Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, najvažnija izmena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, odnosi se na promenu termina - nezakonito stečena imovina u - imovinu na koju se utvrđuje poseban porez, a kako se ne bi poistovećivao sa izrazom - imovina proistekla iz krivičnog dela.

Novina je izraz, izdaci za privatne potrebe fizičkog lica radi utvrđivanja porekla prihoda koje fizičko lice nije potrošilo na sticanje imovine. Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu usvojen je 29. februara 2020. godine. Počinje da se primenjuje 12. marta 2021. godine. Ovim izmenama jasno se crtaju zakonske norme kako bi se sprečilo preciznošću mogućnost stvaranja i pronalaženja različitih pukotina u samom zakonu. Pre donošenja zakona često su se mogla čuti i pitanja, zašto poreklo imovine nije rešeno kroz različita podzakonska akta, a u okviru već postojećih Zakona o poreskom postupku?

Posmatrajući države u EU dolazi se do zaključka da ne postoji jednoobraznost u rešavanju ovog problema porekla imovine, ali zajednička karakteristika različitih zakonskih rešenja jeste nastojanje da se pravnim sistemom kontrolišu prihodi i tako spreče sve moguće zloupotrebe i tu je i odgovor zašto poseban zakon. Prvo, bez uređenog poreskog sistema nema ni uređene države. Drugo, posebnim zakonom smanjuje se mogućnost zloupotreba zakonskih normi i tzv. pogrešnog tumačenja odredbi, a povećava se efikasnost borbe protiv korupcije.

Jedna od kritika jeste i da će, iako bitan zakon, predstavljati zapravo borbu sa političkim neistomišljenicima i da će se na njegovom udaru naći samo oni mali privatnici poput frizera, pekara itd. Kao predstavnik SDPS i socijaldemokrata, predstavljam politiku u kojoj je glavna nit okosnica socijalna pravda.

Postoji izreka koja kaže da je najveća nepravda ophoditi se jednako prema nejednakima. Zato je važno razjasniti da socijalna komponenta ovog zakona jeste upravo jasno, nedvosmisleno utvrđeno određivanje nesrazmere između prihoda i imovine. To bi značilo da će se pod kontrolom poreskih organa naći oni za koje se utvrdi da postoji razlika u iznosu od 150 hiljada evra uzastopno u tri kalendarske godine između prijavljenih prihoda i imovine.

Poreska uprava imaće obavezu da dokaže u kojim slučajevima je bilo uvećanje imovine, a sa druge strane fizička lica imaju obavezu da dokažu da je imovina stečena na zakonit način.

Ma koliko bili nepopularni ovakvi zakoni, oni su neophodni da bi jedna država imala uređen poreski sistem, a samim tim i svrstala se u grupu ozbiljnih zemalja u kojima se institucije poštuju. Zapravo, zakon počinje da postoji kada izađe iz skupštinske procedure i tek tada se vide sve njegove strane.

Da bi zakon pre svega bio efikasan, on mora da se primenjuje. To bi značilo da je najvažnija uloga u stručnosti, znanju, pripremljenosti, efikasnosti, integritetu lica iz posebne jedinice Poreske uprave, koja će zapravo dati i život zakonu i istaći time i njegovu glavnu svrhu donošenja, a to je smanjenje koruptivnih aktivnosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, ni ovoga puta, kao što je to bio slučaj i u prošlom izlaganju kada je tema bila izbor sudija neću govoriti o predloženim kandidatima smatrajući da su oni zapravo, izbor njihovih kolega koji poznaju njihov rad i njihovu stručnost. Ono o čemu bih govorila jeste nastavak teme koja se tiče nezavisnosti sudstva, a u okviru toga glavna pitanja kojima se treba posvetiti jeste rešenje probleme mreže i nadležnosti sudova, neujednačenost sudskih odluka, sporost pri rešavanju sporova, nejednak pristup građana pravdi.

Prioritetan zahtev za koji se zalaže i SDPS jeste da sudije postupaju sa integritetom i savesno u skladu sa pravnim poretkom Srbije. Smatram da je to jedina i prava definicija nezavisnosti sudstva. Dakle, nezavisnost sudstva jeste garancija vladavine prava u demokratski uređenom društvu, ali nije garancija za neodgovorno ponašanje sudija i za nerad koji se prikriva gomilom nerešenih sporova. Svaki sudija je odgovoran za promovisanje i zaštitu sudijske nezavisnosti poštovanjem profesionalne etike.

Nije Republika Srbija izolovano ostrvo na kojem vlada klima ne organizacije sudstva. Naprotiv, i na evropskom nivou i te kako su prisutne borbe i veliki napori da se održi, uspostavi vladavina prava i sudijske nezavisnosti. Mislim da je jako važno uspostaviti balans između svih aspekata prava građana na suđenje u razumnom roku i prava na obrazloženu sudsku odluku. Sudija mora da bude stručan, da stalno unapređuje svoje znanje, poštuje stručnost, važna je odbrana nezavisnosti. Verujem da su to bili glavni kriterijumi pri izboru članova sudova. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu energetike i rudarstva u ime građana grada Kragujevca. Naime, Kragujevac je u mraku, u većem delu grada ne radi ulična rasveta, ne govorim o slaboj rasveti, već o tome da u užem i širem centru grada nema uopšte uličnog svetla.

Problem traje više od mesec dana. Na pitanje građana postavljeno Elektrodistribuciji, ona odgovora da nije nadležna i upućuje problem na mesne zajednice a mesne zajednice na Elektrodistribuciju i tako u krug.

Ovo više nije pitanje estetike, već zaista bezbednosti, jer je veliki problem biti učesnik u saobraćaju u ulicama koje su potpuno u mraku. U jednoj od ulica u gradu varničile su i kapije zbog problema sa napajanjem i povezivanjem novoizgrađenih zgrada na javnu rasvetu.

Podsećam da sistem javne rasvete napaja se preko 712 merno-regulacionih mesta. Najveći deo nalazi se u trafostanicama koje su u nadležnosti Elektrodistribucije. Međutim, na tenderu posao održavanja javne rasvete dobila je firma iz Požarevca, sa kojom je ugovor istekao a novi tender nije završen. Pitanje je da li elektro-energetska inspekcija nadležna u ovakvim slučajevima i da li je pravno moguće da poslove koji se odnose na održavanje javne rasvete u gradu dobija firma koja se ne nalazi u gradu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu današnje sednice jeste izbor članova VSS, članova Državnog veća tužilaca, izbor predsednika svih sudova preko osnovnih, viših, pa do Vrhovnog kasacionog suda.

Ja ne mogu govoriti o kandidatima i o njihovoj valjanosti, jer ne dolazim iz pravosuđa, ne poznajem njihov rad i njihovu stručnost, ali zapravo verujem suštinski da su oni bili pravi izbor njihovih kolega koji poznaju njihovi profesionalizam i njihov rad.

Tu svakako dolazim do priče koja se tiče nezavisnosti sudija, što je svakako težnja oko postojanja glavnog stuba vladine prava. U julu 2016. godine u procesu pristupanja Srbije EU, otvaranjem poglavlja 23 i 24, nezavisnost sudstva je ključno pitanje koje se provlači. U jednom od izveštaja Društva sudija govori se o tome zašto je nezavisnost sudstva dugotrajan proces koji zahteva i političku volju. Kao glavne probleme kojima se treba posvetiti ističu rešenje problema mreže nadležnosti sudova, neujednačenost sudskih odluka, sporost pri rešavanju sporova uz prioritetan zahtev da sudije postupaju sa integritetom, savesno, u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.

Dakle, nezavisnost sudstva ne znači pravo sudija da mogu samovoljno da odlučuju o predmetima, već da su dužni da sude pravično na osnovu Ustava i zakona. Sudije ne mogu biti izuzete od odgovornosti kojoj podležu svi građani, a tiču se građanske, krivične, disciplinske odgovornosti.

Država je u obavezi da svoj pravosudni sistem uredi tako da spreči svaki nedozvoljeni uticaj na vršenje sudske vlasti, ali i da spreči samovolju u postupanju samog sudije u pojedinačnim predmetima. Sudija mora stalno da unapređuje svoje znanje i sposobnosti, što je i važna odbrana nezavisnosti, jer znate pravo je živa stvar i ne sme se posmatrati samo kao niz nekih dosadnih izraza koji se pojavljuju u zakonskim aktima.

Zaključak je da je potrebna iskrena posvećenost svih važnih državnih činilaca da bi došlo do vladavine prava, jer pravo na pravično suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom je osnovno pravo utvrđeno u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava, Povelju osnovnih prava EU, kao i u međunarodnim, a i nacionalnim pravnim tekstovima. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo, između ostalog, o predlozima zakona o izmenama pet veoma važnih zakona koji bi trebalo da uvedu red u plate i samoorganizaciju rada u državnom i javnom sektoru. Ja bih moju današnju diskusiju zapravo fokusirala na ovim temama.

O reformi platnog sistema se mnogo govorilo do sada i bilo je izvesnih promena u vidu uređivanja kroz koeficijente koji predstavljaju vrednost poslova koji se obavljaju u istom zvanju, ali toliko puta pominjani platni razredi u javnoj upravi neće danas biti uređeni ovim izmenama, jer se radi isključivo o produžetku rokova. Razlog je zaista veoma jak. Usled složenosti situacije u zemlji zbog pandemije koja je dovela do otežanog funkcionisanja čitave države bilo je gotovo nerealno očekivati da se sprovedu sve konkretne aktivnosti potrebne za prelazak na nov sistem plata u 2021. godini.

Koliko je bilo gotovo nemoguće govoriti o reformama u javnom sektoru u vreme opšte pandemijske krize, govori podatak da je o navedenim nacrtima zakona sprovedena javna rasprava od 12. novembra do 1. decembra 2020. godine. Program je bio objavljen na internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa pozivom svim zainteresovanim građanima i stručnoj javnosti da dostave svoje predloge i sugestije. U toku trajanja javne rasprave nije bilo dostavljenih predloga, sugestija, inicijativa, osim komentara dostavljenih od strane organizacije sindikata zaposlenih u poreskoj upravi. Iz navedenih razloga, predlozi Zakona o izmenama zakona koji su dana na dnevnom redu, neće dovesti do suštinskih promena, već do produžetka rokova do 1. januara 2022. godine.

Iako na današnjoj sednici nemamo ispred nas konkretne predloge izmena zakona, kojima bi se uredio radno-pravni status, plate i ostala primanja zaposlenih u javnim službama, ja bih svakako danas govorila o značaja uvođenja platnih razreda i šta zapravo znače platni razredi.

Ukratko, to bi značilo da za osnovicu treba da se uzme minimalna mesečna zarada koja se množi sa koeficijentom za svako radno mesto. Prosečna plata u javnim preduzećima u prvom kvartalu ove godine iznosila je 72.383 dinara, u javnom sektoru 66.936 dinara, dok se plate zaposlenih u opštinama prilično razlikuju, što bi značilo – što je opština razvijenija, to su i plate veće.

Tek nekolicina lokalnih samouprava objavljuje podatke o platama, iako je objavljivanje tih podataka obaveza prema Informatoru o radu. Kako se ide dalje od Beograda, plate zaposlenih u opštinama su sve manje.

Stav SDPS jeste da sistem zarada i zaposlenih u javnom sektoru ne sme biti haotičan iz razloga što jedan tako važan sistem, koji je uređen, predstavlja i osnovni stub funkcionalne države.

Reforma zarada i zaposlenosti jeste i veliki stručni, ali i politički izazov. Međutim, svakako je neophodan, jer je fond zarada drugi po veličini javni rashod. Od upravljanja zarada u državnom sektoru upravo zavisi i održivost javnih finansija, privredni rast, funkcionisanje tržišta rada, ali i kvalitet javnih usluga. Reforma sistema platnih razreda jeste zamišljena na dobrim principima. Ono o čemu treba voditi računa jeste da ne dođe do većeg deformiteta ovih principa usled zahteva različitih velikih sindikata prilikom utvrđivanja koeficijenta zarade, kao i usled uzanog raspona od najniže do najviše zarade, a zbog čega se i dalje govori o nepravičnom sistemu zarada u državnom sektoru.

Prema istraživanjima, zarade u javnom sektoru su u proseku oko 20% veće nego u privatnom. Ono što sada sigurno predstoji državi jeste izazov kako da brine o privatnom sektoru i kako da pomogne malim i srednjim preduzećima da opstanu i ujedno i spreče otpuštanje većeg broja radnika.

Važna uloga Vlade je svakako da pronađe i solomonsko rešenje koje će spojem znanja, veštine i kvaliteta dovesti do toga da sve strane budu zadovoljne. Mislim da i svi ovi dobri rezultati do sada ne smeju da nas uljuljkuju, već da nam pomognu da i te kako shvatimo da je godina pred nama godina izazova i mudrih odluka.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, kapitalni projekat pod nazivom „Povezane škole“, a koji Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija sprovodi sa Ministarstvom prosvete, nauke, tehnologije i razvoja predstavlja nastavak borbe za unapređenje informacione strukture u svim osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji.

Projekat podrazumeva izgradnju bežičnih lokalnih računarskih mreža, obezbeđivanje sigurnog internet pristupa kao važnog preduslova za program digitalnih učionica, opremanje škola računarskom opremom i izradom digitalnih nastavnih sadržaja, kao i obuke za digitalne veštine za 50 hiljada nastavnika.

Za ovako važan projekat izdvojeno iz Evropske investicione banke 65 miliona evra, namenjenih za modernizaciju škola. Cilj ovog projekta je da se prevaziđe digitalni jaz i omogući ravnopravni pristup digitalnom obrazovanju za sve učenike u Srbiji, tako da mladi i iz urbanih i iz ruralnih sredina dobiju jednake mogućnosti za sticanje digitalnih veština.

Koliko je važna digitalna pismenost vidimo u ovo doba pandemije. Moderno, efikasno obrazovanje, digitalizacija su važna karika obrazovanja u budućnosti, ali ono o čemu je i koleginica poslanica juče govorila na temu razvoja tehnologije - mora se voditi računa da uvek čovek bude ispred tehnologije.

Evo šta to u ovom slučaju, kada govorimo o školama, zapravo znači? Kao član Odbora za prava deteta, na konferenciji koja je održana na Međunarodni dan deteta, a na kojoj su učestvovali predstavnici đačkih parlamenata, direktori škola, nevladin sektor koji se bavi pravima deteta, mogla sam da čujem koji su to najveći problemi i strahovi koji muče decu u Srbiji u vreme pandemije.

Zaključak je da su mladi uplašeni, da kao glavni problem izdvajaju neusklađenost onlajn i žive nastave, tehničku nepismenost pojedinih profesora, nepostojanje prakse u stručnim školama. Onlajn nastava se kod pojedinih profesora svodi na prosleđivanje materijala. Socijalna distanca ih plaši, čini anksioznim i depresivnim. Trideset sedam procenata dece koja su učestvovala u istraživanju deli računar sa ukućanima, a 14,7% dece uopšte nema pristup računaru.

Zbog svega navedenog, Ministarstvo prosvete ima važnu ulogu da pomogne i nastavnom osoblju i đacima, da prebrode ovaj težak period i gubitak koji je nastao usled razdvojenosti i izolacije. Ministarstvo mora imati sluha za dečije probleme, da uvaži mlade, posluša njihove ideje, kako bi izgradili svakako bolje društvo.

Veoma važan i značajan je i Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica. Republika Srbija će garantovati za kredite koje banke odobravaju mikro, malim i srednjim preduzećima, poljoprivrednim gazdinstvima, privrednim društvima, kao neophodna podrška za revitalizaciju privrede.

Jedno pitanje za ministra. Ukoliko može kratko objašnjenje o uslovima koje treba, recimo, da ispune privredna društva, poljoprivrednici kako bi uopšte ušli u ovakav program podrške.

Socijaldemokratska partija Srbije će svakako dati punu podršku ovom Predlogu zakona, jer nam je jedinstvo u kriznim periodima, kao što je ovaj, preko potrebno. Politika Socijaldemokratske partije Srbije jeste da je čovek najvažnija kategorija i da su solidarnost, podrška i ljudi iznad svega. Hvala vam.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Budžet je najvažniji dokument koji je uvek bio pogodno mesto za sukobljavanje različitih političkih stavova. I ma koliko se vodilo računa o svim segmentima društva i o pravilnoj raspodeli novca uvek će biti mesta za kritiku. To je sasvim legitimno. Ali je isto tako legitimno istaći i dati prioritet svim njegovim dobrim stranama, a ovaj budžet ih zaista ima.

Kada bi govorila o njemu kao o nekoj osobi pripisala bih mu sledeće osobine: vedar, energičan, optimista, empatičan. Najbolja stvar kapitalnog budžeta u 2021. godine jeste da duplirane sredstava za projekte fizičke izgradnje, odnosno izgradnje fizičke infrastrukture. Rastu ulaganja u sve vidove saobraćajne infrastrukture, puteve, pruge, luke.

Kada je u pitanju ta empatična strana, onda se to sigurno odnosi na planirani rast penzija i plata u javnom sektoru, a najviše u zdravstvu. Kao što je u svom obraćanju izneo i moj kolega poslanik profesor Mijatović, preporuka Socijaldemokratske partije Srbije jeste da se sistem zarada postepeno uredi i u vidu platnih razreda i da se završe pregovori sa sindikatima oko vrednovanja radnih mesta, što je bilo nemoguće očekivati da se desi u ovo vreme pandemije.

Pozdravljam transparentnost u donošenju završnog računa, kao i planiranje i upravljanje javnim dugom. Dobro koje nam je donela ova nesrećna pandemija jeste upravo svest o važnosti ulaganja u zdravstvo. Jedan deo budžetskih dotacija planiran je za uvećanje plata medicinskom osoblju, dok drugi najveći deo predstavlja dodatna ulaganja u investicije, nabavku materijala i lekova. To je zaista velika i veoma važna stvar, jer bez zdrave nacije nema ni države.

Potpuno me raduje činjenica o konačnom buđenju kada je ekologija u pitanju. Lepa vest za Kragujevčane je da će u budućnosti lepše i lakše disati, jer je ovim budžetom predviđena promena kotlova u toplani u Kragujevcu i prelazak sa čvrstog na ekološki prihvatljivo gorivo.

Pošto dolazim iz Kragujevca ima potrebu da pohvalim i način na koji je lokalna samouprava grada uradila Nacrt zakona o budžetu. Zbog velikog interesovanja građana i nevladinog sektora jedan od pet prihvaćenih predloga je i taj da novac planiran za proslavu Nove godine, vatromet, bude preusmeren za lečenje bolesne dece. U novom budžetu grada predviđeno za to je pet miliona dinara. Jedna odlična inicijativa i predlog kako treba da rade i druge lokalne samouprave.

Socijaldemokratska partija Srbije će uvek pružati podršku u građenju razvijenog institucionalnog sistema, sistema koji će obezbediti fer uslove na tržištu, štiti ugovor, svojinu i eliminisati u najvećoj mogućoj meri korupciju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, poštovani građani, Srbija je među najzagađenijim zemljama u Evropi. Time je zdravlje ljudi više ugroženo, životni vek skraćen, narušen kvalitet života.

Jedan od izveštaja Fiskalnog saveta odnosio se baš na ulaganje u ekologiju. Prema njihovoj proceni, povećano ulaganje u zaštitu životne sredine popravilo bi strukturu budžeta samim većim javnim investicijama, a to bi opet dovelo do povećanja privrednog rasta.

Zbog svega navedenog, utoliko je još značajniji Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o programskom zajmu koji se odnosi na vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Kod vodosnabdevanja prevashodno je cilj zaštita kvaliteta vode i smanjenje gubitka i proređivanje vodnih resursa u Srbiji, a prečišćavanje otpadnih voda će uključiti finansiranje izgradnje novih postrojenja i vezu sanitarnih mreža. U 168 gradova i opština postoji tek 40-ak pogona za prečišćavanje, od kojih je većina zastarela.

Prema izveštaju NALED-a u Srbiji se godišnje prečisti samo 16% otpadnih voda ispuštenih u kanalizaciju. Svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanalizaciju.

Što se tiče Evrope, brojke su sledeće. Prema opštoj proceni, preko 80% stanovništva srednje i severne Evrope priključeno je na postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. U jugoistočnoj Evropi procenti se kreću u rasponu od 48 do 87%.

Jako interesantan podatak stiže iz Hrvatske. Hrvatski zavod za javno zdravstvo u saradnji sa zagrebačkim otpadnim vodama pokrenulo je projekat praćenja otpadnih voda, pošto su nedavna istraživanja pokazala da otkrivanje korona virusa otpadnim vodama može pomoći u praćenju epidemije Kovida 19, testiranjem otpadnik voda na RNK, ribonukleinsku kiselinu iz Kovida 19, što bi bio alat za rano upozorenje. Po ovome vidimo da su dobrobiti prečišćavanja a potom i korišćenja otpadnih voda nemerljivi.

Posebno me raduje što se na spisku gradova u kojima će se praviti postrojenja za prečišćavanje, pored Čačka, Niša, našao i Kragujevac. Jedino me brine pomalo reč – najverovatnije, koja se pojavljuje u Predlogu zakona, pa bih iskoristila priliku da upitam ministra da li „najverovatnije“ znači i sigurno ulaganje u navedene gradove? Hvala.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, da bih govorila o rebalansu budžeta, ne mogu a da se ne osvrnem na godinu, koja je evo gotovo već iza nas, ali i da pokušam da stvorim sliku onoga što nas tek čeka.

Godina 2020. je definitivno godina Korone, koja nas je potpuno izbacila iz koloseka. Ne samo nas, nego i čitav svet i ma koliko smo se trudili da u početku budemo optimisti, realno stanje stvari je bilo takvo da optimizam baš i nije pomogao, već brzo, efikasno i pragmatično delovanje. Tokom 2020. godine već polovinom marta, država je uspela da se konsoliduje i organizovano odgovori na pandemijsku krizu. Nestašica osnovnih životnih namirnica nije bilo, vrlo brzo su se rešili i problemi oko nabavke hemijskih i dezinfekcionih sredstava i maski.

U toku pandemijske krize veliki broj mladih lekara, zdravstvenih radnika i medicinskog osoblja je dobilo zaposlenja. Država je pomogla mnogobrojnim preduzećima u vidu olakšica koje se tiču odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, kao i poreza na dobit. Banke su građanima dale mogućnost moratorijuma na otplatu kredita. Svi punoletni građani Republike Srbije dobili su jednokratnu pomoć u visini od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti i mislim da je ova mera i te kako, pre svega, imala taj pozitivan psihološki uticaj na građane. Jedina zamerka je ta što, nažalost, dugoročno gledano, nije došlo do uklanjanja posledica krize na onaj siromašniji sloj stanovništva.

U trenucima zatvaranja sveta, domaći turizam beleži rast, i to zahvaljujući odličnom rešenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u vidu vaučera, odnosno subvencionisanog putovanja po Srbiji.

Tokom vanrednog stanja, prvim rebalansom budžeta opredeljeno je dve milijarde dinara za dodatno subvencionisanje, od toga je izdvojeno 900 miliona za pomoć gradskim hotelima.

Ono što verovatno većina nas nije očekivala, da će pandemijska kriza ovoliko trajati. Nažalost, kraj se još uvek ne nazire. Tako da, ma koliko je sada važno govoriti o prevenciji širenja virusa, mislim da je još važnije da govorimo o načinima kako da spasimo i sačuvamo našu ekonomiju i privredu.

Novim rebalansom budžeta predviđeni su ukupni prihodi od jedne milijarde 294 miliona dinara, rashodi od jedne milijarde 774 miliona dinara, odnosno deficit od četiri milijarde evra.

Predloženi rebalans pokazuje da će i 2021. godina biti godina izazova. Najvažniji izazov koji nas svakako čeka jeste da sprečimo i da zaustavimo rast javnog duga i da ispravimo određene nepravilnosti u budžetu.

Prema oceni Fiskalnog saveta, nove mere trebalo bi da budu selektivne i privremene.

Prema izveštaju Vlade, koji smo dobili, prioriteti su ovim rebalansom budžeta dalje ulaganje u zdravstvo i zdravstvenu zaštitu, izgradnja novih kovid bolnica. Završena je rekonstrukcija Kliničkog centra „Niš“. U toku je rekonstrukcija dela Kliničkog centra „Srbije“ i Kliničkog centra „Vojvodina“. Radovi na rekonstrukciji Kliničkog centra „Kragujevac“ se čekaju.

Sigurna sam da je veoma važno ulaganje u zdravstvo, naročito sada, ali i tome treba pristupiti planski, gledajući dugoročne efekte. U skladu sa tim, takođe smatram da je od državne važnosti da se završi izgradnja Centra za izvrsnost u Kragujevcu, jer znate da je genetika budućnost medicine, to govore mnogi stručnjaci koji su u toj oblasti, i da korišćenje matičnih ćelija u lečenju mnogobrojnih bolesti i stanja je nešto čemu treba da se teži.

Takođe, ulaganje u inovativnost je nešto čime Srbija treba da se ponosi. Tako je značajan projekat Univerziteta u Kragujevcu, Centra za biohemijski inženjering, gde je mladi tim naučnika, na čelu sa svojim profesorima, napravio softver za praćenje virusa i vrlo inovativno rešenje za pravljenje respiratora na 3D štampaču. Taj respirator ima istu svrhu kao i komercijalni, ali je deset puta jeftiniji.

Kada govorimo o ulaganju u zdravstvo, onda na listi prioriteta sigurno treba da bude i ulaganje u ekologiju. To je još jedan važan izazov koji je na Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da osmisli kako da uloži u inovativna rešenja u borbi protiv aerozagađenja. Zdrav vazduh mora da bude prioritet, jer sve ono što se dešava sada, a odnosi se na kvalitet vazduha koji udišemo, ostavlja, sigurna sam, trajne posledice na zdravlje ljudi, ali i budućnost zemlje.

Prema oceni Fiskalnog saveta, pad BDP-a biće manji od većine evropskih zemalja, zahvaljujući strukturi domaće privrede, koju čini proizvodnja hrane. To je i pokazatelj da se mora nastaviti sa još većim ulaganjem u poljoprivredu.

Izazov je svakako i na Ministarstvu rada i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kako da adekvatno odgovori na probleme sa kojima se suočavaju turistički radnici, turističke agencije i ugostitelji, na njihove zahteve koji se uglavnom odnose na smanjenje PDV stope, otpisa jednog dela poreza i doprinosa, dobijanje garancija na buduća putovanja.

Značajna uloga države, smatram da je i ta da stane na put selektivnoj primeni epidemioloških mera u gradovima u Srbiji, jer ukoliko do toga ne dođe, sigurna sam da će ekonomija i privreda još više trpeti u budućnosti nego što je to danas.

U toku izlaganja više puta sam pomenula reč – inovativnost i zaista mislim da tu leži jedan deo rešenja problema. Stezanje kaiša – da, ali tamo gde ima prostora i gde ima mogućnosti. Ali, kada je reč o ulaganju u inovativnost, u inovacije, u investicije, verujem da to može dovesti do smanjenja deficita u 2021. godini, što i jeste cilj odgovorne fiskalne politike.

Znate kako je rekao jedan mudar čovek – investiranje u znanje donosi sigurnu kamatu. Hvala.