ĐORĐE DABIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1991. godine. Živi u Čajetini.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Poverenik je Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Čajetina.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 08.10.2020, 14:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Komisije za zaštitu konkurencije, Komisija je osnovana 2005. godine tadašnjim Zakonom o zaštiti konkurencije, a tek sada imamo priliku prvi put da razgovaramo o Izveštaju za prethodnu godinu, odnosno za 2019. godinu. Nadam se da ćemo uskoro imati i za 2020. godinu ovde u parlamentu, odnosno u plenarnoj sali Narodne skupštine.

To je svakako dobra vest da ćemo ustanoviti jednu novu praksu koja će se i narednih godina ovde primenjivati, odnosno da imamo prilike da svake godine razgovaramo o radu, ne samo vaše Komisije, već i ostalih nezavisnih tela koja funkcionišu u našoj državi.

Podsećanja radi, mi smo imali nedavno predstavnike ostalih regulatornih, odnosno nezavisnih tela ovde u parlamentu. Imali smo predstavnike Fiskalnog saveta. Imali smo predstavnike Agencije za borbu protiv korupcije, Komisije za hartije od vrednosti, REM-a i ostalih, koji su takođe izlagali svoje izveštaje ovde u plenarnoj sali Narodne skupštine, i to je, kažem još jednom, dobra vest zato što ćemo uneti jedan duh transparentnosti u ceo proces rada Narodne skupštine i rada vaših tela, vaših regulatornih tela.

Cilj Komisije za zaštitu konkurencije je, da bi građani koji nas prate putem malih ekrana imali lakši uvid šta to danas radi, čime se bavi, da spreči pojavljivanje bilo kakvog oblika monopola u bilo kojoj privrednoj grani. Kada imate monopol, onda imate jednu situaciju koja donosi benefite samo onome za koga se monopol pravi, odnosno privrednom subjektu za koga se monopol pravi, a svi ostali trpe i to razara tkivo određene privredne grane kada postoji bilo gde u našoj državi monopol.

Imali smo priliku da vidimo kako je to izgledalo od 2000. do 2012. godine kada smo i te kako bili u situaciji da znamo da se određeni zakoni prilagođavaju upravo tajkunima i ljudima koji su na taj način koristili jedan takav monopolski položaj na tržištu i sticali enormno bogatstvo. Prisetimo se da smo imali situaciju da je firma bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa „Multikom grupa“ imala apsolutno monopol u pogledu izdavanja sekundi na RTS-u, od prodaje tih reklamnih prostora, panoa u Beogradu. Imali ste apsolutno monopol u toj privrednoj grani, što je gušilo tržište, i to nije bilo dobro.

Doduše, tada predstavnici Komisije nisu baš bili revnosni u tome da reaguju, da ukažu na neke stvari, na probleme. Danas regulatorna tela u našoj državi i te kako imaju pravo i obavezu da kažu kada postoje određeni problemi. Imali smo priliku da razgovaramo članovima Fiskalnog saveta ovde. Jedan otvoren dijalog smo imali. Pavle Petrović je iznosio otvorene kritike na rad rukovodstva Vlade Republike Srbije, na rad vladajuće koalicije danas, i to je bilo potpuno normalno da mi suočimo argumente i odavde mu je upućen odgovor na sve one mere za koje su oni rekli da nisu bile dobre. Mi ovde iz naše vladajuće koalicije izneli odgovore, argumente i imali smo jedan normalan dijalog koji ranije ovde nije bio primenjivan u praksi.

Kada govorimo o radu Komisije za zaštitu konkurencije, svakako treba pohvaliti vaš rad u prethodnoj godinu, u godini koja je prethodila, 2019. godina. Svakako ste te godine imali dosta rada. Šest mišljenja na zakone. Izvršna vlast je izlazila u susret, menjala zakonska rešenja, predloge, određene restriktivne sporazume o kojima ste danas govorili. Sve gde ste vi smatrali da treba reagovati tu je svakako naša izvršna vlast imala dovoljno sluha da se te stvari promene. Imali ste dve sektorske analize, učestvovali ste na dosta foruma. Imali ste jednu živu aktivnost, kada je reč o saradnji sa EU, sa ostalim međunarodnim adresama i svakako da je pohvalno to što predstavnici Komisije aktivno učestvuju u radu pregovaračke platforme naše države u saradnji sa EU, odnosno Poglavlja osam – politike konkurencije, koja svakako brzo treba da bude otvorena, odnosno da završimo taj pregovarački proces.

Evropska unija kroz svoj zadnji Izveštaj i te kako pohvalno govori o našim naporima naše države, kada je reč o harmonizaciji ovih zakona koji se tiču zaštite konkurencije. Svakako da je dobro to što Srbija dosta radi i harmonizuje svoje zakonodavstvo i usklađuje sa zemljama EU. U tom pogledu je vaš rad veoma bitan.

Naravno da je važno to što smo i ranije ovde čuli, a to je da će uskoro da se donese novi zakon o zašiti konkurencije, i to će svako biti novina i sigurno će olakšati rad Komisiji za zaštitu konkurencije. Nadamo se da će to uskoro biti usvojeno ovde u sali Narodne skupštine.

Kada govorimo, dakle, o radu regulatornih tela naravno da moramo pomenuti da nekada u ne tako davnoj prošlosti mi nismo ovde imali priliku da govorimo o pitanjima koja su važna, jer da su tada regulatorna tela mogla da rade, kao što danas mogu slobodno da funkcionišu i da rade, mogli bismo da čujemo da, recimo, Agencija za borbu protiv korupcije nije, pazite, ni jednim slovom se oglasila kada je Dragan Đilas od 70.000 evra prihoda dospeo do stotinu miliona evra na svojim računima preko svojih firmi. Danas kada naš funkcioner ne prijavi imovinu na vreme dobije krivičnu prijavu, i to je novina.

Dakle, mi smo uveli jednu normalnu praksu da bez obzira ko je na vlasti mora da odgovara ako prekrši zakon, pa makar to bilo i tako banalno kao što je neprijavljivanje imovine na vreme. Ranije, dakle, nije bio slučaj, nije bilo prosto normalno da Agencija reaguje, jer su smatrali da su oni iznad zakona, da oni koji donose zakone i koji vrše izvršnu vlast ne treba da podležu tim istim zakonima.

Dakle, zakoni su očigledno bili pisani samo za narod, a za predstavnike vlasti to nije bio slučaj.

Prema tome, Agencija za borbu protiv korupcije se nije oglasila tada i objasnila na koji je to način stekao Dragan Đilas toliko bogatstvo. Fiskalni savet se takođe nije oglasio tada, pa da kaže kako je moguće da se mi 2011. godine zadužujemo po zelenaškoj kamatnoj stopi od 7%.

Pazite, 2011. godine Srbija se zaduživala po zelenaškim kamatnim stopama od 7%, toliko je bila obveznica 2011. godine koju smo uzeli. Danas kad refinansiramo tu istu obveznicu sa kamatom od 1,09% to je zapravo pokazatelj koliko je Srbija na jednim, da kažem, stabilnijim nogama, koliko danas imamo zdraviju ekonomiju i stoji apsolutno činjenica da je, naravno, rezultat SNS i Aleksandra Vučića, pre svega.

Samo, dakle, bila je moja namera da podsetim građane koliko nekada regulatorna tela nisu imali pravo da normalno, argumentovano iznesu svoje stavove, da čujemo mišljenje Fiskalnog saveta, kada smo imali zaista prilike da čujemo da nešto što nije dobro oni kao regulatorno telo i to ovde prezentuju i da kažu. To nije bio slučaj. Danas Pavle Petrović dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije i kaže da se ne slaže sa određenim merama, naši poslanici mu daju odgovore. Nismo, doduše, čuli, bila je zanimljiva rasprava ovde u parlamentu, kako to da se ne slažu sa onom merom da se 100 evra da svakom punoletnom građaninu Srbije, a svi članovi Fiskalnog saveta su, pazite, se prijavili za 100 evra.

Zaista je bilo interesantno čuti, dakle, diskusiju Pavla Petrovića koji nije umeo da objasni kako to da ono što oni smatraju da građani ne treba da dobiju oni sami smatraju da njima pripada.

Zaista je tu bilo dosta situacija, ali, opet kažem, u jednom duhu dijaloga možemo da razgovaramo danas, što ranije svakako nije bio slučaj.

Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije je možda mogla da kaže nešto o tome kako to da smo imali potpuni monopol na RTS-u kada su Đilasove firme „Multikom grupa“ prodavali sekunde. Dakle, nije se nigde oglasila u tim godinama, iako je i te kako trebalo da se o tome otvoreno razgovara.

Danas, kažem još jednom, sve institucije mogu slobodno da rade svoj posao i to je nešto što ćemo mi i u narednom periodu sigurno ovde imati u Narodnoj skupštini i generalno u dijalogu koji zaista želimo da vodimo i da na pravi način pokažemo da danas zaista postoji kultura dijaloga, a ne, kao što nam neki spočitavaju, da ovde postoji diktatura, kad vidimo iz primera da dok su oni bili na vlasti niste mogli da očekujete da bilo ko radi svoj posao na jedan civilizovan, normalan način, a da ne bude sankcionisan za svoje delovanje koje bi eventualno bilo protiv tih tadašnjih vlasti.

Još jednom da kažem, Srbija danas potpuno drugačije izgleda nego pre 2012. godine. Od 2012. godine do danas mnogo toga se promenilo. Neki se danas pitaju, pa se čude – kako je to Srbija prva u Evropi već nedeljama po stopi vakcinisanih, kako to da je Srbija 2020. godine završila godinu sa svega 1% pada BDP-a. Dakle, najbolje rezultate u Evropi smo demonstrirali prethodne godine, kada je reč o ekonomiji.

Naravno da se uvek mi moramo složiti i objasniti građanima da ne bi ničega bilo da nismo 2012. godine doneli jedan ozbiljan paket strukturnih reformi, da nismo ozbiljno stezali kaiš, da nismo se posvetili rešavanju onih nagomilanih problema koji su godinama bili iza nas.

Neki od rezultata na koje smo veoma ponosni svakako su tokom 2020. godine, da podsetimo građane Srbije, pad od svega 1% BDP-a, najmanji u Evropi, 2020. godine industrijska proizvodnja je porasla čak u odnosu na 2019. godinu za 0,4%, 2020. godine porastao je izvoz u odnosu na 2019. godinu. Inflacija je stabilna na 1,6%, iako smo imali godinu krize, godinu kada su mnoge inflacije u Evropi otišle daleko iznad onih parametara koji su bili 2019. godine i sve to u godini najveće krize od 1929. godine do danas.

Dakle, imali ste kriznu godinu u kojoj je Srbija pokazala koliko je bilo značajno da imamo jaku privedu, da imamo ceo onaj paket reformi koje su prethodile tome da mi danas možemo da se pohvalimo dobrim rezultatima.

Naša Vlada i resorni ministar Siniša Mali, nedavno je, to treba pomenuti, predstavio Evropskoj komisiji odnosno EU strateški dokument za naredne tri godine koji će biti temelj svega onoga što će Ministarstvo finansija i generalno Vlada Republike Srbije raditi u narednom periodu, govorimo o, dakle, dokumentu kojim se predviđaju 24 velike reforme, kao što je u naredne tri godine ispred naše države u osam ključnih oblasti. Privredni rast i zapošljavanje je svako ključ svih tih reformi i to će biti realizovano u narednim godinama.

Svakako je u tom dokumentu naglašeno da će Srbija najviše raditi na smanjivanju stope odlaska naših ljudi u inostranstvo. Radićemo na tome da ih vratimo ovde u Srbiju. Pokazali smo da prošle godine kada se 400.000 mladih vratilo u vremenu kada je krenula kriza da je moguće naći im poslove ovde i zadržati ih ovde i ne dozvoliti da oni danas traže sreću negde drugde.

Akcenat će biti stavljen, pre svega, na zdravstveni sektor zato što zdravstveni sektor i te kako moramo da ojačavamo da bi smo plate uskladili sa evropskim platama i na taj način se svakako približili tom kvalitetu života i to će svakako biti mera koja će sprečiti da zdravstveni radnici masovno odlaze iz Srbije i to je zaista urađeno. Da vas ne podsećam da smo i te kako podigli plate zdravstvenim radnicima, da smo davali kroz nekoliko tranši pomoć u prethodnoj godini i to je svakako bilo nešto što je za pohvalu.

U ovom dokumentu se, takođe, navodi da će da se radi na skraćivanju obimnih procedura kada je reč o poslovanju u Republici Srbiji. Mi ćemo se truditi da sve one birokratske prepreke smanjimo na minimum kako bi poslovni ambijent bio u Srbiji na nivou evropskog i da bi smo na taj način uspeli da tu tržišnu utakmicu zadržimo i da ovde konkurentnost naših ljudi, naših firmi, zadržimo na jednom nivou koji treba da bude zadovoljavajuć.

Kod poljoprivrede takođe se navodi da ćemo kroz ukrupnjavanje poseda, komasacije u narednoj godini se truditi da takođe povećamo konkurentnost naših poljoprivrednika. Pedeset tri milijarde dinara je budžet za 2021. godinu. To je zaista tri puta veći budžet nego pre osam godina kada smo preuzeli vođenje države.

Da navedemo, dakle, da se u poljoprivredu planiraju takođe velike subvencije. Trideset i osam miliona dolara će biti stavljeno našim poljoprivrednicima kroz različite grantove na raspolaganje naredne godine. Kažem još jednom, u godini krize pokazujemo da možemo i da moramo mnogo bolje da radimo nego što je to bio slučaj ranije.

Takođe se navodi u ovom strateškom dokumentu da će se nastaviti ulaganje u energetski sektor, da ćemo se truditi da i tu takođe popravimo tu sliku, da povećavamo udeo obnovljivih izvora energije u našoj proizvodnji struje. Naravno da ćemo akcenat staviti na zaštitu reka i tih planinskih područja o kojima je ranije bilo i te kako mnogo polemike. To ova Vlada upravo time što je zaštitila te reke koje su bile predmet polemike, pokazuju da i te kako društveno odgovorno pristupa svim problemima koji su pred nama.

Da pomenemo, takođe, da je predsednik Aleksandar Vučić, skoro, pre neki dan, imao komferenciju za štampu na kojoj je najavio ambiciozne projekte kada je reč o železničkog putnoj infrastrukturi. Ići ćemo od Beograda do Novog Sada za 27 minuta naredne godine. To je svakako nešto što ljudima treba reći i govoriti konkretno o programima o onome za šta se mi zalažemo i zašto hoćemo da i dalje ova politika beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije i politika ubrzanog razvoja bude i dalje ovde vodeća, a da sve one politike koje se trude da to zaustave, dakle da sprečimo.

U parlamentu imamo priliku da govorimo o tome. Moramo da podsećamo građane Srbije koliko smo uradili i šta planiramo da uradimo, a šta smo imali do 2012. godine.

Kada govorimo o tom periodu koji je bio iza nas, mi moramo svakako da, opet kažem, opomenemo, da prosto ljude upozorimo, ko su ljudi koji danas pričaju da Srbija ne ide u pravom smeru, ko su oni koji nama spočitavaju da danas ne radimo dobar posao za Srbiju. To su ljudi okruženi oko tajkuna Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, koji sramno izlaze pred mase i govore kako bi oni uradili nešto bolje i kako bi oni vodili bolje ovu državu, sa sve onim roleksima od 10-15 hiljada evra na rukama, i na taj način pokušavaju da nam sugerišu da je neko vreme pre osam godina bilo bolje za Srbiju, kako je ono što smo nekad imali bolje, nego ovo što imamo danas. Tako sramno nam govore da je bolje biti, imati 400 hiljada ljudi na ulicama nego danas kada imate isto toliko novozaposlenih. Govore nam kako je bolje imati 35 kilometara auto-puteva koji su rađeni za njihovo vreme, nego 350 koje radimo danas. Da je bolje, evo, dolazim sa Zlatibora, 4,5 sata mi je trebalo da dođem u ovaj visoki dom sa Zlatibora, danas za dva 2,5 sata vi ste tu. Do Požege ćete imati auto-put u punom profilu do kraja godine.

Mi govorimo o programima, oni govore konstantno o unazađivanju naše države. Govore nam isti ti ljudi koji su opustošili državu, da oni opet treba da se vrate na vlast, da oni treba da vladaju i to ne nudeći nikakav program, nikakva rešenja, ne govoreći ni o čemu o čemu bi građani imali sluha da prosto čuju nešto za šta se oni zalažu.

Mi smo došli na vlast kada smo 2012. godine izneli program reforme, „Bela knjiga SNS“, za oporavak Srbije, tada sećate se, bila je naš predizborni program, mi smo ljudima ponudili programe, ponudili smo ono što smo hteli da uradimo u Srbiji, i za to su građani dali plebiscitarnu podršku.

Danas nam oni nude, pratio sam ovih dana u medijima, ta neka suvoparna saopštenja, kaže Zelenović, nudimo Srbiji, kaže da izađemo na izbore pre izbora da odaberemo ko će to da bude opozicija. Pošto oni ne mogu da se dogovore ko danas treba da vodi opoziciju, oni će kaže, da građanima, da izađu, da organizujemo izbore, potrošimo stotine miliona dinara na izbore, da bi izabrali njihovog kandidata koji će da se suprotstavi Aleksandru Vučiću i SNS. Možete da zamislite da danas u Srbiji postoje ljudi koji žele da dođu na vlast, ali nisu tolio sposobni da se međusobno dogovore koga će da kandiduju nego i tu odgovornost žele da prebace na građane. Apsolutno imate situaciju da jedna manjina koja nema ni cenzus priča nama kako bi oni voleli da upravljaju državom, kako bi oni bolje neke stvari uradili, nego što SNS danas radi.

Mi im kažemo – iznesite programe, izađite ispred nas sa programima, recite – ne valja, mi bi to uradili bolje. Ali, oni to nemaju, zato što znaju da to nemaju, zato što znaju da apsolutno svaki građanin će da ih podseti da su imali priliku i da ništa nisu uradili sve te godine.

Takođe, najnovija glupost koju sam čuo od strane naše opozicije jeste da treba odložiti ustavne reforme zakonodavstva, koje su da podsetimo, najvažnije sprovesti to brzo da bismo ubrzali put Srbije ka EU. Oni traže, dakle, EU insistira na tim promenama našeg zakonodavnog okvira da bismo omogućili, kako oni kažu još veću nezavisnost pravosuđa, i ako smo o tome imali priliku da pričamo, i da je ovde pravosuđe više nego nezavisno.

Ali, opet kažem, mi hoćemo da sve te norme uskladimo, želimo da stanemo ispred građana Srbije, da kažemo da smo uradili sve što možemo, da se što pre pridružimo evropskoj porodici naroda. Oni kažu – sve to treba stopirati dok oni ne uđu u Skupštinu. Pazite, znači Skupština ne može da funkcioniše dok oni nisu ovde. Kad oni budu tu, onda ćemo moći da razgovaramo o svemu, do tada treba da budemo paralisani, da budemo blokirani zato što eto Dragan Đilas danas ne sedi u Skuštini i to je velika šteta za građane Srbije.

Zaista treba da govorimo o svemu tome da građane podsetimo ko su ti ljudi koji danas pričaju da Srbija ne ide u dobrom smeru. To su ljudi koji su ojadili ovu državu i to ćemo uvek ponavljati. Nećemo da prestanemo da pričamo. Kažu neki – dosadni ste sa tim pričama. Naravno da želimo da ljude upozorimo da vide sa koje strane dolazi opasnost ko želi da preuzme našu državu. Oni koji su je opljačkali, oni koji su je opustošili, koji su ostavili dugove iza sebe, koji su državu zadužili da smo bili 75% javnog duga. Danas kada smo sveli sve ispod nivoa mastrikta, mi možemo da govorimo o ovim reformama, možemo da govorimo da smo prvi u Evropi po broju vakcinisanih, da smo apsolutno država sa najboljim trenutno stanjem u ekonomiji i to ne bi bilo da nije bilo Aleksandra Vučića i SNS.

Na kraju krajeva, ono što posebno želim da naglasim, što je važna tema i ovih dana se mnogo priča. Kada imate jaku Srbiju, kada imamo stabilnu finansijsku situaciju, tada Srbija može da pomaže svojim sunarodnicima u okruženju, tada Srbija može da bude tu, krov za ceo naš narod koji i te kako gleda ka našoj državi kada je reč o srpskom nacionalnom interesu.

Ranije to nije bio slučaj, nismo smeli da pominjemo ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Oluju, ni Bljesak, ni Košare, nigde gde su Srbi stradali, gde su se Srbi borili za slobodu, to niste smeli da pomenete do 2012. godine. To je možda i gora stvar nego ekonomija koju su razorili. Ubili su nacionalni ponos. Govorili su nam da smo mi koljači, da smo mi ti koji treba da se ovde posipaju pepelom i da govorimo da smo mi ti koji treba da se izvinjavaju, a nisu smeli da pomenu nijednu jedinu srpsku žrtvu. Niste mogli da čujete nigde o bilo čemu što je srpski nacionalni interes, na nacionalnim televizija, u medijima od strane predstavnika vlasti.

I danas kada o ovome govorimo, može da spočitava šta ko hoće i predsedniku Vučiću i da nam govore oni koji su prodali Kosovo, oni koji su stavili pečat na kosovsku nezavisnost kao Jeremić sa onim idiotskim pitanjem pred Međunarodnim sudom pravde, oni da nam govore da smo mi izdajnici, a da su oni patriote koji su napunili džepove.

U njihovo vreme nije smelo da se pomene ništa što je danas na dnevnom redu. Gledali smo svi „Daru iz Jasenovca“ pre nekoliko dana, u subotu. Plakala je cela Srbija, cela Republika Srpska, Crna Gora, srpski narod u Crnoj Gori. Svi su u osam sati bili ispred televizora. Videli smo stradanje našeg naroda o kome se ćutalo 76 godina. Nismo smeli da pomenemo naše žrtve, 76 godina su zatirali svaki pomen svega onoga što smo imali priliku da vidimo. Plakala je Srbija, milioni suza su to veče otišle za milionima poklanih Srba. O tome nismo smeli da govorimo.

Hoću da kažem zato što iako ne želim da politizujem ovu priču, da unosim bilo kakvo strančarenje u celu tragediju koja se desila našem narodu, ali moram da kažem, Gaga Antonijević reditelj je rekao – neki nisu smeli, neki nisu mogli, Aleksandar Vučić je smeo i mogao. Nisu smeli da pomenu Jasenovac. Moglo se snimiti i ranije, nije niko smeo da krene o tome, dok danas imamo priliku da govorimo i o Jasenovcu i o Jadovnu i o Jasterbarskom i o svim našim stratištima i da govorimo o tome koliko je danas naš narod u regionu ugrožen, da neki ne bi pomislili da je to nešto što je prošlost. Nije prošlost.

(Predsedavajuća: Kolega Dabiću, privodite kraju. Isteklo je vreme.)

Prethodne godine imali ste 331 napad na Srbe.

Samo da pomenem još jednu stvar. Bitno je reći, iako bi neki da kažu da je to iza nas, da treba da se okrenemo suživotu, pa ljudi, prethodne godine 331 napad na Srbe ste imali u Hrvatskoj, jel Jasenovac nešto što je prošlost ili što je sadašnjost? I dan danas imate ljude koji bi isto to da rade. I dan danas imate ljude koji bi da ratuju protiv srpskog naroda, imate najave da bi da ratuju protiv srpskog naroda, najave da ukinu Republiku Srpsku da završe ono što su započeli Olujom i Jasenovcem.

Zaista do dolaska na vlast SNS o ovim stvarima se nije smelo pričati. Danas imamo priliku da pričamo o tome i želimo da kažemo da jaka Srbija, snažna Srbija je jedini garant da se takve stvari nikada više neće ponoviti našem narodu ni u Hrvatskoj, ni u BiH, na Kosovu, Crnoj Gori, ni bilo gde drugo. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, danas imamo dva sporazuma na dnevnom redu koji su veoma važni sa aspekta sveobuhvatne bezbednosti naše države i svih građana Republike Srbije.

Posebno bih izdvojio sporazum koji danas ovde parafiramo sa Severnom Makedonijom, a koji se tiče zajedničke borbe protiv krijumčarenja migranata, zašto je nama Severna Makedonija u tom procesu možda i najvažnija država u okruženju.

Upravo zato što čak 95% migranata dolazi u Srbiju iz te države, iz Severne Makedonije i mi na ovaj način ovde sada podižemo sveukupnu bezbednost sarađujući i podižući saradnju na jedan viši nivo između naše dve države i na taj način siguran sam da će se sprečiti ilegalni ulasci migranata u našu državu.

Takođe, jako je važno reći da se Srbija do sada zaista ponašala na jedan odgovoran način, na jedan, rekao bih možda i najodgovorniji način u celoj Evropi kada je reč o toj migrantskoj ruti. Mi ovde imamo 19 prihvatnih centara koji su sve ovo vreme funkcionisali kao jedna celina. Milion migranata je do sada prošlo kroz našu državu bez većih incidenata. Kažem bez većih incidenata, naravno da je bilo sporadičnih problema i tu je naš MUP reagovao pravovremeno. Imamo takođe situaciju da je negde i vojska bila uključena u te sve aktivnosti naše države i na taj način smo podigli bezbednost pre svega naših građana.

Ovde kada govorimo o tome da eventualno imamo nekih i problema, kažemo još jednom, da, dešavali su se razni problemi gde je naša država uspevala da izađe na kraj.

Vi ste ministre prethodne nedelje obelodanili da je država uspela da 97 regularnih migranata iz Beograda vrati u Preševo. To je stvarno nešto što je za svaku pohvalu. Na taj način se pokazalo da država ozbiljno radi i da postoji sistem koji ne možete prosto prevariti kao što neki misle da će eventualno trgovinom ljudima danas da zarade neki novac. Dakle, država je tu da spreči sve te probleme koji se javljaju.

Opet kažem, samo oni migranti koji se prijave i koji legalno uđu u našu zemlju imaju status koji im omogućuju sve te konvencije. Dakle, to su oni koji mogu da nose status migranata, svi ostali su i regularni migranti koji će biti vraćeni odande odakle su došli i 90% tih migranata koje danas imamo u Srbiju jesu legalni migranti. Cilj je da oni što pre kada uđu u našu državu i napuste istu, da se apsolutno složim sa većinskim stavom naših građana je neupitno, dakle, da ti ljudi ovde treba da budu maksimalno ispoštovani. Dakle, da ne bude nikakvih problema na celoj trasi.

To je nešto što je nama interes, ali da oni ovde ostaju i da oni ovde imaju bilo kakve privilegije, to su samo još jedni spinovi upravo onih medija koji pokušavaju da kroz tu temu napadnu našu državu, napadnu naše rukovodstvo, da govore o tome kako eventualno ovde neko planira da ostane da doseli milion ili dva miliona migranata je apsolutna neistina, laž i protiv toga se svakodnevno treba boriti.

Pravo da vam kažem, non-stop imate takve medije koji se trude da kroz celu tu krizu izvuku eventualno neku korist koja bi bila. Oni danas plasirajući lažne vesti pokušavaju da podignu tiraž u svojim medijima. Evo, pre neki dan se pojavila slika sa Hrama Sv. Save gde su dva radnika izašla na terasu, a određeni mediji su to preneli da se radi o migrantima i onda znate, određeni broj građana Srbije poveruje. Verujte mi i ja sam u početku poverovao da je to istina. Kada vidite onu sliku, zaista ti ljudi deluju kao da su zaista migranti koji su se popeli na Hram Sv. Save i onda automatski budite određene emocije u ljudima. Nije dobro na taj način raspirivati mržnju gde je i nema.

Još jednom kažem, imate u bezbroj situacija kada se dešavaju određeni incidenti među samim migrantima da naši mediji prenose tendenciozno kako su migranti napali nekog mladića, ne navodeći da je upravo bila tuča među samim migrantima i da oni nisu napali građane Srbije, nego su imali određene razmirice među sobom.

Opet kažem, to su mediji koji danas šire mržnju prema tim ljudima. To ne treba da rade i zasta to nije na čast bilo kome ko to danas radi. Mi smo u Srbiji pokazali da smo humana država, da smo odgovorna država, nismo kao određene druge države u okruženju podizali ograde, nismo imali nikakve masovne deportacije, prebijanja migranata, kao što je recimo slučaj u Hrvatskoj, pa je čak i Evropski parlament morao da reaguje zbog njihovog divljanja tamo nad migrantima, ali opet, kada govorimo o svemu tome, treba reći da onde gde postoje problemi, a svakako ih ima, država reaguje na pravi način.

Imali smo situaciju da su migranti napravili određene probleme skoro u centru Beograda, imali ste onaj snimak kada se videlo da grupa migranata pljačka prodavnicu u centru Beograda i to je zaista uznemirilo javnost. Treba o tim stvarima pričati.

Apelujem ministre na vas da, gde znamo da se pojavljuju određeni incidenti, a oni se pojavljuju tamo gde se nalaze prihvatni centri. Imate incidente tamo gde oni borave. Ovde u Beogradu kada govorimo o Karađorđevoj ulici, o Savskoj, tamo gde oni tradicionalno borave, tu treba pojačati prisustvo policije. Kao što ste nedavno u Šidu poslali žandarmeriju koja je smirila situaciju, koja je uspela da zavede red, tako treba na svim onim tačkama gde smatramo da je problematično gde može da dođe do incidenata da sprečimo da se takvi incidenti dešavaju. Najbolje ćemo sprečiti ako našu Vojsku i našu policiju, odnosno žandarmeriju, snage bezbednosti pošaljemo na te tačke koje su kritične gde može da dođe do određenih incidenata.

Još jednom kažem, najmanje smo imali incidenata u celoj Evropi kada je reč o nasilju nad migrantima i obrnuto od migranata ka građanima zemlje domaćina. To je za svaku pohvalu. Mi smo uspeli da pokažemo kako se tretiraju ti ljudi, da pokažemo da nismo kao svi ostali i da pokažemo da možemo da se borimo sa celom tom krizom.

Što se tiče ministre, borbe protiv kriminala i korupcije želim da pohvalim vaš rad. U prethodnom periodu ste pokazali da država ima snage, da može da se izbori sa svim nedaćama koje zadese našu državu, da ne postoji niko u našoj državi ko može da kaže da je jači od zakona, da je jači od države, da postoji bilo kakva druga struktura u okviru naše zemlje koja može da parira službama naše države, dakle službama bezbednosti, snagama bezbednosti. Na taj način smo pokazali još jednom da smo respektabilno društvo, što je svakako zasluga pre svega predsednika Aleksandra Vučića koji ima rekordnu podršku građana Srbije, zahvaljujući tome što se beskompromisno bori protiv kriminala i korupcije, što beskompromisno istrajava na tome da se standard građana Srbije sve više podiže i da mi dođemo do jednog evropskog kvaliteta života, što je svima nama cilj.

Još jednom želim vam puno sreće u narednom periodu u borbi protiv kriminala i korupcije. Srbija treba da bude bezbedna država. Upravo zato su nam građani dali ovako veliku podršku. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, danas govorimo o Izveštaju Evropske komisije o napretku naše države na putu ka EU i smatram da je svakako važno danas da o ovom pitanju razgovaramo o tome šta je sve Srbija u prethodnoj godini uspela da poboljša i na čemu smo sve radili.

Takođe, mislim da je potrebno da racionalno sagledamo šta je nama danas Evropska unija. Evropska unija je danas Srbiji glavni spoljno-trgovinski partner. Mi danas dve trećine imamo trgovinski bilans sa zemljama EU, više od 60% stranih investicija dolazi nam upravo iz EU, 63% ukupne trgovinske razmene mi imamo sa zemljama EU. Poređenja radi, sledeća na redu je Rusija sa svega 7%, zatim ide Kina sa 6%, Bosna i Hercegovina sa 5%.

Kada ovo govorim, kažem da je jako važno da budemo svesni toga da iako naš narod ovde ima i te kako simpatije prema državama koje brane pravo Srbije i suverenitet u Savetu bezbednosti UN, opet moramo biti realni i reći da EU danas svakako jeste i biće glavni cilj ove Vlade. Dakle, pridruživanje EU svakako ostaje glavni cilj i to je bez ikakve dileme nešto što je u našem interesu.

Kada pogledamo brojke, egzaktne su. One govore o tome da je to jako važno, pre svega sa našeg ekonomskog aspekta. I pre svega, Srbija jeste država koja baštini staru parlamentarnu evropsku demokratiju, mi jesmo država, i to s ponosom kažemo, koja je imala prvi Ustav, liberalni, slobodni, gde smo iskoračili, još pre više od 200 godina u tom smislu dakle da mi zaista imamo svako pravo danas da budemo deo evropske porodice naroda kao, kažem još jednom, jedan od najstarijih evropskih naroda na ovim prostorima, kao neko ko ima najstariju kulturu parlamentarne demokratije danas u Evropi.

Zaista, kada govorim o ovom izveštaju, smatram da je on napisan u skladu sa novom metodologijom, ali da i te kako uvažava činjenicu da je Srbija napravila velike pomake i u odnosu na prethodnu godinu. Ako pogledamo Izveštaj koji je usvojen prethodne godine Evropske komisije, možemo da kažemo da smo uspeli da i te kako dosta rešenja uskladimo i da kažemo danas da više od 60% postoji ta usklađenost sa evropskom bezbednosnom i ekonomskom politikom.

S druge strane, ono što su nam zamerali prethodne godine, mi smo na jedan dobar način realizovali ove godine. Govorim o tome da smo uspeli da usvojimo zakonska rešenja koja daju veliku autonomiju, širu autonomiju Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, sve ono što su oni kritikovali prethodne godine, mi smo danas uspeli da stavimo u agendu onoga što smo rešavali prethodne godine. Tu pre svega mislim na međupartijski dijalog koji smo vodili u Srbiji pod patronatom Evropskog parlamenta, usvojili smo mnogo onih pozitivnih zakonskih rešenja koji su uticali na to da danas možemo da govorimo o boljim izbornim uslovima u našoj državi.

Podsetiću sve da smo uspeli da obezbedimo i sređivanje biračkih spiskova, sve one kritike koje su se ticale toga da smo imali funkcionersku kampanju, sve smo to uspeli da u zakonskim okvirima uskladimo sa evropskom politikom.

Zato danas govorimo da smo i te kako uspeli da sve to što su oni naveli prethodne godine kao nešto što bi trebalo da se popravi, mi smo u prethodnoj godini radili na tome i to se u ovom izveštaju i vidi.

Takođe, govorimo o tome da je ovde gospođa Čomić imala inicijativu u prethodnom sazivu da se podigne prag učešća žena ovde u parlamentu. Danas imamo 40% žena ovde u parlamentu u odnosu na neki prethodni period kada je bilo 30%.

U evropskom Izveštaju ovde se hvali naša posvećenost regionalnoj saradnji, odnosno povezivanju balkanskih naroda u rušenju tih barijera koje postoje među našim narodima. Srbija je zaista napravila ozbiljan iskorak u tom smeru i zaista mislim da je to nešto što svakako moramo da pohvalimo i što ćemo ovim zaključkom ovde izglasati.

Kada govorimo o tim nekim stvarima koje EU u ovom izveštaju apostrofira kao jako važne jeste činjenica da se ovim izveštajem hvale pomaci u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Evropska komisija jasno navodi da mi imamo dobar zakonodavni okvir, ali da negde imamo problem sa samim sprovođenjem tih zakona. Opet kažem, to je upravo ono što smo prethodne nedelje ovde govorili. Dakle, sudstvo jeste nezavisno, mi ćemo se ustavnim reformama naredne godine baviti i dalje time, kako bismo uspeli da obezbedimo da se Poglavlja 23 i 24 uspešno realizuju.

Ali, opet kažem – sudstvo ne može da bude nezavisno od naroda. Evropska komisija sa te strane izražava određenu bojazan da ovde postoje pritisci na pravosuđe. Mi kažemo – naravno da pravosuđe treba da bude nezavisno, naravno da sudstvo treba da bude nezavisna grana vlasti, ali, znate, naravno da parlament kao ključni organ zakonodavne vlasti mora da kontroliše kako to rade sudije. To je taj kontrolni mehanizam koji parlament mora imati i u narednom periodu siguran sam da ćemo ustavnim reformama obezbediti još veću ulogu sudstva, odnosno nezavisnosti sudstva u našoj državi, ali da moramo sačuvati taj deo koji se tiče kontrole samog sudstva. Ne mogu oni da budu neki potpuno nezavistan organ od čitavog naroda i da na taj način on govori kako je to uspeh i kako je to demokratija, kad u njihovim državama takođe parlament ima tu ulogu koja se tiče kontrolne funkcije nad sudskom vlašću.

Što se tiče onoga što nas najviše u ovom izveštaju raduje jeste to što Evropska unija priznaje i te kako uspešne rezultate koje je Srbija imala na nivou ekonomske politike. Kada govorimo o tome, u ovom izveštaju se kaže da je Srbija imala jako bitnu ulogu kada smo bili ugroženi pandemijom korona virusa, šest milijardi evra mi smo dali za našu privredu i obezbedili da naša privreda funkcioniše.

Takođe se navodi u ovom izveštaju i rekordno niska stopa nezaposlenosti, kao nešto što je pozitivan primer danas u Evropi. Dakle, ispod 10% imamo nezaposlenost u našoj državi.

Sve su to stvari koje Evropska komisija u ovom izveštaju posebno apostrofira kao nešto što je pozitivno u Srbiji i što je svakako doprinelo tome da Srbija danas bude, i oni priznaju, država sa najmanjim padom privrede u celoj Evropi.

Evropska komisija, takođe, govori da ćemo naredne godine imati rast BDP od 5%, naša Vlada je na stanovištu da će taj rast biti 6%. Mi se nadamo zaista da ćemo uspeti da i naredne godine se na pravi način nosimo sa izazovima koje nosi ova kriza i naravno da smo posvećeni svi tome, da je nama ekonomija svakako na prvom mestu.

Što se tiče same metodologije kojom se ova Evropska komisija vodila kada je usvajala ovaj izveštaj, on je nov. Dakle, to je metodologija koja je usvojena odnedavno i mi ovde imamo činjenicu da više ne otvaramo poglavlje po poglavlje, kolege su o tome govorile, usvajamo tzv. klastere, odnosno setove poglavlja koje otvaramo u narednom periodu.

Ja ću podsetiti da smo mi predali pregovaračke pozicije za otvaranje čak sedam novih poglavlja – Poglavlja 2, 3, 10, 14, 21, 27, 28. Dakle, ne možemo govoriti kao što danas neki ispred parlamenta obmanjuju javnost kako ovde Srbija nije napravila nikakve pomake. Činjenica je da mi čekamo da se ova poglavlja otvore, upravo zato što smo i predali pregovaračke pozicije i to će svakako biti usvojeno u narednom periodu.

Prema tome, Srbija je ostvarila veliki napredak u protekloj godini. Svakako da ostaju Poglavlja 23, 24 kao krucijalna na kojima oni insistiraju. Mi ćemo ustavnim reformama našeg sudstva, pravosuđa u narednoj godini uspeti da obezbedimo da se ta poglavlja konačno realizuju. Naravno da Poglavlje 35 koje se tiče KiM takođe stoji na dnevnom redu.

Opet kažemo i našim gostima, da li su ovde na Galeriji ili nisu, da li nas prate, to ne znam, ali siguran sam da mere svaku reč koja se izgovori ovde u parlamentu, a to je da Poglavlje 35…

(Predsednik: Otišli su odavno.)

Dobro, ali svakako slušaju i verujem da itekako prate šta sve govorimo ovde u parlamentu danas.

Jako je važno da ih podsetimo da Srbija jeste posvećena dijalogu. Mi želimo da napravimo dijalog sa Prištinom. Ne želimo sukobe, ne želimo probleme, ali moraju da utiču na svoje, kako bih rekao ljude koji sede dole u toj privremenoj Vladi, da oni naprave iskorak, odnosno da konačno počnu da realizuju ono što smo mi pre sedam godina potpisali Briselskim sporazumom. Sve što je bila obaveza Republike Srbije ispoštovali smo, sve što je bila obaveza druge strane, a pre svega tiče se ZSO, sedam godina već čekamo. Evo osma godina da čekamo i nikako da se to realizuje. Dakle, to jeste problem.

Ne može danas Srbija da bude kriva za ne otvaranje Poglavlja 35, odnosno za taj dijalog sa Prištinom kada je itekako problem na drugoj strani. Dakle, na prištinskoj vladi, toj privremenoj moraju itekako da utiču na njih da se taj problem reši, da konačno Srbija može da kaže da taj dijalog ima smisla.

Ako smo mi potpisali i obavezali se na određene ustupke, uradili sve što se ticalo Briselskog sporazuma, naravno da očekujemo da druga strana posle sedam godina konačno realizuje ono što su njihove obaveze.

Da zaključim, mi svakako ostajemo posvećeni dijalogu. Ostajemo posvećeni svemu onome što je obaveza Republike Srbije u ovom pregovaračkom procesu. Nadam se da ćemo uskoro imati još veći napredak i želim sreću svima i članovima Vlade u narednom periodu da konačnu tu evropsku agendu koja je važna za našu državu, realizujemo i da postanemo punopravan član EU. Hvala.