DANIJELA VELJOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1977. godine. Živi u Kragujevcu.

Po obrazovanju je master prava.

Članica je Socijaldemokratske partije Srbije.

U dva navrata je bila odbornica u skupštini grada Kragujevca.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Poslednji put ažurirano: 09.11.2020, 10:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, prvi sporazum o kojem ću govoriti je Sporazum sa Kiprom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Prirodne katastrofe, elementarne nepogode predstavljaju jednu od najvećih i najkontaktnijih pretnji po ljudsku bezbednost.

Indikativno je da se od druge polovine 20. veka broj prirodnih katastrofa značajno uvećao. Zbog toga je neophodno delovati proaktivno kako bi sprečili prirodne katastrofe koje će ugroziti opstanak budućih generacija.

Kako je problem prirodnih katastrofa u svojoj osnovi globalni problem, rešenje za njega se može pronaći samo na globalnom nivou i kroz razvijanje međunarodne saradnje. Primer za to je članstvo Srbije u Mehanizmu civilne zaštite EU, na osnovu kog Srbija ima pristup treninzima za podizanje sposobnosti jedinica zaduženih za pružanje pomoći u pogođenim područjima. Neophodno je, naravno, razvijati i regionalnu saradnju.

Veliki broj katastrofa koje mogu i koje su pogađale Srbiju, posebno u slučaju poplava, su regionalnog karaktera. Iskustva iz takvih slučajeva, poput poplava iz 2014. godine, pokazala su značaj regionalne saradnje i ukazala da postoji uspešna saradnja u spasavanju i zaštiti.

Sporazum koji je Vlada potpisala sa Republikom Kipar o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa treba, pre svega, posmatrati u kontekstu međunarodne saradnje u oblasti sprečavanja i ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, ali i tehničkih i tehnoloških nesreća velikog obima, koje značajno ugrožavaju bezbednost, živote, kulturna i materijalna dobra, a koje nije moguće sprečiti redovnim radom nadležnih službi, odnosno nije moguće otkloniti i ublažiti posledice.

Ovaj sporazum će omogućiti razmenu kritičkih informacija o opasnostima kako bi se omogućilo efikasno delovanje sistema za rano upozoravanje na opasnosti, ali i da bi se sprovođenje mera za ublažavanje, zaštitu i sanaciju sprovele na efikasan način.

Prilikom katastrofa jedan od najznačajnijih faktora za uspešan odgovor jeste brzina. U slučajevima međunarodne i prekogranične saradnje očigledno postoje dodatne prepreke vezane za procedure ulaska, izlaska, uvoza neophodnih materijala i opreme.

Ovaj sporazum će omogućiti i jednostavniji proces privremenog uvoza neophodnih materijala spasilačke opreme i države potpisnice se obavezuju da pojednostave proceduru u budućnosti kako bi kooperacija bila uspešnija.

Kao što napomenuh, iako je ovo samo jedan ovakav sporazum, pravi značaj sporazuma iz oblasti zajedničke borbe i međunarodne saradnje u oblasti smanjenja rizika od katastrofa se uvećava sa povećanjem broja država sa kojima imamo ovaj vid saradnje.

Srbija danas ima slične sporazume sa zemljama regiona – BiH, Crnom Gorom, Bugarskom, ali i sa geografski udaljenim državama koje su ipak aktivne u podršci u slučaju katastrofa, poput Ruske Federacije.

Nedavno smo imali, nažalost, značajan i tragičan primer ovakve vrste međunarodne saradnje kada smo bili svedoci ogromnih požara koji su zahvatili Grčku i Tursku, gde su brojne zemlje, među njima i naša, pomogle pogođenim područjima kroz donacije spasilačkih ekipa, specijalizovane opreme i humanitarne pomoći.

Katastrofe ne poznaju granice, a u periodu izraženijih ekstremnih vremenskih nepogoda, pojačanih klimatskim promenama, ali i drugih katastrofa koje predstavljaju pretnju po ljudske živote, zdravlje i sigurnost i po životnu sredinu, materijalna dobra, pa čak i ekonomiju, neophodno je da naši odgovori isto tako ne poznaju granice. Zato ne treba da čudi visok nivo angažovanja UN, ali i specijalizovanih agencija u oblasti smanjenja rizika i ublažavanja posledica katastrofa. Na to nam jasno ukazuju mnogobrojne rezolucije Generalne skupštine UN, Ekonomskog i socijalnog saveta i Saveta bezbednosti UN.

Posebno vredi napomenuti da zbog velikog uticaja ljudskog delovanja na prirodu, mnoge prirodne katastrofe često imaju uzročno-posledične veze sa ljudskim delovanjem. Svedoci smo da se i najrazvijenije zemlje često ne mogu samostalno izboriti sa katastrofama bez međunarodne pomoći i pored ovakvih bilateralnih sporazuma, neophodno je razvijati saradnju kroz sisteme UN i drugih međunarodnih organizacija, koje svojim radom, uputstvima, smernicama i konvencijama pružaju neophodno iskustvo i primere dobre prakse, značajne u kreiranju politika koje su usmerene na prevenciju i pripremu.

Takođe, kroz UN i specijalizovane agencije, kao i regionalna i nacionalna tela, stvaraju se univerzalni modeli ponašanja i reagovanja prilikom ovakvih vanrednih situacija. Ova vrsta stvaranja univerzalnih modela omogućava jednostavnije međunarodne odgovore zbog visoke kompatibilnosti mehanizama za reakcije države koje prate ove smernice.

Prekogranična solidarnost je neophodna u odgovoru na prirodne i druge katastrofe. Stvaranje pravnih okvira koji će omogućiti da se solidarnost sprovede u delo na što efikasniji način je obaveza svih nosioca vlasti u Republici Srbiji i, naravno, narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.

Sledeći je Predlog zakona o potvrđivanju odluka o izmeni Aneksa 1. Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. O značaju prekogranične saradnje o zaštiti bezbednosti potvrđuje i Predlog zakona. Savremena industrija i savremeni tehnološki procesi zahtevaju često, kao svoje sirovine, materijale koji predstavljaju opasnost po životnu sredinu ili ih imaju kao proizvod ili kao otpad nastao tokom proizvodnog procesa.

Ovom konvencijom sve države se obavezuju da preduzmu mere kako bi sprečile industrijske udese, a sa ciljem da se unapredi aktivna međunarodna saradnja među zainteresovanim državama pre, u toku i posle nesreće.

Ovim putem bi se učvrstile odgovarajuće politike i ojačala i koordinirala akcija na svim odgovarajućim nivoima, radi unapređenja sprečavanja, pripravnosti i odgovora u slučaju prekograničnih efekata industrijskih udesa.

Takođe, kako je posedovanje pravih informacija neophodno za razvoj pravovremenih mehanizama za reakciju države, potpisnice su dužne da identifikuju sve opasne aktivnosti u okviru svoje nadležnosti i da obezbede da pogođene strane bude obaveštene o svakoj takvoj predloženoj ili postojećoj aktivnosti u njihovoj državi, obezbeđujući da susedne države imaju informaciju o potencijalnim udesima i njihovim negativnim posledicama i da se mogu pripremiti u slučaju udesa.

Ove izmene se konkretno odnese na izmene Aneksa 1, koji se odnosi na definisanje opasnih supstanci za potrebe definisanja opasnih aktivnosti. Izmene su neophodne zbog potrebe ažuriranja kategorija supstanci i smeša i graničnih količina sa ciljem harmonizacije sa globalnim harmonizovanim sistemom klasifikacije i obeležavanja hemikalija UN i sa zakonodavstvom EU.

Prihvatanjem ovog aneksa Srbija još jednom potvrđuje svoju privrženost ka očuvanju bezbednosti životne sredine, kroz široku saradnju unutar međunarodne zajednice, naglašavajući principa međunarodnog prava, principe dobrosusedskih odnosa, reciprociteta, ne diskriminacije i dobre volje.

Poslednji od sporazuma, koji je danas na dnevnom redu i koji danas usvajamo, je Sporazum o ratnim memorijalima sa Saveznom Republikom Nemačkom. Dostojanstveno upokojenje i obeležavanje uspomena na civile i na vojna lica koja su nastradala usled rata i tokom rata predstavlja jedna od obaveza koje Srbija i Nemačka preuzimaju, kao zemlje potpisnice Ženevske konvencije.

Ovaj sporazum omogućiće da mesta na kojima su sahranjene srpske, odnosno jugoslovenske žrtve, civili i vojna lica, na području Savezne Republike Nemačke, uključujući postojeća groblja i ona koja će se urediti, kao i svi spomenici, memorijalni objekti koji svedoče o ratnim događajima, budu pod zaštitom i da će im biti omogućen pristup, a pre svega biće obezbeđeno trajno pravo počinka stradalih.

Ovo je značajan sporazum, jer šalje poruku da je veoma važno negovati kulturu sećanja, poštovanja prema svim žrtvama ratova, kojih je bilo nažalost previše. Važno je negovati i voditi politiku mira, koja je uvek okrenuta ka budućnosti. Poštovanje istorije, kulture, običaja, poštovanje vazduha koji udišemo, vode koju pijemo, zemlje na kojoj živimo je patriotizam, onaj o kome treba da uče naši potomci, jer da bi nas drugi poštovali, prvo mi treba da poštujemo, čuvamo i negujemo svoje. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, osnovni cilj donošenja potpuno novog zakona o zaštiti potrošača je još efikasnija i delotvornija primena zakonskih rešenja, kao i usklađivanja sa potrošačkim pravima u EU, što je i obaveza Republike Srbije koje je prihvatila da ispuni SPP EU. U novi zakon implementirano je 13 direktiva za zaštitu potrošača koje je usvojila EU.

Od kada je usvojen prvi Zakon o zaštiti potrošača, koji se primenjivao do 2011. godine, a čije su glavne smernice bile deklarisane Rezolucijom UN iz 1985. godine, pa sve do danas, zakonodavni okvir je u velikoj meri prilagođen pravnim tekovinama EU dok je institucionalni sistem zasnovan na načelu partnerskog udruživanja sa udruženjima potrošača.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u prethodnim godinama ostvarilo važne rezultate u razvoju zaštite potrošača u Republici Srbiji. Uvedena je značajna zaštita potrošača u smislu njihovih prava. Ojačan je institucionalni okvir zaštite, jer se kreiranje politike tiče posebnog sektora za zaštitu potrošača u okviru ministarstva. Izvršena je digitalizacija zaštite potrošača kroz jedinstvenu bazu podataka. Omogućeno je dostavljanje prigovora putem interneta, kao i generisanje podataka potrebnih za praćenje tržišta. Jača saradnja sa udruženjima potrošača, kao i sa pravosudnim organima, privrednim komorama i drugim organizacijama.

Najznačajnija novina koju donosi ovaj zakon je obaveza koja se nameće trgovcima da moraju učestvuju u vansudskim sporovima sa kupcima i do sada je postojala ta mogućnost, ali prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u regionalnim savetovalištima potrošača u toku 2020. godine, od evidentiranih 22.213 prigovora, samo dva su rešena vansudskim poravnanjem dok je 16 tužbi podneto protiv trgovaca. Najčešće su se potrošači suočavali sa problemom da se posle kraćeg nošenja obuće đon odlepi, napukne ili se obuća rašije. U zakonskom roku trgovci su odgovarali na reklamaciju, najčešće odbijanjem, uz obrazloženje da su u pitanju mehanička oštećenja do kojih je došlo nepravilnim korišćenjem.

U ovim slučajevima inspekciji su ruke vezane, jer ne mogu da utiču na sadržaj reklamacionog odgovora, već se nadležnost isključivo odnosila na proveru da li je odgovor na reklamaciju stigao u zakonskom roku od osam dana.

Novim zakonom vansudski postupak moći će da pokrene potrošač samo ukoliko je prethodno izjavio reklamaciju, a trgovac je osporava. U svakoj radnji će biti obavezno isticanje obaveštenja da je po zakonu prodavac u obavezi da učestvuje u postupku vansudskog rešavanja spora. Ova obavezna medijacija je pokušaj da se smanji pritisak na sudove, ali i novi zakon obavezaće i sudove da evidentiraju svaku tužbu potrošača i da jednom godišnje dostavljaju podatke o broju potrošačkih sporova, donetih presuda i prosečnoj dužini trajanja sporova.

Pored značajnih novina koje donosi novi Zakon o zaštiti potrošača, jako je važno targetirati elektronsku trgovinu, koja kao takva iziskuje posebne mere, kao što su posebno praćenje ovakve trgovine, povećana informisanost potrošača, a time će i njihova zaštita sama biti veća.

Promene tržišta, povećan broj potrošača koji kupuje preko interneta, što je naročito u ovo doba pandemije postao dominantan način kupovine, zahteva adekvatan odgovor na probleme koji se javljaju, jer je razvoj tehnologije promenio i nas, ali i tržište. Elektronska trgovina sigurno nudi veliki broj pogodnosti za potrošače, ali sa sobom nosi ozbiljne rizike, kao što su transparentnost takvih kupovina i stranica, kao i prevare koje se dešavaju na internetu. Sve ovo zahteva ozbiljnu analizu i rad na edukaciji ne samo potrošača, već i institucija koje će se baviti njihovom zaštitom u tom digitalnom svetu.

Ovaj novi zakon svakako će još više poboljšati položaj potrošača, a predstavlja i značajan korak napred u borbi za uređeno tržište. Kroz samu primenu pokazaće svoju efikasnost, sigurna sam, ali i slabe tačke na kojima treba raditi. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, koliko je važan ovaj zakon o kome danas raspravljamo vidi se iz samog naziva zakona koji govori o spremnosti države da se ozbiljno bavi pitanjima populacione politike. Zato bih se na samom početku obraćanja osvrnula na određene statističke podatke, a tiču se demografije i nisu baš ohrabrujući.

Prema podacima koje je iznela SANU, od 1930. godine u Srbiji se rađa manje dece od onoga broja koji je potreban za prostu reprodukciju. Visoko obrazovane žene danas rađaju u proseku 1,37 dece, a za najprostiju reprodukciju je potrebno 2,1 dete.

Po starosti stanovništva naša zemlja je na šestom mestu u Evropi. Negde oko 19% stanovništva je starije od 65 godina. Vrlo realna slika današnjice jeste da se materinstvo odlaže i tu se nikako ne sme kriviti žena, jer su u pitanju odluke na koje utiču ekonomski i socijalni faktori, ali sigurna sam i teški zahtevi društva.

Veoma je važno da mi kao država zaštitimo majke jer one jesu stub društva, ne u smislu korišćenja ove krilatice zarad popularizacije, već zbog toga što bogatu i jaku državu čini upravo zdrava nacija, a žene su te koje donose nov život. Spremnost države da rešava ovakve egzistencijalne probleme mogla bi se videti i formiranje jedno potpuno novog Ministarstva za brigu o porodici i demografije na čijem ste čelu i vi gospodine Dmitroviću.

Populaciona politika u Republici Srbiji je sigurno značajno poboljšana i aktivnim merama države za podsticanje rađanja, a tiču se finansiranja od strane države tri pokušaja vantelesne oplodnje i ovde bih želela da sa ponosom istaknem i grad Kragujevac, odakle i ja dolazim, koje kao lokalna samouprava finansira svojim sugrađanima i četvrti pokušaj vantelesne oplodnje. Tako prepoznaje značaj podsticanja rađanja i na ovaj način ulaže u budućnost grada.

Što se tiče najvažnijih izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom izdvojila bih sledeće izmene koje su donete prema odluci Ustavnog suda- prva važna izmena odnosi se na mame dece sa invaliditetom i dece sa smetnjama u razvoju. Prema odluci Ustavnog suda više neće biti uslovljeno korišćenje posebne nege i tuđe nege, već će ovi roditelji moći da ostvare oba prava i da naknade primaju paralelno. Majke koje su bile oštećene prethodnim odredbama zakona takođe prema odluci Ustavnog suda moći će da traže i obeštećenje.

Druga važna izmena je promena minimalne naknade. Period porodiljskog odsustva računa se u vremenu od 28 dana pre porođaja do prva tri meseca života deteta. U tom periodu država je dužna da svakoj porodilji isplati naknadu koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđena je na dan početka ostvarivanja tog prava. To bi značilo da je dovoljno da je u 18 meseci koji se sada uzima za obračun porodilja imala samo jedan radni dan. Time se takođe ispravlja i velika greška, jer je bilo slučajeva da su žene tokom porodiljskog odsustva dobijale naknadu od 1.000 dinara.

Takođe ovim izmenama zakona ispravljaju se mere koje su bile diskriminišuće za žene poljoprivrednice kojima je sada umesto 24 meseca potrebno takođe 18 meseci radnog staža.

Ovim izmenama zakona, nažalost, neće se poboljšati položaj žena preduzetnica, jer će i dalje za njih važiti posebna formula po kojoj se obračunava naknada. Slikovito, žene frizerke, advokatice, knjigovođe i druge preduzetnice moraju da biraju između zatvaranja firme radi korišćenje porodiljskog odsustva i imenovanja poslovođa koji bi vodio biznis tokom njihovog odsustva.

Ono što je ohrabrujuće za sve žene preduzetnice jeste vest da je ovo samo početak izmena zakona i da je Vlada zajedno sa premijerkom Anom Brnabić vrlo spremna da nastavi na unapređenju zakona, o čemu govori i izjava premijerke koja je istakla da je upravo cilj razvojne politike Republike Srbije i da ima što veći broj preduzetnica i da one više ne smeju biti diskriminisane ni na koji način.

Veoma je važno kada govorimo o ulaganjima države da ekonomski snažimo nerazvijena područja Srbije. Time snažimo i porodice u siromašnim krajevima.

Na kraju izlaganja osvrnula bih se na nauku i činjenice o kojima govori i prenatalna psihologija kojom se između ostalog bavio i prof. dr Vladeta Jerotić. Brojna istraživanja u ovoj oblasti su pokazala da upravo emotivna, psihička stabilnost majke, materijalna sigurnost i te kako mogu uticati kako na tok trudnoće, tako i na zdravstveno stanje deteta. Nesigurnost, nezadovoljstvo majke ostavljaju traga na bebi još dok je u stomaku.

Svesna činjenice da je država jaka onoliko koliko ima zdravu naciju i koliko zaista vodi računa o porodicama. Nadam se da su ove izmene zakona samo početak koji obećava još ozbiljnija ulaganja u populacionu politiku i ozbiljnije bavljenje problemima sa kojima se suočavaju svi oni koji imaju porodice, ali i oni koji bi želeli da ostvare potomstvo. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Poštovani predsedavajući, postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima.
Dvadeset sedmog maja 2013. godine potpisan je ugovor o izgradnji ustanove od posebnog naučnog i tehnološkog značaja, o izgradnji Centra izvrsnosti. Ugovor su potpisali tadašnji ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Žarko Obradović, tadašnji rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Slobodan Arsenijević, tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović i direktor jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru.
Centar za izvrsnost obuhvatao bi površinu od 11.500 kvadratnih metara, a realizacija projekta planirana je do kraja 2015. godine. Od tada pa sve do danas izgrađeno je 32% planiranog. Nastavak radova nije na pomolu.
Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, skraćeno JUP, dala je odgovor da se samo godinu dana čekalo da Evropska investiciona banka da saglasnost na izmenu načina finansiranja koje je tražila Republika Srbija, a kada je dala saglasnost izvođač radova koji je dobio posao krajem 2015. godine, uveliko je imao ozbiljne probleme u poslovanju.
U međuvremenu, JUP je raspisao još jedan međunarodni poziv za javnu nabavku izvođača za nastavak radova. Poziv je upućen u oktobru 2020. godine da bi se nastavio u januaru 2021. godine, ali i taj rok je prošao.
Sada bih vas kratko upoznala sa ulogom i značajem koje bi imao Centar izvrsnosti. Centar je definisan kao prioritetno mesto istraživačkih oblasti biomedicine, za molekularne i ćelijska istraživanja, kao i mesto za čuvanje matičnih ćelija i njihovo funkcionalno istraživanje i korišćenje u lečenju različitih bolesti.
Kragujevački biomedicinari imali bi mesto za rad, mladi naučnici prostor za stručno usavršavanje, a pacijenti iz cele Srbije adekvatno mesto za čuvanje matičnih ćelija, kao i za ozbiljne terapije i lečenje bolesti kao što su različiti genomi tumora, dijabetesa, multiple skleroze i nekih genskih bolesti. Mogla bi da se napravi specijalizovana terapija prilagođena svakom imuno sistemu tako da naši građani ne bi morali da odlaze u inostranstvo zbog lečenja i terapija.
Svedoci smo da je nažalost sve više dece čiji život zavisi od finansijskih mogućnosti roditelja, jer im život daju basnoslovno skupi lekovi genske terapije. Samo zahvaljujući neverovatnoj energiji i solidarnosti građana, koji su u ovom ludom vremenu pandemije uspeli da sakupe milione dolara, ta mala bića su dobila bitke.
Sada razumete koliki je to gubitak za državu što zgrade centra još uvek nema, a ni banke matičnih ćelija.
Smatram da je ovo pitanje, ne samo od državnog značaja, već i pitanje od nacionalnog interesa. Zato pitam premijerku Anu Brnabić i Kancelariju Vlade Republike Srbije za javna ulaganja, kada će radovi na izgradnji Centra izvrsnosti biti nastavljeni i koja je nadležnost JUP-a i kolika je njihova odgovornost za neispunjenje ugovorenih obaveza? Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu energetike i rudarstva u ime građana grada Kragujevca. Naime, Kragujevac je u mraku, u većem delu grada ne radi ulična rasveta, ne govorim o slaboj rasveti, već o tome da u užem i širem centru grada nema uopšte uličnog svetla.

Problem traje više od mesec dana. Na pitanje građana postavljeno Elektrodistribuciji, ona odgovora da nije nadležna i upućuje problem na mesne zajednice a mesne zajednice na Elektrodistribuciju i tako u krug.

Ovo više nije pitanje estetike, već zaista bezbednosti, jer je veliki problem biti učesnik u saobraćaju u ulicama koje su potpuno u mraku. U jednoj od ulica u gradu varničile su i kapije zbog problema sa napajanjem i povezivanjem novoizgrađenih zgrada na javnu rasvetu.

Podsećam da sistem javne rasvete napaja se preko 712 merno-regulacionih mesta. Najveći deo nalazi se u trafostanicama koje su u nadležnosti Elektrodistribucije. Međutim, na tenderu posao održavanja javne rasvete dobila je firma iz Požarevca, sa kojom je ugovor istekao a novi tender nije završen. Pitanje je da li elektro-energetska inspekcija nadležna u ovakvim slučajevima i da li je pravno moguće da poslove koji se odnose na održavanje javne rasvete u gradu dobija firma koja se ne nalazi u gradu. Hvala.