DANIJELA VELJOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1977. godine. Živi u Kragujevcu.

Po obrazovanju je master prava.

Članica je Socijaldemokratske partije Srbije.

U dva navrata je bila odbornica u skupštini grada Kragujevca.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 09.11.2020, 10:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, poštovani građani, Srbija je među najzagađenijim zemljama u Evropi. Time je zdravlje ljudi više ugroženo, životni vek skraćen, narušen kvalitet života.

Jedan od izveštaja Fiskalnog saveta odnosio se baš na ulaganje u ekologiju. Prema njihovoj proceni, povećano ulaganje u zaštitu životne sredine popravilo bi strukturu budžeta samim većim javnim investicijama, a to bi opet dovelo do povećanja privrednog rasta.

Zbog svega navedenog, utoliko je još značajniji Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o programskom zajmu koji se odnosi na vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Kod vodosnabdevanja prevashodno je cilj zaštita kvaliteta vode i smanjenje gubitka i proređivanje vodnih resursa u Srbiji, a prečišćavanje otpadnih voda će uključiti finansiranje izgradnje novih postrojenja i vezu sanitarnih mreža. U 168 gradova i opština postoji tek 40-ak pogona za prečišćavanje, od kojih je većina zastarela.

Prema izveštaju NALED-a u Srbiji se godišnje prečisti samo 16% otpadnih voda ispuštenih u kanalizaciju. Svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanalizaciju.

Što se tiče Evrope, brojke su sledeće. Prema opštoj proceni, preko 80% stanovništva srednje i severne Evrope priključeno je na postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. U jugoistočnoj Evropi procenti se kreću u rasponu od 48 do 87%.

Jako interesantan podatak stiže iz Hrvatske. Hrvatski zavod za javno zdravstvo u saradnji sa zagrebačkim otpadnim vodama pokrenulo je projekat praćenja otpadnih voda, pošto su nedavna istraživanja pokazala da otkrivanje korona virusa otpadnim vodama može pomoći u praćenju epidemije Kovida 19, testiranjem otpadnik voda na RNK, ribonukleinsku kiselinu iz Kovida 19, što bi bio alat za rano upozorenje. Po ovome vidimo da su dobrobiti prečišćavanja a potom i korišćenja otpadnih voda nemerljivi.

Posebno me raduje što se na spisku gradova u kojima će se praviti postrojenja za prečišćavanje, pored Čačka, Niša, našao i Kragujevac. Jedino me brine pomalo reč – najverovatnije, koja se pojavljuje u Predlogu zakona, pa bih iskoristila priliku da upitam ministra da li „najverovatnije“ znači i sigurno ulaganje u navedene gradove? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, da bih govorila o rebalansu budžeta, ne mogu a da se ne osvrnem na godinu, koja je evo gotovo već iza nas, ali i da pokušam da stvorim sliku onoga što nas tek čeka.

Godina 2020. je definitivno godina Korone, koja nas je potpuno izbacila iz koloseka. Ne samo nas, nego i čitav svet i ma koliko smo se trudili da u početku budemo optimisti, realno stanje stvari je bilo takvo da optimizam baš i nije pomogao, već brzo, efikasno i pragmatično delovanje. Tokom 2020. godine već polovinom marta, država je uspela da se konsoliduje i organizovano odgovori na pandemijsku krizu. Nestašica osnovnih životnih namirnica nije bilo, vrlo brzo su se rešili i problemi oko nabavke hemijskih i dezinfekcionih sredstava i maski.

U toku pandemijske krize veliki broj mladih lekara, zdravstvenih radnika i medicinskog osoblja je dobilo zaposlenja. Država je pomogla mnogobrojnim preduzećima u vidu olakšica koje se tiču odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, kao i poreza na dobit. Banke su građanima dale mogućnost moratorijuma na otplatu kredita. Svi punoletni građani Republike Srbije dobili su jednokratnu pomoć u visini od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti i mislim da je ova mera i te kako, pre svega, imala taj pozitivan psihološki uticaj na građane. Jedina zamerka je ta što, nažalost, dugoročno gledano, nije došlo do uklanjanja posledica krize na onaj siromašniji sloj stanovništva.

U trenucima zatvaranja sveta, domaći turizam beleži rast, i to zahvaljujući odličnom rešenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u vidu vaučera, odnosno subvencionisanog putovanja po Srbiji.

Tokom vanrednog stanja, prvim rebalansom budžeta opredeljeno je dve milijarde dinara za dodatno subvencionisanje, od toga je izdvojeno 900 miliona za pomoć gradskim hotelima.

Ono što verovatno većina nas nije očekivala, da će pandemijska kriza ovoliko trajati. Nažalost, kraj se još uvek ne nazire. Tako da, ma koliko je sada važno govoriti o prevenciji širenja virusa, mislim da je još važnije da govorimo o načinima kako da spasimo i sačuvamo našu ekonomiju i privredu.

Novim rebalansom budžeta predviđeni su ukupni prihodi od jedne milijarde 294 miliona dinara, rashodi od jedne milijarde 774 miliona dinara, odnosno deficit od četiri milijarde evra.

Predloženi rebalans pokazuje da će i 2021. godina biti godina izazova. Najvažniji izazov koji nas svakako čeka jeste da sprečimo i da zaustavimo rast javnog duga i da ispravimo određene nepravilnosti u budžetu.

Prema oceni Fiskalnog saveta, nove mere trebalo bi da budu selektivne i privremene.

Prema izveštaju Vlade, koji smo dobili, prioriteti su ovim rebalansom budžeta dalje ulaganje u zdravstvo i zdravstvenu zaštitu, izgradnja novih kovid bolnica. Završena je rekonstrukcija Kliničkog centra „Niš“. U toku je rekonstrukcija dela Kliničkog centra „Srbije“ i Kliničkog centra „Vojvodina“. Radovi na rekonstrukciji Kliničkog centra „Kragujevac“ se čekaju.

Sigurna sam da je veoma važno ulaganje u zdravstvo, naročito sada, ali i tome treba pristupiti planski, gledajući dugoročne efekte. U skladu sa tim, takođe smatram da je od državne važnosti da se završi izgradnja Centra za izvrsnost u Kragujevcu, jer znate da je genetika budućnost medicine, to govore mnogi stručnjaci koji su u toj oblasti, i da korišćenje matičnih ćelija u lečenju mnogobrojnih bolesti i stanja je nešto čemu treba da se teži.

Takođe, ulaganje u inovativnost je nešto čime Srbija treba da se ponosi. Tako je značajan projekat Univerziteta u Kragujevcu, Centra za biohemijski inženjering, gde je mladi tim naučnika, na čelu sa svojim profesorima, napravio softver za praćenje virusa i vrlo inovativno rešenje za pravljenje respiratora na 3D štampaču. Taj respirator ima istu svrhu kao i komercijalni, ali je deset puta jeftiniji.

Kada govorimo o ulaganju u zdravstvo, onda na listi prioriteta sigurno treba da bude i ulaganje u ekologiju. To je još jedan važan izazov koji je na Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da osmisli kako da uloži u inovativna rešenja u borbi protiv aerozagađenja. Zdrav vazduh mora da bude prioritet, jer sve ono što se dešava sada, a odnosi se na kvalitet vazduha koji udišemo, ostavlja, sigurna sam, trajne posledice na zdravlje ljudi, ali i budućnost zemlje.

Prema oceni Fiskalnog saveta, pad BDP-a biće manji od većine evropskih zemalja, zahvaljujući strukturi domaće privrede, koju čini proizvodnja hrane. To je i pokazatelj da se mora nastaviti sa još većim ulaganjem u poljoprivredu.

Izazov je svakako i na Ministarstvu rada i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kako da adekvatno odgovori na probleme sa kojima se suočavaju turistički radnici, turističke agencije i ugostitelji, na njihove zahteve koji se uglavnom odnose na smanjenje PDV stope, otpisa jednog dela poreza i doprinosa, dobijanje garancija na buduća putovanja.

Značajna uloga države, smatram da je i ta da stane na put selektivnoj primeni epidemioloških mera u gradovima u Srbiji, jer ukoliko do toga ne dođe, sigurna sam da će ekonomija i privreda još više trpeti u budućnosti nego što je to danas.

U toku izlaganja više puta sam pomenula reč – inovativnost i zaista mislim da tu leži jedan deo rešenja problema. Stezanje kaiša – da, ali tamo gde ima prostora i gde ima mogućnosti. Ali, kada je reč o ulaganju u inovativnost, u inovacije, u investicije, verujem da to može dovesti do smanjenja deficita u 2021. godini, što i jeste cilj odgovorne fiskalne politike.

Znate kako je rekao jedan mudar čovek – investiranje u znanje donosi sigurnu kamatu. Hvala.