DANIJELA VELJOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1977. godine. Živi u Kragujevcu.

Po obrazovanju je master prava.

Članica je Socijaldemokratske partije Srbije.

U dva navrata je bila odbornica u skupštini grada Kragujevca.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 09.11.2020, 10:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 37
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici.

Danas na dnevnom redu sednice imamo Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca. Na osnovu važećeg Zakona o javnom tužilaštvu, a pre svega važećeg Ustava Republike Srbije, javne tužioce bira Narodna skupština na predlog Vlade, na period od šest godina.

Iako smo u materijalu za današnju sednicu blagovremeno dobili biografije svakog kandidata, ja se neću baviti razlozima za i protiv njihove kandidature, smatrajući da je najmerodavniji organ da o tome rasprava Državno veće tužilaca.

Upravo članom 82. Zakona o javnom tužilaštvu jasno je utvrđeno da Državno veće tužilaca sastavlja rang listu kandidata na osnovu njihove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje javne funkcije. Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja neophodnog za obavljanje javno-tužilačkog poziva.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju primenu pravničkih znanja u rešavanju problema, dok se dostojnost odnosi na moralne osobine, kao što su poštenje, pravičnost, istrajnost, čuvanje ugleda institucije, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje samostalnosti i nepristrasnosti.

Prilikom izbora i predlaganja kandidata za javno-tužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu. Najvažnija uloga tužioca je upravo u rukovođenju predistražnog postupka i istrage.

U ovoj fazi važno je operativna saradnja sa MUP koja mora biti efikasna, konstruktivna, nesumnjiva, jer od toga zavisi ceo istražni postupak. Policija je obavezna da postupi po zahtevu nadležnog javnog tužioca, ako to ne učini, javni tužilac može o tome odmah obavestiti starešinu organa, a po potrebi i nadležnog ministra i Vladu.

Javni tužilac može zahtevati i pokretanje disciplinskog postupka protiv policajca, kojeg smatra odgovornim za nepostupanja. Međutim praksa je pokazala da se ovo gotovo nikada ne dešava i da ova ovlašćenja nisu dovoljna za rukovodeću ulogu tužioca u istražnom postupku.

Problem je naročito izražen kada su u pitanju predmeti, gde su mogući osumnjičeni pripadnici policije, primera radi, evo kako su ovi problemi rešeni u nekim evropskim državama.

U Španiji, recimo, ovo pitanje je rešeno osnivanjem posebnog dela policije koje odgovara tužilaštvu, u Švajcarskoj je tužilac istovremeno i direktor policije, u Belgiji su određeni delovi policije pripojeni tužilaštvu.

Jako je važno govoriti o zaštiti javnog reda i morala, o zaštiti interesa maloletnika i privatnosti učesnika u postupku, i stalno kada se govori o pravosuđu i javno tužilačkoj funkciji koristim priliku da istaknem i stav SDPS, da se mora sprečiti curenje informacija u javnosti koje su od značaja za vođenje postupka, jer se time nanosi velika šteta licima u postupku i celokupnoj javnosti, upravo iz razloga što mediji često zloupotrebljavaju ove informacije radi senzacionalizma.

Sa druge strane, dešava se loša ili nedovoljna komunikacija javnog tužilaštva sa medijima, i taj pasivan odnos dosta kvari imidž javnog tužilaštva, i smatram značajnim da javni tužioci ne beže od medija, da njihov rad, iako samostalan, treba da pruži određene odgovore i objašnjenja kada za to postoji, naravno i opravdani interes javnosti.

Najznačajnije izmene u pravosuđu, pa i samoj organizaciji javnog tužilaštva, trebalo bi da donesu novi ustavni amandmani, o kojima će se građani izjasniti na referendumu 16. januara.

Ono što ovi ustavni amandmani treba da reše jeste veća samostalnost javnih tužilaca i proširena definicija imuniteta javnih tužilaca.

Ovim amandmanima Narodna Skupština, je isključena iz izbora sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, a ustavne izmene predviđaju da tužioci kao i sudije, ne mogu odgovarati za mišljenje izraženo u okviru vršenja funkcija.

Javno tužilaštvo bi, amandmanima trebalo da bude kolektivni organ u kojem su svi vlasnici javno tužilačke funkcije. Prema tome, svi zamenici javnih tužilaca, nastavljaju da vrše funkciju kao javni tužioci, u svojim javnim tužilaštvima. Funkciju javnog tužilaštva, vrše vrhovni javni tužilac, javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva i javni tužioci.

Rukovodilac tužilaštva, ima mogućnost izdavanja naredbi, preostalim tužiocima, ali isto tako protiv ovlašćenja koje on poseduje, postoje pravna sredstva čime se isključuje mogućnost zloupotreba.

Jedna od važnih izmena koje donose ovi ustavni amandmani sastoji se u tome da će se povećati broj izbornih članova Visokog saveta tužilaca, ali je isključena mogućnost da vrhovni tužilac istovremeno bude član Saveta, a samim tim i predsednik istovremeno.

Ovim će biti onemogućena koncentracija moći u rukama jednog čoveka. Visoki savet tužilaštva činiće 11 članova, 5 javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i 4 istaknuta pravnika koje bira Narodna Skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar pravde.

Član Visokog saveta tužilaštva kojeg je izabrala Narodna Skupština iz redova istaknutih pravnika, ne sme biti član političke stranke.

Visoki savet tužilaštva je samostalan organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost tužilaca, predlaže Narodnoj Skupštini izbor i prestanak funkcije javnog tužioca, bira glavne i javne tužioce, imenuje vršioce funkcije javnog tužioca, odlučuje o prestanku njihove funkcije, kao i o drugim pitanjima koja se tiču položaja vrhovnog javnog tužioca i drugih tužilaca.

Ovo su samo neki od ustavnih amandmana o kojima će se građani izjasniti na referendumu, zato je jako važno da se u javnosti na jedan objektivan i stručan način govori o svim ustavnim amandmanima, kako bi građani mogli da steknu realnu sliku o tome zašto je važno da se izmene delovi Ustava koji se odnose na pravosuđe i zašto je važno da iskoriste svoje Ustavom zagarantovano pravo i suverenitet i izađu na referendum. Zahvaljujem.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, Odbor za kulturu i informisanje zaključuje listu kandidata za Savet REM-a koji su predložila udruženja čiji su ciljevi slobode izražavanja i zaštite dece, kao i listu kandidata koji su predložili univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, a sve na osnovu Zakona o elektronskim medijima.

Na članovima je da nezavisno sa puno integriteta, poštujući zakonom propisane nadležnosti, a u skladu sa najboljim interesima javnosti, obavljaju svoj posao.

Zakon o elektronskim medijima u članu 22. utvrđuje na vrlo jasan i nedvosmislen način delokrug rada regulatornog tela. Navešću samo neke odredbe, izdaje odobrenje za pružanje medijske usluge, televizije i radija, kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i stara se o doslednoj primeni ovog zakona, izriče mere kada utvrdi kršenje zakonskih normi, vrši istraživanja potreba korisnika medijskih usluga i štiti njihove interese, podstiče razvoj profesionalizma i visok stepen obrazovanja zaposlenih u elektronskim medijima.

Upravo zakonima Republike Srbije, a u skladu sa uredbama EU Regulatornom telu za elektronske medije data su ovlašćenja i odgovornost za uređivanje sektora elektronskih medija.

Ovlašćenja, ali i odgovornost postavljeni su tako da afirmišu demokratske vrednosti, širenje tolerancije i solidarnosti. Važan strateški dokument koji treba da utvrdi sve anomalije u uređenju oblasti koja se tiče elektronskih medija, medijske pismenosti, informisanja je svakako medijska strategija.

Na osnovu strategije koja je doneta za period od pet godina, od 2020. do 2025. godine, treba unaprediti sistem javnog informisanja kroz pozitivno pravni okvir koji garantuje slobodu izražavanja, medijski pluralizam, slobodu medija, institucije sposobne za primenu regulativa.

U medijskoj strategiji kao značajni problem koji treba rešavati, a tiče se rada REM-a izdvajaju se problemi koji mogu uticati na nezavisnost ovog tela. Regulator, naime, pored nezavisnosti od državnih organa treba da bude i nezavistan u odnosu na subjekte koje kontroliše. U tom smislu problem može da predstavlja činjenica da se REM finansira isključivo iz naknada koje plaćaju elektronski mediji. Potrebno je da postoji suštinska transparentnost, otvorenost prema dijalogu, interakcija sa udruženjima, akademskom zajednicom, organizacijama civilnog društva. Regulatorno telo za elektronske medije treba da bude brana primitivizmu, govoru mržnje, nasilju, zloupotrebi oglasnog prostora.

Jedan od zahteva opozicije o poboljšanju izbornih uslova bio je jasno određena odgovornost REM-a prilikom vođenja predizborne kampanje u medijima. Novim izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima usvojeni su dogovori između stranačkog dijaloga, a u cilju poboljšanja izbornih uslova.

Izmene se odnose na deo koji se tiče javnog interesa, pa se između ostalog ističe da javni medijski servis kroz svoj programski sadržaj treba da podstiče poštovanje pluralizma, političkih, verskih i drugih ideja ne služeći interesima političkih stranaka, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom, političkom, ekonomskom, verskom interesu. Na REM-u je da precizno, jasno, a u skladu sa zakonskim ovlašćenjima nadgleda primenu ovih zakonskih odredbi.

Nove izmene i dopune Zakona o elektronskim i javnom servisu medijska strategija su jako dobri i značajni dokumenti kojima se ne sme manipulisati.

Od velike je važnosti uspostaviti mehanizme i garancije za poštovanje zakonskih obaveza REM-a. Članovi saveta regulatornog tela svojim odgovornim ponašanjem u granicama zakonskih ovlašćenja su ti koji grade instituciju REM-a i zapravo je čine važnom. Hvala.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

Cilj uređene države je dobro funkcionisanje sistema i podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a odnos između ove tri grane vlasti treba da se zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži.

To znači da ni sudska vlast ne može biti izdvojena iz sistema i odgovorna samoj sebi. Ona pripada stubovima koji su nezavisni, a njihovu odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom roku i možda još važnije, sudije moraju biti nezavisne što znači da se zabranjuje svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Ustavna reforma je zapravo nužan i važan korak koji treba da dovede do značajnih reformi u oblasti pravosuđa. Amandmani na Ustav Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe su pripremljeni još 2018. godine uz pomoć Venecijanske komisije, ali tada nisu usvojeni. Proces je nastavljen 2020. godine da bi konačno Akt o promeni Ustava bio usvojen na sednici Narodne skupštine 30. novembra 2021. godine.

Veoma je važno i zakonom propisana transparentnost u pripremi referenduma koji će biti 16. januara 2022. godine. Na nedavno održanoj sednici RIK, kao nadležne Komisije, na osnovu Zakona o referendumu, usvojena je Odluka o utvrđivanju teksta koji će zapravo predstavljati zvaničnu informaciju o Aktu o promeni Ustava.

Na osnovu člana 26. Zakona o referendumu, tekst o tome koje se ustavne odredbe menjaju moraju da pruže tačne, objektivne informacije građanima o pitanjima, odnosno o Aktu o kojem se odlučuje na referendumu, da ga objave na zvaničnoj veb-strani u medijima i jako važno, da ostave građanima na adresu prebivališta. Mediji su dužni da obezbede jednake uslove za oglašavanje stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumu.

Referendum koji je zakazan za 16. januar treba da da odgovor na pitanje koje se isključivo odnosi na promene u pravosuđu. Cilj je da se obezbedi veća efikasnost, nezavisnost i odgovornost sudstva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava.

Akt o promeni Ustava predviđa dodatne ustavne garancije nezavisnosti sudstva i sudija, garantuje se stalnost sudijske funkcije, što bi značilo da se ukida izbor na prvu sudijsku funkciju u trajanju od tri godine, već bi sudijska funkcija trajala od izbora do navršenog radnog veka. Sudije, predsednike Vrhovnog suda i predsednike sudova bira VSS, glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva i predviđenom promenom obezbeđuje se veća samostalnost i odgovornost nosilaca javno-tužilačke funkcije.

Kao predstavnica SDPS smatram od velike važnosti stalno govoriti o podizanju građanske svesti, o značaju učešća građana u društvenom životu, kao vidu neposredne demokratije. Zato je i važno da građani shvate da je jako važno da izađu na referendum 16. januara i svojim odgovorom odrede da li su za reforme u oblasti pravosuđa. Glas javnosti i naroda zapravo mora biti odlučujući kada je reč ne samo o ustavnim promenama, već i o važnim društvenim pitanjima.

Osim pravosuđa, u okviru današnje rasprave razmatramo i Odluku o izboru člana Saveta guvernera NBS. Savet guvernera NBS čini pet članova koje bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora. Mandat članova Saveta traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.

U tom smislu, predloženi kandidat izabran je najpre 2012. godine, a za tim i decembra 2016. godine. Ponovni izbor predloženog kandidata ukazuje nam na to da je njegov dosadašnji rad bio dobar, da je dao određene rezultate i zato ono što je dobro ne treba ni menjati. Zahvaljujući bogatom radnom iskustvu u ovoj oblasti, ja sam sigurna da će i ubuduće dati svoj puni doprinos u radu NBS.

Kada već govorim o radu NBS, ono što se već na prvi pogled uočava je očuvana makro-ekonomska stabilnost zemlje. Posmatrano kroz istoriju, ovakvi periodi makro-ekonomske stabilnosti nisu bili česti, a i kada je do njih dolazilo, nisu dugo trajali.

Uspeh ovakve stabilnosti nesumnjivo je nastao kao posledica uspešne stabilizacije kursa dinara, što u uslovima oslabljenih ekonomija svih država izazvanih pandemijom nije ni malo lak zadatak. To znači da smo kao država spremno ušli u očekivanu ekonomsku krizu i uspeli da obezbedimo fleksibilnost u periodu sveopšteg zatvaranja i smanjenja privredne aktivnosti.

Osim toga, NBS je veoma rano prepoznala potrebu za uvođenjem savremenog IPS sistema, odnosno sistema instant plaćanja, koji je uveden čak i pre nego što ga je uvela Evropska centralna banka.

U prilog tome govori i činjenica da je tokom vanrednog stanja izvršeno preko tri miliona transakcija ovim sistemom, pa je čak i zemljama u okruženju, odnosno zemljama u regionu pružala pomoć pri uvođenju ovakvih i sličnih sistema kao što je, recimo, susedna Severna Makedonija.

Ja nisam govorila o predloženim kandidatima, smatrajući da su zapravo VSS, odnosno NBS, institucije koje kao nezavisne u svom radu imaju i tu odgovornost pri utvrđivanju najboljih stručnih saradnika. U tom smislu, poslanici iz SDPS će podržati predložene kandidate. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Poštovani predsedavajući, postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima.
Dvadeset sedmog maja 2013. godine potpisan je ugovor o izgradnji ustanove od posebnog naučnog i tehnološkog značaja, o izgradnji Centra izvrsnosti. Ugovor su potpisali tadašnji ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Žarko Obradović, tadašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Slobodan Arsenijević, tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović i direktor jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru.
Centar za izvrsnost obuhvatao bi površinu od 11.500 kvadratnih metara, a realizacija projekta planirana je do kraja 2015. godine. Od tada pa sve do danas izgrađeno je 32% planiranog. Nastavak radova nije na pomolu.
Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, skraćeno JUP, dala je odgovor da se samo godinu dana čekalo da Evropska investiciona banka da saglasnost na izmenu načina finansiranja koje je tražila Republika Srbija, a kada je dala saglasnost izvođač radova koji je dobio posao krajem 2015. godine, uveliko je imao ozbiljne probleme u poslovanju.
U međuvremenu, JUP je raspisao još jedan međunarodni poziv za javnu nabavku izvođača za nastavak radova. Poziv je upućen u oktobru 2020. godine da bi se nastavio u januaru 2021. godine, ali i taj rok je prošao.
Sada bih vas kratko upoznala sa ulogom i značajem koje bi imao Centar izvrsnosti. Centar je definisan kao prioritetno mesto istraživačkih oblasti biomedicine, za molekularne i ćelijska istraživanja, kao i mesto za čuvanje matičnih ćelija i njihovo funkcionalno istraživanje i korišćenje u lečenju različitih bolesti.
Kragujevački biomedicinari imali bi mesto za rad, mladi naučnici prostor za stručno usavršavanje, a pacijenti iz cele Srbije adekvatno mesto za čuvanje matičnih ćelija, kao i za ozbiljne terapije i lečenje bolesti kao što su različiti genomi tumora, dijabetesa, multiple skleroze i nekih genskih bolesti. Mogla bi da se napravi specijalizovana terapija prilagođena svakom imuno sistemu tako da naši građani ne bi morali da odlaze u inostranstvo zbog lečenja i terapija.
Svedoci smo da je nažalost sve više dece čiji život zavisi od finansijskih mogućnosti roditelja, jer im život daju basnoslovno skupi lekovi genske terapije. Samo zahvaljujući neverovatnoj energiji i solidarnosti građana, koji su u ovom ludom vremenu pandemije uspeli da sakupe milione dolara, ta mala bića su dobila bitke.
Sada razumete koliki je to gubitak za državu što zgrade centra još uvek nema, a ni banke matičnih ćelija.
Smatram da je ovo pitanje, ne samo od državnog značaja, već i pitanje od nacionalnog interesa. Zato pitam premijerku Anu Brnabić i Kancelariju Vlade Republike Srbije za javna ulaganja, kada će radovi na izgradnji Centra izvrsnosti biti nastavljeni i koja je nadležnost JUP-a i kolika je njihova odgovornost za neispunjenje ugovorenih obaveza? Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu energetike i rudarstva u ime građana grada Kragujevca. Naime, Kragujevac je u mraku, u većem delu grada ne radi ulična rasveta, ne govorim o slaboj rasveti, već o tome da u užem i širem centru grada nema uopšte uličnog svetla.

Problem traje više od mesec dana. Na pitanje građana postavljeno Elektrodistribuciji, ona odgovora da nije nadležna i upućuje problem na mesne zajednice a mesne zajednice na Elektrodistribuciju i tako u krug.

Ovo više nije pitanje estetike, već zaista bezbednosti, jer je veliki problem biti učesnik u saobraćaju u ulicama koje su potpuno u mraku. U jednoj od ulica u gradu varničile su i kapije zbog problema sa napajanjem i povezivanjem novoizgrađenih zgrada na javnu rasvetu.

Podsećam da sistem javne rasvete napaja se preko 712 merno-regulacionih mesta. Najveći deo nalazi se u trafostanicama koje su u nadležnosti Elektrodistribucije. Međutim, na tenderu posao održavanja javne rasvete dobila je firma iz Požarevca, sa kojom je ugovor istekao a novi tender nije završen. Pitanje je da li elektro-energetska inspekcija nadležna u ovakvim slučajevima i da li je pravno moguće da poslove koji se odnose na održavanje javne rasvete u gradu dobija firma koja se ne nalazi u gradu. Hvala.