Zahvaljujem, predsedniče Dačiću.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred nama su danas dve odluke, jedna koja se tiče prestanka tužilačke funkcije i druga koja se tiče izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i siguran sam da ćemo u danu za glasanje velikom većinom narodnih poslanika podržati ove odluke.

Mi smo malopre imali ovde u plenumu polaganje svečano zakletve gospođe Vasović, predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i u svoje lično ime joj čestitam na tom izboru.

Ono što moram da napomenem jeste da je prosto neverovatno kako danas u Srbiji neki daju sebi za pravo da na takav jedan bestijalan način vređaju sudiju Vasović. Imali smo sedam dana za nama kampanju laži, kleveta, iznošenja brutalnih neistina o samoj sudiji Jasmini Vasović. To je po meni eklatantan primer udara na nezavisnost pravosuđa. Kada nam neki spočitavaju da mi danas ovde samim činom što govorimo uopšte o sudijama u plenumu Narodne skupštine govore da je to kršenje, kažu, nezavisnosti pravosuđa je zaista neverovatna optužba.

Kada nam neko kaže da mi samim tim što radimo Ustavom poverena ovlašćenja, dakle, radimo Ustavom poveren posao ovde u Narodnoj skupštini, biramo sudije, neko nama danas spočitava da to što, kažem još jednom, je Ustavom dozvoljeno da se radi, jeste kršenje nezavisnosti pravosuđa, a nije udar na pravosuđe kada vi sedam dana u tajkunskim glasilima napadate sudiju Vasović, kada iznosite toliko neistina da zaista to apsolutno prosto postaje neverovatno da naša politička konkurencija dozvoljava sebi i daje za pravo da udara na najviše sudske instance, da udaraju na predstavnike naroda Republike Srbije. Dakle, Narodna skupština jeste izraz volje naroda i to što oni nisu učestvovali na izborima, to što oni danas ne sede ovde u ovim klupama je činjenica da oni danas nemaju podršku građana Srbije, ali kažem još jednom, nije im dovoljno, daju sebi za pravo da vređaju sve ljude koji u ovoj državi rade svoj posao.

Zaista, da nešto debelo nije u redu sa našom političkom konkurencijom jasno je svima. Mi, još jednom kažemo, da ih podsetimo po tom sistemu podele vlasti koji je uspostavljen još pre dvesta godina, nije ga uspostavio Aleksandar Vučić, SNS ili bilo ko od narodnih poslanika. Vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Da nijedna od tih grana vlasti ne bi bila moćnija od druge dve, uspostavlja se upravo taj princip kontrole vlasti i parlament kao najviše zakonodavno telo ima Ustavom poverena ovlašćenja da kontroliše sudsku vlast, da se ona prosto ne bi otrgnula od naroda. Sudije donose presude u ime naroda i narod, preko Narodne skupštine, kontroliše rad istih tih sudija. To je, dakle, princip koji funkcioniše u svim zapadnim demokratijama, kakva je danas i Srbija, i to apsolutno ni na koji način ne ugrožava nezavisnost pravosuđa.

Moramo da pomenemo da je neverovatna stvar i prosto je nenormalno da nam danas ljudi koji su napravili onu kriminalnu reformu pravosuđa 2009. godine, kada su preko noći otpustili hiljadu sudija, hiljadu tužilaca, da nam danas oni spočitavaju kako danas u parlamentu, samim tim što govorimo o kadrovskim rešenjima u pravosuđu, mi kršimo nezavisnost pravosuđa. To je, kažem još jednom, toliko licemerno, da to apsolutno nema nikakvog utemeljenja u istini. I ne samo da se oni ne stide toga što su uradili, što je bio jedan neverovatan slučaj u celoj Evropi, da nam se cela Evropa zgražavala na način na koji smo se mi obračunavali sa sudijama i, kažem još jednom, iz pozicije izvršne vlasti. Dakle, oni su preko noći otpustili hiljade ljudi i ostavili ih na ulici. To što su radili, pokazalo se kako su prošli na izborima, narod ih je kaznio zbog svih nepočinstava.

Neverovatno je da danas isti ti ljudi rade iste stvari koje su radili i u proteklom periodu i najavljuju da će i dalje da se obračunavaju sa svima koji ne misle kao oni, pa plasiraju tezu o revanšizmu kao nekoj legitimnoj tezi koju oni plasiraju narodu na narednim izborima. Ovo što imamo u Srbiji danas je činjenica da naša politička konkurencija više ne bira sredstva u obračunu sa političkim neistomišljenicima.

Moram još jednom da kažem, evo, vidite, u nedelju, što da govorim u rukavicama, u nedelju ste u jednoj tajkunskoj emisiji na tajkunskoj televiziji imali sudiju Majića pored Marinike Tepić koji su na najbrutalniji način udarali po Jasmini Vasović, iznosili neistine, rekli da je greh što poznaje predsednika Aleksandra Vučića i da zbog toga nije dostojna da obavlja ovako visoku funkciju. I ne samo da su udarali po Jasmini Vasović, govorili su i Dragomiru Milojeviću, udaraju po svim onim sudijama koji danas časno i pošteno obavljaju svoj posao.

Da se podsetimo šta su rekli za Zagorku Dolovac. Pita Marinika Tepić sudiju Majića – Da li vi poznajete Zagorku Dolovac, gde je ta žena, šta se dešava sa tom ženom, zašto glumi oposuma, da li je živa, kad će da podiže optužnice protiv naprednjačkih afera? Zamislite kakav je to pritisak na pravosuđe, kakav pritisak na pravosuđe danas vrše isti oni koji su puštali sudije, tužioce, i to bez imalo srama, a u isto vreme optužuju nas da mi ovde što vršimo Ustavom poverena ovlašćenja kršimo nezavisnost pravosuđa. Žele da ućutkaju parlament, da ućutkaju narodne poslanike. Sudija Majić se ne libi da jednom nedeljno gostuje na raznim tajkunskim televizijama, da svake nedelje daje intervju za neke tajkunske novine, da jednom dnevnom u „Danas“ objavljuju njegove intervjue, i sve to nije kršenje člana 152. Ustava. Vi znate da član 152. Ustava Srbije kaže da sudija nema pravo da daje neke političke ocene.

Pokušavaju sve vreme da nas ućutkaju, obrušavaju se na ovaj parlament, govore da mi ne treba da govorimo istinu, da ne treba da govorimo da je to čovek koji je oslobodio gnjilansku grupu, stotine šiptarskih terorista pustio na slobodu, da ne treba da govorimo o njegovim presudama, da poslanici uopšte ne treba da imaju pravo da kažu istinu ko je to danas ko se nama predstavlja kao moralni čistunac, ko je danas ko se predstavlja…

(Predsednik: Gospodine Dabiću, isteklo je vreme.)

Niko neće ućutkati narodne poslanike u Narodnoj skupštini, iznosićemo istinu i ovde i na svakom drugom mestu o tim ljudima koji danas pokušavaju da izigravaju moralne čistunce. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre Nedimoviću sa saradnikom, naša poslanička grupa glasaće za predloženi amandman i naredne godine ćemo sprovesti popis kada izađemo iz cele ove krize. Siguran sam da će tada biti mnogo bolja situacija prosto epidemiološka, a nadamo se da će do tada Korona biti u potpunosti pobeđena i imamo razlog za optimizam, s obzirom da već sada možemo da govorimo da je vakcinisano preko milion i dvesta hiljada i revakcinisano, milion i dvesta hiljada naših građana, sigurno će biti naredne godine ova kriza iza nas i tada će popis moći da se u pravom i punom smislu provede na način da dođemo do svakog čoveka, bez rizika od zaraze i to je sigurno ono što ovaj amandman i predviđa, i naravno da će naša poslanička grupa glasati za ovaj amandman.

Naredne godine, takođe kažem, imaćemo priliku da, imaćemo rast da već ove godine, a to nam predviđa i poslednja projekcija Svetske banke, iako su nam u januaru dali 3 posto rast BDP, procenili su da će taj rast ići do 3 posto, a pre neki dan smo videli da su procenili da će rast BDP u Srbiji u ovoj godini ići i preko 5 posto, što se ispostavlja da smo, kada smo i predviđali ovim budžetom, da će rast biti ove godine preko 6 posto, mnogi su bili skeptični i govorili su da je to nerealan rast u uslovima krize u Evropi i da nijedna država ne može da ima tako veliki rast.

Sada kažem, i Svetska banka potvrđuje da je taj rast realan i to je nešto što nam daje nadu za optimizam da ćemo već ove godine nakon što izađemo iz krize uspeti da opet nastavimo sa svim onim investicijama koje smo započeli u prethodnom periodu.

Drago nam je da je polako i ovde situacija sa epidemijom počela da se popravlja. Vidimo da su ugostiteljski objekti počeli sa radom. Tu, pre svega, treba da se zahvalimo onom ekonomskom delu kriznog štaba koji je uspeo da utiče na medicinski deo kriznog štaba i da se te mere polako popuste. Vidimo da su bašte otvorene, doduše, ovaj sneg koji je pao verovatno je ugostiteljima doneo nepredviđene probleme ali najavljuju prognozu za par dana da će opet da se vrati lepo vreme i da ćemo opet imati naše bašte, pune kafiće.

Tako da, generalno, privreda počinje da raste i to je ono što je svakako dobra stvar. Kada govorimo o tome da je Srbija uspela da na pravi način napravi odgovor na ovu krizu, moramo da napomenom opet da smo imali pet minimalaca prethodne godine, tri minimalca ove godine, da su sve one ugrožene kategorije stanovništva dobile pomoć. Predsednik je najavio i nova davanja za naše građane i svakako je to posledica činjenice da mi imamo stabilnu, ekonomski snažnu državu koja može da odgovori na ovu krizu na mnogo bolji način nego što mogu države u okruženju.

Kada govorimo o tome da je Srbija snažna, ekonomski stabilna država, moramo da se setimo da to nije bio slučaj pre devet godina takav. Ne samo što smo bili ekonomski slabi, ekonomski nemoćni, već smo bili u situaciji da nam se sa stranih adresa diktira ko će biti ministar, ko će biti premijer, ko će biti direktor određenih javnih preduzeća.

Kako je to izgledalo tada imamo priliku da vidimo baš sada u Crnoj Gori kada imate situaciju da vam strane ambasade diktiraju ko će im biti ministar, ko neće i vidimo veliku sramotu da se smenjuje ministar iz reda srpskog naroda, gospodin Vladimir Leposavić, koji je imao hrabrosti da kaže onu neospornu istinu koju svaki Srbin zna, a to je da mi nismo genocidan narod, da se u Srebrenici nije desio genocid i bez obzira na to što pokušavaju da nam imputiraju da smo mi pripadnici naroda koji je počinio genocid i danas imate ljude koji su hrabri i koji mogu da istupe i da kažu da to apsolutno nije tačno.

Međutim, vidimo da Krivokapić, ne po svom nahođenju, već po nahođenju stranih ambasada rešava da smenjuje ministra iz reda srpskog naroda samo zato što je izrekao jednu takvu istinu da Srbi nisu genocidan narod.

Vidite i sami, danas kada pogledate u Crnoj Gori situaciju vidite kako izgleda kada vam stranci diktiraju uslove. Nije to bilo tako davno u Srbiji. Mi se sećamo 2000. do 2012. godine imali ste situaciju da vam direktno iz stranih ambasada, iz redova tajkunske, tada ljudi koji su imali krupni kapital, zajedno, kažem još jednom, sa stranim ambasadama diktiraju kako će država da ide u kom će smeru da se vodi.

To danas u Srbiji više nije slučaj. Mi možemo sa ponosom da kažemo da danas Srbija odlučuje samostalno o svojoj politici. Mi odlučujemo u našem parlamentu, u našoj Vladi, predsednik Republike, takođe. Dakle, u tom trouglu se donose odluke, a ne u trouglu organizovanog kriminala, tajkuna i stranih ambasada.

Dakle, danas Srbija može da sprovodi svoju politiku, može da sprovodi nezavisnu politiku. Nije tako davno, kažem, bio slučaj kada smo imali nemoćnu državu, slabu ekonomsku državu, a kada imate ekonomski slabu državu, naravno da onda ima i svako pravo i uticaj, prosto i potrebu da vam bude tutor i da vam se nameće kao neki faktor koji treba da donosi odluke umesto naroda.

Još jednom kažem, popis koji će se održati u Srbiji naredne godine, sigurno će biti sproveden u skladu sa najvišim evropskim standardima. Imaćemo priliku da vidimo zaista sve statističke podatke koji nas zanimaju i koji će, siguran sam, biti pokazatelj da Srbija se nalazi na dobrom smeru.

Ovde je prethodni jedan od govornika rekao - stalno ponavljaju lažu kako, ne znam, 50, 60, 70 hiljada ljudi godišnje napusti Srbiju. To apsolutno nije istina. Mi vidimo da se sve više ljudi i vraća u Srbiju. Kolega Todorović je malopre rekao 400.000 ljudi se vratilo u Srbiju prethodne godine kada je počela korona kriza širom Evrope. Četiristo hiljada naših građana je rešilo da se vrati ovde i da ovde nastavi da živi.

Dakle, naš narod ima i te kako preduslove da sledeće godine kada pobedimo ovu pošast krenemo još bolje da se, kažem još jednom, da se naša država razvija u pravom smeru kao što je to bio slučaj i pre korona krize.

Još jednom, mi ćemo glasati za predloženi amandman i siguran sam da ćemo naredne godine i praktično, već ove godine po prognozama svih relevantnih međunarodnih adresa imati taj rast od 5-6%, što će dovesti do još većih investicija, još većih ulaganja u sve ono što je potrebno za sve građane Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnikom, Srbija ima sve materijalne, prosto, finansijske resurse da popis koji treba se sprovede ove godine bude sproveden u narednih mesec dana, ali naravno da ćemo, s obzirom da smo društveno odgovorni ljudi, podržati predlog Vlade da se popis odloži za oktobar mesec, a u danu za glasanje, odnosno kada bude reč u pojedinostima, razmotrićemo amandman koji se odnosi na činjenicu da možda treba razmotriti odlaganje popisa za 2022. godinu, s obzirom da sledimo primer i ostalih država, kao što su Nemačka, Škotska, Irska koje su zapravo popis pomerile za narednu godinu, jer smo svedoci da se nalazimo u jednoj neviđenoj krizi izazvanoj pandemijom korona virusa i da bi bilo pametnije možda sačekati da sve bude vraćeno u normalnu, kako bi popisivači mogli da odrade posao na najbolji mogući način.

Ono što posebno želim da naglasim jeste da je popis u Srbiji jedno klasično statističko pitanje, a ne političko, kao što je to slučaj svuda, gotovo svuda u regionu. Kad kažem političko pitanje, dakle, na delu je, mogu slobodno da kažem na celom Zapadnom Balkanu jedan identitetski inženjering, kada je reč o prevođenju srpskog naroda u neke druge nacije, što mi ovde nemamo potrebu da radimo. Mi nemamo potrebu da dokazujemo nekome da smo nešto, da smo Srbi zato što nismo nešto drugo, kao što oni imaju potrebu da rade. Dakle, vi ne možete da kažete da ste Hrvat ako pre toga kažete da niste Srbin.

Takva je isto i u Crnoj Gori situacija. Ne možete da budete Crnogorac ako niste Srbin. Dakle, oni imaju potrebu da iz te svoje jednačine nekako izbace, da prosto probaju da identitetskim inženjeringom naprave situaciju da što više smanje udeo srpskog naroda u državama u okruženju i kažem još jednom, skoro svuda je slučaj takav da mi moramo da branimo naša nacionalna prava i slobode u regionu, a ovde u Srbiji imamo priliku da vidimo da svako može da se izjasni kako želi, svako može da kaže kojim jezikom govori, kojoj veri pripada i mi nemamo nikakav problem s tim.

Još jednom kažem, iz te njihove jednačine, svuda u okruženju - izbacite Srbe, oni prestaju da postoje. To je pitanje za njih - zašto oni nemaju jasno izražen identitet i imaju potrebu da se obračunavaju sa srpskim narodom svuda u okruženju na način da spuštaju udeo procenat srpskog naroda u okruženju.

Kada se osvrnemo u istoriju, zapravo, govori da nije od juče. U Hrvatskoj svi znamo onu Budakovu teoriju da jednu trećinu Srba treba pokatoličiti, jednu trećinu proterati, jednu trećinu pobiti i to je formula kojom su se oni rukovodili u čitavom HH veku kada je reč o odnosu ka srpskom narodu. Dakle, danas i kad pogledate kako su prošli i nisu baš najbolje. Svuda gde su proterivali i ubijali Srbe, to su prazna područja. Danas, praktično, svega u Hrvatskoj po zadnjim procenama nema ni tri miliona ljudi ukupno. Dakle, nisu oni uopšte dobro prošli s time što su se obračunavali sa našim narodom. Naš narod na tom području i dalje opstaje zahvaljujući velikoj podršci koju ima iz Srbije i mi ćemo se i dalje truditi da našem narodu pomažemo i da što više apelujemo da pomažemo i dalje našim ljudima koji se nalaze danas i koji žele da ostanu na svojim ognjištima u Hrvatskoj.

Kada je reč o recimo Albaniji, vi za vreme Emira Hodže niste smeli da se izjasnite kao Srbin. Niste smeli da se upišete praktično, da dobijete ličnu kartu kao Srbin i to nije bilo, kažem, toliko davno. Dakle, imali smo praktično jedan ogroman identitetski inženjering na tom prostoru.

U Severnoj Makedoniji odite na svako groblje i videćete kako se odvijao taj inženjering. Pogledajte, bukvalno na svakom grobu možete da vidite kako su od „ić“ pravili „ski“ pa tako od Blagojević, nastaje Blagojevski i danas imate novokomponovane nacije nastale od srpskog naroda.Što kažem još jednom, mi ovde ne moramo da radimo. Mi znamo ko smo, znamo šta smo i ne moramo da zatiremo druge da bi bili Srbi.

Kada pogledamo, da napomenemo poslednji primer, svež je, u Crnoj Gori, šta smo imali u Crnoj Gori. Imali smo situaciju na prethodnom popisu da 64% ljudi se izjasni da govori srpskim jezikom, a svega 28% da su Srbi. Nelogičnost. Naravno da sada apsolutno se mnoge snage upiru da spreče popis koji će prvi put biti slobodan u Crnoj Gori nakon više od sedam decenija, gde će ljudi moći da kažu da su Srbi i gde se svi plaše da će udeo srpskog naroda preći više od 50%, da će se praktično izjednačiti broj onih koji govore srpskim jezikom sa brojem onih koji se izjašnjavaju kao Srbi. Zato se danas napada srpski narod u Crnoj Gori svi sredstvima. Ne biraju se sredstva. Udare se po srpskom narodu. Udara se po legitimnim predstavnicima srpskog naroda, odnosno ljudima iz Demokratskog fronta. Pokušava se opet optužiti srpski narod da je remetilački faktor, kao što se radilo i u ostalim državama, koje definitivno imaju određenih problema sa vlastitim identitetom pa pokušavaju da zatiru srpski narod i da budu ono što bi pokušavali da budu, da budu ono što bi voleli da budu, a da ne budu Srbi.

Što se tiče ovog popisa, biće najdetaljniji popis do sada. Imaćemo priliku da vidimo sve one aspekte društvenog života koji nas zanimaju u Srbiji. Što se tiče identitetskih rešenja tu će, siguran sam, svako da se izjasni onako kako smatra da treba i tu nema nikakve dileme.

Mi ćemo ovde na ovom popisu dobiti egzaktne podatke o drugim nekim pitanjima koja nas zanimaju. Svakako da će 20 hiljada popisivača imati mesec dana vremena da obiđu sva domaćinstva, popišu sav narod u Srbiji i prvi popis je kod nas organizovan pre skoro 200 godina. Sigurno je da imamo dugu tradiciju statističke obrade podataka na ovakav način i da će i ovaj popis takođe biti značajan za celu državu, da ćemo videti gde imamo određene propuste, gde imamo probleme.

Čim govorimo o određenim problemima, naravno da je reč o demografiji. Loši demografski trendovi su činjenica, ono što nas prati poslednjih više decenija. Opet tu često ljudi vole da nekako svale krivicu na siromaštvo i kažu – tamo gde je siromaštvo tamo je mali i natalitet. I nije baš tako. Imamo priliku da vidimo da u najbogatijim beogradskim opštinama, praktično centralnim beogradskim opštinama, Vračar, Savski Venac, Stari Grad, tu je najmanji natalitet. Nije jednostavno reći tamo gde je siromaštvo, tamo je mali natalitet. Upravo suprotno, najveći natalitet nam je u našim sredinama na KiM, na radost svih Srba i prosto celog našeg naroda. Imamo najveći broj dece upravo tamo i gde je siromaštvo najrasprostranjenije nažalost.

Ovo pitanje ne treba posmatrati sa strogo ekonomskog stanovišta. Mi ćemo naravno da pomažemo i predsednik Vučić je 2018. godine usvojio strategiju i danas dajemo zapravo ogroman iznos novca ljudima koji postaju roditelji. Prvo dete kada dobijete imate 100 hiljada dinara. Čujemo da se povećava taj iznos na 300 hiljada dinara. Za drugo dete svaka porodica će dobiti 10 hiljada dinara dve godine, za treće dete 12 hiljada dinara 10 godina, za četvrto dete 18 hiljada dinara. To su zaista podaci koji ne postoje nigde u okruženju. Ako postoje, vi me ispravite.

Kod nas imamo pronatalitetnu politiku, dobru politiku kada je reč o natalitetu. Država danas ulaže ogromne svote novca pre svega u mlade. Kada pogledate „Srbija 20-25“, naš program, predviđa 600 miliona evra ulaganja u mlade u narednih par godina. To je zapravo ulaganje u demografiju. To je ono što nama treba. Program „Prva plata“ da svaki mlad čovek kada završi srednju školu ima sigurno radno mesto. Imate toliko mnogo državnih podsticaja. Ministar Nedimović je tu i znamo da smo 2017. godine kada smo usvojili program podrške mladim poljoprivrednicima imali svega 600 prijavljenih, a sada imamo 4,5 hiljada zainteresovanih, prethodne godine. To je pokazatelj da država kada ulaže konkretno u mlade i njihov ostanak na selu oni to prepoznaju i sve više se prijavljuju.

Imamo dobar odziv na te subvencije koje država danas organizuje. Šta još treba po ovom pitanju reći? Često se čuju ocene da je veliki odliv mladih iz Srbije. Nažalost, bilo je toga u nekim prethodnim vremenima i danas ne možemo da kažemo da nam mladi stručnjaci ne idu iz naše države, ali sve više njih se vraća. Bečki institut za međunarodno-ekonomske studije je dao ocenu, to nije neka Vladina institucija, to je Bečki institut, nalazi se u Austriji, nije subjektivan, hoću reći, da za četiri godine prethodne 23.400 ljudi se vratilo u Srbiju. To su pokazatelji da našoj državi svakako ide bolje nego što je bio slučaj ranije.

Kada je krenula korona kriza 400 hiljada ljudi se vratilo u Srbiju. Mahom mladih ljudi se vratilo u Srbiju i oni većina njih je i ostala ovde s obzirom da su granice zatvorene, da se ne cirkuliše toliko ka Zapadnoj Evropi. Mi ćemo se truditi da i dalje ti mladi ljudi ostanu ovde, da nađu radno mesto u Srbiji, da ne idu da traže sreću pod tuđim nebom zato što tamo nikad ne može da bude dobro kao što je dobro čoveku koji se nalazi u svojoj državi. Uvek ćete biti građani drugog, trećeg, četvrtog reda. Videli ste i u korona krizi praktično da nisu imali ni zdravstvenu zaštitu, ni bilo kakvu pomoć od stranih država naši ljudi tamo. Prema tome, ovde treba da gradimo budućnost. Ovde treba da gradimo našu zajedničku državu, bez obzira ko se kako izjašnjava, ko se kako piše.

Imaćemo priliku da na narednom popisu saberemo. Vidimo koliko nas ima. Šta nam je dalje činiti. Naravno da će, siguran sam, Vlada izneti dobar program u narednom periodu i da ćemo pobediti i ovu pošast koja nas je zadesila. Drugi smo u Evropi po broju vakcinisanih i to je trend koji će, siguran sam, biti pozitivan u narednom periodu, da ćemo prvi izaći iz krize izazvanoj korona virusom, tako da ćemo moći da ubrzano nastavimo razvoj naše države i da jačamo državu kao što je to bio slučaju u prethodnim godinama od kada je na vlasti SNS i predsednik Aleksandar Vučić.

Još jednom, glasaćemo ovaj predloženi zakon i razmatraćemo i amandman da se to produži na još jednu godinu i siguran sam da je to najbolje rešenje za sve građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, danas je, kao što znamo, najbolniji dan u novijoj srpskoj istoriji. Dana 24. marta se sećamo naših nevino stradalih civila, vojske, policije, koji su te godine stradali i koji su stavljeni pod NATO bombe. Ceo jedan narod su stavili pod NATO bombe zato što su hteli da nam otmu ono što im ni tada ni danas nismo i nećemo dati, deo naše teritorije.

Svakako je da se uvek sećamo dve i po hiljade mrtvih ljudi, među kojima, ono što nas najviše boli, jeste 79 dece. Mala Milica Rakić bi danas imala 25 godina, da je NATO zlikovci nisu ubili mučki u toku NATO agresije na našu državu. Zaista imam obavezu, a i vi ste malopre to izjavili, kao i narodni poslanici i ministri, ali rekao bih i svi ljudi koji se bave bilo kojim poslom, da zaista cenimo tu krv prolivenu radi slobode koju mi danas imamo. Nije to mala žrtva.

Retko koji narod može da kaže, praktično, u Evropi od Drugog svetskog rata nijedna bomba nije pala na bilo koji evropski narod, osim na srpski narod. Zato imamo veliku obavezu i odgovornost prema tim ljudima, prema tim stradalnicima, da danas sa velikim pijetetom govorimo o njima. Zato što neće nama danas niko iz međunarodne zajednice niti izjaviti saučešće niti reći da im je žao zbog toga što se desilo. Nisu to uradili ni 17. februara, neće to uraditi ni 5. avgusta, neće to uraditi nikada kada je nama teško i kada naš narod oplakuje svoje najmilije. Dakle, mi nemamo nikog bližeg od samih sebe i toga moramo biti svesni.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, govorimo o važnom sporazumu koji će ceo zapadni Balkan staviti praktično pod evropski vazdušni prostor. To je svakako važan sporazum, jer evrointegracije se proširuju na ceo zapadni Balkan i u tom, kako je neko malopre rekao, vazduhoplovnom delu. To je zaista važno, da integracije zapadnog Balkana budu sveukupne, celovite, da zajedno napredujemo u svim tim procesima.

Kada govorimo o našoj državi, šta je uradila naša država konkretno u toj oblasti, Ministarstvo zaista može da se pohvali velikim rezultatima, možemo da govorimo o egzaktnim činjenicama, matematički izraženim, da smo od 2013. godine do danas zaista napravili ogroman pomak kada je reč o kompletnom razvoju naše avio industrije. Generalno, kada pogledamo koliko je samo putnika prevezeno u tom periodu, dovoljno je da se zaista shvati da Srbija danas mnogo više ulaže nego što je to bio slučaj ranije.

Danas svakako možemo da se pohvalimo da broj putnika na aerodromu Nikola Tesla je 2013. godine iznosio svega tri i po miliona putnika, a danas je šest miliona i 158 hiljada. Zaista, to su egzaktni podaci, da vidite da je 50% broj putnika povećan. Kada govorimo, takođe, o aerodromu Konstantin Veliki u Nišu, tu su podaci još izraženiji, svega je 21000 prevezeno putnika te 2013. godine, a tokom 2019. godine, to je neki parametar koji uzimamo s obzirom da je to period pre korona krize, prevezeno je čak 419.683 putnika sa aerodroma Konstantin Veliki u Nišu.

Zapravo, to govori koliko je važno bilo osposobiti taj aerodrom. Svi oni koji su nas kritikovali da ne treba da ulažemo u taj aerodrom, da ne treba da ga stavljamo pod republičko preduzeće, pokazuju kolike su neznalice, pokazuju koliko je zapravo bilo neophodno da se aerodrom na takav način osposobi i da se toliko novca uloži da bi danas imali ovako dobre rezultate u Nišu. Tu je i aerodrom Morava, Pranjani i svakako ono što je meni posebno važno, što ste i vi malopre pomenuli, jeste činjenica da se i u aerodrom Ponikve u Užicu planira ulaganje ogromnog novca, da se on osposobi da bude što pre operativan za komercijalne letove.

Imali smo i najavu pre neki dan gospodina Zdravkovića, da će tokom naredne godine Vlada Srbije da uloži 300 miliona dinara u aerodrom Ponikve u Užicu. Zapravo, to je žila kucavica celog našeg regiona. Dolazim iz Zlatiborskog okruga i moram da pohvalim zaista vaš rad, vaše zalaganje. I vi ste često tamo u našem regionu prisutni, tako da mi je drago da se zaista ulaže u taj region. Dakle, osim toga što će autoput doći do Požege, do Svetog Nikole, nastavlja se deo, koliko smo čuli, odmah se nastavlja praktično. Ja bih apelovao na vas da se ne čeka sa bilo kakvim odugovlačenjem, nego da odmah krenemo taj deo ka Kotromanu. Zaista, ceo Zlatiborski okrug želi da dođe taj autoput, da spojimo naš okrug sa Beogradom.

To se čekalo 70 godina, ništa nije rađeno na tom području.

Svakako bih pohvalio revitalizaciju magistralnog puta u koji je uloženo 12 miliona evra i to je danas zaista jedan potpuno drugačiji region u odnosu na ono što je bio pre 2012. godine.

Pitao bih vas da kažete iz prve ruke koliko je potrebno vremena da se konačno „Ponikve“ osposobe? To naš narod gore želi da čuje. Koliko je to, okvirno, da li je dve-tri godine? Mi čujemo da će do 2025. godine biti uloženo 20 miliona evra i zaista to bi bilo mnogo značajno za sve naše poljoprivrednike koji bi mogli da čarter letovima, generalno, i turiste da dovodimo, i da naši poljoprivredni proizvođači imaju bolji plasman na evropska tržišta.

Generalno, što se tiče aerodroma, zaista je uloženo mnogo. Naša avio kompanija „Er Srbija“ je ponos naše države. Imali smo prilike da vidimo kako je u Crnoj Gori prošla tragično ta priča sa nacionalnom avio-kompanijom. Kod nas to nije slučaj. Mi smo imali dovoljno sluha da stavimo jednu dobru koncesiju i da naš aerodrom, odnosno avio-kompaniju osiguramo za naredni period. Mislim da će sigurno biti jedna od najboljih evropskih kompanija ukoliko se ova koncesija ispoštuje. Mi smo 501 milion već dobili jednokratnom naknadom za tu koncesiju, a u narednih 25 godina planira se ukupno 732 miliona evra da se uloži u našu avio-kompaniju. To je zaista jedan važan podatak, da građani znaju koliko je važno da nama avio-kompanija bude na stabilnim nogama, da se ne desi situacija kao sa nekim komšijskim avio-kompanijama koje su otišle pod stečaj, koje su ugašene.

Iako je korona zaista uticala mnogo na avio-saobraćaj svuda u svetu, i kod nas, oseća se drastičan pad broja putnika. Opet kažem, mi imamo stabilnu koncesiju, imamo ugovor 25 godina, koji će morati da bude ispoštovan. Dakle, 732 miliona evra. Naša država će valorizovati tu avio-kompaniju, koja mora i dalje da se razvija na način na koji se i do sada razvijala. Korona je zaista uticala, još jednom kažem, potpuno je poremećen čitav svet, što se tiče i vazdušnog prevoza i generalno broja putnika, nigde se ne putuje i to se zaista oseća u ovim vremenima.

Još jednom moramo da kažemo, Vlada Srbije je tu, a posebno predsednik Aleksandar Vučić, i moramo da im se zahvalimo na toliko dobrim rezultatima kada je reč o upravljanju krizom. Mi danas imamo, evo, sad se isplaćuju još tri minimalca, to je zaista značajno za sve naše ljude, a generalno pogotovo za radnike u turizmu koji dobijaju onaj pun minimalac i to je ono što naši građani danas i te kako cene, pet minimalaca smo dobili tokom prošle godine i zaista privreda stoji na stabilnim nogama, zdravstveni sistem je takođe uspeo da odoli tom udaru krize. Nadamo se da ćemo i dalje imati visoku stopu vakcinacije, drugi smo u Evropi i dalje, tako da generalno nadamo se da će ova godina biti godina kada ćemo zaista uspeti da izađemo kompletno iz ove krize.

Ono što sam još posebno želeo da naglasim kada je reč o aerodromima, velika je čast i zadovoljstvo reći da Srbija danas ima snage, ima dovoljno finansijskih mogućnosti da pomaže aerodrom i u najlepšem srpskog gradu, a to je grad Trebinje. Kao što je predsednik Vučić rekao, 50 miliona evra mi smo izdvojili ovim budžetom upravo za 2021. godinu i uložićemo u aerodrom Trebinje, koji će takođe biti revitalizovan i zaista daćemo jedan impuls da naš narod ostane da živi na tom vekovima srpskom prostoru i to je ono što je zaista posebno potrebno istaći, da ljudi znaju da kada imamo jaku državu, kada imamo stabilne finansije, kada imamo stabilnu Srbiju, onda možemo da pomažemo našim ljudima u okruženju.

Kažem još jednom, tu je veoma važno da svi dišemo kao jedan organizam, zato što, kao što kažem, danas je težak dan za srpski narod. Dana 24. marta sećamo se svake godine svih ljudi stradalih pod NATO bombama i, kažem, neće nam doći nikakvo izvinjenje, niti bilo kakvo saučešće, niti sada, niti kada drugi nekih dana obeležavamo naše žrtve, naše stradalnike, zato imamo mi sami sebe i moramo biti svesni da dokle god budemo mogli treba da se borimo za našu državu, u inat onima koji su pre 22 godine hteli da nas zgaze, hteli da nas nema. Mi danas obnavljamo i škole, i puteve, i vrtiće i sve one infrastrukturne objekte koji su bili devastirani pre 22 godine, koji su bili uništeni.

Da podsetimo građane, 100 milijardi evra je napravljeno štete. Retko koji narod bi mogao da ustane kao što je Srbija ustala posle 2012. godine, jednim ozbiljnim merama koje su donesene i danas imamo zaista priliku da kažemo da smo i prva ekonomija u Evropi po stopi rasta i da ćemo u narednom periodu takođe se truditi da održimo tako visok rast. Još jednom kažem, moramo da brinemo o sebi, jer niko drugi očigledno neće brinuti o nama ukoliko mi sami sebe ne budemo zaista na pravi način vrednovali i ukoliko ne budemo u našu zemlju ulagali kao što se to čini i danas.

Još jednom, zahvaljujem i glasaćemo za ovaj sporazum u danu za glasanje. hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicima, mi ćemo glasati za predloženi Zakon o klimatskim promenama, kao i za amandman koji su danas podnele naše kolege poslanici.

Srbija je jedna od retkih država koja ovom pitanju danas pristupa na jedan sveobuhvatan i sistematičan način, tako reći, u zakonske okvire unosi ovo važno pitanje koje se tiče klimatskih promena.

Danas, naravno da ovoj temi moramo da govorimo i sa jednog šireg aspekta.

Ja bih želeo da pohvalim vaš rad gospođo Vujović. Po prvi put imam osobu na čelu Ministarstva koja je vidljiva javnosti, koja se zaista zalaže za zaštitu životne sredine i to čini mi se nismo dugo vremena imali priliku da govorimo o konkretnim stvarima kada je reč o zaštiti životne sredine.

Tu moram posebno i da naglasim, obzirom da dolazim sa Zlatiborskog okruga, nekako se tako pogodilo da bude prosto prvi okrug iz koga ćete krenuti u sređivanje Srbije kada je reč o tim divljim deponijama i zaštite životne sredine. Primer je ta regionalna deponija Duboko koja je svima nama tamo zadavala velike probleme.

Vaše Ministarstvo je imalo sluha nakon dosta godina da konačno realizujemo, odnosno taj projekat proširenje te regionalne deponije danas smo sasvim sigurno na mnogo boljem stupnju, razvoju životne sredine kada smo rešili tako jedan veliki problem.

Deponija Stanjevina, takođe u Prijepolju za koju ste imali sluha nakon 40 godina se izmešta. Dugo godina je to bio jedan problem o kome se tako govorilo usput u kampanjama predizbornih lokalnih raznih stranaka i niko do sada nije to pitanje, zaista ovako temeljno realizovao kao što je u pitanju danas vaše Ministarstvo koje je imalo sluha i koje je dalo značajna sredstva da se ta deponija odatle izmesti.

Tu bi, takođe moralo da pomenem kada govorim o našem okrugu i onu Transfer stanicu između Prijepolja i Priboja, tu se takođe rešava jedan veliki problem koji je godinama postojao. Da ne govorim o onim ružnim scenama sa Potpećkog jezera kada ste ekspresno reagovali kada je Ministarstvo, takođe se uključilo u celu tu problematiku, rešilo taj gorući problem. Zaista na taj način pokazujete da konkretno radite svoj posao, što, kažem još jednom, je iskorak u odnosu na neka prošla vremena.

Naravno da čim radite odmah se javljaju dežurni kritičari, oni koji bi da sve uprljaju, ako bi ikako mogli da svačiju grešku izvade negde iz konteksta, pa da naprave da je neko pogrešio, napravio određeni lapsus. Ti ljudi koji vama danas spočitavaju sve te stvari su jedan veliki lapsus građana Srbije. Oni su lapsus tih 12 godina izgubljenih naših života.

Prosto, od 2000. do 2012. godine, imali smo jednu neviđenu pljačku građana Srbije. Umesto da govorimo o tim stvarima, dakle, o tim njihovim nepočinstvima, oni pokušavaju da skrenu pažnju tako što će govoriti o nečijim, eventualno, propustima, ali još jednom kažem – ko radi taj i greši.

Tako da, vama svaka čast. Radite svoj posao, zaista, po prvi put kažem, imamo osobu na čelu Ministarstva koja je vidljiva javnosti, koja upućuje na rešavanje problema koji su godinama gurani pod tepih.

Kada govorimo o tome, svakako moramo da kažemo da Srbija danas izdvaja velika sredstva. Vi ste najavili da ćemo subvencionisati sve kotlarnice, odnosno i one koje se nalaze u državnim firmama, kao što su vrtići, kao što su škole, bolnice, kotlarnice koje treba da pređu … sa uglja na gas, na neka goriva, odnosno na neke energente koji su čistiji po životnu sredinu. Tu su ogromna sredstva, milioni evra koji koje će država izdvojiti za te namene.

Takođe, toplane, mi imamo problem. Danas govorimo o tome da 70% električne energije koju proizvodimo u Srbiji, koju EPS proizvede dolazi nam iz termoelektrana.

Takoreći, mi imamo zaista ogroman problem. Potrebno je po nekim proračunima uložiti deset milijardi evra. O tome upravo govorim. To je ogroman problem koji moramo da sistematski rešavamo. Dakle, deset milijardi evra je potrebno izdvojiti da bi mi prešli na neke čistije energente i da bismo mogli da zaštitimo našu životnu sredinu.

To nije svakako bilo moguće razmatrati dok je Srbija bila u teškoj ekonomskoj situaciji, u teškoj ekonomskoj krizi u koju su nas uvele bivše vlasti. Nije moglo biti reči o tome kako da rešimo ovako nagomilane probleme, kažem, kada smo imali državu na kolenima.

Danas kada imamo stabilnu finansijsku situaciju možemo da govorimo i o ogromnim ulaganjima države u sektor i energetike, i generalno zaštite životne sredine, i to će, svakako, biti ono što ćemo mi u narednom periodu kroz Program „Srbija 2025“ realizovati. Mi smo kroz taj Program, dakle, predvideli izgradnju 29 postrojenja za preradu otpadnih voda, 11 postrojenja za preradu komunalnog otpada.

To su konkretne stvari. Jedna ogromna suma će biti odvojena za rešavanje tih nagomilanih problema životne sredine.

Kažem, kada danas država ima novca možemo da razgovaramo i o ovim temama, možemo da razgovaramo o načinima kako da sačuvamo životnu sredinu, kako da gradimo autoputeve, kako da gradimo nove bolnice, kako da budemo prvi, praktično, hajde da kažem, u regionu smo prvi, a u Evropi drugi po stopi vakcinisanih, onda možemo da govorimo o dobrim rezultatima, što građani Srbije od nas i očekuju.

Nismo mogli pre osam godina ni da pomislimo na zaštitu životne sredine, ni na gradnju puteva, bolnica, škola, kada ste imali na vlasti one, da ih tako nazovem, kleptomane, koji su samo gledali kako će gde da ukradu koji evro, koji dinar od građana Srbije.

Malo im je bilo da u Srbiji imaju račune, nego su otvorili u čak 17 država svoje račune, pa su gomilali pare. Evo, čujemo danas da Đilas i ne zna da ima na Mauricijusu 5,7 miliona evra. Negde se zagubila u njegovom proračunu ta cifra.

Čujemo da imaju i po Švajcarskoj određene svote, da su svuda po svetu, praktično, držali novac opljačkan od građana Srbije. Kako smo onda mogli da razgovaramo o bilo kakvom razvoju Srbije kada ste imali ljude koji su na sve načine gledali kako što više da ovaj narod ojade i da na svoje račune stave što veći iznos budžetskih sredstava?

Danas, kada često govorimo o ovim temama, kada kažemo - danas gradimo puteve, gradimo škole, gradimo bolnice, neki kažu – pa, ne gradi to Vučić, ne gradi to Srpska napredna stranka, to je novac svih građana Srbije. Pa, mi ih podsećamo da su i pre osam godina građani plaćali porez, da je i tada država imala sredstava, mogla je da gradi sve ovo što mi danas gradimo, ali to očigledno nije rađeno. Zašto? Pa, zato što su nekome bili bitni njihovi privatni računi na koje su sklanjali novac građana Srbije, nego da ulažu u ono što je zaista bilo potrebno, a što mi danas moramo da ovde ispravljamo.

Prosto, da su tih 12 godina radili, kao što sada Srbija radi, mi bi danas bili, siguran sam, na jednom evropskom nivou, davno bi bili članica EU i sigurno bi nam mnogo bilo lakše nego što je danas. Ali, još jednom kažem, danas se vodi domaćinska, odgovorna politika. Mi ćemo se truditi da državu održimo na ovom kursu i za to imamo podršku građana Srbije, zato građani Srbije prepoznaju ko danas radi u interesu građana Srbije, ko radi za našu državu, a ko je radio za privatne račune, za sopstvene firme i zato građani Srbije daju ovako veliku plebiscitarnu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću, Srpskoj naprednoj stranci, a zato su oni koji zagovaraju bojkot, koji su, praktično, nestali sa političke scene, zato što nemaju ni za cenzus, zato što građani Srbije nikada više neće dati poverenje ljudima koji su ih opljačkali i unazadili za vreme dok su bili na vlasti.

Mi ćemo svakako glasati za predloženi zakon i još jednom čestitam na rezultatima gospođi ministarki, zato što konačno imamo priliku da razgovaramo o ovim temama koja su svakako važne, a koje su godinama nekako bile gurane u treći, četvrti plan, a danas imamo priliku i u plenumu i na svakom drugom mestu da razgovaramo o ovom važnom pitanju.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnikom, naša poslanička grupa u danu za glasanje podržaće izbor kandidata za članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije zato što nakon tog izbora mi konačno stičemo, odnosno stvaramo preduslove da se otpočne sa primenom Zakona o sprečavanju korupcije koji je donet prošle godine, ali se čekao upravo izbor članova Veća zato što jedino njima se može podneti žalba na odluke direktora Agencije.

Što se tiče borbe protiv korupcije, ona ostaje svakako u vrhu prioriteta Vlade Republike Srbije, i to je tako od 2012. godine do danas. Danas možemo s ponosom da kažemo da nezavisna regulatorna tela, kao što je Fiskalni savet i kao što je Agencija za sprečavanje korupcije, mogu slobodno da rade svoj posao bez pritisaka bilo koga iz izvršne vlasti. Da to nije bio takav slučaj do pre osam godina, dovoljno govori činjenica da se Fiskalni savet nikada nije oglasio kada su nas zaduživali po onim zelenaškim kamatnim stopama, nikada nismo imali priliku da čujemo da neko iz Agencije za borbu protiv korupcije izađe i kaže da nije baš normalno da neki funkcioner sa 76 hiljada evra prihoda, koji je prijavio 2004. godine, dođe na nivo od nekoliko stotina miliona evra, kao što je slučaj sa bivšim gradonačelnikom Draganom Đilasom.

Svakako da bi bilo poželjnije da su i tada institucije mogle da rade svoj posao, ali danas mi smo kažem stvorili takvu Srbiju u kojoj svako treba da radi svoj posao i, naravno, da ćemo se i dalje truditi da unapređujemo rad nezavisnih regulatornih tela.

Naravno da je u prethodnom periodu bilo mnogo slučajeva korupcije, da se ništa nije ispitivalo. Kada smo nasledili državu, kada smo nasledili 2012. godine upravljanje našom državom, znate i sami koliko smo pokrenuli krivičnih postupaka i protiv onih funkcionera koji pripadaju našoj stranci. Dolazim iz okruga gde su tri bivša predsednika opštine uhapšena, gde su stavljeni pred lice pravde da odgovaraju za nešto što su počinili. Nadam se da će oni na sudu dokazati da nisu određene stvari uradili, ali definitivno to nam je pokazatelj koliko država suočava sa zakonom sve one za koje postoji sumnja da su se ogrešili na neki način o zakon.

Treba imati na umu da je to, kada govorim o borbi protiv korupcije, naša obaveza koja proizilazi iz pristupnih pregovora sa EU. To više nije po ovoj novoj metodologiji koncentrisao u tom Poglavlju 23, već u svim klasterima. Dakle, borba protiv korupcije jeste borba za opstanak naše države, a ključan organ u celom ovom postupku, ministarka, čini mi se, svima je jasno da je to tužilaštvo. Tužilaštvo, naravno da je uradilo veliki posao u prethodnom periodu. Imali smo dosta istraga i protiv naših funkcionera i protiv nekih drugih, ali definitivno da postoje propusti.

Kao što predsednik Aleksandar Vučić stalno traži od članova Vlade Srbije da rade više, bolje, predanije, tako i tužilaštvo danas mora da radi mnogo bolje, nego što je radilo do sada. Da su radili svoj posao, pa ne bismo došli u situaciju da imamo u srcu Beograda jednu kriminalnu bandu koja je do te mere ojačala da je praktično postala toliko moćna da može da pomisli da je u redu i da treba da se obračunava sa najvišim državnim funkcionerima i da na metu, na svoj snajperski nišan lično želi da stavi i predsednika Aleksandra Vučića. Da su tužioci radili svoj posao, da nisu vođene manjkave istrage, da nisu volšebno nestajali dokazi, DNK dokazi sa mesta nesreće, pa ne bi baš bili u situaciji da danas govorimo o ovoj grupi, jer bi oni već bili iza brave.

Naravno, mi treba da upozoravamo na ove pojave, jer kada građani spočitavaju nama iz SNS određene propuste tužilaštva, kolega Šukalo je malopre rekao, pa nismo mi nadređeni tužiocima, da ih postavljamo, da ih smenjujemo, rekli bi da utičemo na tu nezavisnu granu vlasti. Kažem još jednom, niti su oni naši članovi, niti mi postavljamo tužioce. Oni treba da rade svoj posao, a na nama je, s obzirom da građani od nas imaju očekivanja, s obzirom da smo osvojili većinu na poslednjim izborima, plebicitarnu podršku smo dobili i treba da utičemo na tužioce da moraju biti svesni svoje uloge, da treba još više i predanije da se posvete borbi protiv mafije, borbi protiv kriminala, da udare, kao što je predsednik Vučić tražio, maljem po glavi tu mafijašku hidru koja je toliko ojačala da je pomislila da je toliko jaka da može da svrgne na takav način predsednika Aleksandra Vučića.

Da ne bi imali nikakve sumnje da je to realnost, mi smo, znate i sami, živimo u državi u kojoj je pre 12 godina ubijen, odnosno koliko godina već ima od kada je ubijen premijer Vlade. Dakle, nije to tako davno bilo kada je mafija upravljala na taj način životima ljudi i kada je određivala ko će, a ko neće da upravlja ovom državom. Mi danas moramo još jače da udarimo po kriminalu. Tužilaštvo ima tu, čini mi se, najveću ulogu da sve one koji su se ogrešili o zakon suoči sa zakonom i da udari po tim državnim strukturama koje su im svakako omogućile da dođu u tu situaciju i da ugrožavaju naš ustavni poredak i ugrožavaju lično predsednika Vučića i njegovu porodicu.

Kažem još jednom, ako tužilac u glavnom gradu ne sme da udari po mafiji, šta onda da radi onaj u manjem mestu kada tamo svako svakako zna i kada nije baš jednostavno zameriti se ozbiljnim kriminalcima? Dakle, tužilaštvo mora da pokaže taj iskorak i da pokaže da niko nije nedodirljiv, da sve one koji su se ogrešili o zakon suoči sa zakonom i da na taj način konačno rešimo ovu situaciju u kojoj smo se našli, da ne dođemo više nikada u situaciju da neki kriminalni klan toliko ojača, pa da imamo problem ovde i da lično budu ugroženi članovi Vlade i predsednik države u kojoj živimo.

Još vučemo probleme iz prethodnog režima kada su ukinuli, znate i sami, zakon po kojem su istražne sudije postojale, pa vodile istrage. Danas tužilačka istraga jeste nešto što je diskreciono pravo svakog tužioca, da li će on da se upusti u borbu protiv kriminala ili neće. Kažem još jednom, ako vidi da u Beogradu ne smeju da udare po kriminalcima, šta će da radi onaj u manjem mestu? To je zapravo najvažnije istaći i, naravno, niste vi odgovorni za ovo. Godine 2009. je sprovedena ta kriminalna reforma našeg pravosuđa. Od tada mi vučemo probleme iz tog perioda kada su sudije postavljane direktno iz glavnom odbora DS i danas imate sudije koje se hvale da oni ne polažu račune svojoj državi, oni su kažu nezavisni, nezavisni od svoje Vlade, ali i te kako zavisni od nekih stranih centara moći, hvale se time što su redovni gosti u nekim ambasadama, a tamo primaju naloge i onda dođu nama ovde i sole pamet kako sudstvo treba još više da bude nezavisno od građana Srbije.

O tim stvarima treba govoriti. To su neke pojave koje se nama spočitavaju, nama iz SNS. Predsedniku Vučiću građani će reći – zašto niste pokrenuli određene istrage, a kažem još jednom da je reforma bila 2009. godine kada je hiljade sudija na jedan kriminalan način otpušteno, a koji su bili pošteni i radili svoj posao, da bi neki partijski kadrovi DS tada došli na vlast.

Kažem još jednom da mi živimo u državi u kojoj nije nemoguće da se dese bilo kakvi prevrati. Imali smo priliku da vidimo kako je to izgledalo ne tako davno, kada je mafija ubila premijera. Da se to više nikada ne bi desilo, kažem još jednom, vi imate veliku odgovornost da se zaista posvetimo i da to pravosuđe isteramo na čistac, da se zna u ovoj državi ko je zakon, a ko ne sme nikad više da ojača do te mere da ugrožava bilo kog državnog funkcionera.

Mi ćemo svakako glasati u danu za glasanje za ovaj izbor. Još jednom želim da poručim svima da Srbija ima snage. Srbija će, siguran sam, izaći iz ove bitke kao pobednik, jer nemamo drugi izbor. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Komisije za zaštitu konkurencije, Komisija je osnovana 2005. godine tadašnjim Zakonom o zaštiti konkurencije, a tek sada imamo priliku prvi put da razgovaramo o Izveštaju za prethodnu godinu, odnosno za 2019. godinu. Nadam se da ćemo uskoro imati i za 2020. godinu ovde u parlamentu, odnosno u plenarnoj sali Narodne skupštine.

To je svakako dobra vest da ćemo ustanoviti jednu novu praksu koja će se i narednih godina ovde primenjivati, odnosno da imamo prilike da svake godine razgovaramo o radu, ne samo vaše Komisije, već i ostalih nezavisnih tela koja funkcionišu u našoj državi.

Podsećanja radi, mi smo imali nedavno predstavnike ostalih regulatornih, odnosno nezavisnih tela ovde u parlamentu. Imali smo predstavnike Fiskalnog saveta. Imali smo predstavnike Agencije za borbu protiv korupcije, Komisije za hartije od vrednosti, REM-a i ostalih, koji su takođe izlagali svoje izveštaje ovde u plenarnoj sali Narodne skupštine, i to je, kažem još jednom, dobra vest zato što ćemo uneti jedan duh transparentnosti u ceo proces rada Narodne skupštine i rada vaših tela, vaših regulatornih tela.

Cilj Komisije za zaštitu konkurencije je, da bi građani koji nas prate putem malih ekrana imali lakši uvid šta to danas radi, čime se bavi, da spreči pojavljivanje bilo kakvog oblika monopola u bilo kojoj privrednoj grani. Kada imate monopol, onda imate jednu situaciju koja donosi benefite samo onome za koga se monopol pravi, odnosno privrednom subjektu za koga se monopol pravi, a svi ostali trpe i to razara tkivo određene privredne grane kada postoji bilo gde u našoj državi monopol.

Imali smo priliku da vidimo kako je to izgledalo od 2000. do 2012. godine kada smo i te kako bili u situaciji da znamo da se određeni zakoni prilagođavaju upravo tajkunima i ljudima koji su na taj način koristili jedan takav monopolski položaj na tržištu i sticali enormno bogatstvo. Prisetimo se da smo imali situaciju da je firma bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa „Multikom grupa“ imala apsolutno monopol u pogledu izdavanja sekundi na RTS-u, od prodaje tih reklamnih prostora, panoa u Beogradu. Imali ste apsolutno monopol u toj privrednoj grani, što je gušilo tržište, i to nije bilo dobro.

Doduše, tada predstavnici Komisije nisu baš bili revnosni u tome da reaguju, da ukažu na neke stvari, na probleme. Danas regulatorna tela u našoj državi i te kako imaju pravo i obavezu da kažu kada postoje određeni problemi. Imali smo priliku da razgovaramo članovima Fiskalnog saveta ovde. Jedan otvoren dijalog smo imali. Pavle Petrović je iznosio otvorene kritike na rad rukovodstva Vlade Republike Srbije, na rad vladajuće koalicije danas, i to je bilo potpuno normalno da mi suočimo argumente i odavde mu je upućen odgovor na sve one mere za koje su oni rekli da nisu bile dobre. Mi ovde iz naše vladajuće koalicije izneli odgovore, argumente i imali smo jedan normalan dijalog koji ranije ovde nije bio primenjivan u praksi.

Kada govorimo o radu Komisije za zaštitu konkurencije, svakako treba pohvaliti vaš rad u prethodnoj godinu, u godini koja je prethodila, 2019. godina. Svakako ste te godine imali dosta rada. Šest mišljenja na zakone. Izvršna vlast je izlazila u susret, menjala zakonska rešenja, predloge, određene restriktivne sporazume o kojima ste danas govorili. Sve gde ste vi smatrali da treba reagovati tu je svakako naša izvršna vlast imala dovoljno sluha da se te stvari promene. Imali ste dve sektorske analize, učestvovali ste na dosta foruma. Imali ste jednu živu aktivnost, kada je reč o saradnji sa EU, sa ostalim međunarodnim adresama i svakako da je pohvalno to što predstavnici Komisije aktivno učestvuju u radu pregovaračke platforme naše države u saradnji sa EU, odnosno Poglavlja osam – politike konkurencije, koja svakako brzo treba da bude otvorena, odnosno da završimo taj pregovarački proces.

Evropska unija kroz svoj zadnji Izveštaj i te kako pohvalno govori o našim naporima naše države, kada je reč o harmonizaciji ovih zakona koji se tiču zaštite konkurencije. Svakako da je dobro to što Srbija dosta radi i harmonizuje svoje zakonodavstvo i usklađuje sa zemljama EU. U tom pogledu je vaš rad veoma bitan.

Naravno da je važno to što smo i ranije ovde čuli, a to je da će uskoro da se donese novi zakon o zašiti konkurencije, i to će svako biti novina i sigurno će olakšati rad Komisiji za zaštitu konkurencije. Nadamo se da će to uskoro biti usvojeno ovde u sali Narodne skupštine.

Kada govorimo, dakle, o radu regulatornih tela naravno da moramo pomenuti da nekada u ne tako davnoj prošlosti mi nismo ovde imali priliku da govorimo o pitanjima koja su važna, jer da su tada regulatorna tela mogla da rade, kao što danas mogu slobodno da funkcionišu i da rade, mogli bismo da čujemo da, recimo, Agencija za borbu protiv korupcije nije, pazite, ni jednim slovom se oglasila kada je Dragan Đilas od 70.000 evra prihoda dospeo do stotinu miliona evra na svojim računima preko svojih firmi. Danas kada naš funkcioner ne prijavi imovinu na vreme dobije krivičnu prijavu, i to je novina.

Dakle, mi smo uveli jednu normalnu praksu da bez obzira ko je na vlasti mora da odgovara ako prekrši zakon, pa makar to bilo i tako banalno kao što je neprijavljivanje imovine na vreme. Ranije, dakle, nije bio slučaj, nije bilo prosto normalno da Agencija reaguje, jer su smatrali da su oni iznad zakona, da oni koji donose zakone i koji vrše izvršnu vlast ne treba da podležu tim istim zakonima.

Dakle, zakoni su očigledno bili pisani samo za narod, a za predstavnike vlasti to nije bio slučaj.

Prema tome, Agencija za borbu protiv korupcije se nije oglasila tada i objasnila na koji je to način stekao Dragan Đilas toliko bogatstvo. Fiskalni savet se takođe nije oglasio tada, pa da kaže kako je moguće da se mi 2011. godine zadužujemo po zelenaškoj kamatnoj stopi od 7%.

Pazite, 2011. godine Srbija se zaduživala po zelenaškim kamatnim stopama od 7%, toliko je bila obveznica 2011. godine koju smo uzeli. Danas kad refinansiramo tu istu obveznicu sa kamatom od 1,09% to je zapravo pokazatelj koliko je Srbija na jednim, da kažem, stabilnijim nogama, koliko danas imamo zdraviju ekonomiju i stoji apsolutno činjenica da je, naravno, rezultat SNS i Aleksandra Vučića, pre svega.

Samo, dakle, bila je moja namera da podsetim građane koliko nekada regulatorna tela nisu imali pravo da normalno, argumentovano iznesu svoje stavove, da čujemo mišljenje Fiskalnog saveta, kada smo imali zaista prilike da čujemo da nešto što nije dobro oni kao regulatorno telo i to ovde prezentuju i da kažu. To nije bio slučaj. Danas Pavle Petrović dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije i kaže da se ne slaže sa određenim merama, naši poslanici mu daju odgovore. Nismo, doduše, čuli, bila je zanimljiva rasprava ovde u parlamentu, kako to da se ne slažu sa onom merom da se 100 evra da svakom punoletnom građaninu Srbije, a svi članovi Fiskalnog saveta su, pazite, se prijavili za 100 evra.

Zaista je bilo interesantno čuti, dakle, diskusiju Pavla Petrovića koji nije umeo da objasni kako to da ono što oni smatraju da građani ne treba da dobiju oni sami smatraju da njima pripada.

Zaista je tu bilo dosta situacija, ali, opet kažem, u jednom duhu dijaloga možemo da razgovaramo danas, što ranije svakako nije bio slučaj.

Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije je možda mogla da kaže nešto o tome kako to da smo imali potpuni monopol na RTS-u kada su Đilasove firme „Multikom grupa“ prodavali sekunde. Dakle, nije se nigde oglasila u tim godinama, iako je i te kako trebalo da se o tome otvoreno razgovara.

Danas, kažem još jednom, sve institucije mogu slobodno da rade svoj posao i to je nešto što ćemo mi i u narednom periodu sigurno ovde imati u Narodnoj skupštini i generalno u dijalogu koji zaista želimo da vodimo i da na pravi način pokažemo da danas zaista postoji kultura dijaloga, a ne, kao što nam neki spočitavaju, da ovde postoji diktatura, kad vidimo iz primera da dok su oni bili na vlasti niste mogli da očekujete da bilo ko radi svoj posao na jedan civilizovan, normalan način, a da ne bude sankcionisan za svoje delovanje koje bi eventualno bilo protiv tih tadašnjih vlasti.

Još jednom da kažem, Srbija danas potpuno drugačije izgleda nego pre 2012. godine. Od 2012. godine do danas mnogo toga se promenilo. Neki se danas pitaju, pa se čude – kako je to Srbija prva u Evropi već nedeljama po stopi vakcinisanih, kako to da je Srbija 2020. godine završila godinu sa svega 1% pada BDP-a. Dakle, najbolje rezultate u Evropi smo demonstrirali prethodne godine, kada je reč o ekonomiji.

Naravno da se uvek mi moramo složiti i objasniti građanima da ne bi ničega bilo da nismo 2012. godine doneli jedan ozbiljan paket strukturnih reformi, da nismo ozbiljno stezali kaiš, da nismo se posvetili rešavanju onih nagomilanih problema koji su godinama bili iza nas.

Neki od rezultata na koje smo veoma ponosni svakako su tokom 2020. godine, da podsetimo građane Srbije, pad od svega 1% BDP-a, najmanji u Evropi, 2020. godine industrijska proizvodnja je porasla čak u odnosu na 2019. godinu za 0,4%, 2020. godine porastao je izvoz u odnosu na 2019. godinu. Inflacija je stabilna na 1,6%, iako smo imali godinu krize, godinu kada su mnoge inflacije u Evropi otišle daleko iznad onih parametara koji su bili 2019. godine i sve to u godini najveće krize od 1929. godine do danas.

Dakle, imali ste kriznu godinu u kojoj je Srbija pokazala koliko je bilo značajno da imamo jaku privedu, da imamo ceo onaj paket reformi koje su prethodile tome da mi danas možemo da se pohvalimo dobrim rezultatima.

Naša Vlada i resorni ministar Siniša Mali, nedavno je, to treba pomenuti, predstavio Evropskoj komisiji odnosno EU strateški dokument za naredne tri godine koji će biti temelj svega onoga što će Ministarstvo finansija i generalno Vlada Republike Srbije raditi u narednom periodu, govorimo o, dakle, dokumentu kojim se predviđaju 24 velike reforme, kao što je u naredne tri godine ispred naše države u osam ključnih oblasti. Privredni rast i zapošljavanje je svako ključ svih tih reformi i to će biti realizovano u narednim godinama.

Svakako je u tom dokumentu naglašeno da će Srbija najviše raditi na smanjivanju stope odlaska naših ljudi u inostranstvo. Radićemo na tome da ih vratimo ovde u Srbiju. Pokazali smo da prošle godine kada se 400.000 mladih vratilo u vremenu kada je krenula kriza da je moguće naći im poslove ovde i zadržati ih ovde i ne dozvoliti da oni danas traže sreću negde drugde.

Akcenat će biti stavljen, pre svega, na zdravstveni sektor zato što zdravstveni sektor i te kako moramo da ojačavamo da bi smo plate uskladili sa evropskim platama i na taj način se svakako približili tom kvalitetu života i to će svakako biti mera koja će sprečiti da zdravstveni radnici masovno odlaze iz Srbije i to je zaista urađeno. Da vas ne podsećam da smo i te kako podigli plate zdravstvenim radnicima, da smo davali kroz nekoliko tranši pomoć u prethodnoj godini i to je svakako bilo nešto što je za pohvalu.

U ovom dokumentu se, takođe, navodi da će da se radi na skraćivanju obimnih procedura kada je reč o poslovanju u Republici Srbiji. Mi ćemo se truditi da sve one birokratske prepreke smanjimo na minimum kako bi poslovni ambijent bio u Srbiji na nivou evropskog i da bi smo na taj način uspeli da tu tržišnu utakmicu zadržimo i da ovde konkurentnost naših ljudi, naših firmi, zadržimo na jednom nivou koji treba da bude zadovoljavajuć.

Kod poljoprivrede takođe se navodi da ćemo kroz ukrupnjavanje poseda, komasacije u narednoj godini se truditi da takođe povećamo konkurentnost naših poljoprivrednika. Pedeset tri milijarde dinara je budžet za 2021. godinu. To je zaista tri puta veći budžet nego pre osam godina kada smo preuzeli vođenje države.

Da navedemo, dakle, da se u poljoprivredu planiraju takođe velike subvencije. Trideset i osam miliona dolara će biti stavljeno našim poljoprivrednicima kroz različite grantove na raspolaganje naredne godine. Kažem još jednom, u godini krize pokazujemo da možemo i da moramo mnogo bolje da radimo nego što je to bio slučaj ranije.

Takođe se navodi u ovom strateškom dokumentu da će se nastaviti ulaganje u energetski sektor, da ćemo se truditi da i tu takođe popravimo tu sliku, da povećavamo udeo obnovljivih izvora energije u našoj proizvodnji struje. Naravno da ćemo akcenat staviti na zaštitu reka i tih planinskih područja o kojima je ranije bilo i te kako mnogo polemike. To ova Vlada upravo time što je zaštitila te reke koje su bile predmet polemike, pokazuju da i te kako društveno odgovorno pristupa svim problemima koji su pred nama.

Da pomenemo, takođe, da je predsednik Aleksandar Vučić, skoro, pre neki dan, imao komferenciju za štampu na kojoj je najavio ambiciozne projekte kada je reč o železničkog putnoj infrastrukturi. Ići ćemo od Beograda do Novog Sada za 27 minuta naredne godine. To je svakako nešto što ljudima treba reći i govoriti konkretno o programima o onome za šta se mi zalažemo i zašto hoćemo da i dalje ova politika beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije i politika ubrzanog razvoja bude i dalje ovde vodeća, a da sve one politike koje se trude da to zaustave, dakle da sprečimo.

U parlamentu imamo priliku da govorimo o tome. Moramo da podsećamo građane Srbije koliko smo uradili i šta planiramo da uradimo, a šta smo imali do 2012. godine.

Kada govorimo o tom periodu koji je bio iza nas, mi moramo svakako da, opet kažem, opomenemo, da prosto ljude upozorimo, ko su ljudi koji danas pričaju da Srbija ne ide u pravom smeru, ko su oni koji nama spočitavaju da danas ne radimo dobar posao za Srbiju. To su ljudi okruženi oko tajkuna Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, koji sramno izlaze pred mase i govore kako bi oni uradili nešto bolje i kako bi oni vodili bolje ovu državu, sa sve onim roleksima od 10-15 hiljada evra na rukama, i na taj način pokušavaju da nam sugerišu da je neko vreme pre osam godina bilo bolje za Srbiju, kako je ono što smo nekad imali bolje, nego ovo što imamo danas. Tako sramno nam govore da je bolje biti, imati 400 hiljada ljudi na ulicama nego danas kada imate isto toliko novozaposlenih. Govore nam kako je bolje imati 35 kilometara auto-puteva koji su rađeni za njihovo vreme, nego 350 koje radimo danas. Da je bolje, evo, dolazim sa Zlatibora, 4,5 sata mi je trebalo da dođem u ovaj visoki dom sa Zlatibora, danas za dva 2,5 sata vi ste tu. Do Požege ćete imati auto-put u punom profilu do kraja godine.

Mi govorimo o programima, oni govore konstantno o unazađivanju naše države. Govore nam isti ti ljudi koji su opustošili državu, da oni opet treba da se vrate na vlast, da oni treba da vladaju i to ne nudeći nikakav program, nikakva rešenja, ne govoreći ni o čemu o čemu bi građani imali sluha da prosto čuju nešto za šta se oni zalažu.

Mi smo došli na vlast kada smo 2012. godine izneli program reforme, „Bela knjiga SNS“, za oporavak Srbije, tada sećate se, bila je naš predizborni program, mi smo ljudima ponudili programe, ponudili smo ono što smo hteli da uradimo u Srbiji, i za to su građani dali plebiscitarnu podršku.

Danas nam oni nude, pratio sam ovih dana u medijima, ta neka suvoparna saopštenja, kaže Zelenović, nudimo Srbiji, kaže da izađemo na izbore pre izbora da odaberemo ko će to da bude opozicija. Pošto oni ne mogu da se dogovore ko danas treba da vodi opoziciju, oni će kaže, da građanima, da izađu, da organizujemo izbore, potrošimo stotine miliona dinara na izbore, da bi izabrali njihovog kandidata koji će da se suprotstavi Aleksandru Vučiću i SNS. Možete da zamislite da danas u Srbiji postoje ljudi koji žele da dođu na vlast, ali nisu tolio sposobni da se međusobno dogovore koga će da kandiduju nego i tu odgovornost žele da prebace na građane. Apsolutno imate situaciju da jedna manjina koja nema ni cenzus priča nama kako bi oni voleli da upravljaju državom, kako bi oni bolje neke stvari uradili, nego što SNS danas radi.

Mi im kažemo – iznesite programe, izađite ispred nas sa programima, recite – ne valja, mi bi to uradili bolje. Ali, oni to nemaju, zato što znaju da to nemaju, zato što znaju da apsolutno svaki građanin će da ih podseti da su imali priliku i da ništa nisu uradili sve te godine.

Takođe, najnovija glupost koju sam čuo od strane naše opozicije jeste da treba odložiti ustavne reforme zakonodavstva, koje su da podsetimo, najvažnije sprovesti to brzo da bismo ubrzali put Srbije ka EU. Oni traže, dakle, EU insistira na tim promenama našeg zakonodavnog okvira da bismo omogućili, kako oni kažu još veću nezavisnost pravosuđa, i ako smo o tome imali priliku da pričamo, i da je ovde pravosuđe više nego nezavisno.

Ali, opet kažem, mi hoćemo da sve te norme uskladimo, želimo da stanemo ispred građana Srbije, da kažemo da smo uradili sve što možemo, da se što pre pridružimo evropskoj porodici naroda. Oni kažu – sve to treba stopirati dok oni ne uđu u Skupštinu. Pazite, znači Skupština ne može da funkcioniše dok oni nisu ovde. Kad oni budu tu, onda ćemo moći da razgovaramo o svemu, do tada treba da budemo paralisani, da budemo blokirani zato što eto Dragan Đilas danas ne sedi u Skuštini i to je velika šteta za građane Srbije.

Zaista treba da govorimo o svemu tome da građane podsetimo ko su ti ljudi koji danas pričaju da Srbija ne ide u dobrom smeru. To su ljudi koji su ojadili ovu državu i to ćemo uvek ponavljati. Nećemo da prestanemo da pričamo. Kažu neki – dosadni ste sa tim pričama. Naravno da želimo da ljude upozorimo da vide sa koje strane dolazi opasnost ko želi da preuzme našu državu. Oni koji su je opljačkali, oni koji su je opustošili, koji su ostavili dugove iza sebe, koji su državu zadužili da smo bili 75% javnog duga. Danas kada smo sveli sve ispod nivoa mastrikta, mi možemo da govorimo o ovim reformama, možemo da govorimo da smo prvi u Evropi po broju vakcinisanih, da smo apsolutno država sa najboljim trenutno stanjem u ekonomiji i to ne bi bilo da nije bilo Aleksandra Vučića i SNS.

Na kraju krajeva, ono što posebno želim da naglasim, što je važna tema i ovih dana se mnogo priča. Kada imate jaku Srbiju, kada imamo stabilnu finansijsku situaciju, tada Srbija može da pomaže svojim sunarodnicima u okruženju, tada Srbija može da bude tu, krov za ceo naš narod koji i te kako gleda ka našoj državi kada je reč o srpskom nacionalnom interesu.

Ranije to nije bio slučaj, nismo smeli da pominjemo ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Oluju, ni Bljesak, ni Košare, nigde gde su Srbi stradali, gde su se Srbi borili za slobodu, to niste smeli da pomenete do 2012. godine. To je možda i gora stvar nego ekonomija koju su razorili. Ubili su nacionalni ponos. Govorili su nam da smo mi koljači, da smo mi ti koji treba da se ovde posipaju pepelom i da govorimo da smo mi ti koji treba da se izvinjavaju, a nisu smeli da pomenu nijednu jedinu srpsku žrtvu. Niste mogli da čujete nigde o bilo čemu što je srpski nacionalni interes, na nacionalnim televizija, u medijima od strane predstavnika vlasti.

I danas kada o ovome govorimo, može da spočitava šta ko hoće i predsedniku Vučiću i da nam govore oni koji su prodali Kosovo, oni koji su stavili pečat na kosovsku nezavisnost kao Jeremić sa onim idiotskim pitanjem pred Međunarodnim sudom pravde, oni da nam govore da smo mi izdajnici, a da su oni patriote koji su napunili džepove.

U njihovo vreme nije smelo da se pomene ništa što je danas na dnevnom redu. Gledali smo svi „Daru iz Jasenovca“ pre nekoliko dana, u subotu. Plakala je cela Srbija, cela Republika Srpska, Crna Gora, srpski narod u Crnoj Gori. Svi su u osam sati bili ispred televizora. Videli smo stradanje našeg naroda o kome se ćutalo 76 godina. Nismo smeli da pomenemo naše žrtve, 76 godina su zatirali svaki pomen svega onoga što smo imali priliku da vidimo. Plakala je Srbija, milioni suza su to veče otišle za milionima poklanih Srba. O tome nismo smeli da govorimo.

Hoću da kažem zato što iako ne želim da politizujem ovu priču, da unosim bilo kakvo strančarenje u celu tragediju koja se desila našem narodu, ali moram da kažem, Gaga Antonijević reditelj je rekao – neki nisu smeli, neki nisu mogli, Aleksandar Vučić je smeo i mogao. Nisu smeli da pomenu Jasenovac. Moglo se snimiti i ranije, nije niko smeo da krene o tome, dok danas imamo priliku da govorimo i o Jasenovcu i o Jadovnu i o Jasterbarskom i o svim našim stratištima i da govorimo o tome koliko je danas naš narod u regionu ugrožen, da neki ne bi pomislili da je to nešto što je prošlost. Nije prošlost.

(Predsedavajuća: Kolega Dabiću, privodite kraju. Isteklo je vreme.)

Prethodne godine imali ste 331 napad na Srbe.

Samo da pomenem još jednu stvar. Bitno je reći, iako bi neki da kažu da je to iza nas, da treba da se okrenemo suživotu, pa ljudi, prethodne godine 331 napad na Srbe ste imali u Hrvatskoj, jel Jasenovac nešto što je prošlost ili što je sadašnjost? I dan danas imate ljude koji bi isto to da rade. I dan danas imate ljude koji bi da ratuju protiv srpskog naroda, imate najave da bi da ratuju protiv srpskog naroda, najave da ukinu Republiku Srpsku da završe ono što su započeli Olujom i Jasenovcem.

Zaista do dolaska na vlast SNS o ovim stvarima se nije smelo pričati. Danas imamo priliku da pričamo o tome i želimo da kažemo da jaka Srbija, snažna Srbija je jedini garant da se takve stvari nikada više neće ponoviti našem narodu ni u Hrvatskoj, ni u BiH, na Kosovu, Crnoj Gori, ni bilo gde drugo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, danas imamo dva sporazuma na dnevnom redu koji su veoma važni sa aspekta sveobuhvatne bezbednosti naše države i svih građana Republike Srbije.

Posebno bih izdvojio sporazum koji danas ovde parafiramo sa Severnom Makedonijom, a koji se tiče zajedničke borbe protiv krijumčarenja migranata, zašto je nama Severna Makedonija u tom procesu možda i najvažnija država u okruženju.

Upravo zato što čak 95% migranata dolazi u Srbiju iz te države, iz Severne Makedonije i mi na ovaj način ovde sada podižemo sveukupnu bezbednost sarađujući i podižući saradnju na jedan viši nivo između naše dve države i na taj način siguran sam da će se sprečiti ilegalni ulasci migranata u našu državu.

Takođe, jako je važno reći da se Srbija do sada zaista ponašala na jedan odgovoran način, na jedan, rekao bih možda i najodgovorniji način u celoj Evropi kada je reč o toj migrantskoj ruti. Mi ovde imamo 19 prihvatnih centara koji su sve ovo vreme funkcionisali kao jedna celina. Milion migranata je do sada prošlo kroz našu državu bez većih incidenata. Kažem bez većih incidenata, naravno da je bilo sporadičnih problema i tu je naš MUP reagovao pravovremeno. Imamo takođe situaciju da je negde i vojska bila uključena u te sve aktivnosti naše države i na taj način smo podigli bezbednost pre svega naših građana.

Ovde kada govorimo o tome da eventualno imamo nekih i problema, kažemo još jednom, da, dešavali su se razni problemi gde je naša država uspevala da izađe na kraj.

Vi ste ministre prethodne nedelje obelodanili da je država uspela da 97 regularnih migranata iz Beograda vrati u Preševo. To je stvarno nešto što je za svaku pohvalu. Na taj način se pokazalo da država ozbiljno radi i da postoji sistem koji ne možete prosto prevariti kao što neki misle da će eventualno trgovinom ljudima danas da zarade neki novac. Dakle, država je tu da spreči sve te probleme koji se javljaju.

Opet kažem, samo oni migranti koji se prijave i koji legalno uđu u našu zemlju imaju status koji im omogućuju sve te konvencije. Dakle, to su oni koji mogu da nose status migranata, svi ostali su i regularni migranti koji će biti vraćeni odande odakle su došli i 90% tih migranata koje danas imamo u Srbiju jesu legalni migranti. Cilj je da oni što pre kada uđu u našu državu i napuste istu, da se apsolutno složim sa većinskim stavom naših građana je neupitno, dakle, da ti ljudi ovde treba da budu maksimalno ispoštovani. Dakle, da ne bude nikakvih problema na celoj trasi.

To je nešto što je nama interes, ali da oni ovde ostaju i da oni ovde imaju bilo kakve privilegije, to su samo još jedni spinovi upravo onih medija koji pokušavaju da kroz tu temu napadnu našu državu, napadnu naše rukovodstvo, da govore o tome kako eventualno ovde neko planira da ostane da doseli milion ili dva miliona migranata je apsolutna neistina, laž i protiv toga se svakodnevno treba boriti.

Pravo da vam kažem, non-stop imate takve medije koji se trude da kroz celu tu krizu izvuku eventualno neku korist koja bi bila. Oni danas plasirajući lažne vesti pokušavaju da podignu tiraž u svojim medijima. Evo, pre neki dan se pojavila slika sa Hrama Sv. Save gde su dva radnika izašla na terasu, a određeni mediji su to preneli da se radi o migrantima i onda znate, određeni broj građana Srbije poveruje. Verujte mi i ja sam u početku poverovao da je to istina. Kada vidite onu sliku, zaista ti ljudi deluju kao da su zaista migranti koji su se popeli na Hram Sv. Save i onda automatski budite određene emocije u ljudima. Nije dobro na taj način raspirivati mržnju gde je i nema.

Još jednom kažem, imate u bezbroj situacija kada se dešavaju određeni incidenti među samim migrantima da naši mediji prenose tendenciozno kako su migranti napali nekog mladića, ne navodeći da je upravo bila tuča među samim migrantima i da oni nisu napali građane Srbije, nego su imali određene razmirice među sobom.

Opet kažem, to su mediji koji danas šire mržnju prema tim ljudima. To ne treba da rade i zasta to nije na čast bilo kome ko to danas radi. Mi smo u Srbiji pokazali da smo humana država, da smo odgovorna država, nismo kao određene druge države u okruženju podizali ograde, nismo imali nikakve masovne deportacije, prebijanja migranata, kao što je recimo slučaj u Hrvatskoj, pa je čak i Evropski parlament morao da reaguje zbog njihovog divljanja tamo nad migrantima, ali opet, kada govorimo o svemu tome, treba reći da onde gde postoje problemi, a svakako ih ima, država reaguje na pravi način.

Imali smo situaciju da su migranti napravili određene probleme skoro u centru Beograda, imali ste onaj snimak kada se videlo da grupa migranata pljačka prodavnicu u centru Beograda i to je zaista uznemirilo javnost. Treba o tim stvarima pričati.

Apelujem ministre na vas da, gde znamo da se pojavljuju određeni incidenti, a oni se pojavljuju tamo gde se nalaze prihvatni centri. Imate incidente tamo gde oni borave. Ovde u Beogradu kada govorimo o Karađorđevoj ulici, o Savskoj, tamo gde oni tradicionalno borave, tu treba pojačati prisustvo policije. Kao što ste nedavno u Šidu poslali žandarmeriju koja je smirila situaciju, koja je uspela da zavede red, tako treba na svim onim tačkama gde smatramo da je problematično gde može da dođe do incidenata da sprečimo da se takvi incidenti dešavaju. Najbolje ćemo sprečiti ako našu Vojsku i našu policiju, odnosno žandarmeriju, snage bezbednosti pošaljemo na te tačke koje su kritične gde može da dođe do određenih incidenata.

Još jednom kažem, najmanje smo imali incidenata u celoj Evropi kada je reč o nasilju nad migrantima i obrnuto od migranata ka građanima zemlje domaćina. To je za svaku pohvalu. Mi smo uspeli da pokažemo kako se tretiraju ti ljudi, da pokažemo da nismo kao svi ostali i da pokažemo da možemo da se borimo sa celom tom krizom.

Što se tiče ministre, borbe protiv kriminala i korupcije želim da pohvalim vaš rad. U prethodnom periodu ste pokazali da država ima snage, da može da se izbori sa svim nedaćama koje zadese našu državu, da ne postoji niko u našoj državi ko može da kaže da je jači od zakona, da je jači od države, da postoji bilo kakva druga struktura u okviru naše zemlje koja može da parira službama naše države, dakle službama bezbednosti, snagama bezbednosti. Na taj način smo pokazali još jednom da smo respektabilno društvo, što je svakako zasluga pre svega predsednika Aleksandra Vučića koji ima rekordnu podršku građana Srbije, zahvaljujući tome što se beskompromisno bori protiv kriminala i korupcije, što beskompromisno istrajava na tome da se standard građana Srbije sve više podiže i da mi dođemo do jednog evropskog kvaliteta života, što je svima nama cilj.

Još jednom želim vam puno sreće u narednom periodu u borbi protiv kriminala i korupcije. Srbija treba da bude bezbedna država. Upravo zato su nam građani dali ovako veliku podršku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, danas govorimo o Izveštaju Evropske komisije o napretku naše države na putu ka EU i smatram da je svakako važno danas da o ovom pitanju razgovaramo o tome šta je sve Srbija u prethodnoj godini uspela da poboljša i na čemu smo sve radili.

Takođe, mislim da je potrebno da racionalno sagledamo šta je nama danas Evropska unija. Evropska unija je danas Srbiji glavni spoljno-trgovinski partner. Mi danas dve trećine imamo trgovinski bilans sa zemljama EU, više od 60% stranih investicija dolazi nam upravo iz EU, 63% ukupne trgovinske razmene mi imamo sa zemljama EU. Poređenja radi, sledeća na redu je Rusija sa svega 7%, zatim ide Kina sa 6%, Bosna i Hercegovina sa 5%.

Kada ovo govorim, kažem da je jako važno da budemo svesni toga da iako naš narod ovde ima i te kako simpatije prema državama koje brane pravo Srbije i suverenitet u Savetu bezbednosti UN, opet moramo biti realni i reći da EU danas svakako jeste i biće glavni cilj ove Vlade. Dakle, pridruživanje EU svakako ostaje glavni cilj i to je bez ikakve dileme nešto što je u našem interesu.

Kada pogledamo brojke, egzaktne su. One govore o tome da je to jako važno, pre svega sa našeg ekonomskog aspekta. I pre svega, Srbija jeste država koja baštini staru parlamentarnu evropsku demokratiju, mi jesmo država, i to s ponosom kažemo, koja je imala prvi Ustav, liberalni, slobodni, gde smo iskoračili, još pre više od 200 godina u tom smislu dakle da mi zaista imamo svako pravo danas da budemo deo evropske porodice naroda kao, kažem još jednom, jedan od najstarijih evropskih naroda na ovim prostorima, kao neko ko ima najstariju kulturu parlamentarne demokratije danas u Evropi.

Zaista, kada govorim o ovom izveštaju, smatram da je on napisan u skladu sa novom metodologijom, ali da i te kako uvažava činjenicu da je Srbija napravila velike pomake i u odnosu na prethodnu godinu. Ako pogledamo Izveštaj koji je usvojen prethodne godine Evropske komisije, možemo da kažemo da smo uspeli da i te kako dosta rešenja uskladimo i da kažemo danas da više od 60% postoji ta usklađenost sa evropskom bezbednosnom i ekonomskom politikom.

S druge strane, ono što su nam zamerali prethodne godine, mi smo na jedan dobar način realizovali ove godine. Govorim o tome da smo uspeli da usvojimo zakonska rešenja koja daju veliku autonomiju, širu autonomiju Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, sve ono što su oni kritikovali prethodne godine, mi smo danas uspeli da stavimo u agendu onoga što smo rešavali prethodne godine. Tu pre svega mislim na međupartijski dijalog koji smo vodili u Srbiji pod patronatom Evropskog parlamenta, usvojili smo mnogo onih pozitivnih zakonskih rešenja koji su uticali na to da danas možemo da govorimo o boljim izbornim uslovima u našoj državi.

Podsetiću sve da smo uspeli da obezbedimo i sređivanje biračkih spiskova, sve one kritike koje su se ticale toga da smo imali funkcionersku kampanju, sve smo to uspeli da u zakonskim okvirima uskladimo sa evropskom politikom.

Zato danas govorimo da smo i te kako uspeli da sve to što su oni naveli prethodne godine kao nešto što bi trebalo da se popravi, mi smo u prethodnoj godini radili na tome i to se u ovom izveštaju i vidi.

Takođe, govorimo o tome da je ovde gospođa Čomić imala inicijativu u prethodnom sazivu da se podigne prag učešća žena ovde u parlamentu. Danas imamo 40% žena ovde u parlamentu u odnosu na neki prethodni period kada je bilo 30%.

U evropskom Izveštaju ovde se hvali naša posvećenost regionalnoj saradnji, odnosno povezivanju balkanskih naroda u rušenju tih barijera koje postoje među našim narodima. Srbija je zaista napravila ozbiljan iskorak u tom smeru i zaista mislim da je to nešto što svakako moramo da pohvalimo i što ćemo ovim zaključkom ovde izglasati.

Kada govorimo o tim nekim stvarima koje EU u ovom izveštaju apostrofira kao jako važne jeste činjenica da se ovim izveštajem hvale pomaci u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Evropska komisija jasno navodi da mi imamo dobar zakonodavni okvir, ali da negde imamo problem sa samim sprovođenjem tih zakona. Opet kažem, to je upravo ono što smo prethodne nedelje ovde govorili. Dakle, sudstvo jeste nezavisno, mi ćemo se ustavnim reformama naredne godine baviti i dalje time, kako bismo uspeli da obezbedimo da se Poglavlja 23 i 24 uspešno realizuju.

Ali, opet kažem – sudstvo ne može da bude nezavisno od naroda. Evropska komisija sa te strane izražava određenu bojazan da ovde postoje pritisci na pravosuđe. Mi kažemo – naravno da pravosuđe treba da bude nezavisno, naravno da sudstvo treba da bude nezavisna grana vlasti, ali, znate, naravno da parlament kao ključni organ zakonodavne vlasti mora da kontroliše kako to rade sudije. To je taj kontrolni mehanizam koji parlament mora imati i u narednom periodu siguran sam da ćemo ustavnim reformama obezbediti još veću ulogu sudstva, odnosno nezavisnosti sudstva u našoj državi, ali da moramo sačuvati taj deo koji se tiče kontrole samog sudstva. Ne mogu oni da budu neki potpuno nezavistan organ od čitavog naroda i da na taj način on govori kako je to uspeh i kako je to demokratija, kad u njihovim državama takođe parlament ima tu ulogu koja se tiče kontrolne funkcije nad sudskom vlašću.

Što se tiče onoga što nas najviše u ovom izveštaju raduje jeste to što Evropska unija priznaje i te kako uspešne rezultate koje je Srbija imala na nivou ekonomske politike. Kada govorimo o tome, u ovom izveštaju se kaže da je Srbija imala jako bitnu ulogu kada smo bili ugroženi pandemijom korona virusa, šest milijardi evra mi smo dali za našu privredu i obezbedili da naša privreda funkcioniše.

Takođe se navodi u ovom izveštaju i rekordno niska stopa nezaposlenosti, kao nešto što je pozitivan primer danas u Evropi. Dakle, ispod 10% imamo nezaposlenost u našoj državi.

Sve su to stvari koje Evropska komisija u ovom izveštaju posebno apostrofira kao nešto što je pozitivno u Srbiji i što je svakako doprinelo tome da Srbija danas bude, i oni priznaju, država sa najmanjim padom privrede u celoj Evropi.

Evropska komisija, takođe, govori da ćemo naredne godine imati rast BDP od 5%, naša Vlada je na stanovištu da će taj rast biti 6%. Mi se nadamo zaista da ćemo uspeti da i naredne godine se na pravi način nosimo sa izazovima koje nosi ova kriza i naravno da smo posvećeni svi tome, da je nama ekonomija svakako na prvom mestu.

Što se tiče same metodologije kojom se ova Evropska komisija vodila kada je usvajala ovaj izveštaj, on je nov. Dakle, to je metodologija koja je usvojena odnedavno i mi ovde imamo činjenicu da više ne otvaramo poglavlje po poglavlje, kolege su o tome govorile, usvajamo tzv. klastere, odnosno setove poglavlja koje otvaramo u narednom periodu.

Ja ću podsetiti da smo mi predali pregovaračke pozicije za otvaranje čak sedam novih poglavlja – Poglavlja 2, 3, 10, 14, 21, 27, 28. Dakle, ne možemo govoriti kao što danas neki ispred parlamenta obmanjuju javnost kako ovde Srbija nije napravila nikakve pomake. Činjenica je da mi čekamo da se ova poglavlja otvore, upravo zato što smo i predali pregovaračke pozicije i to će svakako biti usvojeno u narednom periodu.

Prema tome, Srbija je ostvarila veliki napredak u protekloj godini. Svakako da ostaju Poglavlja 23, 24 kao krucijalna na kojima oni insistiraju. Mi ćemo ustavnim reformama našeg sudstva, pravosuđa u narednoj godini uspeti da obezbedimo da se ta poglavlja konačno realizuju. Naravno da Poglavlje 35 koje se tiče KiM takođe stoji na dnevnom redu.

Opet kažemo i našim gostima, da li su ovde na Galeriji ili nisu, da li nas prate, to ne znam, ali siguran sam da mere svaku reč koja se izgovori ovde u parlamentu, a to je da Poglavlje 35…

(Predsednik: Otišli su odavno.)

Dobro, ali svakako slušaju i verujem da itekako prate šta sve govorimo ovde u parlamentu danas.

Jako je važno da ih podsetimo da Srbija jeste posvećena dijalogu. Mi želimo da napravimo dijalog sa Prištinom. Ne želimo sukobe, ne želimo probleme, ali moraju da utiču na svoje, kako bih rekao ljude koji sede dole u toj privremenoj Vladi, da oni naprave iskorak, odnosno da konačno počnu da realizuju ono što smo mi pre sedam godina potpisali Briselskim sporazumom. Sve što je bila obaveza Republike Srbije ispoštovali smo, sve što je bila obaveza druge strane, a pre svega tiče se ZSO, sedam godina već čekamo. Evo osma godina da čekamo i nikako da se to realizuje. Dakle, to jeste problem.

Ne može danas Srbija da bude kriva za ne otvaranje Poglavlja 35, odnosno za taj dijalog sa Prištinom kada je itekako problem na drugoj strani. Dakle, na prištinskoj vladi, toj privremenoj moraju itekako da utiču na njih da se taj problem reši, da konačno Srbija može da kaže da taj dijalog ima smisla.

Ako smo mi potpisali i obavezali se na određene ustupke, uradili sve što se ticalo Briselskog sporazuma, naravno da očekujemo da druga strana posle sedam godina konačno realizuje ono što su njihove obaveze.

Da zaključim, mi svakako ostajemo posvećeni dijalogu. Ostajemo posvećeni svemu onome što je obaveza Republike Srbije u ovom pregovaračkom procesu. Nadam se da ćemo uskoro imati još veći napredak i želim sreću svima i članovima Vlade u narednom periodu da konačnu tu evropsku agendu koja je važna za našu državu, realizujemo i da postanemo punopravan član EU. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas razmatramo pitanje koje već godinama najavljujemo ovde u Narodnoj skupštini. Čini mi se da deset godina već postoji inicijativa da se Kodeks o ponašanju narodnih poslanika ovde usvoji i danas konačno to pitanje imamo na dnevnom redu i siguran sam da ćemo velikom većinom poslanika izglasati ovaj kodeks.

Zašto je to potrebno? Pa, znate da se već više decenija vodi jedna negativna kampanja protiv Narodne skupštine. Imamo prilike da vidimo da je u medijima uvek najinteresantnije to koliko košta kafa u parlamentu, iako, uzgred budi rečeno, ona nije ni skuplja, ni jeftinija nego u drugim državnim ustanovama, odnosno u menzama tih državnih ustanova.

Takođe, postoje razne situacije koje smo imali u proteklom periodu i neki narodni poslanici ovde u ovom visokom domu su doprinosili toj negativnoj kampanji koja je vođena protiv ovog parlamenta. Viđali smo ovde i kamenje u Narodnoj skupštini. Neki poslanici su unosili raznorazne druge rekvizite, zastave stranih država. Neki su udarali u vrata parlamenta državnom zastavom. Imali smo zaista jednu lošu sliku koja je odavde išla u svet i zato upravo ovim kodeksom želimo da sprečimo da u narednom periodu imamo ikad više takve situacije, zato što moramo da svi budemo svesni uloge koju parlament ima kao najviše zakonodavno telo u jednoj državi i smatram da ćemo ovim kodeksom zaista uticati na to da se svest poslanika podigne na način da se takve scene više nikada ovde ne dešavaju.

Opet kažemo, nije cilj ovog kodeksa bilo kakvo kažnjavanje, ni novčano ni neko drugo, već da se podigne svest o tome da narodni poslanik mora da bude svestan da je on kao nosilac suvereniteta naroda, kao jedina veza naroda sa vlašću… Dakle, narod preko Narodne skupštine ostvaruje uticaj i na taj način kontroliše i izvršnu i sudsku vlast i mi zaista želimo da podignemo ugled parlamenta, zato što je to potrebno, pre svega, zbog podizanja svesti o značaju parlamenta ne samo nas narodnih poslanika, nego i građana Srbije, koji moraju da budu svesni koliko je važno zapravo da ova institucija funkcioniše na način kako treba.

Mi ne treba da budemo ovde tretirani kao neka produžena ruka izvršne vlasti ili glasačka mašinerija koja samo služi za glasanje i izglasavanje zakona, nego zaista kao jedna vrsta kontrolnog tela, kontrolnog mehanizma nad ostalim granama vlasti.

Kada to govorim, imali smo juče priliku da ovde ugostimo predstavnike Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, da govorimo o kadrovskim rešenjima u pravosuđu i to se pokušava sputati ili staviti sa strane i reći da Narodna skupština nema pravo da utiče na kadrovska rešenja u pravosuđu, zato što kažu – to je, znate, pritisak na pravosuđe.

Podsetio bih te dužebrižnike da na prvoj godini pravnog fakulteta se student suočava sa jednom knjigom koja se zove Uvod u pravo. Tu se uči da je još u 18. veku Šarl Monteskje napravio podelu vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku i da je na taj način definisana uloga i zakonodavne vlasti i, dakle, da parlament i te kako mora imati kontrolnu ulogu nad sudskom vlašću, zato što mora se obezbediti da zakone koji ovde budu usvojeni neko zaista i primenjuje u praksi, odnosno tužioci i sudije, dakle, da se drže zakona.

Na taj način nam govore sa raznih međunarodnih adresa kako ovde mi treba da prepustimo sudsku vlast da ona bude potpuno nezavisna od naroda, kako sudska vlast treba da sudi i presuđuje u ime naroda, a da ne podleže kontroli Narodne skupštine, jer, kažu, to je izraz demokratije. Izraz je demokratije kada to traže od nas, a u svojim državama se kod njih, dakle, sudije, naravno, imaju kontrolu od strane parlamenta. To je potpuno normalno u celom civilizovanom svetu. U celoj Evropi je normalno, dakle, da jedna Vlast kontroliše drugu, na taj način se onemogućava da bilo koja vlast bude iznad ostale dve grane vlasti.

Prema tome, mi danas ovde, kada usvajamo ovaj kodeks, želimo da, još jednom kažem, utičemo na povećanje svesti svih građana Srbije i svih nas narodnih poslanika u ulozi koju ovaj parlament ima i siguran sam da ćemo velikom većinom usvojiti ovaj kodeks, zato što ne želimo više da ovaj parlament bude poprište bilo kakvih situacija koje će da dovedu do toga da se ruši ugled same ove institucije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici i dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicom, pred nama je i danas i ove nedelje jako važan set zakona koji su na dnevnom redu. Pre svega mislim na Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške domaćoj privredi.

Kada kažemo domaćoj privredi zaista mislimo da je država Srbija, Vlada Republike Srbije izašla blagovremeno. Već u martu smo izašli sa odlučnim merama koje su pomogle da naša privreda može da opstane u jednom teškom vremenu kada je nastupila pandemija korona virusa i na ovaj način mi danas usvajamo zakon koji će omogućiti našim privrednicima da kroz garantne šeme i dalje imaju priliku da apliciraju za povoljne kredite, kredite koji će se koristiti isključivo za likvidnost i za trajna obrtna sredstva.

Dakle, ovi krediti se neće koristiti za nabavku opreme, za refinansiranje starih kredita. I dalje dajemo našim privrednicima mogućnost da po povoljnim kreditima dobiju sredstva i da na taj način mikro, mala i srednja preduzeća dobiju mogućnost da i dalje rade i opstaju u ovo teško vreme koje je zadesilo ceo svet.

Dvadeset hiljada kredita je do sada podeljeno, ne uključujući kredite Fonda za razvoj, to je svakako veliki broj kredita. Dakle, na taj način smo pokazali da ćemo za sve imati dovoljno sredstava. Upravo mera koju smo doneli, dakle dve milijarde evra koju smo dali našoj privredi pokazuje se da je već iskorišćeno negde oko milijardu i 480 miliona, što znači da i dalje imamo ovih šest meseci dodatni rok da svi apliciraju i da na taj način i dalje pomažemo domaćoj privredi.

Da ne pominjemo da smo uložili ukupno šest milijardi evra, onaj paket pomoći našoj privredi, našem zdravstvenom sistemu kada je bilo neophodno, i da smo bez obzira na sva ta ulaganja i dalje u onom nivou mastrihta, odnosno, da nam BDP ne prelazi 60% javnog duga.

Prema tome, naveo bih primer, Crna Gora, danas koja je 750 miliona evra uzela pre neki dan zaduženje, po mnogo nepovoljnijoj kamatnoj stopi od 2,95%, dakle, za razliku od Srbije koja zadužuje po veoma povoljnijim kamatnim stopama danas, Crna Gora nijedan dinar nije dala, odnosno evro svojim privrednicima, odnosno svojoj privredi. Opet im BDP prelazi 100% javnog duga, a to je čist primer da mi i sa ovim merama podrške koju smo usvojili smo doveli taj javni dug u nivo mastrihta i na taj način nismo nikako uticali na povećanje javnog duga i mislim da je to pravi primer kako se država danas odnosi prema domaćoj privredi neugrožavajući makroekonomsku stabilnost.

Samo bih da pomenem ovde, kada nam mnogi spočitavaju sa strane i govore nam – u Srbiji je stvoren narativ kako se više pomaže stranim investitorima, a da su domaći investitori zapostavljeni mnogi, uporno govore razni teoretičari zavere, kako ovde mi mnogo više pomažemo strance, a domaće investitore stavljamo po strani. Treba samo da znaju da je država, ova Vlada, odnosno Vlada Aleksandra Vučića 2015. godine, usvojila Zakon o ulaganjima i na taj način smo anulirali onaj prethodni zakon koji je bio na snazi dok su oni vladali Srbijom, dok su Dragan Đilas, Boris Tadić i ostali Vladali Srbijom, dok je bio na snazi Zakon o tzv. stranim ulaganjima.

Dakle, nekada se ovde zaista promovisao strani kapital, danas to više nije slučaj. Mi smo usvojili Zakon o ulaganjima kojim smo apsolutno, potpuno strane investitore izjednačili sa domaćim investitorima.

Vi danas imate situaciju da i naš čovek može da uzme subvencije po novootvorenom radnom mestu. Primera radi, imate opštine koje su slabije razvijene, gde je dovoljno uložiti 50.000 evra i zaposliti 10 zaposlenih i na taj način dobiti podsticaje.

Dakle, mi smo napravili ambijent gde se pomaže domaćem privredniku, gde više nije favorizovan strani kapital. Na kraju krajeva, ovim merama smo pokazali da nam je bio, pre svega, domaći kapital u interesu, da smo zaštitili naša mikro, mala i srednja preduzeća i na taj način sačuvali likvidnost, sačuvali radna mesta, sačuvali život u privredi i našim ljudima omogućili da imaju stabilna primanja, bez obzira na krizu koja nas je zadesila.

Što se tiče drugog zakona koji ćemo, nadam se sutra usvojiti, a tiče se ugovora sa Evropskom investicionom bankom, mi dakle, čak i u ovim teškim vremenima se ne zadužujemo da bi plaćali plate i penzije, već uzimamo povoljan kredit kojim ćemo svaku školu, osnovnu i srednju u Srbiji digitalizovati, uložiti ogromna sredstva da danas svako dete ima kvalitetan školski program, da svaka škola, srednja i osnovna u Srbiji, dakle 190 škola će dobiti vajrles, dobiti bežični internet.

Ovim projektom ćemo i dalje ulagati u sve ono što je neophodno - 48.000 laptopova, 50.000 kompjutera, obuka za 50.000 nastavnika. Mi pokazujemo da i u ovoj teškoj godini koja je zadesila ceo svet, odnosno sledećoj, u kojoj će mnogi budžeti drugih država biti usmereni ka oporavku od cele ove pandemije, da možemo i dalje da ulažemo novac u sve ono što je potrebno. Dakle, da hoćemo da naš kvalitet života i dalje popravljamo da i dalje unapređujemo.

Zato kažemo danas da se država kada se zadužuje, zadužuje se za ono što je neophodno, zadužuje se za one projekte koji su neophodni za kvalitet našeg života. Evo, priprema radi, juče smo završili deonicu Čačak-Sušica za Zlatiboru, 11 miliona evra je država tu uložila i revitalizovala taj putni pravac kreditom Svetske banke. Na taj način smo pokazali da je to bilo neophodno. Po povoljnim kamatnim stopama smo obezbedili taj kredit i pomogli da kvalitet života bude bolji. Na taj način pokazujemo da je neophodno i kada se zadužujemo da to radimo transparentno, racionalno, po niskim kamatnim stopama i da unapređujemo kvalitet života. Ne trošimo novac na plate i penzije, dajemo novac tamo gde je najneophodniji. .

Kada već govorim o svojoj opštini, na Zlatiboru, prema najnovijem budžetu, mi ćemo omogućiti da se Ministarstvo prosvete uključi i da se konačno hala Osnovne škole „Dimitrije Tucović“ na Zlatiboru stavi u funkciju, i to je još jedan pokazatelj da Ministarstvo prosvete ima i te kako sluha i za male opštine i za svaku opštinu. Ne postoji ni jedna opština u Srbiji koja nije dobila školu, vrtić, dom zdravlja, koja nije dobila novi putni pravac, autoputeve, regionalne pravce. U svaki deo Srbije smo uložili dovoljno novca, i to je zapravo pokazatelj da ova Vlada brine najviše o životu građana i da na taj način želimo i dalje da unapređujemo našu državu.

Na kraju krajeva, činjenica da danas naša država i predsednik Aleksandar Vučić trpe napade sa svih strana nije potpuno slučajno. Dakle, imate situaciju da danas sa svih strana, od nemačkih tabloida do hrvatskih, crnogorskih, svih mogućih iz regiona i sveta, ovde se priča o nekakvoj velikosrpskoj politici, govore mnogi o tome kako Srbija ima novca da finansira svoje sunarodnike svuda u regionu i na taj način nam govore da smo mi postali, opet kažu, faktor nestabilnosti.

Zamislite vi to, kada smo slabi kada mogu da nam govore kako da radimo, šta da radimo, kada neki drugi ovde vladaju ovom državom, onda smo faktor stabilnosti, a danas kada možemo da pomognemo i našoj državi ovde, da svaka opština dobije i školu i bolnicu i da unapredimo kvalitet života i da na krajeva imamo dovoljno novca da možemo da pomognemo i našim sunarodnicima koji žive u okruženju, onda smo faktor nestabilnosti. Dakle, kada smo slabi tad smo faktor stabilnosti, a kada možemo da pomažemo onda smo faktor nestabilnosti. Zato mnogima smeta što dajemo i ovim novim budžetom 50 miliona evra za aerodrom u Trebinju, dajemo i dalje ulažemo u naše povratničko naselje Sunčana dolina na KiM, gde ćemo obezbediti stanove za 1.500 ljudi. Busaju se mnogi, kažu, zamislite sramote, Srbija dala za srpske organizacije u Crnoj Gori 12 miliona evra, za Srpsku pravoslavnu crkvu. Dakle, ne valja kada dajemo i kada pomažemo naš narod, valja samo onda kada smo u defanzivnoj situaciji, kad moramo da se opravdavamo i govorimo svima da smo krivi za sve što je zadesilo Balkansko poluostrvo u prethodnim decenijama.

Mi danas pokazujemo da brinemo i o životu ljudi u Srbiji i o našim sunarodnicima svuda u okruženju. To ćemo i dalje raditi, i bez obzira što dolaze frontalni napadi i na Republiku Srpsku i naš odnos prema KiM, i na naš odnos prema svim Srbima u regionu, mi pokazujemo da je za nas samo najvažnije šta misle o tome građani Srbije i šta misli naš narod u okruženju zato što smo mi po Ustavu dužni da čuvamo sve Srbe u okruženju. Mi smo po Ustavu država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, ali pre svega država srpskog naroda. To je odgovor svima onima koji danas pozivaju da nema Republike Srpske, da Srbija prihvati nezavisno Kosovo, da Srbija prihvati ulogu negativca, kao što smo imali do pre osam godina. To više neće biti slučaj i zato ćemo ovde glasati za zakone koji će omogućiti bolji život u Srbiji, koji će omogućiti da i dalje Srbija ima dovoljno snage i ekonomske, političke i vojne da odgovori na sve izazove koji se stavljaju pred nas.

Još jednom podržavam sve narodne poslanike i pozivam da u danu za glasanje podržimo ovaj paket zakona zato što će on omogućiti dalji nastavak progresivne, proaktivne politike Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre, pre svega želim da pohvalim vaš odnos prema ovom Visokom domu. Već šesti ili sedmi put ste ovde pred narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini, možda i više od samog predsednika Skupštine.

Što se tiče toga, bitno je da unesemo jedan duh transparentnosti u ceo proces donošenja i budžeta i završnog računa za prethodnu godinu.

Što se tiče prethodnog dana, kada smo razgovarali o završnom računu za 2019. godinu, svakako je bitno istaći da smo mi 2019. godine imali godinu infrastrukture, imali smo godinu kada smo i te kako mnogo radili na svim onim projektima koji su bili godinama na čekanju .

Podsetiću vas, to je godina kada smo završili konačno Koridor 10, dakle istočni i južni krak Koridora 10, završili smo kompletno Koridor 11, dakle autoput „Miloš Veliki“, Beograd – Čačak. Danas sa Zlatibora do ovog Viskog doma trebalo mi je svega dva sata i 15 minuta, a pre četiri ili pet godina sigurno bi mi trebalo četiri, četiri i po sata. To su rezultati koje ljudi cene, to je ono što se meri, to su rezultati iza kojih treba stati.

Svakako, govorimo takođe da mi 18 godina nismo imali priliku da vidimo završni račun ovde u Narodnoj skupštini i to je doprinos prethodne Vlade koja je ustanovila jednu novu praksu, dakle da svake godine vidimo šta je to Vlada radila, šta su to ministarstva radila i na koji način je trošen novac građana Srbije.

Prema tome, pored toga što smo završili dva važna koridora, započeli smo gradnju Moravskog koridora. Dakle, 800 miliona evra izdvojili smo za tu deonicu koja će spojiti zapadnu, južnu, istočnu Srbiju. Dakle, spojićemo sve ono što je neophodno bilo mnogo godina ranije uraditi. Taj koridor će, pored toga što će koštati 800 miliona evra, doprineti razvoju celog dela centralne Srbije.

Imamo, takođe, ulaganja velika u koridor, u autoput Ruma – Šabac. Te godine smo započeli upravo taj auto put. Šabac – Loznica brza saobraćajnica, sve je to započeto te 2019. godine. Zato je posebno veliko zadovoljstvo što smo juče imali priliku da razgovaramo o tom budžetu. Na kraju krajeva, te godine smo imali suficit u budžetu od 33 milijarde dinara i kad se neki pitaju kako smo to spremno dočekali krizu 2020. godine, pa zato što smo imali dobar suficit u budžetu 2019. godine i imali smo, dakle, četiri godine unazad suficit.

Dakle, to su rezultati iza kojih smo mogli da stanemo i zato smo imali novac da 2020. godine finansiramo sve ono što je potrebno kada je nastupila korona kriza. Zato smo uspeli, da podsetim javnost, da izdvojimo 700 milijardi dinara i da sve te projekte koji su bili neophodni te godine, 2020, započnemo i da damo novac najpogođenijim sektorima - privredi, našim građanima.

Uspeli smo da kao odgovor na kovid krizu damo zaista jedan ozbiljan paket mera podrške i privredi i zdravstvenom sistemu. Na kraju krajeva, to je izvelo našu državu iz krize. Uspeli smo da danas govorimo o dobrim rezultatima, od svega minus 1% BDP-a, što je u najboljem rangu sa svim državama Evrope. Naša privreda nije osetila značajniji udarac krize, kada je reč o koroni.

Naravno, imamo i novi paket mera podrške. Sedamdeset i dve hiljade ljudi zaposlenih u Srbiji dobiće minimalac, koji su pogođeni u određenim sektorima. Pre svega, govorim o hotelijerstvu i za turizam.

Voleo bih, ministre, da na još jedan način pronađemo modalitet kako pomoći privredu koja je zaista ovim merama zaključavanja, pre svega govorim o ugostiteljima… Ja dolazim iz tog sektora, pa zato i moram da kažem. Mislim da Vlada mora sesti sa predstavnicima ugostiteljskih udruženja i naći način kako da još više pomogne da se prevaziđe ova kriza. Oni su najpogođeniji prethodnim merama, odnosno ovim zaključavanjima od 17 časova. Mislim da tu možemo da nađemo načine.

Vi ste rekli da porezi koji dolaze na naplatu od januara ne mogu da se otpišu, ali možda da nađemo neki način kako da eventualno to još odložimo zato što zaista u januaru nam nastupa još jedan dodatni udara. Dakle, čini mi se da će mnogi poslodavci da se odlučuju za otpuštanje radnika ako budu bili prinuđeni, s obzirom da im dolaze na naplatu svi oni skupi porezi i doprinosi koji su prethodnih godinu dana odloženi.

Prema tome, mislim da bi tu morali da sednete i da razgovarate sa predstavnicima Udruženja ugostitelja kako bi se našli modaliteti da se prevaziđe taj veliki, eventualni, broj otpuštenih radnika. To nam nije u interesu. Dakle, nezaposlenost moramo održavati na sadašnjem nivou i mislim da tu ima zaista dosta prostora da se o tome razgovara.

Kada je reč o budžetu za 2021. godinu, mi smo ovde govorili, usvojeno je jedno rešenje koje će da doprinese i dalje kapitalnim projektima koji će biti ovde usvojeni i koje ćemo mi realizovati u toku naredne godine. Dakle, dva prioriteta koja ste juče rekli, imaćemo, bavićemo se našim građanima i dalje ćemo voditi socijalno odgovornu politiku. Podizaćemo plate u javnom sektoru, podizaćemo plate i zdravstvenim radnicima i našim vojnicima i policiji.

Vidim da se neki posebno potresaju zašto se našoj vojsci podižu plate. Pa, upravo se podižu plate zato što je vojska stub jedne države. Dakle, vojska mora da ima velike plate i zato je svakako dobra mera time što se tu ide u povećanje, da bi naši vojnici imali adekvatne zarade.

Govorimo, takođe, da sledeće godine usvajamo jedan veliki investicioni ciklus. Dakle, 330 milijardi dinara usvojićemo ovde večeras i krenuti dalje u realizaciju svega onoga što je neophodno za naše građane. Dakle, 330 milijardi dinara, odnosno 5,5% budžeta. Veliki iznos budžeta izdvajamo za kapitalne projekte, za kapitalna ulaganja. Dakle, to se nastavlja naredne godine.

Iako se nalazimo u krizi izazvanoj korona virusom, mi ćemo nastaviti da podižemo BDP i imaćemo projekcije, kao što kaže i sam MMF i mi ovde da će taj rast biti 6%. Mi želimo da bude i veći, jer čini mi se da će naredna godina pokazati koliko smo uspeli da ove godine suzbijemo taj talas krize prvi koji je nastupio i zato za narednu godinu možemo da kažemo da će projekcija biti 6% rast BDP-a.

Što se tiče, ministre, kritika nekih od strane kvazi opozicija… Ne možemo ih nazvati opozicijom, ne sede u parlamentu. Dakle, drže konferencije za štampu ispred samog parlamenta. Juče je onaj Aleksić rekao… Dakle, pomešao čovek dolare, evre i dinare i rekao sledeću stvar. Godine 2012. ostavili smo dug od 15 milijardi dinara, a danas je spoljni dug 31 milijardu dolara. Dakle, izveo je taj stručnjak formulu da smo dužni čak 16 milijardi evra.

U celoj ovoj matematici, iako je pomešao evre, dolare i dinare, opet je promašio za nekih 17,5 milijardi evra. Zamislite tu matematiku nekog ko pledira da vodi ovu državu, ko nastupa sa neke pozicije kritike, promaši u toj svojoj računici koja je bila neobavezna? Dakle, ispred Narodne skupštine je govorio čovek o nečemu što je valjda spremao… Valjda se spremao za nešto i onda je došao i rekao – 17,5 milijardi evra. Dakle, promaši čovek u svojoj računici.

Prema tome, danas nam govore o zaduženju. To sam video da je najveća kritika, negde govore Srbija se zadužuje. Pazite vi taj jedan licemerni odnos Dragana Đilasa i njegovih satelita koji govore da se Srbija danas zadužuje, a ne pominje da smo danas mi prinuđeni da vraćamo sve one skupe kredite koje su oni uzimali po zelenaškim kamatama, po zelenaškim kamatama, 7,25 je bila obveznica koju su 2011. godine uzeli. Mi danas refinansiramo tu obveznicu sa svega 1% kamate. Dakle, na taj način domaćinski upravljamo javnim dugom, nema nikakvog govora o daljem zaduživanju zemlje.

Podsetiću vas, ostavili su nam 78% BDP javni dug. Mi smo ga sveli ispod 50%, pa čak i sa ovim novim zaduženjima taj javni dug neće preći 60%, što je u nivou najrazvijenijih evropskih država, što je u nivou Mastrihta, na kraju krajeva.

Dakle, apsolutno politikanstvo imamo na delu danas u Srbiji. Niko ne govori o planovima, o programima, o onome šta bi oni voleli da urade danas u Srbiji.

Podsetiću vas, SNS je došla na vlast kada je kandidovala svoj program. Ako se sećate 2011. godine smo izdali Bela knjiga – „Programom do promena“. To smo dakle, kandidovali 2012. godine na izborima. Rekli smo građanima taksativno - želimo bolji život, želimo nove investicije, želimo sve ono što nije rađeno u proteklim decenijama. Decenijama nije rađeno ništa, što smo mi naveli u toj knjizi.

S tim programom smo nastupili na izborima 2012. godine. Građani su glasali i opredelili se da SNS, tada Tomislav Nikolić, kasnije i predsednik Aleksandar Vučić, kao šef Vlade, povede sve te reforme koje su bile neophodne za Srbiju.

Dakle, mi smo došli na vlast tako što smo kritikovali, argumentovano, rekli šta nam se ne sviđa, rekli šta želimo da menjamo, rekli šta je problem u Srbiji i, na kraju krajeva, građani su to glasali. Mi smo, na kraju krajeva, na taj način uspeli da Srbiju izvedemo iz krize.

Oni danas ne mogu to da rade. Možete li da zamislite Dragana Đilasa ili Vuka Jeremića da izađu pred građane i da kažu - ovo ne valja, ovaj budžet nije dobar, mi se zalažemo za još bolnica, za još kilometara auto-puteva, za još škola, za još vrtića. Građanin bi rekao – pa, prijatelju, imali ste 12 godina i ništa niste uradili, ostavili ste nam javni dug 78% BDP, napunili ste privatne džepove, čujemo da imate desetine nekretnina u srcu Beograda, a možete danas da izađete pred građane i da bez i malo srama, a pričate javnom dugu, pričate vi kako biste nešto bolje uradili.

Dakle, oni znaju da na način na koji se u normalnim državama dolazi na vlast ovde nemaju šanse, da ne mogu da animiraju nikoga da danas glasa za nešto što je apsolutno već viđeno. Dakle, 12 godina su imali priliku. Ne mogu oni danas da govore šta bi radili bolje od nas kada su pokazali da nisu ništa radili, da su uspevali samo da napune privatne džepove i da ni na koji način ne utiču da privreda Srbije napreduje i da se razvija.

Prema tome, danas oni nemaju nikakav legitimitet da pričaju o ovim pitanjima, ali opet kada već nemate način da govorite o budžetu, o smislenim kritikama o stvarima koje bi trebalo da se urade u Srbiji, onda se bavite nečijom porodicom. Danas smo čuli pominju opet Vukana, pominju Danila, pominju Milicu, vrše psihički pritisak na predsednika Aleksandra Vučića, misleći da će tako da ga pokolebaju. Grdno se varaju, mislim da je to svima jasno, misle da će možda, eventualno, neki novi Čaba Der, kao što je ovde kolega Jovanov pominjao, da izvrši taj zadatak, da konačno odstrani tu prepreku, dakle, predsednika Aleksandra Vučića koji im toliko smeta i da na taj način dođu na vlast.

Dakle, o tome nema potrebe dalje diskutovati, oni su svoje ispričali. Mi ovde usvajamo razvojni budžet. Godina 2021. će biti godina ubrzanog razvoja, ubrzanih reformi, imamo jedan budžet koji je prognoziran na 6% BDP. Ministre, želim vam da taj rast privrede bude još veći zato što smo pokazali prethodne godine da možemo da se nosimo sa posledicama krize, da kada je najteže pokažemo da mi možemo najbolje.

Još jednom, glasaćemo za ovaj budžet i zahvaljujem se svim narodnim poslanicima na slušanju.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre pred nama je set zakona koji su nam veoma važni kako bismo u narednom periodu obezbedili finansijsku stabilnost države i kako bismo ovim kreditnim linijama finansirali sve ono što je potrebno za poboljšanje kvaliteta života naših građana, ali naravno i unapređenje našeg zdravstvenog sistema.

Ovim setom zakona, dakle obezbedićemo sigurno sve ono što će biti potrebno u narednom periodu i u kriznim vremenima kakvo je ovo. Vidi se zapravo koja društva su spremna da odgovore na krizu, a koja nisu. U ovim vremenima se vidi zapravo koliko je bitno bilo što smo imali finansijsku stabilnost u proteklom periodu i vladika Rade davno je napisao - na muci se poznaju junaci.

Dakle, Srbija je na muci pokazala da može da se izbori sa ovim situacijama koje su pred nama i koje su bile iza nas, dakle u prethodnom periodu smo demonstrirali zrelost, odgovornost i na pravi način odgovorili u tom prvom udaru krize i ovaj danas paket zakona će samo da nastavi jednu takvu proaktivnu politiku kada je reč o vođenju naše današnje političke situacije i ekonomske u zemlji.

Izdvojili smo više od 10% BDP i finansirali sve ono što je bilo potrebno našoj državi u proteklom periodu. To je mnogo više nego što su izdvojile neke mnogo razvijenije države danas u evropi i svetu. Primera radi, Rumunija, prijateljska država koja je tu u komšiluku izdvojila je svega 1% budžeta za finansiranje posledica krize izazvane pandemijom Korona virusa. Srbija je pokazala da može mnogo bolje i mnogo više i od regiona, ali i na evropskom nivou smo zabeležili dobre rezultate i na kraju krajeva, MMF i Svetska banka i svi relevantni međunarodni faktori danas potvrđuju da Srbija ima najmanji pad BDP u Evropi, svega 1,5% i na taj način smo pokazali da možemo da se izborimo sa posledicama ove krize.

Izdvojili smo 550 milijardi dinara za finansiranje našeg zdravstva, za finansiranje naše privrede, dali smo novac svim preduzećima koja su bila ugrožena, pogođena ovom krizom. Milion zaposlenih u Srbiji je dobilo minimalne zarade tri meseca, kasnije još dva meseca smo dodali minimalne zarade. Na taj način smo sačuvali likvidnost, sačuvali radna mesta, uspeli da se izborimo sa tim prvim udarom krize i na kraju krajeva, to se danas i vidi po privrednom rastu koji je u Evropi na najboljim nogama danas stoji.

Što se tiče i nekih kritika koje su dolazile od strane Fiskalnog saveta, da smo delili možda i novac svima, a ne selektivno, dali smo novac svima i na taj način pokazali da za nas ne postoje razlike ni među nacionalnim pripadnicima ljudi koji su aplicirali. Dakle, svi od milion zaposlenih u Srbiji koji su radili, koji su se prijavili za ove mere dobili su novac od države. Na taj način smo demonstrirali da nam je apsolutno bitan svaki čovek u Srbiji, ne samo radnik koji radi u sektoru koji je pogođen krizom više ili manje, već smo pokazali da nam je svaki zaposleni jednako bitan.

Što se tiče jednokratne pomoći, finansirali smo i dali smo novac i našim penzionerima u nekoliko navrata, davaćemo i u narednom periodu, povećaćemo penzije, čak i u ovom teškom periodu za celo čovečanstvo. Dakle, u januaru ćemo imati povećanje i penzija i minimalnih zarada za 6% i na taj način pokazujemo da mi i dalje vodimo politiku koja znači razvoj i bolji kvalitet života za naše građane.

Zaposlenima u zdravstvu smo pre neki dan uplatili jednokratnu pomoć, dobiće i dalje povećanje zarada zato što smatramo da nije bilo normalno da 2012. godine naša medicinska sestra ima 24.000, nije bilo normalno da doktor klinički lekar ima 50.000 platu. Danas su te plate neuporedivo veće i biće veće u januaru. Povećaćemo svima plate i u javnom sektoru i trudićemo se da na svaki način pomognemo i privatni sektor, da se izborimo sa svim ovim tendencijama koje su ispred nas.

Kada je reč o zdravstvenom sektoru, tu želim posebno da pomenem, juče sam gledao predsednika koji otvara našu Kovid bolnicu novu, ovde u Batajnici, otvaramo još jednu Kovid bolnicu. Na taj način ulažemo novac tamo gde je danas najpotrebniji, 90 miliona evra odvajamo u ovom teškom trenutku za našu državu i obezbeđujemo sigurnost za svakog čoveka u Srbiji, da bude siguran da neće ostati bez bolnice, da neće ostati bez kreveta ako mu bude bilo potrebno.

Nama danas nedostaju najviše kadrovi, danas je problem što su naši zdravstveni radnici itekako pogođeni ovom krizom i zato mislim da neodgovorno ponašanje koje čak i neki poslanici ovde demonstriraju, prozivajući Krizni štab, nije odgovorno danas. Nije odgovorno danas pozivati da ne nosimo maske, nije odgovorno danas govoriti da nam ne trebaju vakcine, nije odgovorno danas pozivati na praktično jedno neozbiljno ponašanje u trenutku kada imamo 7.000 novoobolelih. Juče smo imali zaista rekordan broj novoobolelih. Imali smo 37 mrtvih.

Dakle, ljudi, prosto moramo da shvatimo da ovo nije nikakva priča gde mi možemo da se nadgornjamo politički, već moramo zaista da shvatimo da je jako teško i da je našim zdravstvenim radnicima potrebno da makar poštujemo ono što oni govore. Dakle, da ne budemo toliko neozbiljni da nam je teško da nosimo masku. Ako neko može 20 sati dnevno da nosi skafander, da brine o našim najbližima koji su ugroženi, ne možemo reći da nam je teško da danas nosimo maske. Zaista, apelujem na sve građane da se toga pridržavamo, zato što mislim da je jako težak trenutak i da moramo biti dovoljno ozbiljni da bi prevazišli ovu krizu.

Mi smo u pandemiji pokazali jedan krajnje ozbiljan, odgovoran pristup. Rekao sam već, zabeležili smo odlične rezultate kada je reč o privrednom rastu. Mi se nadamo da ćemo već u prvom kvartalu naredne godine imati rast od 6% BDP-a, i to je sigurno istorijski maksimum u Evropi koji će biti ja se nadam i naredne godine, s obzirom da ćemo ući u narednu godinu ipak rasterećeni obzirom da smo napravili jedan dobar osnov ovde i ovim setom zakona pravimo dobar osnov da naredne godine takođe ulažemo u sve ono što je potrebno.

Do sada smo se navikli nekako u Srbiji da su za nas rezervisani samo sportske pobede, u tome smo bili najbolji, a negde na političkom i ekonomskom terenu smo do sada uvek navikli da je za nas normalno da gubimo. Danas mi pokazujemo da nije tako, da mi beležimo pobede i na političkom i na ekonomskom terenu. To smo mogli da danas postignemo, to priznanje od MMF-a, koji govori da imamo najmanji pad ekonomije u Evropi, je samo posledica one odgovorne politike koju smo vodili od 2012. godine, kada je na vlast došla SNS, naš predsednik Aleksandar Vučić. Reformske Vlade 2014. i 2017. godine su pokazale da mi želimo da vodimo jednu novu politiku, jednu reformsku politiku, politiku štednje, marljivosti i na taj način smo uspeli da napravimo rezultate koji su iza nas i s kojima se mi ponosimo.

Uvek će nam reći - zašto stalno ponavljate te brojke, a nama nikad neće dosadno da ponavljamo brojke i da govorimo zašto smo mi najbolji danas u Evropi i zašto danas politika predsednika Aleksandar Vučića zaslužuje sve pohvale. Ne možemo da ne kažemo da je mnogo više od 31,5 hiljada dinara nego 16.000, koji je minimalac bio 2012. godine, a danas kada je 31,5 hiljada to su konkretni rezultati i mi iza toga stojimo. Ne možemo da ne kažemo da je mnogo bolje imati 350 kilometara autoputeva danas u Srbiji, imamo čitavu mrežu autoputeva i lokalnih saobraćajnica koje se grade, nego ono što smo imali za vreme bivše vlasti kada smo imali svega 50-ak kilometara autoputeva. Mi planiramo još da izgradimo toliko autoputeva u narednom periodu, još 350 kilometara, želimo da spojimo istočnu i zapadnu Srbiju, želimo da spojimo i preko Moravskog koridora, od Preljina do Pojata, da na pravi način pokažemo ljudima zašto se mi ovde zalažemo da se ova politika nastavi i da dobije dalji legitimitet.

Takođe, moram da pomenem da smo 2019. godine imali jedan rekord, oborili smo rekord po broju privučenih stranih investicija najviše u celoj Evropi. To priznanje nam je dao ne neko drugi, mi ovde poslanici SNS ili naše saopštenje, to je „Fajnejnšl tajms“ objavio. Dakle, mi smo ovde imali više direktnih stranih investicija od celog zapadnog Balkana. Svi zajedno imali su manje nego Srbija. To su valjda uspesi, to valjda treba da se vrednuje. Zato, kažemo još jednom, današnja ulaganja u zdravstvo i u dve nove kovid bolnice i u sve ono što mi želimo da u narednom periodu napravimo samo su potvrda da se nalazimo na istom tom kursu odgovorne politike koju smo pratili u prethodnom periodu.

Mi smo građanima dali obećanje, izneli smo pred ove izbore „Program Srbija 2025“, tu smo taksativno naveli šta sve tačno želimo da u Srbiji obnovimo, u šta želimo da ulažemo novac.

Dakle, 14 milijardi evra obećali smo građanima Srbije da će biti uloženi u poljoprivredu, turizam, digitalizaciju, obrazovanje, sportsku infrastrukturu, kulturu, zdravstvo, brigu o porodici i u sve ono što je danas potrebno našoj državi. To i danas pred ovim novim zakonima kažemo, mi usvajamo ove kreditne linije jer su nam potrebne da održimo ta obećanja, da na taj način ispoštujemo sve ono što je bilo u našoj agendi pred ove izbore.

Dakle, infrastrukturu obnavljamo u celoj Srbiji, ne samo u Beogradu, ne samo u Novom Sadu, u Kragujevcu, većim gradovima, već u svakoj mesnoj zajednici. Na taj način pokazujemo da je nama bitan čovek, da je nama bitan čovek iz svake sredine, iz mesne zajednice, iz seoske i gradske, da na svaki način želimo da unapredimo kvalitet života. Ovim zakonima unapređujemo i energetsku efikasnost u zgradama centralne vlasti i u svim onim opštinama pravimo i vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu. Ministar je ovde rekao, 60 opština će dobiti nov vodovod i kanalizaciju. To je ljudima danas bitno u Srbiji.

To ne shvataju, nažalost, oni kojima se život svodi na krug dvojke, koji veruju da su te vođe opozicije naše, koji misle da je Beograd samo, da je taj njihov delokrug delovanja ono jedino što u Srbiji postoji. Oni ne shvataju da postoji Srbija, da ne idu dalje od tog kruga dvojke, oni ne idu da vide da ljudima treba put, treba kanalizacija, treba asfalt. Dakle, oni ne shvataju da se mi ovde zalažemo sa našom politikom i ovim programima za svakog čoveka u Srbiji. Mi moramo da nastavimo da ulažemo, zato što ne možemo da kažemo mladom čoveku ostani na selu ako nema put, ako nema gas, ako nema struju. On neće da ostane na selu, svi će da se dosele ovde. I šta ćemo onda da uradimo? Onda će opet da se Srbija svede pod jednu šljivu, kao što je neko davno napisao, odnosno na taj krug dvojke.

Nadam se da to neće biti slučaj i zato ćemo i dalje da ulažemo u svako mesto u Srbiji. Ovim zakonima pokazujemo da nam je bitna svaka lokalna samouprava. Zato ćemo, siguran sam, podržati ovaj set zakona. Naravno, mi se ovim bavimo i dalje.

Što se tiče Plana Srbija 2025, posebno želim da naglasim da ćemo tu takođe veliki deo novca uložiti u mlade. Mi ovde koji danas sedimo u Skupštini, ima nas 40 mladih, zaista treba da pokažemo da je Srbija zemlja koja prepoznaje mladost kao neko ko će biti nosilac budućnosti. Mi želimo da unapređujemo i dalje položaj mladih u Srbiji i želimo da se i dalje naši mladi ljudi vraćaju ovde. To smo pokazali u vremenu kada je korona krenula, većina naših ljudi koji su bili u inostranstvu, 400.000 ljudi se vratilo u tom prvom mesecu kada se desio onaj udar krize. Dakle, 400.000 ljudi je došlo ovde i mi želimo da oni ostanu ovde. Želimo da ih ovim našim planom Srbija 2025, 600 miliona evra koje smo izdvojili za mlade ljude, motivišemo da ovde ostanu, da vide da ovde imaju svoju perspektivu i da na pravi način zajedno nastavimo da razvijamo našu Srbiju.

Takođe, pored šest ciljeva nove Vlade, pokazali smo i ono o čemu ćemo posebno voditi računa, osnivanje dva nova ministarstva. Ministarstvo za brigu o selu i Ministarstvo za demografiju na pravi način su pokazatelj šta će biti prioriteti politike koju ćemo voditi u narednom periodu. Rekordni iznosi subvencija koje smo usvojili i rebalansom budžeta koji je pre neki dan ovde usvojen. Naravno, videćemo uskoro, ja se nadam, ministre, da ćete izneti svoj program za budžet 2021. godine. U sredstvima javnog informisanja videli smo da se planira i do 30% budžeta za ulaganje u kapitalne projekte. To je zaista nešto što treba pohvaliti.

Mi ulažemo u vremenima najteže krize koja je pogodila čovečanstvo, mi i dalje razmišljamo kako da investiramo u kapitalne projekte, kako da investiramo u mlade, kako da investiramo u populacionu politiku. To je nešto na šta smo veoma ponosni i nadamo se da ćemo uskoro ovde usvojiti budžet za 2021. godinu i da ćemo na pravi način videti i svi da će znati da je Srbija na dobrom putu, da želimo da i dalje investiramo novac u sve ono što je danas potrebno našoj državi. To nam sve omogućuje činjenica da smo imali stabilne finansije u proteklom periodu. Čak sa ovim novim zaduživanjima taj udeo duga u BDP-u neće preći 60%, što je opet u rangu sa najrazvijenijim evropskim državama. Prema tome, svi oni koji kažu – eto, pojavio se deficit u budžetu, pa naravno da se pojavio deficit u budžetu kad smo sav novac dali privredi, kad smo dali za zdravstvene radnike. Mogli smo kao neke neodgovorne države da čuvamo novac u budžetu, da veštački prikazujemo suficit, a da nam stotine hiljada ljudi ostane bez posla.

Ova Vlada je pokazala da je ovde zbog građana. Dali smo novac privredi, dali smo novac građanima, dali smo novac u kovid bolnice. Ulažemo 90 miliona evra, kada je najteža kriza pogodila svet mi ulažemo 90 miliona evra u nove dve kovid bolnice. Na taj način pokazujemo da smo tu zbog građana. Nije nam bitno da li će da nam neko sa strane iz neke nevladine organizacije kaže – imate deficit. Pa, naravno da ćemo da imamo, zato što smo sav novac opredelili za naše građane. Zbog toga smo ovde i zbog toga su nas građani birali.

Još jednom, glasaćemo za ovaj set zakona i nadam se da ćemo se uskoro videti ovde kada budemo usvajali budžet za 2021. godinu, koji će biti razvojni i nadam se da ćemo nastaviti da vodimo dobru proaktivnu politiku kada je reč o ovoj krizi. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre, pred nama je danas drugi rebalans budžeta, koji je samo potvrda da se nalazimo na istom onom odgovornom kursu koji je trasirala prethodna Vlada.

Prethodna Vlada suočila sa jednom neviđenom krizom do sada u svetu na koju je država Srbija imala i te kako dobar odgovor. Ako pogledamo rezultate, ako pogledamo brojke, videćemo da danas sa ponosom možemo da kažemo da je Srbija prva u Evropi po rastu ekonomije, odnosno imali smo najmanji pad ekonomije od svih ostalih država. To nije slučajno, to je rezultat i svih prethodnih vlada, koje je naravno, vodio i naš predsednik Aleksandar Vučić, koji su na pravi način napravile jedan ambijent da mi možemo da dočekamo ovu krizu potpuno rasterećeni, obzirom da imamo veliki suficit u budžetu.

Prema tome, kada sagledamo brojke, one su jasne. Dakle, 550 milijardi dinara ova Vlada, odnosno prethodna Vlada usvojila je i donela jedan ozbiljan paket mera podrške našoj privredi kojom smo mi sačuvali likvidnost, kojom smo sačuvali radna mesta u Srbiji. Zato danas možemo da govorimo o ovim i te kako dobrim rezultatima.

Nije bilo lako. Država je subvencionisala minimalne zarade za mikro, mala i srednja preduzeća. Na taj način sačuvali smo radna mesta, sačuvali smo naše ljude, sačuvali smo zaposlenost u Srbiji i omogućili svima da rade i da ipak opstanemo u svim tim teškim uslovima koji su Srbiju zadesili.

Kada govorimo o drugim merama, 100 evra koje je svaki punoletni građanin Srbije dobio takođe je mera koja je na pravi način pokazala, rekao je jedan kolega, imala je tu jednu psihološku dimenziju, da ljudi vide da postoji država koja stoji iza njih, koja će da u svakom trenutku odgovori izazovima i da svakom pojedincu pomogne zato što se mi upravo ovde nalazimo zbog našeg naroda, zato država i treba da postoji.

Svi oni koji kritikuju taj paket mera, neka se zapitaju zašto su onda svi građani, zašto smo svi prosto bili suočeni sa tim da smo i te kako imali priliku da vidimo da su se prijavljivali ljudi.

Dakle, očigledno da je taj potez države bio dobar i da je to imalo smisla. Takođe, jednokratna pomoć penzionerima svakako da je bila značajna i svakako da smo i na to veoma ponosni.

Kažu nam iz Fiskalnog saveta kako eto nismo bili, nije baš pametno što smo neselektivno delili novac svim preduzećima. Eto, navode primer Francuske i Engleske gde su se delili paketi pomoći samo onim preduzećima koja su beležila pad od 50% prometa. Mi valjda treba da budemo ponosni što smo imali novca da pomognemo svakom preduzeću kome je bilo potrebno, a ne samo onima nekim privilegovanim koji bi bili eventualno bliski nekim vlastima. Dakle, pokazali smo da nam je bitno da svima damo novac, da na pravi način pokažemo da postojimo tu zbog građana.

Što se tiče rezultata činjenica da smo u drugom tromesečju bili jedina država u ovom delu Evrope koja je zabeležila pad ekonomije od svega 1,5%, za razliku od nekih koji su obeležili 10, 15, 20% pada ekonomije.

Dakle, činjenica da su sve ove mere i te kako imale dobar odjek i da smo na kraju krajeva dobili priznanje od MMF, Svetske banke, svih relevantnih međunarodnih adresa.

Kada je reč o ovom rebalansu, on na pravi način pokazuje da ćemo i dalje imati sluha da se bavimo pravim pitanjima koja će biti na dnevnom redu. Dakle, ulagaćemo i dalje novac u domove zdravlja, u kliničke centre, dve nove Kovid bolnice. Dakle, imaćemo i te kako načine da se i dalje borimo sa posledicama krize izazvane korona virusom.

Kada je reč o subvencijama za poljoprivredu, mi pokazujemo da ćemo i dalje da dajemo novac za poljoprivredu, da nećemo smanjivati te subvencije, već ćemo da ih povećamo što se ovim rebalansom vidi.

Svakako da je dobra stvar što se nastavlja ulaganje u infrastrukturu, odnosno u auto-puteve, železničku infrastrukturu, u svo ono što je potrebno danas građanima Srbije, a to je da imamo kvalitetan život i pokazujemo da bez obzira što je kriza uticala na mnoge aspekte života i ovde i u svetu, mi pokazujemo da dalje nastavljamo na pravi način, da dajemo odgovor na celu ovu krizu i da ćemo, siguran sam, i naredne godine beležiti dobre rezultate, a to smo pokazali da možemo.

Rako da, još jednom, glasaćemo za ovaj rebalans budžeta i nastavićemo da budemo na pravom putu i nadam se da ćemo sledeće godine imati još bolje rezultate. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, mi ćemo svakako podržati one amandmane koji se trude da na pravi način poboljšaju tekst zakona. Svakako da su to amandmani koje ćemo kasnije usvojiti, koje je predložila koleginica Jelena Žarić Kovačević, kao i kolega Vladimir Đukanović ispred Odbora za pravosuđe, a oni amandmani koji su podneti čisto da bi se Srbija predstavila kao država koja ne poštuje nacionalne manjine svakako da neće biti podržani od strane naše poslaničke grupe.

Kao što vidite, danas u sali, sada u sali nisu oni koji su podneli te amandmane. Oni su rekli šta su imali, iskritikovali su Srbiju, rekli su ovde ne poštuju prava i slobode nacionalnih manjina. Preneo bih im samo, iako nisu u sali, daj Bože da se i Srbima u regionu krše prava kao što se krše njima ovde. Daj Bože da u regionu mi imamo takva prava kao što imaju nacionalne manjine danas u Srbiji. Podsetiću vas da ne prođe ni dan da na KiM nekom Srbinu ne razbiju glavu, ne prođe ni dan da ne pročitamo da je u Vukovaru razbijena tabla sa ćirilicom, ne prođe ni dan da se negde u regionu ne desi neki napad na imovinu kako srpskog naroda, tako SPC. Pa do pre mesec dana, smo vodili odsutnu borbu da sačuvamo manastire, da sačuvamo imovinu SPC u Crnoj Gori na koju je brutalno nasrnuo autokratski režim jedne susedne države želeći da tu imovinu prepiše na neku drugu versku organizaciju.

Dakle, pričajući da danas u Srbiji mi kršimo nacionalna prava i slobode, apsolutno se degradira svaka istina. Zato, naravno, da nećemo podržati ovaj predloženi amandman, a da ćemo svakako se truditi da svim onim amandmanima kojima se zaista trude da na pravi način isprave zakonski tekst predloženog zakona naravno da ćemo dati podršku. Hvala.