Zahvaljujem.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koleginice i kolege narodni poslanici.

Ovo je poslednji put da narodni poslanici biraju sudije u parlamentu. Na osnovu Zakona o referendumu, a u skladu sa članom 203. Ustava Republike Srbije održan je referendum na kojem su se građani izjasnili pozitivno o promena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

Međutim, ono što je referendum takođe pokazao jeste da građani nisu baš bili svesni o tome koliko su ove promene značajne i da li su neophodne. Upravo je to odgovornost onih aktera političkog života koji su iskoristili referendum za nekakav vid političke borbe protiv vlasti, uz veliku dozu ostrašćenosti i politikanstva. Naročito smatram neodgovornim one koji su pozivali na bojkot referenduma, jer upravo je referendum najvažniji instrument neposredne demokratije.

Narod treba da bude najvažniji činilac društvenopolitičkog života koji će svojim odlukama uticati na njegovo oblikovanje. Naravno, da referendum nije čarobni štapić koji će samo jednim dodirom da reši sve nagomilane probleme, ali je svakako značajan korak na putu približavanja EU i evropskim vrednostima.

Građani nisu dužni da budu upoznati sa načinom funkcionisanja pravosudnog sistema, ali je važno da se osećaju bezbedno, zaštićeno i jednako pred zakonom. Sudija ne sme da bude političi protivnik, niti njihov izbor treba da bude političkog opredeljenje. Od vladavini prava zavisi kako funkcioniše naša zajednica. Ona je bitna i u našim međusobnim odnosima, jer jedni prema drugima imamo obaveze. Upravo uloga sudije je da štiti svakoga od samovolje pojedinca, kada god krši prava.

Svi građani Republike Srbije moraju da se osećaju bezbedno i zaštićeno bez obzira na versku, seksualnu, političku opredeljenost. Time se šalje poruka da nema povlašćenih i da je zakon jednak za sve. Ovo su prioriteti koji nisu smeli da budu upitni ni pre referenduma, a svakako ni posle, niti pitanje načina izbora sudija treba dovoditi u vezu sa suštinom pravne države demokratskih načela.

Kao što sam već rekla na samom početku. Ovo je poslednji put da Narodna skupština imenuje sudije i tužioce, pa bih još jednom podsetila na prvi član važećeg Zakona o sudijama. U njemu stoji da je sudija nezavisan u donošenju odluka u postupanju, da sudija sudi i presuđuje na osnovu Ustava i zakona i da je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicom, koleginice i kolege narodni poslanici, dobro obrazovanje je sigurno važan uslov za napredak i razvoj čitavog društva. Pored porodice i porodičnih vrednosti, dostupno obrazovanje je značajan faktor u oblikovanju ličnosti i formiranju svakog pojedinca. Obrazovanje je uslov, zapravo, za dobru budućnost.

Savremene tendencije razvoja velikih zemalja baziraju se upravo na obrazovanju i stvaranju ljudskih resursa primenom novih tehnologija. Zapravo, razvijena društva teže stvaranju društva znanja.

Socijaldemokratska partija Srbije izradila je platformu pod nazivom „Država obrazovanja“. U njoj su istaknuti najvažniji ciljevi u obrazovanju, kao što su: dostupnost kvaliteta obrazovanja bez obzira na društveni položaj, sposobnosti, uzrast, celoživotno obrazovanje, osigurano praćenje i vrednovanje obrazovnog procesa na svim nivoima, uvođenje savremenih standarda u oblast upravljanja obrazovanja.

Važan je princip dostupnosti koji se odnosi na obrazovanje manjinskih grupa, dece i omladine sa posebnim razvojnim potrebama kako bi se obrazovanjem omogućilo da postanu punopravni članovi zajednice.

Važno je investirati u talentovane učenike, studente kako bi se konkretnim aktivnostima prepoznali daroviti, oni se osetili zaštićenim, uvaženim, a ulaganjem u njihov napredak i znanje sprečio odliv mladih iz zemlje. Razvoj vrhunskog obrazovanja treba da bude kompetentan u odnosu na savremeni razvoj nauke i tehnologije.

Što se tiče visokog obrazovanja i dobijanja akreditacija, mora se voditi računa o sistemu kontrole kvaliteta i raditi na stalnim proverama u kojoj se meri obrazovna institucija pridržava propisanih standarda i kakva je realizacija edukativnih programa.

Što se tiče predloženih kandidata za Nacionalni savet za visoko obrazovanje, na listi se našao i prof. dr Nebojša Zdravković sa Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Mislim da je jako značajno, ne samo za grad Kragujevac, već za čitavu državu, da sa ponosom istaknem da je upravo Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu zbog izuzetnih rezultata iz oblasti kliničke medicine u regionu najbolji, a na Šangajskoj listi se našao treću godinu za redom između 201. i 300. mesta.

Inače, Šangajska lista ili akademsko rangiranje univerziteta u svetu je neformalan, ali prestižan sistem rangiranja i samo 2% svetskih univerziteta ima priliku da se nađe na ovoj listi.

Veoma važno pitanje kojim treba da se bavimo jeste i koliko je obrazovanje trpelo u vreme pandemije. Razvoj digitalne tehnologije i širenje komunikacione infrastrukture u svim područjima itekako je pokazalo koliko je važan segment obrazovanja u vreme onlajn nastave.

Takav vid modernizacije nastave omogućava da se ne prekida obrazovni proces. Međutim, ono što zabrinjava jeste nedavno objavljen izveštaj Društva psihologa Srbije. Naime, brojna psihološka istraživanja sprovedena u poslednje vreme pokazala su da se mladi suočavaju sa anksioznošću usled neizvesnosti pandemijske krize, izolacije, uticaja različitih dezinformacija koje stižu uglavnom sa interneta, dodatnog širenja uznemirenosti, netolerancije, agresije, straha.

Od nacionalnog značaja je da se država, a pre svega Ministarstvo prosvete, pozabavi ovim evidentno dominantnim problemom kroz odgovorno pristupanje pravljenju strategije pomoći mladima, raznim edukacijama, tribinama, promovisanjem ljudskih vrednosti, kao i davanjem stručne podrške svima onima koji rade u obrazovnim institucijama.

Prema anketama, mladima najviše smeta nedostatak žive nastave, socijalna distanca. To ih plaši, čini anksioznim i depresivnim. Treba se time ozbiljno pozabaviti, jer od to kakva će nam biti budućnost zavisi pre svega od toga čime hranimo um naše dece. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici.

Danas na dnevnom redu sednice imamo Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca. Na osnovu važećeg Zakona o javnom tužilaštvu, a pre svega važećeg Ustava Republike Srbije, javne tužioce bira Narodna skupština na predlog Vlade, na period od šest godina.

Iako smo u materijalu za današnju sednicu blagovremeno dobili biografije svakog kandidata, ja se neću baviti razlozima za i protiv njihove kandidature, smatrajući da je najmerodavniji organ da o tome rasprava Državno veće tužilaca.

Upravo članom 82. Zakona o javnom tužilaštvu jasno je utvrđeno da Državno veće tužilaca sastavlja rang listu kandidata na osnovu njihove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje javne funkcije. Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja neophodnog za obavljanje javno-tužilačkog poziva.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju primenu pravničkih znanja u rešavanju problema, dok se dostojnost odnosi na moralne osobine, kao što su poštenje, pravičnost, istrajnost, čuvanje ugleda institucije, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje samostalnosti i nepristrasnosti.

Prilikom izbora i predlaganja kandidata za javno-tužilačku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu. Najvažnija uloga tužioca je upravo u rukovođenju predistražnog postupka i istrage.

U ovoj fazi važno je operativna saradnja sa MUP koja mora biti efikasna, konstruktivna, nesumnjiva, jer od toga zavisi ceo istražni postupak. Policija je obavezna da postupi po zahtevu nadležnog javnog tužioca, ako to ne učini, javni tužilac može o tome odmah obavestiti starešinu organa, a po potrebi i nadležnog ministra i Vladu.

Javni tužilac može zahtevati i pokretanje disciplinskog postupka protiv policajca, kojeg smatra odgovornim za nepostupanja. Međutim praksa je pokazala da se ovo gotovo nikada ne dešava i da ova ovlašćenja nisu dovoljna za rukovodeću ulogu tužioca u istražnom postupku.

Problem je naročito izražen kada su u pitanju predmeti, gde su mogući osumnjičeni pripadnici policije, primera radi, evo kako su ovi problemi rešeni u nekim evropskim državama.

U Španiji, recimo, ovo pitanje je rešeno osnivanjem posebnog dela policije koje odgovara tužilaštvu, u Švajcarskoj je tužilac istovremeno i direktor policije, u Belgiji su određeni delovi policije pripojeni tužilaštvu.

Jako je važno govoriti o zaštiti javnog reda i morala, o zaštiti interesa maloletnika i privatnosti učesnika u postupku, i stalno kada se govori o pravosuđu i javno tužilačkoj funkciji koristim priliku da istaknem i stav SDPS, da se mora sprečiti curenje informacija u javnosti koje su od značaja za vođenje postupka, jer se time nanosi velika šteta licima u postupku i celokupnoj javnosti, upravo iz razloga što mediji često zloupotrebljavaju ove informacije radi senzacionalizma.

Sa druge strane, dešava se loša ili nedovoljna komunikacija javnog tužilaštva sa medijima, i taj pasivan odnos dosta kvari imidž javnog tužilaštva, i smatram značajnim da javni tužioci ne beže od medija, da njihov rad, iako samostalan, treba da pruži određene odgovore i objašnjenja kada za to postoji, naravno i opravdani interes javnosti.

Najznačajnije izmene u pravosuđu, pa i samoj organizaciji javnog tužilaštva, trebalo bi da donesu novi ustavni amandmani, o kojima će se građani izjasniti na referendumu 16. januara.

Ono što ovi ustavni amandmani treba da reše jeste veća samostalnost javnih tužilaca i proširena definicija imuniteta javnih tužilaca.

Ovim amandmanima Narodna Skupština, je isključena iz izbora sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, a ustavne izmene predviđaju da tužioci kao i sudije, ne mogu odgovarati za mišljenje izraženo u okviru vršenja funkcija.

Javno tužilaštvo bi, amandmanima trebalo da bude kolektivni organ u kojem su svi vlasnici javno tužilačke funkcije. Prema tome, svi zamenici javnih tužilaca, nastavljaju da vrše funkciju kao javni tužioci, u svojim javnim tužilaštvima. Funkciju javnog tužilaštva, vrše vrhovni javni tužilac, javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva i javni tužioci.

Rukovodilac tužilaštva, ima mogućnost izdavanja naredbi, preostalim tužiocima, ali isto tako protiv ovlašćenja koje on poseduje, postoje pravna sredstva čime se isključuje mogućnost zloupotreba.

Jedna od važnih izmena koje donose ovi ustavni amandmani sastoji se u tome da će se povećati broj izbornih članova Visokog saveta tužilaca, ali je isključena mogućnost da vrhovni tužilac istovremeno bude član Saveta, a samim tim i predsednik istovremeno.

Ovim će biti onemogućena koncentracija moći u rukama jednog čoveka. Visoki savet tužilaštva činiće 11 članova, 5 javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i 4 istaknuta pravnika koje bira Narodna Skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar pravde.

Član Visokog saveta tužilaštva kojeg je izabrala Narodna Skupština iz redova istaknutih pravnika, ne sme biti član političke stranke.

Visoki savet tužilaštva je samostalan organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost tužilaca, predlaže Narodnoj Skupštini izbor i prestanak funkcije javnog tužioca, bira glavne i javne tužioce, imenuje vršioce funkcije javnog tužioca, odlučuje o prestanku njihove funkcije, kao i o drugim pitanjima koja se tiču položaja vrhovnog javnog tužioca i drugih tužilaca.

Ovo su samo neki od ustavnih amandmana o kojima će se građani izjasniti na referendumu, zato je jako važno da se u javnosti na jedan objektivan i stručan način govori o svim ustavnim amandmanima, kako bi građani mogli da steknu realnu sliku o tome zašto je važno da se izmene delovi Ustava koji se odnose na pravosuđe i zašto je važno da iskoriste svoje Ustavom zagarantovano pravo i suverenitet i izađu na referendum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, Odbor za kulturu i informisanje zaključuje listu kandidata za Savet REM-a koji su predložila udruženja čiji su ciljevi slobode izražavanja i zaštite dece, kao i listu kandidata koji su predložili univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, a sve na osnovu Zakona o elektronskim medijima.

Na članovima je da nezavisno sa puno integriteta, poštujući zakonom propisane nadležnosti, a u skladu sa najboljim interesima javnosti, obavljaju svoj posao.

Zakon o elektronskim medijima u članu 22. utvrđuje na vrlo jasan i nedvosmislen način delokrug rada regulatornog tela. Navešću samo neke odredbe, izdaje odobrenje za pružanje medijske usluge, televizije i radija, kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i stara se o doslednoj primeni ovog zakona, izriče mere kada utvrdi kršenje zakonskih normi, vrši istraživanja potreba korisnika medijskih usluga i štiti njihove interese, podstiče razvoj profesionalizma i visok stepen obrazovanja zaposlenih u elektronskim medijima.

Upravo zakonima Republike Srbije, a u skladu sa uredbama EU Regulatornom telu za elektronske medije data su ovlašćenja i odgovornost za uređivanje sektora elektronskih medija.

Ovlašćenja, ali i odgovornost postavljeni su tako da afirmišu demokratske vrednosti, širenje tolerancije i solidarnosti. Važan strateški dokument koji treba da utvrdi sve anomalije u uređenju oblasti koja se tiče elektronskih medija, medijske pismenosti, informisanja je svakako medijska strategija.

Na osnovu strategije koja je doneta za period od pet godina, od 2020. do 2025. godine, treba unaprediti sistem javnog informisanja kroz pozitivno pravni okvir koji garantuje slobodu izražavanja, medijski pluralizam, slobodu medija, institucije sposobne za primenu regulativa.

U medijskoj strategiji kao značajni problem koji treba rešavati, a tiče se rada REM-a izdvajaju se problemi koji mogu uticati na nezavisnost ovog tela. Regulator, naime, pored nezavisnosti od državnih organa treba da bude i nezavistan u odnosu na subjekte koje kontroliše. U tom smislu problem može da predstavlja činjenica da se REM finansira isključivo iz naknada koje plaćaju elektronski mediji. Potrebno je da postoji suštinska transparentnost, otvorenost prema dijalogu, interakcija sa udruženjima, akademskom zajednicom, organizacijama civilnog društva. Regulatorno telo za elektronske medije treba da bude brana primitivizmu, govoru mržnje, nasilju, zloupotrebi oglasnog prostora.

Jedan od zahteva opozicije o poboljšanju izbornih uslova bio je jasno određena odgovornost REM-a prilikom vođenja predizborne kampanje u medijima. Novim izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima usvojeni su dogovori između stranačkog dijaloga, a u cilju poboljšanja izbornih uslova.

Izmene se odnose na deo koji se tiče javnog interesa, pa se između ostalog ističe da javni medijski servis kroz svoj programski sadržaj treba da podstiče poštovanje pluralizma, političkih, verskih i drugih ideja ne služeći interesima političkih stranaka, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom, političkom, ekonomskom, verskom interesu. Na REM-u je da precizno, jasno, a u skladu sa zakonskim ovlašćenjima nadgleda primenu ovih zakonskih odredbi.

Nove izmene i dopune Zakona o elektronskim i javnom servisu medijska strategija su jako dobri i značajni dokumenti kojima se ne sme manipulisati.

Od velike je važnosti uspostaviti mehanizme i garancije za poštovanje zakonskih obaveza REM-a. Članovi saveta regulatornog tela svojim odgovornim ponašanjem u granicama zakonskih ovlašćenja su ti koji grade instituciju REM-a i zapravo je čine važnom. Hvala.

Cilj uređene države je dobro funkcionisanje sistema i podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a odnos između ove tri grane vlasti treba da se zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži.

To znači da ni sudska vlast ne može biti izdvojena iz sistema i odgovorna samoj sebi. Ona pripada stubovima koji su nezavisni, a njihovu odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom roku i možda još važnije, sudije moraju biti nezavisne što znači da se zabranjuje svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Ustavna reforma je zapravo nužan i važan korak koji treba da dovede do značajnih reformi u oblasti pravosuđa. Amandmani na Ustav Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe su pripremljeni još 2018. godine uz pomoć Venecijanske komisije, ali tada nisu usvojeni. Proces je nastavljen 2020. godine da bi konačno Akt o promeni Ustava bio usvojen na sednici Narodne skupštine 30. novembra 2021. godine.

Veoma je važno i zakonom propisana transparentnost u pripremi referenduma koji će biti 16. januara 2022. godine. Na nedavno održanoj sednici RIK, kao nadležne Komisije, na osnovu Zakona o referendumu, usvojena je Odluka o utvrđivanju teksta koji će zapravo predstavljati zvaničnu informaciju o Aktu o promeni Ustava.

Na osnovu člana 26. Zakona o referendumu, tekst o tome koje se ustavne odredbe menjaju moraju da pruže tačne, objektivne informacije građanima o pitanjima, odnosno o Aktu o kojem se odlučuje na referendumu, da ga objave na zvaničnoj veb-strani u medijima i jako važno, da ostave građanima na adresu prebivališta. Mediji su dužni da obezbede jednake uslove za oglašavanje stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumu.

Referendum koji je zakazan za 16. januar treba da da odgovor na pitanje koje se isključivo odnosi na promene u pravosuđu. Cilj je da se obezbedi veća efikasnost, nezavisnost i odgovornost sudstva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava.

Akt o promeni Ustava predviđa dodatne ustavne garancije nezavisnosti sudstva i sudija, garantuje se stalnost sudijske funkcije, što bi značilo da se ukida izbor na prvu sudijsku funkciju u trajanju od tri godine, već bi sudijska funkcija trajala od izbora do navršenog radnog veka. Sudije, predsednike Vrhovnog suda i predsednike sudova bira VSS, glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva i predviđenom promenom obezbeđuje se veća samostalnost i odgovornost nosilaca javno-tužilačke funkcije.

Kao predstavnica SDPS smatram od velike važnosti stalno govoriti o podizanju građanske svesti, o značaju učešća građana u društvenom životu, kao vidu neposredne demokratije. Zato je i važno da građani shvate da je jako važno da izađu na referendum 16. januara i svojim odgovorom odrede da li su za reforme u oblasti pravosuđa. Glas javnosti i naroda zapravo mora biti odlučujući kada je reč ne samo o ustavnim promenama, već i o važnim društvenim pitanjima.

Osim pravosuđa, u okviru današnje rasprave razmatramo i Odluku o izboru člana Saveta guvernera NBS. Savet guvernera NBS čini pet članova koje bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora. Mandat članova Saveta traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.

U tom smislu, predloženi kandidat izabran je najpre 2012. godine, a za tim i decembra 2016. godine. Ponovni izbor predloženog kandidata ukazuje nam na to da je njegov dosadašnji rad bio dobar, da je dao određene rezultate i zato ono što je dobro ne treba ni menjati. Zahvaljujući bogatom radnom iskustvu u ovoj oblasti, ja sam sigurna da će i ubuduće dati svoj puni doprinos u radu NBS.

Kada već govorim o radu NBS, ono što se već na prvi pogled uočava je očuvana makro-ekonomska stabilnost zemlje. Posmatrano kroz istoriju, ovakvi periodi makro-ekonomske stabilnosti nisu bili česti, a i kada je do njih dolazilo, nisu dugo trajali.

Uspeh ovakve stabilnosti nesumnjivo je nastao kao posledica uspešne stabilizacije kursa dinara, što u uslovima oslabljenih ekonomija svih država izazvanih pandemijom nije ni malo lak zadatak. To znači da smo kao država spremno ušli u očekivanu ekonomsku krizu i uspeli da obezbedimo fleksibilnost u periodu sveopšteg zatvaranja i smanjenja privredne aktivnosti.

Osim toga, NBS je veoma rano prepoznala potrebu za uvođenjem savremenog IPS sistema, odnosno sistema instant plaćanja, koji je uveden čak i pre nego što ga je uvela Evropska centralna banka.

U prilog tome govori i činjenica da je tokom vanrednog stanja izvršeno preko tri miliona transakcija ovim sistemom, pa je čak i zemljama u okruženju, odnosno zemljama u regionu pružala pomoć pri uvođenju ovakvih i sličnih sistema kao što je, recimo, susedna Severna Makedonija.

Ja nisam govorila o predloženim kandidatima, smatrajući da su zapravo VSS, odnosno NBS, institucije koje kao nezavisne u svom radu imaju i tu odgovornost pri utvrđivanju najboljih stručnih saradnika. U tom smislu, poslanici iz SDPS će podržati predložene kandidate. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, suština četiri predloga izmena zakona o kojima danas raspravljamo, a odnose se na izmene Zakona o zaposlenima u javnoj službi, o izmenama sistema plata u javnom sektoru, agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, jeste pomeranje roka za uspostavljanje jedinstvenog sistema obračuna plata u javnom sektoru za 2025. godinu.

Kako je i navedeno u obrazloženju Predloga zakona, da bi se uspostavio sistemski zakon kojim se uređuju plate u svim delovima javnog sektora, potrebno je uraditi sveobuhvatnu finansijsku analizu, koja nije bila moguća u prethodnom periodu zbog zastarelosti i ograničenih mogućnosti postojećeg informacionog sistema za obračun plata.

Centralni informacioni sistem koji treba da se uspostavi i na čijem planiranju Ministarstvo finansije radi još od 2019. godine treba da bude izvor mnogobrojnih podataka, a pre svega da vrši strogu kontrolu izvršenja budžeta za obračuna zarada u javnom sektoru, kontrolu troškova zapošljavanja u javnom sektoru. Informacioni sistem će sadržati podatke o preko 450.000 zaposlenih u javnom sektoru, o njihovim platama, prisustvu na radu, kao i veliki broj operativnih i budžetskih podataka Republike Srbije, odnosno suština svih navedenih izmena jeste da se uvođenje platnih razreda odlaže za 2025. godinu.

Kao predstavnica socijaldemokratske opcije smatram od velike važnosti da se desi jedna sveobuhvatna i celovita reforma javnog sektora koja će pre svega dovesti do relaksacije i javne potrošnje i budžeta, ali i podići efikasnost poslovanja koje ne sme da podrazumeva stalna kreditna zaduženja u potrošnju. Naravno, da reforma mora da se sprovodi kroz obavezan socijalni dijalog između Vlade i reprezentativnih sindikata, kroz razmenu mišljenja i argumenata kako bi se stavovi usaglasili.

Kako je i navedeno u Finansijskoj strategiji za period od 2022. godine do 2024. godine mere koje su doprinele ublažavanju posledica pandemije ostaju u fokusu kreiranja ekonomske politike, ali je neophodno pronalaženje i novih izvora rasta, pa su inovacije i istraživanje takođe u fokusu. Prioritet će imati infrastrukturni i kapitalni projekti, ali i politika plata i penzija.

Zakon o budžetskom sistemu koji je nedavno izglasan predviđa povećanje plata za oko 500.000 ljudi, zaposlenih kod korisnika budžetskih sredstava, zaposlenih u Ministarstvu odbrane, u zdravstvenim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite, i to povećanje će se vršiti počev od plate za decembar 2021. godine, što je mera koju smo mi poslanici SDPS podržali uvažavajući trenutne ekonomske prilike i potrebe radnika.

Svi prethodno izglasani fiskalni zakoni imaju za cilj da obezbede stabilnost javnih finansija i održivost, što takođe pozdravljam, kao i donet paket mera kojima će se odlukom Vlade cene pet osnovnih namirnica zamrznuti na 60 dana, što u trenucima neizvesnosti na svetskoj ekonomskoj sceni predstavlja odgovornu socijalnu politiku.

Iako je Strategijom Ministarstva finansija za period do 2024. godine predviđena reforma kako u oblasti zapošljavanja, upravljanja kadrovima i sistemom plata u državnom sektoru, današnjim predlozima zakona taj rok se pomera na 2025. godinu, zbog čega mi je, moram priznati, žao.

Shvatam problem koji treba da reši evidentiranje svih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, njihova primanja, odnos rada i zarade, ali smatram da je pitanje platnih razreda neophodno kako bi se uveo sistemski red u javnim preduzećima, agencijama, a samim tim u platni sistem, što će sigurno pomoći u kontroli trošenja budžeta.

Pozivajući se na revidiranu verziju Strategije u kojoj je navedeno da s obzirom na efekte pandemije, na strukturu zaposlenih i nivoe zarade u javnom sektoru primena reformskog sistema bi trebalo da počne 2025. godine.

Uzimajući u obzir sve do sada izglasane fiskalne novine koje su zaista pozitivne, verujem da će 2025. godina biti zaista odlučujuća godina u kojoj će se započeti reformski koraci, a u cilju poboljšanja celokupnog javnog sektora i završiti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka sa pomoćnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, izmenama i dopunama Zakona o kulturi od 10. maja 2021. godine donete su izvesne izmene koje se odnose na način i izbor i postavljanja članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Podsetiću da je Nacionalni savet za kulturu stručno i savetodavno telo koje ima ulogu da obezbeđuje stalnu stručnu podršku u očuvanju razvoja i širenja kulture.

Prema važećim izmenama Zakona o kulturi, Savet ima 11 članova iz različitih oblasti kulturne delatnosti, a bira ih i razrešava Narodna skupština na predlog ministra kulture.

Osnovna uloga i primarni zadaci Nacionalnog saveta odnose se na analizu i davanje mišljenja o stanju u kulturi, davanju sugestija u kreiranju kulturne politike, davanju predloga kako unaprediti kulturnu delatnost, kao i davanje stručnog mišljenja u postupku dodele nagrada za podsticanje kulturnog stvaralaštva.

Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da je zapravo uloga Nacionalnog saveta za kulturu veoma značajna i važna.

Po opštoj teoriji, kultura obuhvata sve tekovine civilizacije, tvorevine koje su nastale ljudskom delatnošću, skup znanja, verovanja, tradicije, istorije, ponašanja naroda i kao takva predstavlja temelj ljudskog društva.

U svom programu, SDPS posebno je akcenat stavila na razvijanje platforme za kulturu. Između ostalog, ta platforma ističe značaj očuvanja od zaborava celokupne kulturne baštine kako materijalne, tako i duhovne, kao i sistemsko regulisanje kulturne politike kroz zakonske regulative.

Upravo o svemu ovome govori i važan strateški dokument koji se donosi na osnovu Zakona o kulturi, a predstavlja strategiju razvoja kulture Srbije za period od 2020. do 2029. godine.

Kao osnovna načela Strategije razvoja kulture izdvajaju se sledeća: zaštita i negovanje nacionalne kulture, zaštita kulturnih prava nacionalnih manjina, ravnomerno uključivanje osetljivih grupa u kulturni život, zaštita kulturnog nasleđa, stvaranje kulture kao privrednog potencijala i jako važno pitanje - decentralizacija kulture, odnosno široka dostupnost kulture.

Upravo ste vi, uvažena ministarko, istakli da je dužnost Ministarstva da učini da svi gradovi i opštine jednako uživaju u dobrim predstavama, divnim muzejima i izložbama. Ovom prilikom bih pohvalila sve napore Ministarstva da učine da kultura bude dostupna svima, bez obzira na veličinu mesta u kojem žive.

Ovde bih i kao primer dobre prakse istakla grad Prijepolje. Nedavno sam kao članica zelene neformalne poslaničke grupe zajedno sa ostalim kolegama u okviru studijske posete prijepoljskom kraju imala prilike da prisustvujem i otvaranju manifestacije "Dani evropske kulturne baštine", koju ste zapravo vi otvorili, ministarka, i zahvaljujući upravo takvoj jednoj kulturnoj manifestaciji jedan mali grad Prijepolje je postao centar kulturnih dešavanja u Srbiji.

Zahvaljujući projektima finansiranim od strane Ministarstva kulture, staro i lepo zdanje Doma kulture u Prijepolju dobiće novo ruho, savremenije, i što je najvažnije, pokriće priču o važnosti ulaganja u obnavljanje devastiranih domova kulture koji su nekada bili stecište kulturnih dešavanja u malim sredinama, ali i centri kulturne pismenosti i obrazovanja. Tako će i jedan mali grad Čačak poneti laskavu titulu predstavnice kulture Srbije.

Na osnovu svega ovog, dolazimo do zaključka da pored volje i želje lokalnih opština u Srbiji da razvijaju kulturu i kulturni duh grada, potreban je i veliki trud i rad i stalno traganje za projektima koji u tome mogu pomoći.

Na osnovu analiza potrebe i mogućnosti razvoja kulture u Republici Srbiji, izdvojeni su kao prioriteti razvoj kadrova i infrastrukture, međunarodna saradnja, podsticanje uloge kulture u razvoju društva, odnosno kako unaprediti kulturu i njenu ulogu u životu građana Republike Srbije. Mnogi odgovor na ovo pitanje nalaze u većem izdvajanju za kulturu i većem finansiranju svih relevantnih kulturnih ustanova.

U platformi za kulturu Socijaldemokratske partije Srbije, koju sam pominjala na početku govora, važan segment se odnosi na stabilno materijalno stanje kulture, pa se kaže da osnova finansiranja mora biti iz državnog budžeta, ali i da zakonskim regulativama država treba da obezbedi pozitivne preduslove u vidu olakšica u porezu za donatore, dobrotvore, ili da naloži državnim korporacijama poput Državne lutrije, energetike, naftne industrije, da deo dobiti nameni finansiranju kulture, što je i razvijen princip finansiranja kulture u EU.

Dobra vest je ta da je budžet za kulturu i informisanje u Srbiji za 2022. godinu veći od ovogodišnjeg za dve milijarde dinara i velikim delom odnosi se na ustanove kulture, a u okviru projektnog finansiranja posebno na filmsko stvaralaštvo. Da li je cifra dovoljna za sve, nije. Ali, ono što je važno jeste da postoji kontinuirano povećano ulaganje u kulturu.

Treba izračunati koliko se novca izdvaja za uvoz kulturne produkcije iz drugih država a koliko naša kulturna industrija zarađuje izvozom, jer sam sigurna da Srbija ima sve resurse koji su potrebni da bude značajan izvoznik kulturnih sadržaja.

Upravo jednim razumnim upravljanjem treba da radimo na tome da kulturna delatnost postane ozbiljna privredna delatnost koja donosi ozbiljan profit i zbog toga na njoj ne smemo škrtariti.

Takođe, pitanje kojim treba da se bavi Ministarstvo kulture i koje je kao važno prepoznato i u strategiji razvoja kulture, jeste pitanje mladih, kako da u 21. veku stvorimo novu publiku, kako mlade privući tradicionalnim ustanovama kulture u eri digitalizacije, odvući ih od tableta, društvenih mreža i igrica, ali i ne moranjem, već kroz igru i uživanje naučiti ih da prava lepota upoznavanja umetnosti jeste u tom neposrednom načinu, odnosno kroz direktan kontakt.

Multikulturalnost je bogatstvo jedne zemlje, a prednost Srbije leži upravo u tome, u tom preplitanju istoka i zapada, jer je takva kultura bogata upravo zbog kolorita i različitosti.

U jednom od mojih prethodnih govora citirala sam Ramba Amadeusa, koji je govorio o slobodi izbora čoveka, izbora da bude neobavešten i nekulturan i upravo ta sloboda izbora danas dolazi do punog značaja kada živimo u eri interneta, kablovske televizije, u vremenu velikih mogućnosti, a samim tim mi izbora, ali uloga države baš u takvim vremenima mora da bude još jača u kulturnom opismenjavanju naroda.

Zdravu naciju, između ostalog, zdravom čini i zdrava kulturna hrana kojom moramo hraniti naš duh i to zaista mora da bude prioritet. Hvala.

Hvala.

Pred nama je set važnih finansijskih zakona o pokušaću u svom obraćanju u vremenu koje je preostalo, da se dotaknem većine zakona koji treba da pokažu u kom pravcu će ići ekonomija kao najvažniji faktor jedne jake države.

Prvo Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Ovim predlogom zakona se predviđa povećanje plata zaposlenih kod korisnika budžetskih, kao i korisnika organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim Fonda za socijalno osiguranje vojnih lica, tako što će sada plate ovih zaposlenih biti povećane za 7%.

Takođe, ovim predlogom zakona se predviđa i povećanje plata za 8% zaposlenima u Ministarstvu odbrane, zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i Zavodu sa sport i medicinu rada. Povećanje plata će se vršiti počev od plate za decembar 2021. godine.

Ovo rešenje kojim se povećavaju plate oko 500.000 ljudi u ove dve kategorije je još jedna potvrda da se teži rastu životnog standarda iz godine u godinu. Podsetimo se, godinu dana ranije, u novembru 2019. godine zarade u javnom sektoru su takođe povećanje i to u proseku za osam do 15%. Povećanje plata je odgovorna ekonomska mera iako plate rastu brže od BDP, jer se to dešava u uslovima smanjenja javnog duga. Kada rast plata u javnom sektoru podržava rast BDP, takav rast ima pozitivan efekat na plate i u privatnom sektoru. Opravdano se može očekivati da za nekoliko meseci usledi povećanje rasta i u privatnom sektoru. To će doprineti povećanju BDP i većim prihodima budžeta.

Takođe nije beznačajan još jedan aspekt povećanja plata u javnom sektoru, a to je sprečavanje odlaska stručnih kadrova iz državne službe, naročito u zdravstvu, što smo bili svedoci u proteklom periodu.

Ovim predlogom zakona se obezbeđuje pravni osnov da Uprava za trezor može vršiti centralizovan obračun primanja zaposlenih izabranih i postavljenih lica kod korisnika budžeta svih nivoa vlasti, a ne samo kod korisnika republičkog budžeta kako je to do sada bilo.

U vezi sa centralizovanim obračunom primanja, sada se uspostavlja novi informacioni sistem koji će omogućiti obračun, kreiranje, čuvanje i razmenu podataka neophodnih za računovodstvene evidentiranje isplate, izveštavanje, uključujući i obustave zarada, naknada i ostalih ličnih primanja zaposlenih.

Ovaj sistem će u potpunosti uvesti red u sistem zarada kod korisnika javnih sredstava, uvesti bolju i efikasniju kontrolu i smanjiti troškove mogućnosti greške.

Mi, iz SDPS, uvažavajući trenutne ekonomske mogućnosti i prilike, smatramo da svaki radnik ima pravo na dostojanstven način života, da živi od svog rada, te ćemo u danu za glasanje svakako podržati ovaj predlog zakona.

Što se tiče Predloga zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, predložena je samo jedna dopuna i to u članu 30. ovog zakona, kojem se obvezniku pruža mogućnost da pod određenim uslovima kapitalni dobitak, ostvaren prenosom prava intelektualne svojine, autorsko pravo, pravo srodno autorskom, kao i pravo u vezi sa pronalaskom, u kapital rezidentnog pravnog lica ne uključuje osnovicu poreza na dobit pravnih lica, uz propisivanje uslova koje je potrebno ispuniti kako obveznik ne bi izgubio pravo na ovu poresku pogodnost. Predloženo je da se ova izmena odnosi za poreski period koji počinje u 2022. godini.

Osnovni cilj predložene mere je povećanje konkurentnosti domaće privrede. Naime, primenom inovacija firme koje su u vlasništvu domaćih rezidenata mogu da ostvare povoljniji položaj u svetskoj ekonomiji.

U cilju borbe protiv sive ekonomije, povećanje investicija, povećanje zapošljavanja i privrednog rasta, imamo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koji će se primenjivati uglavnom počev od januara 2022. godine.

Pre svega, predlaže se povećanje neoporezivog iznosa zarada sa 18.300 na 19.300 dinara. Na ovaj način opterećenje prihoda, koji ostvaruju zaposlena lica, biće znatno manje i time će se smanjiti troškovi koje će poslodavac izdvajati za porez. Imajući u vidu da je politika zapošljavanja značajno pitanje ekonomske politike jednog društva koje ima tendenciju rasta i napretka, svaki podsticaj novog zapošljavanja građana je bitan faktor, kako za poslodavce, tako i za društvo u celini.

Dalje, precizira se izuzimanje od oporezivanja poreza na dohodak građana, može da se ostvari za primanja studenata koji obavljaju učenje kroz rad. Bitna novina je i uvođenje nove olakšice za poslodavce koji zasnuju radi odnos sa novo zaposlenim licem, tako što se sada poslodavac oslobađa obaveze plaćanja 70% obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novo zaposlenog lica za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine. Takođe, uvodi se izuzimanje od oporezivanja naknade koje ostvaruju studenti koji obavljaju učenje kroz rad, kao materijalno i finansijsko obezbeđenje.

Sva ova predložena rešenja imaju za cilj nastavak politike što većeg zapošljavanja koja su u proteklom periodu značajno porasla. Prema izjavi direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji Nacionalne službe trenutno se nalazi 482.000 osoba i to je najmanji broj nezaposlenih lica u protekle dve decenije.

Poznato je da visoke ukupne dažbine na zarade čine radnu snagu manje konkurentnom u poređenju sa drugim zemljama u razvoju. Rešenje treba tražiti u smanjenju oporezivanja zarada kada to budžetske i socijalne okolnosti dozvole. Sa zadovoljstvom konstatujem da je ovaj predlog budžeta to dozvolio. Tako i ovim predlogom zakona mladi se podstiču da ostanu u svojoj zemlji kako bi svojim radom i angažovanjem dali puni doprinos prosperitetu i daljem napretku zemlje.

Kada je reč o ekonomskim merama za koje se i SDPS zalaže u cilju ekonomskog razvoja i napretka, jedna od tih mera je ravnomerni raspored poreza. Naime, u skladu sa našim opredeljenjem smatramo da budžetski prihodi moraju da potiču od poreza koji treba da bude ravnomerno raspoređen na poreske obveznike prema njihovoj snazi.

Pred nama je jedan potpuno nov zakon, odnosno Predlog zakona o budžetskoj inspekciji. Budžetska inspekcija igra veliku ulogu u borbi protiv korupcije. Njen značaj se ostvaruje kroz uspostavljanje zakonitog rada svih direktnih i indirektnih korisnika javnih finansija, javnih i drugih preduzeća u većinskoj javnoj svojini, organizacija socijalnog osiguranja i drugih.

Do sada smo imali mali broj budžetskih inspektora sa neodgovarajućom školskom spremom koji nisu mogli u potpunosti zadovoljiti potrebe inspekcije korisnika javnih sredstava. Sada ovim predlogom zakona predviđa se da budžetski inspektor može biti samo lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti, ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine. Ovaj uslov će omogućiti da poslove budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za vršenje ovog specifičnog inspekcijskog nadzora.

Važan zakon je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona. Činjenica je da Srbija kontinuirano radi na usaglašavanju svojih propisa sa zakonodavstvom EU. Tako i u oblasti carinskih propisa to je učinjeno nekoliko puta počev od donošenja novog carinskog zakona 2018. godine. S obzirom da je Carinski zakon EU takođe pretrpeo izvesne promene, neophodno je bilo izvršiti usklađivanje i sa ovim izmenama. U skladu sa ovim predlogom zakona pomenula bih inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao vrlo važnu i podsetila da je SDPS na čelu sa gospodinom Rasimom Ljajićem upravo bila inicijator ideje „mali Šengen“ koja je sada zaživela kroz ovu inicijativu „Otvoreni Balkan“ gde je jako važno govoriti o toj regionalnoj integraciji koja pre svega odgovara Srbiji i malim zemljama za osetniji rast životnog standarda. Zapravo, neophodno je učešće izvoza u BDP da bude iznad 50%, a zemlje sa 10 miliona stanovnika to ne mogu da ostvare samostalno, već mogu kroz ovakav vid saradnje. Zahvaljujem.

Hvala.

Danas se biraju predsednici osnovnih sudova u Kruševcu, Majdanpeku, Novom Pazaru, Prekršajnog suda u Lazarevcu, prvi put za sudijsku funkciju se bira sudija Prekršajnog suda u Preševu i konstatuje se prestanak funkcije javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kuršumliji zbog odlaska u penziju.

Sve su ovo formalni, zakonom opravdani razlozi o kojima mogu da govorim isključivo na osnovu izveštaja dobijenih od strane Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.

I sudovi i tužilaštva su državni organi koji deluju u javnom, a ne u privatnom interesu.

Osnovna uloga sudova je u primenjivanju zakona kako ne bi ostali mrtvo slovo na papiru, ali u podeli vlasti njihova uloga je i izvesna kontrola izvršne i zakonodavne vlasti time što Ustavni sud može ukinuti zakone i druge akte koji su neustavni.

Sud je nezavisan i samostalan u svom radu, ali nezavisnost ne sme da znači neodgovornost.

Pravilo po kojima postupa tužilac jasno su definisana zakonom i tu nema mesta improvizaciji. Tužilac ne sudi, već utvrđuje činjenice, rukovodi predistražnim postupkom i jako je važna u ovoj fazi operativna saradnja sa MUP-om koja mora biti efikasna, jer od toga zavisi ceo istražni postupak.

Mi pravnici često volimo da citiramo Monteskjea, pa je tako on govorio o konceptu podele vlasti čiji je cilj da se spreči tiranija i očuva sloboda pojedinca tako što će jedna grana vlasti obuzdavati drugu.

Svako demokratski uređeno društvo ne podrazumeva samovolju pojedinca koju mu daje sloboda izbora, jer je ta sloboda upravo ograničena obavezama i odgovornošću koja je potrebna da bi zajednica funkcionisala i to je suština definicije vladavine prava o kojoj se tako puno govori u javnosti.

Zakon o sudijama je taj koji garantuje nezavisnost sudije. Prema tom zakonu, sudija je nezavisan u postupanju i donošenju odluka i sudi i presuđuje isključivo na osnovu Ustava i zakona.

Sudija ne sme biti politička ličnost, niti o sudijama treba govoriti kao političkim kandidatima, jer je njihova uloga da vode sudski postupak, poštujući procesna prava stranaka i obezbeđujući pravičnost suđenja.

Sudija je dužan da održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, gradeći svoj profesionalni integritet i autoritet.

Efikasnost sudova u mnogome je narušena i prevelikim brojem predmeta kojim su sudovi prenatrpani. Ono na čemu treba raditi je svakako mehanizam za ubrzavanje trajanja sudskih postupaka i na ravnomernoj raspodeli predmeta svim sudovima u Srbiji.

Uskoro nas čeka i rasprava o predlogu za promenu Ustava u delu pravosuđa, za koji je Venecijanska komisija dala zeleno svetlo. Zapravo, suština nije samo u usklađivanju zakona sa evropskim standardima, kako bi se ispunila forma, već suština leži u tome da, koristeći primere dobre prakse u EU, zajedno radimo na jačanju svih institucija u državi, a time stvaramo jaku, stabilnu i ozbiljnu državu. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Biocid je proizvod koji je namenjen da biološki i hemijski uništi, učini bezopasnim i kontroliše neželjene organizme. Danas je, nažalost, gotovo nemoguće održati život na kakav smo navikli bez upotrebe biocidnih proizvoda, jer je uz rast ljudske populacije evidentan i rast mikroba, virusa, bakterija koji se mogu kontrolisati jedinio upotrebom biocidnih proizvoda, a koji opet moraju biti u balansu sa prirodom i živim svetom. Samim tim je veoma značajna, ali i zahtevna uloga svih onih koji se bave ovom problematikom.

Zakon o biocidnim proizvodima, koji je donet 2009. godine, je na potpuno nov način pristupio rešavanju pitanja korišćenja biocidnih proizvoda i njihovog stavljanja u promet i u njega je implementirana većina direktiva EU. U međuvremenu došlo je do izmena u EU, pa su stare direktive zamenjene novim uredbama koje treba da izvrše harmonizaciju pravila za dostupnost biocidnih proizvoda i osiguranje jedinstvenih uslova poslovanja na tržištima EU.

Suština novog Zakona o biocidnim proizvodima, koji je pred nama, jeste uvođenje pravila da se za biocidni proizvod koji je dobio dozvolu za korišćenje na tržištu EU od strane nadležnih komisija EU dobija automatski dozvola za korišćenje i na teritoriji Republike Srbije. Do sada su i proizvodi iz EU morali da budu upisani u privremenu listu biocidnih proizvoda. Novim zakonom se izbegavaju dupli koraci, tj. dupla procena proizvoda za koje je već doneto odobrenje prema pravilima i propisima EU.

Zakonom se uređuje i stavljanje na tržište proizvoda koji su tretirani biocidima. Važećim zakonom ova oblast nije bila precizno uređena tako da je i zbog toga Predlog novog zakona značajan. Dodatno obeležavanje takvih proizvoda usmeriće na koji način treba postupati sa tretiranim proizvodima kada postanu otpad, a i na transparentan način upoznaće potrošače čime je proizvod tretiran što je u skladu sa zaštitom interesa potrošača kao javnog zdravlja, kako ljudi, tako i životinja i životne sredine.

Cilj zakona je da se usklađivanje sa propisima EU vrši bolja zaštita zdravlja ljudi i životne sredine. Novim zakonskim rešenjem treba da se obezbedi da svi u lancu snabdevanja biocidnih proizvoda imaju obavezu da svoje poslovanje usklade sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Predložena zakonska rešenja uticaće na distributera kao i na korisnika. Imaće obavezu da u skladu sa propisima pribave akt na osnovu koga je on dostupan na tržištu, da klasifikuju proizvod, upakuju, obeleže i da se za njega izgradi bezbednosni list u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovim zakonom stvara se i obaveza licu koje stavlja na tržište proizvod tretiran biocidima da obeleži na tačno određen način kako bi potrošač imao potpunu informaciju o svemu.

U privremenu listu biocidnih proizvoda upisano je 2.006 proizvoda od čega je 258 domaćih proizvođača, 265 uvoznika biocidnih proizvoda iz zemalja EU, tako da ovaj zakon neće uticati na prava i obaveze privrednih subjekata koji stavljaju na tržište biocidne proizvode koji su već upisani u privremenu listu. Nasušna čovekova potreba kakav vazduh udiše, kakvu vodu pije i kakvu hranu jede.

Kada govorimo o Predlogu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ja bih se osvrnula na nedavno održan Samit u Glazgovu gde su se okupili svetski lideri sa jednim ciljem – sprečiti i zaustaviti dalje uništavanje klime. Raspravljalo se šta je postignuto od Pariskog sporazuma. Ciljevi koji su postavljeni jeste da se u najvećoj meri koriste obnovljivi izvori energije, poveća energetska efikasnost i smanji emisija štetnih gasova. Utoliko je još značajnija vest da je u Vladi Srbije potpisan Sporazum o sufinansiranju gradnje solarnih panela za domaćinstva u Kragujevcu, kao jednom od 37 gradova kojima su odobrena sredstva na konkursu Ministarstva rudarstva i energetike. Cilj je da se solarnim panelima smanji potrošnja za 30%, a to će značiti i niže račune za domaćinstva i jako važno smanjenje emisije ugljendioksida.

Druga velika vest, takođe, dolazi iz Kragujevca, grada koji će, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zaštite životne sredine, modernizovati sistem daljinskog grejanja izgradnjom kotlarnice na gas. To će opet uticati na smanjenu emisiju štetnih gasova i smanjenje zagađenosti vazduha koje u zimskim mesecima uznemirujuće velik.

Dobro je i važno da je pitanje ekologije postalo pitanje broj jedan i pitanje od nacionalnog značaja i zaista bih pohvalila ovom prilikom rad Ministarstva na čijem ste vi čelu, gospođo Vujović, jer ste započeli, negde i završili, velike projekte koji će rešiti višedecenijske probleme koji su se samo gomilali i predstavljali ekološku bombu.

Bendžamin Frenklin je izjavio da tek kada presuši izvor shvatamo kolika je vrednost vode. Nadam se da mi to nećemo nikada dozvoliti. Borba će sigurno biti duga, ali je važno da su napravljeni značajni koraci. Zapravo, važno je koračati, a ne stajati u mestu. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o postupku registracije u APR-u pred Skupštinom su neophodne ako želimo da održimo privredu Srbije konkurentnom, fleksibilnom, a da ulazak na tržište i ulazak u preduzetničke vode maksimalno olakšamo svim građanima koji žele da otvore svoju firmu. Rad na modernizaciji rada APR-a i izmene i dopune Zakona o postupku registracije su upravo reforme koje vode ka tome.

U osnovi ovaj predlog je vezan za efikasnost rada APR-a i za poboljšanje i pojednostavljenje procedure registrovanja novog privrednog društva. Do sada je, prema podacima Svetske banke, samo za izvršenje procedure prijave i dobijanja rešenja o osnivanju potvrda o registraciji i otvaranja računa u banci osobi koja želi da otvori preduzeće bilo potrebno dva dana. To znači da pre nego što neko otvori firmu mora prvo dva dana da šeta od šaltera do šaltera i da skuplja papirologiju.

Promene koje donosi ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o postupku registracije u APR-u pomoći će onima koji osnivaju preduzeće na više načina.

Prvo je da se uvodi to da će ubuduće prijave za osnivanje privrednog društva podnositi samo u elektronskoj formi. Prema podacima Svetske banke, navodi se da kada se pređe na postupak elektronske prijave vreme za sve ove poslove je duplo kraće, a naravno da to donosi i do značajnih ušteda. Ovo rešenje takođe je u skladu sa težnjom reforme u pravcu digitalizacije i omogućavanja da se što veći broj rešenja za građane nađe onlajn i u elektronskoj formi.

Drugo rešenje koje uvode ove izmene i dopune koje pomažu svima onima koji po prvi put žele da se upuste u preduzetničke vode je to što će prilikom prijave za osnivanje preduzeća biti omogućeno da ne moraju da podnose dokumenta i podatke koje već vodi službena evidencija nadležnih organa, odnosno APR će po službenoj dužnosti od nadležnih tražiti ona dokumenta koja su neophodna za prijavu.

Treće rešenje koje bih istakla je promena roka za odlučivanje povodom prijave za registraciju. Kao što je poznato, do sada je taj rok iznosio pet radnih dana, odnosno APR je imao rok od pet radnih dana da odluči o podnetoj prijavi. Ovim izmenama i dopunama zadržava se ovaj rok, ali je promenjeno od kada počinje da teče. Ovim izmenama predviđeno je da rok od pet radnih dana počinje da teče tek od trenutka kada APR dobije svoju neophodnu dokumentaciju. Ovim se rešava to što je APR morao da donese odluku o odbijanju zbog nepotpune dokumentacije registracije, iako u određenim slučajevima razlog kašnjenja je bila tuđa neažurnost u dostavljanju dokumentacije. Dešavalo se npr. da sudovi zakasne sa dostavom podataka o tome da li je neko osuđivan i da li se protiv nekoga vodi krivičan postupak i tako je dolazilo do prekoračenja roka.

Značajna novina je, kao što sam rekla već, unapređenje obima elektronskog poslovanja. Međutim, iako danas građani sve više koriste i veruju elektronskom obliku poslovanja, taj nivo još uvek nije preterano veliki, kako zbog toga što neki građani imaju nedovoljno dobru internet vezu, tako i zbog nedostatka znanja za upravljanje neophodnim aplikacijama ili računarima i pametnim telefonima. Zato je dobro što je dat rok od 18 meseci za primenu ovih zakonskih izmena i na taj način ostavljeno je dovoljno vremena za pripremu kako korisnika registra, tako i da se izgradi odgovarajuća IT infrastruktura i aplikacije koje bi podržale rad ovih sistema.

Ove izmene zaslužuju našu podršku jer olakšavaju osnivanje malih i srednjih preduzeća koje čine okosnicu naše privrede, jer je u njima zaposleno skoro polovina radnika, a njihov uspeh je značajan čak i na inostranim tržištima i ona čine skoro polovinu našeg izvoza. Preduzetnička klima u Srbiji mora da podstiče preduzetnički duh i da omogući svima koji žele da se bave biznisom u Srbiji da to urade na najlakši mogući način, kako bi mogli da se posvete razvoju svog poslovanja, izgradnji poslovnih i trgovinskih mreža i pronalasku i razvoju novih tržišta.

Rast privrede nije moguć bez jakih malih i srednjih preduzeća, a bez rasta privrede neće biti moguće razviti neophodnu mrežu socijalne zaštite za naše najugroženije građane, nastaviti značajne investicije u infrastrukturu i druge javne kapitalne investicije i, naravno, bez rasta privrede nema novih radnih mesta i nema rasta plata i penzija.

Ove izmene će doprineti stvaranju zdrave preduzetničke klime koja će olakšati da postignemo sve ove ciljeve i zbog toga će poslanici SDPS podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Visoki savet sudstva je predložio kandidate koji treba da budu izabrani po prvi put za sudije u osnovnim sudovima u Novom Sadu, Senti, Loznici, Majdanpeku, Surdulici, prekršajnim u Bačkoj Palanci, Beogradu, Zaječaru, Kraljevu, Pančevu i u Privrednom sudu u Kragujevcu.

Za nas narodne poslanike ovo treba da bude formalna stvar, jer glavna uloga pripada VSS koji izdvaja kandidate na osnovu njihove stručnosti, osposobljenosti, kvalifikacija i dostojnosti za stalnu sudijsku funkciju. Izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijske funkcije je značaj imajući u vidu da je upravo u osnovnim sudovima najveći broj krivičnih predmeta.

Predsednici sudova su ti koji kvalitetnom analizom donose jasan sud o tome koji su to kandidati najbolji i koji treba da budu izabrani sa liste. Izbor sudija ne treba da bude političko pitanje, već pitanje od državnog značaja. Uloga sudije je da primeni zakone nedvosmisleno, jasno, neselektivno, jednak za sve. Na taj način stvaraju se jake institucije, a jake institucije čine jaku državu. Zakonodavni okvir je tak koji jamči nezavisnost sudija.

Zakonodavni okvir je taj koji jamči nezavisnost sudija. U prvom članu Zakona o sudijama stoji da je sudija nezavisan u postupanju i donošenju odluka, da sudija sudi i presuđuje na osnovu Ustava, zakona i drugih akata i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava. Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje i svoju nezavisnost i nepristrasnost, da vodi sudski postupak po svojoj savesti, poštujući procesna prava stranaka i obezbeđujući pravično suđenje.

Na osnovu svoje stručnosti, znanja, pripremljenosti, efikasnosti, integriteta, sudija će dati život zakonu i time istaći njegovu glavnu svrhu. Sudije moraju da poštuju i etički kodeks koji donosi Visoki savet sudstva. Prema tom kodeksu i državni organi i funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova.

Veoma je važno uvek govoriti o zaštiti javnog reda i morala i zaštiti privatnosti učesnika u postupku. Uvek kada je reč o pravosuđu na dnevnom redu sednice, ističem da je i stav Socijaldemokratske partije Srbije da senzacionalizam nema opravdanje i da je važno sprečiti curenje informacija koje se tiču određenih sudskih postupaka.

Presudom javnosti bez sudske presude nanosi se velika šteta licima u postupku. Komentarisanje sudskih postupaka na tabloidan način ne sme da bude manir. Veoma značajan korak koji je napravljen za poboljšanje sudske vlasti je svakako inicijativa za promenu Ustava u delu pravosuđa. Konačan tekst Ustava će biti utvrđen pošto stigne mišljenje Venecijanske komisije, ali prema oceni Radne grupe predložena rešenja će sigurno dovesti do pozitivnih promena.

Jedno demokratski uređeno društveno ne podrazumeva slobodu koja je apsolutno, jer je upravo ograničena obavezama i odgovornošću svakog pojedinca. To bi ujedno predstavljalo i suštinu vladavine prava. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, prvi Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini donet je 2009. godine, kao poseban zakon koji je trebao da uredi materiju koja se primenjivala za planiranje saobraćaja i industrijskih postrojenja u gradovima i većim aglomeracijama. Njegove manjkavosti su se osetile kada je počeo da se primenjuje i u ugostiteljstvu.

Donošenjem novog zakona treba da se urede prava i obaveze, ne samo Republike, već i jedinica lokalne samouprave, privrednih subjekata, pravnih lica, ali i građana. Zapravo, glavni razlog je svakako usaglašavanje sa evropskim standardima. Zakonska rešenja treba da spreče dalju izloženost štetnim efektima buke tamo gde nivoi izloženosti mogu da ugroze životnu sredinu i zdravlje ljudi. To govori u prilog tome da je ovo jako važan zakon, ali zakon koji mora da zaživi.

Nažalost, trenutno praksa govori malo drugačije, polazeći prvo od veoma malog broja ekoloških inspektora na terenu. Novi zakon daće ovlašćenja komunalnoj miliciji da posebnim instrumentima može da meri nivo buke. Ono što opet može da dovede do problema na terenu je nedovoljan broj komunalne milicije koja već ima veliki broj nadležnosti, a za merenje nivoa buke biće potrebna obuka, kao i polaganje za dobijanje posebne licence potrebne za ovu vrstu rada.

Novi predlog zakona predviđa ozbiljne kazne za prekršaje pravnih lica. Ono što je do sada pokazala praksa jeste da upravni postupak nažalost traje dugo, a u sudu za prekršaje postupci traju i po dve godine, a većina zastareva.

Kako je već kolega Bačevac u svom izlaganju istakao, gotovo da nijedna jedinica lokalne samouprave nema akcioni plan za smanjivanje buke. Tako da će veliki i značajan posao Ministarstva biti i da vrši edukacije, pripreme i kontinuiranu saradnju sa jedinicama lokalne samouprave.

Zapravo, zakon je dobar kada se primenjuje i ovakav zakon mora da zaživi u praksi. Zaista je kvalitetan predlog zakona, ali on za sada predstavlja temelj. Ono što je sledeće jeste da se izgrade čvrsti zidovi, a zatim i stabilan krov. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, sigurno najveći problem današnjice jeste korupcija. Jedna od najpreciznijih definicija korupcije dao je eminentni ekonomista Vito Tanci. Prema njemu korupcija postoji ukoliko dođe do namernog narušavanja principa nepristrasnosti pri donošenju odluka, a u cilju prisvajanja neke pogodnosti.

Može se slobodno reći da je korupcija stara koliko i država i da se razvojem države razvijala i korupcija poprimajući nove oblike. Sigurno je korupcija jedna od najvećih neprijatelja razvoja društva jer proizvodi i dalekosežne posledice.

U cilju zaštite javnog interesa, jačanja integriteta i odgovornosti javne vlasti i javnih funkcionera Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za sprovođenje strategije, Narodna skupština je maja 2019. godine donela novi Zakon o sprečavanju korupcije.

Godinu dana od početka njegove primene, počeo je da se primenjuje 1. septembra 2020. godine, Agencija za sprečavanje korupcije i Grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije GREKO ukazale su na potrebu da se zakon još više unapredi kroz poboljšanje i preciziranje pojedinih odredbi.

Konkretno, novim Predlogom zakonom o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije bolje će se definisati sam pojam. Naime, korupcija se sada definiše kao odnos koji nastaje korišćenjem društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili za druge.

Uvodi se obaveza da javni funkcioneri dostavljaju podatke o gotovom novcu, dragocenosti, digitalnoj imovini, pokretnim stvarima vrednosti veće od 5.000 evra.

U postupcima javnih nabavki gde u privatnom licu funkcioner ima akcije ili vlasnički udeo mora da obavesti Agenciju za sprečavanje korupcije o ovim poslovima. Do sada je to bilo određeno limitom do 20%, što znači da ispod tog procenta nije postojala obaveza.

Novim predloženim zakonskim rešenjem utvrđuje se da kada javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom, onda ne postoji mogućnost obavljanja drugog posla bez saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije.

Značajno je predloženo proširenje odredbe po kojoj se ne prijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini smatra krivičnim delom koje se proširuje sada i za neprijavljivanje prihoda.

Kao što se može videti iz navedenih značajnih izmena, vršioci javnih funkcija moraju se pokazati kao najodgovorniji.

Korupciju je, moram reći, gotovo nemoguće potpuno iskoreniti, jer u našem mentalitetu postoji još uvek sistem „ja tebi ti meni“, za koje je prof. dr Vladeta Jeretić govorio da je odraz plemenske svesti iznad kojeg se treba izdignuti, a pre svega kroz duhovnost.

Zakon je taj koji mora urediti ovu oblast i pokazati da će najodgovorniji po funkciji i najviše odgovarati.

Borba protiv korupcije nije sama po sebi svrha, već predstavlja težnju da se stvori društvo jednakih šansi, društvo koje počiva na načelima socijalne pravde i sigurnosti. Socijaldemokratska partija Srbije, koja baštini takva načela, podržava u potpunosti svaki vid borbe protiv korupcije.

Poverenje građana u institucije mora da bude još jače i snažnije, a jedan od načina da se poverenje gradi na čvrstim osnovama jesu primeri dobre prakse.

Socijaldemokratska partija Srbije će se uvek zalagati za transparentnost, odgovornost, profesionalizam i zbog toga je važno da osuđeni funkcioneri za korupciju nakon odslužene kazne ne budu više u mogućnosti da obavljaju javne funkcije i raspolažu novcem iz budžeta.

Zbog svega navedenog u danu za glasanje poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će podržati predlog izmena Zakona o sprečavanju korupcije.

Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, prvi sporazum o kojem ću govoriti je Sporazum sa Kiprom o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Prirodne katastrofe, elementarne nepogode predstavljaju jednu od najvećih i najkontaktnijih pretnji po ljudsku bezbednost.

Indikativno je da se od druge polovine 20. veka broj prirodnih katastrofa značajno uvećao. Zbog toga je neophodno delovati proaktivno kako bi sprečili prirodne katastrofe koje će ugroziti opstanak budućih generacija.

Kako je problem prirodnih katastrofa u svojoj osnovi globalni problem, rešenje za njega se može pronaći samo na globalnom nivou i kroz razvijanje međunarodne saradnje. Primer za to je članstvo Srbije u Mehanizmu civilne zaštite EU, na osnovu kog Srbija ima pristup treninzima za podizanje sposobnosti jedinica zaduženih za pružanje pomoći u pogođenim područjima. Neophodno je, naravno, razvijati i regionalnu saradnju.

Veliki broj katastrofa koje mogu i koje su pogađale Srbiju, posebno u slučaju poplava, su regionalnog karaktera. Iskustva iz takvih slučajeva, poput poplava iz 2014. godine, pokazala su značaj regionalne saradnje i ukazala da postoji uspešna saradnja u spasavanju i zaštiti.

Sporazum koji je Vlada potpisala sa Republikom Kipar o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa treba, pre svega, posmatrati u kontekstu međunarodne saradnje u oblasti sprečavanja i ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, ali i tehničkih i tehnoloških nesreća velikog obima, koje značajno ugrožavaju bezbednost, živote, kulturna i materijalna dobra, a koje nije moguće sprečiti redovnim radom nadležnih službi, odnosno nije moguće otkloniti i ublažiti posledice.

Ovaj sporazum će omogućiti razmenu kritičkih informacija o opasnostima kako bi se omogućilo efikasno delovanje sistema za rano upozoravanje na opasnosti, ali i da bi se sprovođenje mera za ublažavanje, zaštitu i sanaciju sprovele na efikasan način.

Prilikom katastrofa jedan od najznačajnijih faktora za uspešan odgovor jeste brzina. U slučajevima međunarodne i prekogranične saradnje očigledno postoje dodatne prepreke vezane za procedure ulaska, izlaska, uvoza neophodnih materijala i opreme.

Ovaj sporazum će omogućiti i jednostavniji proces privremenog uvoza neophodnih materijala spasilačke opreme i države potpisnice se obavezuju da pojednostave proceduru u budućnosti kako bi kooperacija bila uspešnija.

Kao što napomenuh, iako je ovo samo jedan ovakav sporazum, pravi značaj sporazuma iz oblasti zajedničke borbe i međunarodne saradnje u oblasti smanjenja rizika od katastrofa se uvećava sa povećanjem broja država sa kojima imamo ovaj vid saradnje.

Srbija danas ima slične sporazume sa zemljama regiona – BiH, Crnom Gorom, Bugarskom, ali i sa geografski udaljenim državama koje su ipak aktivne u podršci u slučaju katastrofa, poput Ruske Federacije.

Nedavno smo imali, nažalost, značajan i tragičan primer ovakve vrste međunarodne saradnje kada smo bili svedoci ogromnih požara koji su zahvatili Grčku i Tursku, gde su brojne zemlje, među njima i naša, pomogle pogođenim područjima kroz donacije spasilačkih ekipa, specijalizovane opreme i humanitarne pomoći.

Katastrofe ne poznaju granice, a u periodu izraženijih ekstremnih vremenskih nepogoda, pojačanih klimatskim promenama, ali i drugih katastrofa koje predstavljaju pretnju po ljudske živote, zdravlje i sigurnost i po životnu sredinu, materijalna dobra, pa čak i ekonomiju, neophodno je da naši odgovori isto tako ne poznaju granice. Zato ne treba da čudi visok nivo angažovanja UN, ali i specijalizovanih agencija u oblasti smanjenja rizika i ublažavanja posledica katastrofa. Na to nam jasno ukazuju mnogobrojne rezolucije Generalne skupštine UN, Ekonomskog i socijalnog saveta i Saveta bezbednosti UN.

Posebno vredi napomenuti da zbog velikog uticaja ljudskog delovanja na prirodu, mnoge prirodne katastrofe često imaju uzročno-posledične veze sa ljudskim delovanjem. Svedoci smo da se i najrazvijenije zemlje često ne mogu samostalno izboriti sa katastrofama bez međunarodne pomoći i pored ovakvih bilateralnih sporazuma, neophodno je razvijati saradnju kroz sisteme UN i drugih međunarodnih organizacija, koje svojim radom, uputstvima, smernicama i konvencijama pružaju neophodno iskustvo i primere dobre prakse, značajne u kreiranju politika koje su usmerene na prevenciju i pripremu.

Takođe, kroz UN i specijalizovane agencije, kao i regionalna i nacionalna tela, stvaraju se univerzalni modeli ponašanja i reagovanja prilikom ovakvih vanrednih situacija. Ova vrsta stvaranja univerzalnih modela omogućava jednostavnije međunarodne odgovore zbog visoke kompatibilnosti mehanizama za reakcije države koje prate ove smernice.

Prekogranična solidarnost je neophodna u odgovoru na prirodne i druge katastrofe. Stvaranje pravnih okvira koji će omogućiti da se solidarnost sprovede u delo na što efikasniji način je obaveza svih nosioca vlasti u Republici Srbiji i, naravno, narodnih poslanika u Narodnoj skupštini.

Sledeći je Predlog zakona o potvrđivanju odluka o izmeni Aneksa 1. Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa. O značaju prekogranične saradnje o zaštiti bezbednosti potvrđuje i Predlog zakona. Savremena industrija i savremeni tehnološki procesi zahtevaju često, kao svoje sirovine, materijale koji predstavljaju opasnost po životnu sredinu ili ih imaju kao proizvod ili kao otpad nastao tokom proizvodnog procesa.

Ovom konvencijom sve države se obavezuju da preduzmu mere kako bi sprečile industrijske udese, a sa ciljem da se unapredi aktivna međunarodna saradnja među zainteresovanim državama pre, u toku i posle nesreće.

Ovim putem bi se učvrstile odgovarajuće politike i ojačala i koordinirala akcija na svim odgovarajućim nivoima, radi unapređenja sprečavanja, pripravnosti i odgovora u slučaju prekograničnih efekata industrijskih udesa.

Takođe, kako je posedovanje pravih informacija neophodno za razvoj pravovremenih mehanizama za reakciju države, potpisnice su dužne da identifikuju sve opasne aktivnosti u okviru svoje nadležnosti i da obezbede da pogođene strane bude obaveštene o svakoj takvoj predloženoj ili postojećoj aktivnosti u njihovoj državi, obezbeđujući da susedne države imaju informaciju o potencijalnim udesima i njihovim negativnim posledicama i da se mogu pripremiti u slučaju udesa.

Ove izmene se konkretno odnese na izmene Aneksa 1, koji se odnosi na definisanje opasnih supstanci za potrebe definisanja opasnih aktivnosti. Izmene su neophodne zbog potrebe ažuriranja kategorija supstanci i smeša i graničnih količina sa ciljem harmonizacije sa globalnim harmonizovanim sistemom klasifikacije i obeležavanja hemikalija UN i sa zakonodavstvom EU.

Prihvatanjem ovog aneksa Srbija još jednom potvrđuje svoju privrženost ka očuvanju bezbednosti životne sredine, kroz široku saradnju unutar međunarodne zajednice, naglašavajući principa međunarodnog prava, principe dobrosusedskih odnosa, reciprociteta, ne diskriminacije i dobre volje.

Poslednji od sporazuma, koji je danas na dnevnom redu i koji danas usvajamo, je Sporazum o ratnim memorijalima sa Saveznom Republikom Nemačkom. Dostojanstveno upokojenje i obeležavanje uspomena na civile i na vojna lica koja su nastradala usled rata i tokom rata predstavlja jedna od obaveza koje Srbija i Nemačka preuzimaju, kao zemlje potpisnice Ženevske konvencije.

Ovaj sporazum omogućiće da mesta na kojima su sahranjene srpske, odnosno jugoslovenske žrtve, civili i vojna lica, na području Savezne Republike Nemačke, uključujući postojeća groblja i ona koja će se urediti, kao i svi spomenici, memorijalni objekti koji svedoče o ratnim događajima, budu pod zaštitom i da će im biti omogućen pristup, a pre svega biće obezbeđeno trajno pravo počinka stradalih.

Ovo je značajan sporazum, jer šalje poruku da je veoma važno negovati kulturu sećanja, poštovanja prema svim žrtvama ratova, kojih je bilo nažalost previše. Važno je negovati i voditi politiku mira, koja je uvek okrenuta ka budućnosti. Poštovanje istorije, kulture, običaja, poštovanje vazduha koji udišemo, vode koju pijemo, zemlje na kojoj živimo je patriotizam, onaj o kome treba da uče naši potomci, jer da bi nas drugi poštovali, prvo mi treba da poštujemo, čuvamo i negujemo svoje. Hvala.