Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, osnovni cilj donošenja potpuno novog zakona o zaštiti potrošača je još efikasnija i delotvornija primena zakonskih rešenja, kao i usklađivanja sa potrošačkim pravima u EU, što je i obaveza Republike Srbije koje je prihvatila da ispuni SPP EU. U novi zakon implementirano je 13 direktiva za zaštitu potrošača koje je usvojila EU.

Od kada je usvojen prvi Zakon o zaštiti potrošača, koji se primenjivao do 2011. godine, a čije su glavne smernice bile deklarisane Rezolucijom UN iz 1985. godine, pa sve do danas, zakonodavni okvir je u velikoj meri prilagođen pravnim tekovinama EU dok je institucionalni sistem zasnovan na načelu partnerskog udruživanja sa udruženjima potrošača.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u prethodnim godinama ostvarilo važne rezultate u razvoju zaštite potrošača u Republici Srbiji. Uvedena je značajna zaštita potrošača u smislu njihovih prava. Ojačan je institucionalni okvir zaštite, jer se kreiranje politike tiče posebnog sektora za zaštitu potrošača u okviru ministarstva. Izvršena je digitalizacija zaštite potrošača kroz jedinstvenu bazu podataka. Omogućeno je dostavljanje prigovora putem interneta, kao i generisanje podataka potrebnih za praćenje tržišta. Jača saradnja sa udruženjima potrošača, kao i sa pravosudnim organima, privrednim komorama i drugim organizacijama.

Najznačajnija novina koju donosi ovaj zakon je obaveza koja se nameće trgovcima da moraju učestvuju u vansudskim sporovima sa kupcima i do sada je postojala ta mogućnost, ali prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u regionalnim savetovalištima potrošača u toku 2020. godine, od evidentiranih 22.213 prigovora, samo dva su rešena vansudskim poravnanjem dok je 16 tužbi podneto protiv trgovaca. Najčešće su se potrošači suočavali sa problemom da se posle kraćeg nošenja obuće đon odlepi, napukne ili se obuća rašije. U zakonskom roku trgovci su odgovarali na reklamaciju, najčešće odbijanjem, uz obrazloženje da su u pitanju mehanička oštećenja do kojih je došlo nepravilnim korišćenjem.

U ovim slučajevima inspekciji su ruke vezane, jer ne mogu da utiču na sadržaj reklamacionog odgovora, već se nadležnost isključivo odnosila na proveru da li je odgovor na reklamaciju stigao u zakonskom roku od osam dana.

Novim zakonom vansudski postupak moći će da pokrene potrošač samo ukoliko je prethodno izjavio reklamaciju, a trgovac je osporava. U svakoj radnji će biti obavezno isticanje obaveštenja da je po zakonu prodavac u obavezi da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja spora. Ova obavezna medijacija je pokušaj da se smanji pritisak na sudove, ali i novi zakon obavezaće i sudove da evidentiraju svaku tužbu potrošača i da jednom godišnje dostavljaju podatke o broju potrošačkih sporova, donetih presuda i prosečnoj dužini trajanja sporova.

Pored značajnih novina koje donosi novi Zakon o zaštiti potrošača, jako je važno targetirati elektronsku trgovinu, koja kao takva iziskuje posebne mere, kao što su posebno praćenje ovakve trgovine, povećana informisanost potrošača, a time će i njihova zaštita sama biti veća.

Promene tržišta, povećan broj potrošača koji kupuje preko interneta, što je naročito u ovo doba pandemije postao dominantan način kupovine, zahteva adekvatan odgovor na probleme koji se javljaju, jer je razvoj tehnologije promenio i nas, ali i tržište. Elektronska trgovina sigurno nudi veliki broj pogodnosti za potrošače, ali sa sobom nosi ozbiljne rizike, kao što su transparentnost takvih kupovina i stranica, kao i prevare koje se dešavaju na internetu. Sve ovo zahteva ozbiljnu analizu i rad na edukaciji ne samo potrošača, već i institucija koje će se baviti njihovom zaštitom u tom digitalnom svetu.

Ovaj novi zakon svakako će još više poboljšati položaj potrošača, a predstavlja i značajan korak napred u borbi za uređeno tržište. Kroz samu primenu pokazaće svoju efikasnost, sigurna sam, ali i slabe tačke na kojima treba raditi. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, koliko je važan ovaj zakon o kome danas raspravljamo vidi se iz samog naziva zakona koji govori o spremnosti države da se ozbiljno bavi pitanjima populacione politike. Zato bih se na samom početku obraćanja osvrnula na određene statističke podatke, a tiču se demografije i nisu baš ohrabrujući.

Prema podacima koje je iznela SANU, od 1930. godine u Srbiji se rađa manje dece od onoga broja koji je potreban za prostu reprodukciju. Visoko obrazovane žene danas rađaju u proseku 1,37 dece, a za najprostiju reprodukciju je potrebno 2,1 dete.

Po starosti stanovništva naša zemlja je na šestom mestu u Evropi. Negde oko 19% stanovništva je starije od 65 godina. Vrlo realna slika današnjice jeste da se materinstvo odlaže i tu se nikako ne sme kriviti žena, jer su u pitanju odluke na koje utiču ekonomski i socijalni faktori, ali sigurna sam i teški zahtevi društva.

Veoma je važno da mi kao država zaštitimo majke jer one jesu stub društva, ne u smislu korišćenja ove krilatice zarad popularizacije, već zbog toga što bogatu i jaku državu čini upravo zdrava nacija, a žene su te koje donose nov život. Spremnost države da rešava ovakve egzistencijalne probleme mogla bi se videti i formiranje jedno potpuno novog Ministarstva za brigu o porodici i demografije na čijem ste čelu i vi gospodine Dmitroviću.

Populaciona politika u Republici Srbiji je sigurno značajno poboljšana i aktivnim merama države za podsticanje rađanja, a tiču se finansiranja od strane države tri pokušaja vantelesne oplodnje i ovde bih želela da sa ponosom istaknem i grad Kragujevac, odakle i ja dolazim, koje kao lokalna samouprava finansira svojim sugrađanima i četvrti pokušaj vantelesne oplodnje. Tako prepoznaje značaj podsticanja rađanja i na ovaj način ulaže u budućnost grada.

Što se tiče najvažnijih izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom izdvojila bih sledeće izmene koje su donete prema odluci Ustavnog suda- prva važna izmena odnosi se na mame dece sa invaliditetom i dece sa smetnjama u razvoju. Prema odluci Ustavnog suda više neće biti uslovljeno korišćenje posebne nege i tuđe nege, već će ovi roditelji moći da ostvare oba prava i da naknade primaju paralelno. Majke koje su bile oštećene prethodnim odredbama zakona takođe prema odluci Ustavnog suda moći će da traže i obeštećenje.

Druga važna izmena je promena minimalne naknade. Period porodiljskog odsustva računa se u vremenu od 28 dana pre porođaja do prva tri meseca života deteta. U tom periodu država je dužna da svakoj porodilji isplati naknadu koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđena je na dan početka ostvarivanja tog prava. To bi značilo da je dovoljno da je u 18 meseci koji se sada uzima za obračun porodilja imala samo jedan radni dan. Time se takođe ispravlja i velika greška, jer je bilo slučajeva da su žene tokom porodiljskog odsustva dobijale naknadu od 1.000 dinara.

Takođe ovim izmenama zakona ispravljaju se mere koje su bile diskriminišuće za žene poljoprivrednice kojima je sada umesto 24 meseca potrebno takođe 18 meseci radnog staža.

Ovim izmenama zakona, nažalost, neće se poboljšati položaj žena preduzetnica, jer će i dalje za njih važiti posebna formula po kojoj se obračunava naknada. Slikovito, žene frizerke, advokatice, knjigovođe i druge preduzetnice moraju da biraju između zatvaranja firme radi korišćenje porodiljskog odsustva i imenovanja poslovođa koji bi vodio biznis tokom njihovog odsustva.

Ono što je ohrabrujuće za sve žene preduzetnice jeste vest da je ovo samo početak izmena zakona i da je Vlada zajedno sa premijerkom Anom Brnabić vrlo spremna da nastavi na unapređenju zakona, o čemu govori i izjava premijerke koja je istakla da je upravo cilj razvojne politike Republike Srbije i da ima što veći broj preduzetnica i da one više ne smeju biti diskriminisane ni na koji način.

Veoma je važno kada govorimo o ulaganjima države da ekonomski snažimo nerazvijena područja Srbije. Time snažimo i porodice u siromašnim krajevima.

Na kraju izlaganja osvrnula bih se na nauku i činjenice o kojima govori i prenatalna psihologija kojom se između ostalog bavio i prof. dr Vladeta Jerotić. Brojna istraživanja u ovoj oblasti su pokazala da upravo emotivna, psihička stabilnost majke, materijalna sigurnost i te kako mogu uticati kako na tok trudnoće, tako i na zdravstveno stanje deteta. Nesigurnost, nezadovoljstvo majke ostavljaju traga na bebi još dok je u stomaku.

Svesna činjenice da je država jaka onoliko koliko ima zdravu naciju i koliko zaista vodi računa o porodicama. Nadam se da su ove izmene zakona samo početak koji obećava još ozbiljnija ulaganja u populacionu politiku i ozbiljnije bavljenje problemima sa kojima se suočavaju svi oni koji imaju porodice, ali i oni koji bi želeli da ostvare potomstvo. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Uvažena ministarka, koleginice i kolege, najvažnija izmena Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, ujedno i prioritet, jeste rešavanje problema koja su nastala kod lica koje su zbog procesa racionalizacije, restrukturiranje i privatizacije postali višak.

Kao korisnici socijalnog programa Vlade zakonom od 2014. godine, koji je stupio na snagu januara 2015. godine, oni su zapravo otišli u prevremenu starosnu penziju i morali su da plaćaju trajno penale od 0,34%.

Uglavnom je bilo reči o radnicima metalske struke koji su imali mala primanja i kojima bi penzije bile oko 20.000 dinara, uz penale bilo bi to ispod svakog minimuma i dostojanstvenog života nakon radnog veka, a po jednoj računici takvih u Republici Srbiji ima oko 7.000.

Odlukom Vlade Srbije iz marta 2016. godine, ovoj grupi penzionera je do 1. oktobra ipak isplaćivana puna penzija, ali je problem nastao kada je tehnička Vlada taj zaključak ukinula.

Predloženim izmenama zakona problem se trajno rešava uvođenjem u zakonske okvire u potpunosti će se rešiti njihov status i ispraviti velika nepravda kojim je načinjena i mi kao poslanici SDPS ovakve izmene zdušno podržavamo i pozdravljamo.

U praksi to znači da neće doći do izmena u pogledu visine njihovih primanja, jer se navedena razlika već isplaćuju u skladu sa zaključkom Vlade od novembra 2020. godine, za isplatu razlike zbog izmene načina obračuna prevremene starosne penzije za lica koja su bila obuhvaćena ovim programom reorganizacije, potrebno je tri stotine 1,4 miliona dinara.

Dobra vest je da su sredstva obezbeđena finansijskim planom Republičkog fonda za penziono-invalidsko osiguranje za 2021. godinu. To govori o stabilnosti PIO fonda, uzimajući u obzir da su penzije u ovoj godini povećane za 5,9% i čine 11% BDP što je po standardima MMF prihvatljivo.

Važno je da se naglasi da se ovim izmenama zakona neće menjati uslovi za odlazak u starosnu penziju, to znači za muškarce sa navršenih 65 godina života, a za žene u ovoj godini sa navršenih 63 godine i dva meseca i najmanje 15 godina radnog staža.

Pored ovih predloženih izmena važne su izmene zakona koje se odnose na porodične penzije. Naime, korisnici porodične penzije biće svi u ravnopravnom položaju tako što se nakon smrti korisnika osiguranja penzije neće određivati od prevremene starosne penzije, već od starosne penzije koje bi inače pripala osiguraniku nakon smrti korisnika osiguranja poverioci neće moći više da naplaćuju svoja potraživanja iz imovine fonda, već tek po okončanju ostavinskog postupka i ovo je značajna izmena kada se uzme u obzir da ima svakog meseca milion aktivnih obustava na osnovu potraživanja poverioca, samim tim i to će dovesti do još jače stabilizacije fonda.

Izmenama zakona usklađuju se odredbe koje se odnose na slučaj kada osiguranik poljoprivrednik obavlja ugovorene poslove, ali i na postojanje vanbračne zajednice koje se utvrđuje u vanparničkom postupku. Obaveza izdržavanja izjednačene u slučajevima razvoda braka ili prekida zajedničkog života vanbračnih partnera, a sudskom presudom utvrđuje se pravo na izdržavanje.

Uzimajući u obzir način funkcionisanja PIO fonda koji je rađen po principu generacijske solidarnosti, odnosno sadašnji zaposleni finansiraju penzionere, ključni faktor stabilizacije fonda je razvoj zemlje.

Važno je voditi računa o radnoj snazi, kao pokretaču razvojnog proizvodnog ciklusa, kako ne bi dolazilo do nepovoljne srazmere broja zaposlenih i penzionera.

Reforma funkcionisanja penzionog fonda je nešto o čemu zaista treba ozbiljno razmišljati, o tome kako ga unaprediti, modernizovati, prilagoditi zahtevima tržišta kapitala i svetskoj ekonomiji. Zapošljavanje obrazovnih kadrova, priliv ne samo stranih, već i domaćih investicija, ulaganje u nove tehnologije i njihova primena su neki od načina da se stvore stabilni izvori prihoda, bitni za penzioni fond.

Zbog svih navedenih izmena koji predstavljaju veoma bitnu i važnu socijalnu karakteristiku zakona, poslanici SDPS će podržati Predlog izmene Zakona o PIO. Hvala.

Hvala predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne predstavlja jedan potpuni nov i moderan pristup problematici u skladu sa razvojem tehnologije i digitalnog sveta.

Najznačajnija promena u novom zakonu je ona koja se odnosi na samu definiciju nezakonitog pribavljanja poslovne tajne. Tačnije, proširuje je u odnosu na zakone iz 2011. godine, obuhvata sve slučajeve, a prema direktivi EU u naučno-istraživačkim radovima, industrijskim, komercijalnim aktivnostima, udruženjima građana. Dakle, precizira se ne samo definicija poslovne tajne, već i situacije u kojima se ona štiti.

Zakonom o zaštiti poslovne tajne se jednostavno štiti znanje u koje je potrebno investirati. Ovim zakonom će doći do usklađivanja sa direktivama i zakonima EU i unapređenja prava intelektualne svojine, samim tim i zatvaranja Poglavlja 7. u pregovorima o pridruživanju EU.

Promene su važne i neophodne kada govorimo o zaštiti prava intelektualne svojine, o čemu govori i Strategija koju je donela Vlada Republike Srbije za period od 2018. do 2022. godine. Kao glavni ciljevi strategije su izdvojeni harmonizacija sa evropskim zakonodavstvom, podizanje znanja kada je reč o zaštiti intelektualne svojine, zaštita pred sudovima, tužilaštvom, inspekcijskim organima, policijom, carinom.

Povrede prava nisu retkosti. Dešavaju se svaki put kada neko objavi fotografiju, citat iz nekog dela, da ne potpiše autora, uzme logo, dizajn bez dozvole autora. Zato bih podsetila da se pojam intelektualne svojine odnosi na književna, umetnička, naučna dela, izvođenje, interpretaciju umetničkih dela, na pronalaske, naučna otkrića, industrijske uzorke, modele, žigove, nazive biljne sorte.

To su apsolutna prava nad duhovnim, nematerijalnom tvorevinom čoveka i kao takva daju mogućnost vlasniku da nad njima vrši vlast, tako da treća lica moraju tražiti dozvolu od titulara, tj. vlasnika za korišćenje njegovog intelektualnog dobra.

Izdavač ne sme da objavi knjigu dok mu autor ne dozvoli. Proizvođač tašni, cipela ne sme da koristi tuđe modele kao uzorke, tj. da pravi iste modele kao njegov poslovni konkurent. Onog trenutka kada autor stvori delo nastaje autorsko pravo. Autorska prava najčešće krše mediji objavljujući fotografije bez dozvole, jer činjenica da se nešto nalazi na internetu ne znači da se može i koristiti tek tako.

Značajnom i doslednom zaštitom intelektualne svojine jača i ekonomija, sigurna sam, Republike Srbije. Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju BDP-a je 4,61%, tu spadaju: štampa, izdavaštvo, muzika, kinematografija, softverski inženjering, grafička i vizuelna umetnost.

Sada bih se nadovezala i na priču koleginice Snežane Paunović iz SPS, koja je govorila o značaju zaštite geografske oznake i o tome koliko je to važno za našu teritoriju. Pa, evo, lepa vest dolazi iz Šumadije, zaštićene kao posebna vrsta rakije - šumadijska šljivovica, Regionalna asocijacija proizvođača rakije prva je dobila na korišćenje geografske oznake o poreklu šljivovice sa podneblja Šumadije, kao jedinstvene rakije.

Pošto govorimo i o zaštiti poslovne tajne, kao primarnoj zaštiti intelektualne svojine, mislim da je važno da se radi na edukaciji sudija zbog noviteta, ali i dolaska potpuno novih digitalnih tehnologija.

Ono što bih izdvojila, što je posebno važno za na nas socijaldemokrate, jeste to da predložen Zakon o zaštiti poslovne tajne neće uticati na stečena prava i obaveze radnika propisanih Zakonom o radu. Precizno, ne smatra se nezakonitim otkrivanje poslovne tajne od strane radnika ukoliko je to bilo neophodno za vršenje funkcije predstavnika, odnosno sindikata.

Zbog svega navedenog, kao i zbog značaja uređenja poslovnog ambijenta i zdravog tržišta i zdrave konkurencije, poslanici SDPS će podržati predloženi zakon. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, što se tiče izbora članova REM-a, važna je spremnost parlamentarne većine da unapredi rad ovog regulatornog tela, a u smislu izbora svih članova. Na članovima je da potpuno nezavisno, a u skladu sa najboljim interesima društva i javnosti, profesionalno, odgovorno, sa puno integriteta i znanja, obavljaju svoj posao. Zakon o njihovim nadležnostima je vrlo jasan, a na njima je da poštuju sve ono što im zakon nalaže.

Prema Strategiji razvoja sistema javnog informisanja, koju je donela Vlada Republike Srbije za period od 2020. do 2025. godine, osnovni ciljevi su da se unapredi sistem javnog informisanja kroz pozitivni pravni okvir koji garantuje slobodu izražavanja, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište, osnaženu novinarsku profesiju i edukovano građanstvo. Medijska pismenost je Strategijom predstavljena kao dugoročni cilj.

Jedna od pozitivnih promena je i uvođenje u nastavni program izbornog predmeta „Jezik, mediji i kultura“.

Prema istraživanju koje je sproveo BIRODI, srednjoškolci u Srbiji su rekorderi u korišćenju društvenih mreža. Prema tom istraživanju, 9% nastavnog osoblja je priznalo da uopšte i ne zna šta je medijska pismenost. Slični rezultati su dobijeni kada su u pitanju studenti i novinari. Zaključak je da je edukacija o medijskom opismenjavanju neophodna svim starosnim grupama.

Međutim, svedoci smo da je primat u medijskom svetu uzeo internet, preciznije – društvene mreže. Digitalne tehnologije suštinski menjaju medijski eko-sistem, način proizvodnje, distribucije i prijem sadržaja. Samim tim i medijska publika se transformisala i postala aktivni učesnik i kreator sadržaja.

Zbog svega ovoga, veoma je važno govoriti i o digitalnoj pismenosti i kulturi koje zapravo predstavljaju sposobnost bezbednog korišćenja interneta, svih prednosti ovakvog načina komuniciranja ali i odgovorno, kroz svest, da ostavljamo trajne tragove u digitalnom svetu.

Na internetu je veoma lako dostupan najrazličitiji sadržaj, pa i onaj neprimeren, degutantan, a lažnih vesti ima na pretek.

Nedavno je jedan mali portal izazvao pravu lavinu negativnih komentara na društvenim mrežama, pošto je objavio lažnu vest da se muzej „21. oktobar“, aludirajući na Spomen-park Šumarice, seli iz Kragujevca u Beograd, optuživši poslanike iz Kragujevca da su učestvovali u donošenju odluke. Pravi primer najgoreg spinovanja. Zamislite sad tu količin nelogičnosti i sramnih laži, napisanih i plasiranih sa ciljem da se uzbudi javnost, jer je za svakog građanina Kragujevca to svakako jedna jako bolna i osetljiva tema. Prosečan čitatelj na internetu neće ulaziti u nelogičnost ovakvih objava, neće ulaziti ni u suštinu priče. Dovoljan je samo jedan bombastičan naslov koji zvuči senzacionalistički.

Nažalost, ne vidim mogućnost da Regulatorno telo može reagovati u ovakvim situacijama, kojih je sve više u digitalnom svetu, a o govoru mržnje da i ne govorim. I to je jedan veliki i ozbiljan problem.

Zato je važno, a postaje izgleda i primarno, edukovati mlade, apelovati na zajednicu da radi na obrazovanju i digitalnoj pismenosti svih. Javni radio i televizijski servis mora da zadovolji informativne potrebe svakog pojedinca, svih društvenih grupa, da budu izvor nepristrasnih informacija i raznovrsnog sadržaja koji je u skladu sa najvišim standardima kvaliteta programa, ali i etičkim standardima.

Da bi se cilj ostvario, uspostavljen je regulatorni okvir, a pre svega Zakon o javnim medijskim servisima. Naravno da tu ima mnogo prostora za usavršavanje i napredovanje. Ima mnogo primedbi na programski sadržaj, ali je važno da imamo izbor. A izbor je zaista veliki i daje različite mogućnosti. Ovde bih citirala muzičara Ramba Amadeusa koji je izjavio – Ne postoji niko ko bi čoveka sprečio da umesto gledanja „Zadruge“ uključi Ju-tjub i odsluša Rahmanjinov koncert.

Sloboda izbora podrazumeva da čovek preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. On ima apsolutno pravo da izabere da bude neinformisan, lenj, neuspešan. I niko se neće pojaviti da ga uzme za rukav i da mu kaže – nemoj ovo, nemoj ono, jer je reč o ličnoj odluci. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Amandman na član 37. stav 1, amandman je prihvaćen, ali želela bih ovde da podelim sa vama neka moja razmišljanja. Smatram da je možda bilo bolje da su ostali termini „mizagene, mizandrijske sadržaje“ koji se menjaju terminom „seksistički sadržaj“ i mizantrija sada ću i objasniti zašto. I mizandrija i mizoginija su reči koje vode poreklo iz Stare Grčke prihvaćene su kao stručni termini u nauci. Mizandrija je patološka mržnja prema muškarcima kao polu, mizoginija u bukvalnom prevodu - ženo mržnje ili netrpeljivost, mržnja predrasude prema ženama, odnosno ženskom polu.

Što se tiče samog pojam seksizam postoji izvestan problem u definisanju ovog pojma. Uglavnom se on svodi na pojmove predrasude, stereotipizacije na osnovu pola i diskriminacije, a sama suština Zakona o rodnoj ravnopravnosti je da upravo stane na put duboko ukorenjenim predrasudama u društvu, institucijama time stvori jedan potpuno drugačiji ambijent i kulturu poštovanja različitosti i zbog svega navedenog, zbog toga što stručni termini mizandrija i mizoginija konkretno lokalizuju probleme, smatram možda da je bilo bolje da se ostane na ovim terminima. Hvala.

Hvala.

Koleginice i kolege narodni poslanici, organizovani kriminal predstavlja značajnu pretnju na ekonomskom i društvenom planu u razvijenim zemljama, ali i zemljama u razvoju. Republika Srbije se nalazi na spisku zemalja koje su pristupile ozbiljnoj borbi protiv organizovanog kriminala. U nastojanju da se što uspešnije država suprotstavi kriminalu raste potreba da država reaguje i dela i van državnih granica. Koliko je Republika Srbija spremna da ozbiljno pristupi borbi protiv organizovanog kriminala pokazuje i potpisanje ovakvih ugovora.

Uloga ugovora između Republike Srbije i Republike Argentine, kao i Republike Srbije i Belorusije o izručenju i pružanju međunarodne pravne pomoći jeste da poboljša njihovu saradnju u sprečavanju širenja organizovanog kriminala. Između Republike Srbije i Republike Argentine, kao i Republike Srbije i Republike Belorusije nije do sada postojao sporazum kojim bi bilo regulisano pitanje pravne saradnje o izručenju okrivljenih lica i pružanju međusobne pravne pomoći.

Prema važećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije nema kazne bez krivice i nikome ne može biti izrečena kazna za delo koje, pre nego što je učinjeno zakonom, nije bilo određeno kao krivično delo. Zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granicu za određivanje krivičnih dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu.

U svrhu ovih ugovora delo za koje se dozvoljava izručenje je ono koje predstavlja krivično delo po zakonima obe strane. Izručenje se odbija u slučajevima političkih krivičnih dela ili kada je zahtev za izručenje podnet u svrhu gonjenja ili kažnjavanja lica zbog rasne, verske, nacionalne pripadnosti, seksualne orijentisanosti, političkog uverenja, za krivično delo koje je isključivo krivično po vojnom zakonu, kao i kada postoje opravdani razlozi da traženo lice može biti izloženo torturi, surovom i nehumanom kažnjavanju.

Podsećam da je Republika Srbija potpisnica Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prema toj Konvenciji, zabranjeno je mučenje i svako ima pravo na pravično suđenje i pravo na delotvorni pravni lek pred nacionalnim vlastima.

Mnoge kriminalne grupe teže da grade svoje kriminalne operacije van državnih granica, jer smatraju da su time šanse da budu otkrivene manje. U glavnom je to slučaj kod lica koja pokušavaju da prikriju svoje novčane prihode stečene kroz kriminalnu aktivnost.

Ekonomski, finansijski kriminal, korupcija sve više imaju trans-nacionalni karakter i samim tim krivična istraga zahteva da istražni organi prikupljaju dokaze i van granica određene države. Većina oblasti kriminalnog delovanja međusobno su povezane, a počinioci tih krivičnih dela su dovoljno fleksibilni i svoje aktivnosti menjaju u skladu sa datim mogućnostima i rizicima. Zbog toga je jako važno da i napori koji se ulažu u borbi protiv organizovanog kriminala budu fleksibilni.

Uzajamna pravna pomoć predstavlja formalan način na koji države traže i pružaju pomoć, prilikom prikupljanja dokaza koje se nalaze u jednoj zemlji, a potrebni su za vođenje krivične istrage ili krivičnog postupka u drugoj zemlji. To je zapravo mreža saradnje, uspostavljanje uzajamnih kontakata.

Ustav Republike Srbije u članu 16. stav 2. jasno navodi da opšte prihvaćena pravila Međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori predstavljaju sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije. Mišljenje koje preovlađuje u EU jeste da ovakvi sporazumi predstavljaju osnov za koordinaciju, a ne osnov za utvrđivanje pravila u oblasti pružanja pravne pomoći. Svi memorandumi o saradnji treba da poštuju okvire nacionalnog zakonodavstva.

Prema izveštaju SOCT-e o proceni opasnosti od ozbiljnog i organizovanog kriminala najveće pretnje građanima Evrope su aktivnosti u trgovini ljudima, migrantima, trgovina drogom i on-line prevare. Po tom izveštaju organa EU, ključno je da procena pretnji živi u praksi. Što se tiče Republike Srbije ključni napredak u otvaranju Poglavlja 24 ogleda se u jakoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i u efikasnoj saradnji policije i tužilaštva.

Socijaldemokratska partija Srbije pruža punu podršku svim državnim organima u borbi protiv organizovanog kriminala i mafije. Država mora da pokaže da je jača od bilo koje kriminalne grupe i time poslati jasnu poruku da se nikome neće isplatiti način organizovanja i delovanja koji nosi nemerljivu štetu stabilnosti i budućnosti jedne države i razvoju čitavog društva. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD je veoma značajan i veoma važan sporazum jer zapravo predstavlja viziju zemlje gde bi ona želela da bude za jedno 20, 30 godina. Upravo iz tog razloga ja ću svoj govor bazirati na ovom sporazumu.

Ulaganje u nauku i tehnologiju je ulaganje u budućnost. Razvoj nauke crta siguran put ka prosperitetu i napretku i predstavlja zapravo vođenje jedne dobre politike. Mladi talentovani naučnici, vizionari sigurno su među našim najboljim ambasadorima u svetu. Ono što bi sigurno bilo važno jeste da ulažemo u znanje, obrazovanje jer je to kapital koji će se sigurno višestruko vratiti.

Isto tako je važno da kao država zaštitimo tu investiciju i ne dozvolimo da je u potpunosti izgubimo.

Naučnici moraju biti uvaženi, zaštićeni, slobodni da razvijaju svoje potencijale, a ujedno ponosni na zemlju koja ulaže u njih.

Grad Kragujevac je prepoznao značaj ulaganja u nauku potpisivanjem ugovora o izgradnji ustanove od posebnog naučnog i tehnološkog značaja, o izgradnji centra izvrsnosti.

Centar je definisan kao prioritetno mesto istraživačkih oblasti, biomedicine za molekularna i ćelijska istraživanja, mesto za čuvanje matičnih ćelija i za njihovo istraživanje i korišćenje u lečenju različitih bolesti, ali i kao mesto za obrazovni proces.

Kragujevački biomedicinari, mladi naučnici imali bi prostor za rad i stručno usavršavanje, a pacijenti iz cele Srbije mesto za čuvanje matičnih ćelija koje bi se koristile za ozbiljne terapije i lečenje mnogih bolesti, kao i za gensku terapiju.

Svedoci smo, nažalost, da život bolesne dece zavisi od finansija, jer su genske terapije i lekovi basnoslovno skupi.

Zbog svega navedenog, centar izvrsnosti bi predstavljao veliko blago države, a njegovo postojanje je pitanje od državnog značaja i nacionalnog interesa. Zato bih vas, gospodine Ružiću, kao ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ovim putem zamolila da u dogovoru sa Vladom Republike Srbije, ako ikako možete, ubrzate, odnosno utičete na proces izgradnje, na brzinu izgradnje centra, jer je do sada izgrađeno oko 32% planiranog. Nastavak radova, što je dobro, je najavljen, ali nažalost ne ide baš odgovarajućom brzinom.

Sigurno sam da i ste i vi svesni koliko bi ovakav naučno-tehnološki centar bio važna investicija i važno mesto za čitavu državu, ujedno koliko bi je osnažio u pogledu njenog mesta na listi ozbiljnih zemalja koje ozbiljno ulažu u naučno-tehnološki razvoj. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, jedno od duboko ukorenjenih mišljenja o radu javne uprave je tromost, lenjost, netransparentnost, a čuvena administrativna izreka „još jedan papir fali“ govori tome u prilog.

Građani se uglavnom žale na nemogućnost da se upoznaju sa njihovim zakonom utvrđenim obavezama i pravima, a brojni privrednici izražavaju negodovanje zbog vremena koje moraju da utroše na birokratsku proceduru. Stranke nisu upoznate ni sa propisima kao pravnom bazom za vođenje administrativnog postupka. Konsekvence su previše izgubljenog vremena i novca na prikupljanje silne papirologije, zatim overa dokumenata bez jasne slike čemu sve to služi, a to dovodi do stvaranja i pogodne klime za zloupotrebu položaja i nejasnu proceduru i komplikuje rad samih službenika.

Zato je najvažnija uloga uspostavljanja centralnog registra administrativnih postupaka, pravna sigurnost i dostupnost. Registar je direktan odgovor na brojne primedbe od strane privrednika, a u vezi sa nedostatkom informacija na koji način, u kom roku i po kojoj proceduri mogu da ostvare neko pravo.

Ovaj elektronski servis će omogućiti privrednicima i građanima da brže i jednostavnije dođu do informacije o pribavljanju dozvola, odobrenja, saglasnosti i rešenja. Registar predstavlja jedinstvenu elektronski vođenu evidenciju o postupcima i administrativnim zahtevima za poslovanje u Republici Srbiji. Javnost, dostupnost, tačnost i ažurnost, koordinacija, odgovornost, jednostavnost su osnovna načela na kojima se zasniva upravljanje registrom.

Ovim zakonom se predlažu dve ključne promene. Prva se odnosi na formiranje samog registra i način njegovog funkcionisanja, a to su sve neophodne informacije u vezi sa administrativnim postupcima od značaja za privredne subjekte i građane. Druga ključna promena odnosi se na kontrolu postupaka i primenu utvrđenih metodoloških postupaka, što će dovesti do veće delotvornosti, ekonomičnosti, vođenje postupka bez odugovlačenja i samim tim efikasnije primene Zakona o opštem upravnom postupku.

Razvoj elektronskog poslovanja je neophodan korak na evropskom putu Republike Srbije, jer značajno doprinosi unapređenju poslovnog okruženja i smanjenju nepotrebnih troškova i otklanjanju tromosti sistema. Na jednom mestu sva zainteresovana lica moći će na jednostavan i jasan način da se upoznaju sa postupcima i propisanim zakonima Republike Srbije, a radi dobijanja neophodnih informacija kako da posluju u Srbiji.

Sve navedeno je i opšti cilj donošenja zakona, sigurnije, transparentnije poslovno okruženje, smanjenje troškova i smanjenje gubitka dragocenog vremena. Registar koji će sadržati sve bitne podatke o administrativnim postupcima povećaće opštu informisanost, što će pozitivno uticati na jednoobraznost u postupanju i ujednačenost, ali i na povećanje odgovornosti nadležnih organa usled kontrole njihovog rada, što će i dovesti do smanjenja mogućnosti koruptivnog delovanja.

Zakon ne sadrži restriktivne mere za privredne subjekte i građane, kako je i istaknuto u Predlogu zakona, već nameće obavezu isključivo državnim organima. Stalna, kontinuirana optimizacija administrativnih postupaka predstavlja podsticajnu meru za privrednike i građane zbog olakšavajućeg procesa dolaska do relevantnih podataka i važnih zakonskih akata.

Samo uspostavljanje i funkcionisanje registra prikazano je kao prioritet Vlade kroz akcioni plan za sprovođenje programa Vlade. Kao centralna jedinstvena baza podataka, i to važnih podatka, i te kako mora biti strogo čuvana, sigurna, zaštićena i bezbedna. Naglašeno je da će samim tim služba Vlade obavljati stručne poslove koji se odnose na sprovođenje mera zaštite i obezbeđivanje bezbednosti podataka u registru.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, najvažnija izmena odnosi se na gubitak društvene svojine u društvima za osiguranje. Šta je zapravo društvena svojina i koje je njeno pravno značenje? Društvena svojina je oblik nesvojinskog držanja svojine, bez pravog titulara, jer je formalno titular čitavo društvo. Iako je još Ustav iz 2006. godine ukinuo pojam društvene svojine, ona se pojavljuje još uvek u oblasti osiguranja i ti kod tri društva: Dunav a.d.o, Dunav RE a.d.o i Triglav osiguranje, čime su stavljenu u neravnopravni položaj sa ostalim društvima.

Sektor osiguranja je sigurno jedan od najvažnijih finansijskih činilaca u svakoj razvijenog privredi, tako da ovim izmenama zakona se konačno rešava pitanje društvenog kapitala na sistemski način, pri čemu će se društveni kapital transformisati u akcijski. Time će se jedan komunistički pristup ekonomiji, koji pripada prošlosti, zameniti modernim, korporativnim poslovanjem, koje je prepoznato svuda u svetu.

Predloženo rešenje imaće pozitivan uticaj i na zaposlene, kao i na sve one koji su svoj radni vek proveli u ovim društvima, jer će postati vlasnici besplatnih akcija, bez prethodne privatizacije društva, a sa njima će moći slobodno da raspolažu kao svojom imovinom.

Sve navedeno će svakako imati pozitivan uticaj i na tržište kapitala i na rad berze, na interesovanje investitora, a samim tim i na rast cena akcije.

Zbog svih navedenih karakteristika predloženih zakona koji će doprineti stvaranju bolje poslovne atmosfere, modernizacije ekonomije, tržište rada i transparentnosti rada, Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, koleginice i kolege narodni poslanici, u demokratskom uređenom društvu sloboda nije apsolutna, ona je ograničena obavezama i odgovornošću svakog pojedinca i to je ono zapravo što čini suštinu vladavine prava. Ne postoji idealan, savršen zakon, samim tim ne postoji ni idealan sistem, ali pre svega da bi zakon bio dobar on mora da se primenjuje, nedvosmisleno, jasno, jednak za sve. Na taj način stvaraju se jake institucije, a jake institucije čine jaku državu.

I sud i tužilaštvo su državni organi i deluju u javnom, a ne u privatnom interesu. Sud je nezavisan i samostalan, dok je tužilaštvo samostalno, ali ne i nezavisno. Pravila po kojima postupa tužilac jasno su definisana zakonom i tu nema mesta improvizaciji. Tužilaštvo ne može da oslobodi ili da osudi, njegova najvažnija uloga je da preduzme krivično gonjenje okrivljenih lica. On ne sudi, već utvrđuje činjenice, prikuplja dokaze, rukovodi predistražnim postupkom. Tu dolazi do izražaja njegova ta zavisna uloga, jer u ovoj fazi veoma je važna operativna saradnja sa MUP-om, koja mora biti efikasna, konstruktivna, nesumnjivo jasna.

Sada kada je država krenula u odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala naročito su značajne uloge tužilaštva, ali i policije. Važna i značajna vest i korak napred ka rešavanju u oblasti pravosuđa je svakako inicijativa o promeni Ustava. Skupštinski odbor za ustavna pitanja je pozvao predsednika Vlade na sednicu na kojoj će se razmatrati inicijativa promene Ustava u oblasti pravosuđa, za šta je svakako potreban jedan društveni konsenzus, kao i spremnost da se vodi dijalog i široka rasprava.

Nisam želela da govorim o predlogu prestanka funkcije javnog tužioca, jer je u pitanju proceduralna stvar. Što se tiče izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, smatram da je njihov izbor jako značajan, jer se mora imati u vidu da upravo u osnovnim sudovima najveći broj je krivičnih predmeta. Svakako, predsednici sudova su ti koji donose jasan sud detaljnom analizom koji su to kandidati najbolji i koji kandidati zaslužuju da budu izabrani sa liste. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U domaćem pravnom poretku, u pravnom sistemu Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud je najviši sud i njegov predsednik treba da bude najbolji među najboljima.

Za predsednika tako važnog sudskog tela Visoki savet sudija je predložio Jasminu Vasović, sudiju Vrhovnog suda.

Kandidatkinja je prilikom predstavljanja svoje radne biografije i ciljeva istakla da će se zalagati za strogo poštovanje zakona o suđenju u razumnom roku, jer smatra da se novac gubi razvlačenjem procesa.

Od važnih ciljeva izdvojila je rad na jedinstvenoj sudskoj primeni prava i jednakosti stranaka u sudskom postupku, unapređenje stručnosti pravosuđa, transparentnost, efikasnost, kao i institucionalno jačanje i saradnja sa drugim institucijama.

Upravo stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku januara 2016. godine nadležnost Vrhovnog kasacionog suda je detaljno uređena. Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba, zahtev za pravično zadovoljenje.

Vrhovni kasacioni sud odlučuje o prigovoru i žalbi. Takođe, značajna aktivnost Vrhovnog kasacionog suda izvan suđenja je u ujednačavanju sudske prakse među sudovima u Srbiji. Međutim, nema jednoobraznog pristupa implementaciji, ovlašćenje i smernice i odgovornost su vrlo ograničene. Akteri pravosuđa iznose da glavna odrednica učinka suda nije njegova lokacija, broj novih predmeta ili infrastruktura, već kvalitet svakog pojedinca, a menadžerske sposobnosti predsednika sudova su veoma važne za uspeh.

Socijaldemokratska partija Srbije podržava sve napore da se unapredi rad pravosudnih organa, jer svaka uređena država, osim što ima efikasan poreski sistem, ima i efikasno pravosuđe. Ovo je važno pre svega da bi borba protiv korupcije i organizovanog kriminala bila efikasna, a institucije države jake i stabilne. Nezavisno sudstvo zavisi od samih sudija. Oni moraju odbraniti svoju nezavisnost tako što će suditi savesno, sa integritetom, u skladu sa pravnim poretkom Srbije.

Zbog svega navedenog, princip podele vlasti je značajan, a Visoki savet sudstva je važna institucija koja analizira ocene rada kandidata i vrednuje program rada. Iz tog razloga verujem da su upravo oni, odnosno da je Savet najbolje ocenio stručnost i znanje kandidata za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, tako da ćemo i mi poslanici Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržati upravo predlog najstručnijih. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, iako danas treba da raspravljamo o Predlogu odluke o prestanku funkcije Prekršajnog suda u Negotinu, Osnovnog suda u Kruševcu i Osnovnog suda u Novom Pazaru, a prema Izveštaju Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu čiji sam i ja član u pitanju su zakonski razlozi, zbog odlaska u penziju, u drugom i trećem slučaju zbog stupanja na višu sudijsku funkciju odlukom Visokog saveta sudstva, ja bih samo na početku konstatovala da se radi o zakonom opravdanim razlozima i dalje bih svoj govor bazirala na isticanju problema koje sigurno treba rešavati, a tiču se funkcionisanja sudstva, ukoliko želimo, naravno, da dobijemo efikasno sudstvo i institucije koje funkcionišu.

Zadržala bih se na primeru Prekršajnog suda. Prekršajni sud u svakodnevnom radu primenjuju 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa. Pored saobraćajnih prekršaja i prestupa iz Zakona o javnom redu i miru, oni sude carinski prekršaje, predmete iz oblasti korupcije, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, itd.

Republika Srbija ima 44 prekršajna suda osnovane za teritorije gradova jedne ili više opština. Primer odeljenja u Kragujevcu Prekršajnog apelacionog suda jeste da pokriva područja prekršajnih sudova u Jagodini, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Paraćinu, Požegi, Prijepolju, Raškoj, Sjenici, Trsteniku, Čačku i Užicu. Onda možete zamisliti koliki je to obim posla.

Najčešće zamerke u vezi sa radom sudova odnose se na dužinu trajanja sudskog postupka. Sudije prekršajnih sudova ističu da, pored toga što je u pojedinim sudskim postupcima teško obezbediti prisustvo svih okrivljenih, jedan od glavnih razloga dužeg trajanja parničnog postupka vezan je i za problem dostave sudskih pismena.

Svako od nas je dužan da prijavi svoje prebivalište, ali i promenu prebivališta. Ukoliko to ne učinimo već je u pitanju prekršaj.

Najveći broj sudskih pismena se dostavlja preko pošte i tada se ne može izvršiti dostava, pa se često dešava da policija mora pomoći prilikom uručenja.

Važno je i pitanje da li sudija radi kvalitetno, koliko je upoznat sa predmetom, koliko je opterećen. Mora postojati autoritet suda u primeni pravnih normi, ali i u primeni procesnih ovlašćenja koja su im data.

Opšti stav građana jeste da vlada nepoverenje u sudstvo i u pravičnost suđenja.

Vlada i nepoverenje da će si institucije ponašati u skladu sa zakonima i normama.

Većina građana smatra da je pravosuđe neefikasno, da zavisi od političkih i drugih interesnih grupacija, da je pristrasno. Nije bolja situacija ni u regionu. I tamo je nepoverenje veće od poverenja.

Na pitanje kako građani zamišljaju dobrog sudiju većina ispitanika je odgovorila da treba da bude istinoljubiv, pravdoljubiv, da je poštovan u društvu i, zanimljivo, da je dobro plaćen.

Sa druge strane, sudije prekršajnih sudova često ističu da su u nepovoljnom položaju jer su prvi na borbenoj liniji, a poslednji kada je reč o platama. Ističu i da su često provlačeni kroz medije na različite načine bez ikakve zaštite.

Što se tiče poverenja druge strane vlasti, ni tu nije sjajna situacija. Građani imaju malo poverenja u rad parlamenta kao organa zakonodavne vlasti. Tu je važna uloga svih nas koji se zalažemo za jako demokratsko društvo i jake institucije.

Institucije moraju biti stub stabilnosti, stub znanja, integriteta. Mora se vratiti poverenje u institucije i tako jačati društvo.

Jedan od načina za jačanje institucija jeste i predlog SDPS, a tiče se reforme izbornog sistema. Ono zašta se mi iz SDPS zalažemo jeste glasanje za ličnost, za kandidata, ne za izbornu listu. Time bi glasovi birača bili osnaženi, a naziv narodnih poslanik dobio bi svoje puno značenje i opravdanje i uloga bi poslanika jačala samim tim predstavljanjem građana i njihovih interesa.

Zakonodavna vlast mora biti transparentna u svom radu i mora biti u službi naroda. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, kolege i koleginice narodni poslanici, najvažnija tema današnje rasprave i važna vest je da će u blizu 600 ruralnih naselja biti izgrađena širokopojasna komunikaciona infrastruktura, kao i povezivanje 90.000 domaćinstava i 500 škola u seoskim područjima.

Šta to zapravo znači? Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je sprovelo analizu pregleda postojećeg stanja dostupnosti širokopojasnom internetu, kao i studiju kojom su predloženi različiti modeli podsticaja i izgradnje.

U saradnji sa operatorima elektronske komunikacije, izrađene su mape dostupnosti i zaključak je bio da u Republici Srbiji postoji oko pola miliona domaćinstava u ruralnim područjima gde nema ekonomskog interesa, operatora za razvoj infrastrukture. U toliko su još značajniji ovakvi kapitalni podsticaji države, a da bi se i omogućio ravnomerni privredni razvoj zemlje.

Cilj projekta je svakako da se značajno poboljšaju usluge, kapaciteti, brzina, a u korist potrošača, da se ostalim operatorima omogući efikasan pristup, subvencionisanoj mreži, kako bi se izbegao dominantan položaj i najvažnije, da se unapređenjem komunikacione infrastrukture kroz izgradnju seoskim područjima, gde je nema uopšte, povežu javne ustanove, a pre svega škole pored domaćinstava.

Danas kada govorimo o pismenosti, moramo pričati i o digitalnoj pismenosti. Koliko je ona važna vidimo naročito sada u vreme ovog onlajn školovanja. Digitalnu pismenost nikako ne treba poistovetiti sa kompjuterskom pismenošću, jer digitalna pismenost zapravo predstavlja sposobnost komuniciranja na jedan poseban tehnološki način, sposobnost učenja, bezbednog korišćenja internet sadržaja, kao i zrelog i odgovornog pristupa internetu, kroz svesnost da ostavljamo trajni trag u tom digitalnom svetu.

Zbog ovoga je razvoj digitalnih veština veoma odgovoran zadatak i nastavnika, a pre svega Ministarstva prosvete zbog edukacije i jednog sasvim drugačijeg pristupa obrazovanju koje se isprepletano razvija sa razvojem digitalne pismenosti i zapravo predstavlja školu budućnosti.

Zbog čega govorimo o ovoj temi sada? Upravo iz razloga što je internet postao najvažnije sredstvo komuniciranja, obaveštavanja, ali i informisanja i učenja.

Bez interneta se danas gotovo ne može zamisliti funkcionisanje, bilo da je u pitanju poslovna komunikacija ili svakodnevna. Svedoci smo da je isto tako na internetu dostupan različit sadržaj i onaj neprimeren. Lažnih vesti ma na pretek, a da li je neka vest lažna i da li je izvor koji je plasira verodostojan to može proceniti samo prosvećena osoba.

Zbog toga je i obaveza svih nas koji obavljamo javne funkcije da apelujemo i konstantno zahtevamo od zajednice da radi na obrazovanju. Mi ne možemo uticati na izbor svakog pojedinca šta će gledati, šta čitati, koju muziku slušati, ali možemo zahtevati da emisije edukativnog sadržaja budu primarne, pa mogu reći i nametljive.

Pitanje koje stalno treba da postavljamo je čime hranimo duh i um naše dece, jer jaka država može da bude samo ona koja ima zdravo društvo i zdravu naciju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima.
Dvadeset sedmog maja 2013. godine potpisan je ugovor o izgradnji ustanove od posebnog naučnog i tehnološkog značaja, o izgradnji Centra izvrsnosti. Ugovor su potpisali tadašnji ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Žarko Obradović, tadašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Slobodan Arsenijević, tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović i direktor jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru.
Centar za izvrsnost obuhvatao bi površinu od 11.500 kvadratnih metara, a realizacija projekta planirana je do kraja 2015. godine. Od tada pa sve do danas izgrađeno je 32% planiranog. Nastavak radova nije na pomolu.
Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, skraćeno JUP, dala je odgovor da se samo godinu dana čekalo da Evropska investiciona banka da saglasnost na izmenu načina finansiranja koje je tražila Republika Srbija, a kada je dala saglasnost izvođač radova koji je dobio posao krajem 2015. godine, uveliko je imao ozbiljne probleme u poslovanju.
U međuvremenu, JUP je raspisao još jedan međunarodni poziv za javnu nabavku izvođača za nastavak radova. Poziv je upućen u oktobru 2020. godine da bi se nastavio u januaru 2021. godine, ali i taj rok je prošao.
Sada bih vas kratko upoznala sa ulogom i značajem koje bi imao Centar izvrsnosti. Centar je definisan kao prioritetno mesto istraživačkih oblasti biomedicine, za molekularne i ćelijska istraživanja, kao i mesto za čuvanje matičnih ćelija i njihovo funkcionalno istraživanje i korišćenje u lečenju različitih bolesti.
Kragujevački biomedicinari imali bi mesto za rad, mladi naučnici prostor za stručno usavršavanje, a pacijenti iz cele Srbije adekvatno mesto za čuvanje matičnih ćelija, kao i za ozbiljne terapije i lečenje bolesti kao što su različiti genomi tumora, dijabetesa, multiple skleroze i nekih genskih bolesti. Mogla bi da se napravi specijalizovana terapija prilagođena svakom imuno sistemu tako da naši građani ne bi morali da odlaze u inostranstvo zbog lečenja i terapija.
Svedoci smo da je nažalost sve više dece čiji život zavisi od finansijskih mogućnosti roditelja, jer im život daju basnoslovno skupi lekovi genske terapije. Samo zahvaljujući neverovatnoj energiji i solidarnosti građana, koji su u ovom ludom vremenu pandemije uspeli da sakupe milione dolara, ta mala bića su dobila bitke.
Sada razumete koliki je to gubitak za državu što zgrade centra još uvek nema, a ni banke matičnih ćelija.
Smatram da je ovo pitanje, ne samo od državnog značaja, već i pitanje od nacionalnog interesa. Zato pitam premijerku Anu Brnabić i Kancelariju Vlade Republike Srbije za javna ulaganja, kada će radovi na izgradnji Centra izvrsnosti biti nastavljeni i koja je nadležnost JUP-a i kolika je njihova odgovornost za neispunjenje ugovorenih obaveza? Hvala.

Iako je današnja tema rasprave izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ja bih se na samom početku osvrnula i podsetila sve nas na određene ustavne odredbe.

Prema Ustavu Republike Srbije, VSS je nezavistan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije u skladu sa Ustavom i zakonom, a prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju predlaže Narodnoj skupštini članove za izbor sudija. Ova lica biraju se na mandat u trajanju od tri godine.

Prioritet je da i ono kao i sva druga lica koja već duže obavljaju sudijsku funkciju, odbrane svoju nezavisnost tako što će suditi savesno sa integritetom u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije. Svako ima pravo na pravično suđenje, što mu je Ustavom zagarantovano. Sud u razumnom roku na nepristrasan način zakonom utvrđen odlučuje o optužbama protiv lica, kao i razlozima zbog kojih je pokrenut postupak.

Veoma je važno govoriti stalno, naročito u ovom domu o zaštiti javnog reda i morala, o zaštiti interesa maloletnika i privatnosti učesnika u postupku. Socijaldemokratska partija Srbije upućuje apel svim pravosudnim organima i policiji da spreči curenje informacija u javnosti, a koje se tiču važnih sudskih postupaka. Naime, svedoci smo da različiti tabloidi i mediji stižu do poverljivih informacija koje su zloupotrebljene radi postizanja senzacionalizma. Oni anatemišu i žrtvu, ali i osumnjičenog unapred ga osuđujući bez okončanog sudskog postupka.

Brutalno, jezivo, šokantno su naslovi koje sadrži skoro 50% medijskih objava, govoreći o nasilju. Time nanose ozbiljnu štetu uznemiravanjem javnosti, ali i štetu samom sudskom postupku. Socijalndemokratska partija Srbije snažno podržava i napore Zaštitnika građana da unapredi rad pravosudnih organa i institucija u postupcima u kojima su žrtve maloletnici. Glavni cilj je sprečiti da maloletnici više puta svedoče o istom događaju i time se dodatno traumatizuju. Senzacionalizam nema opravdanja. Hvala.