Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo uvaženi ministre sa saradnicama, danas imamo pred nama amandmane koje će naša poslanička grupa podržati, a tiču se unapređenja teksta samog zakona. I ove nedelje smo imali kao i prethodnih nedelja i kao uopšte od početka rada ovog saziva Narodne skupštine jedan niz dobrih zakonskih rešenja koji će doprineti unapređenju poslovne klime u našoj državi. To je ono što je konstanta od početka rada Narodne skupštine u ovom sazivu.

Da podsetimo građane Srbije, tu su bili Zakon o uvođenju jedinstvenog registra administrativnih postupaka, usvojili smo Zakon o fakturisanju, Zakon o fiskalizaciji i to su sve zakoni koji direktno unapređuju poslovnu klimu i ambijent u našoj državi. Sve je to na fonu onoga što jeste agenda ove Vlade i prethodne Vlade, od kada je SNS preuzela vlast, a to je digitalizacija koja na svaki mogući način doprinosi tome da investitori imaju olakšanu proceduru kada investiraju novac u našu državu.

Naravno da su svi veliki investitori koji su dolazili, u prvom redu i američki „DFC“ u zadnjim saopštenjima je upravo sve vreme apelovao na tome da moramo još više da radimo na tome da digitalizujemo našu javnu upravu i da olakšamo preobimne procedure i birokratske prepreke koje postoje u našoj državi. Vlada upravo na tome insistira i sa svim ovim zakonskim rešenjima mi odgovaramo na potrebe investicija zato što je nama pre svega važno da taj rast bude konstantan, da privreda konstantno napreduje, jer nam to donosi mogućnost da investiramo, da i dalje ulažemo ovoliko mnogo novca i u javne radove, pre svega na autoputeve. Da možemo da ulažemo u železničku infrastrukturu, da možemo i dalje da gradimo škole, bolnice, da možemo i dalje da omogućujemo da privredna klima bude na tako visokom nivou koji dovodi do velikog privrednog rasta.

Mnogi su osporavali prognoze ministra Siniše Malog kada je reč o rastu BDP za ovu godinu. Ministarstvo je dalo prognozu da će biti rast 6,5%, setimo se, iz Fiskalnog saveta su osporavali te prognoze.

To govori o činjenici da država i te kako zna dobro svoj posao i da ministarstvo na čijem je čelu gospodin Siniša Mali i te kako dobro radi, ima dobre rezultate. Ovako visok rast nije bio moguć bez ozbiljnih strukturnih reformi i svih ovih zakona koje je Narodna skupština u prethodnom periodu usvojila.

Šta to znači direktno za građane Srbije? Znači, kada imate visok rast i dalje možete da planirate ovako masivne radove koji se dešavaju na nivou cele države. Mi govorimo o tome da ove godine sedam novih autoputeva počinjemo i radimo brze saobraćajnice, takođe ćemo nastaviti ulaganje u sve ono što je započeto prethodnih godina. Evo samo u Zlatiborskom okrugu, iz koga ja dolazim, predsednik Aleksandar Vučić bio je u poseti pre nekih mesec dana. Dobili smo najave, i to danas kada se kaže – dobili smo najave, svi znaju da će to biti urađeno. Ranije je to bilo predizborno obećanje, kada se neko iz vlasti bivšeg režima obrati i nešto kaže, budite sigurni da se to nikada neće desiti. Danas kada se nešto najavi, vidimo da se sasvim sigurno i dešava.

Predsednik je najavio 200 miliona evra investicija u Zlatiborski okrug, od toga 80 miliona evra u sam zdravstveni centar koji će dobiti mogućnost da uz tako velike i masovne investicije postane peti klinički centar u Srbiji. To je nešto što potpuno menja sliku našeg regiona. To nije slučaj samo kod nas, to je slučaj na nivou cele Srbije. Kada govorimo o našem regionu, 200 miliona evra, da ljudi znaju, to je nešto što nije ušlo u naš region u proteklih 45 godina, 45 godina mi nismo imali toliko veliki obim investicija.

Ono što je predsednik najavio, krenulo je već sa realizacijom. Radiće se prva faza rekonstrukcije zdravstvenog centra, to je već u toku. Imamo i završetak radova, najavljuje se da će do Požege biti naredne godine gotov autoput „Miloš Veliki“, radimo obilaznicu oko Užica, radimo obilaznicu oko Zlatibora. Na sam Zlatibor država ulaže danas već osam miliona evra u razvoj sportsko-rekreativnih terena. Dok mi ovde govorimo, mašine su u Tripkovi, radi se put za Aerodrom „Ponikve“, 136 miliona dinara direktne investicije iz budžeta.

Dakle, ne postoji nijedno selo, zaseok, ne postoji nijedna opština u Srbiji da danas država ne ulaže ogromne količine novca. To se vidi, to je nešto što niko ne može da negira. Jak rast je jedina garancija da će i dalje da se sve te investicije odvijaju, kao što je sada slučaj. Upravo zbog toga svi ovi zakoni koji su pred nama zapravo jesu polazna osnova da bi mogli da dođemo da tako visokog rasta.

Sve kada saberemo i pogledamo šta se dešava u celom regionu, vidimo da naša država sa velikim i jakim privrednim rastom pretiče ostale u regionu i po platama i po ukupnom BDP-u. Zbog toga je velika histerija prisutna u celom regionu. Zbog toga su veliki napadi i na našu državu. Svuda u regionu čujemo razne povike na našu državu, kako oni kažu, na taj veliki bauk velikosrpskog nacionalizma.

Sve je to posledica činjenice da danas vi vidite da Srbija velikim koracima ide napred, da danas možemo da dostignemo taj evropski kvalitet života i to je nešto što svi vide. Zato su i velika osporavanja i veliki napadi. To će, siguran sam, i u narednim mesecima da se intenzivira, s obzirom da danas možete da primetite da ćemo i po prosečnoj plati prestići Hrvatsku i po ukupnom BDP-u. To je nezamislivo bilo do pre devet godina.

Zato danas imate ovoliku tenziju u regionu. Videli smo i na primeru poslednjih dešavanja na KiM, kako su neki mislili da sa Srbijom danas može da se pregovara po nekom receptu od ranije, kada dođe do svršenog čina, pa mi moramo da prihvatimo zatečeno stanje i onda kažu – hajde da sada to zatečeno stanje pretvorimo u realnost i da mi moramo da se saglasimo sa svim tim što je dolazilo kao diktat spolja i iz regiona od određenih krugova.

Danas to više nije slučaj. Sa Srbijom mora da se pregovara. Niko više Srbiju ne doživljava kao što je to ranije bio slučaj, kao neku vreću za udaranje. Danas je Srbija stabilna i možemo da govorimo o dobrim rezultatima koje naša država postiže na svim poljima. To nam daje i mogućnost da investiramo i u naše sredine na KiM i u Republiku Srpsku. Ne postoji nijedna opština, pored Srbije, ne postoji nijedna opština u Republici Srpskoj i tri u Federaciji gde su Srbi većina, da Srbija nije uložila novac. To pre 2012. godine nije bilo moguće ni govoriti, ni razmišljati, jer nismo imali dovoljno novca ni za sopstvene plate i penzije, a danas kada imamo stabilnu državu, stabilnu ekonomiju, imamo mogućnost da govorimo o svim tim stvarima koje su bitne za naš narod u celini.

Ono što je takođe konstanta jeste da se odvijaju nesmanjeni napadi na našu državu iznutra. Vidimo i sami da prosto naša opozicija, koja u nedostatku bilo kakvog političkog programa, sada već prelazi onu granicu gde je potpuno normalno pozivati na neki terorizam, linč, kako kaže onaj Bulatović iz Đilasove stranke, kaže – svako će tražiti svog naprednjaka po Srbiji. Potpuno je to prošlo nezapaženo. Normalno je, dakle, da pozivate na građanski rat i apsolutno se i slažemo da treba da se tako ophode, zato što je to pokazatelj svega onoga što smo mi govorili. Mi smo demaskirali tu njihovu politiku, govorili smo da je njihova politika jedino rušenje Srbije, a oni sada sami priznaju da je to jedina politika. I treba to da govore, da građani Srbije znaju.

S jedne strane imate stabilnu vlast, imate ljude u vlasti koji se bore za ovu državu, a sa druge strane imate ljude koji najavljuju krvoproliće, građanske ratove. Čini mi se da je to poštenije za građane Srbije da odmah mogu da vide ko je šta ponudio pred izbore i da se u skladu sa tim opredele. Mi smo potpuno sigurni da građani nikad neće glasati za takve jedne neodgovorne političare koji su doveli do praktično bankrota naše države u proteklom periodu, a danas nam, kažem, plasiraju takve teze o tome da je potrebno da se u Srbiji desi neko krvoproliće da bi oni došli na vlast.

Zamislite šta bi bilo da mi pozovemo naših 700.000 članova da jure njihovih nekoliko stotina pristalica. Da li bi to bilo normalno ponašanje jedne odgovorne stranke? Mi, naravno, nikada nećemo pozivati ni na kakve sukobe. Nama je bitno da ovde bude mir, i u našoj državi i u regionu, jer nama taj mir obezbeđuje prosperitet i naša država će sasvim sigurno u narednim godinama, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, imati mogućnost da još više napreduje i, kao što je predsednik rekao, da pravi još veću razliku u odnosu na region. Dakle, nije dovoljno što smo ih pretekli, treba da pravimo još veću razliku kako bismo i narednih godina imali tako visok nivo investicija i prosto mogućnost da našu državu zaista dovedemo do nivoa da ovde bude evropski kvalitet života, čemu se svi nadamo i čemu težimo.

Naravno da napadi koji dolaze od strane opozicije i na vas direktno, gospodine Mali, nisu slučajni, jer vi ste pored predsednika Aleksandra Vučića najzaslužniji čovek za to što se danas dešava ovoliki privredni rast naše države i potpuno je normalno očekivati da i dalje budu napadi na vas lično, na porodicu predsednika Vučića, na sve ljude koji nešto rade u ovoj državi će biti najintenzivniji napadi.

A čudno je to da nema napada na one koji ne rade ništa, a ima ih i u Vladi, ima ih i na drugim mestima, na njih nema nikakvih napada i po tome možete da vidite kome se najviše ta opozicija zamera, kome smeta. Znači, smeta im Aleksandar Vučić, smetaju im njegovi najbliži saradnici koji rade za ovu državu. Naravno da apsolutno imate podršku ovog parlamenta za sve što radite, zato što sve ovo o čemu mi danas govorimo je direktno rezultat jednog odgovornog pristupa Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića tome da država Srbija konačno može da postane jedna evropska država sa evropskim kvalitetom života, kažem, čemu svi mi težimo.

U danu za glasanje ćemo sasvim sigurno podržati sve ove zakone i amandmane koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicom, danas je posebno važna sednica Narodne skupštine Republike Srbije, pred nama je Zakon o zaštiti ćiriličnog pisma.

Ćirilica je jedan od osnovnih temeljnih stubova našeg nacionalnog identiteta i da je to tako svedoči i činjenica da je svaki okupator, kada bi dolazio na ove prostore, prvo što bi radio bila zabrana ćirilice. Matija Bećković je rekao da je to samo razlog, to je dovoljan razlog da mi ćirilicu smatramo za našu svetinju i zato ovaj zakon na pravi način tretira ovo pitanje, jer će danas i te kako javne ustanove morati da prilagode svoje poslovanje sa ovim zakonom i da u svojim prepiskama koriste ćirilično pismo, a dajemo takođe i olakšice za privatni sektor obzirom da je će svi oni koji se odluče da ističu ćirilicu na svojim firmama biti stimulisane, i to je svakako jedan dobar put da i dalje unapređujemo ćirilicu u javnom životu. Svedoci smo da se sve više i medija i udžbenika štampa na latinici koja je prvi put među Srbe došla 1915. godine sa austrougarskom okupacijom.

Prema tome, treba navesti i pozitivne primere. Grad Beograd, recimo, već nekoliko godina, u proteklom periodu, ima tu praksu negovanje ćirilice i svi oni zakupci koji se nalaze u lokalima, koji se nalaze u samom vlasništvu grada Beograda, su stimulisani, ukoliko istaknu ćirilicu na svojim lokalima, imaju te olakšice i to je pokazatelj kako će dalje da se odvija. Dakle, grad Beograd jeste dao jedan pozitivan primer za celu Srbiju i to će u narednom periodu svakako na teritoriji cele Srbije moći da bude vidljivo i siguran sam da će to doprineti da se ćirilica još više promoviše kao naš nacionalni simbol.

Ono što takođe veoma raduje jeste da ćemo mi ovaj zakon usvojiti 15. septembra na Dan srpskog jedinstva, slobode i zastave, i to zajedno parlamenti Republike Srpske i Srbije i na taj način pokazujemo da Drina nas nikako ne može podeliti, da narod srpski na ovim prostorima diše kao jedan i svakako je simbolično jako bitan taj trenutak da u jednom danu oba parlamenta usvoje ovakav jedan zakon.

Ono što treba pomenuti je da ćemo svi 15. septembra na Dan srpskog jedinstva istaći ponosno naše trobojke, negujemo naš nacionalni identitet, i to se dešava, činjenica je, od 2012. godine kada je na vlast došla SNS i kada je konačno počela da se promoviše ta ideja o potrebi da se neguje srpski nacionalni identitet, da se on ne gazi i da se ne radi kako se radilo pre 2012. godine.

Da podsetimo sve naše komšije, tog 15. septembra 1918. godine probijen je Solunski front. Naši hrabri preci oslobodili su ne samo Srbiju, već i naše komšije ovde koji su bili na poraženoj strani. Dali smo im ruku i oni su preko noći sa poražene strane prešli na stranu pobednika, i to je zahvaljujući našoj dobroti učinjeno, a oni su nam, kao što znate, vratili Jasenovcem, vratili su logorima za decu svega 20-ak godina nakon toga što smo ih preveli na stranu istorije koja je pobednička, kako ne bi nestali sa praktično lica zemlje. Oni su prvi put dobili nešto što se zove država, upravo te 1918. godine, kada smo im svima dali slobodu i kada su oni u Jugoslaviji apsolutno mogli da dobiju sve ono što nisu dobili godinama, odnosno vekovima pre toga. Dakle, nije bilo pomisli da postoji ni jedna druga nacija u Austrougarskoj monarhiji. Oni su bili apsolutno robovi, 800 godina su služili verno njihovim interesima, a tek od dolaska na njihove prostore srpske vojske oni su dobili mogućnost da afirmišu svoju nacionalnu posebnost i identitet.

Kažem, još jednom, mi imamo zaista razloga da budemo ponosni zato što su naši preci u tih šest godina oborili tada dva najjača carstva na svetu. Dakle, 1912. godine srpski vojnik slomio je kičmu turskom carstvu, isterali smo Turke sa Balkana. Zatim, svega šest godina nakon toga, 1918. godine, uspeli smo da oborimo još jednu monarhiju, Austrougarsku monarhiju. Na taj način, zaista, i danas kada govorimo o tome imamo priliku da budemo ponosi na naše pretke, imamo priliku da govorimo o tome i da ne zaboravljamo koliko su bili zaista dostojni istorijskog trenutka u kojem se nalaze i da zaista se zapitamo da li imamo i te kako veliku odgovornost da negujemo to sećanje na njih.

Kažem, još jednom, pominjem malopre naše komšije i vidimo veliku halabuku u zadnje vreme na srpski narod, vidimo jednu antisrpsku histeriju na celom Balkanskom poluostrvu, što je zaista neverovatno da nas uporno sa svih strana optužuju ovde kako mi stvaramo neke srpske svetove i velike Srbije, kažu – vi hoćete da nam rušite teritorijalni integritet na Balkanu, a zapravo vam govore to ljudi koji su narušili naš nacionalni i teritorijalni integritet samim tim što su priznali lažnu državu Kosovo. To je ta auto-projekcija. Dakle, govore vam kako mi hoćemo da rušimo njihov teritorijalni integritet, a oni ruše nas.

Međutim, zaista je neshvatljivo, ali treba ih razumeti zaista. Kada pomislite – naši preci, možemo da govorimo o njima u superlativu i o tome da su imali takve vojničke zasluge kakve su dovele do toga, kažem, da se dva carstva u Evropi tada sruše, a isključivo zahvaljujući srpskom vojniku i o tome govori telegram koji je bugarski car Vilhem II poslao Ferdinandu, bugarskom kralju, kaže – 62.000 srpskih vojnika odlučilo je rat, sramota.

Činjenica je da je srpski vojnik odlučio ishod Prvog svetskog rata i nas to danas treba da motiviše, kažem još jednom, da negujemo sećanje na njih, a da ne zaboravimo da su sve te naše komšije, koji se uporno busaju i idu sa tim antisrpskim izjavama, zapravo potomci onih koji su bili verni služioci austrougarske monarhije, istakli se posebno u držanju higijene austrougarskih štala.

Prema tome, mi danas govorimo o ovom važnom zakonu i dalje ćemo nastaviti da negujemo naše pismo, naš nacionalni identitet i trudićemo se da očuvamo mir na Balkanu, mada teško je. Zaista je teško očuvati mir, s obzirom da ovde imamo svakodnevno napade na srpski narod. Mi ćemo se i dalje truditi. Vidite i sami, uporno pozivaju na rat. Imate konstantno izjave od Bakira Izetbegovića koji iz Konjica poziva na napade na Republiku Srpsku. Juče imate manitog Đukanovića koji najavljuje da će, takođe, da se dešavaju neki sukobi. Imate neke njihove analitičare, čujem, koji već najavljuju da će, ako se desi građanski rat u Crnoj Gori, biti problem za Hrvatsku zato što će more izbeglica da krene ka Hrvatskoj. Zaista se neki nenormalni tonovi čuju u regionu i to je posledica, kao što je predsednik Aleksandar Vučić juče rekao, činjenice da Srbija napreduje, razvija se, da danas Srbija nije vreća za udaranje kakva je bila do 2012. godine, danas Srbija može da pomaže svoj narod u regionu i to njima smeta.

Kažu – vi ste faktor nestabilnosti zato što pomažete Srbima u okruženju. Kaže – Srbi u okruženju su njihova briga, oni treba da se bave njima, a uporno im ugrožavaju prava i onda je problem kada Srbija ukaže na to kršenje prava naših sunarodnika, ali nije problem to što im ugrožavaju njihova prava.

Mi pitamo – da li je moguće da 80 fizičkih napada ste imali na prostoru Kosova i Metohije na srpski narod u toku zadnjih osam meseci? Da li je normalno da u Evropi imate toliko etnički motivisanih napada? Mi kada upozoravamo na to onda smo mi faktor nestabilnosti, a ne oni koji ta zverstva čine. Zadnji napad se desio pre 20 dana, kada su onom dečaku Mihajlu iz Kamenice, grupa Albanaca razbili glavu, dečak od 11 godina. Mi kada kažemo i upozoravamo Evropu na sve to što se dešava, oni kažu – pa vi ste faktor nestabilnosti. Kaže Đukanović – vi ste faktor nestabilnosti zato što smo hteli da ustoličimo svog mitropolita u vekovnom sedištu Mitropolije Crnogorsko-primorske, a koju je osnovao Sveti Sava.

Zamislite dokle ide to ludilo, ali dobro, videla se, kao što su ovde neki poslanici primetili, ta snaga Crne Gore u Podgorici gde je bilo 50.000 ljudi na dočeku našeg patrijarha i mitropolita Joanikija, a videlo se zapravo ono zastiđe na Cetinju od 1.500 ljudi, mahom ateista i pripadnika muslimanske veroispovesti.

Nemamo ništa ni protiv muslimana i Albanaca, ali neverovatno je da zaista imate jedno potpuno ludilo tih komita i raznih, ne znam ni ja kako se sve nazivaju, a uzgred budi rečeno taj komitski pokret je bio najveći srpski pokret. Pogledajte zastavu komitskog pokreta, to je najsrpskija zastava u srpskom narodu, čak devet srpskih trobojki ima na komitskoj zastavi.

Dakle, zaista govorimo o nekim ovde poremećenim vrednostima. Kažem još jednom, videla se snaga srpskog naroda u Crnoj Gori na dočeku patrijarha Porfirija, videće se i u Beranama 25. septembra, tako da zaista mislim da Srbija igra jednu konstruktivnu ulogu.

Trudimo se da ne remetimo mir na ovim prostorima, ali imate zaista posla sa nestabilnim regionom i političarima koji konstantno za izborne aktivnosti, koje predviđaju u narednom periodu, koriste Srbiju kao vreću za udaranje, trudeći se da na toj antisrpskoj retorici dobijaju glasove.

Zašto je to tako? Činjenica da zaista u regionu postoje ljudi koji podržavaju takve politike, to ovde nije slučaj. Mi se zaista zalažemo za mir, zalažemo se da Srbija nastavi da se razvija kao što se razvija, koliko već, proteklih devet godina imamo zaista dobre rezultate, najveći broj stranih investicija.

Nama ne treba rat, nema ne treba nestabilnost, nama treba ovde mir na ovim prostorima kako bi mogli da i dalje našu ekonomiju jačamo, jer ćemo na taj način uspeti da zaista ostvarimo sve naše interese.

Kada imate jaku Srbiju, kada imate jaku ekonomiju, onda vam je i vojska jaka, onda vam je i zdravstvo jako, država se gradi, država ulaže u autoputeve. Gradimo ove godine hiljadu kilometara autoputeva. Nama ne trebaju nikakve nestabilnosti, mi želimo da nastavimo ubrzan rast naše privrede.

Imali smo, kažem, pazite, ove godine 90.000 gradilišta imate po Srbiji, to je apsolutno činjenica i dokaz da prosto se kapital sliva u državu da ima novca i da naš narod zaista može da se ponosi sa danas ovim rezultatima i sa politikom koju personifikuje Aleksandar Vučić i SNS.

Još jednom, da ne dužim, mislim da je današnji zakon veoma bitan. Raduje me što ćemo 15. septembra, zajedno sa kolegama iz Banjaluke izglasati Zakon o zaštiti ćiriličnog pisma. To je zaista važno da nastavimo da negujemo naš identitet i da, kažem još jednom, svi Srbi na Balkanu osećaju se da dišu kao jedan narod, da imamo političku viziju da mi moramo biti jedinstveni u svakom smislu i da negujemo to što je naša osobenost i za šta imamo zaista priliku da budemo ponosni.

Još jednom, sa zadovoljstvom ću podržati 15. septembra ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka pravde, sa saradnikom, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao je na današnjoj sednici sve tačke koje su na dnevnom redu, iz prostog razloga što želimo da utičemo na sve one pozitivne stvari kada je reč o pristupu naše zemlje Evropskoj uniji.

U prvom redu, preporuke Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije jesu jasne i tiču se upravo ovih izmena i dopuna koje mi danas donosimo, a tu je i obaveza naše države propisana Poglavljem 23, kada je reč o pregovaračkom procesu Evropske unije. Prema tome, zakonski okvir koji ćemo danas, siguran sam, velikom većinom narodnih poslanika, izmeniti upravo jeste u smislu našeg daljeg unapređenja tog pristupnog procesa Evropskoj uniji. Glavna novina koju ćemo mi danas ovde usvojiti jeste osnivanje tog etičkog odbora, kao jednog stalnog tela Visokog saveta sudstva, što će imati za cilj da unapredi korišćenje samog etičkog kodeksa među sudijama i jednom godišnje će etički odbor upućivati Visokom savetu sudstva izveštaj kojim će se definisati koliko se i u kojoj meri taj kodeks poštuje.

Ono što jeste svakako novina, jeste da će sada svakako biti još više data ta nezavisnost stranim sudijama. Oni će imati to telo koje će svakako odlučivati o njima samima. Niko iz izvršne vlasti neće se mešati, niti je do sada bio takav slučaj, u same njihove odluke. Biće još teže smeniti sudiju, to treba da jasno kažemo, iako je i do sada bilo jako teško. Sada će biti još teže, s obzirom na to da se usvaja jedan okvir gde se više neće toliko gledati, odnosno po preporukama, kako smo i čuli, Konsultativnog veća evropskih sudija, broj 17, gde kažu – sudija ne bi smeo biti smenjen samo iz razloga što je dobio negativnu ocenu, koja se ogleda prema tim objektivnim kriterijumima, kada je reč o samom kvalitetu presuda, već će moći biti smenjen samo u situacijama kada postoji određena teža povreda disciplinske odgovornosti koja vodi ka nedostojnosti ili, kako ovde stoji, da je sudija nevoljan ili nesposoban da obavlja svoje dužnosti.

Prema tome, biće još teže smeniti sudiju i to je, svakako još jedan veći korak ka samom tom procesu kojim mi unapređujemo samo sudstvo, dakle, oni će apsolutno imati tu jednu nezavisnost. Etički odbor koji same sudije biraju će rešavati o njihovom radu.

Mi iz izvršne vlasti, poštujemo sve naše obaveze kada je reč o EU, ka procesu priključivanja, ali samo, ovo je bitno istaći, zato što stalno nam se spočitava kako mi ovde ne poštujemo nezavisnost sudstva, razne druge nebuloze, da tako kažem, čujemo često u javnosti.

Ova Vlada, Ministarstvo na čijem ste čelu, nikada više nije dala samom sudstvu, odnosno, mi smo toliko ingerencija preneli na Visoki savet sudstva, da danas ne može niko da nam spočitava da mi ovde ne poštujemo nezavisnost sudstva.

Proces promene Ustava upravo ide ka tom smeru. Ono što je svakako važno da to istaknemo ovde na ovom mestu, jer često čujemo kažem, i to od strane istih onih koji su da podsetimo građane, 2009. godine preko noći smenili 1000 sudija i 1000 tužilaca, koji su ljude ostavljali bez posla, samo na osnovu nepodobnosti, odnosno, nepodobne partijske knjižice.

Mi unapređujemo rad sudstva, unapređujemo nezavisnost i ispunjavamo sve naše obaveze ka EU.

Ne žalimo se ni kada predsednik države izgubi parnicu na sudu, ne žalimo se ni kada sudija ne posluša predlog tužioca i kada zabrane da se brane sa slobode i to samo zato što je to član SNS, bivši predsednik jedne opštine.

Nemamo ništa protiv da oni imaju svoje mišljenje i stavove, i nikada nismo komentarisali u javnosti te stvari, a sve vreme imamo situaciju da nam sa raznih tajkunskih televizija, razni Stepanovići i Majići, sole pamet kako mi ovde ne poštujemo dovoljno sudsku granu vlasti.

To govore ljudi koji pre podne idu u stranu ambasadu po mišljenje, popodne malo na posao, a uveče su obavezno na tajkunskim televizijama gde pljuju svoju državu, i gde direktno krše član 152. Ustava Republike Srbije, koji jasno kaže da sudija nema pravo da se politički oglašava i da daje nikakve političke ocene.

Znamo kako iz višeg suda završavaju optužni akti, prvo u medijima, tim tajkunskim, pa, onda tek kod stranaka u sporovima, znamo mi i te kako ko sve ide i posećuje strane ambasade.

Na kraju krajeva, to je i dužnost naših službi da prati i da znamo apsolutno kakvi su pritisci upereni ka našem sudstvu, ne od strane izvršne vlasti, nego od stranih centara koji žele da i te kako ovde imaju upliv u visoke sudske instance.

Na dnevnom redu je danas i izbor Zagorke Dolovac. Naravno da se u javnosti mnogo čulo raznoraznih kvalifikacija od strane raznih kombi partija koje su davale sebi za pravo da tu ženu diskredituju i da govore sve najgore o njoj, da najavljuju nekakve proteste i razne druge, kako oni već to rade. Sve znamo, na ulicama kako pokušavaju da izazovu određene nemire.

Mi samo kažemo, gospođa Dolovac je bila jedini kandidat, prosto zato što se niko drugi od tužilaca nije prijavio da bude na njenom mestu.

Niko nije imao petlje da preuzme borbu protiv kriminala u Srbiji i to treba jasno reći. Što kaže naš narod – svi junaci, nikom ponikoše.

U medijima najavljuju da će oni da preuzmu tu poziciju koja je i te kako teška, a onda kada dođe izbor znamo sami da niko od njih ne želi da preuzme palicu borbe protiv korupcije i kriminala.

Gospođa Dolovac do sada ima i te kako uspešne rezultate iza sebe, s obzirom da znamo i sami koliko je poslednjih godina i meseci, vidljiv udarac na kriminal od strane naše države i, činjenica da su danas iza brave oni najgori zločinci koji su činili, videli smo, najmonstruoznije zločine, pravili po Beogradu.

Svi su spakovani iza brave, to je dovoljan dokaz da se Srbija i te kako obračunava sa kriminalom, i te kako se obračunava sa korupcijom. Ne štedimo ni naše članove, svako ko je se ogrešio o zakon, biće sankcionisan i to je dakle, ono što je danas nama važno.

Mi naravno, da imamo i te kako, ovim završavam, izvinjavam se što sam malo prekoračio vreme, mi i te kako imamo šta da pitamo samo tužilaštvo, ali kada to radi neko iz SNS, trudimo se da to bude argumentovano, civilizovano i da na nikakav način ne utičemo na nezavisnost tužilaštva i pravosuđa.

Ne možemo, a da ne pitamo, imali bi da im zamerimo kako to da niko nije odgovoran za praćenje porodice predsednika Vučića, kako to da niko nije odgovoran kada sa naslovnica tabloida najavljuju da jedan metak treba da ovde reši sve, kako to da u Srbiji svako može da najavljuje ovde razne, nasilne načine dolaska na vlast.

Kako to da tajkuni iz bivšeg režima, koji su sa 70 hiljada evra prijavljenog prihoda ušli u politiku, izašli sa 619 miliona, nemaju optužne akte protiv sebe, i prosto, ne znamo kako da opravdamo, kako da nam tužioci saopšte danas, neko ko ima 35 stanova na koji način je sve to stekao. Gde je bila Agencija za borbu protiv korupcije?

Mnoga su pitanja koja imamo mi iz SNS, da postavimo i gospođi Dolovac, i tužilaštvu Srbije, ali mi kada to radimo, radimo argumentovano, civilizovano, ne najavljujemo nikakvu krv na ulicama i trudićemo se i dalje da budemo društveno odgovorni, da budemo partija koja je državotvorna u našoj državi.

Mnogo je pitanja, a malo odgovora, i imaćemo prilike da o svemu tome razgovaramo. Mora se mnogo raditi da se stanje oko našeg pravosuđa unapredi, popravi, jer je ono kičma sistema naše države. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavjući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Visokog saveta sudstva, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio je Izveštaj i mi ćemo u danu za glasanje podržati obe tačke koje su danas na dnevnom redu.

Uskoro neće više Narodna skupština odlučivati o izboru sudija na prvi mandat.

To smo definisali ustavnim reformama koje su bile pred nama i koje su dobile podršku Narodne skupštine, tako da očekujemo da se uskoro dođe i do te konkretizacije rešenja da vidimo šta tačno podrazumeva i šta će tačno biti ustavni amandmani koji će se svakako naći pred građanima Republike Srbije.

Građani će imati pravo na referendumu da daju svoj stav konačno o tome da li su za ustavne reforme ovakve kakve predlaže Vlada Republike Srbije. Siguran sam da ćemo dobiti veliku podršku građana Srbije, zato što smo se rukovodili njihovim interesima.

Šest javnih slušanja je bilo, kada je reč o ustavnim reformama, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Apsolutno su uvaženi svi sektori koji su ovde u ovom trenutku najvažniji.

Konstatovali smo, dakle, da postoji potreba da se menja Ustav u delu koji se tiče pravosuđa. Do sada je situacija bila da su odredbe o pravosuđu onako, što se kaže, razbacane po celom Ustavu, sada će to biti sistematizovano na jednom mestu.

Svakako ćemo se potruditi da tim reformama damo, odnosno amandmanima damo još veću nezavisnost našim sudijama.

Tako da, što se toga tiče Vlada Republike Srbije je definisala i Strategiju razvoja našeg pravosuđa do 2025. godine, odnosno od 2020. do 2025. godine i tu smo definisali potrebu da menjamo Ustav, a Venecijanska komisija je dala svoj pozitivan stav na sve ovo što smo mi u razgovoru sa njima imali priliku da razgovaramo.

Mislim da moramo da povedemo računa da kada budemo izneli taj pravni okvir pred građane kojim predviđamo promene Ustava da jasno odredimo ulogu parlamenta u načinu izbora članova Visokog saveta sudstva.

Siguran sam da ćemo, iako nećemo više neposredno birati sudiji ovde, morati da nađemo jedan mehanizam da na posredan način ipak parlament ima svoju ulogu koja je Ustavom definisana, prosto, i koja je po svim evropskim standardima.

Dakle, parlament u svakoj evropskoj državi ima jako veliku ulogu pri načinu izbora sudija i sudskih tela.

Opasnost postoji ukoliko u potpunosti prepustimo da sudije biraju sami sebe da napravimo sudokratiju u Srbiji i da napravimo problem koji nikad više nećemo moći da ispravimo.

Naravno da moramo da povedemo računa da prosto, iako parlament jeste izraz političke volje građana Srbije, dakle moramo da napravimo okvir koji će dovesti do toga da sudije moraju ipak polagati pravo narodu koji ih je i birao. Prosto, sude u ime naroda i naravno da narod mora preko svojih izabranih predstavnika imati određene mehanizme da utiče na kontrolu svih tih odluka. Moramo reći da ne možemo da dozvolimo da propustimo nekome sa strane da se ovde pita, a znamo i sami da određene sudije koje sude u Srbiji, pre odlaska na posao, prvo odu do strane ambasade, po mišljenje pa onda idu na radno mesto.

To ne smemo dozvoliti da se dogodi, i siguran sam da ćemo i tim amandmanima, koji će biti pred nama definisati način na koji ćemo kontrolisati takve pojave. Ako u Francuskoj gde predsednik države postavlja sudije, nije poltički pritisak, ako u Nemačkoj gde se sudije biraju iz reda poverništava, u kojima sede predstavnici političkih partija, to nije pritisak na pravosuđe.

U Americi gde senat ima ulogu u načinu izboru sudija ili u Švajcarskoj, gde direktno političke partije predlažu sudije, nemojte ni nas da terate da budemo veći katolici od Pape i da mi ovde radimo neka rešenja koja apsolutno u svetu danas se ne primenjuju.

Ne moramo tako daleko da idemo. Imamo priliku da vidimo, to moram da naglasim, kako je prošla Severna Makedonija kada je prepustila javno tužilaštvo potpuno u ruke stranaca. Tada su im obećavali da će to da bude jedno tužilaštvo, sećamo se 2015. godine, kada je formirano, koje će potpuno da iskoreni korupciju u Makedoniji, pa šta smo doživeli? Videli ste kako je upravo najveći izvor korupcije bio je skoncentrisan u tom Javnom tužilaštvu i to upravo, kažem, od strane raznih međunarodnih faktora koji su na taj način, preko tog tužilaštva uspeli da, na kraju krajeva, i promene vlast u Makedoniji.

Mi, naravno, se ne plašimo nikakvih istraga. Danas pravosuđe u Srbiji radi apsolutno po slobodnoj volji. Vi vidite da danas je normalno da i predsednik države izgubi parnicu na sudu. Mi se ponosimo što smo doveli do takvih uslova u Srbiji. Dakle, apsolutno nema govora o nikakvoj kontroli, niti našoj želji da mi kontrolišemo pravosuđe, ali ne smemo dozvoliti da prosto dođemo u situaciju da nam sa strane neko drugi kontroliše naše pravosuđe, naše sudije, jer je očigledno da se država nalazi u teškom trenutku i da moramo ipak imati u vidu sve te okolnosti ne dozvoljavaju da mi u potpunosti prepustimo jednu granu vlasti samoj sebi.

Dakle, siguran sam da će ustavnim reformama, koje su pred nama, sve to dobro biti sročeno, da će Vlada Republike Srbije izaći sa jednim pravim rešenjem koje će biti, pre svega, u interesu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas su kolege narodni poslanici dosta govorili o ovoj temi i, pre svega, predsednik poslaničke grupe dr Martinović je apsolutno obrazložio sve ovo o čemu govorimo poslednjih dana, a tiče se jedne neopravdane hajke koja se vodi protiv tri naša narodna poslanika. Ja ovom prilikom ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i u svoje lično ime želim da pružim apsolutnu podršku Jeleni Žarić Kovačević, Dejanu Kesaru i gospodinu Veroljubu Arsiću koji su predmet brutalne satanizacije samo zato što su radili ono što je Ustavom predviđeno da rade, a to je da kao narodni poslanici traže određena tumačenja kada postoji određeni problem u samim predmetima koji se nalaze ispred sudova.

Doktor Martinović je o tome govorio. Predstavnici Visokog saveta sudstva dobro znaju da često apelacioni sudovi donose potpuno kontradiktorne presude o istim stvarima i, naravno, u tim slučajevima Narodna skupština kao najviši zakonodavni organ, iako mnogi zaboravljaju, dakle, ulogu Narodne skupštine često svode, znate i sami, degradiraju je u javnosti poslednjih godina i meseci, apsolutno je neophodno da Narodna skupština vrši ono što je naše izvorno ovlašćenje, a to je da tumačimo zakone koje usvajamo i da na taj način dajemo jedan dobar primer i sudovima na koji način treba da prosto obrate pažnju na određene stvari, stvari koje se javljaju u samim sporovima.

Ono što hoću da posebno naglasim jeste da danas se oglasio i Dušan Nikezić, savetnik Mirka Cvetkovića, državni sekretar koji nas danas uči kako to, napada direktno naravno predsednika Aleksandra Vučića, što je najnormalnije da danas opozicija kada nema šta drugo da kaže i kao što je i predsednik poslaničke grupe rekao, krene sA napadima personalno na poslanike, pa onda na poslaničku grupu, na kraju, naravno, za sve je kriv u ovoj državi, to svi znamo, Aleksandar Vučić, koji kaže da je Vučić lobista stranih banaka.

Pazite, to vam govori čovek čiji je otac hapšen upravo u vreme dok je on bio na vlasti, dok je Dušan Nikezić obavljao šest funkcija i to, pazite, predsednik Nadzornog odbora EPS-a, za vreme dok je bio državni sekretar, predsednik Nadzornog odbora EPS-a, predsedniku Upravnog odbora Energoprojekta, član Skupštine akcionara privrednog društva Direkcija KS, član Radne grupe Telekoma Srbije, član Komisije za javnu nabavku usluga menadžmentskog konsaltinga i ovde dolazimo do suštine. Za vreme dok je on bio, dakle, član te grupe za javne nabavke njegov otac je vodio, bio vlasnik konsultantske kuće „CES Mekon“ koja je glavna kuća koja je radila privatizacije kada je, znamo i sami, Srbija brutalno pljačkana od strane istih tih ljudi koji danas plebiraju da se vrate na vlast.

Mi kad govorimo o tim stvarima, ne možemo a da ne odgovorimo tim ljudima, dakle, i da to nam je, prosto, i uloga i zadatak da ljudima predočimo ko su ljudi koji danas žele da se vrate na vlast. Čovek koji je obavljao šest funkcija za vreme dok je bio državni sekretar, nama danas govori kako je bolje stanje bilo 2012. i govori nam o nekim brojkama koje su samo njemu poznate, kako je tada 2012. godine kada smo preuzeli vlast, sve bilo odlično u Srbiji, kako je cvetalo, med i mleko, kako je danas Srbija, kažu, prezadužena. Pazite, kad govorite o realnim brojkama, ne možete da ne vidite da ljudi apsolutno ne govore istinu, da obmanjuju javnost.

Javni dug je bio 79%, odnosno učešće u BDP, tada kada smo preuzeli vlast. Danas je ispod 60%, u nivou mastrihta. Tada ste imali pad BDP od 3%, danas u ovom drugom kvartalu, predsednik je izneo podatak, imamo 15% rast BDP. Dakle, ljudi govorimo o apsolutnim lažovima koji se na svaki način trude da obesmisle i Narodnu skupštinu i naše napore koje ovde dajemo da se određeni problemi reše. Moramo da reagujemo na brutalne neistine i laži koje se svakodnevno iznose. Naravno da će poslanici da traže autentično tumačenje zakona kada postoje određeni problemi.

Znate da danas imate, a to su govore i moje kolege, advokati, imate neverovatan pritisak na same sudove. Mora negde da se menja parnični postupak, moramo da menjamo Zakon o parničnim postupkom. Ne možemo da imamo situaciju da građanin kada dođe u Treći osnovni sud, zakažete mu ročište 2023. godine, to nema apsolutno nikakvog smisla. Ministarka Maja Popović je o tome govorila. Imamo mnogo novca koji dajemo upravo tu kada građani tuže za neosnovano dugo vođenje sudskih postupaka i moramo da nađemo način i modalitet da smanjimo te troškove, jer će se na kraju krajeva sve odraziti na rast BDP koji je u ovom trenutku dobar, odličan.

To je suština, da podržimo Vladu Republike Srbije u naporima da dalje razvija zemlju. Kada imate rast BDP imate mogućnost da gradite puteve, da gradite bolnice, da dižemo plate i penzije. Dakle, u suštini sve se svodi na to da mi danas moramo da kao odgovorna vlast tražimo načine da smanjimo troškove za državu, kako bismo mogli da nastavimo sa ovako velikim rastom.

Upravo to smeta ljudima koji danas planiraju da dođu na vlast. Kažem, isti oni i Marinika Tepić, koja danas objavljuje negde kandidaturu upravo u tim novinama koje se štampaju u Hrvatskoj, najavljuje kandidaturu za predsednicu Srbije. Ne znam da li ona može da bude kandidat neke političke partije, osim eventualne „Multikom“ grupe, obzirom da je zaposlena u „Multikom“ grupi i da je ona predsednički kandidat „Multikom“ grupe za predsednicu Srbije.

Danas ti isti ljudi koji su pljačkali državu, koji su ojadili kao što je Dušan Nikezić, kao što je Marinika Tepić, kao što je Vuk Jeremić i mnogi drugi, pokušavaju da se vrate na vlast i zato moramo u svakom trenutku da građanima Srbije predočimo šta je to danas što je važno, da uputimo građane Srbije da i te kako razmišljaju o tome kada budu došli izbori, za koga će dati poverenje zato što nikad ne smemo dozvoliti da Srbija bude na kolenima kao što je bila 2012. godine. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre, pred nama su izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kao i prateći amandmani, a mi ovim izmenama samo ispravljamo određene propuste kojih je ranije bilo, a tiču se naknada majkama za vreme porodiljskog odsustva, kao i pravima poljoprivrednih osiguranica, za koje članove zakona je Ustavni sud utvrdio da su neustavni. Mi na taj način pokazujemo da danas institucije slobodno mogu da rade svoj posao i da, bez obzira što Ustavni sud odredi da neke stvari koje mi ovde usvajamo nisu u skladu sa zakonom, mi postupamo upravo po svim tim instrukcijama iz Ustavnog suda, menjamo ove članove zakona koji nisu bili u skladu sa našim Ustavom.

Mi to, naravno, radimo, ne samo zbog toga što je Ustavni sud tako rekao, već zato što nam je interes majki na prvom mestu. Drago nam je da su udruženja koja su i kod Ustavnog suda inicirala ovakvu presudu, kao što je „Mame su zakon“, čini mi se da je reč o tom udruženju, koja su pozdravile upravo ovaj naš današnji dan kada ćemo izglasati sve ove izmene koje su oni tražili, zato što zaista jesu majke danas zakon za sve nas. Potrebno je da one imaju još bolji status u društvu, zato što je problem sa natalitetom boljka sa kojom se mi suočavamo već 30, 40 godina. To nije problem koji smo mi nasledili, to je problem koji postoji već nekoliko decenija ovde. To je svakako danas kada imamo odgovornu vlast jedan od prioriteta i ove Vlade i prethodne Vlade, kada je predsednik Aleksandar Vučić 2018. godine inicirao upravo donošenje onog jednog velikog paketa mera podrške našim majkama i roditeljima sa decom.

To, kažem još jednom, nije problem samo finansijske prirode, kao se često u medijima zna čuti. Da je to tako, imali biste situaciju da su najbogatije evropske države države sa najviše dece, a one najsiromašnije, afričke države i države Bliskog istoka, države sa najmanje dece. Upravo je, znamo i sami, situacija obrnuta, baš u najbogatijim evropskim državama imate najmanji broj dece. Taj slučaj možemo pogledati, ne moramo da idemo tako daleko, možemo da pogledamo i ovde kod nas. Dakle, u beogradskim opštinama Vračar, Stari Grad, Savski venac situacija je najgora, a u nekim manjim mestima imamo bolji natalitet.

Posebno je lepa vest čuti da je u srpskim sredinama na KiM baš najveći natalitet u našoj državi. Dakle, to je ono što nas posebno zanima i to jeste pokazatelj da to nema toliko veze sa finansijama, već sa nekim drugim aspektima.

Što se tiče tih nekih prognoza koje nisu tako dobre, danas je stopa deteta po majci 1,49, a to uopšte nije ni blizu one stope od 2,1 koja je potrebna za prostu reprodukciju. Znamo da godišnje nestane jedan grad veličine Vršca. Ali, ova Vlada i prethodna, kao što smo malopre i čuli, nije samo prosto konstatovala tu činjenicu kao što su radili mnogi pre nas, već se uhvatila u koštac sa rešavanjem ovog problema. Na takav način da smo doneli onaj jedan ozbiljan paket mera podrške roditeljima koji žele da se ostvare u ulozi roditelja. Adam Šukalo, moj kolega, upravo je o tome i govorio, da se sada ne ponavljamo.

Dakle, 100.000 dinara dajemo za prvo dete. Nadam se da će taj iznos biti povećan, čuli smo najave ranije da će biti na 350.000 dinara i iskreno se nadam da je to nešto o čemu se može razmatrati. Dajemo jedan veliki iznos i za drugo dete, 10.000 naredne dve godine, za treće dete imate 12.000 dinara, za četvrto 18.000 dinara. To je prosto jedan dobar okvir koji treba da bude motiv za sve one koji nemaju dovoljno sredstava da se opredele da se ostvare u ulozi roditelja.

Predsednik Aleksandar Vučić je baš pre neki dan ovde u Narodnoj skupštini podsetio da je ta mera dala dobre rezultate po najvišim opštinama na jugu Srbije, Toplici i tim južnim našim opštinama, jer se pokazalo da zaista ljudima ta mera znači. Kažem opet, i ovde u Beogradu gde je bolji standard ni ta mera ne daje toliko mnogo rezultata kao što se to vidi na primeru manjih mesta. Mi ćemo i dalje, nadam se, sprovoditi sve ove mere i truditi se da povećamo ove iznose. Iskreno se nadam da će do toga doći.

Međutim, ključ za rešavanje problema nataliteta mislim da je i u popravljanju položaja mladih ljudi u Srbiji. Treba podsetiti da danas Vlada Republike Srbije i onim planom Srbija 2025 opredelila ogroman iznos sredstava za mlade, 600 miliona evra je opredeljeno upravo za rešavanje problema zapošljavanja kod mladih ljudi. To je ono što zapravo pokreće mladog čoveka, kada ima stabilan posao, kada ima finansije, da se ostvari u ulozi roditelja. Zaista mislim da je naša Vlada, ova sadašnja vlast i prethodna Vlada dosta toga uradila po tom pitanju. Mislim da se o tome mnogo i ne govori u javnosti, trebalo bi više da se govori koliko danas dajemo preko Fonda za razvoj, za ostvarivanje, za pokretanje različitih vrsta samozapošljavanja, za pokretanje biznisa, koliko danas Ministarstvo poljoprivrede finansira mladih poljoprivrednika.

Zaista, imate situaciju da danas država mnogo više izdvaja novca i posvećuje pažnju mladima, ali negde mi se čini da oni nisu ni toliko dovoljno upućeni u sve te programe podrške koje danas država daje. Mislim da bi Ministarstvo na čijem ste čelu moglo da se posveti upravo tome da se mladima predoči šta je sve to što država danas njima daje. Imate i povoljne kredite, uskoro planiramo za mlade bračne parove, kada je reč o kupovini stana. Znamo da će biti kvadrat veoma pristupačan, po ceni od 500 evra po kvadratu. Znamo da i Ministarstvo za selo daje danas ogromna sredstva za kupovinu napuštenih seoskih kuća, 10.000 po bračnom paru.

Imate i preko Fonda za razvoj mnogo projekata da se mladi zaposle. Opet, čini mi se da je negde glavna stvar mladim ljudima i čini mi se da to nije baš najbolji put da se negde traži veza za javni sektor, jer znamo dobro da su u privatnom sektoru mnogo veće mogućnosti i obično najveći problem je taj početni kapital. Država danas ima novca da vam da početni kapital, tako da zaista smatram da treba više promovisati tu ideju o preduzetništvu kod mladih da bi se oni zaista osmelili da uđu u neke poduhvate i da na taj način obezbede sigurnost.

Danas država ima novca i želi da pomaže sve te dobre ideje, projekte, da prosto start-ap projektima daje veliki impuls svima da krenu da se bore za sebe i za svoje porodice, zato što je to način da kada hoćete nešto da radite zaista država može da vam da veliki impuls i da krenete da se ostvarujete i kao preduzetnik i u nekim drugim idejama.

Nadam se da će sve ove mere o kojima govorimo dati jedan pozitivan ishod, zato što ova borba nije borba koju mi možemo i imamo luksuz da izgubimo, borba je upravo usmerena ka tome da opstane naša država, da opstane naš narod na ovim prostorima. Mi ovu bitku ne smemo izgubiti, jer ukoliko bismo se predali ne bi nas bilo na ovim prostorima, a to se svakako neće dogoditi zato što je naš narod znao da izađe iz mnogo većih problema kao pobednik.

Kada ponekad tako i razmišljamo da je sve gotovo, da nema dovoljno mogućnosti da se popravi demografska slika, setimo se samo da je za vreme ustaničke Srbije, odnosno u vreme ustanka vožda Karađorđa svega u Srbiji bilo 300.000 ljudi. To neka nam bude na umu. Srbija je uspela da se oporavi u mnogo gorim situacijama, da ne pominjem Prvi i Drugi svetski rat kada nas je stradalo skoro tri miliona, pa smo opet uspeli da se oporavimo. I ova sadašnja trenutno loša, može se reći, situacija kada je reč o demografiji sigurno se može popraviti ako mi budemo dovoljno radili predano i ako se budemo zaista ovom problemu posvetili na pravi način, kako se danas i radi.

Još jednom, mi ćemo podržati u danu za glasanje i predloženi zakon i sve amandmane. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre Nedimoviću sa saradnikom, pred nama je važan Predlog zakona. Kao što ste naveli ovo je krovni zakon za poljoprivredu Srbije koji će omogućiti sve one potrebne alate samom Ministarstvu u onim situacijama kada dođe do ekstremnih promena na tržištu, gde će Ministarstvo imati mnogo bolji mehanizam da utiče na tržište i da zaštiti naše poljoprivredne proizvođače.

Do sada je cela ova materija trgovine poljoprivrednim proizvodima bila skoncentrisana u jednom aktu, u Zakonu o trgovini, a kao što ste naveli poljoprivreda ima mnogo veći značaj od običnih materija kojima se trguje na tržištu, tako da je neophodno usvojiti jedan ovakav zakon kako bi država u svakom trenutku mogla da kroz određene intervencije pomogne ljudima koji se bave poljoprivredom i to je svakako važna vest za sve poljoprivrednike danas u Srbiji i tek ćemo kroz tih 50 propratnih podzakonskih akata definisati sve ono što je neophodno.

Dakle, veliki posao je i pred Vladom i pred Ministarstvom i pred Narodnom skupštinom. Imaćemo i te kako dosta posla da se cela ova oblast uredi na način na koji je neophodno. Ne radimo mi to samo zbog pristupa Srbije Evropskoj uniji, zbog procesa pridruživanje, nama je to bitno zbog naših poljoprivrednih proizvođača, zato što kada imamo situacije gde dolazi do ekstremnih turbulencija na tržištu i te kako je neophodno da država ima pravi odgovor, a za sada imamo situaciju da kroz ova dva trenutna zakona, gde funkcioniše Ministarstvo poljoprivrede, dakle Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, mnoge odredbe, kao što znamo se ne tiču tržišta i nisu usklađene sa evropskim zakonodavstvom, što je opet ograničavalo samo Ministarstvo poljoprivrede da reaguje brzo i efikasno u situacijama kada je to neophodno.

Mi znamo da se dešavaju krupne promene na tržištu poljoprivrednih proizvoda, pre svega zbog raznih vremenskih nepogoda. Imali smo primer, kao što ste naveli 2017. godine i sa cenom maline, velikih problema imali smo i kada je bila ta velika suša. To je uticalo na mnoge oblasti u samoj poljoprivredi. Mi tada nismo imali dobar jedan mehanizam zakonski kako bi država mogla da kroz te alate koje ćemo ovim zakonom usvojiti utiče i interveniše na samom tržištu.

I kao što smo čuli preko robnih rezervi se donekle može napraviti neka intervencija države, ali to same robne rezerve nisu jedan moderan koncept. Zastareo je to koncept, socijalističkog vremena, gde ne može država da se osloni na same robne rezerve, obzirom da one se tiču nekih drugih situacija.

Videli smo prošle godine, doduše bilo je jako korisno što smo imali tu instituciju, koja je omogućila da mi imamo ovde u Srbiji brašno, i ulje i sve osnovne životne namirnice, kada je u martu i aprilu nestalo svega sa rafova širom regiona. Mi smo u Srbiji imali dovoljno sredstava, imali smo dovoljno namirnica za naše građane, zato što smo imali tu instituciju robnih rezervi. Opet, sa druge strane kažem, ovde u ovoj situaciji je potrebno da država na jedan drugačiji način reguliše tržište i zato je i te kako dobro što se ide u usvajanje jednog ovakvog zakona.

Da bi mi to uprostili običnom narodu, situacija kada dođe do toga da imate neke ekstremne situacije na tržištu, kada dođete do devalvacije recimo cene maline, država će da finansira skladištenje maline, država će da finansira troškove samog skladištenja za naše poljoprivrednike koji će kasnije, kada cena skoči, u onim nekim zimskim mesecima, moći da prodaju zamrznuti proizvod po mnogo većoj ceni.

Dakle, mi ovde usvajamo jedno rešenje koje će direktno da se odrazi na to da građani, odnosno naši ljudi koji se bave poljoprivredom imaju koristi od toga što država može sa ovim alatima da pomogne i da im u tim nekim trenucima kada se desi da padne proizvodna cena ispod one, kako se kaže, minimalne u maloprodaji, gde može država da da novac.

Drago mi je da ste se po pitanju koje brine naše poljoprivrednike, osvrnuli kada je reč o samoj ceni mleka. Vi ste dali odgovore koji će ljudima značiti i ovaj zakon će upravo i njima i te kako ići na ruku zato što će država imati druge mehanizme kako ćemo moći da im pomognemo u situacijama kada zaista dođe do te… Prosto, znamo i sami da 30 dinara po litru nije adekvatna cena za mleko, ali imamo određenih poteškoća s obzirom da tržište diktira sve te relacije.

Mi tu kao ministarstvo, odnosno vi kao ministarstvo ne možete da baš utičete na sam rast cene kada je to, kažem još jednom, uslovljeno svim onim sporazumima koje su i bivše vlasti potpisale, gde mi ne možemo i te kako reagujemo na neki način na koji se to najčešće očekuje.

Mi svi narodni poslanici koji dolazimo iz opština koje imaju veliki broj seoskih mesnih zajednica znamo da najčešća zamerka negde ministarstvu i uopšte državi jeste po pitanju te cene mleka. Svi se raspituju kada će cena mleka da poraste. Mi kažemo da se ovim zakonom i te kako obaziremo i dobro je da ste se i vi dotakli te teme da građani čuju šta to sve država može da učini za poljoprivrednike i za naše stočare.

Tako se čuva srpski seljak, dakle, konkretnim merama. Kao što znamo, u prethodnom periodu radilo se i na standardizaciji, ovim zakonom se još više utiče na to da se standardizuje srpski proizvod, da nam se ne dešavaju one situacije kao kada su nam pre nekoliko godina vraćali naše jabuke, maline iz Rusije, kada smo imali određenih poteškoća. Dakle, mi sada pravimo ovim zakonom jedan okvir koji će standardizovati naše proizvode, dobro je to što ćemo da brendiramo naše proizvode i da, kao što ste naveli, u školama, državnim ustanovama naša deca imaju pristup isključivo srpskim proizvodima, odnosno proizvodima koji su napravljeni u Srbiji.

To je ekonomski patriotizam i na taj način se neguje svoja država. Nije patriotizam busanje u prsa i što kaže, kako smo ranije imali priliku da vidimo od ovih bivših koji su sve vreme držali ruku u džepu građana Srbije, a istovremeno su se busali u prsa i govorili da su velike patriote.

Ovakvim zakonom i propratnim aktima koji će uslediti sigurno se brani i poljoprivrednik i generalno se utiče na to da srpska ekonomija ide napred.

Država je mnogo uradila u prethodnom periodu kada je reč o poljoprivredi, to znamo da i te kako smo od 2017. godine, kada je usvojen onaj program za mlade poljoprivrednike, imali dosta prijavljenih. Te prve godine znamo i sami da je bilo svega nekoliko stotina prijavljenih mladih poljoprivrednika za te pakete pomoći subvencija, a prošle godine smo imali preko 2.000 mladih koji su se prijavili za državnu pomoć. To je dovoljan pokazatelj da ipak kada država ima novca, kada daje na raspolaganje mladim poljoprivrednicima i generalno poljoprivrednicima uopšte, oni odgovaraju, uzimaju te subvencije i to unapređuje apsolutno ambijent u celoj državi.

Naravno da treba pomenuti da država danas daje, znamo i sami da je onaj grant koji ste, skoro smo ovde o tome govorili, da danas kada nabavljate novu mehanizaciju sa 2.000 evra učešća, vi dobijate novi traktor koji vredi 20.000 evra i tih 8.000 evra otplaćujete po najnižoj kamatnoj stopi, a 10.000 vam je čist poklon države.

To nikada ranije nije bio slučaj i to možemo danas da govorimo da jeste uspeh ove Vlade, Ministarstva poljoprivrede zato što imate mogućnost da kupite novu mehanizaciju po pristupačnim cenama. Dakle, niko ne može da bude oštećen i na taj način država pokazuje da se zaista stara o srpskom seljaku i to je ono što je svakako briga naše Vlade od kada je SNS preuzela vlast. Mi brinemo o ljudima u Srbiji i želimo da oni ostanu ovde i želimo da naš poljoprivrednik bude stabilan, da ne mora da traži sreću pod tuđim nebom ili da ide negde u veće gradove.

Znamo kako su oni bivši se bavili srpskim seljakom. Sećamo se dobro, naveli ste i sami kako su 2009. godine, kada su potpisali SPP, najgore ispregovarali upravo po pitanju same poljoprivrede.

Sve drugo je, hajde da kažemo, moglo da se protumači da smo morali da potpišemo zbog pristupa EU, ali upravo to što smo oborili naše carinske stope od 30% kojima smo čuvali naše selo i našeg seljaka mi smo jednostavno dozvolili da nas preplave ovde proizvodi, što kažete, iz Mađarske, iz Hrvatske, iz svih okolnih zemalja koji su uspeli da se ovde pozicioniraju i da taj uvodnički lobi koji je ispregovarao, koji je isposlovao sve te zakone štetne koje smo mi tada doneli, prosto je dovelo do toga da je i te kako je nanet veliki udarac srpskom poljoprivredniku.

Svi drugi koji su se priključivali EU imali su određene klauzule kojima su štitili svoje selo, svoje poljoprivrednike, a mi ovde za vreme bivšeg vlasti, za vreme Borisa Tadića, Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, nismo nikakve klauzule pravili, oborili smo carinske stope za 30% i pustili prosto da nam ovde preplavi tržište roba iz čitave Evrope. Pokazivali smo tada kako izgleda jedan nemar prema uopšte ekonomiji svoje države.

Čega god su se dohvatili, ne samo poljoprivrede, čega god su se dohvatili oni su uništili. Mi danas po budžetima možemo da vidimo kako je izgledao budžet, recimo, za poljoprivredu 2012. godine, a kako izgleda danas. Danas je 450 miliona evra budžet za poljoprivredu, a pre te 2012. godine imali smo budžet svega 30 miliona evra. Dakle, to je činjenica, 15 puta imali ste manji budžet pre svega devet godina.

Kada pogledate vojsku, tu je još gora situacija, imali ste 20 puta manji budžet. Kada pogledate zdravstvo, imali ste 18 puta manji budžet nego što je danas. To su egzaktni pokazatelji koji govore o tome da je taj bivši režim, o kojem mi ovde uporno i želimo da ponavljamo građanima Srbije, neće niko da nam to pravo zabrani zato što želimo da pokažemo odakle dolazi opasnost.

Isti ti ljudi koji su tada arčili Srbiju danas pretenduju da se vrate na vlast. Videli smo one scene od pre neki dan, kada je onaj Vuk Pozderac Jeremić zajedno sa svojim onim pijanim budalama pokušao da napadne predsedništvo Srbije, kada su na onakav jedan bestijalan način ugrozili ne samo predsednika države, nisu ga oni ugrozili doduše, ono je bio zaista jedan smešan pokušaj, već su ugrozili instituciju, da šaljemo jednu lošu sliku u svet.

Dakle, umesto da pregovaraju ovde da uđu u parlament, da se kandidujemo na izborima, kandiduju neku politiku, kakva god da je, da dođu tu u klupe, da se pogledamo u oči, da razgovaramo o nekim argumentima, oni idu na onakav jedan, kako da kažem, idiotski način, prosto pokušavaju da skrenu pažnju na sebe. Njih pet na jednog predsednika, apsolutno je bilo smešno gledati ono, zaista, kako ih je najuri. Brže bolje su izašli, brže nego što su ušli.

Zaista, sva ta njihova neka hrabrost deluje ljudima smešno i mi prosto ne znamo kako drugačije da se ophodimo danas prema ljudima koji pretenduju da dođu na vlast. Kažemo, imate situaciju da, s jedne strane, oni pokušavaju da prave neke skečeve, ne znam kako ono da nazovem, a s druge strane Boris Tadić i Pajtić se juče prepucavaju ko je više unazadio Srbiju i preko medija dva bivša predsednika DS se svađaju ko je više upropastio bivšu DS i Srbiju. Zamislite, ti ljudi pretenduju da dođu na vlast.

Onda vi vidite da zaista s druge strane političkog spektra mi nemamo ozbiljnu konkurenciju, nemamo ljude koji mogu da nešto ponude. To se sve dešava u uslovima kada se Srbija danas bori za svoju Kosovo i Metohiju, kada se borimo za našu Republiku Srpsku. To se dešava u situaciji kada imate najveće pritiske na našu državu.

Umesto da se saberemo, da se u parlamentu pogledamo u oči, da prosto na normalan način oni kandiduju svoju politiku, mi svoju, a građani da ocene koja je bolja, mi ovde imamo situacije da oni prave, pokušavaju da izazovu incidente, da na nasilan način dođu na vlast i to i ne kriju. Evo, Vuk Jeremić je juče rekao da mu je cilj otimanje vlasti. Kaže – otimanje vlasti i revanšizam. Niko se ne plaši tih pretnji, to su zaista nesuvisle pretnje od čoveka koji je potpuni jedan politički amater u pokušaju. Sve ono što danas vidimo s te strane, s tog spektra deluje onako groteskno smešno i sigurno da SNS danas upravo zbog takvih njihovih propusta i grešaka i mogućnosti da kandiduju neku normalnu politiku ima preko 60%.

Imaćemo i sve više obzirom da građani Srbije nisu zaboravni, znaju dobro kako se živelo pre 2012. godine, a znaju kako se živi danas. Vidimo po ovim rezultatima, juče je predsednik izneo podatak, Srbija je u drugom kvartalu imala13,5 % rast BDP-a. Pa, ljudi, to nije moglo da padne s neba. To je upravo proizvod jedne ozbiljne, odgovorne vlasti, jednog velikog rada i samog predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije. Dakle, 13,5% je najveći rast BDP-a u drugom kvartalu u Evropi. Ako se ovako nastavi, moći ćemo i dalje da ulažemo i da podižemo plate i penzije, da ulažemo u našu vojsku. To je sve ono što mi danas kandidujemo građanima Srbije, jednu normalnu politiku, jednu politiku kojom kandidujemo razvoj, brigu o nacionalnim interesima.

Videli smo kako se brani i kako smo imali onu vežbu pre neki dan koja je pokazala svu snagu naše vojske koja je bila devastirana. Mi ne bi bili u stanju da onakvu vežbu prosto napravimo, ni deseti deo dok su bili na vlasti Boris Tadić i Vuk Jeremić, nismo imali ni jedan tenk, nismo imali ni jedan avion. Imali smo apsolutno devastiranu i privredu i ekonomiju i vojsku. Prosto, bilo je zaista ponosno gledati vežbu na Pešteru, munjeviti udar. Trideset godina zadnjih nismo imali onakvu jednu dobro odrađenu vežbu na našim prostorima, gde smo svima pokazali da danas Srbija apsolutno nije ono što je bila pre 2012. godine. Danas Srbijom i te kako mora drugačije da se razgovara.

Uspećemo da branimo ne samo interese našeg naroda ovde, nego interese našeg naroda gde god da živi, jer danas Srbija ima mogućnosti, danas Srbija želi da prosto bude faktor mira i stabilnosti. Ali, upravo imate situaciju da vas sa raznih adresa optužuju da smo faktor nestabilnosti danas kad smo jaki, danas kada imamo i stabilne finansije i stabilnu vojsku, kada imamo i dovoljno vakcina za sebe i za sve ostale oko nas, kada imamo mogućnost da ulažemo i u našu vojsku i u naše zdravstvo, da podižemo standard građana Srbije. Zato smo faktor nestabilnosti, kako kažu mnogi u regionu. Dok smo bili na kolenima, dok smo bili onako poniženi, dok nismo imali ni jedan avion, dok nismo imali ni jedan tenk, dok smo bili apsolutno u „lok daunu“, tada smo bili faktor stabilnosti, tada su naš tapšali po ramenu i govorili da Srbija tako treba da se razvija.

E, pa, mi ne bolujemo ni za kakvim tapšanjem po ramenu, interes nam je da naši građani žive bolje, da naš narod živi bolje generalno i da pomažemo ne samo Srbima ovde, nego i Srbima širom Balkana gde god da žive, zato što je to naša ustavna obaveza.

Još jednom kažem, građani Srbije ne daju džabe ovoliko rekordnu podršku Aleksandru Vučiću i SNS. Upravo je to najbolji odgovor svima onima koji bi na neki, kako vidimo, ulični način pokušali da dođu do vlasti. To im građani Srbije nikada neće dozvoliti.

Još jednom, mi ćemo glasati u danu za glasanje za predloženi zakon. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka pravde sa saradnicima, borba protiv terorizma svakako je borba 21. veka i cele civilizacije i samo ako ujedinjeni pristupimo toj borbi ima nade da će biti određenih rezultata.

Kada je reč o današnjem zakonu, mi stvaramo jedan pravni okvir, jedinstven zakon gde ćemo ujediniti u jedinstvenu bazu podataka sve podatke o terorizmu koje su do sada bile pojedinačno i parcijalno raspoređene u baze podataka Vojnoobaveštajne agencije, VBA i BIA. Danas pravimo jedan okvir koji će omogućiti, kažem, da svi ti podaci budu ujedinjeni i sigurno je da će naše službe bezbednosti i dalje nastaviti da daju ogroman doprinos uopšte u svetskoj borbi protiv terorizma zato što, slobodno mogu da kažem, ne postoji skoro nigde slučaj da su službe bezbednosti određene zemlje na ovako dobar način upućene u samu ovu problematiku, s obzirom da smo se mi još devedesetih godina suočili direktno sa islamskim terorizmom u Bosni i da imamo priliku da danas vidimo da svi ti koji su tada još krvarili ruke nad srpskim narodom kasnije su vršili zlodela širom sveta. Mi smo, kažem, imali tada još sukob direktno sa teroristima, koji su danas glavobolja za skoro ceo svet. Retko koja država ima priliku da uopšte ima takvu jednu, rekao bih, dobru praksu kada je reč o toj borbi koja traje već nekoliko decenija. Dakle, terorizam je već odavno postao problem svetskih razmera.

Jasno je kao dan da danas najveća bezbednosna pretnja za našu državu dolazi sa prostora Kosova i Metohije. Više stotina terorista koji su ratovali u Siriji, na Bliskom istoku vratili su se na prostor Kosova i Metohije i naše službe su o tome i te kako dobro obaveštene i međunarodni partneri su mogli da se informišu od strane naših službi o tome ko su ta lica i da, naravno, i te kako obratimo pažnju na to šta bi oni mogli u budućnosti da urade, s obzirom da su fanatici koji su učestvovali na svetskim ratištima gde su bili pripadnici Islamske države i znamo šta smo sve gledali na prostoru Bliskog istoka u proteklim godinama.

Kažemo – više je nego jasno da je danas Srbija jedini faktor mira i stabilnosti na Balkanu i da samo jaka i snažna Srbija može biti taj bedem od terorizma dalje ka Evropi. To je, dakle, svima danas jasno u svetu. Nažalost, možemo reći da određene stvari koje se dešavaju, pritisci na našu državu koji se odvijaju nesmanjenom žestinom će se sigurno dešavati narednih meseci. Veliki je pritisak oko Kosova i Metohije, oko Republike Srpske. Mogu da kažem da je bio ponosan svaki Srbin juče dok je predsednik Aleksandar Vučić branio pozicije srpskog naroda juče u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Juče je bio posebno težak dan za srpski narod, sramna presuda generalnu Mladiću je samo dokaz da je Haški tribunal jedan politički sud, sud koji je stvoren da izvrši reviziju istorije i da srpski narod optuži da je vršio zločine, dok su svi drugi oslobođeni. Sramno je da su juče sa slobode i Gotovina i Markač i Haradinaj i Naser Orić i svi krvnici srpskog naroda mogli da gledaju izricanje presude srpskom generalu Ratku Mladiću. To je zaista jedan nonsens, da oni koji su definitivno krivi za sva ona zverstva koja su se radila u Kravici, u Bratuncu i na prostoru Kosova i Metohije, 250.000 proteranih Srba, 2.000 ubijenih u „Oluji“, niko od njih nije dočekao pravdu, dok se sudi samo jednoj strani, jedna se strana optužuje za genocid.

Mi moramo da nastavimo da se borimo, kao što je predsednik Aleksandar Vučić rekao, ne možemo uticati na svetske trendove koji danas postoje u svetu. Mogu oni da rade šta hoće, a na nama je da čuvamo nezavisnost, stabilnost Republike Srbije, da čuvamo našu Republiku Srpsku, zato što je ona legat svih ljudi koji su se borili i koji su izginuli, 20.000 mladića je dalo svoj život u temelje Republike Srpske, a njihov predvodnik je bio general Ratko Mladić, zato smo svi danas i juče bili i te kako tužni zbog činjenice da gledamo kako se nad jednom stranom vrši revizija istorije, dok se druga strana oslobađa krivice i da za srpske žrtve nema pravde.

Još jednom kažemo, moramo da čuvamo našu nezavisnost, našu stabilnost. Jedino jaka i stabilna Srbija može biti garant da se našem narodu takve stvari više nikada neće desiti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre Vulin sa saradnicom, amandmani koji su pred nama su u funkciji poboljšanja samog teksta zakona i ja ću u danu za glasanje podržati predložene amandmane i naša poslanička grupa, takođe.

Moramo da se osvrnemo, danas je svečani dan. Nakon 90 dana Skupština završava svoje redovno prolećno zasedanje, ali to ne znači da se staje sa radom. Kako nezvanično saznajemo, radiće se tokom čitavog lega i to ne kažem da bi se eventualno žalio zato što Skupština radi i zato što nema pauze, radi i svi građani Srbije, radi cela Srbija i to je neophodno da bismo imali ovako visok rast BDP-a. I predsednik Aleksandar Vučić upravo insistira da se zakoni donose, da se i Skupština sastaje stalno, da Vlada Republike Srbije predlaže zakonska rešenja, podzakonske akte koji će omogućiti bolji životni standard građanima Srbije.

Svi zakoni koji su i bili na dnevnom redu u proteklom periodu upravo su usmereni na poboljšanje kvaliteta života građana Srbije, direktno, kao i kada govorimo o ličnoj karti, omogućujemo građanima da imaju niže troškove kod zamene lične karte i sve ono o čemu su kolege pričale ranije je usmereno upravo ka tom da se građanima Srbije omogući da imaju jednu bolju administraciju, jednu bolju birokratiju, da ovde imamo niže administrativne troškove i na kraju krajeva da harmonizujemo naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom.

Kažem, radi se danas, na ovakav način Vlada Republike Srbije, zajedno sa Narodnom skupštinom radi efikasno. U prethodnom periodu usvojili smo preko 200 različitih zakona, podzakonskih akata, raznih sporazuma. Predsednik Aleksandar Vučić konstantno zadaje, da tako kažem, jedan jak tempo i Vladi Republike Srbije i ministrima, kao i Narodnoj skupštini. Vidimo da ovde imamo i te kako mnogo posla.

Nije kao u neka prošla vremena, kada su, znate i sami, glasali iz Bodruma, kada su se sastajali elektronski, kada se nije ni dolazilo. Kako dođe leto, tako se ništa i ne radi. To je ranije bio slučaj. I nije samo to bio slučaj sa Narodnom skupštinom. Mi se sećamo kako su ministri tada shvatali svoje resore. Onaj koji dobije resor, to shvati kao lični feud za sebe i za svoje najmilije da, što se kaže, namiruje širu i užu familiju i da se podrazumeva dok je na vlasti ta stranka on ostaje ministar. To danas nije slučaj. Danas onaj ministar koji nema iza sebe rezultate, koji ne postiže zacrtane ciljeve koje predsednik Vučić traži, biva smenjen i to je nešto što je nova praksa u našoj demokratiji od kada je SNS i Aleksandar Vučić preuzeo vlast. I, ne samo da ministri imaju zacrtane ciljeve, konstantno se upravo insistira, vi ministre znate, na rasu BPD-a, to je nešto što je danas najvažnija stvar u Srbiji. Mi hoćemo da dostignemo evropski kvalitet života, a to ne možemo bez snažnog rasta BDP-a, kakav imamo danas.

Dok smo imali bivši režim na vlasti i Borisa Tadića i njegovo predsednikovanje, sećamo se da se dolazilo na posao, da je predsednik, po radnim listama može da se vidi, od pola dvanaest je radio čovek, do dva sata je već bio kući i zato upravo posledica te politike i jeste 79% BDP, koji je bio zaduženost zemlje i jeste posledica 400.000 otpuštenih ljudi na ulici, 1.000 zatvorenih fabrika.

Sećamo se da su imali svega 30 kilometara izgrađenih autoputeva. To je sve posledica upravo tog jednog lošeg odnosa prema samoj državi koje bivši režim imao kada je reč o najvažnijim nekim nacionalnim interesima.

Ne govorim ja to danas zato što mi želimo da za neke naše propuste krivimo ovde bivši režim ili ljude iz prethodne vlasti, već upravo zato što su perjanice tog režima danas lideri opozicije, koji se zalažu da dođu na vlast opet. I upravo kažem isti ljudi, apsolutno isti ljudi danas pretenduju na punu državnu kasu, isti oni i Boris Tadić, koji se izvinjavao po regionu zato što je Srbin, to ga je bilo sramota, isti taj Vuk pozderac Jeremić, koji je, znamo i sami, udario pečat na kosovsku nezavisnost onim idiotskim pitanjem, isti Dragan Đilas, koji je ostavio milijardu i 200 miliona duga u beogradskoj kasi, koji je sagradio najskuplji most na svetu i koji je bio glavni trgovac državnim sekundama za vreme dok je bio na vlasti. E pa, ista ta trojka danas pretenduje na državnu kasu, jurišaju i kako čujem, ovde imaju neke nove metode dolaska na vlast, obzirom da ih građani neće, obzirom da ne mogu da dođu na vlast na jedan civilizovan, normalan način da kandiduju politiku, a da građani podrže tu politiku na izborima, oni kandiduju, kako sam čuo i kolega Milićević je rekao, revanšizam, lustracija, to je nešto za šta se oni danas zalažu.

Možete da zamislite Vuka Jeremića kako nekoga lustrira, kako nad nekim vrši revanšizam? Zaista, toplo bih mu preporučio da se pogleda u ogledalo i shvatiće da od te rabote apsolutno nema ništa.

Ti isti ljudi, Milan St. Protić, raznorazni, Jove Bakići i slični koji ovde poručuju da će da nas jure, da će da dignu kuku i motiku i kako će ne znam šta rade su oni koji danas, prosto to ne mogu drugačije da kažem, nego smešno deluje kad ti i takvi ljudi, opskurni likovi danas govore kako bi oni ovde sprovodili određene radnje, zaista je neverovatno. Mi to moramo sve da slušamo, sve te budalaštine, sve te idiotske priče, prosto, moramo da slušamo, ne smemo da reagujemo, reći će nam da smo mi ovde neka diktatura. Strašna je ova Vučićeva diktatura gde svako može da vas napada, da govori da će da vas veša, hapsi, progoni, a vi ne možete ništa da kažete zato što će odmah da vam iz Saveta Evrope kažu, iz EU, kako to ne sme da se radi.

Zamislite situaciju da narodni poslanik pozove na revanšizam prema bivšem režimu, evo, sad da kažem da treba da se sprovede revanšizam nad Vukom Jeremićem, nad Draganom Đilasom, kako bismo imali situaciju što se tiče naše međunarodne pozicije. Pa sigurno bi se oglasio i OEBS i UN i svi živi bi skočili u zaštitu ovde ugroženih prava nekih opozicionara. A, imali bi itekako prava da tražimo revanšizam nad onima koji su ojadili i opustošili ovu zemlju, koji su napunili džepove, koji su u 50 država sklonili svoje pare, opljačkane od građana Srbije. Mogli bi da insistiramo upravo na tim tezama na kojima oni danas insistiraju, ali mi to nećemo da radimo. Mi imamo naše programe. Mi govorimo o jasnim obećanjima građanima Srbije.

Naša politika jeste da naša deca ostanu ovde, tako nam se i zove lista „Za našu decu“. Mi se zalažemo da u Srbiji deca ostanu i da mi, dakle, na taj način demonstriramo naš patriotizam, a ne da se busamo jednom rukom u prsa, dok nam je druga ruka u džepu građana Srbije, kao što su te secikese radile dok su bile na vlasti.

Prema tome, svi zakoni koje usvajamo usmereni su na poboljšanje životnog standarda. Govorili smo u prethodnom periodu ovde o mnogim zakonima i o Zakonu o registru administrativnih postupaka i o Zakonu o fiskalizaciji, Zakonu o ličnoj karti. To je sve deo one Agende koju je naša Vlada usvojila 2016. i 2020. godine o digitalizaciji naše države, i to sve, dakle, direktno je usmereno na poboljšanje životnog standarda građana Republike Srbije i ne samo građana Republike Srbije, nego i naše privrede.

Investicije upravo i dolaze u Srbiju, zato što mi osluškujemo potrebe privrede i investitora koji žele da ulažu i ovde omogućavamo dobrim zakonskim rešenjima jedan bolji prosto poslovni ambijent za sve njih. Zato i možemo da govorimo o velikom prilivu stranih investicija. Godine 2019. bili smo rekorderi, 2020. je nešto bila usporena zbog Korone, ali, evo, već 2021. godine mi vidimo da i dalje rast BDP-a, dolazak stranih investicija se nastavlja.

Predsednik je juče, na radost svih u Valjevu, najavio dolazak kompanije „Bizerba“ nemačke investicije koja će da omogući otvaranje na hiljade radnih mesta i, ono posebno što želim da naglasim, otvaraće se visokoplatežna radna mesta za inženjere, ljude koji će imati plate od po nekoliko hiljada evra. To namerno kažem baš zbog onih zluradih kritika koje čujemo u prethodnom periodu kako, eto, mi ovde dovodimo samo one investitore koji zapošljavaju, kako oni kažu, motače kablova i na neki način vređaju sve ljude koji danas rade u Srbiji i pošteno zarađuju za hleb. Isti ti koji su ih opljačkali, koji su ih unazadili, za čijeg je vremena minimalac bio 20.000 dinara, a sećamo se dobro, ja znam lično primer ljudi koji su kada podignu minimalac bili u obavezi da gazdi vrate deo minimalca na ruke, i to svi znamo da se dešavalo, isti ti koji su tako ojadili ovaj narod danas sa podsmehom govore o ljudima koji rade, koji su zaposleni.

Naravno, u prvom periodu kad smo dovlačili strane investicije morali smo da dovodimo apsolutno sve što nam se nudilo i idite vi u Vranje i Leskovac i dole u one fabrike koje su otvorili stranci i recite tim ljudima da im ne treba tih 40-50 hiljada dinara, da kažem da je to bila neka malo niža platežna tada moć tih investitora, ali upravo smo morali da zaposlimo narod da bismo danas mogli da podižemo plate i danas svima njima koji rade danas u tim fabrikama imamo priliku da podižemo plate, da podižemo minimalac i da na taj način i teramo te investitore da ljudima daju bolje uslove. Morali smo da zaposlimo Srbiju, s obzirom da su svi bili nezaposleni dok su oni bili na vlasti.

Danas možemo da kažemo - dovodimo „Bizerbu“ u Valjevo, imaće naši inženjeri platu od po nekoliko hiljada evra, dolazi investicija u Prijepolje, kako smo čuli. Takođe, godinama se, decenijama se čekala jedna dobra investicija u Zlatiborski okrug. Danas možemo da kažemo da će dole naši mladi inženjeri ostajati, da će imati priliku da ne idu za Beograd i za veće gradove.

Japanska investicija, kako čujemo „Nidek“ koja ulaže, pazite, dve milijarde evra u najsavremenije tehnologije, dolazi u Srbiju, planira otvaranje 10.000 radnih mesta. Plate će biti i do 3.000 evra. Upravo o tome govorimo. Morali smo prvo da zaposlimo Srbiju da bismo privukli ove investitore koji dolaze i nude posao, da kažem, na mnogo plaćeniji način nego što su bile ove prve investicije koje su dolazile posle 2014. godine kada smo se prosto borili sa nezaposlenošću.

Danas imamo zaposlenost ispod 7%, možemo da diktiramo plate i da tražimo da ovde dolaze investitori koji će da ulažu zaista u visoke tehnologije, da grade elektromotore, da prave ovde ono što nam treba za naše inženjere koji imaju, zaista, sve uslove da rade na bolje plaćenim poslovima.

Ne govorimo samo mi o tome da Srbiji ide bolje, ne govore narodni poslanici, Vlada Republike Srbije, predsednik Vučić, pa da neko kaže – eto, oni se zalažu za određenu politiku pa moraju ovde da nas ubeđuju da je nešto što možda nije tako. Pogledajte šta kažu međunarodne organizacije. Evo, MMF pre neki dan daje prognozu da će Srbija prva posle Litvanije izaći iz ove krize upravo zbog visoke stope vakcina koja je opet posledica činjenice da imamo stabilnu ekonomiju, da smo mogli da dovedemo do toga da na vreme, da kaparišemo te vakcine, da ih dovedemo ovde kad niko nije imao, kad je ceo region kuburio sa vakcinama Srbija je imala dovoljno vakcina, davali smo širom regiona. Videli smo da je pre neki dan otišlo 100.000 vakcina u Češku.

Dakle, Srbija je na pravi način odgovorila udaru krize, i to govori ne samo MMF, to govori juče ambasador Godfri, američki ambasador. Ne može niko da kaže da je ambasador najmoćnije zapadne države neko ko eto tako u javnosti izlazi sa nekim neproverenim informacijama i priča svašta. Dakle, on kaže da je Srbija lokomotiva razvoja Balkana. Ambasador Godfri upravo govori da je Srbija na jedan briljantan način izašla iz krize. Imali smo najmanji pad ekonomije u celoj Evropi. Sada imamo dobre osnove da podignemo BDP na 7%, što je i cilj svih ovih reformi koje sprovodimo.

Ne govorimo, dakle, samo mi o tome, pak i ovi Đilasovi nesrećnici i ovi njihovi mediji, evo, vidite, „Danas“ piše kako sa žaljenjem prenosi vest iz nemačkog lista „Zidojče cajtung“ da će Srbija sa osnivanjem fabrika vakcina pojačati svoju moć, ne samo na Balkanu, nego u celoj Evropi. Čak i oni moraju da prihvate ono što je činjenica, što mi ovde govorimo.

Čitam pre neki dan, takođe, jedan tajkunski nedeljnik piše kako nije baš dobro, u smislu kako rast BDP-a nije nešto najbitnije što treba da zanima građane, tu su, kaže, i drugi parametri. Dakle, oni ne negiraju da Srbija ima najveći BDP, rast BDP u Evropi, ali im smeta, što kažu, to se radi na takav način što država kroz javne investicije veštački gura BDP. Dakle, oni ne negiraju činjenicu da Srbija ima najveći BDP u Evropi, ali imaju potrebu da zovu svoje analitičare, tajkunske, koji dolaze i po zadatku pljuju po svojoj državi.

To je, kažem još jednom, dokaz da mi govorimo ovde istinu. Niko ovde nema ništa drugo na pameti, osim da našoj državi bude bolje, da naša deca ostanu ovde. zato govorimo da je dobro što se sprovodi politika Aleksandra Vučića. Narod je najbolji sudija i zato imamo 60% podrške građana, a zato ovi koji su sa druge strane, koji pljuju sve dobro što dođe u Srbiju, nemaju ni za cenzus. Narod je najbolji sudija. Taj njihov nedovršeni film nikad više neće gledati u Srbiji, nikad se više tajkuni neće pitati ni za mesnu zajednicu, a kamoli za upravljanje našom državom, jer Srbija veruje onoj politici koja je doprinela da danas imamo ovakav rast BDP, ovoliko novih fabrika, ovoliko novih investicija, autoputeva, železnica i svega o čemu govorimo u parlamentu, evo, od kada je formiran.

Dakle, govorimo ono što građani treba da znaju, a to je da radimo zarad boljitka građana Srbije. To je ona politika koja ima danas legitimitet i većinu i siguran sam da će i u narednom periodu politika predsednika Aleksandra Vučića, SNS pobeđivati na izborima one koji na svaki način gledaju da popljuju svoju državu, jer nemaju nikakav drugi program i ne znaju na koji način da se vrate na vlast.

Poručujemo im da se tajkuni nikada više neće vratiti na vlast dok je SNS, dok je predsednika Vučića. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, danas govorimo o važnim zakonskim rešenjima, odnosno o izmenama i dopunama Zakona koji se tiču upravo usklađivanja našeg zakonodavstva sa EU, odnosno sa njihovim zakonodavstvom. To proističe iz naših obaveza u predpristupnim pregovorima.

Što se tiče svih ovih rešenja oni su pre svega usmereni ka tome da mi pomognemo da naši građani ovde imaju kvalitetnije usluge, kvalitetniji život i to je možda važnije i od samog pristupnog tog pregovaračkog procesa. Zato što ovde kada govorimo o ličnoj karti, o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti ono što je važno jeste da mi smanjujemo administrativne troškove, smanjujemo vremenske troškove, prosto vreme koje je građanima potrebno za odjavu lične karte i dakle to su sve ona pozitivna zakonska rešenja gde mi utičemo direktno na kvalitet samog života građana Republike Srbije.

Kolege su više o tome govorile, uvodimo savremenu elektronsku ličnu kartu. Imaćemo dakle mnogo manjih troškova i pre svega kada je reč o našim građanima, ali sve ovo je upereno i na samu privredu. Privreda već godinama uporno govori gde su glavni problemi, privrednici su ti koji govore da je najveći problem kada govorimo uopšte o poslovanju u našoj državi, te trome birokratske procedure i ovim zakonima direktno utičemo na, dakle, oporavak uopšte same privrede i na poboljšavanje direktnih uslova koje danas privreda u Srbiji ima.

To je sve još 2016. godine premijerka Ana Brnabić stavila kao nešto što jeste u vrhu samih prioriteta, digitalizacija, 2018. godine smo usvojili Zakon o elektronskom poslovanju. Pre neki dan smo ovde usvojili i nekoliko zakonskih rešenja kao što je Zakon o fakturisanju, Zakon o registru administrativnih postupaka, danas kada govorimo o ličnim kartama, sve to definitivno poboljšava Srbiju i svrstava na listu onih država koje se i te kako zalažu za digitalizaciju same uprave i to dakle građanima olakšava život. Ne samo građanima, govorimo i o privredi.

Generalno kada su investitori u pitanju, uvek je upravo to tema svih pregovora koje imamo sa privrednicima koji dolaze, sa investitorima, u našu državu DSF i svi ostali i američke kompanije, dakle definitivno utiču na to, govore nam gde su problemi, gde mi treba da poboljšamo te procedure koje postoje u našoj državi.

Godinama već kažem ova agenda se sprovodi, na dnevnom je redu od 2016. do 2020. godine. Takođe je digitalizacija u vrhu kvaliteta naše države i kada govorimo o samim investitorima, rekli smo, dakle, to je njihov glavni upravo, negde je zamerka u našoj državi jeste da su te trome birokratske procedure dovodile do toga da je bio usporen taj proces investiranja.

Danas je to sve mnogo brže, evo vidimo i pre neki dan predsednik Aleksandar Vučić bio je upravo u okrugu iz kojeg ja dolazim, investicije stižu, ne postoji više nijedno, dakle ni mesto, ni selo, ni okrug u našoj državi gde nemate investicija. Prijepolje godinama čeka tu veliku investiciju, predsednik je pre neki dan obećao da će da se radi na tome da dođe jedna velika investicija. To znači sigurnost za građane u Prijepolju, to znači više radnih mesta.

Poređenja radi, u Priboju smo imali velikih problema do pre nekoliko godinama, pa smo uspeli da dovedemo određene investitore koji su uticali na to da su svi oni građani koji su tamo radili ranije u FAP-u, danas imaju sigurno zagarantovano radno mesto, što znači siguran ostanak u Priboju i Prijepolju u svim dole opštinama koje su bile godinama zapostavljene.

I to da je ranije bio slučaj svi znamo, dakle Zlatiborski okrug je bio je crna rupa Srbije, ništa se nije ulagalo, 45 godina imali smo nikakvih,, bilo kakvih državnih ulaganja, podsticaja, da ne govorim o oronuloj putnoj, železničkoj infrastrukturi, sve to danas dolazi na dnevni red. I imali smo priliku da čujemo i predsednika koji najavljuje ne samo investicije u Prijepolju, već generalno industrijske zone će se osnivati na celoj trasi kada govorimo o autoputu Miloš Veliki koji je već stigao do Čačka, do Požege očekujemo početkom naredne godine. To će uticati na to da imate industrijske zone na celom tom potezu i da će investitorima to biti putokaze gde da dođu i naravno da ćemo se truditi, sve opštine našeg okruga da na pravi način odgovore dolasku autoputa, odnosno da formiranjem industrijskih zona pokažemo privredi, odnosno investitori treba da ulažu.

I ne samo da je privreda ovde podstaknuta ovim dolaskom autoputa, i te kako ćemo imati i oporavak turizma. Generalno, neću biti neskroman kada kažem da je Zlatiborski okrug po bogatstvu, po prirodnim bogatstvima najlepši okrug u Srbiji. I ako pogledate imate Uvac, imate Drinu, Zlatibor, Mokru Goru, Zaovine, Taru, dakle imate apsolutno jedan prelep prirodni deo u našoj državi koji možemo i te kako da valorizujemo rna turistički način, odnosno da turizam dovedemo i da tur operaterima pokažemo koje su sve to lepote koje danas imamo da im ponudimo.

To će sve biti moguće kad dođe autoput. Dok nemate autoput, dok nemate infrastrukturu, dok nemate aerodrom, kao što smo znali godinama, evo već 20 godina čekamo oporavak Ponikve, upravo je ovde pre neki dan gospodin Momirović govorio o tome da se planira u naredne tri godine da se sprovede taj projekat da konačno osposobimo i Ponikve u Užicu, da dovedemo još jednom, kažem, do toga da se kompletna infrastruktura obnovi na tom području. To kada govorimo moramo da se osvrnemo na železničku infrastrukturu, godinama niste imali nikakvih ulaganja. Danas imate tu deonicu od Zlatibora do Prijepolja, pruga Beograd – Bar, konačno se revitalizuje, konačno i to je došlo na red.

Kažem sve što smo godinama, decenijama čekali danas kada država stoji na stabilnim nogama, može da dođe na dnevni red. To ranije nije bio slučaj i zato kažem da smo imali jednu rupu, nismo imali apsolutno nikakva ulaganja u naš okrug decenijama za nama. Danas imamo zaista sreću da govorimo o svim ovim stvarima, zato što imamo punu državnu kasu i predsednik Aleksandar Vučić je i rekao da će sve više da se investira upravo u Zlatiborski okrug i to je ono što nas sve tamo raduje. To znači opstanak mladih ljudi, to znači zapravo ostanak svih ljudi, ne samo mladih na svojim mestima i to je apsolutno nešto za šta se zalaže SNS, Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić.

Kada je reč o izmenama i dopunama drugog zakona koji je danas na dnevnom redu, Zakon o akcizama, takođe vršimo izmene u onom delu u kome radimo harmonizaciju našeg zakonodavstva sa evropskim i to je svakako važno.

Gospodin Arsić koji je pre mene govorio je upravo rekao ono što je suština. Mi očekujemo ovih dana da krene kanonada sa tih Đilasovih medija, kako eto , mi podižemo akcize, to će da podigne cene alkoholnih pića i upravo govorimo o ljudima koji apsolutno bez ikakve ideje napadaju sve što se u Srbiji radi.

Mi kada ovde govorimo, da, definitivno moramo da uskladimo naše zakonodavstvo sa evropskim, to proističe iz naše obaveze i naravno da će akcize određenih jačih alkoholnih pića otići na gore. Niko ne govori sa druge strane o tome koliko Srbija poslednjih godina upravo ulaže preko Ministarstva poljoprivrede, preko Uprave za agrarna plaćanja konkretno u domaću poljoprivrednu proizvodnju, pogotovo kada je reč o proizvođačima alkoholnih pića.

Kada o tome govorimo, ne možemo da se ne podsetimo činjenice da je prehodna godina i ova godina rekordna po iznosima koje država daje preko Ministarstva poljoprivrede, upravo za podsticaje poljoprivrednicima i generalno ljudima koji proizvode rakiju.

Ove godine, i ministar zna, mi smo izdvojili rekordna sredstva. Svaki korisnik može da ostvari pravo na državne subvencije, od 400.000 do 40 miliona dinara. To je skoro 400.000 evra koje mogu proizvođači rakije i alkoholnih pića da povuku iz budžeta i to nikada ranije nije bio slučaj. Mi ne možemo da ne konstatujemo da nikada ranije niste imali ovako velika ulaganja države, ne samo u puteve, infrastrukturu, nego konkretno u poljoprivredu i u sve ono što nam danas u Srbiji treba.

Vidite i sami, govorimo o poljoprivredi kao o nekoj razvojnoj šansi. Ovde danas konkretno o jakim alkoholnim pićima. Dakle, ako vam država daje 400.000 evra pomoć ljudima koji se bave tom proizvodnjom to je da obnovite i proizvodnju, da kupite nove mašine, kazane, da gradite objekte, 60% tog novca je bespovratno. Dakle, apsolutno kada govorimo o akcizama, o porezu, o svemu što danas ovde imamo na dnevnom redu, naravno da su nam porez i akcize potrebni da bi punili budžet iz koga ćemo kasnije da finansiramo sve te projekte i da unapređujemo položaj svakog čoveka u našoj državi. Ne bi bilo ni puteva, ni bolnica, ni škola, ne bismo imali ni ovako visoku stopu vakcinisanih da nemamo stabilnu finansijsku situaciju, a to znači stabilne poreze, stabilne akcize itd.

Moram da napomenem da država time što pomaže proizvođače srpske rakije, direktno pomaže nešto što je nacionalni brend u našoj državi. Ne možemo da budemo na začelju po cenama. Mi sami sebe obesmišljavamo i naše nacionalno piće, ako ga stavljamo u rang, znate i sami za koliko se prodaje na crno, za 300, 400 dinar litar najbolje srpske šljivovice. Naravno da ćemo akcizama da podstaknemo da ljudi koji proizvode rakiju, da je proizvode i prodaju na jedan bolji način, da im država pomaže da plasiraju svoj proizvod i da litar srpske rakije mora da košta isto koliko i litar viskija.

Ne može da košta litar viskija više nego litar dobre rakije. Vi znate, prosto, nije normalno da voćni derivat bude jeftiniji nego žitni i šta sve stavljaju tamo u viski. Imamo nacionalno blago, dakle, srpska rakija treba da se podstiče, država podstiče, daje novac upravo da se proizvodi ovde nešto što i stranci doživljavaju kao naš najveći nacionalni brend. Mi to danas, kažem još jednom, podstičemo.

Država ima novca, daje novac svima koji žele da proizvode rakiju, dajemo neverovatne iznose, nigde u Evropi nemate ovako visoke podsticaje, da vi možete da povučete od države 400.000 evra, 60% bespovratno. Dakle, upravo država želi da ovim svojim podsticajnim merama da do znanja da je poljoprivreda naša razvojna šansa, da ljudi koji se bave proizvodnjom rakije imaju od države pomoć, ali naravno da akciza mora to sve da prati, zato što nije država jedan ćup iz kog mi vadimo pare i dajemo ljudima, dajemo infrastrukturi, gradimo bolnice, dakle, moramo da imamo jednu jasnu poresku politiku, akcize naravno da su u tom smislu neophodne da bismo mogli sve ovo da finansiramo.

Još jednom kažem, mi ćemo glasati u danu za glasanje za sve ove predložene izmene i dopune zakona, zato što su one prosto usklađene sa evropskim zakonodavstvom, na taj način mi harmonizujemo naše zakonodavstvo sa evropskim i to je neophodno zbog našeg članstva u Evropskoj uniji. Kao što je i predsednik rekao, očekujemo u junu već otvaranje klastera 3 – za pridruživanje. To smo čekali cele prethodne godine, uporno smo, vredno radili ovde i sve ove izmene i dopune zakona koje danas usvajamo usmerene su ka tome da što brže uđemo u Evropsku uniju, a to znači da imamo što brže i taj standard o kome govorimo, a to je evropski standard života, koji svi ovde želimo.

Još jednom, glasaćemo za sve ove tačke na dnevnom redu. Pozdrav.

Zahvaljujem, predsedavajuća

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, i danas govorimo o kadrovskim rešenjima u pravosuđu, odnosno Narodna skupština vrši poveren joj posao po Ustavu Republike Srbije. Činjenica da još dugo neće biti slučaj da ovde baš u plenumu govorimo o određenim kadrovskim rešenjima, zato što su pred nama ustavne reforme, i uskoro ćemo imati jednu posebnu skupštinu, tj. 8. juna je najavio predsednik Narodne skupštine, gde ćemo govoriti o tim ustavnim amandmanima koji će biti usmereni ka promenama trenutno našeg načina izbor sudija.

Moram da kažem da trenutno rešenje koje je danas na snazi, i po kome mi danas govorimo po ovim svim pitanjima na dnevnom redu, jeste uspostavljeno 2006. godine, važećim Ustavom Republike Srbije, tada građani su isto na referendumu izglasali Ustav, i po tom Ustavu Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije određeni broj kandidata. Mi ovde o njima govorim, biramo ih prvi put se biraju u Narodnoj skupštini, a kasnije se biraju reizborima, Visoki savet sudstva bira sudije.

To je po meni jedno optimalno rešenje koje zaista na pravi način pokazatelj kako danas situacija danas postoji kod nas, prosto, veza između parlamenta i izbor sudija je neposredna. Narod svakako, ima pravo da preko svojih izabranih predstavnika, izabere, dakle, da utiče na tu sudsku granu vlasti.

Opet, tu dolazimo do onog pitanja kada nam spočitavaju, kao što smo svedoci nekih danas iz sveta, iz Evrope, kako mi ne bi trebali ovde u parlamentu govorimo o ovim rešenjima, a s druge strane, oni u svojim zemljama imaju apsolutno identična rešenja kao što je danas slučaj u Srbiji. To je donekle licemerno, ali šta da se radi, idemo ka tom procesu. Ustavnim reformama ćemo dati još veća ovlašćenja sudijama i oni će imati jedan mnogo širi obim, dakle, Visoki savet sudstava će moći da bira sudije neposredno, mada kažemo nadam se da će te ustavne reforme biti takve da ipak omoguće da parlament ima svoju ulogu. Mi smo na slušanjima koja smo imali ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo o ovim pitanjima već razgovarali.

Parlament mora zadržati tu jednu kontrolnu ulogu nad samim sudstvom. Zašto? Zato što je to prosto uspostavljeno još pre dvesta godina, podela vlasti na izvršnu i zakonodavnu i sudsku, na takav način da jedna drugu vlast kontrolišu, kako ne bi nijedna vlast postala nezavisna od naroda. Kada imate jednu vlast koja se odvoji od volje naroda, onda se dešava da apsolutno možete očekivati svakakve uticaje koji nisu od strane naroda već od strane nekih centara moći, što stranih ambasada, što krupnog kapitala. Mislim da moramo biti vrlo oprezni kada budemo govorili o tim ustavnim reformama, ali naravno da ćemo 8. juna na toj sednici detaljno o tome govoriti.

Što se tiče danas tih pritisaka koji stižu spolja ka našoj državi i kada nam spočitavaju da bi mi ovde trebali da budemo veći katolici od pape i da mi usvojimo nekakva rešenja koja se nigde drugde ne primenjuju, moram da kažem, siguran sam da će predsednik Vučić da se odupre tim pritiscima i da ćemo mi uspeti da nađemo jedno optimalno rešenje koje će biti kompromisno u smislu da damo veće ovlašćenje nezavisno sudijama, ali da ipak Narodna skupština, odnosno narod Srbije koji preko Skupštine ima jedinu direktnu vezu sa vlastima, zadrži tu kontrolnu ulogu s obzirom da se presude donose u ime naroda. Narod s druge strane mora biti taj koji će da kontroliše same sudije. Ne možete biti nezavisniji od naroda koji danas odlučuje u Srbiji, koji govori ko će da bude njegovo predstavnik u Narodnoj skupštini.

Što se tiče spolja, ti pritisci, uspećemo da nađemo rešenje i čini mi se da su ove ustavne reforme već naišle na pozitivni odjek u Venecijanskoj komisiji. Čuli smo da su naši amandmani u skladu sa svim njihovim preporukama, ali neverovatno je s druge strane i to moram posebno da naglasim, da sa unutrašnje strane razno-razni eksperti kako bih ih nazvao, koji misle da mogu da nam spočitavaju ovde da mi danas nedovoljno radimo na tome da sudstvo bude nezavisno, govore o tome, a ne mogu da se ne setim, dakle, da je svega deset godina, odnosno 2009. godine ti isti ljudi su sedeli u raznim glavnim odborima kada su iz političkih centara moći, odnosno iz političkih stranaka delegirali ko će da bude sudije, ko neće da bude sudija, pa su imali onu kriminalu reformu pravosuđa kada su hiljadu ljudi ostavili na ulici, hiljadu sudija, hiljadu tužilaca su ostavili na ulici. Oni nam danas govore kako mi da ovde u Srbiji uskladimo naše zakonodavstvo sa EU, isti ti ljudi zbog kojih nam se cela Evropa smejala kada su onako kriminalno sproveli tu reformu pravosuđa.

Mi posledice te njihove kriminalne reforme osećamo i danas. Ne možemo da kažemo da je stanje u Srbiji sjajno kada je reč o samim sudijama. Imamo velikih problema. Znamo i sami da se ročišta zakazuju, čeka se po dve godine. Imamo toliko mnogo nagomilanih problema, što je sve posledica te loše sprovedene reforme sudstava 2009. godine.

Kada govorimo o tome, ne možemo a da ne pogledamo danas situaciju i u tužilaštvima, pogotovo u manjim mestima. Imate veliki problem, to je praktično crna rupa našeg sudstva. Ukinuli smo istražne sudije tih godina, uveli smo tzv. javne tužioce koji su dobili mnogo šira ovlašćenja nego ranije. Sada imate diskreciono pravo tužioca, recimo u malom mestu, da li će da pokrene postupak ili neće. Pa, onda naravno da će svaki čovek da gleda ipak i svoju glavu da čuva, neće da se zamera ako ne mora, odnosno ako ima diskreciono pravo, ne mora da krene u neki postupak, on možda neće ni da krene u određeni postupak i tu se javljaju mnogobrojni problemi koji će biti, siguran sam na dnevnom redu. Moraćemo da o svemu tome govorimo.

Da je tužilaštvo vodilo posao kako treba, da su radili istrage kako su pravila propisivala, pa ne biste imali u Beogradu ovu kriminalnu grupu koju smo razbili pre par meseci, ne bi došli u situaciju da budu na slobodi ljudi protiv kojih se vode optužnice, koji godinama budu na slobodi pre nego što se bilo kakav akt podigne protiv njih, a krivičnih prijava je bilo, znamo i sami koliko. Imamo određenih problema, to je sve posledica te jedne loše reforme sudstva, pravosuđa 2009. godine koju mi osećamo i dan danas.

Mi moramo da kažemo da građani s pravom spočitavaju nama iz SNS upravo sve te probleme zato što smatraju ako smo dobili legitimitet na izborima da vodimo državu da moramo da se obračunamo sa svi tim pojavama. Ne možemo mi kao narodni poslanici ili kao parlamentarna većina da utičemo na sudske odluke bilo sudija koji sude na lokalu, bilo ovde na Republici, ne možemo mi da govorimo tužiocima kada da krenu, kada da ne krenu postupak, rekli bi nam da se mi mešamo u nezavisnost sudstva.

Zato kažem, upravo to je jedna osetljiva tema, o kojoj mi moramo mnogo bolje da razgovaramo i mislim da će u tim ustavnim reformama morati da se, zaista stavi akcenat na ono što je bitno, a to je da se sprovede jedna ozbiljna, moraćemo da govorimo o toj jednoj ozbiljnoj reformi pravosuđa, koja će zaista da doprinese tome da sudske odluke se donose efikasno, brzo, da tužioci sprovode postupke onako kako građani od nas očekuju.

Zato što kažem, svi će nama, iz SNS da daju tu fakturu za neuspešne postupke za određene manjkavosti, jer smatraju da, ako su glasali za parlamentarnu većinu, imaju i očekivanja od njih da će da se sprovedu sve te reforme koje smo obećali.

Moramo biti oprezni, ne možemo dozvoliti da se uspostavi u Srbiji sudokratija, da sudije sami sebe biraju bez bilo kakve kontrolne uloge parlamenta, jer će to da odvede u potpunu anarhiju.

Još jednom kažem, moramo da, kada budemo govorili o svim ovim pitanjima budemo posebno oprezni, zato što su to stvari koje će sigurno da se odraze za buduće generacije, kao što mi osećamo kriminalnu reformu u pravosuđu, odnosno njene posledice danas, tako će neke buduće generacije osećati, ukoliko mi budemo sada napravili određene propuste. U svakom slučaju glasaćemo u danu za glasanje, za ove predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem svima.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka Obradović sa saradnicima, i danas na dnevnom redu imamo veliki broj zakona pred narodnim poslanicima, veliki broj izmena i dopuna zakonskih rešenja i to samo pokazuje da Narodna skupština radi punom parom zarad boljeg života svih građana Srbije.

Svi ovi zakoni i danas su usmereni upravo ka tom cilju, a to je bolji život svih građana Srbije. To namerno kažem, upravo zato što se već dugo vremena vodi jedna negativna kampanja protiv ovog parlamenta, na najbestijalniji način vređaju se narodni poslanici, prave se razne scene ispred samog parlamenta, videli smo prethodne nedelje te ružne scene kada ste imali napade na narodne poslanike i to samo pokazuje bezidejnost danas naše opozicije koja potpuno svesna činjenice da na vlast ne mogu doći na legitiman način, kao što se to radi u svim normalnim državama, tako što će da kandiduju neki program na izborima, pa da onda neki građani glasaju za taj program, kažem, svesni svih tih njihovih promašenih politika i činjenice da im danas u Srbiji apsolutno niko više ne veruje, oni se ostrvljuju na ovaj parlament, na Narodnu skupštinu. Kažem, rade sve one stvari koje su negde dovele do toga da smatraju da će možda kao 5. oktobra neko sa strane da im da pare, pa da oni dođu na vlast mimo izbora, na način na koji su i u prethodnim nekim vremenima njihovi idoli, a i sami oni danas, praktično cela naša opozicija jeste samo jedna prekomponovana DS koja je potpuno potučena na izborima 2012. godine. Oni opet smatraju da će na način na koji su nekada došli na vlast opet ovde moći da zavladaju.

To im nažalost neće poći za rukom i siguran sam da će svi građani Republike Srbije stati iza naše politike, iznad predsednika Aleksandra Vučića i da ćemo čvrsto braniti stav da građani Srbije mogu da biraju svoju vlast, a ne bilo ko sa strane, kao što misle da je slučaj.

Kažem još jednom danas veliki broj zakonskih rešenja na dnevnom redu. Prvi na redu je Predlog o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Glavna novina jeste da ćemo mi ovim predloženim izmenama kao osnovni dokument kreiranja javnih politika staviti strategiju zapošljavanja i akcioni plan. Dakle, imaćemo jasno definisanu strategiju kako i gde želimo da radimo zapošljavanje.

Mi smo, kao što znate, još pre 2013. godine kada smo došli na vlast usvojili zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Na taj način smo uspeli da konsolidujemo javne finansije, da sprečimo nekontrolisano zapošljavanje i danas ovim dokumentom usvajamo takođe još jedno zakonsko rešenje kojim ćemo sprečiti nekontrolisana zapošljavanja u javnom sektoru kada je reč o lokalnim samoupravama.

Na taj način ćemo doneti do toga da se zapošljava samo tamo gde ima prostora, odnosno gde finansijski pokazatelji nekih javnih preduzeća na lokalu dozvoljavaju zaposlenja i svakako da je to dobar pokazatelj kako se domaćinski upravlja javnim finansijama. Jer, kao što znamo, bivše vlasti su nekontrolisano zapošljavale u javni sektor. Mi smo upravo zbog toga bili prinuđeni da ograničimo zaposlenje u javnom sektoru i da na taj način prosto pomognemo da država izađe iz velikog problema u koji su je bivše vlasti uvele.

Mi smo, opet kažem, uprkos svim tim merama uspeli da nezaposlenost smanjimo sa 26% kolika je bila 2012. godine na današnjih 7% što je pokazatelj da smo upravo podstakli zapošljavanje u privatnom sektoru, a da smo prosto sprečili nekontrolisana stranačka zapošljavanja kakva su ranije bila u javni sektor. Ovim ovde predlogom zakona takođe uvodimo red u javne institucije na lokalnom nivou.

Takođe je danas na dnevnom redu Zakon o pečatu državnih organa kojim se reguliše razmena dokumentarnog i drugog materijala koji je pripremljen i nastaje u radu ovih organa elektronskim putem.

Ovo je još jedan zakon koji je pored Zakona o elektronskoj upravi ima za cilj da se javna uprava digitalizuje na način na koji je to i bio predlog premijerke Brnabić u ekspozeu kada je to stavljeno na vrh samih prioriteta u radu nove Vlade, praktično dve prethodne vlade, upravo digitalizaciju javne uprave imaju kao prioritet i to je nešto što svakako i danas ovim zakonom mi potvrđujemo.

Činjenica da danas želimo da unapredimo našu javnu upravu, da ona zaista bude servis građana to je, kao što ste i vi sami rekli, nešto što je apsolutni prioritet. Želimo da smanjimo tu nepotrebnu birokratiju, želimo da smanjimo administrativne postupke na minimum, želimo da digitalizujemo našu javnu upravu i siguran sam da će ovaj zakon na pravi način unaprediti upravo sve to što smo danas ovde na Skupštini govorili.

Kada govorimo o tome svakako da je i glavna zamerka investitora koji dolaze u našu državu upravo ta troma administracija i da mi moramo da pozitivnim zakonskim rešenjima i određenim izmenama zakona utičemo na to da se sve te procedure smanje i da prosto imamo jednu efikasnu upravu, kao što ste rekli, to je svakako prioritet. Želimo da naši građani imaju evropski kvalitet života, samim tim i ovi zakoni su upravo upereni ka svemu tome.

Tu je takođe na dnevnom redu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju. Još jedan zakon, to građani Srbije treba da čuju, koji upravo se odnosi na poboljšanje kvaliteta samog života građana Srbije.

Dakle, sve što mi govorimo u plenumu naravno da treba da što plastičnije objasnimo koliko je značajno da građani čuju šta je to što mi danas radimo da im olakšamo funkcionisanje kroz to i da donesemo boljitak njihovim životima.

Kada je reč o ovom zakonu, činjenica jeste da se tu konačno uređuje ono što je doduše i po toj evropskoj agendi nama ovde prioritet, a to je da uskladimo naše zakonodavstvo sa samom EU, sa njihovim zakonodavstvom. Konkretno ovde je reč o pravima putnika kada je uopšte železnički saobraćaj u pitanju, odnosno plastično da objasnimo, prevedeno na srpski jezik, kada zakasni voz imate pravo na refundaciju sredstava koje ste platili, kartu.

To je što smo ranije mogli da čujemo negde da se dešava u Japanu, u EU ili nekim drugim naprednijim državama, upravo sada se implementira ovde i kod nas. Dakle, kada voz kasni imate pravo na refundaciju iznosa koji ste platili za kartu. Ovim zakonskim rešenjima poboljšavamo uopšte položaj putnika u železničkom saobraćaju.

Kada govorimo o železničkom saobraćaju, ne možemo da se ne setimo da praktično 50 godina ništa nije ulagano u samu železničku infrastrukturu. Ja dolazim sa Zlatibora, pruga Beograd-Bar, žila kucavica celog tog našeg okruga i generalno naše države, zapostavljena je 4,5 decenije, nikakva ulaganja niste imali, a pre neki dan svi smo se zaista obradovali kada smo videli da se konačno rade merenja, rade ispitivanja, projekat vredan 20 miliona evra, revitalizacija celog putnog pravca od Zlatibora do granice sa Crnom Gorom. Radimo revitalizaciju putnog pravca Beograd-Bar, hoćemo da opet naši vozovi idu od Beograda do Bara, kao što su 1976. godine išli, zamislite, pet sati, a mi danas, ja se sećam kad sam student bio, po 15 sati smo znali da se vozimo iz Beograda do Bara. To je neverovatno da smo mi do te mere unazadili samu železničku infrastrukturu. Kažem, 1976. godine kada je otvorena pruga pet sati se išlo, a evo do skoro smo bili svedoci da se putovalo i po 15 sati. Dakle, upravo danas imamo dovoljno sredstava i možemo da ulažemo u sve ono u šta se nije ulagalo decenijama za nama.

Kada govorimo o tome, svakako je 2017. godine na toj trasi urađen veliki poduhvat sredstvima ruskog kredita, finansiran je taj kredit koji je imao za cilj da se obnovi 77,6 kilometara pruge od Resnika do Valjeva, gde sada vozovi idu 100 kilometara na sat.

E, to je ono što mi želimo da vratimo, da vratimo železnicu tamo gde je bila. Želimo da se ljudi opet voze vozovima zato što godinama, decenijama ništa se nije ulagalo. Naravno da smo poneli onaj neslavni epitet najsporije železnice u Evropi upravo za vreme svih bivših vlada koje apsolutno ništa nisu ulagale u to da se taj generalno vid saobraćaja na neki način pomogne, da se daju određena sredstva.

Mi danas ovim sredstvima svakako da ćemo uspeti da revitalizujemo tu prugu, želimo da se tim vozovima i dalje ide preko 100 na sat, a kao što vidimo, može i mnogo brže. Evo, predsednik je najavio da će od Beograda do Niša da se stiže za sat i 20 minuta, upravo na toj pruzi će vozovi ići preko 200 kilometara na sat. Dakle, vidimo da može danas, kada Srbija ima dovoljno sredstava, kada može da finansira, što sama, što iz kredita, povoljnih, doduše, koje uzimamo da bi gradili, a ne da bi plaćali plate i penzije, kao što su žuti radili. Dakle, možemo da vidimo kako se ulaže u državu i, evo, vidite, do Novog Sada će se za svega godinu dana, odnosno i manje od godinu dana ići za 27 minuta. Kada ste ranije to možda govorili, niko nije mogao da veruje da će biti istina.

Kada smo govorili o planu 2025. upravo sve ovo danas što govorim, svi su se smejali i mislili da je to nemoguće. E sada vidite da je moguće, do kraja godine ili do februara, kako je predsednik rekao, ići će se 27 minuta od Beograda do Novog Sada. Dalje ćemo da radimo železnicu ka Subotici, odnosno ka Budimpešti i to sve takođe finansiramo ruskim kreditom. Ovamo radimo ka Nišu sa Evropskom unijom. Dakle, pokazujemo da sa svima sarađujemo i da je to suština, da bez obzira na geopolitičke okolnosti mi radimo sa svima, na način da građanima Srbije bude bolje, da može da se putuje i na zapad ka Zlatiboru, ka Crnoj Gori i ka Nišu. Dakle, železnička infrastruktura apsolutno je prioritet sada u ovih par godina narednih, što ćemo uspeti da revitalizujemo sve ono što nije rađeno godinama za nama.

Kada govorimo o tome, ne možemo da ne pomenemo da se ove godine pored toga radi i osam auto-puteva, da se radi i sve ono što se nije godinama radilo, ulaže se u zdravstvo, ulaže se u bolnice, ulaže se u škole. Danas Srbija pokazuje da kada vodi domaćinsku i odgovornu politiku ima prostora za sve, što ranije apsolutno nije bio slučaj.

I da se još jednom na kraju osvrnem na ovo što smo, kolege su više o tome govorile, poslednji, ali ne i najmanje važan, čak mislim da je i možda najvažniji današnji akt koji donosimo ovde – osnivanje Muzeja žrtvama genocida.

Činjenica da u prethodnim godinama i uopšte decenijama nije smelo da se govori o genocidu nad srpskim narodom – i to je danas zasluga predsednika Aleksandra Vučića. Smemo da govorimo o tome koliko je naš narod stradao brutalno u prethodnom veku. U 20. veku srpski narod je pored Jevreja i Jermena bio jedini narod nad kojim je sproveden genocid i mi nemamo pravo da ćutimo o toj činjenici. Mislim da će svakako inicijativa koju je predsednik podneo, a to je da Narodna skupština usvoji jednu rezoluciju kojom će se definisati da je nad srpskim narodom počinjen genocid, nešto što je mnogo značajno i važno.

Čuju se kritike u javnosti kako će to da se odrazi na naš odnos sa Republikom Hrvatskom. Nisam baš siguran, naravno da je to važno pitanje, ali mislim da su sene svih onih ljudi koji su pobacani u jame po Hercegovini, Jadovnom, svi oni stradalnici srpski koji su u Jasenovcu zaklani, oni su ipak nešto što mora biti veći prioritet od bilo kakvog odnosa sa naslednicima onih država koje su u prethodnim vremenima vršile i sprovodile sistematski genocid nad našim narodom. Zato apsolutno podržavam inicijativu da se donese jedan akt kojim će Skupština Srbije osuditi apsolutno genocid nad našim narodom koji je počinjen u 20 veku. Da li će to svet da prizna ili neće, pa vidimo i da nad Jermenima 100 godina nisu hteli da priznaju, pa polako istina izlazi na videlo. Prema tome, mi imamo obavezu prema svim tim stradalnicima koji su pripadnici bili našeg naroda i krivi su bili samo zato što su Srbi, zato su ubijeni, nisu štedeli ni decu, nisu štedeli ni majke koje su trudne bile, ubijali su, dakle, sve od kolevke pa do starijih ljudi.

Mi apsolutno moramo danas da donesemo jedan akt kojim ćemo da se svim tim ljudima prosto odužimo sećanjem na njih i da ne zaboravimo nikad koliko su naši preci stradali zbog toga, samo zbog toga što su Srbi. Mi danas imamo priliku da o tome raspravljamo i govorićemo o tome. Srbija danas nije ničija kolonija, kao što je bila pre 2012. godine, kada nismo smeli da pominjemo ništa o čemu danas ovde u Skupštini možemo da slobodno i argumentovano govorimo.

Još jednom, mi iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ glasaćemo za sve predložene zakone, upravo zato što su oni stvoreni da pomognu boljitak svih građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred nama je danas još jedan set zakona kojim će se dosta ubrzati privreda u našoj državi, kojima ćemo dati jedan veliki puls samom privrednom razvoju. Ovo što danas imamo na dnevnom redu, Zakon o elektronskim fakturama, svakako ubrzava samu naplatu PDV-a. To prevedeno na jezik običnog čoveka znači više autoputeva, više škola, više bolnica, više vrtića, bolje plate, sigurnije penzije. Dakle, sigurniji život za sve građane Srbije.

Ministre, rekli ste da zakon sistematski uređuje oblast slanja, prijema, obrade faktura. Automatski to znači niže troškove za samu privredu. Papir polako ide u istoriju i to je ono što danas Srbiju karakteriše kao državu koja je digitalizovala svoju javnu upravu i što će i dalje unapređivati privredni ambijentu našoj državi. Ono što je posebno važno, što ste vi rekli, jeste činjenica da će se sve ove promene dešavati po našu privredu bez ikakvih troškova i opterećenja za privredu. Dakle, država će na sebe preuzeti sve troškove koji se budu javili u tom postupku.

Takođe, kada govorimo o tome, Zakon o registru administrativnih postupaka smo toliko dugo čekali. Na jednom mestu, na svega tri klika, građani će moći da se informišu tačno o onom broju dokumenata, o samom vremenu koji će biti potrebno da vode određeni administrativni postupak. To je danas jedna velika novina. Svi mi znamo da kada odemo na neki šalter uvek nekako fali taj jedan papir. E, pa, danas imate priliku da na jednom mestu sa nekoliko klikova uvidom u registar vidite tačno koliko vam papira treba, da vam se ne bi dešavalo da vam fali jedan papir. Država, dakle, izlazi u susret i privredi, ali i svim onim građanima koji vode administrativne postupke. To će svakako unaprediti, kažem još jednom, celo poslovanje danas u našoj državi.

Svi znamo koliko je bilo do sada primedbi na rad naše birokratije, naših administrativnih radnika. Nama iz Evrope kad god su ovde dolazili, pa i DFS kada je došao, ono što je glavna zamerka bila jeste upravo ta spora i troma administracija. Mi danas rešavamo ovim registrom ogroman broj problema, jer će na jednom mestu svaki građanin moći da uvidi šta mu sve tačno treba i to će svakako unaprediti privredni ambijent u našoj državi.

Na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodinu Kekiću smo izneli određene dileme, članovi Odbora su polemisali po toj temi i ono što nam se danas čini da je glavni problem u Srbiji, jeste što nekako država kao da vodi slabu kampanju da objasni građanima koliki su benefiti od prelaska na elektronsko poslovanje.

Generalno, vi znate da smo još pre nekoliko godina kada smo usvojili onaj zakon da više ne morate da idete kod matičara po venčani list, ne morate da idete kod matičara po krštenicu, a i dan danas, idite u svaku opštinu i videćete ogromne redove kod matičara, ljudi još nisu usvojili ta rešenja koja smo mi danas doneli. Imamo ih ovde, postoje, ali generalno ljudi i dalje ne znaju.

Evo, primer katastar svaki u Srbiji, pogledajte redove koji se nalaze ispred svakog katastra. Zašto to danas ljudi rade kada na dva klika imate mogućnost da izvučete list nepokretnosti? Opet kažem, tu država mora da povede malo bolju kampanju, da građanima približi generalno sva ova zakonska rešenja koja smo usvojili da bi njima olakšali život.

Naravno da i građani kada dolaze narodnim poslanicima da se žale na određene probleme to iznose kao glavni problem. Vidite i subvencije kada danas dajemo, koliko danas narodni poslanici koji primaju građane imaju prilike da čuju da ljudi prosto ne znaju koje subvencije sve daje država, gde sve možete da se informišete. To se ovim registrom delimično rešava, ali opet država mora još više da povede, čini mi se, bolju kampanju da bi građani još više imali prilike da vide gde sve mogu da apliciraju za određene projekte koje daje država, kako bi još više mogli da olakšamo život danas naših građana u Srbiji.

Još jednom, naš Odbor će dati pozitivan izveštaj za sve današnje zakonske predloge i glasaćemo u danu za glasanje i nadam se da će svi narodni poslanici dati veliku podršku ovim zakonima. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka Mihajlović sa saradnicima, mi smo danas razgovarali o mnogim amandmanima koji će na pravi način unaprediti pravnu sigurnost kada je reč o ovom setu zakona i ono što smo imali priliku da čujemo u prethodnoj nedelji kada je reč upravo o svim ovim zakonima je činjenica da mi danas imamo svakako prekretnicu u dosadašnjoj energetskoj politici naše države. Ovaj set zakona će napraviti jedan veliki korak napred zato što će ta zakonska rešenja uskladiti, upravo i harmonizovati sve ono što mi danas u Srbiji želim da unapredimo kada je reč o samoj energetici i da se primaknemo najvišim evropskim standardima.

Takođe je važno istaći da ovaj set zakona predviđa veće ulaganje u energetiku, rast zaposlenih. Najavili ste takođe da će se raditi na tome da će poveća učešće energetike u BDP naše države sa 5% na predviđenih 9%. Ovim rešenjima se težište stavlja upravo, o čemu smo danas razgovarali, na obnovljive izvore energije i trajno opredeljuje Srbiju kao državu koja poštuje evropski nivo standarda kada je reč o zaštiti životne sredine.

Drago mi je da ste i vi pomenuli malopre upravu tu temu kada je reč o ekologiji. Mnogo slušamo prethodnih dana i nedelja jedan apsolutno čudan napad na našu državu kada je reč upravo o ekologiji, kada danas i te kako imate priliku da vidite kako se čuva ekologija naše države, kako danas država izdvaja ogromna sredstva i pomaže sve one projekte koji se tiču upravo i obnovljivih izvora energije. Mi danas ovde razgovaramo i o ulaganju u zelenu agendu koja će biti, siguran sam, u narednim decenijama ovde u Srbiji sprovedena, ali neverovatno je da vam danas pridike drže ljudi koji ništa nisu govorili o ekologiji, za čijeg mandata se ništa nije ni gradilo, ni radilo i mi moramo da napomenemo danas kada imamo najveći nivo investicija. Kada gradimo toliko novih fabrika, toliko novih putnih pravaca naravno da će da se jave ponegde i problemi kada je reč o zaštiti životne sredine, što je inače praksa u svim evropskim državama koje imaju veliki nivo investicija, velika ulaganja, veliki rast BDP onda se normalno negde i javi problem životne sredine, što je problem 21. veka. Sada kada možemo da kažemo da država i te kako poklanja veliku pažnju svim tim problemima razgovaramo sa svima koji žele da unapredimo životnu sredinu i to je ono što je novost u odnosu na sva prethodna vremena. Malopre smo upravo i pomenuli razne dušebrižnike, kao što je upravo taj izvesni Aleksandar Ćuta, kako ga već zovu, neuspešni propali investitor u mini hidroelektrani, u taj biznis, koji je danas našao za shodno da se on predstavlja kao veliki borac protiv gradnje hidroelektrana, a ne pominje da je upravo taj čovek bio glavni investitor, neuspešni doduše, koji je želeo da gradi hidroelektrane u našoj državi i to mu nije pošlo za rukom, pa se nekako setio da bude glavni borac upravo protiv hidroelektrane.

Mi kad govorimo o ovom problemu moramo da napomenemo danas ovim setom zakona, kao što ste i rekli, zabranjujemo gradnju svih mini-hidroelektrana. To je velika možda možemo reći i svih onih građana koji su se bunili, zaista iz čistog srca, za zdravu životnu sredinu, ali mi vidimo da njima nije bio cilj, odnosno tim kolovođama protesta, da izdejstvuju nešto što će zaista da unapredi životnu sredinu, da kažu – hvala Vladi Srbije, saslušali ste nas, uvažili ste određene kritike, možemo da kažemo da imamo partnera u našoj Vladi, u našim organima naše vlasti. Ne, oni će da kažu, opet će da izlaze na ulice, opet će da prave probleme, i kažem još jednom, cilj im je bio politička promocija, svih ovih protesta.

Dakle, cilj protesta je bio politička promocija i da se svi oni pojedinci iz bivšeg režima sakriju iza tih protesta i da opet, kao što su uvek i radili koriste sve ove probleme za tekuću problematiku, da oni mogu da se pokažu kao neki zaštitnici životne sredine, i da na taj način pokušavaju da rušeći vlast, da se oni vrate na punu državnu kasu. Dakle, koja je danas za razliku od njihovog vremena, kažem još jednom, na stabilnim nogama, i danas imamo priliku da vidimo koliko danas Srbija izdvaja za sve ove stvari o kojima imamo priliku da razgovaramo.

Ono što je po meni paradoksalna situacija u Srbiji, jeste činjenica da vi danas imate ljude koji žele i zalažu se za svež vazduh, a istovremeno se zalažu da se ne grade mini-hidroelektrane, koje su upravo ta zelena energija o kojoj mi govorimo. Dakle, ne zagađuju životnu sredinu. Imate situaciju želimo jeftinu struju, a ne želimo s druge strane ugalj, ne želimo kopove, i ako, kao što svi znamo Srbija ima najjeftiniju struju upravo u celoj Evropi. Jeste posledica činjenice da mi danas imamo nezavistan energetski sektor, da imamo vlastitu proizvodnju električne energije i da zato upravo možemo da držimo tu cenu struje na prihvatljivom nivou, koji svi naši građani mogu da priušte. Da smo, kao što neke države rade, opredelili se za drugačiji pristup, pa da smo mi uvozili struju, sigurno da bi struja bila skuplja nego što je to danas slučaj.

Pre neki dan, slušao sam predsednika, izjavio je decidno smo pri tom stanovištu da mi nećemo gasiti ni Kostolac, ni Kolubaru, ali naravno, da želimo da razgovaramo o svim mogućim rešenjima koji će smanjiti udeo upravo loženja uglja, kada je reč o našim termoelektranama. Upravo, činjenica jeste da se 65% električne energije danas, nažalost, dobija iz termoelektrana. Mi želimo, subvencijama koje dajemo upravo spustimo taj udeo, da prebacimo određene termoelektrane, kao što je već reč o Kragujevcu, na biogas, odnosno na sam gas, i da na taj način i dalje štitimo životnu sredinu.

Moram da napomenem, da smatram, kada generalno pogledamo situaciju za zaštitom vazduha, činjenica jeste da termoelektrane nisu glavni zagađivač, s obzirom da jesu, problem bi bio tokom cele godine evidentan. Da su bili taj zagađivač, takođe bismo tokom cele godine imali zagađenje. Činjenica da je zagađenje najviše u onim zimskim mesecima, i to dolazi iz privatnih ložišta. Mi možemo prosto da primetimo, činjenicu, da danas mnogi koji eksploatišu ugalj, prodaju nam sirovi lignit, i činjenica da danas imamo velikih problema sa tim nakupcima, preprodavcima, koji zarad ličnog bogaćenja prodaju sirovi lignit u kome ima 30 – 40% gline. Dakle, Ministarstvo po meni, tu mora da reaguje da pošalje tržišnu inspekciju da vidimo šta se nalazi u tom uglju koji oni prodaju kao ugalj, a što u stvari nije ugalj. Onda imate činjenicu da se zagađuje životna sredina. Naravno da će građane da optuže, nas iz SNS, na nas će, da kažem, da isporuče tu fakturu za zagađenu životnu sredinu, a u stvari se desetak pojedinaca bogati u celoj Srbiji. Mi svi to znamo, i nema potrebe više da se u rukavicama o tome govori.

Mislim da ministarstvo mora da poradi na tome i da uputi inspekcije da vidimo kakav ugalj oni prodaju i na kakvim sve načinima zarađuju novac. U Srbiji nema nedodirljivih, to smo pokazali kada smo udarili na najjaču kriminalnu grupu na Balkanu, kada smo ih za jedan dan, praktično, sve stavili iza brave. Dakle, mislim da i na ovom pitanju država mora da pokaže snagu, i da se pokaže, zapravo gde je problem kada je reč o životnoj sredini. Svesni smo problema o kojima danas govorimo.

Takođe, gasifikacija Srbije je nešto što danas sprovodimo. Radi se Severni tok 2, radi se proširenje Banatskih dvora, radi se Balkanski tok i to će siguran sam, biti nešto što će u narednom periodu takođe da olakša pitanje zaštite životne sredine, jer kada pređete na gas imaćemo mnogo manje tih izduvnih gasova i sve će biti na mnogo boljem nivou.

Dolazim sa Zlatibora, tamo imamo dobru praksu, primer da smo završili tu prvu fazu gasifikacije celog Zlatibora. Već su se veći hoteli priključili na gas, to je činjenica posledice da danas mnogo imate manje troškove svih tih pojedinaca koji su prešli na gas. Prva faza je završena, druga je u toku i nadamo se da će to biti realizovano naredne godine.

Takođe, čujemo najave da će se Beograd kompletno gasifikovati do 2022. godine. Kompletnu Vojvodinu smo gasifikovali i to su svakako rezultati iza kojih stoji jedna odgovorna Vlada. Danas možemo da govorimo o dobrim rezultatima kada je reč o gasifikaciji.

Kada govorimo o vetroparkovima, takođe, obzirom da dolazim sa Zlatibora, možemo da kažemo da je to veliki potencijal. Naša planina predstavlja kada je reč o gradnji vetroparkova, imali smo određene investitore koji su dolazili i želeli da grade, svim ovim zakonskim rešenjima mi ćemo olakšati dolazak svih investitora i nadamo se da ćemo dovesti investitore ne samo na Zlatiboru, već na sve one predele gde možemo da pravimo vetroparkove i da na taj način proizvodimo električnu energiju.

To nije mogao biti slučaj ranije. Imali smo, kao što ste sami rekli, jedna troma zakonska rešenja, određene probleme u tim ministarstvima koji nisu prepoznali taj sav potencijal zelene energije. Danas sa ovim zakonskim rešenjima siguran sam da ćemo uspeti da dovedemo veći broj investitora i u vetroparkove i u sve ove obnovljive izvore energije.

Naravno, kada govorim o svemu tome imate opet dušebrižnike koji će reći da nam ne trebaju ovi vetroparkovi, nama ne trebaju hidroelektrane, nama ne treba apsolutno ništa što je u celoj Evropi potpuno normalno. Upravo smo videli da, gle čuda iz Austrije baš stižu velika finansijska sredstva za sve ove proteste koji se viđaju na našim ulicama, kada je reč o zaštiti životne sredine, a ne možemo da ne primetimo da danas Austrija ima 4.500 mini hidroelektrana, a Srbija ih nema ni deset puta manje. A, opet neko kaže danas da mi narušavamo životnu sredinu. Kažu – vetroparkovi nam ne trebaju zato što ubijaju ptice. To smo isto čuli, neverovatna stvar. Izgleda da evropske ptice nekako bolje izbegavaju sve te prepreke, u odnosu na srpske ptice.

Dakle, govorim o jednom apsolutnom licemerju kada je reč o svim ovim temama. Ono što je neverovatna stvar, ponoviću, da danas vam konstantno plasiraju neistine oni ljudi koji su dovodili ovde razne investitore. Evo primer Rio Tinte, ko ga je doveo u Srbiju? Nismo mi, nije SNS, njima su dali sva prava da iskopavaju, odnosno da istražuju ispitivanja litijuma u Srbiji. Dala je 2004. godine bivša vlast i 2017. godine smo imali Đilasa koji je pohvalio tu investiciju, koji je govorio da će oni da se bave time da pronalaze litijum, da će Srbija da bude po tom pitanju najjača na Balkanu, a danas vidimo da čim su videli da je možda politički korisno napasti određenu investiciju, onda se obrušavaju na tu investiciju i govore da je to sve nešto najgore i da mi apsolutno ne treba da istražujemo, ni litijum, ni uopšte da ulažemo u rudarstvo u našoj državi.

Još jednom kažemo, naravno da nećemo gasiti ni Kolubaru, ni Kostolac, ni RTB Bor, trudićemo se da zadržimo sve ove naše kapacitete zato što tu radi neki narod. Pozivamo sve te prvake u opoziciji, neka idu tamo pa neka kažu radniku Kolubare da će da izgubi posao zato što oni smatraju eto da to ne treba da funkcioniše na takav način, nek odu u Smederevo pa nek kažu za Železaru da ne treba da radi i da ne treba da primaju plate, da Srbija treba i dalje da budu u situaciji kao što je bila pre 10 godina, kad smo za Smederevsku Železaru izdvajali 300 miliona evra iz budžeta, svake godine i krpili tu ogromnu rupu u budžetu. Smatram da danas moramo da zadržimo ovaj nivo investicija, predsednik Vučić je apsolutno na tom stanovištu da se ništa neće gasiti i da ćemo mi i dalje ulagati i u naše rudarske basene i da je to nešto što podiže BDP naše države. Ali da ćemo ulagati u obnovljive izvore energije, to je činjenica.

Ovim zakonima to potvrđujemo i kažem još jednom, čuvaćemo Srbiju, sačuvaćemo sve njene prirodne lepote za buduće naraštaje. Mi ovu državu volimo iskreno i od srca i želimo da ulažemo u ovu državu, ne želimo da je posmatramo kao određenu punu državnu kasu, kao što su je podrazumevali svi oni koji su upravljali ovom državom pa danas vidimo da imamo stotine miliona evra na raznim računima u preko 50 država, koliko čujemo ovde da su uspeli da izvuku novca. Kažem još jednom, ulagaćemo u zelenu agendu. Svi ovi zakoni su u tom smislu dobri za našu državu i naša poslanička grupa će svakako glasati za ceo set zakona i za predložene amandmane. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred nama su danas izmene odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim parlamentarnim institucijama. Položaj Narodne skupštine, utvrđivanju, praćenju spoljne politike i njen uticaj na spoljnu politiku je definisan Ustavom Republike Srbije, Zakonom o Narodnoj skupštini, Poslovnikom o radu Narodne skupštine i posebnim zakonom o spoljnoj politici.

Kao što znamo, spoljnu politiku vodi i utvrđuje Vlada Republike Srbije, a Narodna skupština po članu 99. Ustava ima nadležnost da potvrđuje međunarodne ugovore, da usvaja strategiju odbrane, odlučuje o promeni granica, nadzire rad službi bezbednosti i da kroz rad naših parlamentaraca u međunarodnim institucijama vodi dijalog sa ostalim parlamentima, odnosno sa parlamentarcima sa kojima se susreću u tim bilateralnim, multilateralnim kontaktima na međunarodnom nivou.

Naši poslanici preko stalnih delegacija Narodne skupštine važan su stub spoljne politike naše države, zato što kao legitimno izabrani predstavnici građana nose pun legitimitet i u saradnji sa ostalim parlamentarcima iz Evrope i sveta, naravno da predstavljaju građane Srbije i da na taj način i te kako pomažu vođenju spoljne politike našoj sveukupnoj diplomatiji.

Ono što je važno istaći je da danas kada govorimo o spoljnoj politici Srbija je uvažena država u celom svetu, u celoj Evropi. Naš glas se čuje. O te kako danas imamo mogućnost da branimo naše nacionalne interese za razliku od perioda od pre devet godina, kada kao što znamo i sami, niti smo imali spoljnu politiku, niti smo gde uspeli da sačuvamo vitalne nacionalne interese.

Da se podsetimo kako je to izgledalo, dovoljno je setiti se 2008. godine kada je tzv. Kosovo proglasilo nezavisnost, a mi reagovali sa dva i po saopštenja. Predsednik Tadić, tada predsednik Srbije, bio je u Rumuniji, u nekoj neslužbenoj poseti. Kažem još jednom, niti smo imali diplomatiju, niti smo mogli da odgovorimo, niti smo bilo kako uticali na to šta se dešava našoj državi i uopšte našim nacionalnim interesima.

Naravno da nismo pomagali kao slaba država našim sunarodnicima širom regiona. Sećamo se kako su 2011. godine postavili granicu između Srba i Srba na Jarinju i na Brnjaku. Sećamo se kako je Vuk Jeremić onim idiotskim pitanjem 2010. godine pred Međunarodnim sudom pravde praktično legitimizovao kosovsku nezavisnost, tako izmestio pregovore iz UN gde smo imali podršku naših prijatelja iz Rusije i Kine, upravo u zemlje EU gde nažalost naša pozicija nije toliko stabilna kao u UN.

Naravno da, se svi sa žalom sećamo kako je tada izgledala naša spoljna politika, kako su nam uništavali sve nacionalne interese, da se ne podsećamo kako su vojsku uništili, koja je takođe, ako pogledamo u širem kontekstu, jedan važan stub diplomatije. Kad imate jaku vojsku, naravno da je ona odvraćajući faktor od bilo kakvih pritisaka na spoljno-političkom planu. Oni su vojsku doveli do nivoa lovačkog društva. Nismo imali apsolutno nikakve nacionalne resurse u tom periodu da branimo naše interese koji su bili ugroženi i na KiM i drugde u regionu.

Mi danas imamo poziciju Srbije koja je neuporedivo bolja. Srbija je uvažen član međunarodne zajednice. Srbija danas može da štiti nacionalna prava i slobode i ovde nacionalnih manjina u Srbiji, ali i te kako traži da se poštuju nacionalna prava srpskog naroda u regionu. Mi smo uspeli da kada govorimo o spoljno-političkim uspesima, najvažniji su svakako, da smo doveli do toga da naša spoljna politika, naša spoljna diplomatija uradi sve da 18 država povuče nezavisnost KiM, odnosno nezavisnost koju su priznali za vreme dok je Boris Tadić bio na vlasti, dok je Vuk Jeremić vodio neuspešno našu diplomatiju, kada je čak 100 država priznale nezavisnost Kosova. Do danas 18 država povuklo je jednostranu proglašenu nezavisnost KiM i uspeli smo da sprečimo ulazak Kosova u Interpol i UNESKO.

Borimo se za naš narod u celom regionu i to je ono što je konstanta politike od kada smo došli na vlast. Kažemo, nismo legitimizovali kosovsku nezavisnost. Postigli smo neverovatan uspeh koji je predsednik Vučić u Vašingtonu izdejstvovao kada je sa svih strana bilo pritisaka da priznamo nezavisnost Kosova. Vašingtonskim sporazumom obezbedili smo da Srbija ostane čvrsto na svojim pozicijama, da ne priznaje kosovsku nezavisnost. Videli smo juče kada je Nikola Selaković prisustvovao panelu jednom digitalnom na jednoj onlajn sesiji način na koji se borimo za nacionalne interese. Ne dozvoljavate da vas bilo ko ponižava načinom da ističe zastave lažne države Kosovo. U saradnji sa ruskim ministrom spoljnih poslova ta sesija je prekinuta.

Bez obzira na sve teškoće sa kojima se Srbija suočava danas mi istrajavamo na traženju mirnih rešenja i dalje pokušavamo da budemo, ne samo da pokušavamo, nego sigurno i jesmo, faktor mira i stabilnost na celom Balkanskom poluostrvu i kada pogledamo sve ostale oko nas videćemo da danas zapravo jedino u Beogradu se čuju tolerantni tonovi. Ovde nema poziva na bilo kakve nacionalne sukobe, na mržnju, na bilo kakvu netoleranciju. Jedino u Beogradu se podstiče poziv na dijalog.

Videli smo na kraju krajeva i sada kada je bilo reči o vakcinama. To je po meni možda najznačajnija srpska pobeda kada je reč o diplomatiji u poslednje vreme. Dok je ceo svet kuburio sa vakcinama mi ovde imamo milion i po vakcinisanih. Prvi smo u regionu, drugi u Evropi i uskoro se očekuje da Srbija sa ovako visokom stopom vakcinisanih upravo izađe iz ove krize izazvanom pandemijom korona virusa, ali ono što sam posebno želeo da naglasim jeste činjenica da mi ne samo da smo imali dovoljno vakcina za naše građane, mi smo imali dovoljno vakcina da pomažemo i našim susedima u regionu bez obzira na razne disonantne tonove koji dolaze sa te strane ka Srbiji. Mi smo isporučili ogroman broj vakcina i Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, BiH. Pomogli smo apsolutno svima. Čak i Albancima na KiM ponudili smo vakcine i kontingent vakcina iz Srbije je otišao, odnosno iz Beograda je otišao za Prištinu.

Prema tome, mi danas pokazujemo kako se vodi jedna civilizovana politika. Danas je Srbija, da kažemo, uvažen član međunarodne zajednice i naravno da želimo svim našim parlamentarcima koji će biti birani u stalne delegacije Narodne skupštine pri međunarodnim organizacijama, koje danas ovde imamo na dnevnom redu, želimo im da brane poziciju naše države u tim organizacijama i da istrajavaju i dalje na svemu onome što je politika naše države.

Još jednom želim sreću svima koji će biti izabrani, a u danu za glasanje, siguran sam da će naša parlamentarna grupa i svi narodni poslanici podržati ovaj predlog. Hvala.