ĐORĐE DABIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1991. godine. Živi u Čajetini.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Poverenik je Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Čajetina.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 08.10.2020, 14:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicom, danas je posebno važna sednica Narodne skupštine Republike Srbije, pred nama je Zakon o zaštiti ćiriličnog pisma.

Ćirilica je jedan od osnovnih temeljnih stubova našeg nacionalnog identiteta i da je to tako svedoči i činjenica da je svaki okupator, kada bi dolazio na ove prostore, prvo što bi radio bila zabrana ćirilice. Matija Bećković je rekao da je to samo razlog, to je dovoljan razlog da mi ćirilicu smatramo za našu svetinju i zato ovaj zakon na pravi način tretira ovo pitanje, jer će danas i te kako javne ustanove morati da prilagode svoje poslovanje sa ovim zakonom i da u svojim prepiskama koriste ćirilično pismo, a dajemo takođe i olakšice za privatni sektor obzirom da je će svi oni koji se odluče da ističu ćirilicu na svojim firmama biti stimulisane, i to je svakako jedan dobar put da i dalje unapređujemo ćirilicu u javnom životu. Svedoci smo da se sve više i medija i udžbenika štampa na latinici koja je prvi put među Srbe došla 1915. godine sa austrougarskom okupacijom.

Prema tome, treba navesti i pozitivne primere. Grad Beograd, recimo, već nekoliko godina, u proteklom periodu, ima tu praksu negovanje ćirilice i svi oni zakupci koji se nalaze u lokalima, koji se nalaze u samom vlasništvu grada Beograda, su stimulisani, ukoliko istaknu ćirilicu na svojim lokalima, imaju te olakšice i to je pokazatelj kako će dalje da se odvija. Dakle, grad Beograd jeste dao jedan pozitivan primer za celu Srbiju i to će u narednom periodu svakako na teritoriji cele Srbije moći da bude vidljivo i siguran sam da će to doprineti da se ćirilica još više promoviše kao naš nacionalni simbol.

Ono što takođe veoma raduje jeste da ćemo mi ovaj zakon usvojiti 15. septembra na Dan srpskog jedinstva, slobode i zastave, i to zajedno parlamenti Republike Srpske i Srbije i na taj način pokazujemo da Drina nas nikako ne može podeliti, da narod srpski na ovim prostorima diše kao jedan i svakako je simbolično jako bitan taj trenutak da u jednom danu oba parlamenta usvoje ovakav jedan zakon.

Ono što treba pomenuti je da ćemo svi 15. septembra na Dan srpskog jedinstva istaći ponosno naše trobojke, negujemo naš nacionalni identitet, i to se dešava, činjenica je, od 2012. godine kada je na vlast došla SNS i kada je konačno počela da se promoviše ta ideja o potrebi da se neguje srpski nacionalni identitet, da se on ne gazi i da se ne radi kako se radilo pre 2012. godine.

Da podsetimo sve naše komšije, tog 15. septembra 1918. godine probijen je Solunski front. Naši hrabri preci oslobodili su ne samo Srbiju, već i naše komšije ovde koji su bili na poraženoj strani. Dali smo im ruku i oni su preko noći sa poražene strane prešli na stranu pobednika, i to je zahvaljujući našoj dobroti učinjeno, a oni su nam, kao što znate, vratili Jasenovcem, vratili su logorima za decu svega 20-ak godina nakon toga što smo ih preveli na stranu istorije koja je pobednička, kako ne bi nestali sa praktično lica zemlje. Oni su prvi put dobili nešto što se zove država, upravo te 1918. godine, kada smo im svima dali slobodu i kada su oni u Jugoslaviji apsolutno mogli da dobiju sve ono što nisu dobili godinama, odnosno vekovima pre toga. Dakle, nije bilo pomisli da postoji ni jedna druga nacija u Austrougarskoj monarhiji. Oni su bili apsolutno robovi, 800 godina su služili verno njihovim interesima, a tek od dolaska na njihove prostore srpske vojske oni su dobili mogućnost da afirmišu svoju nacionalnu posebnost i identitet.

Kažem, još jednom, mi imamo zaista razloga da budemo ponosni zato što su naši preci u tih šest godina oborili tada dva najjača carstva na svetu. Dakle, 1912. godine srpski vojnik slomio je kičmu turskom carstvu, isterali smo Turke sa Balkana. Zatim, svega šest godina nakon toga, 1918. godine, uspeli smo da oborimo još jednu monarhiju, Austrougarsku monarhiju. Na taj način, zaista, i danas kada govorimo o tome imamo priliku da budemo ponosi na naše pretke, imamo priliku da govorimo o tome i da ne zaboravljamo koliko su bili zaista dostojni istorijskog trenutka u kojem se nalaze i da zaista se zapitamo da li imamo i te kako veliku odgovornost da negujemo to sećanje na njih.

Kažem, još jednom, pominjem malopre naše komšije i vidimo veliku halabuku u zadnje vreme na srpski narod, vidimo jednu antisrpsku histeriju na celom Balkanskom poluostrvu, što je zaista neverovatno da nas uporno sa svih strana optužuju ovde kako mi stvaramo neke srpske svetove i velike Srbije, kažu – vi hoćete da nam rušite teritorijalni integritet na Balkanu, a zapravo vam govore to ljudi koji su narušili naš nacionalni i teritorijalni integritet samim tim što su priznali lažnu državu Kosovo. To je ta auto-projekcija. Dakle, govore vam kako mi hoćemo da rušimo njihov teritorijalni integritet, a oni ruše nas.

Međutim, zaista je neshvatljivo, ali treba ih razumeti zaista. Kada pomislite – naši preci, možemo da govorimo o njima u superlativu i o tome da su imali takve vojničke zasluge kakve su dovele do toga, kažem, da se dva carstva u Evropi tada sruše, a isključivo zahvaljujući srpskom vojniku i o tome govori telegram koji je bugarski car Vilhem II poslao Ferdinandu, bugarskom kralju, kaže – 62.000 srpskih vojnika odlučilo je rat, sramota.

Činjenica je da je srpski vojnik odlučio ishod Prvog svetskog rata i nas to danas treba da motiviše, kažem još jednom, da negujemo sećanje na njih, a da ne zaboravimo da su sve te naše komšije, koji se uporno busaju i idu sa tim antisrpskim izjavama, zapravo potomci onih koji su bili verni služioci austrougarske monarhije, istakli se posebno u držanju higijene austrougarskih štala.

Prema tome, mi danas govorimo o ovom važnom zakonu i dalje ćemo nastaviti da negujemo naše pismo, naš nacionalni identitet i trudićemo se da očuvamo mir na Balkanu, mada teško je. Zaista je teško očuvati mir, s obzirom da ovde imamo svakodnevno napade na srpski narod. Mi ćemo se i dalje truditi. Vidite i sami, uporno pozivaju na rat. Imate konstantno izjave od Bakira Izetbegovića koji iz Konjica poziva na napade na Republiku Srpsku. Juče imate manitog Đukanovića koji najavljuje da će, takođe, da se dešavaju neki sukobi. Imate neke njihove analitičare, čujem, koji već najavljuju da će, ako se desi građanski rat u Crnoj Gori, biti problem za Hrvatsku zato što će more izbeglica da krene ka Hrvatskoj. Zaista se neki nenormalni tonovi čuju u regionu i to je posledica, kao što je predsednik Aleksandar Vučić juče rekao, činjenice da Srbija napreduje, razvija se, da danas Srbija nije vreća za udaranje kakva je bila do 2012. godine, danas Srbija može da pomaže svoj narod u regionu i to njima smeta.

Kažu – vi ste faktor nestabilnosti zato što pomažete Srbima u okruženju. Kaže – Srbi u okruženju su njihova briga, oni treba da se bave njima, a uporno im ugrožavaju prava i onda je problem kada Srbija ukaže na to kršenje prava naših sunarodnika, ali nije problem to što im ugrožavaju njihova prava.

Mi pitamo – da li je moguće da 80 fizičkih napada ste imali na prostoru Kosova i Metohije na srpski narod u toku zadnjih osam meseci? Da li je normalno da u Evropi imate toliko etnički motivisanih napada? Mi kada upozoravamo na to onda smo mi faktor nestabilnosti, a ne oni koji ta zverstva čine. Zadnji napad se desio pre 20 dana, kada su onom dečaku Mihajlu iz Kamenice, grupa Albanaca razbili glavu, dečak od 11 godina. Mi kada kažemo i upozoravamo Evropu na sve to što se dešava, oni kažu – pa vi ste faktor nestabilnosti. Kaže Đukanović – vi ste faktor nestabilnosti zato što smo hteli da ustoličimo svog mitropolita u vekovnom sedištu Mitropolije Crnogorsko-primorske, a koju je osnovao Sveti Sava.

Zamislite dokle ide to ludilo, ali dobro, videla se, kao što su ovde neki poslanici primetili, ta snaga Crne Gore u Podgorici gde je bilo 50.000 ljudi na dočeku našeg patrijarha i mitropolita Joanikija, a videlo se zapravo ono zastiđe na Cetinju od 1.500 ljudi, mahom ateista i pripadnika muslimanske veroispovesti.

Nemamo ništa ni protiv muslimana i Albanaca, ali neverovatno je da zaista imate jedno potpuno ludilo tih komita i raznih, ne znam ni ja kako se sve nazivaju, a uzgred budi rečeno taj komitski pokret je bio najveći srpski pokret. Pogledajte zastavu komitskog pokreta, to je najsrpskija zastava u srpskom narodu, čak devet srpskih trobojki ima na komitskoj zastavi.

Dakle, zaista govorimo o nekim ovde poremećenim vrednostima. Kažem još jednom, videla se snaga srpskog naroda u Crnoj Gori na dočeku patrijarha Porfirija, videće se i u Beranama 25. septembra, tako da zaista mislim da Srbija igra jednu konstruktivnu ulogu.

Trudimo se da ne remetimo mir na ovim prostorima, ali imate zaista posla sa nestabilnim regionom i političarima koji konstantno za izborne aktivnosti, koje predviđaju u narednom periodu, koriste Srbiju kao vreću za udaranje, trudeći se da na toj antisrpskoj retorici dobijaju glasove.

Zašto je to tako? Činjenica da zaista u regionu postoje ljudi koji podržavaju takve politike, to ovde nije slučaj. Mi se zaista zalažemo za mir, zalažemo se da Srbija nastavi da se razvija kao što se razvija, koliko već, proteklih devet godina imamo zaista dobre rezultate, najveći broj stranih investicija.

Nama ne treba rat, nema ne treba nestabilnost, nama treba ovde mir na ovim prostorima kako bi mogli da i dalje našu ekonomiju jačamo, jer ćemo na taj način uspeti da zaista ostvarimo sve naše interese.

Kada imate jaku Srbiju, kada imate jaku ekonomiju, onda vam je i vojska jaka, onda vam je i zdravstvo jako, država se gradi, država ulaže u autoputeve. Gradimo ove godine hiljadu kilometara autoputeva. Nama ne trebaju nikakve nestabilnosti, mi želimo da nastavimo ubrzan rast naše privrede.

Imali smo, kažem, pazite, ove godine 90.000 gradilišta imate po Srbiji, to je apsolutno činjenica i dokaz da prosto se kapital sliva u državu da ima novca i da naš narod zaista može da se ponosi sa danas ovim rezultatima i sa politikom koju personifikuje Aleksandar Vučić i SNS.

Još jednom, da ne dužim, mislim da je današnji zakon veoma bitan. Raduje me što ćemo 15. septembra, zajedno sa kolegama iz Banjaluke izglasati Zakon o zaštiti ćiriličnog pisma. To je zaista važno da nastavimo da negujemo naš identitet i da, kažem još jednom, svi Srbi na Balkanu osećaju se da dišu kao jedan narod, da imamo političku viziju da mi moramo biti jedinstveni u svakom smislu i da negujemo to što je naša osobenost i za šta imamo zaista priliku da budemo ponosni.

Još jednom, sa zadovoljstvom ću podržati 15. septembra ovaj zakon. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka pravde, sa saradnikom, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao je na današnjoj sednici sve tačke koje su na dnevnom redu, iz prostog razloga što želimo da utičemo na sve one pozitivne stvari kada je reč o pristupu naše zemlje Evropskoj uniji.

U prvom redu, preporuke Grupe država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije jesu jasne i tiču se upravo ovih izmena i dopuna koje mi danas donosimo, a tu je i obaveza naše države propisana Poglavljem 23, kada je reč o pregovaračkom procesu Evropske unije. Prema tome, zakonski okvir koji ćemo danas, siguran sam, velikom većinom narodnih poslanika, izmeniti upravo jeste u smislu našeg daljeg unapređenja tog pristupnog procesa Evropskoj uniji. Glavna novina koju ćemo mi danas ovde usvojiti jeste osnivanje tog etičkog odbora, kao jednog stalnog tela Visokog saveta sudstva, što će imati za cilj da unapredi korišćenje samog etičkog kodeksa među sudijama i jednom godišnje će etički odbor upućivati Visokom savetu sudstva izveštaj kojim će se definisati koliko se i u kojoj meri taj kodeks poštuje.

Ono što jeste svakako novina, jeste da će sada svakako biti još više data ta nezavisnost stranim sudijama. Oni će imati to telo koje će svakako odlučivati o njima samima. Niko iz izvršne vlasti neće se mešati, niti je do sada bio takav slučaj, u same njihove odluke. Biće još teže smeniti sudiju, to treba da jasno kažemo, iako je i do sada bilo jako teško. Sada će biti još teže, s obzirom na to da se usvaja jedan okvir gde se više neće toliko gledati, odnosno po preporukama, kako smo i čuli, Konsultativnog veća evropskih sudija, broj 17, gde kažu – sudija ne bi smeo biti smenjen samo iz razloga što je dobio negativnu ocenu, koja se ogleda prema tim objektivnim kriterijumima, kada je reč o samom kvalitetu presuda, već će moći biti smenjen samo u situacijama kada postoji određena teža povreda disciplinske odgovornosti koja vodi ka nedostojnosti ili, kako ovde stoji, da je sudija nevoljan ili nesposoban da obavlja svoje dužnosti.

Prema tome, biće još teže smeniti sudiju i to je, svakako još jedan veći korak ka samom tom procesu kojim mi unapređujemo samo sudstvo, dakle, oni će apsolutno imati tu jednu nezavisnost. Etički odbor koji same sudije biraju će rešavati o njihovom radu.

Mi iz izvršne vlasti, poštujemo sve naše obaveze kada je reč o EU, ka procesu priključivanja, ali samo, ovo je bitno istaći, zato što stalno nam se spočitava kako mi ovde ne poštujemo nezavisnost sudstva, razne druge nebuloze, da tako kažem, čujemo često u javnosti.

Ova Vlada, Ministarstvo na čijem ste čelu, nikada više nije dala samom sudstvu, odnosno, mi smo toliko ingerencija preneli na Visoki savet sudstva, da danas ne može niko da nam spočitava da mi ovde ne poštujemo nezavisnost sudstva.

Proces promene Ustava upravo ide ka tom smeru. Ono što je svakako važno da to istaknemo ovde na ovom mestu, jer često čujemo kažem, i to od strane istih onih koji su da podsetimo građane, 2009. godine preko noći smenili 1000 sudija i 1000 tužilaca, koji su ljude ostavljali bez posla, samo na osnovu nepodobnosti, odnosno, nepodobne partijske knjižice.

Mi unapređujemo rad sudstva, unapređujemo nezavisnost i ispunjavamo sve naše obaveze ka EU.

Ne žalimo se ni kada predsednik države izgubi parnicu na sudu, ne žalimo se ni kada sudija ne posluša predlog tužioca i kada zabrane da se brane sa slobode i to samo zato što je to član SNS, bivši predsednik jedne opštine.

Nemamo ništa protiv da oni imaju svoje mišljenje i stavove, i nikada nismo komentarisali u javnosti te stvari, a sve vreme imamo situaciju da nam sa raznih tajkunskih televizija, razni Stepanovići i Majići, sole pamet kako mi ovde ne poštujemo dovoljno sudsku granu vlasti.

To govore ljudi koji pre podne idu u stranu ambasadu po mišljenje, popodne malo na posao, a uveče su obavezno na tajkunskim televizijama gde pljuju svoju državu, i gde direktno krše član 152. Ustava Republike Srbije, koji jasno kaže da sudija nema pravo da se politički oglašava i da daje nikakve političke ocene.

Znamo kako iz višeg suda završavaju optužni akti, prvo u medijima, tim tajkunskim, pa, onda tek kod stranaka u sporovima, znamo mi i te kako ko sve ide i posećuje strane ambasade.

Na kraju krajeva, to je i dužnost naših službi da prati i da znamo apsolutno kakvi su pritisci upereni ka našem sudstvu, ne od strane izvršne vlasti, nego od stranih centara koji žele da i te kako ovde imaju upliv u visoke sudske instance.

Na dnevnom redu je danas i izbor Zagorke Dolovac. Naravno da se u javnosti mnogo čulo raznoraznih kvalifikacija od strane raznih kombi partija koje su davale sebi za pravo da tu ženu diskredituju i da govore sve najgore o njoj, da najavljuju nekakve proteste i razne druge, kako oni već to rade. Sve znamo, na ulicama kako pokušavaju da izazovu određene nemire.

Mi samo kažemo, gospođa Dolovac je bila jedini kandidat, prosto zato što se niko drugi od tužilaca nije prijavio da bude na njenom mestu.

Niko nije imao petlje da preuzme borbu protiv kriminala u Srbiji i to treba jasno reći. Što kaže naš narod – svi junaci, nikom ponikoše.

U medijima najavljuju da će oni da preuzmu tu poziciju koja je i te kako teška, a onda kada dođe izbor znamo sami da niko od njih ne želi da preuzme palicu borbe protiv korupcije i kriminala.

Gospođa Dolovac do sada ima i te kako uspešne rezultate iza sebe, s obzirom da znamo i sami koliko je poslednjih godina i meseci, vidljiv udarac na kriminal od strane naše države i, činjenica da su danas iza brave oni najgori zločinci koji su činili, videli smo, najmonstruoznije zločine, pravili po Beogradu.

Svi su spakovani iza brave, to je dovoljan dokaz da se Srbija i te kako obračunava sa kriminalom, i te kako se obračunava sa korupcijom. Ne štedimo ni naše članove, svako ko je se ogrešio o zakon, biće sankcionisan i to je dakle, ono što je danas nama važno.

Mi naravno, da imamo i te kako, ovim završavam, izvinjavam se što sam malo prekoračio vreme, mi i te kako imamo šta da pitamo samo tužilaštvo, ali kada to radi neko iz SNS, trudimo se da to bude argumentovano, civilizovano i da na nikakav način ne utičemo na nezavisnost tužilaštva i pravosuđa.

Ne možemo, a da ne pitamo, imali bi da im zamerimo kako to da niko nije odgovoran za praćenje porodice predsednika Vučića, kako to da niko nije odgovoran kada sa naslovnica tabloida najavljuju da jedan metak treba da ovde reši sve, kako to da u Srbiji svako može da najavljuje ovde razne, nasilne načine dolaska na vlast.

Kako to da tajkuni iz bivšeg režima, koji su sa 70 hiljada evra prijavljenog prihoda ušli u politiku, izašli sa 619 miliona, nemaju optužne akte protiv sebe, i prosto, ne znamo kako da opravdamo, kako da nam tužioci saopšte danas, neko ko ima 35 stanova na koji način je sve to stekao. Gde je bila Agencija za borbu protiv korupcije?

Mnoga su pitanja koja imamo mi iz SNS, da postavimo i gospođi Dolovac, i tužilaštvu Srbije, ali mi kada to radimo, radimo argumentovano, civilizovano, ne najavljujemo nikakvu krv na ulicama i trudićemo se i dalje da budemo društveno odgovorni, da budemo partija koja je državotvorna u našoj državi.

Mnogo je pitanja, a malo odgovora, i imaćemo prilike da o svemu tome razgovaramo. Mora se mnogo raditi da se stanje oko našeg pravosuđa unapredi, popravi, jer je ono kičma sistema naše države. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 07.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavjući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Visokog saveta sudstva, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio je Izveštaj i mi ćemo u danu za glasanje podržati obe tačke koje su danas na dnevnom redu.

Uskoro neće više Narodna skupština odlučivati o izboru sudija na prvi mandat.

To smo definisali ustavnim reformama koje su bile pred nama i koje su dobile podršku Narodne skupštine, tako da očekujemo da se uskoro dođe i do te konkretizacije rešenja da vidimo šta tačno podrazumeva i šta će tačno biti ustavni amandmani koji će se svakako naći pred građanima Republike Srbije.

Građani će imati pravo na referendumu da daju svoj stav konačno o tome da li su za ustavne reforme ovakve kakve predlaže Vlada Republike Srbije. Siguran sam da ćemo dobiti veliku podršku građana Srbije, zato što smo se rukovodili njihovim interesima.

Šest javnih slušanja je bilo, kada je reč o ustavnim reformama, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Apsolutno su uvaženi svi sektori koji su ovde u ovom trenutku najvažniji.

Konstatovali smo, dakle, da postoji potreba da se menja Ustav u delu koji se tiče pravosuđa. Do sada je situacija bila da su odredbe o pravosuđu onako, što se kaže, razbacane po celom Ustavu, sada će to biti sistematizovano na jednom mestu.

Svakako ćemo se potruditi da tim reformama damo, odnosno amandmanima damo još veću nezavisnost našim sudijama.

Tako da, što se toga tiče Vlada Republike Srbije je definisala i Strategiju razvoja našeg pravosuđa do 2025. godine, odnosno od 2020. do 2025. godine i tu smo definisali potrebu da menjamo Ustav, a Venecijanska komisija je dala svoj pozitivan stav na sve ovo što smo mi u razgovoru sa njima imali priliku da razgovaramo.

Mislim da moramo da povedemo računa da kada budemo izneli taj pravni okvir pred građane kojim predviđamo promene Ustava da jasno odredimo ulogu parlamenta u načinu izbora članova Visokog saveta sudstva.

Siguran sam da ćemo, iako nećemo više neposredno birati sudiji ovde, morati da nađemo jedan mehanizam da na posredan način ipak parlament ima svoju ulogu koja je Ustavom definisana, prosto, i koja je po svim evropskim standardima.

Dakle, parlament u svakoj evropskoj državi ima jako veliku ulogu pri načinu izbora sudija i sudskih tela.

Opasnost postoji ukoliko u potpunosti prepustimo da sudije biraju sami sebe da napravimo sudokratiju u Srbiji i da napravimo problem koji nikad više nećemo moći da ispravimo.

Naravno da moramo da povedemo računa da prosto, iako parlament jeste izraz političke volje građana Srbije, dakle moramo da napravimo okvir koji će dovesti do toga da sudije moraju ipak polagati pravo narodu koji ih je i birao. Prosto, sude u ime naroda i naravno da narod mora preko svojih izabranih predstavnika imati određene mehanizme da utiče na kontrolu svih tih odluka. Moramo reći da ne možemo da dozvolimo da propustimo nekome sa strane da se ovde pita, a znamo i sami da određene sudije koje sude u Srbiji, pre odlaska na posao, prvo odu do strane ambasade, po mišljenje pa onda idu na radno mesto.

To ne smemo dozvoliti da se dogodi, i siguran sam da ćemo i tim amandmanima, koji će biti pred nama definisati način na koji ćemo kontrolisati takve pojave. Ako u Francuskoj gde predsednik države postavlja sudije, nije poltički pritisak, ako u Nemačkoj gde se sudije biraju iz reda poverništava, u kojima sede predstavnici političkih partija, to nije pritisak na pravosuđe.

U Americi gde senat ima ulogu u načinu izboru sudija ili u Švajcarskoj, gde direktno političke partije predlažu sudije, nemojte ni nas da terate da budemo veći katolici od Pape i da mi ovde radimo neka rešenja koja apsolutno u svetu danas se ne primenjuju.

Ne moramo tako daleko da idemo. Imamo priliku da vidimo, to moram da naglasim, kako je prošla Severna Makedonija kada je prepustila javno tužilaštvo potpuno u ruke stranaca. Tada su im obećavali da će to da bude jedno tužilaštvo, sećamo se 2015. godine, kada je formirano, koje će potpuno da iskoreni korupciju u Makedoniji, pa šta smo doživeli? Videli ste kako je upravo najveći izvor korupcije bio je skoncentrisan u tom Javnom tužilaštvu i to upravo, kažem, od strane raznih međunarodnih faktora koji su na taj način, preko tog tužilaštva uspeli da, na kraju krajeva, i promene vlast u Makedoniji.

Mi, naravno, se ne plašimo nikakvih istraga. Danas pravosuđe u Srbiji radi apsolutno po slobodnoj volji. Vi vidite da danas je normalno da i predsednik države izgubi parnicu na sudu. Mi se ponosimo što smo doveli do takvih uslova u Srbiji. Dakle, apsolutno nema govora o nikakvoj kontroli, niti našoj želji da mi kontrolišemo pravosuđe, ali ne smemo dozvoliti da prosto dođemo u situaciju da nam sa strane neko drugi kontroliše naše pravosuđe, naše sudije, jer je očigledno da se država nalazi u teškom trenutku i da moramo ipak imati u vidu sve te okolnosti ne dozvoljavaju da mi u potpunosti prepustimo jednu granu vlasti samoj sebi.

Dakle, siguran sam da će ustavnim reformama, koje su pred nama, sve to dobro biti sročeno, da će Vlada Republike Srbije izaći sa jednim pravim rešenjem koje će biti, pre svega, u interesu građana Republike Srbije. Hvala.