Hvala lepo, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče izvoza naoružanja i vojne opreme iz Srbije, pre svega, onoga što se proizvodi u grupaciji sistema odbrambene industrije ili kolokvijalno namenske industrije, Srbija, poštujući sopstvene akte i svoju politiku, nigde ne izvozi naoružanje i vojnu opremu gde je nedozvoljen krajnji korisnik ili ono što zovemo end user-om. Apsolutno ne izvozimo naoružanje i vojnu opremu ni za Ukrajinu, ni za Rusiju, a imamo pravo da izvozimo svima onima koji su legitimisani i legalni kao end user-i.
Naša namenska industrija mora da radi i da se razvija. Imamo pravo da prodajemo svoje proizvode kao i svi drugi. Ne radujemo se sukobu u Ukrajini, niti bilo kom drugom ratištu, ali niko ne može da kazni Srbiju da ne izvozi, zato što može da postoji sumnja gde će, šta i kako da završi.
Ja sam u neposrednom razgovoru i sa jednom i drugom stranom, kad kažem jedna strana je u širem kontekstu, jer zastupaju je veći broj država, ali i sa predstavnicima iz Ruske Federacije, više puta dao garancije da Srbija ne izvozi naoružanje i vojnu opremu koja se proizvodi kod nas na frontu.
Da li privatne kompanije kupuju na trećim tržištima i prodaju kompanijama u nekim drugim državama, to nije pitanje za Srbiju, to je nešto što je međunarodna trgovina. Za nas to može da bude interesantno obaveštajno, u smislu informacija, a ne u smislu zakonske zabrane ili regulative.
Tako da, mi nećemo prodavati nikome ko je učesnik u ratu i ne želimo da naše oružje bude korišćeno protiv i jedne i druge strane, ali ne želimo da budemo ni lažni moralisti. Mi proizvodimo naoružanje i vojnu opremu, a ona se koristi od strane vojske, ona se koristi za upotrebu i u ratnim sukobima. To jeste smisao naoružanja i vojne opreme. To nije muzejski eksponat. To nije nešto što treba da stoji u nekim galerijskim prostorima, nego nešto što koriste vojske, a vojske imaju različite namene.
Za ovog gospodina kojeg spominjete, ja ga nikad u životu nisam ni upoznao, ni video. Ono što mogu da vam kažem, sve što ste spomenuli nije vezano za državu Srbiju, odnosno za naš sistem odbrambeni, industrije, namenske industrije, a vidimo ovo kao veliku razvojnu šansu da razvijamo i da vratimo na noge i „Krušik“, posle onih udaraca koje je dobio pre tri godine, četiri, da vratimo i pojačamo rad i „Slobode“ u Čačku, da pomognemo, svakako, Zastavu oružje, Zastavu TERVO u Kragujevcu, da pomognemo FAP u Priboju, da čuvamo „Petoletku“ iz grada odakle i vi dolazite. Naravno, „Prvi partizan“ i sve one koje su, „Iskra Barič“, sve one koje su u sistemu grupacije odbrambene industrije.
Tako da, nemojte zameriti što naši radnici rade i što prodaju ono što proizvode i što postoji tržište koje traži proizvode, ne samo iz Srbije.
Vrlo važna stvar, postoje višegodišnji ugovori sa kompanijama iz drugih država, koji proizvode različite komponente, nešto proizvode naše kompanije, nešto proizvode kompanije iz drugih država. Mi ne možemo prekidati tu poslovnu saradnju koja traje godinama, zato što nam se čini da bi to mogao neko da zloupotrebi, već moramo da gledamo naše nacionalne interese, naše državne interese, pa i naše ekonomske interese.
Ponoviću stav Srbije, da želi da se odmah prekine sukob u Ukrajini kao bratoubilački rat dva slovenska pravoslavna naroda. To je sve što mogu da vam kažem.
Tako da, mi naše oružje i vojnu opremu ne prodajemo nijednoj strani u sukobu.

Hvala, gospodine predsedniče.
Upoznat sam sa problematikom, hajde tako da definišem, u „Zastava oružje“ vrlo složeno, višegodišnje, da ne kažem, višedecenijski problem koji sada kulminira i ne želim da Ministarstvo odbrane bude arbitar između nekih strana u „Zastavi oružje“. Nama je „Zastava oružje“ simbol namenske odbrambene industrije, simbol grada Kragujevca, svakako, i razgovaramo i sa gradonačelnikom vašeg grada, vašim naslednikom gospodinom Dašićem kako to da prevaziđemo.
Ono što se tiče broja odsutnih sa posla je podatak koji smo dobili od strane eksternih revizorskih kuća koje su izvršile procene ekonomskog stanja i finansijskog stanja u pet firmi namenske industrije, između ostalog i „Zastava oružje“ i zaista je poražavajući broj ljudi koji odsustvuje. Poražavajući broj struktura zaposlenih, pošto nam je struktura zaposlenih gotovo 50 plus godina, i to je ono što je isto ogroman problem.
Ja nemam nikakav ličan problem sa bilo kojim sindikatom, samo što sindikat mora da radi ono što je zadatak sindikata, a zadatak sindikata nije da vodi firmu i da određuje ko će biti direktor, nego da štiti prava zaposlenih radnika, da se bore za bolje uslove za rad, da se izbori za što bolji kolektivni ugovor. To je posao sindikata, a ne da sugeriše ili na ovaj ili onaj način vrši pritisak ko treba da bude na čelu neke kompanije.
Nema izabranog direktora, ali ima rukovodstva koji u ovom trenutku vode kompaniju. Očekujemo da se reši to pitanje oko rukovodstva, ali i oko Nadzornog odbora, kao što ste rekli, neoponiram, nego u tom delu sam saglasan.
Ono što je moja intimna zamerka i kao građanina, pa tek onda kao ministra, a to je da je neko pozivao na štrajk u Kragujevcu, u srcu naše Srbije, u Šumadiji, u slavnom Kragujevcu pozivao radnike na štrajk u momentu kada se nije znalo šta će se desiti na Kosovu i Metohiji. Govorim o poslednjim danima prošle godine. Ni kada smo mi imali razmeštene gotovo sve udarne jedinice Vojske Srbije uz kopnenu zonu bezbednosti, odnosno administrativnu liniju, kada su bile barikade od Srba na Kosovu i Metohiji, odnosno na severu Kosova i Metohije, kada se lomila sudbina gde idemo, u kom pravcu, pravcu političkog dijaloga ili ne daj Bože dalje eskalacije, neko se tada setio da poziva na radnička prava, na socijalnu pravdu i na okupljanje i na proteste.
To se ne radi u tim trenucima, a posebno se ne radi ako ste zaposleni u sistemu odbrambene industrije. To se ne radi. To je čin koji uništava odbrambene kapacitete. Zamislite da se država sprema, ne znajući hoće li Kurti napasti Srbe, hoće li doći do novih terorističkih napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, a neko kaže mi idemo u štrajk, nećemo puške da pravimo, nećemo pištolje da isporučimo, mi ćemo da štrajkujemo.
Sačekajte da prođe, pa onda otvorite socijalno-ekonomski dijalog. Niko ne beži od njega. Te stvari se ne rade. Tako da i vas koji dolazite iz grada Kragujevca, koji imate dugogodišnju političku karijeru, puno poznanstva, molim da isto utičete na to da se taj ambijent popravi, da se vrati dijalog kakav treba da bude između poslovodstva i zaposlenih, a evo da i vi pomognete da „Zastava“ isporuči ono što je ugovoreno pre više godina. Do dana današnjeg nisu isporučili nove puške Vojsci Srbije. Do dana današnjeg nisu isporučili nove pištolje koje smo ugovorili, koje je država platila, koje je država Srbija platila za našu vojsku. Govorim o novoj modularnoj pušci sa dva kalibra - 6,5 i 7,62 i govorim o pištoljima EZ-99. Oni nama na kašičicu to isporučuju, ali zato su im puna usta radničkih prava i socijalne nepravde ili pravde, kako god to da gledamo.
Svakako „Zastava oružje“ su simbol namenske industrije Srbije, grad Kragujevac kao centar sa viševekovnom tradicijom u tom segmentu i verujem da ćemo svi zajedno uspeti da unapredimo to poslovanje.
Vidite vaš kolega prethodno je imao primedbu da li nešto izvozimo. Vi imate primedbu da li se dovoljno ulaže. S pravom moramo da se opredelimo ili ćemo da ulažemo u odbrambenu industriju koja to mora negde da plasira, da prodaje ili ćemo da zatvorimo naše fabrike, a kažem mi nećemo ništa da izvezemo, jer je moguće da će to neko da upotrebi ili zloupotrebi. Nema tu zlatne sredine. Prosto je nemoguće naći i mislim da je bolje da rade fabrike namenske industrije, a mnogo toga ćemo morati da menjamo, ne mislim da imamo čarobni štapić i da će preko noći biti rešeno.
Ono što želim još jednom da vam kažem, kao garanciju, čuvaćemo „Zastavu oružje“, razvijaćemo „Zastavu TERVO“, da nam pravi složene borbene sisteme, terenska vozila i njih smo uključili kao deo procesa izgradnje ili opremanja vojske sa složenim borbenim sistemima i da pomognemo, ne samo Kragujevcu, ne samo zaposlenima nego celoj Srbiji, jer to ulaganje u odbrambenu industriju ima ozbiljan doprinos BDP, ne samo u brojčanom smislu, nego je učešće takvih proizvoda u BDP-u daleko složenije, da ne kažem fundamentalnije i bitnije.
Hvala vam na asistenciji. Verujem da je dobronamerno i da ćete pomoći, koliko god možete, sa vaše pozicije da zajednički rešavamo pitanje „Zastave oružje“.

Vrlo kratko.
Možda sam ostao neprecizan ili nedorečen. Nisam mislio da ste vi svakako pozivali, nego jedan od sindikata na protest, odnosno u štrajk ili za štrajk u tom trenutku kada je bila vrlo neizvesna ili napeta situacija u državi. Mislim da je to bilo najblaže rečeno, nekorektno, a mogao bih da upotrebim i neku težu reč.
Nisam nikoga blatio, naprotiv, samo sam rekao da svi moraju biti svesni svoje odgovornosti, da svako mora da preuzme deo toga. Da li je neko izabran na konkursu ili je postavljen, ne mislim da je ključno pitanje da li fabrika dobro radi. Ovi problemi su višegodišnji i višedecenijski, što ne znači da treba da se nastave ili da ne treba ih rešavati.
Koliko sutra, ali zaista koliko sutra mi imamo sastanak i sa Ministarstvom finansija i sa predstavnicima pet kompanija iz namenske industrije radi njihove dalje i stabilizacije i radi onoga što će biti dodatno uloženo u odbrambenu industriju Srbije. Doživeo sam da je vaša primedba, da kažem primereno, dobronamerna. Nadam se da nisam pogrešio.

Hvala lepo.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o izmeni i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane na multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, koji je izradilo Ministarstvo odbrane na osnovu Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, van granica Republike Srbije.
Razlozi za donošenje odluke o izmeni i dopunama Odluke o upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije sadržani su u potrebi omogućavanju učešća profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u operacijama koje nisu obuhvaćene važećom Odlukom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije iz 2019. godine.
Naime, nakon stupanja na snagu Odluke ukazala se potreba da pripadnici Vojske Srbije pored misija, operacija i humanitarnih operacija navedenih u toj Odluci učestvuju i u vojnoj misiji Evropske unije za obuku u Mozambiku, operaciji nezavisne međunarodne mirovne organizacije multinacionalne snage i posmatrači, na Sinejskom poluostrvu i u borbenoj grupi Evropske unije za upravljanje kriznim situacijama „HELBROK“.
Razlog za donošenje predložene odluke, posebno kada je u pitanju borbena grupa Evropske unije "HELBROK" sadržan je u potrebi brzog odlučivanja o angažovanju i razmeštanju snaga Vojske Srbije u kratkom roku, pet do 10 dana, a u skladu sa odredbama Zakona o upotrebi pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, te je neophodno blagovremeno obezbediti saglasnost Narodne skupštine.
Usvajanjem odluke obezbeđuje se pravni osnov i stiču se preduslovi za eventualno angažovanje, dok će se Republika Srbija izjasniti u vezi sa eventualnim naknadnim pozivom za angažovanje u skladu sa nacionalna pravnom regulativom i odredbama Tehničkog sporazuma o uspostavljanju multinacionalne borbene grupe EU.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama UN i EU predstavlja značajan element spoljne politike i konkretan doprinos očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti. Republika Srbija učešćem u multinacionalnim operacijama dokazuje da je aktivni činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, potvrđuje sopstveni ugled i jača poverenje u Vojsku Srbije u međunarodnom okruženju. Na ovaj način jača vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost.
Ministarstvo odbrane je u skladu sa raspoloživim kapacitetima i materijalno finansijskim sredstvima u 2023. godini planiralo nastavak angažovanja u četiri mirovne operacije UN: na Kipru, Republici Liban, na Bliskom Istoku i u Centralnoj Afričkoj Republici, kao i tri mirovne operacije EU: dve u Somaliji i jedna u Centralnoj Afričkoj Republici. Takođe, pored angažovanja Vojske Srbije planiran je i nastavak učešća pripadnika MUP u mirovnoj operaciji na Kipru, kao i pripadnika Ministarstva pravde u mirovnoj operaciji u Južnom Sudanu.
Pored navedenih multinacionalnih operacija pod okriljem UN i EU predložena odluka o izmenama i dopunama Odluke o upotrebi vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica naše države sadrži jednu misiju, to je vojna misija za obuku u Mozambiku, i jednu operaciju, Operacija nezavisne međunarodne mirovne organizacije – multinacionalne snage i posmatrači na Sinajskom poluostrvu, u kojima Vojska Srbije do sada nije učestvovala, kao i angažovanje u okviru borbene grupe EU za upravljanje kriznim situacijama, u kojima Vojska Srbije učestvuje periodičnu u skladu sa planovima o angažovanju snaga EU.
Vojna misija EU za obuku u Mozambiku uspostavljena je Odlukom Saveta za spoljne poslove EU u formatu šefova diplomatije 12. jula 2021. godine u Briselu. Mandat misije se periodično produžava, a obuhvata podizanje nivoa operativnih sposobnosti oružanih snaga Mozambika, uspostavljanje strukture za komandovanje i kontrolu, obuku pripadnika oružanih snaga Mozambika, rukovanjem vojnom opremom dostupnom nakon donacije EU i uspostavljanje sistema naučenih lekcija i najboljih praksi radi praćenja postignutih rezultata i napretka u obuci oružanih snaga Mozambika. Angažovanje pripadnika Vojske Srbije u Mozambiku doprinelo bi potpunoj integraciji Republike Srbije u zajedničku politiku i istovremeno doprinelo jačanju bezbednosnih kapaciteta na putu članstvu u EU. Planirano je angažovanje do dva pripadnika Vojske Srbije u zoni operacije na godišnjem nivou na dužnosti štabnog oficira.
Operacija nezavisna međunarodne mirovne organizacije – Multinacionalne snage i posmatrači na Sinajskom poluostrvu je uspostavljena protokolom Mirovnog sporazuma između Egipta, Izraela i SAD iz 1981. godine. Predlog za angažovanje vojske Srbije u skladu sa Zakonom odbrane i Zakonom upotrebe pripadnika vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.
Angažovanje na Sinajskom poluostrvu Vojska Srbije bi nastavila tradiciju oružanih snaga nekadašnje Jugoslavije koja je otpočela učešće u mirovnim operacijama EU na Sinaju davne 1956. godine. Za ukupno 11 godina angažovanja izvršene su 22 rotacije u kojima je učestvovalo više od 14.000 lica.
Tokom 2023. godine planirano je angažovanje 10 pripadnika Vojske Srbije, roda inženjerije na zadacima izgradnje infrastrukture u bazama u zoni operacije. Takođe, predmetno angažovanje predstavljalo bi nastavak saradnje sa oružanim snagama SAD koja već nekoliko godina kroz program globalne inicijative za mirovne operacije sprovodimo i, naravno, dobijanje nove donacije od pet miliona i tri stotine hiljada američkih dolara kojima se podižu kapaciteti jedinica inženjerije Vojske Srbije.
Koncept borbene grupe EU za upravljanje kriznim situacijama uspostavljen je sa ciljem angažovanja u slučaju postojanja krizne situacije ili potrebe za brzim angažovanjem i razmeštanjem trupa. Takođe, angažovanje borbene grupe moglo bi biti pokrenuto i kao odgovor na zahtev UN usvajanjem odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti.
Republika Srbija je u martu 2012. godine dobila status kandidata za članstvo u EU i započela integraciju u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike čiji deo su borbene grupe EU.
Borbena grupa EU Helbruk koju čine Bugarska, Rumunija, Kipar, Grčka i Ukrajina osnovane su potpisivanjem tehničkog sporazuma 2006. godine. Na izraženu nameru naše strane za učešće Vojske Srbije u borbenoj grupi Helbruk, koji predvodi Grčka, sve države članice ove grupe dale su pozitivan stav. Nota o pristupanju navedenom tehničkom sporazumu potpisana je 2016. godine, a Republika Srbija je postala punopravna članica ove grupe 2017. godine.
Imajući u vidu da je period pripravnosti za angažovanje borbenih grupa EU zasnovan na rotirajućem principu i unapred definisanom planu deklarisane jedinice Vojske Srbije, a radi se o vodu Vojne policije, tim za civilno-vojnu saradnju do pet štabnih oficira je nacionalni element za podršku će biti u pripravnosti u okviru borbene grupe Helbruk tokom 2023. godine. Vojna neutralnost Republike Srbije nije prepreka niti ugrožena angažovanjem u okviru koncepta borbenih grupa EU.
Donošenjem odluke o izmena i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije bio bi omogućen nastavak redovnih aktivnosti koje podrazumevaju planiranje, pripreme i operacionalizaciju učešća Vojske Srbije u okviru koncepata borbenih grupa.
U skladu sa navedenim, učešće pripadnika Vojske Srbije u novopredloženim misijama bio bi povećan ukupan broj lica koji se tokom jedne kalendarske godine upućuje u multinacionalne operacije. Naime, dosadašnje godišnje angažovanje predviđalo je učešće do sedamsto lica, a navedenim izmenama omogućava se angažovanje do osamsto stotina lica.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštujući koncept rodne ravnopravnosti hteo bih da istaknem da Ministarstvo odbrane posebnu pažnju pridaje povećanju broja angažovanih žena u multinacionalnim operacijama. Od pet hiljada 466 angažovanih pripadnika Vojske Srbije u periodu od 2002. godine do 2022. godine, 604 su bile žene, što čini 11.5%. Trenutno, ukupno sedam multinacionalnih operacija UN i EU, učestvujemo sa 282 pripadnika, od čega su 32 pripadnice ženskog pola. Na osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, za troškove učešća pripadnika Vojske Republike Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2023. godini, odobrena su finansijska sredstava u iznosu od milijardu i 506 miliona dinara 878 hiljada dinara. Finansijska sredstava su u celosti obezbeđuju iz opštih prihoda i primanja budžeta Republike Srbije u okviru razdela Ministarstva odbrane, kao i uplate finansijskih sredstava od strane UN na ime nadoknade za angažovanje pripadnika Vojske Srbije i sredstava tehnike u multinacionalnim operacijama koje iznose 513 miliona dinara.
Pravni osnov za donošenje odluke o izmeni i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granice Republike Srbije sadržan je u Ustavu Republike Srbije, Zakonu o Narodnoj skupštini i Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije kojom je propisano da Narodna skupština donosi opšta akta iz nadležnosti Republike Srbije, odnosno odluku o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.
Pored navedenog, a u odnosu na ustavni osnov za donošenje odluke o izmenama i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije ukazujem na odredbu člana 140. Ustava kojim je utvrđeno da se Vojska Srbije može angažovati van granica Republike Srbije, odnosno člana 8. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije kojom je propisano da Narodna skupština odlučuje o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.
Gospodine predsedniče, Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, shodno svemu navedenom, predlažem da Narodna skupština donese odluku o izmenama i dopunama odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Hvala lepo.

Hvala lepo, gospodine predsedniče.
Solidarišući se i saosećajući se sa empatijama i ukrajinskog i ruskog naroda i razumejući sve razmere strahote i stradanja, sve ono što radimo za Vojsku Srbije, radimo da ne bi mi sebi ili neko drugi nama držao minut ćutanja.
Naoružavajući i jačajući Vojsku Srbije, jačajući ukupne odbrambene kapacitete činimo i šaljemo signal da nismo džak za udaranje i da oni koji nisu dobronamerni prema nama, a nisu svi dobronamerni, ne pomisle da nešto urade slično nama ili da nam se desi nešto što nam se nažalost dešavalo 90-ih godina. Time što kupujemo novo naoružanje i vojnu opremu, time što imamo nadam se i veći broj pripadnika Vojske Srbije da ćemo imati, time što im se vraća status u društvu kakvo moraju da imaju oficiri vojske i podoficiri, ali pripadnici vojske, ne zveckamo oružjem, nego se ponašamo kao ozbiljna i odgovorna država pošto je vojska jedan od atributa državnosti.
Ponosan sam što je zahvaljujući odgovornoj politici i predsednika Republike i Vlade i u prošlom i u ovom sazivu država Srbija je u stanju da više izdvaja za vojni budžet ne zato što se sprema za rat, nego zato što čuva slobodu i mir.
Ovi izdaci su bili nezamislivi za period, koji je bogu hvala, i za nas, a danas vojni budžet dobija onu srazmeru kakav treba da ima i koji je normalan za okolnosti kakve nas okružuju.
Ne znam šta vas kvalifikuje da kažete da su to besmislice što kupujemo, pošto to što se kupuje naoružanje i vojne opreme procenjuju stručnjaci, a ne političari ili politikanti. Postoje stručnjaci koji kažu šta je potrebno imajući u vidu i formacije vojske, njene potrebe, stanje resursa, ali procenjujući i rizike, izazove i pretnje s kojima je naša država suočena.
Ako želite da vodimo neodgovornu politiku, da se pravimo da niko nikom ne želi da naudi ili da nema izazova rizika i pretnji ili da se niko u svetu ne naoružava a da mi treba da se potpuno razoružamo i da da ugasimo vojsku, onda moraju građani birati predstavnike koji vode takvu politiku.
Ono što vam ne dozvoljavam apsolutno poštujući da svako ima pravo na svoj stav i pre svega da diskutuje, ne dozvoljavam da se baca ljaga na Vojsku Srbije jer je Vojska Srbije na braniku otadžbine uvek i svuda gde je najteže i da naučite da Vojska Srbije nije zadužena za elementarne nepogode, a uvek je pomagala građanima, kad god je bilo i to potrebe. To je odavno izdvojeno i pripada Sektoru za vanredne situacije, odnosno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a Vojska Srbije ima taj treći nivo misije ili treću misiju, a to je saradnja sa civilnim organima vlasti, odnosno pomoć stanovništvu na ponos svih nas.
Nego da svi zajedno radimo da se vrati status i pozicija Vojske kakvu treba da ima, da bude ponos i čast za porodice čija deca idu na vojne škole i vojne akademije, da bude ponos da nosi oficirsku uniformu, da bude na ponos svih nas što im rastu plate, da se ponosimo kad vidimo postrojene jedinice koje čuvaju i mir i slobodu i da kupujemo najozbiljnije i najubojitije oružje koje je nama dostupno, koje možemo sebi da priuštimo.
Dronovi kamikaze za koga su namenjeni - nadam se, daće bog da ih nikad ne upotrebimo. Ako bude bilo prilike i neprilike upotrebićemo ih protiv onih koji napadaju otadžbinu Srbiju. To mora da bude svima jasno i zato se naoružavamo i zato jačamo Vojsku Srbije. Hvala vam lepo.

Gospodine predsedniče, u prethodnim izlaganjima čuli smo potpuno suprotne kritike na istu politiku. Za jedne, Srbija trenutno vodi neku svađalačku, da ne kažem remetilačku politiku na Balkanu, ne razume podizanje novih gvozdenih zavesa, propušta istorijske šanse da se opredeli za jedne, ali direktno protiv nekih drugih, da praktično zauzme mesta u rovovima gde se puca na one druge i da samo od neke naše dobre volje zavisi trajan mir na Balkanu, ali, eto, mi nikako, zaboga, da se dozovemo pameti pa da prihvatimo tu realnost koja nas okružuje i da se probudimo i osvestimo.
Sve sam razumeo i o oko zajednice srpskih opština, razumeo sam oko principa, razumeo sam oko autonomije Srpske pravoslavne crkve, razumeo sam i oko tzv. nekog veta, samo nisam razumeo a kakav je status Kosova i Metohije. Samo taj deo, taj ključni deo niste spomenuli i to ste vešto izbegli da kažete, sve ostalo ste nabrajali. Sve što je milozvučno, to ste rekli, samo niste rekli a koja je vaša politika, kakav je status Kosova i Metohije. Meni niste rekli. Sve drugo ste rekli, samo to niste rekli.
Što se ove druge politike tiče i napada, hajde da kažem, sa desne strane, redom, što se tiče učešća u misijama pod patronatom ili pokroviteljstvom EU, smatramo da je to nešto što proizilazi iz Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, odnosno iz statusa kandidata koji Srbija ima na putu ka EU. Smatramo da time Srbija jača svoje diplomatske i političke pozicije. Smatramo da za ne nešto što je teško i remeti bilo koga trećega ili ugrožava nekoga, mi dobijamo određene političke benefite i da je to naš nacionalni interes, da participiramo tamo gde nismo protiv nekoga, nego smo za mir i čuvanje mira za građane koji tamo žive.
Rekao bih da srpski narod i građani Srbije najbolje znaju koliko je važan mir i koliko znače oni koji donose mir, a ne koji prave haos i ratove.
Što se tiče Mozambika, pošto ste to konkretno naveli i rekli da tamo učestvujemo u ratnim operacijama, borbenim dejstvima, ne, ne učestvujemo, pošto ću vam ponoviti ono što piše, da dajemo dva štabna oficira na jedno mesto, znači da se rotiraju svakih šest meseci po jedan štabni oficir, a da je misija u Mozambiku obuka oružanih snaga te suverene države.
E, sad, ako će taj jedan srpski oficir da napravi tamo čudo i da učestvuje u borbenim dejstvima, onda mi nismo očigledno svi dobro razumeli, samo ste vi dobro razumeli.
Što se tiče broja ukupnog, eventualnog broja do kojeg može da participira Vojska Srbije u toku 2023. godine u mirovnim misijama, on je za 100 povećan u odnosu na prošlu godinu, a govorimo o sedam misija, od toga su četiri pod patronatom, odnosno pokroviteljstvom UN.
Da vam kažem, gde god učestvuje srpski vojnik ili pripadnici Vojske Srbije, tamo su domaćini zadovoljni i zahvalni, jer cene da naši vojnici pomažu očuvanju mira na tim teritorijama. I to je na ponos cele države, rekao bih, to je na ponos svih nas.
Da li imamo dovoljno vojnika? Voleo bih, verujem i svi vi, da ih imamo mnogo više, ali ih imamo više nego što smo ih imali prethodnih godina i nadam se da ćemo ih imati vrlo brzo više i nadam se da ćemo imati ekonomske snage, političke mudrosti da snažimo privredno, ekonomski, finansijski, da možemo više da ulažemo u Vojsku i u njihov materijalni položaj.
Ne bežim ni od rasprave, kada za to dođe, oko obaveznog služenja vojnog roka, odnosno vraćanja. Nikad nisam o tome ćutao. I kada se o tome bude politički diskutovalo, vrlo rado ću reći ono što sam već više puta rekao, ali to je stvar pre svega stručne, a onda političke procene, odnosno odluke.
Što se tiče moje izjave jutros, da, tačno je da sam rekao kako ste rekli, ali moramo sada to vratiti u kontekst, a ne samo izvući par rečenica. Da, ja sam gotovo siguran da nećemo ne 27. februara tekuće godine, nego bilo kog narednog datuma, nažalost, u skorijoj budućnosti, čuti ono što bi naše srce i duša želeli da čuju, da nećemo čuti da nam oni žele dobrodošlicu u Prizren i Đakovicu, da ne žele da vide našu vojsku na toj teritoriji, da ne žele da vide prisustvo Srbije na prostoru KiM. Pa, nemojte reći da sam sad ja rekao nešto što do sada nismo čuli, znali ili razumeli da je to kontekst koji nas, nažalost, okružuje. Ali, nisam rekao i apsolutno stojim kod toga, da neće doći do bilo kakve kapitulacije i potpisivanja priznanja nezavisnosti Kosova ili ulaska KiM u UN.
Da vam tu ne bih ostavio bilo kakvu dilemu, za mene su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, a vladam se i realnim činjenicama, jer dobar deo onoga što nas okružuje, političke zajednice, vidi KiM, nažalost, kao nezavisnu državu i smatraju da stvari tako treba definisati.
Ovaj sukob u Ukrajini nam otežava, komplikuje stvari i izlaže nas još većem pritisku upravo po pitanju Kosova i Metohije.
Još jednom da se vratim oko misija pod pokroviteljstvom Evropske unije. Ima borbena grupa "Helbrok". Interesantno je da se Ukrajina se povukla iz te borbene grupe, a ostale članice, sve sem jedne, su nepriznavači tzv. nezavisnosti Kosova i Metohije. Mislimo da je to i prirodno političko i bezbednosno okruženje Republike Srbije i da mi ne možemo da imamo štete kada participiramo u takvoj organizaciji, ali i pre svake eventualne aktivnosti te grupe mora da se donese ponovna konvalidacija, odnosno konfirmacija od strane nadležnih državnih organa.
Vojska Srbije se ne sprema da puca na bilo koju treću stranu, ne sprema se da ratuje u inostranstvu, a naoružava se da brani svoju otadžbinu ako je neko bude dirao. Apsolutno da. Volim kad su ovi nervozni zato što kupujemo dronove kamikaze ili što ćemo da imamo 5.000 specijalaca. Meni je to najlepše ali racionalno gledano i najtužnije zato što ne mogu da racionalno objasnim bilo kome kako neko ko je državljanin ove države se ne raduje da mu jača njegova vojska, a to nije vojska neke administracije ili neke politike, to je vojska ove države, svih građana, a ja nigde nisam spomenuo da ćemo da pucamo na NATO pakt kako ste prepoznali NATO pakt da je meta za dronove kamikaze. To je interesantno, vi koji ste zastupali tvrdo stavove, što je vaše političko pravo, baš vidite da je NATO pakt meta za te dronove ubice.
Ponavljam struka procenjuje šta nam treba od naoružanja i vojne opreme, a mi se naoružavamo u skladu sa procenom rizika i izazova i opasnosti koje prete našoj državi i zato se rade ozbiljne studije i analize, a to vam sledi struka, a i politika. Samo neozbiljne države mogu da kažu da se ništa ne dešava ili da se niko ne naoružava, nego kad nam pričate o miru u regionu možda da nam pojasnite zašto Hrvatska kupuje ofanzivno naoružanje, koja je tačna opasnost recimo za Hrvatsku ili mi treba da se pravimo da se to ne dešava ili da se pravimo da nema kontribucije određenih članica NATO pakta u transformaciji kosovskih snaga bezbednosti u kosovske oružane snage i da, recimo, oni kupuju ofanzivne dronove i da to nije opasno za našu državu.
Nekako mi bi da se pomirimo, nego neće svi da se pomire sa nama dok ne budemo poniženi o pobeđeni. Kad bi mogli samo da nađemo negde neku sredinu puta bilo bi idealno, a da Srbija ne bude stalno ponižena.
(Nebojša Zelenović: Dao sam vam rešenje.)
Dali ste mi rešenje? Pa propustili ste to rešenje do 2012. godine. Tad kada ste nas branili gubili smo ne 3:0, nego 5:0, golman nam je dobio crveni karton, a trenera smo oterali, eto tako smo igrali. Samo nemojte opet da nas branite tako kako ste nas branili, pošto smo Vojsku uništavali, topili tenkove i ostalo naoružanje, stideli se svoje vojske, predali sve one koji su ratovali ili u Hag ili penzionisali, odrekli ih se, bežali od priče o Košarama, Paštriku, Juniku i ostalim bitkama, 1998. godinu nismo smeli da spomenemo, a Oluja je bila dan kada se mažemo faktorom plus 30 ili plus 50 na hrvatskom primorju, jer što bi se podsetili da je 250 hiljada Krajišnika tada proterano.
Što se tiče odgovornosti, iz nekih prethodnih režima, odgovornih ljudi ili ljudi koji su vršili određene pozicije, kad god je neko procesuiran, a ima ih i u skupštinskim klupama uvek je bio isti narativ da je to obračun sa političkim neistomišljenicima i da se režim obračunava sa onima koji ne misle isto, a danas nam se spočitava kako niko nije odgovarao za to što se dešavalo u ranijem periodu, a to nije pitanje za politiku. To je pitanje za sud. To je pitanje za tužilaštvo. To jeste pitanje koje oni duguju svima nama, jer ta njihova nezavisnost nije nezavisnost od istine i objektivnosti i svakako nije nezavisnost i samostalnost od građana.
To je moj stav. Verovatno se poverenici, zaštitnici neće složiti sa mnom, ali mislim da to pitanje treba biti upućeno tužiocima i sudijama – zašto nešto nije procesuirano do kraja. To nije pitanje za izvršnu vlast i politiku a, podsetiću vas, svaki put kada je neko eventualno bio pozvan na odgovornost, njega procesuiraju, zatvaraju, hapse, optužuju, samo zato što je drugačije politike, samo zato što je drugačije politike.
Da ne dužim više i da još jednom ponovim, da, biće teško, ne u ponedeljak, nego svakog ponedeljka i utorka i narednih dana, jer nam je okruženje takvo i nije dobro da zabijemo glavu kao noj u pesak, nego da gledamo kako da preteknemo, kako da jačamo, da malo budemo mudri, da malo vidimo kuda i kako ćemo, da ne pokazujemo unapred sve karte, da ne mislimo da je to deo demokratije da mi pokažemo sve strateške pozicije Srbije, jer onda ne znam šta ćemo dobiti, materijal za novu raspravu, nego da ostavimo prostora i za politiku, odnosno diplomatiju i za povlačenje određenih poteza u zavisnosti od razvoja situacije, a ne da unapred, potpuno ogolimo sve naše pozicije, jer to niko ne radi. Niko ne radi kad ide u borbu, a pre svega kada ide u političku borbu.
Još jednom da ne ostavim tu ni milimetar prostora – Srbija neće potpisati kapitulaciju, nećemo priznati Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu i nećemo prihvatiti da budu članica UN, a srpsku vojsku ćemo ojačati. Hvala vam puno.

Hvala, predsedniče.
I dalje nisam čuo, kako vidite status Kosova i Metohije, opet ste to, naravno, vešto preskočili. Niste rekli.
(Nebojša Zelenović: Hoću.)
Ne znam šta hoćete, mogli ste dva puta već da kažete, ne treba vam više od pola minuta da to izgovorite.
Što se tiče kolektivne bezbednosti, ja sam vam danas ispred Ministarstva odbrane upravo predlagao izmene i dopune koje se tiču kolektivne bezbednosti, jer učestvujemo u borbenoj grupi „Helbrok“, gde su regionalne zemlje kontributori, odnosno učesnici, zar nije to najbolji primer kolektivne bezbednosti, bez članstva u nekoj vojnoj alijansi?
Ako ste i dalje na tom političkom fonu, onda očekujem da glasate za ovu izmenu zakona o angažovanju naših oružanih snaga van granica Republike Srbije, jer to jeste deo kolektivne bezbednosti o kojoj ste vi rekli da bi bilo idealno da u praksi primenimo. Evo praktičnog primera.
Evo, mi smo za ovu godinu predviđeni da smo deo angažovanih snaga u okviru te grupe, borbene grupe „Helbrok“, na kolektivno regionalnom principu.
Što se tiče kuknjava, ja nigde nisam kukao, nisam nigde ni prizivao neku zlu sudbinu ili jadikovao. Rekao sam samo da je politička realnost takva kava jeste, da veći deo sveta ne priznaje KiM kao nezavisnu državu, ali da ogromna većina onih koji nas okružuju priznaju KiM kao nezavisnu državu i da mi moramo sve to da uzmemo u obzir kada donosimo političke procene, odluke i kada pravimo neke, da kažem, projekcije šta ćemo dalje da radimo bilo bi neozbiljno da mi to ne sagledavamo. To ne znači da menjamo političke pozicije, to ne znači da odustajemo od državnih interesa ili očuvanja držanih nacionalnih interesa, samo se vladamo time.
Da vam kažem, sada vama, da je možda vreme da budemo malo mudri. Videli smo da neki nešto klimaju glavom, pa to nikada ne realizuju, pa malo i mi da razmišljamo da ne štrčimo uvek, da ne nastradamo uvek, da ne poginemo, da nam malo prođe dima kroz odžak, što je govorio Miloš Obrenović, Miloš Veliki, da se malo skućimo, da ojačamo, da radimo svaki dan na sebi, a ne samo da proglašavamo da je sada sudnji dan, gde mi moramo da izađemo na branik istine celokupnog sveta, nego malo da se sklonimo sa te vetrometine. To ne znači da smo kukavice i da nemamo stav. To ne znači da smo obeshrabreni, da smo bez razmišljanja i bez emocija, nego samo da se vladamo realnošću i da pokušavamo da sačuvamo i državu i narod, da sačuvamo i Srbe, to malo nažalost, Srba na KiM, koji su preostali, a dok je njih ima i Srbije na KiM.
Da ne prejudiciramo mi šta će biti u ponedeljak, nego da se borimo politički svi zajedno, svako sa svoje pozicije i svoje politike, ali da gledamo kako da državu sačuvamo i da kada se razlikujemo po nekim pitanjima ne razlikujemo se po pitanju očuvanja države i državnih interesa.
Neko je od opozicionih poslanika na nekoj od prethodnih sednica rekao da je i opozicija deo sistema. To vam je vaša koleginica gospođa Raguš lepo rekla - i opozicija je deo države i neodgovorne izjave i te kako mogu da oštete ili ugroze državne interese.
Da ne idemo mi unapred, jedni kažu - idete da nas svađate sa svetom, a drugi udaraju u fanfare - kapitulacija u ponedeljak. Hajde da sačekamo ljudi. Čekate, nemojte unapred sve da radimo već. Nije počela utakmica, jedni su da se predamo, drugi su da i ne igramo utakmicu, a teći da odmah udarimo protivnika. Hajde da se malo razvije igra, da vidimo kuda ćemo, kako ćemo. Hoćemo da igramo na petoparcu, na petoparcu igramo. Znaju ljudi koji vole mali fudbal šta to znači. Nema baš mnogo manevarskog prostora, ali nemojte još ni to malo što imamo da i to probamo poništimo, da kažemo ni to nam ne treba.
Ko će sa kim imati problema u ponedeljak, ja sam rekao ono što jeste politika Srbije. Rekao sam kako ja razmišljam i politički i emotivno, ne bežim od toga. Verujem da je predsednik Vučić upravo vodio tu politiku prethodnih 10, odnosno 11 godina i verujem u njega i verujem da će u ponedeljak na najbolji mogući način štititi državne i nacionalne interese.
Mnogo je lako kad smo mi ovde sami sa sobom da raspravljamo i sve ovo kažemo, a mnogo je teško to reći u Briselu ili Vašingtonu, ili ne znam ni ja gde, gde svi ostali imaju, ili ogromna većina njih, ima drugačiji stav, a mi nismo izolovano ostrvo, ne možemo da kažemo nećemo više ni sa kim da pričamo, da komuniciramo, ne želimo da sarađujemo, ne želimo da imamo nove investicije.
Što se tiče investicija, digresija, daj bože da nam privrednici domaći rastu i da imaju takve komintente i takve poslove da mogu da povlače više subvencija. Sve države daju subvencije za investicije. Spomenuli ste neke investitore koji su otišli, ti su dolazili u periodu ovih koji sede sa vaše desne strane. Istekli rokovi za koliko su bili obavezani da rade u Srbiji. To je kapitalizam.
Da vas podsetim, građani Srbije su se opredelili za kapitalizam 5. oktobra 2000. godine. Tada su se građani Srbije na ovakav ili onakav način odlučili za kapitalizam. Kapitalizam ima svoje zakonomernosti. Država treba da ih naravno konfiguriše, uređuje, ali kapitalizam ima svoja pravila i ima svoje ulazne, izlazne podatke, i nema tu nikakve mistifikacije.
Nema države gde se ne dešava otvaranje, nažalost i gašenje nekih kompanija. To se svuda dešava. Pratite samo šta će se dešavati u Evropi i kakvo će biti kretanje ka Aziji oko kompanija i kako će Evropa morati time da se brani.
Pogledajte američki paket pomoći domaćoj privredi i investicijama i novim investicijama i stranim investicijama u SAD. Svi se brane. Brane svoju ekonomiju. Znate taj Kontinental nemački, koji je juče otvoren u Novom Sadu, on će direktno uticati na BDP Srbije, pa će uticati na trgovinski balans, pa ćemo iz tog poreza da asfaltiramo ulice, ulažemo u vojsku, gradimo školu, gradimo bolnice. Još veći impakt ima naše ulaganje u odbrambenu industriju. Tek je to korist za BDP, odnosno, ono što se proizvede u jednoj državi po najosetljivijem pitanju, a direktno sa ekonomskim impaktom, odnosno na uticaj na ekonomiju države Srbije i zato su to značajna ulaganja.
Ne mogu da razumem da neko kritikuje što smo mi došli na gotovo 2,5% BDP za ulaganje u sistem odbrane, odnosno za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije. Pa to je valjda na ponos svih nas. To je valjda na ponos svih nas. Znate li šta to znači za Valjevo, za Čačak, za Užice, za Lučane, za Kragujevac, za Trstenik, za Priboj i svuda gde imamo namensku, Kuršumliju. Puziće, odnosno Požegu, Veliku Planu, gde god imamo fabrike, gde god da imamo neki pogon, gde god da imamo neko radno mesto? Valjda treba da nas raduje to što ćemo vanbudžetski investirati gotovo 500 miliona evra. Pa to je valjda nešto što je na ponos ove države.
Nego, da mi budemo mudri, da se ne stidimo ljubavi prema našoj otadžbini i svom narodu i svim građanima i prema svim građanima naše države, da čuvamo Srbiju, da ne štrčimo, da nas ne pogodi prvi metak ili ne pokosi prva sablja, da malo preteknemo, da ojačamo ako bog da i da čuvamo našu državu Srbiju. To je politika kakvu Srbija treba da vodi i ja sam siguran da takvu politiku upravo vodi Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala lepo, predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da sam vam nedostajao ovih pet minuta. I vi ste nama nedostajali ceo dan, ali ne bi to spomenuo da me vi niste dva puta pitali gde sam bio pet minuta odsutan, dok ste vi bili više od pet sati odsutni, što je vaše pravo, naravno, a vi ćete odgovoriti svojim biračima zašto i kako ste radili i zastupali one koji su vas birali.
Apsolutno je netačno da idemo u neke ratove i da učestvujemo u bilo kakvim borbama. Apsolutno je bitno da li ide jedan ili dva oficira ili da ide bataljon. Ja mogu da vam prihvatim kao olakšavajuću okolnost da niste odslužili vojsku, da se niste bavili vojnom doktrinom i da ne vidite razliku između jednog štabnog oficira i jednog bataljona, a ogromna je razlika, ne samo u broju, nego i u koncepciji.
Mogu da vam pročitam i zvaničan naziv misije u Mozambiku, pa da vidite da li je to borbena grupa kako ste rekli. Naziv je „Vojna misija EU za obuku u Mozambiku“ – „European union training mission in Mozambique“, zvaničan naziv, sa jednim, odnosno dva oficira, štabna oficira koji se rotiraju na svakih šest meseci.
Što se tiče kopnenih, odnosno koncepta borbenih grupa EU, to je „Helbrok“ za upravljanje kriznim situacijama. Ponavljam, sem Bugarske, sve države koje učestvuju su ne priznavači tzv. nezavisnosti Kosova i siguran sam, vašem srcu milo i drago, većinski pravoslavne države, ali vrlo bitan momenat što se tiče te koncepcije, odnosno tog projekta saradnje, a ovde smo bili kritikovani, odnosno predloženo je da treba da idemo u regionalnu bezbednosnu saradnju, pa evo prilike da sarađujemo sa Rumunijom, Bugarskom, Grčkom, Kiprom i Severnom Makedonijom. Severna Makedonija još nije postala članica.
„Helbrok“ grupa, da naše snage, srpske snage opredeljene za učešće u ovoj borbenoj grupi ne idu nigde van granica Srbije. One se nalaze u stanju pripravnosti na teritoriji Srbije unutar postojećeg komandnog lanca Vojske Srbije. U slučaju eventualne odluke o angažovanju borbenih grupa od strane EU, konačnu odluku daju državni organi Republike Srbije u skladu sa postojećim zakonskim rešenjima. Znači, ni jedan pripadnik Vojske Srbije u okviru projekta „Helbrok“ ne napušta teritoriju Republike Srbije. Čak i da EU donese odluku da se ta borbena grupa negde angažuje, da bi se naši vojnici, da bi se pripadnici Vojske Srbije aktivirali mora da prođu sve procedure u skladu sa našim nacionalnim zakonodavstvom, odnosno lancem komandovanja i odlučivanja.
Ja vam sada kažem, dok je ove Vlade i dok je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i dok ja radim ovaj posao, sigurno naša Vojska neće ići na ukrajinski font ni sa jedne ni sa druge strane, jer mi to nikada u istoriji nismo radili, niti smo se tako ponašali. Mi znamo šta znači stradanje i šta znače ratovi i šta znači kada ginete i kada gubite ljude, kada stradaju i civili, ali i vojnici.
Rekli ste - ne idu u ratove deca. To znate u kom se kontekstu spominje. Mladići idu, najčešće mladi ljudi, ali i to su nečija deca, i to su nečiji sinovi, braća, muževi, prijatelji, kumovi, komšije. Nisam video da oni koji nas pozivaju da treba da budemo hrabri i odvažni su, recimo, na konkretnom, ličnom primeru pokazali da su spremni da izdvoje šest meseci za svoju državu, pa da se jave na dobrovoljno služenje vojnog roka i, evo, sada konkurs za specijalne jedinice. Idealna prilika za sve one koji misle da treba Srbija dodatno da jača bezbednosno, ja verujem u to, da se jave i da se stave na raspolaganje svoje otadžbine, a ne da budu, kao što predsednik Republike govori, dobrovoljni davaoci tuđe krvi, i da su spremni da ratuju do poslednjeg, ali tuđeg sina.
Spomenuli ste da ne bude kao u Briselu, ono što nas čega, odnosno vezano za Briselski sporazum, ono što nas čeka u ponedeljak i narednih dana, ali samo nemojte da nam se desi kao sa Z4 ili Rambujeom, pa da posle stradamo i da promašimo određene istorijske okolnosti. Iako niko nije bio zadivljen ni jednim od tih predloga i sporazuma, ali smo nakon toga prolazili samo gore, a ne bolje. Da smo prošli bolje, danas ne bi pričali o ovome.
Kažete da se ne priča o tome. Imali ste dva dana sa predsednikom Republike ovde raspravu od preko 12 sati po danu. Prenosili svi mediji i uživo i izveštavali. Kako to niste mogli da pričate? Vi sada opet reciklirate temu Kosova i Metohije verovatno očekujući, pošto nije tu predsednik Republike, biće lakše, moći ćemo lakše da izdominiramo. Nisam ja kriv što ste upropastili šansu i što ste pravili one performanse nasilja i upropastili praktično mogućnost da se razgovara o tako bitnoj i osetljivoj temi, a ne da se maše Poslovnikom, nego da se pokaže šta se zaista misli i kako se oseća o Kosovu i Metohiji ili šta treba dalje da radimo.
Što se tiče konsultacija, pa bili ste pozvani, pa ste odbili da dođete na konsultacije, jer postavljate stalno uslove i uslove, vaši koalicioni partneri.
Još nešto da vam kažem, imate pravo, ali ja vam nekako ne priznajem da ste vi državotvornija politika od one politike kojoj ja pripadam i ne priznajem vam da više volite Srbiju od mene i ne priznajem vam da više volite dobro Srbiji i ne dajem vam pravo da nam kažete da ćemo da izdamo Srbiju zato što živimo i radimo za Srbiju, svaki dan, a radimo tako da Srbija preživi, a ne da stradimo, a ne da izginemo, da se borimo tada kada dođe momenat da se borimo, a pre svega da se politički borimo i da čuvamo narod. Čuvajući narod, čuvamo i teritorije. Tamo gde smo izgubili narod gubili smo i teritorije, a to se nije tako davno desilo.
Da se malo presaberemo, da malo promislimo, da budemo mudri, da ne kažem lukavi, da se ne junačimo, a posebno da se ne junačimo sa drugima, nego da čuvamo ono što imamo i da ne pričamo svaki dan taj toliko već otrcani, izlizani narativ da će neko nešto da izda, a da će onda neko da mu sudu ili će doći da ga opominje da je nešto uradio zbog čega će ga proklinjati pokolenja i pokolenja. Niko ništa nije izdao i niko neće ništa izdati, ali ćemo da čuvamo Srbiju i da gledamo kako da se provučemo kroz ove hridine i uzburkano more i da dođemo do neke mirne luke.
Ja sam vas pažljivo slušao i ovo pokazuje vašu političku kulturu, kao što je vama smetalo mojih pet minuta odsustva, a meni ne smeta vaše višesatno odsustvo. Sve vam priznajem osim toga da volite više Srbiju od mene i da mi držite patriotska predavanja, jer ja sam bio tamo gde god je trebalo da se bude za Srbiju i verom u politiku koju vodi Aleksandar Vučić, jer čuva Srbiju. Hvala vam lepo.

Hvala.
Pažljivo sam vas slušao, kao što vidite, ja sam se držao onoga što ste vi govorili i razumeo sam protiv čega ste vi. Vi ste protiv učešća naše vojske u mirovnim misijama koje su pod pokroviteljstvom EU, a naša politika je da je to politički isplativo za Srbiju, jer idemo u mirovne operacije, mirovne misije, a ne u ratove i sukobe. Ne idemo da pucamo ni na jednu, ni na drugu ili neku treću stranu, nego da pomognemo tim narodima i tim državama da se održi mir ili da dođe do političke konsolidacije i stabilnosti, to je naša misija, gde god idemo u okviru EU. Već imamo tri misije pod pokroviteljstvom EU, nije ovo prva stvar.
Ponavljam, što se tiče borbene grupe „Helbrok“ radi se o regionalnoj kolektivnoj bezbednosti, gde pored nas učestvuje Rumunija, Bugarska, Grčka i Kipar. Ukrajina je istupila, a da bi eventualno negde bili angažovani, radi se o jednom vodu vojne policije, moraju prethodno da državni organi donesu odluku da bi se negde angažovali, kompletna ponovo procedura. Svakako nećemo moći da pucamo ni na jednu, ni na drugu stranu Ukrajine.
Nije istina da je to NATO pakt, nije to supstitucija za NATO pakt, ali da, nama je to korisno da bar negde spustimo politički pritisak na našu državu koji postoji. Da, postoji. Postoji iz više uglova. Hajde da budemo, ponavljam, malo mudri, da nešto što nas ne košta, a neku nam korist donosi, makar malu, minimalnu ili možda nam ni ne donosi korist, ali nam ne pravi štetu ili smanjuje štetu ili smanjuje pritisak, da to iskoristimo, samo da malo razmislimo zašto to radimo, a ne da više negde ginemo, ili ne znam, da vodimo tuđe ratove.
Dosta smo mi ratovali u dvadesetom veku. Svakako nam se ne ratuje na tuđim teritorijama i to srpska vojska, odnosno Vojska Srbije i naš narod nikada nije ni radio, osim kada se vraćao svojoj otadžbini, svojoj kući, tako da to apsolutno ne stoji.
Ja vama nisam osporio da volite državu Srbiju. Ja mogu da osporim vašu politiku i mislim da ne pomaže Srbiji u ovom trenutku. Ja verujem da ne pomaže zato što to kada otvorite govor, svi vi koji danas otvarate govor sa godišnjicom sukoba u Ukrajini, svi navlačite omču Srbiji, jer predstavljate Skupštinu Srbije kao UN. Svi vi koji zastupate tvrdo ukrajinske i tvrdo ruske stavove, svi ste danas otežali poziciju Srbije i za to morate da snosite političku odgovornost, jer to nije tema danas parlamenta Srbije, jer za to vas nisu birali građani Srbije, nego su vas birali da čuvate Srbiju.
Nije posao Srbije danas da se meša i da prva bude najpametnija, nego da bude mudra. Bravo za sve vas koji ste se javili vašim principalima i poslali link kako ste nam održali predavanje i nosite jednu ili drugu lentu, ništa dobro Srbiji niste pomogli, ni uradili. Super je to što ste odradili svoj posao, ništa dobro Srbiji niste uradili, ni jedan dobar potez to nije za Srbiju, ništa dobro nije donelo Srbiji.
O tome neka se raspravlja u UN, a ne u parlamentu Srbije. Nemojte vi da unosite Srbiju u sukobe gde joj nije mesto.
Tako da, mi idemo u mirovne misije…
(Nebojša Zelenović: Ovde vlada jednoumlje. Vas je izabrao Vučić, a nas narod.)
Gospodine Zelenoviću, samo polako. Lepo.

Dozvolite mi da završim ako ste za to da ne vlada jednoumlje. Dozvolite mi da završim to što govorim ako ste protiv jednoumlja.

nemojte da me prekidate ako ste za to da se čuju različiti politički stavovi, a vi mi ne date da govorim, a ja sam ćutao svaki put kada ste vi govorili, reč vam nisam rekao jer poštujem ovaj dom.
(Nebojša Zelenović: Tako što nas vređate.)
Kad sam vas uvredio, gospodine? Jedino ako vas vređa istina, vas vređa istina. Ja vam kažem da ste napravili štetu što vi ste veći zastupnik jedne strane nego što je ta druga strana sama za sebe.
Da me ne zamajavate sa vašim ispraznim političkim stavovima, Srbija će da vodi odgovornu politiku, učestvovaće u mirovnim operacijama gde god procenimo da je to politički dobro za Srbiju, gde god smo pozvani da učestvujemo, gde god mi možemo da budemo zemlja kontributor, gde mi možemo da odgovorimo na zadatke.
Da vam još nešto kažemo, mi time snažimo i vojsku Srbije, pošto naši vojnici su u tim misijama na treninzima i obuci zajedno sa pripadnicima drugih vojski. Dobijamo i ekonomsku pomoć za kupovinu i naoružanja i vojne opreme za istu tu našu vojsku učestvujući u tim misijama. Da malo samo razumete čitav spektar kojim upravljamo kroz učešće u takvim misijama.
Nemojte nas dovoditi u bilo kakav sukob sa bilo kim, jer mi ne želimo sukobe, posebno između velikih stvari. Možda je to vama smešno, meni nije smešno. Meni nije smešno stradanje ni ukrajinskog ni ruskog naroda, a sad vam kažem, vojska Srbije se ne sprema da puca na bilo koga, osim ne daj Bože, da neko napadne našu državu. Ne daj Bože.
To je misija Vojske Srbije, to su zadaci Vojske Srbije, a ona ima tzv. treću misiju, a to je da učestvuje u mirovnim operacijama i pod UN, ali i u drugim sistemima, odnosno drugim nivoima organizacije, a to jeste EU.
Još jednom – nemojte samo da propustimo neke šanse, kao što smo istorijski propuštali, pa smo posle nestajali, pa smo posle dočekivali kolone izbeglica, pa smo posle kukali što nešto nismo bili politički mudri.
Vi ste se stideli njih, svakako, vi niste smeli ni da ih spomenete. Jasan je vaš odnos.
Nego, da malo iskoristimo neke istorijske prilike i da budemo mudri, da budemo malo pametni da nam treba malo politike Miloša Obrenovića i da čuvamo ono što imamo, a to jeste Srbija.
Hvala vam.

Hvala lepo, predsedavajuća.
Teško je govoriti posle gospodina Pejovića i pitanja da li ima potrebe, ali, dozvolite da se izjasnim na neke od činjenica, odnosno, okolnosti koje su spomenute u malopređašnjem govoru predstavnika poslaničke grupe.
Spomenuli ste Vašingtonski sporazum, danas bi nam zlata vredeo Vašingtonski sporazum. Vredeo bi nam, i nemojte zaboraviti ko se odrekao prvi tog sporazuma, a to je upravo albanska strana i Priština. To je bilo za nas jedina moguća solucija u tim trenucima, i u toj okolnosti, a da je ispravna potvrdilo je vreme nakon toga. Pošto oni koje optužujete da su uspeli, su se prvi odrekli tog sporazuma i pobegli od njega, zato što je to bilo u interesu Srbije u tim okolnostima i u tom vremenskom okviru.
Pričate o poštovanju Ustava i Rezolucije 1244, Ustava Republike Srbije i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, rekao bih da je to pre svega, za vas unutar partijsko pitanje, unutar stranačko, jer treba da postavite pitanje predsedniku vaše stranke da li se držao Rezolucije 1244 i Ustava tadašnjih država i 2004. i 2008. i 2010. i 2011. godine, i da li ste poštovali tadašnji Ustav ili tadašnje ustave, i da li ste se držali Rezolucije 1244 i da li je to bila kapitulacija, i da li ste se držali Ustava države Srbije kada ste isporučivali oficire koji su se borili za Srbiju.
Danas vi nama držite predavanje nakon nekoliko nedelja kada je završena posebna sednica posvećena Kosovu i Metohiji, kada je bio predsednik Republike, a vi nešto, demonstrativno, ne znam di se povlačili, jer niste hteli ni da učestvujete. Pazite, vi niste hteli da učestvujete u izdaji posle 2004, 2008, 2010, 2011, i sve vreme izručivanja srpskih oficira i političara u Hag i to na najsvetlije praznike za naš narod, vi niste hteli da učestvujete u raspravi o Kosovu i Metohiji, da bi nam danas ispričali kao u onoj epizodi Asteriksa i Obeliksa, vrač pogađač, koji zna šta će se desiti, koji zna da će doći do tog sudbonosnog trenutka, jer 10 godina to ponavljate, pa, jednom će se valjda desiti, vama laknuti i vi ćete moći da izađete i kažete - eto, bili smo u pravu. Nažalost za vas, a na sreću za građane Srbije i za Srbiju ni ovaj put niste u pravu.
Slušajući državnog revizora još jednom sam se uverio da nema besplatnih infrastrukturnih investicija, jer to što je navodno, besplatno i te kako košta, jer ste se vi malopre hvalili kako ste izvršili, jedini u Srbiji besplatnu gasifikaciju. To je odmah, da vas svi ekonomski fakulteti u Srbiji i ne samo u Srbiji pozovu da predajete, pošto je to model koji danas još niko nije patentirao, ali onda smo čuli od revizora, kako ste vi to uspeli besplatno da izvršite gasifikaciju, jer je naravno, i to bilo plaćeno od strane građana. Tako da, ništa od te besplatne gasifikacije, nego jedna šarena laža u moru vaših optužbi, kleveti, izmišljotina koje reprodukujete i reprodukujete iz sesije u sesiju u nadi da će se to negde zakačiti, jer zaboga, kad se hiljadu puta nešto ponovi mora biti istinito.
Nemojte da radite sa SDPR ono što ste radili sa Krušikom. Nemojte opet da uništavate odbrambenu industriju Srbije, da pravite afere. Nije uništen SDPR, nego dobija najveće poslove.
Naučite šta znače korporativne obveznice i naučite da slušate i da učestvujete u raspravi, jer sam ja ćutao dok ste vi pričali. Vi nemate vaspitanja, vi nemate političku kulturu, jer ne znate da saslušate argumente. Ne znate, jer dok je pričao državni revizor, vi ste pričali sa drugima. Kada vam se ja obraćam vi me prekidate. Kada ste vi pričali, mi smo vas slušali. I vi, nama držite predavanje o demokratiji. Vi nama držite predavanje o demokratiji, a ono na šta apsolutno nemate pravo, nemate pravo da nam držite lekcije o patriotizmu i kao se čuva država, jer ste rasturali ovu državu, jer ste rasturali, jer ste prodavali, jer ste izdavali. Hvala lepo.

Hvala lepo predsedniče Skupštine, poštovani narodni poslanici, nije moj resor ali obzirom da sam imenom i prezimenom prozvan dozvolite mi da samo odgovorim.
Svakako je za vas poražavajuća situacija u Novom Sadu jer imajući u vidu izbornu volju Novosađana i to mogu da razumem, ali da ne bude zabune, ne može biti poražavajuće okolnost činjenica da je rekordan broj dece upisan u novosadske vrtiće. Ja govorim oko preko 17 hiljada mališana. Kada ste vi vodili grad, taj je broj bio za nekoliko hiljada manji, odnosno manje upisane dece. Ne može biti poražavajući podatak za Novi Sad činjenica da Novi Sad pet godina ima način u subvencionisanju u privatnim vrtićima da gotovo četiri hiljade mališana ove godine subvencionisano u tim privatnim vrtićima i ne može biti poražavajuća stvar da tri godine, dve godine korone, jedna godina gotovo svetskog rata držite politiku besplatnih gradskih vrtića. Ovo sam odgovorio ne da bih se vratio ponovo u grad i vodio grad, nego da ne bi bilo zabune, pošto ste vi izašli iz teme i umesto da ste obrazlagali ono na šta ste stavili amandman, otvorili lokalnu temu verovatno da bi ispali mnogo hrabri. I ne znam čemu potreba da 10 puta spomenete Zvonka Veselinovića. Mislite da ste time pokazali kako se vi ne bojite nikoga ili nekoga, pa ste dobili veći plus.
Što se tiče mosta, kada ste vi vodili Grad Novi Sad, mostove smo videli samo na crtežima. Pa čak i taj most protiv koga se danas borite, za taj most ste glasali, pa ste i u master planu koji ste vi lično bili kao direktor jednog preduzeća naručilac, utvrdili da nam je taj most potreban. Na istoj toj lokaciji, na istom mestu, preko iste lokacije prelazi most. Ništa se ne pomera, ni santimetar, ni milimetar, ni levo, ni desno, isti šodroš, isti Dunav, isti grad, ista saobraćajnica. Zamislite tada to nije bilo stanište ptica i tada se tamo nisu kornjače čuvale i nije bilo suvajver kampova. Ja sam vam to rekao i kada sam vas sreo, da ne krijem, ovde u halu ovog cenjenog doma, sve mogu da razumem, ne mogu da razumem kada potpadate pod histeriju ljudi koji nisu vodili ozbiljnu politiku ili nisu donosili odluke. Vi ste glasali za isti taj most. Nekoliko puta.
Nema koruptivnih radnji zato što smo mi kao naručilac i to nas je podržalo Ministarstvo finansija i Vlada, tražili dodatne zahteve u odnosu na izvođača radova i projektanta. Da, sa dva pilona smo prešli na tri pilona i tražili da se taj most, obilaznica spoji na Fruškogorski koridor, da ne bude opet ne završena infrastruktura u Sremskoj Kamenici, a da ne kažem da je nađena i potopljena barža i pitanje deminiranja i naravno rast cena sirovina i svega onoga što čini komponente jednog takvog ugovora, ali samo vi u tome vidite koruptivne radnje, a ja vidim dobru priliku za razvoj Novog Sada.
Daću vam primer koruptivne radnje kada ste vodili Zavod za izgradnju grada, dodeli ste posao firmi za koju je komisija za tendere, vaša komisija, rekla da ne ispunjava uslove i onda ste, a to će ući u anale načina nečasnog i nezakonitog vođenja firmi, stopostotno iznos avansa uplatili i nikada nismo videli ni dinara, ni metra za te pare. Onda da ne bi odgovarali, pošto pričate da ste oslobođeni, niste vi oslobođeni, nego ste prijavili sudu za prekršaje, da bi kroz prekršajni postupak konzumirali krivičnu odgovornost. To ste uradili, a nije u krivičnom postupku utvrđeno da niste nezakonito dali posao ili da je ta firma trebala dobiti posao ili da je ta firma izvršila taj ugovoreni posao za pare koje ste prebacili. To je vaša politika. Za to se vi zalažete, vi ste za grad i državu bez mostova, a ne da pričate vi o mostovima.
Vi protestujete danas protiv mostova. Vi lično protestuje danas protiv mostova. Šta vi pričate da nam treba 500 mostova, 300 mostova. Kakvi mostovi, vi ste protiv mostova. Vi ste protiv mosta za koga ste lično glasali.
Da vas podsetim na još jedan interesantan detalj što se tiče predškolskog obrazovanja. Koliko ste para potrošili na centralnu kuhinju za obdaništa?
(Borislav Novaković: Petsto milijardi.)
Vi i gospodin Pajtić, nikada završili niste i vi pričate o nekome, vi pričate o moralu. Vi niste mogli da završite centralnu kuhinju.
(Borislav Novaković: Sve vreme lažeš.)
Niste mogli da završite centralnu kuhinju.
Ovo neka ostane upisano, ko govori istinu i ko ne govori istinu. Samo nam nemojte pričati o mostovima, jer prvo se izvinite za to što ste napadali našu policiju da bi sprečili, verovali ili ne, izgradnju mostova. Hvala lepo.

Hvala lepo, gospodine predsedniče.
Narodni poslanici, istine radi, Varadinski most, Varadinska duga je urađena najviše zahvaljujući pokojnom Milutinu Mrkonjiću, da to ostane upisano, i zahvaljujući Slobodanu Miloševiću. Govorim o ljudima čijoj stranci nikada nisam pripadao, nisam ni delio tu ideologiju, ali to je istina. U predvečerje 5. oktobra i revolucije vi, a Nenad Čanak tvrdi on, ste prošetali mostom koji je završio Milutin Mrkonjić. To je bio vaš doprinos.
Ne kažem da nije grad pomogao, ne kažem da nije pomagao i ja sam čovek koji će uvek reći potpunu istinu, ali da istina bude cela ili jedinstvena, jer ona može biti samo takva kakva objektivno i stoji, jeste činjenica da je Republika Srbija, tada Vlada i Milutin Mrkonjić koji je bio na čelu tog tima, kako god se to zvalo ministarstvo, na obnovi države posle zločinačke NATO agresije, obnavljao. Onda možemo po toj istoj logici reći da je Maja Gojković završila i Most slobode, ako ste vi završili Varadinski most.
Ono što hoću da dodam ili da kažem, ja nikada nisam prećutao ko šta radi od firmi, ali smatram da je to nešto što je vrlo vidljivo i nema potreba da ja kažem ko je dobio koji tender. U krajnjem slučaju, ja ne provodim niti gradonačelnik provodi tendere. Ja sam pričao o vašem primeru kada ste dali tender, vi lično jer ste bili direktor tada, ne gradonačelnik, doduše vi ste bili predsednik Skupštine koji je tada imao poziciju koja je danas najsličnija poziciji gradonačelnika, vi ste kao direktor javnog preduzeća dali posao firmi koja nije ispunjavala da dobije posao kroz tender, koju je provodila vaša kompanija, odnosno kompanija na čijem ste vi čelu bili.
Šta je netačno? Da je danas rekordan broj dece u vrtićima, a da je do 2012. godine bilo gotovo tri hiljade manje dece u vrtićima. Šta je netačno? Da su besplatni vrtići, a do tad nisu bili besplatni vrtići. Šta je netačno? Da danas subvencionišemo privatne vrtiće, a da ranije nismo subvencionisali. Šta je netačno? Da li ste išli kod sudije za prekršaje u istom delu za koji ste bili izvedeni pred specijalni sud, odnosno posebno odeljenje, kako se zove, višeg suda, okružnog suda, nije ni bitno sada?
Nikada se nisam radovao, i to da vam kažem sada u lice, da bilo ko bude procesuiran da bi napakostio nekome, niti sam ikome pretio da će, kao što vi govorite stalno da će neko za nešto odgovarati na prekim sudovima i te gluposti, to su odvratne stvari koje pričaju samo neodgovorni ljudi, ali vi ste izbegli raspravu o vašoj eventualnoj krivičnoj odgovornosti. Postojali su osnovi sumnje da specijalno tužilaštvo podigne optužnicu da budete deo te organizovane kriminalne grupe. Znači, postojali su osnovi sumnje. Obustavljen je postupak za vas zato što ste otišli kod sudije za prekršaje i rekli – ja sam kriv, nisam kriv, da prođe dve godine, da zastari prekršajni postupak i da kažete da je to delo konzumirano, u krivičnom pravnom smislu ne može dva puta biti suđeno nikome za isto delo.
Džaba mu šapućete, ja sam mnogo bolji advokat od vas. Tako ste izbegli raspravu i eventualnu vašu odgovornost.
Nemojte da nam držite predavanje kako ste vi oslobođeni i da je dokazano da vi to niste radili, jer nema 600 miliona dinara, jer ih nema. A nije bilo ni bulevara Evrope, a nije bilo ni centralne kuhinje. A onda vi i Bojan Pajtić, a o njemu najbolje priča Nenad Čanak, sa kojim ste se svi družili, sednete u studija pa pričate o drugima. Vi ste svetonazor ovog društva pa ćete da nam kažete ko je, šta je i kako radio.
Neću da spominjem onaj vaš čuveni projekat gde ide drumski saobraćaj kroz Petrovaradinsku tvrđavu, što ste platili nekoj slovenačkoj firmi, idejni projekat ili na kom nivou ste to već radili, pa ste ugrozili i zaštitu Petrovaradinske tvrđave od UNESKA, odnosno pod UNESKOM, pošto nije dozvoljeno da drumski saobraćaj ide kroz…
(Borislav Novaković: Pruga je išla.)
Jeste, jeste, radili ste. Nema pruge odavno, od 1941. godine nema pruge. Šta pričate?
Nije bilo ni UNESKA 1941. godine. Ujedinjene nacije su nastale kao sledbenice Društva naroda posle Drugog svetskog rata, ne može UNESKO da bude ranije. Nema ni pruge od Drugog svetskog rata. Ali ste se vi kao profesor marksizma, tako ste završili Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, setili da ide drumski saobraćaj kroz Petrovaradinsku tvrđavu. I danas protestujete protiv mostova. Da li vas je bar malo sramota?

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ništa nisam prećutao i sve što sam rekao stojim iza toga. Niti krijem bilo šta u mojoj biografiji. I u osnovnoj, i u srednjoj školi sam bio odličan ili vrlo dobar đak. Posle srednje škole, Gimnazije sam otišao u Vojsku, bio sam u Vranju i Gnjilanu. Posle toga sam završio Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu sa prosekom 8,83. Nigde nisam preskakao. Ništa nisam radio preko reda. Sve kako je bilo tada definisano u državi i ponosan sam, a išao sam težim putem, jer sam završio slovačku gimnaziju „Jan Kolar“ u Bačkom Petrovcu. Niti se toga stidim, niti treba to da ističete u smislu da ću ja da bežim od te teme.
Nisam se vama rugao što ste vi profesor marksizma. Rekao sam da ste vi kao profesor marksizma vozili razvoj grada Novog Sada i da je to moglo da dovede ili dovelo je do ovih implikacija i pogrešnih političkih poteza. Niste me demantovali da niste išli kod sudije za prekršaje da bi izbegli krivičnu pravnu odgovornost, jer znate da ja govorim istinu.
Ne znam o kakvim montiranim krivičnim postupcima govorite. Da li o ovom prvom, pred Specijalnim sudom, ili o ovim drugim koji ste vi rukovodili, a to je Prekršajni sud, da ne bi, eventualno, odgovarali pred Specijalnim odeljenjem za organizovani kriminal.
Ne znam šta vam to znači, to vam je namestio Aleksandar Vučić, pa ću to ja sa njima rešiti. Šta je ovo? Salon neki na Divljem zapadu, kafana, pa ćete vi da rešavate. Nema šta da rešavate. Možete da se kandidujete i da građani glasaju za vas u jednom ili drugom broju. Šta to znači da ćete vi sa nekim da se razračunate, a onda nam pričate o drugim kriminalcima.
Što se tiče firmi. Kako to mislite da neko ne može da pobedi na tenderu zato što vlasnik firme ili jedan od vlasnika firme nekome politički ne odgovara, pa ćemo mi da kažemo zato što je neko u vlasničkoj strukturi neke firme, a nema zabranu bavljenja tom delatnošću ili nije pod sankcijama naše države ne može da radi neki posao, nego treba da radi posao neko ko je, valjda blizak vama ili ne znam kome.
Pošto tako razmišljate o tenderskim procedurama, da posao dobija samo ko je blizak nekome. Zašto tako razmišljate? Pa, polazite od sebe, jer ste tako radili dok ste vodili grad, da posao dobija samo neko ko je blizak.
Šta mene briga ko je vlasnik, kakve firme. Meni je u interesu da grad dobije ono što je platio, što nije dobijao kada ste ga vi vodili, jer je plaćao, a nije dobio to što je platio.
Da vam još nešto kažem. Malopre prozivate svi strane investitore i svi ste da se proteraju strani investitori ili da nikada nemaju podršku, a sada kada pričate o domaćoj firmi koja proizvodi granit, e tada ne može srpska firma da prodaje granit, zato što vam ne odgovara neko ko je možda vlasnik ili je jedan od vlasnika.
(Borislav Novaković: Zato što je kriminalac.)
Ma, to vi dokažite na sudu da je kriminalac. Nemojte nama ovde dokazivati, osim ako ste za albanske sudove. Ako ste za njihove presude, za presude Prištine, pošto ste malo pre razdvojili Srbiju i Kosovo, kao što ste razdvajali Srbiju i Vojvodinu, kao što ste uvek potencirali subjektivitet Vojvodine u pravno-političkom smislu, gore nego Nenad Čanak i Liga socijaldemokrate Vojvodine. Oni su to barem radili ideološki, a vi ste to radili na mala vrata, mnogo lukavije i mnogo opasnije.
Nemojte vi nama da pričate ko je vlasnik koje firme. Šta mene briga ko je vlasnik koje firme? Šta treba, gradonačelnik da ulazi u vlasničke strukture neke firme? Da li je to posao gradonačelnika?
Šta je sramota što je radila ta firma iz Srbije, iz Novog Pazara, odakle god da je. Nemojte da izmišljate da je neko dobio posao od milijardu dinara pošto takav posao nije ugovoren, nego vi pravite i to ljudi ne razumeju, pravite projekciju da nakon jednog zaključnog posla koji je ukupan bio 350 miliona dinara grubo, za jedan deo centra grada Novog Sada, gde nije sve taj kamen ili kako se već zove, granit, znači nije u stopostotnom iznosu, da će neko i u nastavku dobijati taj posao i da će iz toga neko imati već unapred ugovoren posao u tom iznosu. Nema takvog posla još uvek. Danas kada pričamo o sadašnjem vremenu, takvog posla nema.
Za razliku od vas, ja sam mnogo ponosan na taj posao, jer danas roditelji u Novom Sadu mogu da prolaze pozorišnim trgom sa kolicima za decu, bez da im upadaju kolica u rupe i dame mogu da idu obučene i doterane kako treba u Srpsko narodno pozorište, ljudi mogu da uđu sa dostojanstvom u Srpsko narodno pozorište, „Sterijno pozorje“ ili neka druga velika pozorišta, manifestacije ili bilo koja druga manifestacja u centru grada, a vi se bavite strukturom granita i vlasničkim strukturama, a ko je kriminalac ili ne, izvolite na sud, pa dokažite, kao što se vi pozivate da niste osuđeni, e tako isto i za druge.
I, da vam još nešto kažem. Marka Bosanca koga spominjete, kažete da je on kriminalac?
(Borislav Novaković: Da, osuđivan.)
Za šta je osuđivan?
(Borislav Novaković: Za nasilništvo.)
A vi ste bili za kriminal pred Specijalnim sudom i pobegli kod sudije za prekršaje.
Neko je odgovarao kada je bio maloletan, a ako je neko krao pare iz budžeta… Da li je od njega nestale neke pare iz budžeta? Nemam ja problem da budem bilo kome advokat. Jel nisam advokat?
Vi ste za mnogo teža dela bili izvedeni pred lice pravde, a onda ste se na volšeban način, zloupotrebom procesnih prava, oslobodili toga. I vi držite predavanje nekom ko je kriminalac?
Da vas pitam – pa, jel hoćete srpske firme ili strane firme? Pa, da li valja granit iz Srbije ili treba granit iz Hrvatske i Španije, pa će onda biti to dobar posao?
Ko je to osudio Zvonka Veselinovića? Jeste vi to na strani Kurtija? Na strani Prištine?
Dobro ste rekli da jeste na toj strani.
Nemam više ništa da kažem, gospodine predsedniče. Izvinite što sam toliko oduzeo vremena.