Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi VSS, i danas su pred nama predlozi za izbor sudija i tužilaca. To je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao, sve kandidate koji su pred narodnim poslanicima. Ja se nadam da će Narodna skupština u danu za glasanje velikom većinom podržati sve predloge i u svoje lično ime im čestitam na tom izboru i nadam se da će posao obavljati predano i odgovorno.

Ono što je svakako posle referenduma izvesno jeste da se u budućnosti više sudije neće birati ovde u Narodnoj skupštini i to je pokazatelj da je ova Vlada i ovaj saziv Narodne skupštine shvatio potrebu da damo dodatni korak ka garanciji tome da prosto sudstvo bude još nezavisnije, tužilaštvo još samostalnije i ostaće upisano u istoriji da smo sami sebi ograničili mandat u tom delu da bismo radi svih građana napravili jednu bolju, veću pravnu sigurnosti i da bismo dali dodatni impuls našem evropskom putu.

To je ono što je svakako veoma važno. To jeste bio uslov u procesu pridruživanje EU i čini mi se da su posle referenduma, odnosno i u samoj toj referendumskoj kampanji pale maske i da se videlo da zapravo Evropa u Srbiji ima jedinog partnera u Aleksandru Vučiću i u SNS, naravno našim koalicionim partnerima, a da sa druge strane svi ovi iz opozicije koji se deklarativno zalažu za ulazak u EU su obični licemeri, rekao bih i lažovi koji su prosto predstavljali svoju politiku da jeste ulazak u EU, a zapravo su sve radili da referendum ne prođe i ovako jedno važno pitanje su svodili na jednu banalnu stvar kada je reč o izlasku građana na referendum. Oni su to predstavili da je izlazak za glasanje protiv i za Aleksandra Vučića.

Možete da zamislite količinu neodgovornosti kada je reč o ljudima koji planiraju da opet dođu na vlast, da rade pretpostavljam sve ono što su radili i sa sramnom reformom pravosuđa iz 2009. godine kada su direktno političari određivali ko može a ko ne može da bude sudija, ko može a ko ne može da sudi i presuđuje i na taj način su pravili aboliciju za kasnija krivična dela koja su činili, kako nikada ne bi bili izvedeni pred lice pravde. To su radili i to su želeli da rade. Zato su i bili protiv reforme koju smo sproveli, protiv samog referenduma.

Kažem opet da je to pokazatelj EU da zna u kome ima partnera u Srbiji. To je samo isključivo politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS koja je učinila takav jedan napor da izvedemo građane da glasaju i da potvrdimo naš evropski put kroz referendum koji je bio pred nama. To je svakako ono što je veoma bitno.

Mislim da je takođe važno da sačuvamo i kroz set pravosudnih zakona jednu snažnu vezu Narodne skupštine sa VSS. Ne sme se izgubiti ta veza naroda i načina izbora sudija. To smo već ovde mnogo puta elaborirali još u sistemu tri paritetne podele vlasti koju je Monteskje napravio još pre dva veka. Jeste napravljen sistem takav da jedna vlast kontroliše drugu i na taj način nadam se da ćemo kroz set pravosudnih zakona definisati da je za donošenje odluka u VSS, odnosno kako će se zvati Visoki savet tužilaca, potrebna kvalifikovana većina. Nadam se da će to biti inkorporirano u konačni tekst zakona kada dođe na dnevni red zato što je važno da ne bude preglasavanja i da ne može da preglasava niko nikoga u tom savetu, već da se odluke donose u dogovoru. To je veoma važno da sačuvamo tu jednu jaku vezu između Narodne skupštine i visokih tela sudijskih i tužilačkih.

Ono što na kraju želim da napomenem jeste da obzirom da se Skupština raspušta za nekoliko dana, mi smo imali jedan dobar, pošten, odgovoran odnos prema našim građanima u prethodnom periodu. Činjenica da smo imali najveći kumulativni rast u prethodne dve godine dovoljno govori za sebe, dovoljno govori o rezultatima Vlade, o rezultatima rada i ovog saziva Narodne skupštine. Mi sa tim rezultatima idemo pred naše građane, da ne tražimo podršku na nekim temama kao što su rušenje spomenika, premeštanje groblja Makiš itd. Mi idemo sa konkretnim stvarima. Imamo rezultate iza sebe. Imamo stotine kilometara izgrađenih autoputeva. Imamo najavu da želimo da izgradimo još toliko, da želimo da Srbiju načinimo boljim mestom za život da bi naša deca ostajala ovde, da ne bi tražili sreću pod tuđim suncem. To je ona poruka koju mi želimo pred izbore da uputimo našim građanima. Odgovorno izađite na izbore 3. aprila, olovkom treba da pobedimo one koji su pljačkali ovu državu, koji su devastirali ovu državu, koji i dalje najavljuju u svojim programima da nemaju ništa novo da ponude građanima Srbije osim pljačke, devastacije, uništavanja svega što je u ovoj državi danas i što predstavlja i personifikuje politiku predsednika Aleksandra Vučića.

Sasvim sam siguran da će građani velikom većinom izaći na izbore i da ćemo na izborima 3. aprila ostvariti ubedljiviju pobedu nego ikad. Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, pred nama je danas važan set zakona, rekao bih, ključna potvrda da ćemo sve što smo građanima obećali na prethodnim izborima kroz naš plan „Srbija 2025“ i ispuniti. Na ovaj način potvrđujemo da je 2022. godina, kao što je predsednik Aleksandar Vučić najavio, godina rekordnih ulaganja u infrastrukturu širom naše države.

Ono što je svakako važno da napomenemo, nas građani nisu glasali da bismo blokirali, da bismo nešto rušili, da bismo premeštali groblja i pomerali spomenike, već da bi smo ulagali i da bi smo gradili i upravo sve ovo o čemu danas ovde govorimo jeste potvrda te ispravne politike koju smo trasirali još 2012. godine i koju i dan-danas i te kako veliki broj građana i sve veći broj građana na izborima podržava i što mi, naravno, imamo i obavezu da zastupamo.

Sve što smo građanima obećali da će biti urađeno, sasvim sigurno je da će danas biti i završeno zato što predsednik Aleksandar Vučić kada nešto kaže, mi znamo da će to da se uradi. Nije slučaj, kao što je bio pre 2012. godine, znate i sami koliko smo obećanja imali, pa se ništa nije radilo. Evo, primer, malopre ste pomenuli deonica Preljina – Pakovraće, dakle godinama mi govorimo da će taj put, kažem, pre 2012. godine su nas ubeđivali biće urađen auto-put do Čačka, naravno da se nijedan metar pre 2012. godine na toj trasi nije uradio, ni jedan ašov nisu zaboli. Nisu bili u stanju da naprave ni najobičnije rekonstrukcije postojećih saobraćajnica koje smo imali u našem regionu.

Evo, danas smo išli tom trasom. Za sat vremena smo približili Zlatibor danas od Beograda. Danas kada idete ka čitavom zlatiborskom kraju treba vam sat vremena manje. To je ono što građani od nas zahtevaju da konkretnim merama poboljšamo život običnog čoveka i na taj način mi pomažemo i privredu, pomažemo i turizam, dajemo mogućnost da se razvija ceo taj okrug.

Mi nismo mogli da razgovaramo o ozbiljnim ulaganjima, o ozbiljnim investicijama kada niste imali najosnovniju infrastrukturu. Zato mi, dakle, i upravo kada govorimo o kreditnim linijama, o čemu ste malopre pričali, radimo to ali ne da bismo se zaduživali da platimo plate i penzije, kao što su radili stručnjaci iz bivšeg režima koji nam danas sole pamet o visini javnog duga, već držimo javni dug ispod nivoa mastrikta. Imamo, kažemo, 53,8% javni dug, danas učešće BDP, a oni su ostavili 79% javnog duga i danas vam ti stručnjaci govore kako ne treba da se zadužujemo i upravo ste dobar napravili uvod u ovo što ću da govorim.

Mi danas kada uzimamo kredite, to radimo isključivo da ulažemo u infrastrukturu. Uzimamo kredite po minimalnim kamatnim stopama od 1% i 2%, za razliku od vremena kada su kamatne stope ovde uzimali od 7,5% , zelenaške kamatne stope koje mi danas moramo da vraćamo zato što se neodgovorno vodila politika ove države.

I pre svega, ono što još želim da napomenem, kada sam već spomenuo moj region zlatiborski iz koga dolazim, ne samo da smo završili auto-put, odnosno da smo doveli auto-put do, praktično, nadomak Požege, mi nastavljamo dalje. Mi smo završili kompletnu saobraćajnicu od Čačka do Zlatibora. Ulažemo naredne godine u zdravstveni centar Užice, gde će biti uloženo 80 miliona evra. Radimo i dalje na revitalizaciji svih regionalnih putnih pravaca, rešili smo problem divlje deponije kod Prijepolja i to ljudi danas vide. To se danas vidi na sve strane. Dakle, u Srbiji imate ogromna infrastrukturna, ulaganja i ovi sporazumi koji danas ovde imamo na dnevnom redu su, dakle, samo potvrda nastavka takve politike.

Ministar je govorio detaljno o svim tačkama koje su danas na dnevnom redu, ja bih samo napomenuo ono što smatram da je najvažnije. Dakle, Moravski koridor je srce, odnosno žila kucavica naše države kada je reč o povezivanju infrastrukturno istoka i zapada zemlje. Mi nikada ranije nismo imali povezanost takvu između našeg istoka i zapada. Znate i sami, ljudi koji žive, recimo i u Čačku i koji žive u našem regionu, da je bilo i te kako teško doći, da su bile lođe saobraćajnice da dođete, recimo do Niša i do istoka, juga naše zemlje. Danas to sa Moravskim koridorom rešavamo. Ne samo da je to bitno samo da bi narod mogao da se kreće, to je bitno i za privredu. Vi danas imate na toj trasi Moravskog koridora koji danas ovde potvrđujemo, 112 kilometara te trase će povezati preko pola miliona ljudi. Najveći gradovi centralne Srbije biće povezani i na taj način će i privreda dobiti još veći impuls da može još više da zapošljava, da još više izvozi. Na taj način pokazujemo da zaista brinemo o svakom delu naše države.

Ono što je važno, govorili ste i o ekologiji, čujemo razne stručnjake koji nam sole pamet kako bi se moglo nešto ulagati u ekologiju, a mi ovde imamo konkretne mere. Gradimo sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, gradimo osam regionalnih deponija, saniramo postojeće regionalne deponije. Pomenuo sam malopre Prijepolje, to je bila ekološka bomba na ulasku u grad. To je danas rešeno. To nikada pre nas nikome nije palo na pamet da rešava.

Govorili ste ovde i o važnim infrastrukturnim projektima kada je reč o navodnjavanju, odnosno stvaranju veštačke akumulacije na južnoj padini Fruške Gore kako bi smo podstakli razboj vinogradarstva. Takođe, o ulaganjima u Negotinu, Svilajnac, gde god budemo mogli, mi ćemo naravno pružiti našim ljudima mogućnost da dalje proširuju svoje zasade. Na taj način država brine o njima.

Ne možete vi to da radite iz sopstvenih sredstava, ni jedna država to ne radi iz sopstvenih sredstava. Vi morate da se zadužite na međunarodnom tržištu, ali sa niskim kamatnim stopama kao što danas Vlada radi i na taj način da ulažete. Pitajte običnog privrednika kako širi preduzeće, kako se proširuju kapaciteti. To niko ne može iz sopstvenih prihoda, ni jedna država to ne može da uradi iz sopstvenih prihoda, već kroz povoljne kreditne linije se na taj način omogućuje da se dalje razvija naša država i na taj način mi pokazujemo da mislimo i te kako o potrebama naših građana.

Šta smo takođe naveli danas da je veoma važno? Gradnja širokopojasnog interneta. Možemo mi da govorimo ovde da želimo da razvijamo turizam, da želimo da razvijamo poljoprivredu, da želimo da ljudi ostaju u manjim mestima, ali ako im ne omogućite da imaju ono najosnovnije, a to je danas internet, dakle ta digitalna povezanost u celom svetu, ako ne omogućite da svaka naša škola ima internet, mi danas radimo ovim projektom 1.200 škola i javnih ustanova prikačićemo na brz internet. Na taj način pokazujemo da mislimo o svakom delu naše države.

Šta je takođe pomenuto da je veoma važno? Svakako da su svi projekti o kojima danas ovde govorimo upravo pokazatelj da 2022. godina će na ovaj način zaista i biti godina prekretnice, posle koje više apsolutno ništa neće biti isto. Mi ćemo, dok ovde govorim, mi dok ovde govorimo u ovoj sali Narodne skupštine, 1.200 kilometara auto-puteva se radi, mašine se nalaze na 12 trasa brzih saobraćajnica, auto-puteva. Na taj način pokazujete da vam je stalo, ne samo do građana koji žive u velikim gradovima, bitan vam je svaki čovek u našoj državi.

Mi ne delimo ljude, znate kako smo pre neko veče mogli da čujemo da li je neko rođen ovde ili onde, imate predstavnike opozicije koji sa podsmehom govore o ljudima koji žive u samom centru Beograda. Kažu – Marinkova bara, pa to je tamo negde. Kažu – Premestićemo spomenik u Marinkovu baru Stefana Nemanje ili u tamo neku Borču. Možete li da zamislite, poštovani građani Srbije, šta o nama iz Čajetine, Ivanjice, Arilja, Čačka, ne znam, Surdulice, šta misle o ljudima sa Kosova i Metohije, kada o ljudima ti građanski elitisti koji danas ovde predstavljaju opoziciju, kada o ljudima koji žive u samom Beogradu, ne znam da li građani Srbije znaju, Marinkova bara se nalazi na dva kilometara od hrama Svetog Save, Borča je na par kilometara od centra Beograda, kada oni o tim ljudima govore sa podsmehom? Šta onda misle o nama koji se nalazimo u unutrašnjosti Srbije?

Naravno da njima nije jasna ova naša priča o kojoj mi danas govorimo ovde, gradimo neki širokopojasni internet po seoskih sredinama. Šta njih briga za seoske sredine? Šta njih zanima tamo neka Fruška Gora što ste navodili, neki Negotin i Svilajnac? Zašto bi se oni brinuli o ostatku Srbije? Za njih se Srbija svodi samo na krug dvojke. To za nas nikada neće biti slučaj. Za nas je bitan svaki čovek, gde god da živi.

Takođe, treba da napomenemo da ovo što ste malopre govorili kada je reč o visini javnog duga, već smo o tome par stvari rekli, ali bitno je napomenuti, Srbija se danas zadužuje po najnižim kamatnim stopama. Nismo neodgovorni kao što su bili stručnjaci, kao što je Nikezić koji nam svaki dan sa tajkunskih televizija soli pamet i govori kako je iznos javnog duga, ne znam, veći nego što je bio u njihovo vreme.

Dobro je koleginica Tomić govorila, vi se zadužujete onoliko koliko ste solventni, to građani znaju. Vi ukoliko ne radite, nemate posao, kada odete u banku neće da vam daju kredit ili ako ste prijavljeni na minimalac dobićete mnogo manje kredit nego kad imate dobra primanja.

Dakle, oni koji vam sole pamet su isti oni koji su ostavili državu, odnosno javni dug na nivou od 79% i kad govore o javnom dugu stalno prave tu istu zamku kako bi građane uverili da je, ne znam ni ja, kakva katastrofalna situacija sa javnim dugom, govore o apsolutnim brojevima. To nigde u svetu se na taj način ne radi. Vi kada govorite o javnom dugu govorite o procentu učešća BDP-a u javnom dugu. Danas je to 53,8%, oni su nam ostavili 79% javni dug.

Kada govorite o apsolutnim brojevima takođe treba izreći podatak - danas je BDP 53 milijarde, a bio je pre samo 10 godina svega 33 milijarde evra.

Dakle, mi smo na taj način pokazali da državu ovih 10 godina, povećali smo BDP duplo i danas kada prevedemo to što kažete na srpski jezik da građani znaju - mi danas duplo više zarađujemo nego što je bio slučaj 2012. godine. Naravno da imamo potencijal da se zadužujemo po boljim kamatnim stopama i da na taj način ulažemo u ono što je potrebno, a to je infrastruktura. To svakako nije zapošljavanje, odnosno plate i penzije kao što su oni radili iz kredita, po zelenaškim kamatnim stopama.

Juče smo takođe imali ovde, i to moram da se osvrnem na kratko, set izbornih zakona koji će biti takođe sutra na glasanju. Nadam se da će većina ovde da usvoji izborne zakone.

Da podsetimo građane Srbije, još pre dve godine mi smo imali ovde određene izmene, kada je reč o izbornom zakonodavstvu. U saradnji sa i EU, ali i u međustranačkom dijalogu koji je tada vođen smo došli do jednog rešenja koje je bilo apsolutno tada veliki impuls opoziciji pre svega zato što je spušten izborni prag sa pet na tri posto. Pomogli smo i dali smo maksimalan doprinos da i oni dobiju, i oni koji su čak vanparlamentarna opozicija pristup državnim medijima. Danas apsolutno niko ne može da kaže da mu je bilo gde blokiran pristup u medijima.

Vi imate situaciju gde je pre neki dan voditeljka poznate televizije rekla da su redom svi od Ponoša do Lutovca odbili gostovanja u poznatoj emisiji na jutarnjem programu. Dakle, na taj način pokazuju da oni apsolutno ne žele i ne zanimaju ih izborni uslovi.

Mi smo govorili o izbornim uslovima i juče i sutra će naravno biti usvojeno sve ono što je dogovoreno. Dakle, treba pomenuti da će opozicija na narednim izborima imati 16.000 posmatrača. Omogućili smo da i oni koji imaju vanparlamentaran status budu u stalnom sastavu RIK-a. Ima tu dosta i drugih novina - od načina na koji će se kontrolisati zapisnici. Apsolutno dajemo maksimalan doprinos tome da niko ne može da kaže da su izbori, ne znam, bili neregularni, da je izborna trka bila ovakva ili onakva.

Radimo sve da doprinesemo tome da 3. aprila ta pobeda koju će sasvim sigurno osvojiti Aleksandar Vučić i SNS biti čista poštena, jer imaće 16.000 posmatrača. Niko neće moći da kaže da su izbori bili ovakvi ili onakvi.

Da podsetimo građane Srbije, mi kada smo došli na vlast 2012. godine pobedili smo po njihovim izbornim pravilima iz 2009. godine. Nisu nam smetala izborna pravila jer smo znali da imamo podršku naroda. Pre svega da biste došli na vlast morate da imate podršku naroda, oni to danas nemaju i nema tih izbornih uslova koje mi možemo ovde da izglasamo i donesemo, a da će oni da budu zadovoljni i to građani treba da znaju. Ne postoje izborni uslovi koji će njima odgovarati, jer oni naravno da podršku građana nemaju i neće je ni imati.

Moramo da se osvrnemo na kratko, prethodnih par dana imali ste predstavljanje tih, kako bih rekao, smokvinih listova Dragana Đilasa i za gradonačelnika onog vremešnog gospodina od 82 godine Jankovića koji je u prvoj izjavi rekao - srušićemo spomenik, prebacićemo ga kaže u Marinkovu baru, to je tamo neka, pretpostavljam, kako oni doživljavaju selendra, što se kaže. Kažem opet - to je centar Beograda, građani koji ne žive u Beogradu, to je centar Beograda. Kako bi se odnosili prema nama iz unutrašnjosti Srbije kad tako govore o ljudima koji žive u Beogradu?

Onda ste imali Mariniku Tepić. Kako oni da ubede građane Srbije, kakvi izborni uslovi njima trebaju da pobede sa ženom koja je ovde u Narodnoj skupštini javno zatražila da se Srbi žigošu kao genocidan narod? Kakve izborne uslove njima da donesemo da oni budu zadovoljni? Pa naravno da sa takvim kandidatima oni nemaju nikakve šanse.

Kandidovali su za predsednika NATO kandidata Zdravka Ponoša, čoveka koji je direktno u američkoj depeši od 25. juna, čini mi se, 2006. godine okarakterisan kao američki čovek u srcu sistema reforme odbrane naše države.

Oni, dakle, idu sa tri perjanice, Đilas, odnosno, kao što rekosmo, Ponoš za predsednika - NATO kandidat, Marinika za čelo liste parlamentarne i gospodin Janković koji bi da ruši groblja i premešta spomenike za prvog čoveka prestonice.

Onda kažemo zaista samo nek se što više pojavljuju u javnosti. Moj apel je svima da se što više pojavljuju u javnosti i da ih državni mediji što više zovu da se pojavljuju, jer sa svakim pojavljivanjem kao što je bila prethodna emisija na onoj tajkunskoj televiziji oni samo nama podižu rejting i oni samo doprinose tome da ta pobeda bude sa što većom razlikom. Mi smo sasvim sigurni da sa njihovim kandidatima koje su oni predstavili naša pobeda se apsolutno ne dovodi u pitanje.

Prema tome, sigurni smo da na izbore idemo potpuno čisto, pošteno. Mi ćemo građanima da predstavimo naše rezultate. Govorićemo o novim kilometrima, govorićemo o novim prugama. Kakve vi treba specijalne izborne uslove da imate da građanima objasnite da ćete iz Novog Sada do Beograda stizati za 20 minuta kao što će biti slučaj za dve nedelje? Kakve mi sad posebne izborne uslove ovde treba da donesemo da građani za nas glasaju kada su rezultati više nego očigledni?

Onaj iz Čačka koji dolazi do Beograda zna da danas ide sat vremena kraće nego što je išao pre 10 godina. Nama ne trebaju apsolutno nikakvi specijalni izborni uslovi. Mi imamo jasnu politiku, vidljive, merljive, egzaktno merljive rezultate predsednika Aleksandra Vučića i sasvim smo sigurni da će građani to i te kako da podrže na izborima. Potpuno sam siguran, neće građani Srbije podržavati politiku rušenja, politiku blokada, politiku vraćanja Srbije u ono mračno doba kada se ovom državom upravljalo iz stranih ambasada, iz određenih kancelarija domaćih tajkuna.

Dakle, mi danas imamo jednu poštenu, odgovornu politiku i sasvim sam siguran da će ta pobeda biti ubedljiva. Međutim, ono što je sasvim sigurno jeste da njih pobeda, niti izborni uslovi, niti naravno da o pobedi ni ne sanjaju, tog 3. aprila oni će uraditi sve da izazovu destabilizaciju države, da će 3. aprila pokušati da još pre zatvaranja biračkih mesta, a mi već imamo informacije o tome, da će pokušati da izazovu određene nestabilnosti, da kažu kako je u Srbiji izvršena krađa kao što su uradili na referendumu na kome nismo ni nešto specijalno ni učestvovali, nismo se ni previše potrudili da sada izlazimo u javnosti i da objašnjavamo građanima zašto treba da glasaju. Dovoljna su bila dva pojavljivanja predsednika Aleksandra Vučića koji je pozvao narod da glasa na referendumu za – da i vidite i sami da je izbor takav da je 60% ljudi podržalo to što je on rekao. Da smo se aktivnije uključili u kampanju, da je SNS vodila agresivniju kampanju sasvim sigurno bi rezultat bio preko 75%.

Na sledećim izborima videće se snaga naroda pre svega koji podržava politiku predsednika Aleksandra Vučića. Biće bitno da 3. aprila sačuvamo mir i red u našoj državi. Pozivam naše službe bezbednosti da i te kako povedu računa da tog dana nikome ni sa strane, ni unutra ne padne na pamet da izvodi bilo kakve akcije koje bi bile usmerene ka destabilizaciji naše države, a ono što je sasvim sigurno da ćemo mi iz SNS i sledeći politiku Aleksandra Vučića olovkom pobediti sve te predstavnike bivšeg režima koji bi da se vrate danas na punu državnu kasu, ali još je sigurnije da ćemo znati da odbranimo izbornu volju građana, kažem, i olovkom, ali i ako bude bilo potrebno i na svakom drugom mestu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi nezavisnih tela, Odbor za pravosuđe usvojio je zaključak kojim podržava izveštaje koji su bili pred nama na sednici Odbora.

Mi smo pažljivo pročitali sve izveštaje i ono što je dobro svakako istaći, jeste da je povećan obim posla kod gotovo svih nezavisnih tela. Imamo podatke da je Agencija za borbu protiv korupcije obradila veliki broj zahteva, da su se funkcioneri u mnogo većoj meri obraćali, nego što je to ranije bio slučaj, skoro 60% više saglasnosti su tražili. Dakle, to pokazuje da se podigla svest o potrebi da se sve radi u zakonskim okvirima i da se za obavljanje više funkcija traži saglasnost Agencije i Agencija je uvek izlazila, u skoro 80% slučajeva sa pozitivnim zaključcima.

Takođe, Zaštitnik građana imao je znatno veći broj obraćanja, 67% više nego 2019. godine. To je pokazatelj da građani imaju i te kako svest o tome da je potrebno i na način da se i oni upute na koje sve načine mogu da štite svoja prava. To je nešto što je svakako pozitivno i što će se i u narednim godinama siguran sam, povećavati broj ljudi koji se obraćaju.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti takođe 3.000 građana 2019. godine su se obratili. Rešeno 89% predstavki. Medijski je takođe bila i te kako dobro propraćena. Prema tome, to pokazuje, opet kažem, da naši građani imaju sve veću svest o potrebi da se i na ovaj način štite njihova prava. Sva nezavisna tela koja su ovde danas pred nama, čiji je osnivač Narodna skupština, podnose izveštaje Narodnoj skupštini, na taj način u saradnji, zajedno sa Narodnom skupštinom, ostvarujemo sva ona prava kada je reč o kontroli izvršne vlasti. To je nešto što svakako danas treba da se dešava.

Međutim, to nije bio takav slučaj do pre devet godina. Svedoci smo da 2012. godine, praktično rad nezavisnih tela je bio apsolutno zanemarljiv, jer da nije bilo tkao Agencija za borbu protiv korupcije sigurno bi imala šta da kaže na očigledne primere kršenja zakona kada, recimo, bivši gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas prijavi 74 hiljade evra prihoda koje je imao kada je ušao u politiku, pa nakon što izađe iz politike izađe teži za stotine miliona evra. Agencija ne reaguje. To je pokazatelj bio kako je tada funkcionisala država i kako su nezavisna tela bila direktno pod kontrolom bivšeg režima.

To danas nije slučaj. Mi ovde govorimo o svim ovim izveštajima, vidimo da i te kako se protiv mnogih funkcioner SNS pišu kada god imamo neki problem, Agencija za borbu protiv korupcije, piše, bez obzira na partijsku knjižicu, prijave. To tako treba da bude.

Mi smo takvu državu želeli da stvorimo i naši građani imaju upravo intencije da takva država bude ona u kojoj će ostajati i želeti da žive. Dakle, da se zakon primenjuje jednako na sve, bez obzira na partijsku knjižicu.

Mi smo svakako to demonstrirali ne samo kada je reč o radu nezavisnih tela, danas i te kako, kada bilo ko krši zakon u našoj državi, biva sankcionisan. Imali smo desetine krivičnih prijava, hapšenja naših funkcionera, istaknutih funkcionera u prethodnom periodu, i na takav način SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem pokazuje kakvu državu želimo da izgradimo.

To, kažem, nije bio slučaj takav i to je nešto što možemo slobodno da kažemo je bilo veoma loše u prethodnom periodu. Nisu se obazirali na rad nezavisnih tela. Videli ste skoro transkript kako su se obraćali predstavnici bivšeg režima, pa policija nije smela na ulici da ih legitimiše, a da ne zaprete policajcu da će biti smenjen. Policajci su otpuštani kada god bi ih popreko pogledali na ulici. To je bio manir do 2012. godine. Sve je to danas i te kako promenjeno.

Iskoristiću vreme koje imam kao predstavnik predlagača da napravim kratak osvrt na prethodnu kalendarsku godinu.

Narodna skupština u protekloj godini je usvojila preko 200 akata. Mi smo ovde i te kako dali značajan doprinos razvoju naše države, usvojili smo mnoga pozitivna zakonska rešenja koja su omogućila našoj državi da se brže razvija.

Istakao bih pojednostavljivanje procedura za investiranje u našu državu. Usvojili smo mnogo onih pozitivnih stvari kada je reč o digitalizaciji javne uprave, registar javnih postupaka, pojednostavili sve procedure koji su imali investitori na umu kada bi se obraćali našim državnim organima šta je sve potrebno promeniti.

Usvojili smo takođe garantne šeme kojima smo dali značajan doprinos daljem održavanju tekuće likvidnosti. Naša država danas finansijski stabilno stoji, beležimo rekordnu stopu rasta od 7,5%, rasta BDP. Sve to je, kažem, i te kako doprinos Narodne skupštine, s obzirom da smo mnoga zakonska rešenja usvojili, i to je ono što je važno ovde istaći.

Niko danas, ko je objektivan, ne može da negira da je u Srbiji danas potpuno drugačija situacija nego pre 2012. godine. Danas je Srbija potpuno drugačije mesto za život. Gde god da pogledate, bilo koji aspekt društvenog života, videćete potpuno drugačiju sliku od one zapuštene, zaparložene zemlje koja je bila do 2012. godine ovde realnost.

Mi se svi sećamo, nije to tako davno bilo, sećamo se kako nismo imali dovoljno novca ni da održavamo tekuće probleme, da ulažemo u saobraćajnice koje smo zatekli, koje smo imali ovde, a kamoli da gradimo nove.

Svega 30 kilometara autoputa izgrađeno je u vreme kada su predstavnici bivšeg režima, koji danas pretenduju da opet dođu na punu državnu kasu, oni su 30 kilometara izgradili, a mi već sada imamo 400 kilometara završenih autoputeva u punom profilu. Naredne godine želimo da izgradimo, odnosno već sada mašine, dok govorim ovo, rade na drugim koridorima, drugih pravaca.

Naredne godine ćemo izgraditi preko hiljadu kilometara autoputeva i predsednik Aleksandar Vučić će o tome detaljno govoriti večeras u 18.00 časova kada ćemo tačno izneti program šta tačno sve želimo da investiramo i šta će biti u planu za narednu godinu.

Mi se sećamo i uništene vojske, uništenog zdravstva, sećamo se kako se vodila država do pre svega desetak godina i sećamo se kako su sve ono što su uništili prosto, kako su uspeli da kroz uništavanje naše ekonomije, sebe lično obogate. To je nešto što ne sme nikada više da se ponovi našoj državi.

Danas kada pogledamo, kažem, bilo koji deo Srbije, možemo videti potpuno drugačiju sliku od tog perioda koji je nažalost bio za nama. U poseti Raškom i Zlatiborskom okrugu iz koga ja dolazim, predsednik Aleksandar Vučić je u prethodna dva dana izneo taksativno šta sve želimo da radimo naredne godine. Dvesta miliona evra, poštovani građani Srbije, biće uloženo naredne godine u samo ta dva okruga. Toliko nije bilo uloženo u naše okruge u prethodnih, slobodno mogu da kažem, 70 godina.

Imaćemo potpuno rekonstruisanu saobraćajnicu, sve lokalne puteve, predsednik je detaljno o tome govorio juče, koji će biti u planu da se naredne godine rekonstruišu. Pored toga radimo deo do Požege. Već pre nekih par sati sam prošao pored Čačka, asfalt se već stavlja, biće do januara, odnosno do 7. januara, do Božića će biti potpuno gotova deonica od Preljine do Pakovraća i to je Srbija kakvu smo mi danas izgradili. Na sve strane možete da vidite mašine, možete da vidite ubrzan rast, ubrzan razvoj. Ne sećam se da je prethodnih 10 godina, pre 2012. godine, urađeno apsolutno, ma nije bilo apsolutno nikakvih ulaganja sa državnog nivoa.

To je danas potpuno promenjeno. Mi danas imamo najavu da će naredne godine, to je svakako važna vest i za građane Užica i Novog Pazara, biti uloženo 80 miliona u Zdravstveni centar Užice, a 70 miliona u Zdravstveni centar Novi Pazar. Svakako su to stvari koje potpuno menjaju lice naše države i mi smo na to i te kako ponosni.

O ovome treba govoriti, zato što nije tako davno bilo kada se u našu državu nije ništa investiralo, nije ništa ulagalo. Naredna godina, 2022. godina će biti godina koja će još više da doprinese svemu ovome o čemu mi danas govorimo. Te godine moći ćemo da potpuno vidimo drugačiju sliku. Imaćemo 10 novih koridora, 10 novih autoputeva završenih i svakako da je to ono što građani od nas očekuju. To je naša politika, mi se zalažemo za razvoj naše države.

Dok mi govorimo o vizijama, dok govorimo o programima, dok govorimo o onome kako želimo da izgradimo našu državu, sa druge strane vidite da naša ovde opozicija, koja nema nikakvih načina da animira svoje glasačko telo, poseže za onim najprimitvnijim vređanjima, pre svega predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, pa tako nije ni čudo što tajkunski nedeljnik „Vreme“ pre dve dana proglasi Gorana Markovića za ličnost godine. Verovatno se kandidovao za tu titulu time što je najavio da će predsednik Aleksandar Vučić biti streljan kao što je, kaže, bio streljan Čaušesku.

E, tako danas funkcioniše taj deo opozicionog spektra u Srbiji. Na najprimitivnije načine izvređajte majku, oca, dete Aleksandra Vučića i plasiraćete se sigurno da ličnost godine koju oni žele, da kažem, da predstave građanima Srbije. To je njihov program. Umesto da govorimo i da se takmičimo ko će da iznese bolji program za razvoj naše države, ko će više da najavi investicija, da se bavimo onim što je zaista interes građana naše države, mi se bavimo ovde na koji će sve način biti streljan predsednik i na koji način opozicija to vidi kao jedini način da dođe na vlast.

Moramo da ih razočaramo, ovo nije 1945. godina, niko nikoga u Srbiji neće streljati. Neće Vuk Jeremić ovde, kao što je njegov deda Hamdija Pozderac 1945. godine, nikoga slati na Goli otok, niko neće završiti u jamama. Te priče o revanšizmu su apsolutno deplasirane. Mi kažemo izađite na izbore, pobedite nas na izborima, ukoliko nas pobedite doći ćete na vlast, zato što je SNS 2012. godine doveo narod. Narod koji je želeo da prekine kontinuitet jedne pljačkaške družine koja je došla na vlast posle 2000. godine, posle Petooktobarskog puča, koji su uništili sve čega su dohvatili.

Danas, kada narod više i te kako ne dozvoljava tim stručnjacima da ni privire cenzusu, oni posežu za ovim najprimitivnijim metodama. Kažem još jednom, to je svakako odraz njihove nemoći i mi ćemo se u narednim godinama truditi da, takođe, građanima iznosimo ono što su programi, ono što su vizije, a naravno da ćemo braniti volju građana Republike Srbije. Nećemo dozvoliti nikome da ovde smenjuje vlast mimo izbora. Na izborima se dolazi na vlast, na izborima se i odlazi sa vlasti. Mi ćemo, ako narod kaže da treba da odemo sa vlasti, otići, ali se pokazalo u prethodnih devet godina da je narod davao sve veću i veću podršku politici predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Prema tome, mi ćemo tu narodnu volju i dalje zastupati i braniti. Samo narod može da kaže ko će da se ovde pita o državi, ko će da vodi državu, a neće to raditi ni strane ambasade, niti bilo ko sa strane. Ovde se pita narod i građani Republike Srbije.

Prema tome, svim građanima želim srećne božićne i novogodišnje praznike. U narednoj godini treba da ostvarimo sve zacrtane ciljeve. Pretpostavljam da se neću više javljati po ovoj temi i zato još jednom kažem radićemo i naredne godine da ova naša država bude još lepše, još pristojnije mesto za život. Živela Srbija!

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi gospodine Pantiću, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, podržao je sve predloge za kandidate koji su danas na dnevnom redu, i ukoliko ih Narodna skupština u danu za glasanje izabere želim im svu sreću u obavljanju te važne i odgovorne funkcije za državu. Sudije koje dobiju na ovakav način legitimitet imaju dakle, potpuni legitimitet da stanu iza presude koja glasi u ime naroda, zato što ih Narodna skupština preko legitimno izabranih predstavnika bira. Dakle, narod direktno na taj način ostvaruje onu njegovu ulogu koja je propisana još pre 200 godina, znamo i sami po načelu podele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

Mi imamo, kraj godine je veoma blizu, za tri nedelje će građani imati priliku na referendumu da glasaju i da kažu šta misle o svemu šta će biti tema tih ustavnih promena. Da li ćemo i dalje birati sudije na način kao što je do sada bio slučaj, ili ćemo to promeniti, narod će reći svoje. Iza te odluke će svakako ova vlast stati.

Šta god da narod odluči na referendumu za nas je svetinja, zato što se danas narod pita u Srbiji i niko sa strane ne može da diktira i da utiče na te odluke koje naša država radi. Sve što budemo odlučili, još jednom kažem, uvek ćemo stavljati na referendum, kada je reč o ovako značajnim pitanjima, i staćemo uvek iza te odluke naroda.

Mi svi znamo da se naša država nalazi u procesu priključivanja EU. Ta, dakle, potreba da menjamo, odnosno uslov, kako da kažem, u pristupu evropskim integracijama da menjamo upravo ovo što se tiče načina izbora sudije, još potiče iz 2013. godine kada smo usvojili akcioni plan koji je do danas bio svih ovih godina na dnevnom redu. Mi smo protekle godine imali jako puno javnih slušanja, debata na ovu temu. Ovo je tema koja nije preko noći došla ovde pred narodne poslanike i koja će doći na referendum pred građane, mi smo o tome vodili široku javnu debatu, inkluzivnu raspravu gde su bili uključeni svi slojevi, pre svega pravne struke koji su imali priliku da daju svoje mišljenje.

Došli smo do jednog rešenja koje je u ovom trenutku najbolje. Mi smo svakako se rukovodili time da zadržimo ipak posrednu vezu Narodne skupštine i Visokog saveta sudstva, odnosno preko mogućnosti da Narodna skupština delegira četiri od jedanaest, kako kažemo, istaknutih pravnika koji, opet kažem, je još jedan uslov, kaže, neće biti članovi političkih partija, i to je uslov na koji smo pristali,. Sve to što smo uspeli da ishodujemo u tim razgovorima sa EU i sa Venecijanskom komisijom biće pred građanima na referendumu i oni će se o tome izjasniti.

Kakao građani to budu rekli, tako će i biti, i to treba da bude jasno i Venecijanskoj komisiji, Savetu Evrope i EU zato što, kažem još jednom, ova vlast neće raditi ništa na štetu naših građana i sve ono što oni budu na referendumu izglasali za nas će biti svetinja.

Mnogo interesantnije je kako se danas ponaša tzv. proevropska opozicija. Prateći ovih dana šta govore razne ćute, razni stručnjaci iz "ne davimo Beograd", Đilas, Marinika Tepić, Jeremić i ostali, koji se deklarativno zalažu za ulazak u EU, a kada dođe ovo na dnevni red oni kažu - mi ćemo biti protiv ovoga. Dakle, oni definitivno nemaju svoju politiku, to znamo odavno, ali neverovatno je da se zalažete deklarativno za jačanje ne zavisnosti sudstva, a kada dođe rešenje koje je davanje jednog ogromnog, kako da kažem, impulsa upravo tom procesu jačanja nezavisnosti sudstva, oni kažu - mi smo protiv toga.

Zaista neverovatno, ali to je očigledno njihov manir da pokazuju da sve gde god misle da mogu da nanesu neki udarac SNS i Aleksandru Vučiću, oni će probati na sve načine da to urade, iako ovde apsolutno ne vidim način da nam se nanese bilo kakav politički udarac. Ako ne prođe referendum, to će biti zato što građani nisu podržali ove ustavne promene, a i neki naši članovi sami se javno zalažu da ne prođe referendum.

Mi smo videli, u našoj stranci imate potpunu slobodu da se o tome govori javno, neki su za, neki su protiv. Ne vidim ni jedan način da, ako bi referendum bio neuspešan, to može da se knjiži kao neki neuspeh SNS. Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Vladimir Đukanović je, gostujući pre neko veče u najgledanijoj emisiji u Srbiji, izjavio da će izaći na referendum i da će biti protiv ovih ustavnih promena. To je potpuno normalna stvar. Mi u našoj stranci negujemo taj duh demokratije i naravno da nećemo nikoga sankcionisati zbog slobodnog mišljenja.

Ono što je važno jeste da će SNS, još jednom kažem, sve što narod bude izglasao na referendumu podržati. Mi od dolaska na vlast pre devet godina baštinimo tu tradiciju negovanja suverenosti naše države. Sve ono što nije rađeno u proteklom periodu pre devet godina, odnosno pre 2012. godine, mi smo raskrstili sa tim, jednim lošim, pogubnim kontinuitetom slušanja stranih dekreta. Došli smo na vlast na talasu narodne volje. Narod je želeo SNS na vlast, prekinuli smo onaj, kako da kažem, jedan vazalni odnos koji smo imali prema svima sa strane. Danas poštujemo pre svega našeg čoveka, našu državu, naš narod koji i te kako ima pravo da izrazi svoje mišljenje. U proteklih devet godina na svim izborima smo pobeđivali ubedljivije i ubedljivije upravo zbog toga što smo se rukovodili nacionalnim interesima, pre svega naše države i nismo slušali nikakav diktat. Kažem još jednom, tako ćemo uraditi i ovoga puta.

Pozivam građane da 16. januara obavezno izađu na referendum, da dobro razmisle šta je interes naše države, šta je interes generalno svih naših ljudi ovde koji žive, koji žele da ostanu da gradimo našu državu. Kako građani budu rekli, tako će i biti, i mi ćemo tu odluku svakako poštovati.

Još jednom, mi ćemo podržati sve predloge koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Glišiću, vi znate i sami da je politika – Evropa nema alternativu obeležila prethodna vremena, a upravo suprotno možemo danas da kažemo da vodimo takvu politiku odavno bismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, pa bi sada imali gas 2.000 dolara po kubiku a ne 270, da smo se vodili takvom politikom odavno bismo isterali kineske investicije kao što to zahtevaju razni, znate i sami, ljudi koji danas predstavljaju tu bojkotašku opoziciju i koji bi najradije da se Srbija opredeli trajno, kao što vi kažete, ka samo jednom cilju, ka toj EU. Mi ovde kažemo kritički govorimo često o EU, ali ne možemo da ne vidimo da 2/3 trgovinskog bilansa imamo upravo sa zemljama EU.

To ste vi potvrdili više puta i to je nešto što je činjenica. Mi upravo zbog toga ulazimo u sve ove promene, moramo. Još 2013. smo ušli u proces, kada je usvojen Akcioni plan. Dakle, ide se ka tome da se napravi jedan pravni okvir koji će biti dovoljan da Srbija otvori tadašnje Poglavlje 23, sada je to u drugom klasteru, ali upravo zbog toga mi nalazimo načine kako da ipak zadržimo jedan posredan način da Skupština zaista sa Visokim savetom sudstva ima određenu ulogu pri načinu izbora sudija.

Da se pitala potpuno Venecijanska komisija, da smo slušali sve ono što su nam dolazili kao zahtevi sa te strane, ne bismo imali ni taj posredan momenat kada je reč o tome da mi biramo istaknute pravnike u Visoki savet sudstva.

Opet kažem, bez obzira na sve, mi danas imamo u našoj stranci apsolutno jednu otvorenu debatu, imate ljude koji će glasati i za i protiv. Mi ćemo u narednom periodu o tome detaljno razgovarati, 16. je blizu. Ja se zaista nadam da vi shvatate da je najveći princip demokratije da svako ima pravo da izrazi svoj stav. Mislim da je to nešto što bi trebalo i vi da pohvalite.

Dakle, ovde možemo da govorimo o tome, da saslušamo sve argumente, imali smo veliku debatu, imali ste predstavnike vanparlamentarne opozicije koji su učestvovali u svemu ovome, imali ste, kao što je kolega Kesar rekao, i Majića sa svojim udruženjem koji su davali kritike, gde su se prihvatale kritike. Dakle, mi danas imamo jedno otvoreno društvo, otvorenu debatu, demokratija u pravom smislu te reči i to je nešto što treba pohvaliti.

Mislim da je zaista sa te strane apsolutno na mestu da se kaže i da se čuje svaki argument, ali da ćemo definitivno 16. januara pred narodom imati konačnu odluku i to je nešto što zaista svaki građanin treba da čuje. Neće se odluke donositi u zatvorenom krugu, kao što je bio slučaj ranije, već će narod na referendumu imati priliku da se opredeli za šta se zalaže. I to će svakako SNS, Aleksandar Vučić i, naravno, naša Vlada i naša Skupština ovde apsolutno poštovati, sve ono što bude dogovoreno, što narod bude rekao, to će biti ispoštovano maksimalno. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka pravde sa saradnikom, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao je sve predloge koji su danas na dnevnom redu i ja pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže Izveštaj našeg Odbora i svim tužiocima koji taj dan budu izabrani na ove funkcije želim puno sreće u obavljanju tog važnog i odgovornog posla za našu državu.

U javnosti se često čuju tonovi koji idu ka tome da danas pravosuđe trpi pritiske od strane politike, od strane, kako kažu, izvršne vlasti, a upravo svim ovim rešenjima koja su pred nama pokazuje se da upravo ova vlast, a ne neka prethodna, je dala najveći impuls upravo ka toj potpunoj nezavisnosti sudstva i tužilaštva. Svi tužioci će koji su danas zamenici tužioca tog dana imati status tužioca i na taj način se unapređuje rad i sudstva i tužilaštva i na taj način mi pokazujemo da zaista dajemo pun doprinos svemu onome za šta EU ima nastojanja kada je reč o evropskim integracijama, ka čemu naša država teži.

Međutim, reći da politika danas ima uticaja na pravosuđe i na tužilaštvo nije sasvim netačna tvrdnja. Upravo i pritisak koji dolazi i politike postoji, ali on ne dolazi od strane izvršne vlasti, kao što se često spočitava, on upravo dolazi od strane opozicionog spektra koji često ima raznorazna očekivanja od tužilaštva i kada fabrikuju raznorazne afere očekivajući da će neko po njima da postupi i onda to proglašavaju da eto tužilaštvo, kažu, ne radi kako bi trebalo, a u stvari ne radi po njihovim diktatima kao što su navikli da je slučaj bio, znamo i sami, do 2012. godine.

Oni samo kažu kada pitaju te vedete, kako da kažem, danas u pravosuđu koji tvrde da je pravosuđe pod uticajem politike, kada pitaju recimo Majića – ko to vrši na vas pritisak, pa on kaže – niko. Dakle, i oni sami potvrđuju da pritiska apsolutno nikakvog nema kada je reč o izvršnoj vlasti, niti u zakonodavnoj, ali kažem ta mantra postoji i plasira se u medijima iako mi sami potvrđujemo i ovim amandmanima i referendumom koji je pred nama da ćemo dati više nego što bi možda i mnoge države EU mogle da se pohvale da imaju takav jedan pravni okvir kakav mi ovde stvaramo.

Kažem, građani Srbije treba da znaju da pritisak i te kako postoji kada je reč od strane politike ka tužilaštvu, ali ono što se dešava tužiocima koji danas pošteno i odgovorno rade svoj posao je upravo primer kada ih satanizuju raznorazni mediji pod Đilasovom kontrolom, kako izgleda pritisak politike na pravosuđe.

Dakle, svaki tužilac koji bi eventualno se usudio da poštuje zakone ove zemlje, da sankcioniše ono ponašanje kao što smo imali prethodnih nedelja, divljanje po našim autoputevima, to se zna koji je član tačno povređen, naš i Ustav definiše i zakoni definišu da takvo ponašanje nije dopustivo, svaki tužilac koji bi se usudio da pokrene bilo kakav postupak bio bi proglašen za slugu režima, bio bi najstrašnije provučen kroz medijsko blato i onda mi dolazimo u situaciju da tužilac kaže – ne moram ja baš da poštujem zakon, ne moram da poštujem sve ono što je moja ustavna i zakonska obaveza, neka to neko drugi radi.

Policija piše naloge za prekršaje, tužilaštvo do sada nije reagovalo, nismo čuli da je bilo ko iz tužilaštva reagovao i to je na taj način pokazatelj da se u ovoj državi i te kako ne poštuju zakoni od strane onih koji bi to trebali da rade i mislim da moramo da damo impuls ka tom procesu da se zna šta je uloga danas tužioca. Ne treba on da razmišlja šta će da napiše bilo kakav portal ili medij za njega, jer upravo mi biramo tužioce kao najhrabrije ljude u našoj zemlji da vode borbu protiv kriminala.

Kako će on da vodi borbu protiv kriminala, da se suprotstavi ljudima koji su spremni da ubiju ako on ne sme da se zameri medijima kojih se plaši da će da ga provuku kroz medijsko blato? Onda zaista dolazimo u situaciju da se pitamo – šta je sledeći korak, nego smo pustili, moram zaista da kažem bitanga, Srđana, iz pokojne DS, Milivojevića, koji je izjavio da će Andreja Vučića i Danila Vučića posle izbora pronaći u šahti kao Gadafija i to je prošlo nezapaženo. Niko nije podigao bilo kakav akt. Potpuno je legitimno pozivati na ubistvo ne samo da je to predsednik države, nego bilo koga vi pozivate javno na ubistvo. To prolazi nezapaženo. Naravno da se nakon toga javljaju svi koji staju u odbranu takvog postupka.

Kao što smo videli u slučaju Gorana Markovića koji nije prošao na nekom konkursu, nije dobio pare koje je očekivao da će da dobije, našao je čovek za shodno da odmah izađe u medije, da krene da se žali i da poruči Vučiću – bićeš streljan kao Čaušesku. Bolje da on spreči, da se sam povuče mimo izbora. Znaju da na izborima šanse nemaju, to su poslednja istraživanja pokazala. Neka se on povuče mimo izbora, a mi ćemo onda verovatno da mu oprostimo, nećemo ga streljati.

Dakle, potpuno smo ušli u jedno ludilo gde je dovoljno da bilo ko da sebi za pravo da pozove na ubistvo predsednika i ne samo njega, nego i članove njegove porodice, a da naše tužilaštvo se pravi kao da ne postoji.

Moramo zaista da uputimo i ohrabrenje tim ljudima koji sede u tužilaštvu. Ljudi reagujte, nemojte da dozvoljavate da se plašite da li će neko da vas provuče kroz medijsko blato. Morate da radite posao. Zato smo vas birali. Nismo vas birali da budete tužioci i sudije da biste se plašili i da biste puštali da ovu zemlju vode kriminalci, da dođu na vlast nazad kriminalci i da dozvolimo prosto da u javnosti može da se govori šta god hoće bez bilo kakvih sankcija. Zato postoji država.

Kolega Rističević malopre na Odboru za pravosuđe upravo je upitao – šta je sledeće? Pustilo smo ovo, hajde sada da ih pustimo da izlaze sa kalašnjikovima na ulicu pa da kažemo i to je legitimno, šta da radimo, to je prosto izraz demokratske volje. Upravo zbog toga je potrebno da tužioci koje danas biramo, koji su izabrani, koji moraju da poštuju zakone da znaju šta je njihova obaveza i šta mi od njih očekujemo i zaista se nadam da ćemo u narednom periodu zaista se potruditi da stvorimo takav pravni osnov da imao i načina da sankcionišemo one koji ne rade svoj posao. Nama trebaju ljudi koji će da brane zakone i Ustav ove zemlje, a ne oni koji se kriju i koji se plaše.

Još jednom, mi ćemo podržati sve predloge koji su na dnevnom redu i to je ono što je svakako važno da ljudi koje budemo izabrali ovde znaju šta je poruka naroda jer predstavnici naroda su upravo ovde u Narodnoj skupštini, a Narodna skupština i te kako treba da ima svoj stav i to ćemo u narednom periodu svakako činiti. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi VSS, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na sednici koja je održana juče, podržala je sve predloge koji su na dnevnom redu i ovom prilikom bih unapred čestitao svim sudijama koje će biti izabrane u danu za glasanje, ovde na plenarnoj sednici Narodne skupštine, uz želju da posao obavljaju odgovorno i posvećeno.

Ovo je svakako jedno od poslednjih, ako ne i poslednje biranje sudija na ovakav način u Narodnoj skupštini, mi već od januara ukoliko referendum bude uspešno okončan, menjamo način izbora sudija i to će više biti nadležnost VSS, od tih datuma, početka ustavnih promena, kada počnu da važe, to više neće biti ingerencija Narodne skupštine, i mi smo o tome vodili jednu ozbiljnu raspravu, rekao bih više godina, jer praktično mi od 2013. godine, imamo obavezu da taj deo koji se tiče načina izbora sudija, uskladimo sa evropskim preporukama, sa Venecijanskom komisijom, i to je uspešno ovaj saziv Narodne skupštine i realizovao.

Spremili smo ustavne amandmane. Idemo na referendum 16. januara, kada ćemo napraviti jednu ozbiljnu reformu našeg pravosuđa i način da se sudije više ne biraju u Narodnoj skupštini.

Moramo da kažemo da smo, uz pomoć ovde naših pravnika i šire javnosti koju smo uključili u ceo proces, našli jedno rešenje koje će opet zadržati jednu ulogu Narodne skupštine, makar na jedan posredan način, na način da ćemo mi iz Narodne skupštine imati priliku da biramo članove Visokog saveta sudstva i na taj način ćemo zadržati deo suvereniteta, odnosno, narod će i dalje preko Narodne skupštine imati uticaj na izbor sudija, kažem, na posredan način. Ne direktno na način kao što je sada bio slučaj, već na jedan posredan način.

To je, čini mi se, jedno optimalno rešenje koje je podržala i Venecijanska komisija i na taj način dolazimo u situaciju da otvorimo, odnosno zatvorimo još jedan klaster. To je ranije bilo Poglavlje 23, kada su nam iz Evropske unije često spočitavali da moramo menjati upravo sve ovo o čemu smo govorili, način na koji biramo sudije u Narodnoj skupštini.

Ovaj proces, kažem, je bio i te kako transparentan, inkluzivan, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je, čini mi se, 11 radnih sastanka. Po celoj Srbiji su išli i razgovaralo se na mnogim mestima. Istaknuti pravnici, profesori univerziteta su dali svoje učešće i našli su optimalno rešenje koje će biti pred građanima 16. januara.

Mislim da moramo više u javnosti da govorimo o samom referendumu. Nedovoljno se čuje šta je tačno tema tog referenduma i to daje mogućnost da se dešavaju raznorazne špekulacije, zloupotrebe i, čuli smo već više puta, neistine koje se plasiraju u javnosti kako je taj referendum u stvari napravljen da bi se, ne znam, izbacila preambula Ustava, odnosno deo koji se tiče Kosova i Metohije.

Mi smo uporno i ovde govorili i na drugim mestima da to nije tema, da ne glasamo o preambuli, to svakako ostaje deo našeg Ustava. Mi glasamo ovde o načinu izbora sudija ali, kažem, upravo zbog toga što se nedovoljno o ovome govori u javnosti, čini mi se, da i ministri i Vlada Republike Srbije treba da povedu jednu veću kampanju, s obzirom da je referendum za mesec dana, da se građanima predoči šta tačno treba da izglasamo. Jer, samo mi u Narodnoj skupštini, koliko mogu da primetim, govorimo o ovim ustavnim reformama.

Dakle, moramo da objasnimo građanima koliko je važno zbog našeg daljeg puta u EU da te promene dođu na dnevni red, da izglasamo da referendum bude uspešan, zato što na taj način uspevamo da i dalje ostajemo na tom evropskom putu, da napravimo još jedan veliki korak ka toj evropskoj agendi gde smo mi trenutno, kad pogledamo u nazad, evo ovih prethodnih dana, otvoreno je nekoliko klastera. Dakle, vreme je da konačno zaokružimo ceo taj proces i da zaista postanemo punopravna zemlja članica Evropske unije.

Nadam se da će referendum svakako biti uspešan i da ćemo na taj način pokazati da smo odgovorno društvo koje, pre svega, brine o svojim nacionalnim interesima. Uspeli smo da u ove ustavne amandmane inkorporiramo taj deo o tome da ćemo i dalje kao Narodna skupština imati uticaja na način izbora sudija, kažem na posredan način, preko delegiranja ljudi u Visoki savet sudstva, ali da, naravno, ispunjavamo sve ono što je EU, Evropska komisija, Venecijanska komisija tražila od nas u tom procesu pristupa EU.

Ono što je svakako važno pomenuti jeste da je ovaj proces urađen na jedan transparentan, dobar i odgovoran način, sve nasuprot onome što je 2009. godine radila bivša vlast. Godine 2009. podsetićemo, hiljadu sudija i tužilaca preko noći su završili na ulici bez ikakvog obrazloženja. Cela evropska javnost, stručna javnost se zgrozila načinom na koji se tadašnja država, tadašnji režim obračunavao sa sudijama i tužiocima.

Mi pokazujemo danas da nismo kao što su bili bivši koji su bez ikakvog obrazloženja smenjivali sudije. Mi ovde dajemo još veću nezavisnost, još veći legitimitet samim sudijama. Pokušavamo, dakle, da nađemo najoptimalnija rešenja i sve to što smo ovde dogovorili biće pred građanima 16. januara i siguran sam da će građani to podržati na referendumu koji će biti pred nama.

Način na koji ćemo dalje birati sudije smo obrazložili i to je sve i te kako urađeno na jedan transparentan, dobar i odgovoran način. Baš da bismo sprečili moguće zloupotrebe i da bismo uticali na to da se više ne dešavaju bilo kakve zloupotrebe naše javnosti čujemo često, kažem, i dalje vezano pitanje za preambulu.

Čujemo pitanje da se referendum šteluje radi Rio Tinta. Upravo o tome mora više da se govori i da se objasni građanima koliko je važan referendum na koji ćemo ići 16. januara, da to nema nikakve veze ni sa Kosovom i Metohijom. Ne menjamo preambulu, još jednom kažem. Ne menjamo nikakve delove koji se tiču dovođenja Rio Tinta u Srbiju. Tu se čuju najveće mahinacije i zloupotrebe u javnosti proteklih dana.

Videli smo da je država ispunila sve zahteve sa protesta. Videli smo da je i prethodne subote, uprkos svemu što smo uradili jedna, sad ću reći, šačica ljudi, veoma neodgovornih političara okupljena oko Đilasa, onog propalog tajkuna koji je pokušao da pravi mini hidroelektrane ćute i sličnih. Izašli su na ulice, blokirali su naše ulice, pokušavali su opet da izazovu incidente.

Kažem još jednom, sve ovo o čemu mi danas govorimo moramo ponavljati uporno da bi građani bili svesni zašto idemo na referendum, da to nema nikakve veze ni sa Kosovom, ni sa Rio Tintom i to treba građanima objašnjavati da ne bi bili u zabludi, da ne bi bili dezavuisani, da ne bi bili na ulici, zato što ih izvode ljudi koji su sve ovo i zakuvali, koji su doveli Rio Tinto i danas vas oni pozivaju da protestujete. Danas vas oni pozivaju da blokirate naše saobraćajnice.

Dakle, velika je odgovornost i na Narodnoj skupštini i na svim članovima Vlade Republike Srbije da se o ovim pitanjima govori na transparentan i odgovoran način kako građani ne bi bili u zabludi da ih neki propali političar i tajkuni izvode na ulicu i da ruše svoju državu.

Još jednom, mi ćemo u danu za glasanje podržati sve tačke koje su na dnevnom redu, to je važno svakako zbog toga što na taj način ispunjavamo sve ono što danas u evropskoj agendi mi kao država smo i te kako spremni da uđemo u Evropsku uniju i na ovaj način pravimo još jedan veliki korak ka tom punopravnom članstvu.

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicima, Zakon o platama službenika, nameštenika i svih drugih zaposlenih u javnom sektoru jeste tema koja je već nekoliko godina prisutna na javnoj sceni. To je važan set zakona koje je potrebno doneti, ali ovo nije stvar koja se lomi preko kolena, na prečac, kao što neki misle, obzirom da se 400.000 ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru, dakle, direktno ih se tiče sve ovo što ćemo mi ovde usvojiti. Ti koeficijenti i osnovice naravno da utiču ne samo na njih, nego i na primanja, kad saberemo kumulativno i porodice čiji su oni članovi, dakle, ovaj zakon se posredno odnosi na preko dva miliona građana Srbije.

Prema tome, da bismo precizno utvrdili šta tačno ovde treba izmeniti i na koji način uskladiti koeficijente i osnovice, potrebno je da imamo jasan prikaz koliko novca mi dajemo iz budžeta na plate zaposlenih u javnom sektoru.

To je svakako potrebno uraditi prvenstveno zbog toga što mi danas imamo situaciju da država već godinama kuburi sa problemom zapošljavanja visokoobrazovanih ljudi u one neke najosetljivije delove javnog sektora, kažem, i kod zdravstva i kod inspekcijskih službi, kod upravljanja ulaganjima i projektima. Tu imamo problem da zaposlimo visokoobrazovani kadar zato što su nedovoljno stimulisani platama koje trenutno postoje u javnom sektoru.

Još veći je problem kod, recimo, lokalnih samouprava. Kako vi da jednog diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom motivišete da radi za platu od 60.000 dinara kao načelnik opštinske uprave? On ako ode u advokaturu, može da pravi do pet, šest puta više. Tu generalno imamo i problem da stimulišemo ljude da rade za te plate, a da opet rade pošteno i savesno i da ne uđemo u jedan začarani krug korupcije, u kojima je Srbija bila, znamo i sami kakva je situacija ovde bila pre 2012. godine.

Prema tome, ovo jeste stvar koja mora da se pažljivo oceni i da se ne lomi preko kolena. Ono što je važno jeste da 2014. godine je Vlada po prvi put ovo pitanje stavila na dnevni red. Podsetićemo, pre toga niko nije o tome razgovarao, a decenijama za nama imamo ovaj problem, ali o tome se nije razgovaralo.

Dakle, 2014. godine SNS i tadašnji premijer Aleksandar Vučić ovo pitanje stavljaju na dnevni red. O tome počinje da se radi.

Međutim, danas imamo situaciju da je Ministarstvo finansija ušlo u jedan obiman proces koji se zove projekat „Iskra“, gde ćemo mi uspostaviti novi sistem evidencija o zaradama. Taj projekat radimo u saradnji sa MMF-om i plan je da u fazama do 2024. godine on bude implementiran.

Mi tek tada, kada Ministarstvo finansija bude moglo da nam kaže tačno koliko novca ide iz budžeta, svaki dinar gde ide na plate zaposlenih u javnom sektoru, moći ćemo da odredimo na koji način ćemo koeficijente uskladiti jedne sa drugima, jer nije normalno da vozač u javnom preduzeću ima veću platu nego predsednik opštine. Nije normalno da ljudi koji rade isti posao primaju različite plate kada je reč o javnom sektoru. Kažem, to je na dnevnom redu, 2024. godine će biti završen ovaj sistem Ministarstva finansija „Iskra“, koji će nam do detalja pojasniti gde sve i kako se troši novac na plate u javnom sektoru. Tada će i 2025. godine ovaj zakon moći da bude implementiran.

Upravo zato i odlažemo primenu zakona, zato što želimo da na precizan način utvrdimo tačno ono što nam je neophodno da znamo da bi mogli da implementiramo jedan ovako obiman set zakona koji se tiče više od 400.000 zaposlenih u javnom sektoru.

Ono što zaposlene treba da zanima u javnom sektoru i ono što imamo da im poručimo jeste da od 1. januara ide povećanje plata, 8% u zdravstvu, vojsci, socijalnim službama, a svima ostalima biće povećanje od 7% i to je važna vest za sve građane Srbije.

Važna vest je i za naše penzionere da će, po švajcarskoj formuli, njihove penzije biti uvećavane po 5,6% u narednim godinama i naravno da će i dalje da se daju jednokratna davanja. U februaru će dobiti svaki penzioner po 20.000 dinara.

Država danas ima novca i danas država može da na ovakav način pomaže svoje sugrađane. Možemo da podižemo plate i u javnom sektoru i da pomažemo privatni sektor. Država danas ima novca zato što se vodi domaćinska, odgovorna politika i mi podižemo i plate i penzije iz realnih prihoda, ne uzimamo kredite, ne zadužujemo se, kao što su radili pripadnici bivšeg režima kada su uzimali skupe kredite da bi servisirali tekuću likvidnost, prosto da bi mogli da isplaćuju plate i penzije.

Danas imamo procenat rasta od 7,5%, i to je nešto što mi možemo sa ponosom da kažemo. Dakle, ove godine završavamo godinu sa 7,5% rasta BDP-a. To ni najveći skeptici… Sećamo se kakva je bila situacija prošle godine u ovo vreme, kada smo o tome govorili, i MMF je dao prognozu da će biti oko 5% rast, ovi dežurni kritičari iz Fiskalnog saveta su govorili da će rast biti oko 4%, a vidimo da smo mi ipak bili u pravu koji smo predviđali da će rast ići svakako preko 6%. Sada se pokazuje da će Srbija, kada se sabere prošla godina i ova i naredna godina za koju planiramo rast za 4,5%, kumulativno imati najveći rast od svih država Evrope.

Na taj način mi pokazujemo da Srbi ne moraju da pobeđuju samo u sportu i na polju ekonomije možemo da postižemo zavidne rezultate. To je važno da građani Srbije znaju zato što svi kada su stezali kaiš, cela Evropa kada je stezala kaiš, mi smo imali dovoljno novca da obezbedimo za sve ono što je bilo potrebno u tom trenutku. Da podsetimo građane Srbije: prvi smo nabavili vakcine, prvi smo imali respiratore, prvi smo sagradili dve kovid bolnice. Samo Kina je bila brža od nas po tom pitanju i na taj način smo pokazali da smo tu zbog građana.

Naravno, mislili smo i na našu privredu, osam milijardi evra ukupno je Srbija, 18% BDP-a, dala pomoć svojoj privredi i na taj način smo u nekoliko paketa pomoći servisirali minimalce, minimalne zarade kod privatnika punih šest meseci. Dakle, to su rezultati iza kojih svaka država može sa ponosom da stane. Imamo tu sreću da smo nastavili da ulažemo u sve ono što je važno, u infrastrukturne projekte. Dakle, ne samo da smo stezali kaiš i borili se da sačuvamo radna mesta, mi smo imali dovoljno novca, dovoljno projekata da nastavimo infrastrukturne radove u celoj Srbiji.

Kada o tome govorimo mi znamo da trenutno, dok ovde u ovom plenumu Narodne skupštine mi govorimo o ovim zakonima, mašine rade na 10 koridora, 10 autoputeva se u ovom trenutku radi. Da nabrojimo, građani Srbije, to su: Fruškogorski koridor, Ruma-Šabac-Loznica, Kuzmin-Sremska Rača, Preljina-Požega, Moravski koridor, Surčin-Novi Beograd, obilaznica oko Beograda - sektor B, Požarevac-Gradište-Golubac, Niš-Pločnik, obilaznica oko Kragujevca. Možete li danas u Evropi da navedete i jednu zemlju koja se u ovom trenutku može ponositi time da gradi 10 koridora u ovom trenutku, 10 autoputeva. U vremenu kada svi stežu kaiš, kada se bore za goli opstanak, mi gradimo i dalje nastavljamo da ulažemo.

Kome danas odgovara jaka Srbija, poštovani građani Srbije? Da li nekome u regionu odgovara kada vide da Srbija nabavlja najskuplje naoružanje? Da li nekome odgovara kada vide da se Srbija uspravlja iz pepela u koji su je bivši režim i lažne demokrate uvele? Dakle, nikome nije u interesu današnji razvoj naše države. Naravno, Srbija danas ne sedi skrštenih ruku. To njima iz inostranstva najviše i smeta što Srbija pokazuje da može sama da se bori, da radi, gradi i podiže našu državu. Ne čekamo da nam neko da diktat, nalog iz bilo čije ambasade, pa da mi nešto uradimo, kao što su navikli da rade.

Upravo zbog toga smo mi svedoci jedne besprizorne kampanje. Slobodno mogu da kažem da se protiv naše države vodi hibridni rat, i to najviše dolazi upravo iz onih centara koji žele da Srbiju vrate pod kontrolu, kao što je to bio slučaj do 2021. godine.

Svesni smo da opozicija trenutno u Srbiji, tajkunska, oličena u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i Borisu Tadiću, nema apsolutno nikakve šanse da dođe na vlast. Jasno je to njihovim nalogodavcima. Prema tome, oni sada stavljaju u pogon taj drugi deo njihovog delovanja tzv. nevladin sektor i, podsetiću građane Srbije, kada kažemo nevladin sektor, obično mislimo na Natašu Kandić, tu je ona Staša Zajović, „Žene u crnom“, taj antisrpski deo nevladinog sektora, ali sada im se priključuju tzv. ekološki pokreti.

Nije uopšte slučajno što ste imali pre nekih mesec dana onu potpunu kampanju laži i kleveta. Sećamo se kako su nasrtali na zid, na mural generala Ratka Mladića, gađali ga jajima. Sve je to bila uvertira u ono što su spremali. Dakle, potrebno je uneti nestabilnost u našu zemlju, potrebno je zaustaviti napredak Srbije. Sećamo se kako su jurišali na mural. Mural je obnovljen i mi se svojih heroja ne stidimo, za razliku od tih bednika koji su plaćeni, debelo plaćeni da rade protiv svoje države. Kada im to nije pošlo za rukom, nisu uspeli da destabilizuju državu na toj temi, onda se okreću ka drugom delu nevladinog sektora, neka organizacija „Kreni-promeni“, izvesni Sava Manojlović koji se direktno finansira iz Rokfeler fondacije i ovde smo govorili o tome. Primili su 25.000 dolara 29. aprila ove godine da rade ovo što rade, i to treba građanima jasno reći.

Dakle, opozicija, jalova, ovakva kakva je danas, nikako ne može na izborima da bilo kako napravi rezultat koji može da se primakne Aleksandru Vučiću. Oni sada stavljaju u pogon nevladin sektor i na taj način će pokušati da izazovu dalju nestabilnost u našoj državi.

Ono što je važno jeste da prosto izjavimo da ovo što rade i ovo divljanje po ulicama u našoj zemlji je neverovatno. Dakle, zamislite situaciju da jedna nevladina organizacija poziva narod da protestvuje protiv dva zakona. Da li je to Zakon o eksproprijaciji i referendumu? Da su bili neki drugi zakoni, oni bi, naravno, i to uzeli kao povod. Dakle, bitno je izvesti narod na ulicu, bitno je blokirati Srbiju.

Nažalost, ovde imamo situaciju da se građani naše države besramno obmanjuju na način da im se govori nešto što je potpuno, kako da kažem, tema oko koje ćemo se svi lako složiti. Kaže – ko je za zdravu životnu sredinu treba da bude na ulicama. Hoćete li da kažete da se bilo ko u našoj državi zalaže za prljavu životnu sredinu? Da li uopšte neko može da pomisli da se mi, koji živimo ovde, čija deca žive ovde, zalažemo za prljavu životnu sredinu, za zagađen vazduh? Naravno da se ne zalažemo.

Znate šta je ovde zanimljivo? Jedno su, znate, priče kako bi neko da ulaže novac i kako bi trebao da se bavi životnom sredinom, a drugo je realnost. Mi danas ulažemo 600 miliona evra, država ulaže danas, u sve ono što je potrebno za zelenu agendu.

Država danas i radi izmeštanje divljih deponija. Kod mene u mom kraju imamo divlju deponiju koja je bila dole kod Prijepolja, koja je sklonjena posle 50 godina nebrige, to je danas urađeno, i regionalna deponija. Dakle, pravi se transfer stanica između Prijepolja i Priboja. Regionalna deponija u Užicu je, takođe, sanirana. Država se danas na svakom koraku bavi ekologijom na taj način što zaista daje novac i što ulaže u ono što je neophodno, a ne da nam oni pričaju kako bi trebalo nešto da se radi, a imali su priliku, bili su na vlasti i nisu uradili ništa za vreme dok su bili na vlasti, dok su samo gledali kako će da napune svoje džepove.

Ono što je važno za građane Srbije jeste da znaju da SNS i Aleksandar Vučić pored toga… Kažem, bavimo se zaštitom životne sredine, radimo na tome konkretnim delima. Ministarstvo životne sredine i ekologije, Irena Vujović, zaista rade vrhunski posao za ekologiju. Dakle, ne govorimo o stvarima koje bismo mi možda uradili, nego se konkretno danas dešavaju. Ulažemo danas 600 miliona evra u ekologiju i zaštitu životne sredine.

Šta je važno? Takođe, dok sam spremao govor, stigla je potvrda iz EU da se otvara klaster četiri, koji se tiče zelene agende. Dakle, da li će to tajkunski mediji smeti da objave, da pohvale svoju državu ponekad? Vidite, nismo tako najgori, kao što pričate. Evropska unija otvara klaster četiri. Očigledno je da se dobre stvari dešavaju u Srbiji kada je reč o zaštiti ekologije.

Međutim, tema na kojoj se najviše napada i vidim da je to u javnosti plasirano, kao nešto na čemu se zaista insistira, jeste „Rio Tinto“. Međutim, tu je apsolutno neverovatna stvar da vas predstavnici bivšeg režima pozivaju na proteste ljudi u čije vreme je doveden „Rio Tinto“ u Srbiju. Predsednik je pre neki dan imao konferenciju za štampu i o tome treba uporno govoriti da ljudi ne bi bili u zabludi.

„Rio Tinto“ je došao i prvi ugovor koji je potpisan je 8. juna 2004. godine. Tada im je dato pravo da istražuju. Potpisali su zatim drugi dokument 17. januara 2005. godine, a kada su im predstavnici bivšeg režima, tada je bio Boris Tadić na vlasti, bio je predsednik, dali mogućnost da prošire eksploataciono područje. Treći ugovor 26. septembra 2005. godine i dozvoljavaju im da vrše geološka istraživanja. Zatim, 4. januara 2007. godine četvrti ugovor sa „Rio Tintom“. Dakle, sve vreme su na vlasti žuti lopovi iz bivšeg režima koji navodno teraju „Rio Tinto“ iz Srbije i dozvoljavaju da se proširi područje na još devet istražnih polja. Imate 28. avgust 2008. godine i dodatno proširenje, Cvetkovićeva Vlada. Zatim, 2009. i 2011. godine se dozvoljava još 16 istražnih polja na korišćenje i 18. januara 2012. godine, ključni dokument, usvajaju tu Strategiju kojom „Rio Tinto“ stavljaju na prvo mesto kada je reč o istraživanju litijuma.

Dakle, ti ljudi koji su direktno doveli Rio Tinto u Srbiju, danas bez imalo srama prozivaju Aleksandra Vučića, SNS koji nije potpisao, pazite, ni jedan jedini dokument sa Rio Tintom.

Dakle, građani Srbije moraju da znaju da su na brutalan način obmanuti kada je reč o ovoj temi. Nemojte da verujete onima koji se kriju iza raznih nevladinih organizacija koji pokušavaju da destabilizuju svoju državu, a koji su direktno doveli Rio Tinto u Srbiju. Dakle, i 2017. godine imate izjavu Dragana Đilasa koji kaže da je to dobra stvar za Srbiju, da na tome treba raditi. Dakle, oni su do pre samo tri-četiri godine govorili da je to afirmativno i dobro za našu državu.

I danas vam isti ti govore kako Rio Tinto nije dobar za Srbiju. Kažu vam, i naravno, da kažem još jednom, Aleksandar Vučić, SNS, naravno da ništa neće uraditi što je protiv interesa našeg naroda i to je ono što se uporno ovde potencira da ćemo mi nešto da uradimo mimo naroda „ispod žita“, kao što su oni navikli da rade.

To vam govore, kažem, ljudi koji su uzeli pare. Pazite, direktno su uzeli pare od Rio Tinta, kao što je ovaj stručnjak Marko Blagojević, koji je inače bio, suđeno mu je bilo zbog malverzacija sa Bulevarom Kralja Aleksandra za vreme dok je bio direktor Kancelarije, određene, za javna ulaganja Grada Beograda, dok je bio Đilas gradonačelnik.

Taj čovek koji je danas njegov funkcioner je uzeo 717 hiljada evra, prodao Rio Tintu, imate ugovor i on vam danas vodi proteste u Loznici. Pa ljudi, nemojte dozvoliti da vas obmanjuju, samo kažemo, ja verujem da među građanima koji protestuju ima ljudi koji su zaista zabrinuti za životnu sredinu, ali pogledajte rezultate. Ova vlast ništa nije uradila na štetu građana Srbije.

Što se tiče ove teme vezano za Rio Tinto, rekli smo, sve što može da bude deo dogovora će ići pred narod na referendum, nakon što sačekamo određene potvrde treba da vidimo studije izvodljivosti, procene uticaja na životnu sredinu. Nakon toga ćemo da idemo pred narod i da narod kaže ako jeste za to, naravno, da ćemo dozvoliti, ako narod nije za to mi smo rekli da ništa nećemo raditi što je protiv interesa naroda i to je ono što građani treba da znaju.

Nemojte da dozvolite da vas obmanjuju ljudi koji su, kažem, uzeli novac, debele pare od Rio Tinta, prodali svoju zemlju, koji danas izlaze na ulicu da bi povratili to što su prodali.

Dakle, kažem, ovo je tema oko koje zaista bi trebalo da budemo svi jedinstveni. Srbiji dobro ide, naša država se nalazi na dobrom putu, velika su ulaganja, velika su infrastrukturna predviđena za narednu godinu. Godina 2022. će biti godina i dalje nastavka ulaganja u sve ono što je potrebno i autoputevi i fabrike i sve što i do sada država radi, tako da moramo da budemo svesni toga da država, naravno, da hoće da sputaju raznorazni centri moći koji bi da je vrate pod skute tajkuna, kao što je slučaj bio do 2012. godine.

Mi im odgovaramo, naravno, da se to neće dozvoliti. Građani Srbije imaće pravo i dalje, isključivo oni, da na izborima određuju ko će da vodi našu državu zato što nama je dosta više da nam se diktira sa strane i da nam govore kako će i ko će da upravlja našom državom, da nam ministre određuju iz stranih ambasada i da nam predloge za dnevni red Vlade stiže iz, znamo odakle je stizalo do 2012. godine, dakle iz stranih centara moći.

Srbija danas vodi nezavisnu, suverenu politiku. Predsednik Aleksandar Vučić je i bio, kažem, kada god je teška situacija, kao što je bila, recimo, pre neki dan, kada su hiljade ljudi bili blokirani u saobraćaju zato što je izvesna grupa odlučila da blokira Srbiju, da blokira život u našoj državi, predsednik je bio sa narodom i to tamo gde se narodu, kojeg se direktno tiče sve ovo što se dešava vezano za određena pitanja koja postoje u javnosti kada je reč o Loznici, o Rio Tintu i o tim investicijama, koji su, kažem, dogovarane mnogo pre dolaska SNS na vlasti.

Dakle, predsednik je direktno bio, pokazao je da je tu i da ćemo uvek biti tu za naše građane koji nam daju ovoliko poverenje na izborima ništa nećemo, ponavljam još jednom, ništa nećemo uraditi mimo interesa onoga što su interesi, pre svega, građana Republike Srbije i naše države.

I poručujemo još jednom i predstavnicima bivšeg režima i kolovođama protesta, ne narodu, narod koji je izmanipulisan ima pravo možda i da nije dovoljno informisan o ovim temama, mi smo tu narodni poslanici i ministri i članovi Vlade, svi treba da objašnjavaju narodu o čemu se radi. To je naša uloga.

Narod je možda izmanipulisan, ne treba mi da se na nikakav ružan način ophodimo prema ljudima koji možda zaista veruju da se sprema neka, ne znam ni ja kakva investicija koja će da ugrozi bilo kakvu životnu sredinu, mi treba o tome da govorimo i da na pravi način dajemo odgovore.

Ali, ovim kolovođama protesta, tajkunskoj opoziciji poručujemo, narod ne možete pobediti, jedino na izborima ćete imati priliku da nas pobedite, a ako uspete da nas pobedite na izborima doći ćete na vlast, na ulici nikada nećete doći na vlast, to je poruka nas SNS. Ako se na ulici budemo prebrojavali, to vam neće biti dobro ni za koga, a ponajmanje za vas. Hvala.

Živela Srbija.

Hvala.

Uvaženi gospodine Glišiću, to da smo mi hteli stranačko zapošljavanje je potpuna besmislica. Zamislite ko hoće stranačko zapošljavanje da čim dođe na vlast donese Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru. Čim smo došli na vlast mi smo doneli zakon kojim smo ograničavali upravo partijsko zapošljavanje. Prema tome, 40.000 ljudi je manje upravo zato što smo takvu jednu meru odgovornu, poštenu i domaćinsku doneli da ne bismo preopteretili budžet naše države i kada smo izašli na zelenu granu, kada smo došli u situaciju da možemo da podižemo plate i penzije mi smo krenuli iz realnih izvora da podižemo plate i penzije.

Siguran sam da se i vi zalažete za poštenu i domaćinsku politiku i zato nemojte da upadate u tu mantru tajkunskih političara koji vam govore kako je nešto danas gore nego što je bilo, kada je očigledno da kada smo došli na vlast mogli smo da nastavimo po starom uhodanom modelu i da ovde pravimo partijska preduzeća, da zapošljavamo koga stignemo.

Dakle, mi smo napravili jednu odgovornu i poštenu domaćinsku meru, ali koja je bila i te kako nepopularna u tom trenutku i te kako nepopularna. Mi smo svesno išli na uštrb svog rejtinga da bismo napravili stvar koja je dobra za građane Srbije i to je narod na izborima odmah prepoznao. Mi smo već 2014. godine osvojili preko 45%. Uprkos svim tim merama, uprkos obećanju da ćemo smanjivati plate i penzije, građani su podržali našu politiku. Tako da generalno kada govorite o stranačkom zapošljavanju treba da imate u vidu da bi retko koja država u Evropi donela ovakve mere kada već govorite da smo imali takve ambicije, naravno da ne bismo usvajali zakon koji nas ograničava u tome. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre svega, želim da izrazim saučešće porodici Milutina Mrkonjića. Skupština je izgubila velikog čoveka i država Srbija će svakako pamtiti njegove uspehe koje je imao kao ministar.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, zaista ne znam da li u evropskoj praksi vi imate ovakav primer neposredne demokratije koju mi danas ovde demonstriramo, biramo nove članove RIK-a, i to čak šest mesta plus šest zamenika ćemo dati ljudima koji nemaju nikakvu podršku na izborima, dakle vanparlamentarnoj opoziciji. To radimo da bismo unapredili izborne uslove u dogovoru sa, naravno, evropskim parlamentarcima. To je deo jednog šireg dogovora koji je napravljen kada je reč o tim izbornim uslovima. Spustili smo i cenzus na 3% i na sve načine, kažem, unapredili izborne uslove u odnosu na period kada smo mi dolazili na vlast po onim izbornim uslovima od 2012. godine.

Profesor Atlagić je rekao zaista jednu tačnu stvar i ja se sa tim potpuno slažem. Činjenica jeste da njih izbori uopšte ne zanimaju. Grupaciju okupljenu oko Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Marinike Tepić izbori zaista ne zanimaju, jer po svim istraživanjima oni nemaju nikakve šanse i oni su toga svesni. Koliko god da su, kažem, zlonamerni, koliko god da imaju određenih aspiracija ka državnoj kasi, oni su potpuno svesni da oni na izborima ne mogu da dođu na vlast. Zato njihovi sponzori, a i oni počinju da isturaju jednu drugu grupaciju, a to je kolega Matejić lepo primetio. Dakle, više neće biti toliko bitno, što kažete, da li ste opozicija ili niste, ovde se sada već forsira nevladin sektor kao opozicija našoj državi. Sada možete vi da zamislite da nevladin sektor koji se finansira direktno iz inostranstva danas predstavlja alternativu državnoj politici Republike Srbije.

Kolega je pomenuo grupaciju koja je zaustavila autoput, koja je pravila ove skandale po Srbiji, zaista jeste „Kreni – promeni“. Vidimo ovde 25.000 dolara su primili 29. aprila 2021. godine da bi uradili ovo što su uradili pre nekoliko dana. To je potpuno jasno. Mi sada pitamo ljude koji zaista, verujem, imaju određenih motiva da izađu na ulicu da protestvuju, smatraju da neke stvari treba možda promeniti, da li ste vi, ljudi, svesni da vas strani plaćenici izvode na ulicu i da vam govore kako treba da se borite protiv svoje države. To jeste možda težak izraz. Napadali su ovde našu koleginicu Biljanu Pantić Pilju kada je rekla taj izraz. Kažu, to nije potrebno našem vokabularu, ali ne znam kako drugačije označiti ljude koji se direktno finansiraju iz inostranstva, rade protiv svoje države, videli smo, izazivaju nerede, prebijaju ljude na ulicu i onda kažete – pa vi ste strani plaćenici, a oni vam kažu – nemojte tako. Nemojte vi da primate donacije iz inostranstva, pa vas mi nećemo tako zvati. Nemojte da dezavuišete više javnost ovde u ovoj državi.

Tu su, naravno, i ovi poznati grebatori iz „Ne davimo Beograd“ i oni su tu na spisku. Primili su 200.000 evra u protekloj godini ljudi iz „Ne davimo Beograd“ i ti ljudi izlaze i oni vam pričaju o izbornim uslovima, oni vam pričaju o ekologiji i oni vam pričaju kako bi oni nešto da urade bolje nego što bismo to uradili mi. Dakle, oni ne traže podršku naroda, oni traže dolare iz inostranstva. Zaista se zalažem i mislim da bi bilo potrebno da mi, po ugledu na neke druge države, ovde usvojimo zakon kojim ćemo takvo delovanje nazvati onim što i jeste. Dakle, da su to strani agenti, agenti stranog interese i onda kada izađe predstavnik SNS na TV duel sa, recimo, nekim od tih plaćenika da piše ispod imena našeg predstavnika SNS, da građani znaju koga taj čovek predstavlja, a njemu da piše strani agent i onda da građani znaju, a ne da mu tamo stoji, ne znam, za naš parkić, za naš gradić, a da predstavljaju stranu agenturu u našoj državi. To je preko potrebno da se uradi.

Ovo što smo imali priliku da vidimo u subotu je nenormalna situacija u našoj državi. To je neka nova realnost koju oni pokušavaju da nam predstave – da je potpuno legitimno prebijati ljude na ulicu. Mi vidimo da danas ovaj koji je tukao našeg, ne znam da li je čovek simpatizer naše stranke ili pristalica, ali činjenica jeste da su ga povezali, kaže, on je iz SNS, prebio ga je taj neki „crni“ i, kaže, on je heroj nacije, odmah trči da se slika sa Marinikom Tepić, sa Lutovcem. Njihovi mediji ga predstavljaju kao nekog borca, kaže, novi lider opozicije. Dakle, oni govore da je čovek koji je tukao, koji je na snimku tukao čoveka novi lider opozicije. To je njihova politika. Ne može biti jasnije od toga. od subote vidimo kakva je situacija. Za njih je najnormalnija stvar da tuku ljude na ulici. Da li je predsednik Aleksandar Vučić išao da se slika sa onim izgrednikom koji je tukao Borka Stefanovića? Zamislite da se predsednik naše države slikao sa tim čovekom i rekao svaka mu čast. To je, ljudi, apsolutno nenormalno ponašanje šta vi radite. Mi smo čoveka koji je prebio Borka Stefanovića uhapsili, osudili, a mediji koji podržavaju politiku Vlade Republike Srbije su jasno dali do znanja da to nije prihvatljiv model ponašanja, a šta vi radite?

Predstavljate čoveka, batinaša, kao nekog lidera opozicije, kao model kako treba raditi. To se slažem potpuno sa gospodinom Atlagićem, njima nisu cilj izbori. Na izborima ćemo mi njih ubedljivo pobediti, profesore, i to je jasno kao dan, 65% do 70% ćemo imati na ovim izborima. Potpuno je jasno da građani podržavaju i to se videlo u Areni, 50 hiljada pristalica su došli i podržavli politiku predsednika Vučića.

Videli ste tamo stotinak ljudi koji blokiraju auto-puteve i oni to predstavljaju kao polarizaciju društva. Kažu – društvo se polarizovalo. Pa, nije se polarizovalo društvo, nego vi pokušavate zato što ste plaćeni iz inostranstva da radite stvari, da uništavate svoju državu, da obmanjujete građane, da im pričate kako mi ovde hoćemo da dovedemo, ne znam, Rio Tinto. Vi da im pričate, koji ste doveli Rio Tinto 2004. godine? Kako vas bre, ljudi, nije sramota?

Zaista, više dolazimo u situaciju da mi ne znamo da li je normalno sve ovo što se dešava, da ljudi koji su doveli Rio Tinto, danas predvode procese protiv Rio Tinta? Mi smo građanima rekli, sve što eventualno bude deo dogovora ići će na referendum. Ići će na referendum, građani će reći da li su za to ili nisu. Nećemo ništa da uradimo što se kosi sa interesima naroda.

Onda kažu – eksproprijacija, Zakon o eksproprijaciji, otimaće nam dedovinu. Ljudi moji, da li ste vi normalni? Autoputevi se grade i gradili su se proteklih 100 godina. Svuda postoji u svetu Zakon o eksproprijaciji. Niko to nije ovde novo usvojio. Mi ne usvajamo nov zakon, nego izmene i dopune zakona. Dakle, niko neće nikome otimati dedovinu i dalje će da postoje one procedure koje su postojale i sada. Predsednik je jasno rekao, ovaj zakon je i usmeren ka gradnji nacionalnog stadiona. Dakle, nema nikakve veze sa Rio Tintom, to treba govoriti na svakom mestu.

Oni uporno vas zapljuskuju sa stotinama laži na dnevnom nivou kako bi skrenuli pažnju, kako bi građane ubedili, kažem te neke, ne mogu tako da ih nazovem, ali naivne građane koji veruju da ovi ljudi koji se finansiraju iz inostranstva zaista rade u njihovom interesu.

Ove obmane koje oni govore njima su apsolutne laži i besmislice na svakom mestu, to treba govoriti. Ono što je još važno jeste da kažem i biće potpuno jasno u narednoj kampanji da će oni ići na potpunu paralizu našeg društva. Želeći da se obračunavaju dolaziće nam pod prozore, dešavaće se prosto incidenti koji će njima poslužiti u izbornoj kampanji.

Moram da kažem da mi moramo da budemo svesni da ulog koji imamo je preveliki i pogotovo nas iz SNS da znamo da se mi ne borimo za stranku, mi se borimo za državu Srbiju, jer podigli smo iz pepela Srbiju od 2012. do danas. Hoćemo građanima da predstavimo šta su naši rezultati, a rezultati su vidljivi na svakom koraku.

Evo, ja dolazim iz Zlatiborskog okruga. Kada bih samo nabrajao rezultate u našem okrugu, trebalo bi mi još sat vremena, neću da oduzima ljudima vreme ovde koji čekaju. Dakle, samo najkraće. Stiže auto-put do Pakovraće. Nismo imali ni metar auto-puta do Beograda, ljudi. Stiže auto-put do Pakovraće, sledeće godine do Požege. Radimo obilaznicu oko Užica, radimo obilaznicu oko Gornjeg Milanovca, oko Požege. Trenutno se radi tunel ispod Kadinjače. Radimo brzu saobraćajnicu Mitrovac-Mokra Gora. Radi se danas, trenutno osam miliona evra država ulaže u centar Zlatibora, gradi sportsko-rekreativne terene. Obnovili smo kompletno put od Čačka do Zlatibora. Radimo brzu saobraćajnicu dole od Kokinog Broda do Pribojske banje. Radimo takođe put od Tripkove ka Užicu. Dakle, na svakom mestu se ulaže novac sa republičkog nivoa. Srbija se gradi i izgrađuje.

Uložili smo 20 puta veće iznose za zdravstvo. Izgradili bolnica koliko nismo u proteklih 50 godina. U vojsku smo uložili, 20 puta nam je danas veći budžet nego što je bio za vreme Šutanovca, Tadića i ostalih i Ponoša.

Na svakom mestu, svaki aspekt društvenog života, kada pogledate, ulaže se, radi se i nama zato važno da Srbija nastavi ovim tempom. Zato nam je važno da politika predsednika Vučića nastavi da pobeđuje i da bude dominantna.

Nama je potpuno jasno da oni protiv ove politike ne mogu ništa i da će jedino sredstvo njima biti na izborima, da tako kažem, divljačko ponašanje, koje su demonstrirali u subotu. Ali, moraju da znaju, i ovim završavam neću da dužim, moraju da znaju da svaki član SNS će da brani Srbiju na svakom mestu, nećemo da posustajemo i nećemo da pokleknemo pred onima koji su ovu zemlju uništavali, koji su ovu zemlju sveli na ništa. Nećemo da dozvolimo ni na izborima, ako treba i na drugim mestima, branićemo našu državu, branićemo politiku predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicima, pred nama je najzad Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, a sve u susret promenama, odnosno ustavnim promenama koje će biti na referendumu od 16. januara naredne godine.

Upravo ste vi naglasili koliko ima laži, zloupotreba, koliko se o ovoj temi govori na jedan način da se spinuje realnost i da se, eto govori, kako se sve ovo radi radi nekih drugih tema kao što su, kažu Kosovo, Rio Tinto itd. Generalno, mi smo ovde u Narodnoj skupštini evo već više od godinu i po dana govorili i govorimo da se spremaju ustavne promene i da je to ono zbog čega mi moramo da organizujemo referendum.

Imali smo javna slušanja, neda se više ni nabrojati, zna Jelena Žarić Kovačević koliko smo puta imali i radne grupe i obilaske širom Srbije, gde smo ljudima objašnjavali o čemu se radi i za šta služi ovaj referendum i ustavne promene koje su pred nama.

Ja bih voleo da se na kratko osvrnem na važeći ustav i na situaciju koju smo imali, dakle, u prethodnom nekom periodu. Dakle, 2006. godine na referendumu usvojen je važeći Ustav Republike Srbije. Sećamo se kako je to rađeno, slobodno se može reći, u jednom ne transparentnom procesu, kako su u dva dana napravili referendum na koji je bilo potrebno da se izađe i da se glasa. Podsetio bih da je i tadašnja opozicija bila vrlo državotvorno orijentisana ka državnim nacionalnim interesima i predsednik Aleksandar Vučić, koji je tada bio opozicionar, podržao je taj referendum upravo zato što je to tada bilo u interesu države Srbije.

Tada smo stvorili preambulu Ustava, gde smo uneli da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i zbog toga su se tadašnja vlast i opozicija složili da je taj Ustav bio potreban. Godine 2006, kažem, velikom većinom naravno izašlo ih je, taj Ustav je donesen.

Međutim, tadašnja nesposobna žuta vlast je 2008. godine, kao što ste vi naveli, imala rok da uskladi sve zakone sa tadašnjim Ustavom Srbije. Oni to, kao što pretpostavljamo svi, naravno da nisu uradili. Godine 2008. su trebali da donesu ovaj zakon koji mi danas ovde donosimo, nisu ga doneli i naravno da je i taj posao došao da ga mi uradimo.

S obzirom da su pred nama, kažem, ustavne promene koje su neophodne, a tiču se promena načina izbora sudija, više se sudije neće birati na prvi mandat u parlamentu, s obzirom da je to negde bila kritika od strane EU, da se na taj način izvršna vlast meša u pravosuđe.

Mi smo ovde napravili jedan okvir, govorili smo o svemu na jedan vrlo transparentan način inkluzivan. Sastanci su organizovani u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i sada da uzmemo pred građane. Dakle, 16. januara, biće referendum o tim ustavnim promenama i mi smo to, da kažem još jednom, na transparentan način obrazložili zašto je to važno i pred građane Srbije idemo na referendum.

Međutim, sa druge strane, vi imate nenormalna spinovanja u javnosti, sve vreme se govori i laže, laže, vi ste rekli jedan blaži izraz neistine. Dakle, ovde ljudi bukvalno lažu. Govore kako se ovo radi, prva laž je bila da mi radimo, kaže - promene Ustava da bismo izbacili iz preambule Kosovo. Mi smo rekli da to nije tačno i naravno da nam to ne pada napamet. Ta preambula iza nas dana svetinja. Mi se ne odričemo onoga što je dobro iz nekih prethodnih vremena. Dakle, preambula Ustava je naravno svetinja i to se neće dirati.

Kada su tu prvu laž videli da su omanuli, da im niko ne veruje, onda se krenulo u drugo spinovanje. Kaže - sve se ovo radi da bi se Rio Tinto na mala vrata uveo u Srbiju, a potvrdićemo građanima Srbije - ko je to doveo Rio Tinto? Pa, nije ga doveo Aleksandar Vučić, doveo ga je Boris Tadić 2004. godine i bivša tajkunska vlast 2004. godine dovela je Rio Tinto u Srbiju i dali im sva moguća prava da istražuju rudu litijum. Oni su, dakle, 2004. godine to radili, a danas bez imalo srama oni predvode proteste protiv Rio Tinta, sa kojim mi nismo potpisali nijedan sporazum, a oni su potpisali ni manje ni više nego devet sporazuma sa Rio Tintom.

Da vam danas oni govore kako su oni protiv Rio Tinta, oni koji su ga doveli, a to je zaista, ja ne znam kako da nazovem to, jedna bestijalna laž i neistina, a predsednik Aleksandar Vučić, pre neki da dan je o tome govorio, sve što budemo dogovorili i eventualno ništa se ne dogovara sa Riom Tintom, a sve što možda bude bilo u dogovoru mi ćemo pred građane Srbije da kažemo - izvolite pa se izjasnite da li podržavate ili ne podržavate, i to nema veće demokratije. Ništa nećemo uraditi mimo onoga što su u interesu građana Republike Srbije i treba narod da zna koji protestuje i koji misli da je sve ovo usmereno radi, eto, kažem, Rio Tinta, Kosova, nemojte da vas obmanjuju oni političari koji su doveli Rio Tinta u Srbiju. Nemojte da vas obmanjuju oni političari koji su nudili stolicu Kosovu u UN za podršku Borisu Tadiću na izborima. Nemojte da idete iza onih političara koji kažu da su Srbi genocidan narod, kao što to govori Marinika Tepić. Evo, vidimo da je ona njihov kandidat opozicije na parlamentarnim izborima. Vidimo da je Zdravko Ponoš kandidat za predsednika, čovek koga 25. maja. 2006. američka Depeša Vikiliks, dakle, američke diplomate su o tom čoveku 2006. godine još govorili da imaju čoveka u srcu reforme i odbrane sistema Republike Srbije. To se građani Srbije zove strani špijun i to treba tako jasno i glasno reći - imate strane špijune koji pokušavaju da dođu na vlast i da opet vrate Srbiju u blato u koje su ga bivši tajkuni iz DS uveli.

Marinika Tepić za premijera, Ponoš za predsednika, to je njihova ponuda. Presaberite se, građani Srbije, ko vas zove na protest, zovu vas oni koji kažu da su Srbi genocidan narod, kao što kaže Marinika Tepić i Zdravko Ponoš koji je strani špijun, tako su ga označili, a ne mi, nego američke depeše iz Vikiliksa.

Još jednom kažem, treba da dobro razmislimo, pred Srbijom su teška vremena, evo završavam ovim, idu nam važni izbori, bitno je da se opredelimo, bitno je da glasamo za prosperitet, da glasamo za ovo što je usvojeno pre neki dan na budžetu 486 milijardi investicija. To je ponuda građanima Srbije koju predvodi Aleksandar Vučić i SNS, a ovo što imate sa druge strane su laži i neistine i to ćemo na svaki način da raskrinkavamo ovde u Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu na prethodnoj sednici podržao je izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, i vi ste o tome govorili.

Glavne novine su te da ćemo mi naći način da kroz ove izmene zakona našim poljoprivrednim proizvođačima i korisnicima IPARD fondova omogućimo avansnu isplatu subvencija. Na taj način mnogo širi krug lica dobija mogućnost da aplicira za ove subvencije, jer imaćete mogućnost svi koji žele da apliciraju da do 50% novca dobiju odmah, naravno, uz bankarsku garanciju, a da po realizaciji investicija dobiju ostatak tog novca. To je svakako jedna važna novina za sve naše građane, pogotovo poljoprivrednike, ljude koji žele da se bave poljoprivredom, ruralnim turizmom. Na taj način država pokazuje da nalazi modalitete kako da što više daje podsticaje kada je reč o samoj poljoprivredi.

Tema poljoprivrede je uvek aktuelna u Srbiji. Juče ste imali priliku da u jednoj emisiji govorite o tome, 4,2 milijarde dolara je bio izvoz naše države u 2020. godini kada je reč o prehrambenim proizvodima, a poređenja radi, pre 10 godina svega dve milijarde dolara je bio izvoz naše poljoprivrede u inostranstvo. I po tim matematički iskazanim egzaktnim brojevima vi možete da vidite koliko je naša država napredovala od 2012. do danas. Dakle, duplo smo povećali iznos naših poljoprivrednih proizvoda, na sve načine pomažemo, i kroz ove podsticaje i kroz ove mere koje donosimo ovde, našu poljoprivredu, domaćeg poljoprivrednika.

Ovaj saziv Narodne skupštine je ne tako davno imao jednu važnu ulogu kada smo doneli Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Na taj način mi smo usvojili jedan krovni zakon koji je poslužio i kao alat našem Ministarstvu poljoprivrede da u svim onim situacijama kada se desi devalvacija cena na tržištu ministarstvo može promptno da reaguje i da pomogne da se cene povećaju, odnosno da kada, recimo, padne cena ispod nabavne, Ministarstvo može da reaguje i da pomogne u tim situacijama. Bilo je slučajeva sa paradajzom, sa otkupnom cenom mleka, itd.

Dakle, Ministarstvo sada na mnogo bolji način ima mogućnosti i alate da brine o domaćem poljoprivredniku. I ne samo da je to slučaj sada, već deset godina ova Vlada ima budžete koje svake godine povećava kada je reč o poljoprivredi. Ove godine, o tome je premijerka juče govorila, čak 62 milijarde će biti budžet za našu poljoprivredu. Poređenja radi, to je u odnosu na pre deset godina i do deset puta veći iznos, a u odnosu na prethodnu godinu povećali smo iznos za poljoprivredu 20%. Dakle, to su činjenice i matematički lako izrazive u brojevima. Kada imate mogućnost da podižete budžet, kada imate mogućnost da usvajate razvojne budžete, na taj način svi građani osećaju boljitak.

Budžet je juče usvojen, to je jedan razvojni budžet, 486 milijardi će otići u kapitalne projekte, u investicije, u infrastrukturu. Juče smo o tome ovde govorili - 1.200 km novih auto-puteva, brzih saobraćajnica, pruga, krenuće da se radi već ove godine, a naredne godine se sve te investicije nastavljaju.

Ne postoji ni jedna mesna zajednica u Srbiji, ni jedan zaseok, ne postoji ni jedan grad, selo, da se sa državnog nivoa ne ulažu ogromna sredstva. Godina 2022. jeste godina takođe ubrzanog razvoja, kao što je bila i 2021. godina. Premijerka je govorila, kad pogledamo unazad tri godine kumulativni rast, mi ćemo imati veći rast nego većina zemalja EU. I gospodin Siniša Mali je o tome govorio.

Na taj način mi pokazujemo da i u godinama krize, kada se steže kaiš, kada sve države gledaju kako će da naprave uštede, kada su otpuštanja svuda, mi pokazujemo da mi ne samo da održavamo nivo investicija nego čak i podižemo nivo učešća investicija u našem budžetu.

Budžet za narednu godinu je rekordan, i po iznosu kapitalnih projekata i po tome da ćemo imati i stvoriti mogućnost da podižemo i dalje plate i penzije. Da podsetim građane Srbije da ćemo od januara imati povećanje plata, povećanje penzija po švajcarskom modelu, imaćemo jednokratne pomoći za naše penzionere i na taj način država pokazuje na koji način se zaista bori sa svim onim stvarima koje su značajne za građane Srbije.

Predsednik države Aleksandar Vučić pre nekih pola sata objavio je da i pored svega ovoga što dobro radimo u ovom trenutku i za poljoprivredu i kada je reč o infrastrukturnim projektima, mi i dalje mislimo o onome što je najvažnija stvar, a to je svakako naš natalitet. Država će, i to je predsednik ekskluzivno malo pre izjavio, davati veći iznos za prvo dete, umesto 100 hiljada davaćemo 300 hiljada dinara za prvo dete. To je svakako važna stvar za sve ljude i parove koji žele da dobiju dete i na taj način im država pomogne u tom slučaju.

Naravno da ta tema nije strogo vezana za ekonomsku stabilnost, znamo dobro da su u onim najbogatijim beogradskim opštinama obično najmanji natalitet, a tamo gde imate siromašnije opštine u unutrašnjosti Srbije je veći natalitet. Ali, opet, na taj način država pokazuje da hoće, može i da želi da ulaže u ono što najvažnije.

Takođe, predsednik je najavio povećanje iznosa za drugo i za treće dete i to će biti drastično povećanje u odnosu na ono što imamo danas.

Tako da, kažem još jednom, sve ono što ova država radi, Vlada Republike Srbije, Narodna skupština, naravno sve ove zakone koje ovde usvajamo usmereni su ka poboljšanju životnog standarda svih građana Srbije. Mislimo i o infrastrukturi, mislimo i o ulaganju u našu poljoprivredu, naravno mislimo pre svega o našem natalitetu i ulažemo sve veće iznose novca u sve ono što je potrebno za građane Srbije.

Kada čujemo, kažem, sa ove strane opozicionog spektra, da nam govore kako je nešto bilo bolje nego što je to danas, često čujemo neke izjave ljudi koji su bili na vlasti, kao što je Nikezić i kompanija Đilasova koja se obogatila za vreme dok su oni bili na vlasti, oni govore da su neki parametri bili bolji. Ne postoji ni jedan parametar da je nešto bilo bolje nego što je danas. Do deset puta smo podigli budžete, za vojsku 20 puta uvećan budžet, za zdravstvo je 20 puta uvećan budžet, uvećali smo sve one parametre koje možemo da pratimo od izgradnje autoputeva, od toga da su 30 kilometara izgradili u svom mandatu, danas imamo 350 kilometara urađenih i započetih 1.200 kilometara.

Kada govore, kažu – lečite decu SMS porukama. Kako ih nije sramota, 2012. godine osmoro dece smo poslali na lečenje. Predsednik države je rekao ove godine, dakle prethodne preko 150 dece šaljemo na lečenje u inostranstvo. Ne postoji ni jedan parametar koji je bio bolji nego što je to danas.

Sve smo unapredili, trudimo se i dalje i naravno da je budžet koji je pred nama i koji smo juče usvojili razvojni i da će i dalje građani Srbije i te kako osećati boljitak zato što je to važno, važno je da pokažete građanima da mislite o njima i na taj način SNS vraća za ono poverenje koje nama građani daju na izborima kroz konkretne rezultate i to ćemo naravno i dalje raditi.

Još jednom, mi ćemo podržati ove izmene i dopune zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni psolanici, dame i gospodo uvaženi članovi Visokog saveta sudstva, i danas govorimo o kadrovskim rešenjima u pravosuđu.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao je sve predloge koji su danas na dnevnom redu i mi se nadamo da će kandidati dobro obavljati i savesno svoj posao, nakon što budu izabrani, naravno, u plenarnoj ovde sednici Narodne skupštine.

Upoznati ste svi da je pred nama referendum i da ćemo uskoro na drugačiji način birati sudije. To je svakako nešto što je pred nama, pre svega izmene Zakona o referendumu, a onda i 16. januara sam referendum i nadamo se da će i dalje da kontrolni paket bude zadržan i to je ono što je ustavnim amandmanima i predviđeno.

Kada je reč o Narodnoj skupštini, mi smo amandmane spremili i usaglasili sa Venecijanskom komisijom. Vodili smo jednu inkluzivnu raspravu.

Da podsetimo građane da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održalo čak 11 javnih slušanja. Imali ste 13 radnih sastanaka. Imali ste nekoliko sastanaka sa Venecijanskom komisijom. Dakle, u pitanju jeste bio jedan inkluzivan dijalog sa svima koji su zainteresovani bili da učestvuju kada je reč o ustavnim amandmanima i promenama koje su pred nama.

Često čujemo kritike da nije bilo dovoljno javne rasprave. Kaže da se to radi tajno, ispod žita, a naravno da to apsolutno nije tačno samim tim što su predstavnici vanparlamentarnih stranka, dakle vanparlamentarna opozicija koja nije imala dovoljno podrške naroda da uđe u Narodnu skupštinu, nisu imali ni 3%, pa su ipak dolazili i davali određene sugestije i mi smo na taj način pokazali demokratski kapacitet. Saslušali smo sve kritike i govorili smo na takav način da su svi mogli da iznesu svoj stav kada je reč o promenama Ustava.

Da bi građani znali o čemu se radi, mi moramo da menjamo Ustav u delu koji se tiče našeg pravosuđa, načina izbora sudija. prema tome, to je nešto što radimo ne samo zbog Evrope, to radimo i zbog sebe. Na taj način pomažemo našem pravosuđu da bude još nezavisnije. Nije to nikakva tajna. Dakle, mi na ovakav način pokušavamo da ojačamo ulogu pravosuđa u našoj državi. Radimo sve suprotno onome što su radili bivši tajkuni iz bivšeg režima koji je bio na vlasti do 2012. godine, kada su preko noći 2009. godine pravili reformu pravosuđa koja je bila najkatastrofalniji potez u našem pravosuđu u proteklih 30 godina.

Dakle, mi na ovaj način pokazujemo da ne želimo ništa da radimo ispod žita, tajno. Ne želimo da pravimo bilo kakve rezove kao što su oni radili od 2009. godine, kada su dve hiljade ljudi ostavili bez posla, sudija i tužilaca. Dakle, mi na jedan odgovoran način pristupamo ovom pitanju. Kažem, organizovali smo mesecima unazad javna slušanja na kojima su građani mogli da se informišu, obaveste šta mi to tačno radimo po pitanju promena Ustava. Dakle, mi omogućujemo način da se sudije biraju u Visokom savetu sudstva.

Opet kažem, kontrolni paket će zadržati Narodna skupština, s obzirom da ćemo delegirati određeni broj članova Visokog saveta sudstva. To je bitno da građani znaju zato što opet čujemo često kažu – vi prepuštate strancima u ruke naše pravosuđe. Sada će se na nekim drugim mestima birati sudije.

Kažem, mi smo ovim ustavnim amandmanima. za koje smo dobili podršku Venecijanske komisije, obezbedili taj kontrolni paket. Naravno da će Narodna skupština delegirati određeni broj članova Visokog saveta sudstva koji će biti brana da se nikakvi spoljni uticaji, da nam niko spolja ne diktira ovde kako će da se donose presude i ko će i kako da presuđuje.

Prema tome, tako jedna odgovorna država pristupa ovom pitanju. Mi kada sarađujemo sa EU ispunjavamo ono što jeste bitno kada je reč o toj evropskoj agendi, opet gledamo svoj interes i nismo srljali u tom procesu. Nismo usvojili sve ono što su oni možda očekivali da bude, da apsolutno prepustimo sudsku granu vlasti, da prosto sudije sami sebe biraju bez ikakve kontgrole Narodne skupštine. Mi smo u ove ustavne amandmane inkorporirali te naše odredbe gde ćemo zadržati tu kontrolnu ulogu.

Prema tome, na takav način odgovorna država se rukovodi pre svega svojim interesima kada govorimo o evropskim integracijama. Dakle, sve suprotno onome što su radili tajkuni iz bivšeg režima, kada su, recimo, u CEFTA sporazum ušli kao grlom u jagode. Nisu se obazirali ni na nacionalne interese kod onih najosnovnijih stvari. Recimo, carine koje su tada usvojile u potpunosti su obezvredile naše poljoprivrednike. Srpskog seljaka su sveli na ništa. Dozvolili su da nas preplavi roba sa regionalnog ili stranog tržišta i na taj način su pokazali kako se oni odnose prema svim tim najvažnijim nacionalnim resursima.

Kažem, mi smo, kao što su druge zemlje, poređenja radi da navedemo, kada su u CEFTA ulazile druge države, oni su opet usvajali određeni kontrolni paket kao što je, recimo, kod carina vezano za poljoprivrednu robu, za meso, gde nisu dozvoljavali da ih preplave sa tuđih tržišta, kao što su naši ovde dozvolili da bukvalno roba sa tuđih tržišta preplavi našu robu i da mi ovde nemamo nikakav mehanizam da zaštitimo našeg poljoprivrednika.

Oni su ulazili u sve te stvari, ne gledajući nacionalne interese našeg naroda. Gledali su, pre svega, samo da se dodvore strancima i to rade i danas. To rade i danas. Vidimo da idu po ambasadama i da na taj način pokušavaju da obezbede podršku za svoj interes. Čujemo i najave da će ovde neki novi ambasador da utiče na promene vlasti u Srbiji. To govori nesuđeni kandidat opozicije Zdravko Ponoš koji kaže da je ovde Kristofer Hil došao da bi Vučić otišao. Dakle, oni ne traže podršku naroda, oni traže podršku stranih ambasada. To su radili dok su bili na vlasti, dok su gazili nacionalne interese svoje države, a to rade i danas.

Najveća laž koja se čuje u proteklom periodu vezano za referendum koji je pred nama je upravo vezan za referendum kada govore da je to, s jedne strane, referendum gde ćemo mi da se odreknemo Kosova i Metohije, iako to ni na jednom javnom slušanju nije bila tema. Dakle, niti menjamo preambulu Ustava, niti izbacujemo Kosovo i Metohiju iz Ustava. Menjamo Ustav u onom delu koji se tiče pravosuđa i to smo hiljadu puta rekli i opet čujete laži i najbesmislenije tvrdnje da se sve ovo radi da bi se Srbija odrekla Kosova.

Dakle, sa te strane, što se toga tiče, mislim da su stvari jasne. Srbija danas čuva interese našeg naroda na Kosovu, čuvamo Kosovo, 19 država je povuklo priznanje. Za vreme njihovog mandata je 100 država priznalo Kosovo i nemojte da nam oni govore kako se brani teritorijalni integritet naše države.

Ona druga laž koja se često poteže u javnoj raspravi, čujemo da se ovaj referendum šteluje radi "Rio Tinta" i kako sve ovo mi radimo da bi "Rio Tinto" sproveli na mala vrata, da bi "Rio Tinto" mogao da dobije dozvole za eksploataciju i kako u stvari referendum služi da mi spustimo prag izlaznosti, kako bismo mi to ispod žita ovde doveli. Opet potpuna budalaština i nebuloza.

Od 2004. godine su na vlasti bili dosovci, oni su tada doveli "Rio Tinto" i dali im mogućnosti da ovde istražuju rudu litijum, ne mi nego oni. I zamislite kakav je to licemeran odnos kad nam ti koji su doveli ovde "Rio Tinto" u Srbiju danas sole pamet i govore kako, eto, smo mi krivi zato što su oni ovde. Zaista nema nikakvih granica kada oni govore o tim stvarima i njihovoj beskrupuloznosti zaista nema kraja.

Prema tome, još jednom, kad govorimo o tome, mi hoćemo i rekli smo, kada je već ta tema bila na dnevnom redu - da, pitaćemo narod da li ćemo dozvoliti "Rio Tintu" da iskopava litijum, ali ćemo da povedemo opet dijalog, da čujemo šta imaju da kažu obe strane, a ne da verujemo ljudima koji su plaćeni da ovde pljuju sve što se dešava u Srbiji. Ne treba da odbacujemo bilo kakvu ideju bez prethodne rasprave i na taj način pokazujemo da mi poštujemo volju građana.

Dakle, narod tamo gde živi će se pitati na referendumu da li će "Rio Tinto" ili neće, ali želimo da čujemo i pozitivne stvari koje bi to donelo našoj državi, s obzirom da smo jedna od država koja može da se pohvali rekordnim iznosima litijuma, da vidimo koliko će to doneti benefita našoj zemlji. Hajde da čujemo te stvari, a ne da verujemo onima koji izlaze da protestuju a ne znaju ni zašto su tu, plaćeni su debelo sa zapada da rade to što rade, da pljuju po svojoj državi. Dajte da čujemo argumente i sa jedne i sa druge strane i da donesemo odluku koja je najbolja za naše građane. Ne treba da dozvoljavamo da nam se sa raznih strana upliću raznorazne nevladine organizacije koje su debelo plaćene da pljuju sve što je dobro u našoj državi.

Ako se vratimo u našu istoriju, mi ćemo videti da se često dešavalo da u Srbiji šta god da je dobro dolazilo je opozicija dočekivala na nož, kao što i danas radi. Da vas podsetim da kada je železnica uvođena u Srbiju, opozicija je bila protiv toga. Bili su protiv železnice, govorili su da to nama ne treba, da je to nešto što će da nas zarobi, itd.

Imate zapisnike sa jedne beogradske sednice, kada su vodili javnu raspravu u Beogradu. Opozicija je bila protiv toga. Imate jedan citat - Pošten narod spava noću a bitange neka lome noge, ne treba nam javna rasveta. E, takvi su bili opozicionari iz tog vremena, a izgleda da su takvi i danas.

Sve se dočekuje na nož. "Beograd na vodi" je dočekan na nož. Rekli su da je to samo maketa. Danas kad prošetate savskom promenadom imate šta da vidite. Dakle, nije tačna njihova tvrdnja da će to ostati samo na maketi, jer danas imate priliku da vidite da se najskuplji stanovi prodaju upravo na toj lokaciji. To je rezultat politike Aleksandra Vučića i SNS.

Prosperitet naše države se odvija od 2012. godine do danas. Trudimo se na sve načine da podižemo BDP. Imamo rast BDP-a od 7%. To nam daje mogućnost da gradimo puteve, da gradimo pruge, da gradimo brze saobraćajnice. Ove godine krećemo u rekordnih 1.200 km auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Srbija se obnavlja, modernizuje ubrzano, prestižemo sve države u regionu. Ako pogledamo iznos BDP-a, videćete da smo i po platama pretekli Hrvatsku i da smo je pretekli po ukupnom rastu BDP-a i ukupnom prihodu. I to su stvari koje mi ovde građanima možemo sa ponosom da prezentujemo. To je politika SNS.

Želimo da razgovaramo o svemu. Ne želimo da odbacujemo ad hok bilo kakvo rešenje. Ako ćemo da govorimo o "Rio Tintu", to će narod na referendumu i te kako imati prilike da izglasa. Ako narod kaže da se ne slaže sa tim, SNS će poštovati volju građana zato što smo to uvek radili. Od kad smo došli na vlast mi slušamo narod šta misli i nikada nismo radili poteze koji su usmereni protiv naroda, za razliku od bivših tajkuna iz žutog režima koji su sve radili da unište nacionalne interese svog naroda.

Još jednom, mi ćemo podržati sve ove predloge koji su danas na dnevnom redu i, naravno, u susret referendumu koji je pred nama, trudićemo se da građanima objasnimo koji su benefiti od ustavnih promena, šta mi dobijamo time i tada ćemo na referendumu videti da li se građani sa tim slažu ili ne. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvažena ministarka sa saradnicima, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu na jučerašnjoj sednici podržao je oba predloga zakona koja se danas nalaze pred narodnim poslanicima, i Predlog zakona o Zaštitniku građana i Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Svakako da te novine koje se uvode jesu dobre, čim se uvećava transparentnost u jednom procesu. To znači apsolutno svim građanima Srbije da ćemo imati jedan precizniji i bolji postupak izbora Zaštitnika građana, tako da sve te izmene apsolutno su na mestu, ali bih se posebno osvrnuo na odnos i današnje Vlade i skupštinskog saziva prema svim tim nezavisnim telima, prema svim tim regulatornim telima, agencijama. Imate potpuno danas jedan drugačiji odnos, nego što je bio pre 2012. godine.

Da podsetimo građane Srbije, pre 2012. godine sva ta nezavisna, pod znacima navoda, tela nisu bila ni malo nezavisna. Bili su i te kako pod kontrolom bivšeg režima, pa ste tako imali situaciju da ni Agencija za sprečavanje korupcije nije imala ništa kada je bivši gradonačelnik Beograda stotine miliona evra para građana Srbije stavio u sopstveni džep. Nisu se oglašavali ni iz Fiskalnog saveta kada su nas zaduživali po zelenaškim kamatnim stopama. Tada nismo mogli da čujemo nikoga iz ove Komisije za zaštitu konkurencije, pa da kaže da nije u redu da jedna firma, jedna grupa, "Multikom grupa" apsolutan monopol nad državnim sekundama RTS. Ni DRI se nije oglašavao. Danas, kao što znamo, sve te institucije slobodno mogu da rade svoj posao.

Mi se i te kako ponosimo na to što danas i DRI i te kako ide po opštinama, traži dlaku u jajetu, kažem, ranije nisu nikakve sankcije bile za bilo kakvo kršenje zakona.

Danas Komisija za zaštitu konkurencije, imali ste ovde pre sedam dana, izneli su ljudi, desetine prijava su napisane za povredu konkurencije. To je Srbija kakvu smo mi danas izgradili. Svako može da radi sopstveni posao i to je ono za šta se mi zalažemo.

Imamo i kritike kada nam dođe Fiskalni savet ovde koji iznosi određene političke ocene. Njima se odavde odgovori na politički način. I gospodin, narodni poslanik Veroljub Arsić prošle nedelje je i te kako je imao argumente kada smo govorili o svemu onome što smo mi predviđali kada je reč o ekonomiji naše države, a i te kako smo odgovorili na sve te političke opaske koje su dolazile od Pavla Petrovića i od Fiskalnog saveta.

Dakle, institucije svakako danas rade svoj posao. Rade svoj posao. Nama je posebno drago što smo danas u takvoj situaciji da svi mogu slobodno da se izjašnjavaju, da kažu šta misle. Imamo situaciju takođe da je bivši Zaštitnik građana, kada već govorimo o tome danas ovde, nasledili smo ga iz vremena bivšeg režima, nismo ga smenjivali, nismo pravili partijske čistke, dovodili naše ljude, on je bio kadar bivšeg režima, govorim o Saši Jankoviću, ali mi njega nismo smenjivali, on se odlučio da smenjuje nas, pa je potražio saradnju u određenim stranim centrima moći i kao što danas i on sam kaže i te kako su bili zainteresovani svi ti iz stranih ambasada da ovde kadriraju, smenjuju vlast i da njega dovedu na čelo Srbije.

To naravno na svu sreću građana Srbije nije im pošlo za rukom. Mi danas imamo državu u kojoj se pitaju građani ove države o njenom vodstvu i drago nam je da i danas kada imamo gospodina Pašalića na čelu ove institucije imamo čoveka koji radi svoj posao, nemamo partijskog, kako da kažem uhleba, nismo nikoga dovodili mi iz naše stranke ili bilo koje vladajuće koalicije. Dakle, nepartijska ličnost, vodi svoj posao, radi na način na koji zaista i treba da radi.

To je Srbija kakvu smo mi izgradili od 2012. godine do danas. Posebno se ponosimo tim da kada politički udare, kao što je često slučaj sa Fiskalnim savetom, odavde im se odgovori na politički način, ali nema nikakvih sankcija, niti mi nikoga smenjujemo, niti se vrši bilo kakav pritisak na sve te nezavisne regulatorne institucije i tela.

Još jednom, mi ćemo u danu za glasanje i pozivam sve narodne poslenike podržati oba predloga zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Visokog saveta sudstva, i danas Narodna skupština vrši posao iz svoje nadležnosti po važećem Ustavu Republike Srbije, biramo sudije na prvi mandat. Svakako, ne postoji veći legitimitet za jednog sudiju niti veća čast nego da ga najviše zakonodavno telo upravo izabere da vrši tu odgovornu i važnu dužnost.

Sasvim sam siguran da će danas u plenumu biti reči, naravno, o svim tim rešenjima, ali svima onima koji budu izabrani ja unapred čestitam, zato što, kažem, ne postoji veći legitimitet nego kada vas Narodna skupština, predstavnici naroda izaberu da u ime naroda vršite tu važnu i odgovornu funkciju kao što je sudijska funkcija.

Uskoro, naravno, u skladu sa promenama Ustava, neće više biti birane sudije na način kao što je to do sada bio slučaj. U skladu sa našim međunarodnim obavezama i tim preporukama Venecijanske komisije, napravićemo jedno novo rešenje. To će uskoro biti pred narodnim poslanicima, kada ustavni amandmani stupe na snagu. Upravo uloga Narodne skupštine preći će na Visoki savet sudstva i na Državno veće tužilaca koje će dobiti novi naziv, kako ste rekli – Visoki savet tužilaca. To je već osam godina naša međunarodna obaveza.

Naravno da Srbija ispunjava sve ono što je u skladu sa našom evropskom agendom. Mi želimo da postanemo punopravna članica EU, želimo da i dalje unapređujemo položaj samog sudstva u Srbiji, ali ono što je važno istaći jeste da sam potpuno siguran da će ti ustavni amandmani ići u smeru da i dalje Skupština sačuva tu jednu bitnu ulogu u samom procesu izbora sudija, makar posredno kroz to što ćemo imati mogućnost da delegiramo ljude u sam Visoki savet sudstva. To je jako važno, zato što nikako ne sme da se degradira ta međusobna podela vlasti koju je još uspostavio Šarl Monteskje. Zakonodavna, izvršna i sudska vlast moraju da kontrolišu ili, kako već neki vole da kažu, proveravaju jedna drugu.

Ukoliko bismo dozvolili da jedna grana vlasti postane potpuno nezavisna od druge dve, imali bismo velike probleme, imali bismo anarhiju. Zato je vrlo važno da u tim ustavnim amandmanima bude definisana jasna uloga parlamenta, kažem kod izbora članova VSS i tog Visokog saveta tužilaca, da bi zadržali prosto vezu naroda sa nosiocima pravosudnih funkcija. To radimo zato što želimo, pre svega, da unapređujemo položaj sudstva, ne samo zbog naših međunarodnih obaveza i EU, već i zbog nas samih.

Trenutne odredbe koje se tiču pravosuđa u Ustavu imaju i te kako dosta nedoslednosti. Čuli smo na javnim slušanjima da ima i te kako mnogo nedoslednosti, imate prenormirane određene stavke, negde su nedovoljno normirane, tako da mi radimo promene Ustava zbog nas. To treba građani da znaju i, naravno, da se promene Ustava nikako ne odnose na preambulu Ustava i na činjenicu da će i dalje u našem Ustavu stajati da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Kažem, radićemo te promene Ustava i zbog našeg evropskog puta. Naravno da, kao što znate, trenutno evropska perspektiva čitavog zapadnog Balkana jeste pod jednim znakom pitanja, ako uopšte dođe do daljeg proširenja. Kao što znate, tri članice EU se snažno protive daljem proširenju. Predsednik Aleksandar Vučić je skoro i na Bledskom forumu i na Brdu kod Kranja, jedan od retkih lidera koji je imao petlje da upita velike evropske države i njihove zvaničnike - da li uopšte možemo da očekujemo da se nastavi proširenje na zapadni Balkan?

Niko od ostalih učesnika, pogotovo ne odavde iz regiona, nije smeo da uputa konkretno evropske zvaničnike da li uopšte možemo da razgovaramo dalje o procesu proširenja, s obzirom da oni nisu spremni da daju nikakve ni rokove, nisu spremni ni na šta da se obavežu, ali zahvaljujući tom pritisku iz naše države izašli su sa jednim rešenjem, to građani treba da znaju, koje će biti svakako dobro za nas kao neka eventualna zamena za samo punopravno članstvo, da će 30 milijardi evra kroz Maršalov plan EU u narednim godinama uložiti na naš region.

To je svakako važna vest za sve građane celog Balkana, ali pre svega govorim, naravno, o našim građanima, da će trećina tog novca upravo doći u Srbiju. To je dobar pokazatelj da EU zaista na takav način treba da pomaže ovde i da promoviše, ako već verujemo u tu ideju proširenja. Mi zaista verujemo da ceo Balkan treba da postane deo EU, ali kažem najbolji način da podignete poverenje u EU jeste time što ćete konkretno određenim paketom pomoći pomoći sve države na Balkanu, jer dosta nam je više bilo priča štapa i šargarepe. Dakle, konkretno pomozite ovaj region i na taj način ćete podići poverenje u EU koje je dosta u poslednjim godinama, to je predsednik govorio, opalo u našoj državi.

Još jednom, mi ćemo, naravno, sve naše obaveze iz Evropske agende i dalje podržati. Na redu će biti ustavne promene koje se tiču samog izbora sudija. Srpska napredna stranka nikakav problem nema, mi smo danas jedina, kada pogledate ceo spektar politički u Srbiji, proevropska stranka. Dakle, mi govorimo o neophodnosti da se uđe u EU, ali naravno i kritički kada govorimo o EU mi ne zaboravljamo da je EU pojedinačno naš najveći spoljno-trgovinski partner. Naravno da ćemo ispunjavati sve ono što je na dnevnom redu kada je reč o toj Evropskoj agendi.

U danu za glasanje mi ćemo podržati sve predloge koji su danas pred narodnim poslanicima. Hvala.