ANA BELOICA

Srpska napredna stranka

Rođena je 1992. godine. Živi u Raškoj.

Završila je master studije ekonomije.

Potpredsednica je Opštinskog odbora SNS Raška.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 06.10.2020, 08:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, cena uspeha je težak rad, posvećenost poslu i odlučnost da bilo pobedili ili izgubili damo sebe zadatku koji nam je bio u rukama. Mi smo to na vreme shvatili i trudimo se da svakodnevno borimo, radimo za dobrobit svih naših građana.

Zakoni o kojima danas raspravljamo u ovom visokom Domu govore upravo u prilog tome i predstavljaju paradigmu politike koju danas vodi Republika Srbija na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i predstavljaju paradigmu politike koju danas predstavlja i vodi Srpska napredna stranka, a to je svakako politika prosperiteta, uspeha, boljitka i boljeg životnog standarda za sve građane Republike Srbije.

U svom današnjem izlaganju ja ću se fokusirati na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije za potrebe finansiranja Projekta Ruma – Šabac – Loznica, koji je izuzetno značajan iz nekoliko razloga.

Pre svega, na taj način se obezbeđuje direktan uticaj na svakog pojedinca u Republici Srbiji, a s druge strane se ostvaruju i neki ekonomski benefiti. Obzirom da se na taj način izgradnjom svake nove saobraćajnice, svakog novog autoputa obezbeđuje priliv novih investitora, otvaraju se nova radna mesta, ostvaruje se stabilnost i mir u čitavom regionu i ono što je najbitnije, jeste da se pospešuje i povećava životni standard za sve građane naše zemlje i da se obezbeđuje ekonomski rast i razvoj čitave Republike Srbije.

Izgradnja autoputa Ruma – Šabac i brza saobraćajnice Šabac – Loznica predstavlja jedan prioritetni projekat, obzirom da se na taj način povezuje preko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, odnosno povezuje se Zapadna Srbija sa Vojvodinom i obezbeđuje se povezivanje, generalno gledano, čitave teritorije naše zemlje sa regionom, odnosno sa Bosnom i Hercegovinom.

Dakle, na taj način izgradnjom novih autoputeva ostvarujemo veću bezbednost za naše građane, a kao što sam napomenula, dolazi i do privlačenja novih investitora, tako da se očekuje, dakle, potpuno je izvesno da će industrijska zona u Šapcu obezbediti nova radna mesta otvaranjem novih fabrika, prvenstveno zbog blizine autoputa, zbog blizine Beograda, i naravno, aerodroma „Nikola Tesla“ i da ćemo na taj način da pospešimo ubrzani rast i razvoj i ovog dela Republike Srbije.

Komercijalni ugovor o projektovanju i izgradnji ovog autoputa potpisan je još 2019. godine, sa azerbejdžanskom kompanijom „Azvirt“ i to je ugovor koji je vredan 467,5 miliona evra. Dakle, u pitanju je autoput dužine od 80 kilometra i radi se tri deonice autoputa.

Prva deonica autoputa je Ruma – Šabac u dužini od 22 kilometra, a druga deonica je most preko Save u dužini od 1,3 kilometra i naravno, treća deonica je brza saobraćajnica od Šapca do Loznice u dužini od 55 kilometra.

U ovom momentu u Republici Srbiji gradi se čak 10 autoputeva, i čini mi se da smo jedina zemlja u čitavoj Evropi, a pretpostavljam i u čitavom svetu koja je uspela da naročito u ovim kriznim i teškim momentima gradi čak 10 saobraćajnica istovremeno.

Ja ću iskoristiti priliku da podsetim sve građane Republike Srbije da u ovom momentu realizujemo i projekat izgradnje Beogradskog metroa, i to je projekat koji je našim građanima obećavan decenijama unazad, a čini mi se da niko nije smogao dovoljno snage, hrabrosti i energije da se uhvati u koštac sa realizacijom tog samog projekta.

Podsetiću građane da smo u vrlo kratkom vremenskom periodu u rekordnom roku uspeli da izgradimo i tri nove kovid bolnice, da smo postavili kamen temeljac za izgradnju potpuno nove fabrike vakcina, gde će se proizvoditi naše srpske vakcine, da smo uspeli da obezbedimo značajna ulaganja u sve sfere društvenog života, počev od obrazovanja, kulture, ekologije i svih drugih oblasti, a da smo uprkos tome uspeli da sačuvamo privrednu aktivnost čak i tokom pandemije korona virusa i da smo, takođe, omogućili, dakle, ostvarili tu ekonomsku stabilnost, što je za našu zemlju od izuzetno velike važnosti.

Rebalansom budžeta smo smanjili nivo fiskalnog deficita sa 6,9%, kako je prvobitno bilo planirano, na 4,9%. Takođe, uspeli smo da smanjimo nivo javnog duga sa 60% na 58,2% od našeg BDP-a. Ono što bih naglasila jeste da smo novim budžetom za 2022. godinu uspeli da povećamo plate u javnom sektoru i penzije i sve su to rezultati koje ostavljamo u amanet svim novim generacijama koje dolaze.

U ovom momentu SNS ispisuje nove stranice istorije, ali to smeta onima koji se bore protiv interesa sopstvenog naroda, koji se bore protiv svoje otadžbine, protiv interesa sopstvene države, jer su svesni jedne činjenice, a to je da će svaki rezultat koji ostvari SNS da osujeti njihovu prljavu političku borbu za vlast.

Zašto kažem prljavu? Zato što se, cenjeni narodni poslanici, u toj političkoj borbi ne biraju sredstva. Tu se koristi nešto što je svima nama sveto, a to su svakako deca i porodica. Svedoci smo da se deca Aleksandra Vučića danima provlače kroz medijski glib i blato, da im se crta meta na čelo, da se članovi njegove porodice kriminalizuju, dehumanizuju, a samo zarad jednog jedinog cilja, a to je nasilno svrgavanje Aleksandra Vučića sa vlasti.

Mogli smo da vidimo da se ovih dana organizuju nekakvi kvazi-ekološki protesti i to od strane onih ljudi koji su doveli „Rio Tinto“ u Republiku Srbiju, a protiv koga se danas tako zdušno bore. Te kvazi-ekološke proteste organizuju oni koji su svoju imovinu, svoje privatne posede prodavali tom istom „Rio Tintu“ za ogromne sume novca, za količinu novca koju danas prosečan građanin u Republici Srbiji može samo da zamišlja i da sanja o tome. Isti oni koji su do 2012. godine vršili vlast u našoj zemlji, a koji nisu građanima mogli da obezbede ni radna mesta, ni osnove egzistencijalne uslove, a kamoli da vode računa o ekologiji, o zaštiti životne sredine ili o čistom vazduhu.

Mogli smo da vidimo strašne prizore, gde su nasilni demonstranti zaustavljali automobile, kolone vozila gde su se nalazila bolesna mala deca, da su roditelji tu istu decu u naručju nosili do prve zdravstvene stanice, do prve zdravstvene ustanove, do prvog lekara, da su zaustavljali sanitete u kojima su se nalazili pacijenti čije se zdravstveno stanje pogoršavalo iz minuta u minut, a da pri tom nisu imali mogućnost da prođu te nasilne demonstrante.

Svaki pošteni i čestiti građanin koji je želeo da se suprotstavi tim nasilnim demonstrantima, završavao je ili sa razbijenom glavom ili sa izvađenim, izbijenim okom ili sa razbijenom šoferšajbnom, zapaljenim automobilom ili u najmanju ruku izvređan, ispsovan i ponižen.

Ja želim, poštovani građani, sa ovog mesta da vam kažem da su svi ekološki zahtevi ispunjeni od strane Aleksandra Vučića, ispunjeni od strane SNS, a na ulici i dalje imate one nasilne demonstrante koji smatraju da će ulica u Republici Srbiji da definiše politiku, koji smatraju da će ulica biti ta koja će da postavlja ili da svrgava nekog sa vlasti.

Takođe, želim u ime svih žena iz SNS da svim tim ljudima koji nam prete poručim jednu veoma bitnu stvar, a to je da se ne plašimo ni njihovog nasilja, ni njihovih uvreda, njihovih pretnji, njihovih makaza, mašinica, niti bilo čega drugog, samo zato što imamo jedan jedini cilj, a to je da se borimo za lepšu, svetliju i moderniju budućnost za svu našu decu.

Kao predstavnik poštenih, pristojnih i čestitih građana iz ovog visokog doma, želim da osudim nasilno i necivilizovano ponašanje kojim se ograničava sloboda kretanja svih čestitih i poštenih građana i to zarad samo jednog, jedinog cilja, a to je, ponavljam, nasilno svrgavanje Aleksandra Vučića sa vlasti i sticanje jeftinih političkih poena.

Želim da im poručim i da uvek imaju na umu ovu misao onda kada požele da izađu na ulicu i da razbiju glavu sopstvenom građaninu, da onoga ko časno umre ljudi pamte hiljadu godina, a onoga ko bez časti živi, zaboravljaju i rođena deca. Pametnom dosta. A mi ćemo se svakako videti 3. aprila na biračkim mestima, kada ćemo pošteno da se borimo sa vama i to isključivo papirima i olovkama. Čini mi se da nam tada nikako nećete biti dostojni protivnici.

Srbija će pod vođstvom Aleksandra Vučića nastaviti da se bori za boljitak, za prosperitet, a mi članovi SNS ćemo nastaviti da sanjamo o velikim delima, jer upravo njima ispisujemo nove stranice istorije.

Svaki veliki san počinje sanjarenjem, a mi smo spoznali sebe i videli da imamo dovoljno snage, energije i strpljenja da menjamo Srbiju i da od nje napravimo bolje i lepše mesto za život i da je upravo takvu uzvišenu, pristojnu i pravednu ostavimo svim novim generacijama koje dolaze. Živela Srbija!

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2021.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, ne možeš promeniti ono što se dogodilo u prošlosti, ali uvek možeš uticati na sve ono što će se tek dogoditi, i to je deviza kojom se rukovodi svaka ozbiljna politička opcija, politička partija koja je spremna na boljitak, prosperitet i borbu za bolji životni standard svih građana jedne zemlje.

Srbija je odavno prestala da bude zemlja koja niže istorijske poraze, zemlja koja traži izgovore za sopstvene neuspehe i postali smo oni koji veruju u sebe, u vlastite snage i vlastiti uspeh i čini mi se da je to zaista urodilo plodom, obzirom da gotovo svakodnevno možemo i u ovom visokom domu da raspravljamo o rezultatima koje smo ostvarili na svim poljima, bez obzira da li su oni oličeni kroz određene sporazume, deklaracije ili zakone, kao što je to, recimo, i danas slučaj.

Ja ću se u svom današnjem izlaganju fokusirati na Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, obzirom da je to jedan od ključnih zakona jer se bavi onime što je, zapravo, okosnica našeg života, a to je svakako zdrava životna sredina.

Ovim zakonom se uređuju vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaju integrisane dozvole, nadležnost za izdavanje dozvola, uslovi i postupak, nadzor, kazne i druga pitanja koja su značajna za sprečavanje, kao i kontrolu zagađenja životne sredine.

Cilj izmene ovog zakona je svakako produženje roka za nadležne organe, da bi mogli da odgovore na sve podnete zahteve, a s druge strane, cilj je da se obezbedi usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine.

Zdrava životna sredina nema alternativu, složićete se sa mnom, i to je ono što tangira svakog pojedinca, svakog čoveka na planeti Zemlji. Negativni efekti i rizici koji dolaze iz zagađene životne sredine su toliko rasprostranjeni da ih nikada ne možemo u potpunosti eliminisati, ali uvek moramo raditi na tome da ih minimiziramo, odnosno da ih svedemo na najmanju moguću meru. Čini mi se da je Ministarstvo zaista ozbiljno i odgovorno shvatilo taj problem, i to najbolje možemo videti na osnovu brojnih rezultata, brojnih aktivnosti koje realizuju gotovo svakodnevno svuda širom teritorije naše zemlje.

Iskoristiću priliku da podsetim sve građane Republike Srbije da je gospođa Irena Vujović pre samo nekoliko dana obišla Niš, tačnije kompaniju EI Niš gde će biti uklonjeno 450 tona istorijskog otpada koji je taložen u poslednjih 20 godina od strane onih kompanija koje su bile predmet privatizacije ili stečaja.

Ono što bih posebno želela da istaknem jeste da se u Republici Srbiji po prvi put izrađuje program zaštite vazduha sa akcionim planom za period od 2022. do 2030. godine, gde je tačno definisan određeni set mera koji će biti preduzet kako bi se obezbedilo smanjenje aerozagađenja, odnosno kako bi se poboljšao kvalitet vazduha u našoj zemlji.

U prilog tome govori i činjenica da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine obezbedilo sredstva za zamenu individualnih ložišta, takođe za zamenu određenih kotlova koje koriste energetski, da kažem, te prljave energente, ekološki neprihvatljive i to u brojnim gradovima u Republici Srbiji, poput na primer Novog Pazara, Valjeva, Kosjerića i u brojnim drugim gradovima na teritoriji naše zemlje.

Kao primer dobre prakse svakako ću istaći grad Kragujevac, gde je pored zamene kotla u gradskoj toplani došlo i do sanacije deponije pepela, tačnije 40.000 tona pepela koji će biti recikliran i koje će biti pretvoren u građevinski materijal i na taj način ćemo uspeti u gradu Kragujevcu da rešimo jedan višedecenijski problem, koji je naročito izražen tokom zimskih meseci.

Sve ovo je pokazatelj, ne samo boljeg životnog standarda za sve građane Republike Srbije, već i bolje i veće brige za živote i zdravlje svih naših građana. U prilog tome govore i brojni rezultati koje smo ostvarili na svim poljima, a uprkos tome uspeli smo da ostvarimo ekonomsku stabilnost, da očuvamo privrednu aktivnost, čak i tokom pandemije korona virusa, uspeli smo da smanjimo nivo javnog duga sa 60% na 58,2%. Uspeli smo da smanjimo i nivo fiskalnog deficita sa 6,9, kako je bilo prvobitno planirano, na 4,9% i sve te rezultate, sve te projekte koje smo realizovali ostavljamo u amanet budućim generacijama, našoj deci, generacijama koje dolaze.

No, čini mi se da su od svih vidova zagađenja najopasniji oni koji zagađuju društveno-političku scenu u Republici Srbiji. Oni ljudi koji se bore protiv interesa sopstvenog naroda, protiv interesa sopstvene države time što plasiraju laži, dezinformacije, time što šire paniku i strah među građane Republike Srbije ne bili osujetili svaki pozitivan korak koji napravi SNS, a koji bi mogao da im ugrozi prljavu političku borbu za prevlast. Zašto kažem prljavu? Zato što se, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, u toj borbi ne biraju sredstva. U toj borbi se koristi nešto što je svima nama sveto, a to su svakako deca i porodica. Svedoci smo da se deca Aleksandra Vučića danima provlače kroz medijski glib i blato, da im se crta meta na čelo, da se izdaju kojekakve poternice deci koja u suštini ništa nisu kriva, osim što im je otac Aleksandar Vučić, čovek koji je sa sigurnošću, mogu da kažem, reformisao našu zemlju, koji je postavio Srbiju na zdrave osnove, na zdrave noge i koji je pokazao da je narod taj koji u Republici Srbiji isključivo ceni i vrednuje nečiji rad, trud i zalaganje.

Imate one kvazi-borce za ekologiju, kvazi-borce za pravdu koji danima organizuju ekološke proteste svuda, širom Beograda, bore se protiv termoelektrana, jer one, jel te, zagađuju životnu sredinu, zagađuju vazduh, a onda kada nastupi energetska kriza, oni se ipak zalažu za održavanje tih istih termoelektrana, jer nam je važna energetska bezbednost i stabilnost. Tu možemo na delu da vidimo te duple standarde, duple aršine koje oni koriste zarad sticanja jeftinih političkih poena.

Gde vam je dostojanstvo, poštovana gospodo, i gde su vam principi, ako ste spremni na to da idete po belom svetu i da pljujete sopstveni narod, sopstvenu državu, da pljujete Kosovo i Metohiju, srpsku svetu zemlju za koju smo prolivali krv? Gde ste bili, poštovana gospodo, onda kada su tim ljudima koje danas nazivate kriminalcima, kada su im palili kuće, kada su im skrnavili grobove, kada su ubijali nedužnu decu?

U to ime ja bih, ako mi dozvolite, da pročitam jedan citat i da ga posvetim svim onim ljudima koji se bore protiv interesa sopstvene države, koji kažu da na Kosovu i Metohiji, koji je stecište srpske kulture, srpske tradicije i istorije, nema ničega, tako da bih vas zamolila za minut pažnje: „Zamisli da ovog trenutka neko upadne u tvoju kuću, zgrabi te i izgura napolje. Ti malo stojiš u dvorištu, vrzmaš se, a onda slegneš ramenima i kažeš – dobro, ja ovde više nemam šta da tražim. Zamisli da dođeš na očev grob i nađeš porušen spomenik, malo se buniš, negoduješ, pa posle kažeš – dobro, ja više i nemam oca. Stvarnost pred kojom si tada zatvorio oči bila je ono što te je držalo u životu.

Tamo gde kažu da više nema ništa, rađa se više dece nego u svim gradovima u Republici Srbiji. Tamo gde kažu da više nema ništa, Srbi za Srbe gotovo svakog meseca obnove po neku kuću, a ispred kuće ćete videti mlade ljude, decu, bašte, voćnjake i stoku. Tamo gde kažu da više nema ništa, uzdižu se molitve koje nas sve spasavaju i štite.

Kada vam kažu da je sve izgubljeno, spaljeno, da tamo nema ništa, ne verujte im. Kosmet je pun, samo su oni prazni. I valjalo bi da nešto nauče sa onog srpskog spomenika na Zejtinliku, padali od zrna, od gladi i žeđi, raspinjani na krst, na golgote visu, ali čvrstu veru u pobedu krajnju nikad, ni za časak, izgubili nisu."

U to ime, mi ćemo pod vođstvom Aleksandra Vučića nastaviti da se borimo za očuvanje srpskih interesa na KiM, za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, da se borimo za mir, stabilnost, lepšu, svetliju budućnost za svu našu decu.

Na samom kraju bih dodala da Srbija nije šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar. I ne možemo da izaberemo državu, vreme ni narod u kom ćemo se roditi, ali ono što u životu uvek možemo da biramo je hoćemo li biti ljudi ili neljudi. A mi smo izabrali da nas ne pamte po tome koliko dugo ćemo biti na vlasti, već šta je to što će ostati iza nas, šta je to što će ostati generacijama koje dolaze.

Mi možda našoj deci nećemo ostaviti neki silan novac i bogatstvo, ali ćemo im ostaviti nešto što je mnogo vrednije od svega toga, a to je čist obraz, dostojanstvo, čvrst karakter, veliko srce i veliku dušu, u kojoj će ostati zapisano samo jedno - da smo živeli za jednu jedinu našu otadžbinu, da smo živeli za našu Srbiju. Živela Srbija! Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, niste živeli ako za svoj narod i svoju državu niste učinili nešto veliko, a da pri tom niste tražili ništa za uzvrat.

Zakonsko rešenje o kome danas raspravljamo u ovom visokom domu govori upravo u prilog tome. Sveta gora, iako je teritorijalno zastupljena na teritoriji Republike Grčke, karakteristična je po tome što se na njenoj teritoriji nalazi i deo teritorije Srbije, a to je svakako manastir Hilandar. Manastira Hilandar već više od devet vekova predstavlja kulturno i duhovno središte srpskog naroda i zato je za naš narod, za naše građane i za našu državu od izuzetno velike važnosti.

Zakonom o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar uređuje se način pružanja pomoći i podrške manastiru Hilandar, koji je zajedno sa celokupnom baštinom na Svetoj gori smešten na listu svetske kulturne i prirodne baštine pod zaštitom UNESKA.

Cilj ovog zakona jeste da se obezbedi kontinuirana i konstantna podrška Svetom manastiru Hilandar, koja je inače zasnovana na budžetskim sredstvima Republike Srbije, odnosno na budžetskim sredstvima svih građana naše zemlje.

Kao što je opšte poznato, manastir Hilandar je 2004. godine zadesio strahovit požar, i u tom požaru je uništena gotovo celokupna kulturno-istorijska baština manastira Hilandar. Do današnjih dana je rekonstruisano 90% ovog manastira i za te namene je utrošeno preko 16 miliona evra. Ta sredstva donirana su od strane Vlade Republike Srbije, od strane vernog naroda, kao i od strane SPC. Upravo ovakav pristup pokazuje koliko država Srbija zapravo vodi računa o kulturi, o tradiciji i celokupnoj kulturno-istorijskoj baštini našeg naroda.

U prilog tome, govori i činjenica da smo u oblast kulture u poslednjih šest godina uložili mnogo više nego decenijama i decenijama unazad. To nije nikakvo čudo, ako imate u vidu da je pre samo desetak godina Republika Srbija bila potpuno ruinirana, potpuno uništena zemlja, koja nije mogla da vodi računa ni o osnovnim potrebama naših građana a kamoli o ulaganju u kulturu.

Zahvaljujući dobrom pozicioniranju u čitavom svetu, zahvaljujući tome što smo uspeli da izvučemo sve pozitivne efekte ovog pandemijskog rata, mi smo uspeli, ne samo da ekonomski prosperiramo i obezbedimo bolji životni standard za naše građane, već smo uspeli da obezbedimo i budžetska sredstva za sve sfere društvenog života.

Vi ste u samom centru Beograda imali Savski trg, trg koji je karakterisan kao najružniji deo grada. Mi smo danas upravo na tom mestu izgradili jedan velelepni spomenik, spomenik rodonačelniku srpske srednjevekovne dinastije, rodonačelniku srpske srednjevekovne moderne države, spomenik velikom Stefanu Nemanji, koji je danas, slobodno mogu tako da se izrazim, postao jedan novi simbol srpstva.

Dok mnogi maštaju o tome da taj spomenik, kao i sve ono što smo mi godinama gradili ruše, iako znaju da nemaju podršku građana za to, mi smo nastavili da gradimo. Izgradili smo spomenik Milutinu Milankoviću, spomenik Borislavu Pekiću i podsetiću građane da smo uspeli da završimo i Hram Svetog Save posle čitavog jednog veka. Nastavljamo dalje da ulažemo u oblast kulture.

Kada govorimo o kulturi, ne mogu a da ne kažem i da se ne osvrnem na najveće dostignuće u srpskoj kinematografiji, u srpskom filmu, a to je svakako film „Dara iz Jasenovca“. Čitava Srbija plakala je nad stradanjem srpskog naroda, plakala je nad patnjom i suzama srpske dece o kojima smo mi, poštovani građani Republike Srbije, cenjeni narodni poslanici, 75 godina ćutali.

Dakle, 75 godina bilo je potrebno našoj zemlji, Republici Srbiji da progovori o genocidu koji je sproveden nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata, jer nismo imali hrabrosti da o tome govorimo u međunarodnoj zajednici. Predrag Gaga Antonijević je to lepo objasnio u samo jednoj rečenici: „Jedni nisu mogli, drugi nisu smeli, a Aleksandar Vučić je i smeo i mogao“.

Danas nam ti takozvani kvazi borci za pravdu, kvazi borci za slobodu dele lekcije o moralu, dele lekcije o tome ko je izdao srpske interese na KiM. E, pa, poštovana gospodo, ja ću vas podsetiti da srpski narod nije oboleo od kolektivne amnezije. Podsetiću vas i da srpski narod dobro pamti ko je te 2011. godine postavio granice na Jarinju i Brnjaku. Srpski narod pamti ko je postavio čuveno pitanje u Međunarodnom sudu pravde, ko je postavio pitanje koliko nas koštaju građani na KiM. Nismo zaboravili ni to da ste slali žandarmeriju na te iste srpske mladiće koji su branili da se postavi ta ista granica na Jarinju.

Cenjena gospodo, gde ste bili onda kada su nam palili kuće? Gde ste bili onda kada su nam skrnavili grobove, kada su nam palili crkve, kada su nam palili manastire? Gde ste bili, poštovana gospodo, onda kada su nam uvodili takse? Gde ste danas kada se srpski narod suočava sa teškoćama na KiM? Koliko puta ste posetili taj isti narod na KiM, da vidite kako taj narod živi i da podelite sudbinu tog istog naroda?

Danas imam puno pravo da o tome govorim ja u ime svih onih mladih ljudi kojima je rat na KiM uništio detinjstvo, u ime svih onih mladih ljudi koji su maštali o tome da ponovo ugledaju svoje očeve, da ponovo ugledaju svoju braću koja su se borila za srpsku slobodu, za srpsku svetu zemlju, za našu Srbiju, za našu otadžbinu, jer mi bolju i lepšu zemlju od naše Srbije nemamo.

Ja sam, hvala Bogu, dočekala da mi se i otac i stric i ujak živi i zdravi vrate svojim domovima, vrate svojim kućama, ali u ime svih onih koji to nisu, u ime svih onih mladića i devojaka koji nisu dočekali ni da upoznaju svoje očeve, nećemo dozvoliti da na kontu srpske patnje, srpskih suza stičete jeftine političke poene. Narod prezire lažne moraliste, prezire kvazi borce za slobodu i one koji su izdavali srpske nacionalne interese da bi nam danas delili lekcije o pravdi i o moralu.

Mi danas, čak i u ovim teškim vremenima kada se naš narod na KiM suočava sa zabranom osnovnog ljudskog prava, zabranom slobode kretanja, pod vodstvom Aleksandra Vučića nastavljamo da se borimo za mir, da se borimo za stabilnost, jer nam je dosta ratova, dosta nam je suza, dosta nam je patnje srpskog naroda. Ali, nećemo dozvoliti da više i jedna srpska žrtva bude zaboravljena, upravo iz tog razloga ne zato da bismo potpirivali mržnju, potpuno suprotno od toga, već želimo da pokažemo da srpske suze više nisu beznačajne i da pokažemo čitavom svetu, a i našem narodu, šta je to što našoj deci više nikada ne smemo da ostavimo u amanet.

Mi smo se 2014. godine pred našim građanima pojavili sa jednom devizom, a to je: „Budućnost u koju verujemo“. Čini mi se da danas, složićete se sa mnom, tu istu budućnost i živimo, ali nastavljamo da se borimo i da sanjamo o velikim delima, o velikim projektima koji će nam doneti boljitak i prosperitet.

Mi smo smogli snage da menjamo Srbiju onda kada je malo ko u to verovao, ali nastavljamo da se borimo za bolju, lepšu i sigurniju budućnost, jer naša deca barem to zaslužuju. Živela Srbija! Zahvaljujem.