kad bi rekao – primio sam golove. Pa, šta si radio, ti treba da braniš gol, da imaš odbranu, da čuvaš svoj tim?
Uhvatili ste vi, pa ste zaboravili za dva dana šta ste pričali. Danas pričate o litijumu, sutra ćete da pričate o nečem trećem i tako u nedogled.
Gospodin Goran Miljković ima podršku da vodi opštinu, a ako ne bude dobro radio, kao i mnogi iz naše stranke, biće promenjen, jer niko nije promenio toliko gradonačelnika i predsednika opština, ministara i narodnih poslanika kao što je uradila naša koalicija, pre svega SNS. Mi to ne radimo reda radi nego pokazujemo šta znači princip promenljivosti u politici koji je preduslov za političku vitalnost i dobre rezultate, pre svega poverenje građana. Poverenje građana dobijate na izborima, kao što smo mi u Beloj Palanci svaki put, a Aleksandar Vučić koga ste vi pozitivno ocenili i okarakterisali sa pravom ima podršku Pirotskog okruga i konkretno opštine Bela Palanka jer je jedini predsednik Republike Srbije koji je bio u poseti Beloj Palanci i otvori dve fabrike sa 300 radinih mesta i obnovio vrtić i dve osnovne škole, koje su rekonstruisane. Zato su građani Bele Palanke, preko 80%, dali podršku našoj listi. Gospodina Miljkovića ste trebali da podsećate na neke propuste, kako vi kažete, dok je bio član vaše stranke, kada ste o tome, naravno, tako glasno ćutali, što je naravno vaša svakako karakteristika, sveukupno politička.
Hvala.

Mislim da ste trebali pričati ili o njima trebali pričati o njima kada su bili u DS i tada ukazivati da postoje ljudi koji su samo interesno klijentilistički vezani za vašu stranku, a tada niste pričali, ali u načelu bih se složio sa vama. Mislim da ste vi tačno rekli te stvari i sam vaš primer je najbolji primer istinitosti onoga o čemu ste pričali, pošto ste bili ambasador Srbije u Crnoj Gori za vreme vlasti SNS i SPC, našeg koalicionog partnera. Znači, vi ste bili na vlasti, vi ste predstavljali državu i bili u vlasti kad smo mi preuzeli državu i time potvrdili.
Ovo je dobra opomena i za vaše koalicione partnere koji su vam napustili DS a vi ste danas sa njima u koaliciji. Pretpostavljam da se i na njih to odnosni da su napuštali DS kada je izgubila poziciju u vlasti. Pretpostavljam da ste vi pričali o svojim današnjim koalicionim partnerima. Stoga vas ja podržavam. Ne znači vam, verovatno, mnogo moja podrška, ali evo iz moralnih razloga kažem da ste vi u pravu i da ste dobro okarakterisali vaše današnje koalicione partnere koji su napustili DS i rasturali DS i smenjivali, izbacivali jedne druge kada ste izgubili vlast. Vi ste to lepo danas nama rekli i potvrdili da sve ono što smo mislili da smo bili u pravu. Čestitam to pročišćenje, nadam se da će biti na bolje svima vama, a rekao bih i Srbiji.
Hvala vam.

Hvala lepo.
Što se tiče ovog prvog pitanja, rekao bih da je ono suštinski nadovezano ili iz njega proizilaze ostala pitanja. Republika Srbija u samom Ustavu sebe definiše kao državu srpskog naroda i svih građana koji žive u istoj njenih državljana i prirodno naspram toga i zastupljenost svih etičkih i verskih zajednica u državnim organima treba da bude koncipirana. Nemamo nikakav problem ni politički, ni suštinski u smislu da i bošnjačka zajednica bude ravnopravno jednako tretirana u svim institucijama i svim organima države Srbije u svim delovima naše Republike bez obzira gde ko živi. Sada vi kao pripadnik bošnjačkog naroda potencirali položaj bošnjačke zajednice, ali to nije samo pitanje koje može samo statistički da se posmatra. Naravno, ne isključujući pitanje i statistike i pokazatelja koji ukazuju, odnosno činjenice koje ukazuju na stanje. Treba motivisati i sve građane bez obzira kojoj naciji pripadaju da imaju pravo da konkurišu i u odbrambenim snagama, govorim o Vojsci Srbije i u policiji, naravno i u pravosudnim organima, u sudstvu i tužilaštvu i u organima lokalne samouprave.
Verujem da ćemo svi zajednički raditi, ali ako mene pitate kao predsednika Vlade Srbije mislim da je i interes Srbije da struktura svih organa bude zaista ono što odražava stvarnu sliku i priliku Republike Srbije i naravno da se pokaže da svi građani Srbije imaju jednaka prava i po Ustavu i po zakonima naše države.
Voleo bih da to zaista funkcioniše, da živi. Verujem da Srbija daje jednaku šansu svima i ponavljam ostaje pitanje da li su svi motivisani da uzmu učešće i da li su svi motivisani da budu jednako zastupljeni.
Što se tiče oblasti koje vi nazivate Sandžak, ja Raška oblast, kako god, razumemo se apsolutno, mislim da bošnjačka zajednica ima značajan uticaj i učinak, odnosno učešće u vlastima od lokalnog do republičkog nivoa. Da li to može bolje i da li treba više, ostaje kao pitanje i tema o kojoj pričamo. Nisam apriori protiv i ne mogu da kažem apriori da nije dovoljno, možda u nekim segmentima nedostaje Bošnjaka, negde da kažem fali pripadnika srpske zajednice ili nema dovoljno u srazmeri opet sa strukturom stanovništva, ali to je nešto što je život diktira i ne možete prostom matematikom niti prostim nacionalnim ključem kroz neke administrativne mere to nametati, bar smo imali loš model za vreme SFRJ kada se nametao model da mora od svakog naroda i narodnosti biti određena zastupljenost. Ovde je to naravno puklo i raspršilo se kao mehur ili balon od sapunice.
Sa ponosom i verujem da je to stav i današnjeg ministra odbrane, pa i mene kao nekadašnjeg ministra odbrane, ističem da po prvi put imamo i Bošnjaka u generalskom činu, gde imamo Bošnjaka člana Generalštaba Vojske Srbije, što je ako se ne varam, ne znam koje tačno uprave, što je zaista na ponos svih nas, kao što i funkcionisanje verske službe i u Vojsci Srbije apsolutno ravnopravno i jednako tretirano bez obzira da li je neko pravoslavne ili rimo-katoličke ili islamske veroispovesti. Siguran sam da ćemo to zajednički dalje raditi.
Ono što ne volim jeste da dolazi do politizacije i interpretacije ovih podataka u kontekstu nekih političkih poena. Mislim, da ako se neko zaista bavi zaštitom prava određenog naroda, određene verske ili etičke grupe mora da objektivno tome pristupa, a ne da prosto ispali neke jeftine poruke da bi se nekome dodvorio ili dopao.
Mnogo je važno da nakon svih ovih događaja koje smo imali skoro, ali i uvek tog podsećanja da ne kažem recikliranja perioda iz istorije, čuvamo mir među našim narodima, da čuvamo mir u svakom delu Srbije bilo je dosta bure od Rezolucije o Srebrnici, o Ujedinjenim nacijama priče oko revizije Dejtonskog sporazuma, obeležavanje stradanja Srba u Srednjem Podrinju, tačnije u Bratuncu i okolini i naravno veliko stradanje Bošnjaka u Srebrenici.
I kada to sve hronološki ili činjenično poslažemo, onda vidite da je veliki zaista zadatak od svih nas, pa i od vas koji ste iz opozicionih stranaka da ne dozvolimo da dođe do narušavanja odnosa među narodima, odnosno među građanima Srbije.
Što se tiče daljeg rada države Srbije u tom delu jugozapadnog dela naše države, mislim da veliki broj investicija imamo i time menjamo potpuno ambijent tih opština tog regiona koji je, ne mali broj godina bio nekako zapostavljen naravno da to nije dovoljno i da moramo još više da radimo, ali na ponos i ono što smo uradili i na putevima ka Novom Pazaru i na činjenici da danas Sjenica ima možda i najmoderniju osnovnu školu u celoj Srbiji kao i na činjenici da smo dosta toga radili i za opštinu Tutin, pre svega po pitanju elektrifikacije i urednog snabdevanja električnom energijom iste opštine.
I kad god se i taj region Srbije nalazio u određenim, da kažem izazovima ili problemima pod ili izazvanim vremenskim uslovima, elementarnim nepogodama, svi smo zaista punog srca i elana izlazili da pomognemo svim građanima koji žive u tom delu Srbije, ne vodeći računa da li je neko Bošnjak, Srbin da li je pravoslavne ili muhamedanske veroispovesti i tako mora biti i tako će biti dokle god je Srbije, jer svi smo deo ove države i svi smo deo ovog naroda.
I proširio bih ovu temu naravno na činjenicu da je nama preko potreban najbolji mogući odnosi i sa Bosnom i Hercegovinom sa Sarajevom, sa Bošnjacima voleo bih da dođemo do istorijskog pomirenja iz dogovora između Srba i Bošnjaka, jer to bi značilo stabilnost i mir za ceo ovaj prostor koji danas ne znam zašto, ali eto tako ga kvalifikuju kao Zapadni Balkan. Mi kada smo bili u školi nije postojala ta odrednica, a danas su podelili Balkan na neki fragmente, pa imamo i tu definiciju.
I zato vas molim da i sa vašim političkim autoritetom i legitimitetom koji imate na osnovu broja glasova koje ste dobili i podršku građana koji su za vas glasali, utičemo na to da ne dozvolimo bilo kakve međuetničke i međuverske trzavice, da se odgovorno ponašamo, da građanima dajemo konkretne i istinite podatke i odgovore da ne rasplamsavamo niske strasti da ne ode to u pravcu koji ne želimo već da zajednički i otvoreno pričamo o svim ovim temama vodeći računa da je suživot nasušno potreban i Srbima i Bošnjacima i Mađarima i Slovacima i Albancima, Romima svim narodima, svim etničkim grupama i verskim grupama koje žive na prostoru Srbije.
I mnogo sam ponosan na Srbiju kada vidim da istovremeno ulažemo u obnovu, rekonstrukciju lepotica našeg kulturnog nasleđa i najlepših džamija i najlepših pravoslavnih crkava ili manastira, kao i rimokatoličkih ili evangelističkih, ali ako pričamo o jugozapadnom delu Srbije, onda govorim naravno o džamijama i crkvama, odnosno manastirima i to je odraz snage države Srbije i njene bolje organizovanosti, pre svega ekonomske snage, ali i pristupa i odnosa da su sve verske i etničke zajednice jednake i tako moraju da budu tretirane.
Upoznao sam dosta Bošnjaka u vojsci Srbije, voleo bih da ih bude još više, i uvek su revnosno, savesno izvršavali sve svoje zadatke i obaveze, kao pripadnici oružanih snaga naše države, ne dovodeći u pitanje svoju lojalnost, našoj majci Srbiji.
Voleo bih da to bude primer, kao što bih voleo da vi podržite isto borbu državnih organa, ali rekao bih i celokupnog društva u Srbiji protiv verskog ekstremizma, nešto što pre svega nanosi štetu, ne samo državi, nego rekao bih onoj verskoj ili etničkoj zajednici koju neko pokušava da zloupotrebi.
I ono što se dešavalo nakon napada na policajca ispred Izraelske ambasade u Beogradu i posle akcije MUP, i BIA, nije bilo usmereno ni protiv jedne zajednice, ni protiv jedne religije, nego protiv ekstremista i terorista i tako će biti i tretirano. Oštro osuđujem bilo kakve političke izjave koje je neko pokušao da predstavi kao represiju državnih organa nad Bošnjacima ili pripadnicima islamske veroispovesti u tom delu Srbije, jer to na prosto nije tačno. Da je to tačno, kako ja kažem, potvrđuje činjenica da predstavnici Islamske zajednice, bez obzira kako sebe definišu, su podržali akcije državnih organa, jer znaju da je upravo taj verski ekstremizam i zloupotreba religije i vere nešto što škodi onim istinskim i pravim vernicima i naravno Islamskoj zajednici.
Apelujem na sve, pa i na vas da čuvamo mir i stabilnost i da ne dozvolimo da neko ko nam ne želi dobro, da nam unese seme razdora, prosto da igra na našu podeljenost i nešto što ne želimo ponovo da preživljavamo.
Nemam problem da se priča o svim žrtvama, pa i žrtvama koje su tragično nastradale, zločinačke ubijene u akciji, u tom incidentu koji ste vi spomenuli, ne bih mogao da se odredim u ovom trenutku pravno da li mogu tako da se kvalifikuju, ali nesumnjivo da su oni deo žrtava za vreme ratnih stradanja, ratnih zločina, razaranja, u taj deo ne mogu uopšte da uđem kao u polemiku, nego mogu samo da se usaglasim.
Naravno, da istaknem da sam zadovoljan i ponosan što sam prvi među jednakima u Vladi Republike Srbije, koja ima dva ministra iz Bošnjačke zajednice i mislim da je to dobra poruka, da je to dobar primer kako Bošnjački narod treba da bude predstavljen u svojoj državi i u najvišim institucijama, ne govorim samo o ministrima, možemo govoriti o državnim pomoćnicima, sekretarima, savetnicima, svima onima koji predstavljaju državu na određenim nivoima i određenim resorima i da ne zaboravimo da pitanja škola, pitanje institucija katastra, poreske uprave, sudstva, svega onoga što čini jednu državu i na lokalnom, odnosno regionalnom nivou.
Verujem da ćemo zajednički raditi, kada mislim zajednički, mislim na sve ljude dobre volje, da Raška oblast, kako vi kažete Sandžak, bude još bolje i razvijenije mesto za život, da Novi Pazar, kao centar tog dela bude još razvijeniji i da napreduje, da ima odlične sportske klubove, kulturne sadržaje, da nema kriminala na ulici, da kada se obračunavamo sa kriminalnim klanovima, kao i verskim ekstremistima, da to niko ne zloupotrebljava, ne kvalifikuje kao obračun prema određenoj etničkoj grupi, nego kao obračun prema onima koji na snažan odgovor države prema onima koji krše zakon.
Još jedna kratka rekapitulacija, mi smo u tom regionu Srbije, izgradili četiri objekta za obrazovanje, jedan zdravstveni gradimo, kliničko bolnički centar, a to nije više ni bolnica, nek me ministar Lončar ispravi, u Novom Pazaru, ona će po strukturi i po kapacitetima imati kapacitet, sadržinu KBC, znači to je na nivou KC kako ima Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, najveći centri na ponos svih Pazaraca, ali rekao bih i cele Srbije.
Radimo sanaciju cele vodovodne mreže i naravno u Tutinu pripremamo veliki broj projekata jer ta opština je dugo, dugo godina bila zapostavljena i na žalost nije imala tretman koji zaslužuje i da probamo da vratimo taj narod koji je živeo u inostranstvu da nam se vrati u Srbiju, da ne bude da samo pričamo o povratku pripadnika srpskog naroda, nego da pričamo o povratku i Bošnjačke zajednice, jer nemali broj građana iz tog dela Srbije, živi i radi u inostranstvu i lično sam se uverio kada sam bio u poseti tim opštinama, pre svega govorim u opštini Tutin. Tu sam spreman i da odgovaram na druga pitanja, a ministri koji nisu trenutno tu, a vi ste postavili pitanje iz njihovog resora, dobićete odgovor u skladu sa predviđenim rokovima, po Poslovniku.
Hvala lepo.

Hvala lepo, gospodine Starčeviću na pitanjima. Što se tiče saradnje sa Arapskom republikom Egipat, mislim da ona može da bude u više sektora i veoma korisna za nas, pričam o najvećoj mediteranskoj državi, zemlji koja ima snažan uticaj i u Afričkom kontinetnu, ili na afričkom kontinentu, svakako arapskom svetu, tako da njen značaj prevazilazi ili jeste značaj, ne samo značaj jedne regionalne sile nego ozbiljnog i svetskog igrača. Verujem da sporazum koji je potpisan skoro u Kairu, prilikom posete predsednika Vučića, predsedniku Sisiju, i Egipatskoj vladi, je dobra osnova, podloga i podstrek za našu privredu da iskoristi ovu političku platformu,odnosno političko pravni sporazum i ambijent gde postoje saglasje između naših država, naših dveju država da se uspostave još tesnije, ekonomski, ali i politički odnos. Nama to pred nas postavlja čitav niz izazova, govorim o našim kapacitetima i da naši ljudi budu spremni da mogu da odgovore na zahteve jednog velikog tržišta, mi često podcenjujemo pa i juče i prekjuče smo u raspravama u ovom domu čuli da se nekako podrugljivo odnosimo prema državama sa Afričkog, Azijskog i Latinoameričkih kontinenata, da te države koje su, rekao bih, deo slobodarskog sveta, olako svrstavamo u neki svet koji je nerazvijen ili ne zaslužuje i ne zavređuje pažnju, ali mislim da i te kako zavređuju. Egipat ima ogroman ekonomski potencijal.
Kada na to dodamo, na žalost bratoubilački rat u Ukrajini i činjenicu da je ugroženo snabdevanje kukuruzom, pšenicom i drugim poljopirvrednim semenskim robama i sa tog područja, govorim o državama koje imaju ogromne zasade ratarske kulture, onda shvatamo, a ponavljam, govorim o najvećoj mediteranskoj državi, što jeste Egipat, i tu vidimo šansu i to jeste šansa za našu poljoprivredu, ne samo za poljoprivredu, već se priča o saradnji o svim sektorima, od poljoprivrede pa do IT.
Ministarstvo odbrane i te kako ima vrlo intenzivnu saradnju sa Ministarstvom odbrane Egipat, i mislim da možemo da razmenjujemo iskustva, i da razgovaramo u kontekstu i zajedničke proizvodnje i prenosa tehnologija, traženja zajedničkih interesa, ako se Srbija odluči da kupi rafale od Francuske, mislim da je tu tek značajna saradnja sa ratnim vazduhoplovstvom Egipta, koji već ima rafale u svoje flote, ima veliko iskustvo, ne samo u smislu pilotiranja, upravljanja tim letelicama, nego govorim i o nečemu što toliko za javnost nije toliko interesantno, ali je za državu veliki izazov i jeste u pitanju održavanje istih i instruktažu pilota.
Egipćani su više puta i skoro nam je bio u poseti maršal, komandant ratnog vazduhoplovstva kod ministra Gašića, ali i ja sam imao zadovoljstvo da ga primim, pričao je upravo o tom segmentu, iskustvu njihovog ratnog vazduhoplovstva sa rafalima i interantno je, imaju migove 29, tako da nešto što može da bude komplementarno sa našom vojskom, odnosno sa potencijalima koje Vojska Srbije ima.
Sastanak sa poljoprivrednicima sa sedam udruženja, jedan težak sastanak, ali otvoren, očekivanja sa jedne strane, ali realnost sa druge. Zadovoljan sam da je pet udruženja prihvatio jedan predlog koji je dogovoren i sa Ministarstvom finansija, poljoprivrede i svi smo zajedno tu nastupali i naravno i u kontaktu sa predsednikom Republike. Predsednica Skupštine je na moju molbu prisustvovala sastanku, ali kao predsednica Vlade i imala vrlo intenzivnu saradnju i tim, ne samo tim udruženjima poljoprivrednika i mogla je da sa primerima dobre prakse i nekim stvarima o kojima je ranije razgovarano pomogne i da dođu do postizanja dogovora. Mislim da smo napravili značajan iskorak za poljoprivrednike, što se tiče ratara, ponuđeno je novih do 17 hiljada dinara regresa za sertifikovano seme po hektaru, zašto to kažem do 17 hiljada dinara, ne znači da je neko platio 17 hiljada dinara, oni moraju naravno da u regresnom zahtevu dokažu, prilože fakture, odnosno račune koliko su platili sertifikovano seme po hektaru koje obrađuju.
Da vas podsetim, to sam dobio od ministra Martinovića i od Ane, kada smo se pripremali za taj razgovor 2021. godine, subvencija po hektaru za seme je bilo četiri hiljade dinara. Ovo što ćemo mi da pripremamo i ministar Martinović, ja se nadam u dogovoru sa vama u parlamentu, sa predsednikom parlamenta, negde u septembru da izađemo sa predlogom izmena zakona koji ste vi spomenuli i mi ćemo praktično doći do mogunosti da ratari dobiju subvenciju po hektaru i do 35 hiljada dinara. Govorim o svega tri godine.
Ne mislim da je ministru Siniši lako, ministru finansija, lako , da nađe sva ta sredstva, jer imamo očekivanja i od prosvete, i životne sredine i odbrane i privrede i da nekoga ne preskočim, velika ulaganja u polje demografske politike, populacione politike, ali ovo je nešto što smo dogovorili da možemo da podržimo.
Što se tiče stočarstva, mi smo izašli sa predlogom da postojećih 40 hiljada po grlu, omgućimo kroz izmene dodatnu subvenciju od 60 hiljada dinara, za junice od 12 do 24 meseca, sa obavezom da budu gazdinstvo, odnosno kod tog domaćina, najmanje tri laktacije, tri sezone, da ne bi podsticali i subvencionisali prostu trgovinu, nego razvoj stočarstva i veći broj grla, koji nam je preko potreban, a odmah bih se nadovezao i na prvo pitanje, a to je saradnja sa Arapskom republikom Egiptom, ili Narodnom Republikom Kinom, a verujem sutra sa Emiratima, sa Južnom Korejom i mnogim drugim zemljama, da bi bili konkurentniji i da bi iskoristili taj politčki momenat i potrebno nam je daleko brojniji ili jači i snažniji stočni fond.
Ono što je bilo jedno od najtežih pitanja jeste kako da se subvencioniše korišćenje zemlje, koja nije katastarski provedena, odnosno koja ne može da se katastarski dokaže. Kao pravnik sam razumeo da je to najzahtevnije, ne samo politički ili ekonomski, nego pravnički, kako dokazati ko je zaista u posedu određene parcele zemljišta. Čuo sam nebrojeno primera različitih, tako da nije unision problem pa da nađete jedan modalitet koji može da se primeni svuda.
Imate problem u nekim opštinama, komasacije nisu završene, 30, 40 godina i imate problem da neke ostavinske rasprave ne mogu da se završe, jer jedan od naslednika neće da dođe, nije zainteresovan, jer živi ne znamo gde i onda ljudi ne mogu da se uknjiže i ne mogu da se na e-agraru prijave i ne mogu da budu oni koji mogu da apliciraju za dobijanje subvencija, do toga da i zakupodavci, vlasnici poljoprivrednog zemljišta neće da daju ugovor o zakupu onima koji uzimaju arendu poljoprivrednog zemljišta, oni uzimaju subvenciju na svoja poljoprivredna gazdinstva, a oni suštinski se ne bave poljoprivredom. Vrlo zahtevno pitanje i pravno i politički, kako to definisati a da ne budemo na polju da smo nekog drugog oštetili, dozvolili legalizaciju nezakonitih stvari ili išli na konvalidaciju uzurpacije što nije i ne sme biti cilj i zadatak. Naravno kvote oko uvoza mleka, da se smanje i kontrolišemo i podržavamo.
Naravno očekujemo da i domaći proizvođači mleka budu u stanju da kvantitativno i kvalitativno, pre svega, odgovore na zahteve tržišta, poštujući naravno i evropsku regulativu koja obavezuju i Srbiju u ovom procesu na onom delu koji smo mi prihvatili, koju je Evropska Unija sa nama definisala i nastavak izvoza ulja u region, i ne samo region, uz našu strogu kontrolu da ne dolazi do zloupotrebe kupovine ulja u Srbiji, preprodaji od onih koji kupuju na treća tržišta i, naravno, praveći nama i političku komplikaciju.
Sutra imamo sastanak sa drugom grupom poljoprivrednih organizacija, udruženja i zajedno sa uljarima da vidimo šta je problem oko tog segmenta.
Eto, mislim da sam vam relativno kratko referisao kako je tekao tok razgovora. Verujem da su mnogi očekivali da vide loše rezultate kroz taj dijalog, ali pokazali smo svi zrelost i, naravno, dokazali da to nije polje za neku politizaciju, nego zaista jedan razgovor sa našim poljoprivrednici, paorima, farmerima, kako god, sa onima koji su vrlo tvrd temelj naše države i oblast koja nije laka za regulisati, jer uvek imate više očekivanja i pitanja ako je cena maline niska zašto nije otkupna cena veća, ako je visoka cena maline, onda zašto ljudi na pijacama ili prodavnicama kupuju skupu malinu. Uvek klizavo polje i polje koje otvara bar jedan ugao negativnog gledanja.
Ja ću zamoliti ministra Martinovića da samo oko saradnje sa Egiptom, jer je bio direktno uključen u toj delegaciji, da pojasni koje su prednosti.
Hvala na pitanju.

Hvala predsednice Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, ova deklaracija koja je danas pred vama odnosno na dnevnom redu nije nikakav pamflet i nije nikakva fikcija nego je prava nacionalna deklaracija i ne mogu da kažem da sam zadovoljan što vi imate takav odnos prema istoj, ali mislim da bi bilo dobro da smo postavili politički, nacionalni, narodni, državni konsenzus i da svi podržimo istu. Brine me kada vi deklaraciju koja se bavi ozbiljnim temama, u ozbiljnim vremenima, nazivate nacionalistički pamflet i kada pričate o tome da je ona fikcija i da je to jeftina demagogija, jer to što smo mi pričali o stanju u Srbiji, Republici Srpskoj, stanju i situaciju na Kosovu i Metohiji i opštoj poziciji srpskog naroda u regionu, jeste nešto što je demagogija i neki pokrivač ili zastor koji bi trebalo da sakrije neke druge naravno zlurade i loše namere ove vlasti prema sopstvenom narodu i prema sopstvenoj državi.
Nažalost niste u pravu, voleo bih da jeste, u kontekstu da se ne dešava ono što nam se dešava, da nemamo trenutno trista konačnih rešenja za iseljavanje Srba iz severne Kosovske Mitrovice iz svojih stanova, da nemamo pokušaje Aljbina Kurtija da otvori most između južne i severne Mitrovice, da nemamo pokušaje konstantne pokušaje revizije Dejtonskog sporazuma, pri tome ta revizija se sprovodi već godinama unazad korak po korak i uvek i isključivo na štetu Republike Srpske. Da, nemamo situaciju da se srpskom narodu u regionu ne priznaje prava koja se priznaju svim drugim narodima, da je ćirilično pismo i dalje progonjeno i zabranjeno i da se prikazuje u nekim državama u regionu kao akt agresije, da nam se lome nadgrobne ploče. Da vas podsetim pre neki dan je slomljen nadgrobni spomenik Šoškoćaninu u Vukovaru, niste na to reagovali, to vas nije briga, to vas ne interesuje.
Pričate o fikcijama, nažalost nije fikcija ovo nam se dešava. Deklaracija ne rešava sva pitanja i sve ove probleme, ali donosi jednu političku podlogu i pre svega institucionalni prilaz i pristup kako moramo da vodimo politiku države, a rekao bih nacionalnu politiku na sve okolnosti, a vi mi pričate o tome da ćete vi da napravite sopstvenu deklaraciju. Ja sam vas molio, pozivao, apelovao prema narodnim poslanicima naše Skupštine, naše Srbije da ovo nije stranačka deklaracija nego da treba da bude narodna, nacionalna deklaracija, a vi pričate vi ćete da pravite sopstvenu deklaraciju. Pa, to je nešto što samo ide na ruku onima koji ne žele dobro našoj državi, da se delimo po pitanjima po kojima ne bi smeli da se delimo. Što ne znači da ne možemo da imamo iste ideje i treba da imamo različite i programe, političke ideje, ideologije ako hoćete, nije problem u tome.
Pričate o problemima u zdravstvu, znate šta do 2012. godine nisu mogle da se pokvare klime. Znate zašto? Pa, nije ih ni bilo, nije ni bilo klima do 2012. godine, a da vam kažem nije bilo ni ovih kliničkih centara, bolnica i domova zdravlja koje danas imamo. Pokvarili se klima uređaji, desilo se, dešava se ne samo u Srbiji, desi se i promptno smo reagovali i otklonili kvar. Promptno smo reagovali u 48 sati je otklonjen kvar desilo se.
Što ne kažete šta je urađeno sve u zdravstvu nego ste se uhvatili jedne tehničke situacije da prikažete zaboga da to ništa ne valja. Što niste rekli šta je izgrađeno u periodu kada ovi koji su sa vama u koaliciji su vodili državu? Sa vama u koaliciji i vi time na posredan način prihvatate političku odgovornost za rezultate države u tom periodu, jer sa njima idete u zajedničku političku borbu.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Ja vama nisam dobacivao i da vam kažem, jel vi ne vidite da vaše dobacivanje nema nikakvog efekta osim što pokazuje vašu nepristojnost. Niti ste nekog dekoncentrisali, niti je neko bio sprečen da govori, samo govori o vašoj nepristojnosti i nekulturi. To je dobro da građani Srbije vide. Sve vreme dobacujete, sve vreme vređate i psujete. Koja god da je tema vi vređate i psujete.
(Aleksandar Jovanović: Ja ne psujem samo….)
Psovali ste dok je ministar Milićević pričao, imali ste komentare. U pravu je Milenko kada je rekao, obmanjujete javnost, svi bi vi kopali litijum, da kopali bi, jer ste dovodili taj isti Rio Tinto i tada se niste protivili i tada se niste setili, ponovo da vam kažem, i Podrinja, ni Rađevine, ni Jadra, ni Drinske bitke, ni Druge srpske armije predvođene Stepom Stepanovićem, ništa toga se niste setili. Niste se setili, nego ste pravili priloge kako je to najbolji projekat za razvoj Srbije.
( Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Pa, kažite šta biste, fizički biste. Da, to je demokratija, bravo. Pa, bravo, pa to je pristojnost. Eto, to je demokratija, fizičko nasilje, a vi kažete da se vama preti fizičkim nasiljem. Pa, vi pretite krivičnim prijavama da će neko biti uhapšen i progonjen, sve vreme to pričate, a govorite da se sprovodi nasilje nad vama, a vi sprovodite nasilje. Vi sprovodite u ovom trenutku verbalno, a pretite fizičkim i to je najbolja vaša politika.
Pa, vi ste rekli da imate probleme sa RTS-om, pa mi imamo veće probleme sa RTS-om. Pogledajte jučerašnji prilog iz Dnevnika, pa vi ste dobili veći prostor nego cela vlast. Potpuno nesrazmerno. Pa, nemojte ljudi, pa možemo da vratimo, pa pogledajte RTS Dnevnik juče, izveštaj iz Skupštine. Pa, to vama apsolutno ide u prilog. Ljudi, da li vi gledate te programe. Pa, ja ne znam gde vi imate primedbe, a mi ćutimo iz pristojnosti, javni servis valjda treba da radi, to je evropski i demokratski. Pa, što vi imate primedbe, pa vi ste juče imali bolji prilog o izveštaju iz Skupštine nego što ima pozicija. Apsolutno nesrazmerno većinskoj volji građana Srbije. Dosta te priče kako je neko prevario građane, koliko puta više treba da izađemo na izbore, izgubite svuda izbore i u Gornjim i Donjim Nedeljicama, svuda ste izgubili, u Loznici, gde god hoćete, u kom gradu Srbije. Uvek su vam pokradeni izbori i kada god izgubite vi ste pokradeni. Jeste, pored svih vas smo pokrali, onda ste vi zaista sposobni kada pored svih vas se dešavaju mađioničarski trikovi. Prestanite više da obmanjujete ljude.
(Aleksandar Jovanović: Saberi se malo.)
Vi se saberite malo, neće vas građani, izgubili ste sve izbore i pričate stalno o nekim obmanama, a sve izbore ste izgubili. Sve ste izgubili, od Subotice do Trgovišta, sve izbore ste izgubili.
Pričate o prevarantskim projektima, pa šta je prevarantski projekat? Obilaznica oko Kragujevca? Čista Srbija je. Pa, pričali ste o kanalizaciji, evo vam čista Srbija, pa to je projekat koji rešava kanalizaciju. Pa, to je pet hiljada kilometar kanalizacione mreže, pa to su prečišćavači otpadnih voda, pa to su regionalne deponije. Pa, kako pričate o prevarama?
Ja znam, vi niste učestvovali u bilo kom segmentu, u izvođenju izgradnji jednog metra kanalizacione mreže. Vi pojma nemate ni šta to znači, ni kako ide projekat izgradnje kanalizacione mreže, zato to tako i pričate. Vi ste ekspert i za jadarit, i za rudarenje, i za energetiku, i za ekologiju, i za kanalizaciju, i za nacionalnu deklaraciju. Za sve se ekspert, samo vas neće građani i to je jedan mali problem za vas, a bogu hvala, brana i bedem da Srbija ne ode u stranputicu.
Tako da sve vaše kritike, jesu jeftini politički pamfleti. A kada ću ja da završim, to će odlučiti građani Srbije, ne vi, jer građani Srbije o tome odlučuju na izborima. Vi kada pričate, mi ćutimo, pristojni smo i slušamo vas šta pričate, a malo i vi treba da slušate, naučićete mnogo toga. Mnogo toga ćete naučiti.
Još jednom pozivam sve narodne poslanike bez obzira na stranačku opredeljenost, politički program, ideologiju, da podržite svesrpska deklaraciju, ona je osnov dalje borbe, političke borbe za opstanak srpskog naroda na ovim prostorima, opstanak Srbije, opstanak Republike Srpske i tešku borbu za Kosovo i Metohiju, odnosno pre svega Srbe na Kosovu i Metohiji. Sklonite se iz stranačkih uniformi, razmišljajte o odgovornosti prema srpskom narodu, građanima Srbije i prema našoj otadžbini Srbiji. Hvala vam lepo.

Hvala, predsednice.
Ministar Vesić je govorio detaljno, precizno oko ovih projekata.
Ja mislim da su to veoma važni projekti, razvojni projekti, što radi i Republika, a negde i Pokrajinska Vlada i, naravno, lokalne samouprave.
Ono što vi niste razumeli i što ste ponovo pokušali da jednom klasičnom zamenom teza i jeftinom demagogijom u pokušaju dodvoravanja građanima prikažete jeste činjenica da nedostatak kanalizacione mreže ili vodovodne mreže ili izgradnja istih neće rešiti probleme o kojima smo pričali vezano za Deklaraciju, to nije manje bitna tema ili nebitna tema, ali ne rešava pitanja o kojima pričamo i koji su fokusirani u koncipiranju deklaracije, odnosno zašto je došlo do Svesrpskog sabora.
Da li vi stvarno mislite da će Kurti da se smiri u odnosu na napade na Srbe kada izgradimo kanalizacionu mrežu u nekoj opštini ili gradu i da će on da bude tada oduševljen jer kaže da je Srbija postigla civilizacijski, ekonomski i socijalni napredak, nema razloga više da ugrožavam Srbe na Kosovu i Metohiji ili mislite da će da stanu pokušaji Sarajeva i dela međunarodne zajednice za revizijom Dejtonskog sporazuma kada mi uradimo neki prečistač otpadnih voda? Ili da će Hrvatska da dozvoli ćiriličko pismo u upotrebu? Nisu iste teme.
Vi ste mogli da kritikujete ovo što je rekao Goran Vesić, da li ide najbrže ili dovoljno brzo izgradnja komunalne infrastrukture, a ja vam kažem, pošto sam radio taj posao 10 godina i neki od vas u vašim klupama su isto bili na tim pozicijama i znaju koliko je to zahtevno od imovinsko-pravnih odnosa, urbanističkih planova, projekata, nedostatka projektnog biroa, izvođača, nepredviđenih stvari koje se dešavaju, a nekada i nemotivisanosti građana da se priključe na infrastrukturu koja je izgrađena. Ja vam pričam iz realnog života šta se dešava pošto sam to deset godina radio.
Mogu da vam pričam i o kanalizaciono-vodovodnim cevovodima i reakciji i na jednu i na drugu temu. Ja sam vam pričao o deklaraciji, pre svega, kao predsednik Vlade i značaju deklaracije kao naš politički odgovor na situaciju koja je prisutna u regionu pre svega po poziciji Kosova i Metohije, odnosno Republike Srpske, a rešavaćemo je i ja sam siguran da ćemo izgraditi svu ovu komunalnu infrastrukturu, ali bojim se da oni koji ne žele dobro našem narodu i našoj državi neće zbog toga promeniti svoj kurs, nego će nastaviti svoju politiku, jer ih uopšte ne interesuje šta mi radimo po ovom pitanju. Apsolutno ih ne interesuje.
Njih interesuje da sprovedu svoju političku agendu. Kurtija interesuje da očisti Kosovo i Metohiju od Srba. Političko Sarajevo interesuje da dođe do revizije Dejtonskog sporazuma. Gotovo dobar deo regiona interesuje da Srbija stalno bude kriva za nešto kao, kako oni to kažu, remetilački faktor.
To su teme o kojima treba da se razgovara ili daje podloga deklaracija koja je predložena, a ne priča o komunalnoj infrastrukturi koja, eto, kada se reši, onda ćemo mi zaboga sve ove probleme otkloniti. Nažalost, nećemo, jer bi onda mnogo lakše rešili probleme, jer je lakše izgraditi ovo o čemu ste vi pričali, nego rešiti ove izazove na koje pokušava da odgovori Svesrpska deklaracija.
Hvala vam lepo.

Hvala lepo.
Poštovani narodni poslanici, član 16. deklaracije – Svesrpski sabor ne podržava Rezoluciju o Srebrenici, za koju su glasale 84 države u Generalnoj skupštini UN, dok je 109 država bilo protiv, uzdržano ili nije glasalo. Pomenutom rezolucijom izvršen je pokušaj kolektivnog okrivljavanja celog srpskog naroda, koji je neprihvatljiv i ne može biti sproveden u delo.
Pročitao sam ceo član 16. deklaracije samo da bih potvrdio da je, što se mene tiče, a verujem i velike većine javnosti u Srbiji, potpuno jasan naš stav u odnosu na ono što je definisano u toj rezoluciji.
Mislim da je ovo jedan odgovoran i pristojan način pristupa, da ne kopamo po ranama Bošnjaka, Muslimana za stradanja njihovih sunarodnika, već da se jasno odredimo u odnosu na pravnu kvalifikaciju, a rekao bih političku i svakako na ono što se dešava ili dešavalo u odnosu na usvajanje ove rezolucije, koja je izglasana u skladu sa nekim procesima, odnosno pravilima pred Generalnom skupštinom UN, ali je svakako izgubila ili nije donela legitimitet koji je trebala doneti, kako je to zamišljeno od autora iste.
Ne vidim tu nijedan promil prostora da neko može da ospori da se nismo dovoljno odredili u odnosu na to pitanje.
Što se tiče ćiriličkog pisma, saglasan sam da se, nažalost, malo upotrebljava u javnom životu. Mislim da imamo velike izazove i da li svi radnici u prosveti dovoljno koriste, promovišu ćiriličko pismo i to da ne polazimo od… da niko ne zameri što ću reći nacionalnih manjina, nego pre svega bih govorio i o ljudima koji su pripadnici većinskog naroda, srpskog naroda, da imaju taj odnos koji je, neću reći ignorantski, ali odnos nekad ne brige.
Što se tiče državnih institucija, vi znate da je ćiriličko pismo u apsolutnoj upotrebi, ali bilo bi fer da ste rekli da, u odnosu na ono što je ranije bilo, danas postoji bar zakon koji to definiše, ali očigledno nas čeka implementacija ili bolja i konkretnija, konstruktivnija realizacija istog zakona i spreman sam da o tome pričamo kad god budete imali za shodno da ministar Selaković, a i Goran Vesić je izašao sa nekim predlozima, i mislim da ćete videti i reakciju njegovog ministarstva u odnosu na neke pravne institucije, odnosno privredne institucije koje ne koriste ćiriličko pismo, ali to je poziv za sve nas. To je stvar negde i kućnog vaspitanja i rada sa decom i rada u školama. Ne mislim da ćiriličko pismo mi možemo da sačuvamo samo nekim nametanjem, nego mora biti i odnos celog naroda i društva prema istom.
Da li postoji bojazan da ćiriličko pismo se svede samo na epitafe na nadgrobnim spomenicima, rekao bih da to nije neozbiljna konstatacija i biće to veliki izazov i za SANU i za Crkvu i za Maticu srpsku, za sve institucije, ali rekao bih i za sa svakog pripadnika naroda kome je ćiriličko pismo osnovno pismo ili prvo pismo, naravno, ne poričući bogatstvo srpskog jezika koje ima i latinično pismo.
Što se tiče Kosova i Metohije, još jednom da kažem vrlo jasno, to je sve negde i ostaje stenogramski i audio zabeleženo, Republika Srbija nije prihvatila francusko-nemački sporazum. Još jednom, nismo prihvatili francusko-nemački sporazum, nismo ga popisali i stavili smo jasne odrednice, odnosno jasne primedbe na isti i rekli vrlo jasno - neprihvatljivo je bilo kakvo implicite, eksplicite, priznavanje nezavisnosti tzv. nezavisnosti tzv. Kosova. To je crvena linija za Republiku Srbiju. Da možemo da pričamo, pričaćemo, gledamo svaki manevarski prostor da iskoristimo da nam državu ne sahrane po ko zna koji put u novoj istoriji, da nas ne progone, ne kazne, ne sankcionišu, da ne izgubimo nešto drugo braneći nešto što je i te kako vredno, ali da ne izgubimo nešto drugo što je isto vredno za građane Srbije.
Samo razumite malo da ne moramo sve karte uvek da pokažemo javno, jer je to kontraproduktivno za srpsku poziciju. Ja znam da vas ne interesuje pitanje Kosova i Metohije, jer nikada niste rekli šta je vaša politika o Kosovu i Metohiji, nikada niste smeli da spomenete ni jedu reč, sve suprotno, evo, samo prevedite šta je to suprotno. Jednom prevedite, ustanite i budite hrabri, pa kažite šta je vaša politika. Odlično, samo da i građani to razumeju.
Rekli ste da niste pozvani. Ja sam se kleo na srpski Ustav, Ustav Republike Srbije. Rekli ste niste pozvani na konsultacije oko deklaracije, ali bi bilo fer da ste kao neko ko ima institucionalno pamćenje, da ste spomenuli primer Mitrovdanskog ustava. Nismo ni mi bili pozvani na konsultacije, ali smo pozvali kada je i blaženopočivši patrijarh Pavle pozvao građane, pozvali da se glasa za Ustav, da ne bi Tači pravio vatromet koji je priredio u centru Prištine, bez konsultacija, jer smo tad rekli nije pitanje stranke, pitanje je države. Samo, taj deo ste prenebregli da spomenete.
Tablice, da, muka je, pritisak, oduzimanje kola, pretnje, ali budite fer do kraja, pa kažite – tablice su rezultat sporazuma iz 2011. godine. Da ne spominjem ime ko je potpisao, pa Borko Stefanović. On je potpisao, to je taj sporazum.
Još nešto. Kažete posebna sednica o Kosovu i Metohiji. Bila je posebna sednica, nažalost, za neke od vas je bila glavna tema ko gde sedi. Dve sednice su bile, a tad je bila tema ko gde sedi.
Zašto to nije bila prilika da glasate o izveštaju, o situaciji o Kosovu i Metohiji, ne da podržite vlast, nego da se izjasnite o situaciji na Kosovu i Metohiji? To bi valjda bio odgovoran pristup.
Ono što vam ključno zameram kada pričate o toj temi, nikad ne spomenete da smo 2001. godine, govorim u prvom licu množine, mi kao država, ali ste vodili vi tad državu, pustili 1800 terorista iz zatvora Srbije, 1800 krvoloka, ideologa onoga što vi danas osporavate i borite se, i ja se borim protiv toga, a pričam o nezavisnosti Kosova. Pa, mi smo pustili sve njih, između ostalog, i ovoga koji danas sprovodi najgoru politiku prema Srbima na Kosovu i Metohiji.
Ne možete uzeti jednu sekvencu, pa na osnovu nje analizirati situaciju na Kosovu i Metohiji. Da ne idemo istorijski od Berlinskog kongresa, ali samo u poslednjih 25 godina šta nam se sve dešavalo, ili 35 godina.
Na kraju, vaša priča bi imala političko utemeljenje sa te pozicije napada na vlast, kritike, kako god, do jednoga, a to je da vi pokušavate ovu vlast i ovu politiku da promenite sa onima koji kažu da je Kosovo nezavisno i koji ne vide Republiku Srpsku kao entitet, da, jer to objašnjavate na jedan lascivan način, bilo s kim samo protiv ovih, a onda kada ove srušimo, onda ćemo mi, zaboga, u stvari sprovesti našu politiku, a u tom paketu svega i svačega vi ste manjinski paket ili akcionar.
Tako da, vaša politika, da ne ulazim u dublju analizu, apsolutno ne može da izdominira u ovom paketu ovog političkog korpusa. I to je prevara koju vi nudite građanima. To je najveća prevara koju nudite građanima, da ćete vi da nas kaznite za lošu politiku na Kosovu i Metohiji tako što ćete da nas politički pobedite sa onima koji kažu da je Kosovo nezavisno i koji neće da podrže deklaraciju, koji kažu da su to politički pamfleti, da je crkva zloupotrebljena, koji neće crkvu, nažalost, i vaši koalicioni partneri nisu hteli, pa niste glasali za to. Vi ste bili u političkoj koaliciji sa onima koji kreče, precrtavaju srpske zastave.
Ne možete to da objasnite željom da pobedite loš režim, zato što vi idete protiv nekoga sa onima koji su sve suprotno od onoga što se vi zalažete, a napadajući vlast upravo na tim tačkama. I tu pada vaša politička platforma i politika, jer to pokazuje da je politika bez politike. To je ključna primedba, zamerka ili uvek moj kontraargument kada vi kritikujete.
Zaključak, svi vi znate da Srbi na Kosovu i Metohiji se iseljavaju zato što su pod pritiscima albanskog režima u Prištini, a ne zbog srpske države. Samo prošle godine nam se smanjio, ljudi, pričamo otvoreno, nemojte da bacate maglu, ljudi odlaze jer su pod pritiscima albanskog režima u Prištini. Lako je nama odavde da ispalimo tri pamfleta, pa da vidimo ko je spreman da se vrati u Đakovicu, ko je spreman da se vrati u Prizren, u Orahovac, ko je spreman da se vrati u bilo koji deo Metohije ili Kosova. Nemojte da pričamo priče i uvek Srbujemo i optužujemo vlast, na nećemo da uđemo u objektivnost.
(Aleksandar Jovanović: A zakletva?)
Ja znam da vas ne interesuje Kosovo i Metohija. Ja znam da vas ne interesuje pozicija Srba na Kosovu i Metohiji. Znam da vas ne interesuje nijedno mesto na Kosovu i Metohiji, ali pustite mene da pričam o tome, imam pravo da pričam o tome, imam i potrebu, imam i obavezu. A to ako vas ne interesuje, izađite, pa se vratite i pričajte vaše gluposti, ali pustite da pričamo mi koji želimo da pričamo o ovoj temi. Ne interesuje vas tema, nemojte da učestvujete. Nas interesuje tema. Otvorila se rasprava, evo, mi dajemo kontraargumente, jer je i to deo deklaracije.
Srbi se iseljavaju u kontinuitetu poslednjih 40, 50, 60 godina, jer su pod pritiscima. Iseljavali su se i kad je bila srpska policija i vojska dole, nažalost, jugoslovenska, i naše sudstvo i kompletno naš prosvetni sistem, nažalost. To nije alibi priča, nego je hronološko činjenično sagledavanje onoga što nam se dešavalo
Da optužite jednu vlast – vi ste krivi što se iseljavaju Srbi. Hajdete, molim vas, mislite da iko od nas želi da se Srbi iseljavaju? Pa, šta, kao to je dobro za nas, za našu politiku, za promociju?
Ne možete da pobedite neke greške eventualne, kako vi vidite, oko Kosova i Metohije tako što ćete da to napadate sa onima koji kažu da je Kosovo nezavisno. To je nemoguće. To je politički neostvarivo. Nemam nameru da budem advokat EU. Dokle god imamo ekonomski interes, time politički idemo u tom pravcu, to je vrlo jasno. Evropska unija nije skup emocija i ljubavi, nego interes. Da ja zastupam politiku da nas sankcionišu, izoluju, uvedu vize i ne dolaze fabrike, ne pada mi na pamet, apsolutno svestan svih naših razlika, po ovim pitanjima, a da izolujem Srbiju i da vodimo tako autističnu politiku, nemam nameru. Dokle god je ta politika koja vodi napred Srbiju u ekonomski razvoj, a i jačanje vojske, policije, prosvete i zdravstva, ja sam za tu politiku. Ako je to put u EU, to je put u EU.
Sa time završavam. Voleo bih da uvek imamo veću ozbiljnost kad pričamo o ovim temama, i Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, niko nije hteo da uvredi bošnjački narod, ja sam baš vrlo precizno govorio i rekao da je ovo odrednica i svako ima pravo da doživi onako kako oseća neke događaje da su se istorijski desili. Mislim da je ovaj član 16. u deklaraciji vrlo precizan, a nije bio pretenciozan. A da je postupanje države u UN i međunarodnoj diplomatskoj aktivnosti pokazalo naš stav i naš odnos po tom pitanju i da niko u javnosti Srbije nema dilemu, a nažalost, evo neke poslanike i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, verovatno na zadovoljstvo Aljbina Kurtija, ne interesuje tema Kosova i Metohije, vređaju, dobacuju i iritira ih što pričamo o ovim stvarima koje su za mene suštinski važne, ne potcenjujući ostale teme, ali ovo su pitanja opstanka države i pitanja opstanka naroda, ali možemo doživeti da narodni poslanici u srpskoj Skupštini vređaju, psuju i smatraju da je ovo dosadno, da treba završiti, skratiti, prekratiti, jer je tema neinteresantna, već treba da pričam o nekim drugim stvarima. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svojom uvodnom rečju želim da vam se svima obratim i zamolim za jednodušnu i iskrenu podršku ne ovom Vladinom predlogu, nego našem nacionalnom programu.
Današnji tekst deklaracije koji se nalazi pred vama predstavlja temelj naše nacionalne politike, program nepartijski nego narodni program. Svi ključni činioci i stubovi našeg društva bili su uključeni u njegovo kreiranje i izradu.
Ova deklaracija nije plod ničijih želja i diktat ničije volje. Ovo je program za naš spas, deklaracija za naš opstanak. Ovo je platforma kišobran pod koji treba svi da stanemo i saberemo se u vreme i u vremenima koja dolaze.
Ova deklaracija nije prkos i inat, nije nerazumno insistiranje na nebitnim činjenicama nego suštinska potreba našeg narodnog bića i ne samo to. Naša je potreba da ovaj nacionalni program u svojoj punoći i pravom značenju predstavimo međunarodnoj javnosti otvoreno i jednodušno kao vrhunski akt prijateljstva i miroljubivosti prema svima. Svaka reč ovde izgovorena je čestito i pošteno u bratskoj veri prema svim ljudima i svima narodima.
Takođe, ova deklaracija u potpunost je zasnovana na međunarodnom javnom pravu i međunarodnom javnom poretku. Ne postoji nijedna rečenica, reč, slovo koje se ovde nalazi a da nije u skladu sa međunarodnim pravom. Mnogi su u prošlosti smatrali da naše nacionalno pitanje je rešeno velikim pobedama u brojnim ustancima, balkanskim ratovima, kao i u Prvom i Drugom svetskom ratu.
U davno minulim vekovima srpski narod okupljen oko barjaka Svetog Save našao je životne snage da preživi silne udare velikih imperija. Bez svoje države i elite pod vlašću drugih naroda srpski narod je uspeo da očuva svoju veru, tradiciju i jezik i time pokaže sjaj i veličinu svoje nacionalne kulture.
U 19. veku naši nacionalni prvaci kreiraju planove koji su uvek pored srpskog pitanja uključivali pitanja slobode ostalih naroda. Krfska deklaracija, a kasnije i AVNOJ-evske koncepcije najbolje svedoče o širokogrudnosti srpskog naroda i njegove spremnosti za žrtve za opšte dobro.
Ideje o političkom jedinstvu Južnih Slovena poslužile su kao vešta varka za krnjenje, blaćenje i ponižavanje srpskog naroda. Kada se ta ideološka zabluda završila i magle razišle bili smo suočeni sa turobnom stvarnošću i tragičnom činjenicom neostvarivosti tih koncepcija. Rezultat tih zabluda je da je naš narod tokom 20. veka nestao sa ogromnog prostora Balkana, a da je naša kultura nemilosrdno pljačkana, otimana i uništavana.
Strašni udari koje smo primili u dva svetska rata rodili su duh letargije, samonegacije, a sa njim su stasale generacije koje su zaboravile ishodište svoje kulture i značaj srpskog naroda u evropskoj istoriji.
Naročito u periodu komunističke i socijalističke Jugoslavije partija je rodila klasnu anacionalnu, koja je prezirala naš narodni koren i koja je držala monopol vlasti i uticaja na sve društvene tokove. Narod većinski, običan narod, narod srpski ipak nije zaboravio ko je i šta je. U teškim mukama pucali su i padali lanci ideološkog ropstva, dok se slobodna i nezavisna Srbija ponovo rađala.
Zato od 2012. godine nemamo više Srbiju zatvorenih fabrika, nezaposlenih građana, zatvorenih muzeja i zapuštenih puteva, jer sada nove generacije, nošene duhom ljubavi prema svojoj otadžbini i rodu, grade mostove, škole, pruge, bolnice. Stvarajući bolje društvo za sve građane Srbije, Srbija je digla glavu.
I danas, oslobođena zabluda i svesna da samo svojim radom i mudrošću može da preživi izazove današnjice, ona gradi svoj put, srpski put, put opstanka i očuvanja našeg identiteta. Danas možemo svi da svedočimo da je, u uskovitlanom moru međunarodnih odnosa i borbi, došlo vreme da kao narod položimo važan ispit zrelosti i kažemo da je vreme rasipanja i nemara za nama i da je sabornost osnovni uslov za opstanak srpskog naroda, koja će nas voditi ka boljem sutra. Brojni izazovi današnjeg vremena traže jasno definisanu i prilagođenu vremenu nacionalnu politiku. Očuvanje i jačanje našeg nacionalnog identiteta, kulture i suvereniteta jeste prioritet ove Vlade i od toga nikada nećemo odustati.
U tom kontekstu, predstavljam vam Program opstanka i napretka, nastao pre svega radom i zalaganjem predsednika Vučića i predsednika Dodika, program koji je 2. jula ove godine usvojila i Narodna skupština Republike Srpske i koji je dobio blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Porfirija.
Nakon rasprave o predloženom ovom aktu mi treba da se izjasnimo o 49 tačaka ovog programa, koji jasno, glasno, prijateljski, dobronamerno, uz uvažavanje svega i svih, proklamuje našu narodnu sabornost i jedinstvo.
Svesrpski sabor naroda u dobroj veri, u cilju očuvanja mira, stabilnosti, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, kao i u cilju intenziviranja saradnje i međusobne zaštite, donosi zaključke, stavove i ciljeve između kojih naročito ističem sledeće:
- da Svesrpski sabor čine predstavnici Srba izabrani u zakonodavne i izvršne organe vlasti, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, članovi Sabora Srpske pravoslavne crkve i drugi eminentni predstavnici;
- da se konstituiše Nacionalni savet srpskog naroda, kao operativno telo za koordinaciju, praćenje i izvršavanje akata Svesrpskog sabora, koji pored državnog rukovodstva Srbije i Republike Srpske čine i predsednici Akademije nauka, predsednik Matice srpske, predstavnici srpskog naroda iz regiona i iz dijaspore, kao i istaknuti naučnici, umetnici, sportisti, preduzetnici i nacionalni radnici;
- da srpski narod predstavlja jedinstvenu celinu;
- da je naziv „narod“ jedan i da se odbacuje prefiks ispred imenice Srbi;
- da postoji neophodnost svesrpskog nacionalnog okupljanja na Svesrpskom saboru jednom u dve godine;
- da ćemo realizovati proces nacionalnog pomirenja;
- da se preporučuje institucijama Republike Srbije i Republike Srpske da deluju jedinstveno i koordinisano da bi se zaustavila asimilacija Srba u državama regiona, ali i u svetu;
- da poštujemo sve veroispovesti, kao i da prepoznamo značaj pripadnika srpskog naroda drugih veroispovesti, osim pravoslavne;
- da odajemo zahvalnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je sačuvala srpski narod u najtežim vremenima;
- da ćemo čuvati instituciju braka i porodice, kao i da su porodične vrednosti temelj našeg opstanka;
- da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Republike Srbije i da ćemo čuvati teritorijalni integritet i suverenitet koji je garantovan međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244;
- da se moraju zaštititi Srbi na Kosovu i Metohiji i svi drugi građani lojalni svojoj Republici Srbiji, kao i manastiri, crkve, srednjovekovna utvrđenja, privatna imovina, groblja i drugi ugroženi objekti;
- da Republika Srbija osuđuje namerno stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba na Kosovu i Metohiji;
- da Svesrpski sabor izražava pijetet prema svim žrtvama stradalim tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije;
- da ne podržavamo Rezoluciju o Srebrenici, jer je to pokušaj okrivljavanja celokupnog srpskog naroda;
- da pozivamo sve aktere na poštovanje slova Dejtonskog mirovnog sporazuma;
- da je Republika Srpska jedinstveni i nedeljivi ustavnopravni subjekat koji samostalno obavlja svoje zakonodavne, izvršne i sudske funkcije, u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine, Aneksom 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma, i čija teritorija ne može biti otuđena mimo Ustava i zakona Republike Srpske;
- da Republika Srbija i Republika Srpska smatraju integraciju prema Evropskoj uniji kao strateški cilj;
- da smo dosledni u politici vojne neutralnosti, da ćemo čuvati i poštovati stara i da ćemo praviti nova savezništva;
- da su naše svetinje i obeležja naša svesrpska himna „Bože pravde“ i naš dvoglavi beli orao Nemanjića;
- da ćemo da štitimo i negujemo srpski jezik i ćiriličko pismo;
- da ćemo ujedinjeno da negujemo istorijsko pamćenje i čuvanje uspomena na srpske žrtve pale za slobodu u svim ratovima, a posebno ćemo se sećati žrtava palih u Prvom svetskom ratu, žrtava genocida koji je nad našim narodom načinjen u Drugom svetskom ratu, prvenstveno se misli na genocid koji je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj počinjen nad Srbima i da ćemo zajedno graditi monumentalna spomen-zdanja kako bi negovali kulturu sećanja;
- da ćemo preduzeti energične podsticajne mere u cilju povećanja nataliteta;
- da ćemo kontinuirano da pomažemo srpski narod u regionu i dijaspori;
- da ćemo sačiniti zajednički plan infrastrukturnih projekata Republike Srbije i Republike Srpske, pogotovo da ćemo realizovati izgradnju auto-puta Banjaluka-Beograd, zatim gasovod kroz Republiku Srpsku i aerodrom u Trebinju, kao i izgradnju zajedničke hidroelektrane.
Na kraju, ili na početku, da Svesrpski sabor smatra da državni organi Srbije i Srpske treba da ponude narodima u okruženju sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju, da razvijemo ekonomske veze kroz Berlinski proces, Otvoreni Balkan i kroz proces evropskih integracija.
Na ovom tekstu i na ovom glasanju vi, poštovani narodni poslanici, podsetiću vas, glasate za tekst u celini. Svojim glasanjem kreirate budućnost našeg naroda i svi zajedno upisujemo se u istoriju kao neko ko je ovo prihvatio ili odbio, ponavljam, u celini.
Na današnji dan treba svima, pa i našim građanima, na prvom mestu da pojasnimo i stvari učinimo kristalno jasnim, danas to treba da kažemo i da stojimo iza svoje reči. Verujem, i pored političkih razlika, političkog pluralizma, konkurencije ideja, različitih stavova, da po ovom pitanju bi morali pokazati i narodno i nacionalno i državno sabranje, odnosno sabornost, da postoje teme i pitanja koja nisu stvar dnevnih političkih podela i to ne umanjuje i ne sprečava, ne limitira rasprave po svim drugim temama i drugim oblastima. Ova deklaracija donosi ono što nam je trebalo ili što nam je nedostajalo ne samo godinama, nego decenijama unazad. Pre svega nam treba sabornost i jedinstvo, ne pro forme, nego radi opstanka i očuvanja našeg identiteta i naše države.
Živelo Kosovo i Metohija, živela Republika Srpska i živela Srbija!
Hvala mnogo.

Hvala lepo, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Uvaženi poslanici, možda je moje izlaganje bilo za jedinicu, a vaše je za direktno ne ponavljanje nego vraćanje razred niže pošto sve što ste pričali ste zabašurili bez ijedne konkretne izjave i odgovora i o deklaraciji. Da li ćete da glasate za deklaracije, kakav je stav vaše političke stranke po pitanju ove deklaracije niste nam dali odgovor, a posebno nam niste dali odgovor po pitanju KiM koje ste na kraju pokušali da aposlvirate jer je, zaboga, to pitanje prikriveno kroz deklaraciju, iako sam ja baš posebno isticao delove deklaracije koja se tiče pozicije srpskog naroda, odnosno pitanja KiM.
Spominjete Ohridski sporazum koji nije potpisan, kao nešto što je valjda tobože prihvaćeno, pa smo mi time opterećeni, ali niste rekli šta je vaš stav po pitanju KiM. Negativno ste se izrazili po pitanju zajednica srpskih opština, pitajte Srbe na KiM, šta oni kažu zajednica srpskih opština i da li bi im danas značilo da imaju zajednicu srpskih opština u skladu pre svega sa Aneksom iz 2015. godine Briselskog sporazuma i principima koji su tada definisani.
Vi se javite posle za reč, pa govorite, možete i na srpskom i na albanskom, nemam problem nikakav. Voleo bih da ste dali odgovor na ta pitanja, šta je vaša politika po pitanju KiM, a ne da samo pređete olako preko toga, optužujući nejasno i neprecizno onu politiku koju danas Srbija vodi i koja odoleva svim pritiscima kojima smo izloženi baš po pitanju KiM.
Ova vaša filozofija oko etatizma i nametanja države pojedincu, ne stoji i niko kroz deklaraciju ne oduzima nijedno ljudsko pravo, slobodu, ili pravo pojedinca. Mi smo pričali upravo o očuvanju nacionalnog kolektivnog identiteta, a kolektiv čine pojedinci i ljudi, kao deo tog naroda i nije to nikakva zamena ljudskih prava i vrednosti kroz nametanje države kao nešto što mora da uguši ili mora da uguši pojedinačna prava, naprotiv, ali pored individualnih prava postoje kolektivna prava i pored individualnih obaveza postoje individualne obaveze i mi u ovom trenutku procenjujemo da su nacionalna pitanja za srpski narod ugrožena, jer postoje pokušaji asimilacije dela srpskog naroda, jer je naš narod proteran sa prostora gde je vekovima živeo, jer danas postoje snažni pokušaji da nam se oduzme deo teritorije, jer postoje pokušaji da se izvrše revizija Dejtonskog sporazuma i uvek na štetu Republike Srpske.
To je razlog za donošenje deklaracije kao jedan vid političkog akta, manifesta deklaracije, odgovora i poziva i priziva svih da se okupimo oko toga, bez obzira kojoj političkoj stranci pripadamo i da li i kako mislimo o određenim pitanjima.
Da vas podsetim šta je predsednik koji je bio svakako daleko uspešniji od vas na čelu DS, Zoran Đinđić, rekao po pitanju države, Zoran Đinđić je upravo citirao Roberta Kenedija u onoj njegovoj čuvenoj rečenici – Ne pitaj šta država može da uradi za tebe, već šta ti možeš da uradiš za državu, a onda i dodao – A vidi šta možeš sam za sebe da uradiš. Da vi počnete od Đinđićevih citata i izjava, da se vratite sebi kao DS, verujem da ćete biti uspešniji svakako i politički korektniji i precizniji.
Nema zloupotreba vojske, ima jačanja vojske i naših odbrambenih kapaciteta, a zloupotreba vojske je bila kada je vojska rasturana, ukidana i proglašavana kao nepotrebni trošak, a danas je vojska na ponos države i moramo još mnogo toga da radimo i ja bih skopčao tu temu sa svim temama o kojima pričamo upravo oko razvoja ekonomije pa i ovim ekonomskim prirodnim potencijalima koje imamo i koji nam donose veće mogućnosti za ulaganje i odbrambene snage naše države. Crkvu nismo zloupotrebili, crkvu sam spomenuo kao deo našeg narodnog miljea koji učestvuje u donošenju ove deklaracije, sa ponosom.
Sportiste, pa prirodno je da ispratimo naše Olimpijce, uvek je to predsednik države radio, a kako se niste setili kada je Boris Tadić iz Pekinga mahao zastavom sa tribina, ushićeno i tada je to bio pravi primer patriotizma kako jedan predsednik Republike navija za svoje olimpijce, i to nije bila zloupotreba sportista, to je valjda prirodan proces, a kada predsednik Republike danas preda nacionalnu, državnu zastavu sportistima koji idu na Olimpijadu da predstavljaju državu Srbiju i sebe, to je zloupotreba sportista.
A i oko litijuma, postavite prvo vama samima pitanje, otkud Rio Tinto u Srbiji i ko ga je doveo i ko mu je davao sva prava, pa to počnete kao pravi učenik od početka, od prvog razreda osnovne škole, ne možete odmah da idete na fakultet.
Morate da krenete od hronologije i činjenica koje su nesporne i koje su vrlo jasne i pokazuju da ta kompanija, šta god mislili o njoj, ovde pravno egzistira već 23. godine, 20 godina svakako.
Oko zaduživanja, da ne mora i Siniša da se javlja, naša ukupna zaduženost je ispod 50% BDP-a, kao što je rekao i prvi potpredsednik Vlade ministar finansija, a ova zaduživanja, mislim da su, pre svega, korisna za građane Srbije, koje ste vi, tobože, zabrinuto spomenuli u prvom delu izlaganja, jer ja mislim da je u interesu Srbije da se nastavi projekat „Čista Srbija“, da se rade dalje kanalizacioni slivovi, vodovi, da se rešavaju prečistači otpadnih voda, da se na pravi način tretira komunalni otpad i deponije, ono što sve što nismo do sada znali da piše u „Čistoj Srbiji“. Morate da čitate.
Morate da čitate, ali možete i da se javite za reč pa da diskutujete.
Vi kada pričate, ja pažljivo ćutim i pažljivo vas slušam. Nema mnogo uvek da se čuje pametnog, ali vas slušam i zapisujem to što govorite, bez ikakvog dobacivanja, grimasa i bilo kakvog drugog neartikulisanog ponašanja, jer pokazujem poštovanje prema domu i prema narodu koji vas je birao, prema građanima koji su vas birali.
Mislim da je korisno za građane Srbije da završimo brzu saobraćajnicu od Šapca do Loznice. Ne znam gde ste tu našli vezu sa rudnim i mineralnim bogatstvima, jer je to davno definisano i to je odličan projekat.
Mislim da je veoma važno da ulažemo u sportske objekte i da generalno razvoj EXPO, pa i Nacionalnog stadiona u okviru toga je odličan projekat i da će to dovesti do boljeg brendiranja i pozcioniranja Srbije i mogućnosti da Srbija organizuje najveći i najprestižnije sportska takmičenja i ne samo sportska takmičenja.
Svakako, mislim da je veoma važno za Šumadiju i Kragujevac da uradimo obilaznicu oko Kragujevca.
Ne vidim kakva je zloupotreba zaduživanja kada to sve države rade u svetu i Evropi da koriste kreditne linije za finansiranje velikih projekata i ne opterećujući svoj budžet i vodeći računa o ukupnom javnom dugu? Tako se ponaša odgovorna država, a slobodna sredstva plasira za druge projekte i za druge stvari. Tako se vodi dobro balansirani budžet.
Mi ćemo vrlo brzo pred vas izaći sa predlogom rebalansa, a onda isto vrlo brzo u kratkom roku i Predlogom zakona o budžetu za 2025. godinu.
Još nešto, i završavam sa time, spomenuli ste potpunu neistinu, evo ja koristim termin neistina, da je u Srbiji zatraženo 50 hiljada radnih dozvola za odlazak iz Srbije. Ne, nego je zatraženo 50 hiljada dozvola za dolazak stranaca u Srbiju da rade.
Vi ste pobrkali termine. Da li nam to treba ili ne treba, tržište diktira. Očigledno da nam treba.
Šrilanka ili koja god država, ja ne vređam nijednu državu, nijedan narod, nijednu naciju, očigledno da hoće da dođu da rade u Srbiji i očigledno je da nam treba radne snage. To znači, pod jedan, da imamo više posla, pod dva, da imamo više investicija i, pod tri, da i mi moramo malo više da se fokusiramo na određene smerove, profile zanimanja da bi bili konkurentniji.
Da li smo se svi kao Evropski kontinent malo više razmazili ili nismo, to nek zaključi svako od nas.
Da završim, još jednom, pogledajte vi šta je Zoran Đinđić govorio o državi i o građanima i njihovom odnosu prema državi.
Hvala vam lepo.

Hvala lepo, poštovana predsednice Narodne skupštine, narodni poslanici.
Kratka retrospektiva ovoga što smo čuli.
Ukidanje Dana Republike Srpske - neistina.
Nisu bili predstavnici Srba - neistina.
Vlada odgovorna, Fiskalni savet i Komisija za hartije od vrednosti - neistina, institucije koje su pod Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Izvoz granata u Ukrajinu, odnosno podržavanje Ukrajine - neistina.
Neka navodna zaduživanja, a bez obrazloženja da je to deo budžeta, odnosno Zakona o budžetu za 2024. godinu - neistina, jer to što smo danas ratifikovali, odnosno ako budete glasali je deo budžeta za ovu godinu, što je usvojeno od strane Narodne skupštine, iste ove institucije.
Napad i izvrgavanje ruglu država koje su glasale za našu politiku i našu poziciju je nešto što je posebno neprijatno i slušati, a kamoli pokušati politički razumeti. To podrugivanje afričkim državama ili državama iz Afrike, Azije, Latinske Amerike, da su negde daleko i da ne znamo gde se fizički i geografski nalaze je toliko kontraproduktivno prema sopstvenoj državi. I zašto uopšte imate potrebu da govorite u tom tonu o državama koje priznaju teritorijalnu celovitost naše države, koje ne glasaju za otcepljenje delova naše teritorije, koje nisu glasale za to da budemo genocidni narod? Zašto govorite u kontekstu da to se stavlja u istu ravan sa deklaracijom ili sa nekim drugim aktima?
Te države su nama veoma bitne i mi se ne stidimo njihovog prijateljstva. Mi smo ponosni na njih, oni su glasali da Beograd bude domaćin EKSPO, mnogi od njih. Povukli su priznanje tzv. Kosova. Hoće sa nama da sarađuje vojno-tehnički, vojno-vojno, vojno-ekonomski, kako god, vojno-zdravstveno, vojno-obrazovno. Pa to je na ponos valjda države. A vi govorite u nekom pežorativnom, podrugljivom smislu o njima. Istovremeno nas kritikujete da ovde Nemačka vlada ili da neki stranci upravljaju državom.
Da vam kažem nešto, sve ovo što vam je gospodin Dačić rekao je istina živa, ali bio je svedok sa vama. Pa to je pre 15-20 godina trebalo da raspravljate i tada da kažete da nećete "Rio Tinto", i tada da se setite Cerske bitke, i tada da se setite odbrane Podrinja. Ali niste se setili ni Cerske bitke ni Stepe, niste se setili ni Koštara ni Paštrika, a bogami ni "Oluje" ni stradanja Srba, niste se setili ni žetelaca. Niste, nego ste te koji su nas ubijali puštali iz zatvora, baš u vašem mandatu. Tada niste bili patriote, niste čuvali i nebo, i vazduh, i zemlju i vodu Srbije, tada ste ćutali. I mi nismo ni prizivali, ni klanjali, nego dočekali kao srpski domaćini nemačkog kancelara Šolca, što je dobra vest za Srbiju.
I nemojte da obmanjujete građane Srbije i srpski narod, ne daj bože da dođete na vlast, daćete "Rio Tintu" sve da kopa i trčaćete u Berlin svi skupa zajedno, ali ne do kancelara Šolca, nego do trećeg sekretara sekretarovog sekretara u Bundes vladi da tražite da li još nešto možete da prodate i da date iz Srbije, jer ste ih vi doveli. Kao što ste se i sad sastajali sa podsekretarom nemačke vlade kada je bio kancelar Šolc, samo to nećete da kažete građanima Srbije, i samo da kažete koga finansiraju Nemci, nas sigurno ne finansiraju.
Nemojte da pravite ovde igrokaze da ste vi, zaboga, tobož velike patriote, pa ne date nešto srpsko. Dali ste sve što ste mogli, ovo niste stigli. A danas ćemo mi sa našim rudnim bogatstvima od Boga i prirode datim upravljati pravilno i pametno, na korist srpskog naroda, građana Srbije i Srbije, da se razvijamo, da budemo bogatiji, da nam vojska bude snažnija, da čuvamo Republiku Srpsku, da imamo bolju geopolitičku poziciju i oko Kosova i Metohije.
Kažete - predali smo Kosovo i Metohiju. Sve ste rekli, samo nikad niste rekli šta je vaša politika oko Kosova i Metohije. Nikada nijednom rečju niste rekli šta bi bila vaša politika oko Kosova i Metohije, kao što niste rekli ni šta bi radili po pitanju Dejtonskog sporazuma. Nikada nijednu reč o tome ne spominjete.
Bežite kao đavo od krsta po pitanju vojske i Ministarstva odbrane. Nije to tema o kojoj vi treba da pričate, jer tu ste apsolutno pali i pokazali se nedostojnim. Pričajte o svim drugim temama, o Vojsci Srbije nemojte da pričate. Loš rezultat, katastrofalan rezultat ste ostavili, uz dopunu, niste topili tenkove, sekli ste ih, pa ste ih onda topili. Sekli ste ih, pa ste ih onda topili. Ali da znaju građani Srbije, ovu bolju furdu ste topili u Češkoj, a ovu lošiju ste u Sartidu, odnosno "US Steel". Tako ste radili. I sve ste to proglasili kao nepotentno, nefunkcionalno, van resursa, a kao što je Aleksandar rekao, sve to danas, nažalost, zbog rata, bije i puca i u Ukrajini i na mnogim drugim ratištima, a vi ste to sistematski uništavali. Ispravljamo vas, ili ispravljamo se, niste topili, prvo ste sekli, pa ste onda topili i uništavali srpsku vojsku.
Ima još veći zločin, nije samo što ste smanjili broj naoružanja i vojne opreme, oruđa, broj tenkova, ubili ste broj posada i vojnika, to je najveće zlodelo koje ste počinili dok ste bili na čelu srpske vojske. Hvala vam lepo.

Hvala lepo.
Poštovani narodni poslanici, predsednice parlamenta, vrlo kratko. Saglasan sam sa svim ovim stvarima o kojima ste govorili, gospođo Paunović. Samo napomena da Ministarstvo pravde je spremilo izmenu Krivičnog zakonika, kojom će upravo biti obuhvaćeni sva ova dela, odnosno nedela o kojima ste pričali, tako da ćemo proširiti našu krivičnu pravnu legislativu i obuhvatiti tu oblast kako bi počinioci tih nedela bili sankcionisani u budućem periodu.
Vašoj poslaničkoj grupi i vama lično hvala na podršci. Radujem se nastavku saradnje.

Hvala lepo.
Narodni poslanici, poštovana predsednice, pa počeo bih prvo od vaše konstatacije da je ovo najbrojnija Vlada i da nije predviđeno ovaj broj mesta za ovoliki sastav Vlade, da vas podsetim da ste se prvo ogrešili o državotvornost naše države. Ovo nije sedma Vlada, ovo je 166 Vlada od obnove državnosti Srbije. Valjda bi trebalo da brojimo taj jedinstveni niz ako poštujemo našu državu, a ne da brojite od tog datuma koji vama odgovara.
Pod dva, preskočili ste neke činjenice da smo imali Vladu 2000. godine sa 36 ministara, a onda ste zaboravili da kažete da je Vlada Zorana Đinđića imala sedam potpredsednika, da je vaša Vlada 2008. godine imala 29 ministarstava. Ono što je mnogo važnije od toga, kažete kralj Aleksandar nije predvideo ovoliko mesta za članove Vlade. Ja sam siguran da kralj Aleksandar nije ni pomislio da će neko ko je srpskog imena i prezimena pokušati da spali i opljačka svu ovu Skupštinu. To je mnogo važnije od broja mesta za sedenje. Siguran sam da kralju Aleksandru, viteškom kralju Prvom Karađorđeviću nije palo na pamet da ono što je za njega predstavljao simbol pobede i ujedinjenja slovenskih naroda i velikog stradanja srpskog naroda u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu će nekom pasti na pamet da bi trebao biti zapaljen ili spaljen, ali dobro to govori o onima koji su to radili.
Kažete – otimanje za stolice i hoklice, pa ja sam siguran da polazite od sebe i od vaših koalicionih partnera, da ne ponavljam ono što je rekao Milenko koliko je kod vas dramaturgije kada se utvrđuje ko gde sedi u poslaničkim klupama. I da se nadovežem, juče ste ili neki od vas su rekli koliko nam treba vremena za izbor Vlade odnosno da predstavimo Vladu, pa vama treba mesec dana da napravite lokalne liste za izbore, ne Vladu države Srbije, nego lokalne liste, jer ne možete da se dogovorite kako brojite par, nepar i kako raspoređujete mandate, svi po dva, tri mandata pa nekako da se ugurate na tu listu koju ne znamo ko čini ili ne čini, ovi što bojkotuju i oni što ne bojkotuju i vi nama kažete da se mi otimamo za stolice. Vi pričate o preletačima, vi ste preletač, bili ste sa nama u koaliciji. Vi ste bili u koaliciji, bila Verica Kalanović sa nama vaša šefica, bila ministar, ja je sećam kao gradonačelnik Novog Sada, dolazila je.
Vi ste bili u koaliciji sa nama i vi ste se nudili da budete sa nama u vlasti 2016. godine. Evo i Gašića i Glišića, sa njima ste razgovarali. Evo dva svedoka prisutna, jedan je vaš zemljak, jedan ispred stranke kao izvršni predsednik izvršnog odbora, pregovarali sa vama da budete ministar poljoprivrede. I vama smeta što je sada Milica ili gospođa Macura u Vladi, pa vi ste u stvari zavidni što niste sa nama na ovim stolicama i hoklicama kad bolje zaključim, jer ste to hteli da budete još 2016. godine, kao što ste sa nama bili od 2012. do 2014. godine u Vladi.
Kažete - ništa nisam rekao u ekspozeu o mnogim temama, pa vi lično me niste slušali. Juče sam napomenuo da mi je jedan poslanik govorio da ubrzam kada sam govorio o Kosovu i Metohiji, vi ste mi rekli da preskočim to, da ne govorim i da ne čitam, da ubrzam, da skratim, da se ne ponavljam, da se ponavljam, da to nije važno, vi lično. Vi lično. Vi lično ste rekli da ne govorim o Kosovu i Metohiji toliko i da je to previše. Kažete - urušeno je zdravstvo i poljoprivreda, samo kad bi to mogli malo da nam konkretizujete kako je moguće da danas zdravstvo sa pet milijardi evra budžeta je urušeno naspram Ministarstva zdravlja, odnosno perioda kada je sektor zdravstva imao budžet od dve milijarde evra. Pa valjda je dve milijarde evra više i bolje nego pet milijardi evra, valjda su tada izgrađeni klinički centri, valjda su tada izgrađene bolnice koje su napravljene, valjda je tada rekonstruisan ovaj broj domova zdravlja u okviru primarne zdravstvene zaštite, valjda se toliko zapošljavalo u tom periodu da mi nismo mogli da nađemo na tržištu rada nove lekare i medicinske sestre, a preko 40 hiljada novozaposlenih lekara i medicinskih sestara i tehničara primljeno prethodnih godina. To je nešto sam i sinoć, odnosno juče rekao kao posebno važnu činjenicu.
Oko poljoprivrede imate vrlo jasan pokazatelj, budžet 42 milijarde i budžet 118 milijardi. Ne treba biti mnogo pametan, ne trebam dugo analizirati, sve stvari su jasne.
Napadate nas za privatizaciju banja, pa te banje su bile u stečaju iz perioda kada ste vodili državu. Taj privatni investitor je kupio iz stečajnog postupka i dovešće veliku internacionalnu kompaniju koja se bavi hotelijerstvom. Mislim da je to dobro za Srbiju, mislim da je to dobro za Srbiju i u geopolitičkim okolnostima. Ne mogu da verujem da vi nama kažete da nije dobro što se oporavlja, rekonstruiše i gradi banja koja je bila zatvorena i gurnuta u stečajni postupak, ali da smo trebali da okončamo stečajni postupak potpunom likvidacijom, ne izmirenjem dugova prema poveriocima i da uništimo Pčinjski kraj odnosno Vranje, onda bi to bio dokaz ne postojanja kako vi kažete korupcije. Baš naprotiv, mislim da je korupcija bila u onom periodu kada su sve te ustanove, kompanije, pa i banje gurane u stečajni postupak, odnosno potpuno urušavane, a gurane su u stečajni postupak da nikad ne bi naplatile svoja potraživanja. Baš zato je to i rađeno, kako bi ostali obespravljeni oni koji su imali pravedne, odnosno zakonita potraživanja.
Borbu protiv korupcije sam istakao precizno. Imate problem što je čovek desno od vas pravio neviđen skandal, naneo bruku i vašoj stranci, ali i celoj državi Srbiji, ali verovatno se on uzbudio kada je ta tema, ali je direktno bio pogođen baš to borbom protiv korupcije.
Beograd na vodi je projekat koji je razvio ne samo glavni grad, nego i Srbiju, otvorio novu perspektivu i mnogi vaši istomišljenici, saborci su najčešće prisutni, baš u Beogradu na vodi. Što od kupovine stanova do provođenja slobodnog vremena kojeg imate svakako na pretek u restoranima, kafićima koji postoje u Beogradu na vodi.
Rekli ste za firme u kojima je portfolio od milijardu dolara da nije nikakva kompanija, hajde nek vam to ostane na čast i nek se zabeleži da ste i to mogli da kažete.
Što se tiče zlata, da vas podsetim i to sam razgovarao i sa guvernerkom Tabaković i sa ministrom Malim, 2012. godine ste nam ostavili jednu tonu zlata. Danas Srbija ima 40,9 tona zlata. Zašto smo doneli u Švajcarsku? Pa onda zašto smo doneli iz Švajcarske? Pa doneli smo srpsko zlato u Srbiju zato što smo sagledali sve geopolitičke okolnosti i ono što nam se dešava i što hoćemo da naše zlato bude u našim trezorima, a ne u švajcarskim ili bilo koje druge države. Zato što nećemo da nam se desi da jednog dana neko možda proceni da treba to da nam zapleni, jer nismo izvršili, poslušali nečiju volju pa smo malo razmišljali strateški, pa smo se poveli računima odbrane i nacionalnih interesa države Srbije.
Ono što je najvažnije, sa jedne tone zlata mi danas imamo gotovo 41 tonu zlata. Ako se ne varam u vrednosti od 2,9 milijardi evra. To je najviše u istoriji od kada je obnovljena državnost Srbije, da imamo tu količinu zlata kao garant fiskalne, odnosno monetarne sigurnosti naše države.
Što se tiče nekog navodnog pisma, nikad potpisanog, nego navodno skinutog sa nečijeg kompjutera, gospodina Papića, ja vas molim da vaši mediji ili mediji koji vas na određen način podržavaju, pozovu Aleksandra Papića i pitaju ga da li je to njegovo pismo?
(Srđan Milivojević: Naravno da jeste.)
Ko je vama dao za pravo da vi govorite čije je to pismo ako onaj koga označavate kao autora kaže da to nije njegovo pismo? Samo mi pokažite potpis.
Inače, nakon tih vaših navoda policija je sprovela predistražne radnje i saslušala gospodina Papića, koji je decidno izjavio da to nije njegovo pismo.
Pozovite ga javno ili nam pokažite da je to potpisano. Ne možete vi da izvadite neki papir i podignete i da kažete – e, ovo je pismo. Pa, možda ja imam vaše pismo. Ko zna kakvih mi vaših pisama tako možemo da imamo.
Ja ne bih da vam ponavljam ovo što je gospodin Jovanov rekao oko vaših biznis poteza, oko vašeg vođenja opštine Trstenik, oko vašeg forsiranja „BOS Petrola“ i „BOS Construction“ za gasifikaciju opštine Trstenik, što je bio skandal nad skandalima. Ne bih ni da spominjem, malo mi je neprijatno kada pričamo o rodbinskim vezama i ono što ste radili sa vašim tastom, gospodinom Kneževićem, i kako ste tada upravljali „Prvom petoletkom“ i gde je tada bila „Prva petoletka“ i kolko je tada iznosila… Bila je živa? Danas je živa „Prva petoletka“, a vi ste je uništili, jer ste sa tastom nameštali poslove i pravili fingirane pravne ugovore, odnosno pravne poslove kako bi izvlačili za vas dobit, a štetu ostavljali državi.
Da ne spominjem, naravno, i firmu „Spasojević prevoz“, koja je sa tim nazivom ipak i ekspert za asfaltiranje puteva i uređenje atarskih staza, puteva. Baš je ta firma bila bogom dana, a vi ste mu im dali privilegovan položaj da ostvare ekstra profit iz opštine Trstenik, odnosno opštine Trstenik.
O tome vam je najbolje odgovorio u prošlom sazivu državni revizor kada je bio ovde i govorio o izveštaju. Detaljno vam je, bukvalno doslovce, faktografski precizno, vremenski određeno izneo kako ste i šta ste uradili u Trsteniku i kakvu ste štetu napravili, pre svega, za vaše sugrađane koji vam se naravno i dan danas zahvaljuju tako što neće da glasaju za vas i ne daju vam podršku, pošto vi držite predavanje o drugim gradovima, opštinama, a morate poći prvo od sebe.
Siniša Mali je odličan ministar finansija i ja sam veoma zadovoljan što je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija. Ako smem da kažem, biće moja desna ruka što se tiče i ekonomije, finansija, naravno uz ministarku privrede i neko ko će taj deo da prati i da pomaže razvoj sveukupne ekonomije države Srbije.
Siniša Mali je radio preko 20 godina u privatnom sektoru, od Amerike, Velike Britanije, Češke, pa i u Srbiji.
Ne znam šta je trebalo da se desi? Čovek valjda ne može da zaradi ni dinar u 20 godina i ponavljate po ko zna koji put dokazanu laž da čovek ima 28, ili koliko spominjete, stanova u Bugarskoj, da je dokazano u Bugarskoj da su falsifikovani potpisi, a čovek je uredno prijavio jedan stan.
Vama ništa ne vredi. Vama dođe Aleksandar Papić i kaže da to nije njegovo pismo. Ne, to je njegovo pismo, jer mi kažemo da je njegovo pismo. Vi kažete - Siniša Mali ima 28 stanova, bugarsko tužilaštvo dokaže da su falsifikovani potpisi, a vi kažete da nije ni to bitno, bitno je šta mi kažemo.
Vi kažete da je Milica prešla ili da je Tanja Macura došla. Pa, vi ste se nudili da budete pre njih deo koalicije sa SNS. Gurali ste se da budete sa nama na listi. Gurali ste se na ove hoklice, kako kažete za ove stolice. To je vaša politika za koju se zalažete, a pošto niste hteli da slušate ni o Kosovu, a bogami ni o borbi protiv korupcije, niste ni dostojni da o tome razgovarate. Da ste hteli da slušate, mogli ste danas otvoreno o tome da pričate. Ponovili ste gomilu laži, gomilu gluposti po ko zna koji put recikliranih, bez ikakvog smisla, bez ikakve logike, jednostavno, gledajući sebe u ekranu da li ste dovoljno dopadljivi i da li ćete dobiti neki glas više.
Trsteniku će trebati još dosta vremena da se oporavi od vas, a Bogu hvala, Srbija neće biti u toj neprilici da vi vodite bilo kakav resor, posebno ne resor poljoprivrede.