DANIJELA VELJOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1977. godine. Živi u Kragujevcu.

Po obrazovanju je master prava.

Članica je Socijaldemokratske partije Srbije.

U dva navrata je bila odbornica u skupštini grada Kragujevca.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 09.11.2020, 10:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Hvala predsedavajuća.

Uvažena ministarka, koleginice i kolege, najvažnija izmena Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, ujedno i prioritet, jeste rešavanje problema koja su nastala kod lica koje su zbog procesa racionalizacije, restrukturiranje i privatizacije postali višak.

Kao korisnici socijalnog programa Vlade zakonom od 2014. godine, koji je stupio na snagu januara 2015. godine, oni su zapravo otišli u prevremenu starosnu penziju i morali su da plaćaju trajno penale od 0,34%.

Uglavnom je bilo reči o radnicima metalske struke koji su imali mala primanja i kojima bi penzije bile oko 20.000 dinara, uz penale bilo bi to ispod svakog minimuma i dostojanstvenog života nakon radnog veka, a po jednoj računici takvih u Republici Srbiji ima oko 7.000.

Odlukom Vlade Srbije iz marta 2016. godine, ovoj grupi penzionera je do 1. oktobra ipak isplaćivana puna penzija, ali je problem nastao kada je tehnička Vlada taj zaključak ukinula.

Predloženim izmenama zakona problem se trajno rešava uvođenjem u zakonske okvire u potpunosti će se rešiti njihov status i ispraviti velika nepravda kojim je načinjena i mi kao poslanici SDPS ovakve izmene zdušno podržavamo i pozdravljamo.

U praksi to znači da neće doći do izmena u pogledu visine njihovih primanja, jer se navedena razlika već isplaćuju u skladu sa zaključkom Vlade od novembra 2020. godine, za isplatu razlike zbog izmene načina obračuna prevremene starosne penzije za lica koja su bila obuhvaćena ovim programom reorganizacije, potrebno je tri stotine 1,4 miliona dinara.

Dobra vest je da su sredstva obezbeđena finansijskim planom Republičkog fonda za penziono-invalidsko osiguranje za 2021. godinu. To govori o stabilnosti PIO fonda, uzimajući u obzir da su penzije u ovoj godini povećane za 5,9% i čine 11% BDP što je po standardima MMF prihvatljivo.

Važno je da se naglasi da se ovim izmenama zakona neće menjati uslovi za odlazak u starosnu penziju, to znači za muškarce sa navršenih 65 godina života, a za žene u ovoj godini sa navršenih 63 godine i dva meseca i najmanje 15 godina radnog staža.

Pored ovih predloženih izmena važne su izmene zakona koje se odnose na porodične penzije. Naime, korisnici porodične penzije biće svi u ravnopravnom položaju tako što se nakon smrti korisnika osiguranja penzije neće određivati od prevremene starosne penzije, već od starosne penzije koje bi inače pripala osiguraniku nakon smrti korisnika osiguranja poverioci neće moći više da naplaćuju svoja potraživanja iz imovine fonda, već tek po okončanju ostavinskog postupka i ovo je značajna izmena kada se uzme u obzir da ima svakog meseca milion aktivnih obustava na osnovu potraživanja poverioca, samim tim i to će dovesti do još jače stabilizacije fonda.

Izmenama zakona usklađuju se odredbe koje se odnose na slučaj kada osiguranik poljoprivrednik obavlja ugovorene poslove, ali i na postojanje vanbračne zajednice koje se utvrđuje u vanparničkom postupku. Obaveza izdržavanja izjednačene u slučajevima razvoda braka ili prekida zajedničkog života vanbračnih partnera, a sudskom presudom utvrđuje se pravo na izdržavanje.

Uzimajući u obzir način funkcionisanja PIO fonda koji je rađen po principu generacijske solidarnosti, odnosno sadašnji zaposleni finansiraju penzionere, ključni faktor stabilizacije fonda je razvoj zemlje.

Važno je voditi računa o radnoj snazi, kao pokretaču razvojnog proizvodnog ciklusa, kako ne bi dolazilo do nepovoljne srazmere broja zaposlenih i penzionera.

Reforma funkcionisanja penzionog fonda je nešto o čemu zaista treba ozbiljno razmišljati, o tome kako ga unaprediti, modernizovati, prilagoditi zahtevima tržišta kapitala i svetskoj ekonomiji. Zapošljavanje obrazovnih kadrova, priliv ne samo stranih, već i domaćih investicija, ulaganje u nove tehnologije i njihova primena su neki od načina da se stvore stabilni izvori prihoda, bitni za penzioni fond.

Zbog svih navedenih izmena koji predstavljaju veoma bitnu i važnu socijalnu karakteristiku zakona, poslanici SDPS će podržati Predlog izmene Zakona o PIO. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2021.

Hvala predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne predstavlja jedan potpuni nov i moderan pristup problematici u skladu sa razvojem tehnologije i digitalnog sveta.

Najznačajnija promena u novom zakonu je ona koja se odnosi na samu definiciju nezakonitog pribavljanja poslovne tajne. Tačnije, proširuje je u odnosu na zakone iz 2011. godine, obuhvata sve slučajeve, a prema direktivi EU u naučno-istraživačkim radovima, industrijskim, komercijalnim aktivnostima, udruženjima građana. Dakle, precizira se ne samo definicija poslovne tajne, već i situacije u kojima se ona štiti.

Zakonom o zaštiti poslovne tajne se jednostavno štiti znanje u koje je potrebno investirati. Ovim zakonom će doći do usklađivanja sa direktivama i zakonima EU i unapređenja prava intelektualne svojine, samim tim i zatvaranja Poglavlja 7. u pregovorima o pridruživanju EU.

Promene su važne i neophodne kada govorimo o zaštiti prava intelektualne svojine, o čemu govori i Strategija koju je donela Vlada Republike Srbije za period od 2018. do 2022. godine. Kao glavni ciljevi strategije su izdvojeni harmonizacija sa evropskim zakonodavstvom, podizanje znanja kada je reč o zaštiti intelektualne svojine, zaštita pred sudovima, tužilaštvom, inspekcijskim organima, policijom, carinom.

Povrede prava nisu retkosti. Dešavaju se svaki put kada neko objavi fotografiju, citat iz nekog dela, da ne potpiše autora, uzme logo, dizajn bez dozvole autora. Zato bih podsetila da se pojam intelektualne svojine odnosi na književna, umetnička, naučna dela, izvođenje, interpretaciju umetničkih dela, na pronalaske, naučna otkrića, industrijske uzorke, modele, žigove, nazive biljne sorte.

To su apsolutna prava nad duhovnim, nematerijalnom tvorevinom čoveka i kao takva daju mogućnost vlasniku da nad njima vrši vlast, tako da treća lica moraju tražiti dozvolu od titulara, tj. vlasnika za korišćenje njegovog intelektualnog dobra.

Izdavač ne sme da objavi knjigu dok mu autor ne dozvoli. Proizvođač tašni, cipela ne sme da koristi tuđe modele kao uzorke, tj. da pravi iste modele kao njegov poslovni konkurent. Onog trenutka kada autor stvori delo nastaje autorsko pravo. Autorska prava najčešće krše mediji objavljujući fotografije bez dozvole, jer činjenica da se nešto nalazi na internetu ne znači da se može i koristiti tek tako.

Značajnom i doslednom zaštitom intelektualne svojine jača i ekonomija, sigurna sam, Republike Srbije. Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju BDP-a je 4,61%, tu spadaju: štampa, izdavaštvo, muzika, kinematografija, softverski inženjering, grafička i vizuelna umetnost.

Sada bih se nadovezala i na priču koleginice Snežane Paunović iz SPS, koja je govorila o značaju zaštite geografske oznake i o tome koliko je to važno za našu teritoriju. Pa, evo, lepa vest dolazi iz Šumadije, zaštićene kao posebna vrsta rakije - šumadijska šljivovica, Regionalna asocijacija proizvođača rakije prva je dobila na korišćenje geografske oznake o poreklu šljivovice sa podneblja Šumadije, kao jedinstvene rakije.

Pošto govorimo i o zaštiti poslovne tajne, kao primarnoj zaštiti intelektualne svojine, mislim da je važno da se radi na edukaciji sudija zbog noviteta, ali i dolaska potpuno novih digitalnih tehnologija.

Ono što bih izdvojila, što je posebno važno za na nas socijaldemokrate, jeste to da predložen Zakon o zaštiti poslovne tajne neće uticati na stečena prava i obaveze radnika propisanih Zakonom o radu. Precizno, ne smatra se nezakonitim otkrivanje poslovne tajne od strane radnika ukoliko je to bilo neophodno za vršenje funkcije predstavnika, odnosno sindikata.

Zbog svega navedenog, kao i zbog značaja uređenja poslovnog ambijenta i zdravog tržišta i zdrave konkurencije, poslanici SDPS će podržati predloženi zakon. Hvala vam.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, što se tiče izbora članova REM-a, važna je spremnost parlamentarne većine da unapredi rad ovog regulatornog tela, a u smislu izbora svih članova. Na članovima je da potpuno nezavisno, a u skladu sa najboljim interesima društva i javnosti, profesionalno, odgovorno, sa puno integriteta i znanja, obavljaju svoj posao. Zakon o njihovim nadležnostima je vrlo jasan, a na njima je da poštuju sve ono što im zakon nalaže.

Prema Strategiji razvoja sistema javnog informisanja, koju je donela Vlada Republike Srbije za period od 2020. do 2025. godine, osnovni ciljevi su da se unapredi sistem javnog informisanja kroz pozitivni pravni okvir koji garantuje slobodu izražavanja, medijski pluralizam, razvijeno medijsko tržište, osnaženu novinarsku profesiju i edukovano građanstvo. Medijska pismenost je Strategijom predstavljena kao dugoročni cilj.

Jedna od pozitivnih promena je i uvođenje u nastavni program izbornog predmeta „Jezik, mediji i kultura“.

Prema istraživanju koje je sproveo BIRODI, srednjoškolci u Srbiji su rekorderi u korišćenju društvenih mreža. Prema tom istraživanju, 9% nastavnog osoblja je priznalo da uopšte i ne zna šta je medijska pismenost. Slični rezultati su dobijeni kada su u pitanju studenti i novinari. Zaključak je da je edukacija o medijskom opismenjavanju neophodna svim starosnim grupama.

Međutim, svedoci smo da je primat u medijskom svetu uzeo internet, preciznije – društvene mreže. Digitalne tehnologije suštinski menjaju medijski eko-sistem, način proizvodnje, distribucije i prijem sadržaja. Samim tim i medijska publika se transformisala i postala aktivni učesnik i kreator sadržaja.

Zbog svega ovoga, veoma je važno govoriti i o digitalnoj pismenosti i kulturi koje zapravo predstavljaju sposobnost bezbednog korišćenja interneta, svih prednosti ovakvog načina komuniciranja ali i odgovorno, kroz svest, da ostavljamo trajne tragove u digitalnom svetu.

Na internetu je veoma lako dostupan najrazličitiji sadržaj, pa i onaj neprimeren, degutantan, a lažnih vesti ima na pretek.

Nedavno je jedan mali portal izazvao pravu lavinu negativnih komentara na društvenim mrežama, pošto je objavio lažnu vest da se muzej „21. oktobar“, aludirajući na Spomen-park Šumarice, seli iz Kragujevca u Beograd, optuživši poslanike iz Kragujevca da su učestvovali u donošenju odluke. Pravi primer najgoreg spinovanja. Zamislite sad tu količin nelogičnosti i sramnih laži, napisanih i plasiranih sa ciljem da se uzbudi javnost, jer je za svakog građanina Kragujevca to svakako jedna jako bolna i osetljiva tema. Prosečan čitatelj na internetu neće ulaziti u nelogičnost ovakvih objava, neće ulaziti ni u suštinu priče. Dovoljan je samo jedan bombastičan naslov koji zvuči senzacionalistički.

Nažalost, ne vidim mogućnost da Regulatorno telo može reagovati u ovakvim situacijama, kojih je sve više u digitalnom svetu, a o govoru mržnje da i ne govorim. I to je jedan veliki i ozbiljan problem.

Zato je važno, a postaje izgleda i primarno, edukovati mlade, apelovati na zajednicu da radi na obrazovanju i digitalnoj pismenosti svih. Javni radio i televizijski servis mora da zadovolji informativne potrebe svakog pojedinca, svih društvenih grupa, da budu izvor nepristrasnih informacija i raznovrsnog sadržaja koji je u skladu sa najvišim standardima kvaliteta programa, ali i etičkim standardima.

Da bi se cilj ostvario, uspostavljen je regulatorni okvir, a pre svega Zakon o javnim medijskim servisima. Naravno da tu ima mnogo prostora za usavršavanje i napredovanje. Ima mnogo primedbi na programski sadržaj, ali je važno da imamo izbor. A izbor je zaista veliki i daje različite mogućnosti. Ovde bih citirala muzičara Ramba Amadeusa koji je izjavio – Ne postoji niko ko bi čoveka sprečio da umesto gledanja „Zadruge“ uključi Ju-tjub i odsluša Rahmanjinov koncert.

Sloboda izbora podrazumeva da čovek preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. On ima apsolutno pravo da izabere da bude neinformisan, lenj, neuspešan. I niko se neće pojaviti da ga uzme za rukav i da mu kaže – nemoj ovo, nemoj ono, jer je reč o ličnoj odluci. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Poštovani predsedavajući, postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima.
Dvadeset sedmog maja 2013. godine potpisan je ugovor o izgradnji ustanove od posebnog naučnog i tehnološkog značaja, o izgradnji Centra izvrsnosti. Ugovor su potpisali tadašnji ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Žarko Obradović, tadašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Slobodan Arsenijević, tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović i direktor jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru.
Centar za izvrsnost obuhvatao bi površinu od 11.500 kvadratnih metara, a realizacija projekta planirana je do kraja 2015. godine. Od tada pa sve do danas izgrađeno je 32% planiranog. Nastavak radova nije na pomolu.
Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, skraćeno JUP, dala je odgovor da se samo godinu dana čekalo da Evropska investiciona banka da saglasnost na izmenu načina finansiranja koje je tražila Republika Srbija, a kada je dala saglasnost izvođač radova koji je dobio posao krajem 2015. godine, uveliko je imao ozbiljne probleme u poslovanju.
U međuvremenu, JUP je raspisao još jedan međunarodni poziv za javnu nabavku izvođača za nastavak radova. Poziv je upućen u oktobru 2020. godine da bi se nastavio u januaru 2021. godine, ali i taj rok je prošao.
Sada bih vas kratko upoznala sa ulogom i značajem koje bi imao Centar izvrsnosti. Centar je definisan kao prioritetno mesto istraživačkih oblasti biomedicine, za molekularne i ćelijska istraživanja, kao i mesto za čuvanje matičnih ćelija i njihovo funkcionalno istraživanje i korišćenje u lečenju različitih bolesti.
Kragujevački biomedicinari imali bi mesto za rad, mladi naučnici prostor za stručno usavršavanje, a pacijenti iz cele Srbije adekvatno mesto za čuvanje matičnih ćelija, kao i za ozbiljne terapije i lečenje bolesti kao što su različiti genomi tumora, dijabetesa, multiple skleroze i nekih genskih bolesti. Mogla bi da se napravi specijalizovana terapija prilagođena svakom imuno sistemu tako da naši građani ne bi morali da odlaze u inostranstvo zbog lečenja i terapija.
Svedoci smo da je nažalost sve više dece čiji život zavisi od finansijskih mogućnosti roditelja, jer im život daju basnoslovno skupi lekovi genske terapije. Samo zahvaljujući neverovatnoj energiji i solidarnosti građana, koji su u ovom ludom vremenu pandemije uspeli da sakupe milione dolara, ta mala bića su dobila bitke.
Sada razumete koliki je to gubitak za državu što zgrade centra još uvek nema, a ni banke matičnih ćelija.
Smatram da je ovo pitanje, ne samo od državnog značaja, već i pitanje od nacionalnog interesa. Zato pitam premijerku Anu Brnabić i Kancelariju Vlade Republike Srbije za javna ulaganja, kada će radovi na izgradnji Centra izvrsnosti biti nastavljeni i koja je nadležnost JUP-a i kolika je njihova odgovornost za neispunjenje ugovorenih obaveza? Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu energetike i rudarstva u ime građana grada Kragujevca. Naime, Kragujevac je u mraku, u većem delu grada ne radi ulična rasveta, ne govorim o slaboj rasveti, već o tome da u užem i širem centru grada nema uopšte uličnog svetla.

Problem traje više od mesec dana. Na pitanje građana postavljeno Elektrodistribuciji, ona odgovora da nije nadležna i upućuje problem na mesne zajednice a mesne zajednice na Elektrodistribuciju i tako u krug.

Ovo više nije pitanje estetike, već zaista bezbednosti, jer je veliki problem biti učesnik u saobraćaju u ulicama koje su potpuno u mraku. U jednoj od ulica u gradu varničile su i kapije zbog problema sa napajanjem i povezivanjem novoizgrađenih zgrada na javnu rasvetu.

Podsećam da sistem javne rasvete napaja se preko 712 merno-regulacionih mesta. Najveći deo nalazi se u trafostanicama koje su u nadležnosti Elektrodistribucije. Međutim, na tenderu posao održavanja javne rasvete dobila je firma iz Požarevca, sa kojom je ugovor istekao a novi tender nije završen. Pitanje je da li elektro-energetska inspekcija nadležna u ovakvim slučajevima i da li je pravno moguće da poslove koji se odnose na održavanje javne rasvete u gradu dobija firma koja se ne nalazi u gradu. Hvala.