Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarka, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas set predloga zakona, a ja ću se u današnjem izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod „Banka Intesa“ a.d. Beograd za potrebe finansiranja projekta Ruma-Šabac-Loznica, na osnovu ugovora o dugoročnom investicionom kreditu.

Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, svakako je jedan od prioritetnih projekata naše države i vrlo je važan za razvoj i povezivanje oko 600 hiljada ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali takođe je ova saobraćajnica važna za Podrinje, zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i za povezanost tog dela Srbije sa regionom, naročito sa BiH.

Samo izvođenje radova obuhvata tri deonice. Prva je izgradnja auto-puta Ruma-Šabac, dužine 21,14 kilometra za brzinu od 130 kilometara na čas i predviđeno vreme trajanja izgradnje je tri godine.

Druga deonica podrazumeva izgradnju mosta preko reke Save u Šapcu, dužine 1327,5 metara i vreme trajanja izgradnje takođe, tri godine. Treća deonica izgradnja brze deonice od Šapca do Loznice dužine 54,58 kilometara za brzinu od 100 kilometara na čas i tu je predviđeno vreme trajanja izgradnje od četiri godine.

Država je budžetom za 2022. godinu, koji smo nedavno ovde usvojili u Narodnoj skupštini, izdvojila nikad veća sredstva za kapitalne investicije. Kapitalni budžet za narednu godinu je 7,3% BDP, odnosno 485,6 milijardi dinara. Nastaviće se sa velikim infrastrukturnim projektima koji podstiču privredu i zapošljavanje, kao što je i ovaj projekat o kome danas govorimo.

Nema jake privrede i jake ekonomije bez autoputeva, brzih železnica i ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu i to smo od samog početka i prepoznali, pa smo u skladu s tim od kada je SNS došla na vlast završili mnogobrojne projekte koji su bili pokrenuti pre više decenija. Mnogi projekti se i danas rade, a mnoge ćemo tek pokrenuti u narednom periodu.

Snovi se ostvaruju, umrežili smo Srbiju kao što možemo da vidimo i danas se svaki deo Srbije razvija i napreduje ravnomerno. U Srbiji se trenutno gradi čak 10 autoputeva i brzi saobraćajnica. Uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i virusu korona mi nismo stali već smo nastavili da gradimo i gradimo i taj trend nastavićemo i u narednoj i svim godinama koje su pred nama. Pored toga radi se na rekonstrukciji i modernizaciji i železnica širom Srbije. Samo ću napomenuti da je predviđena i rekonstrukcija pruge Niš - Dimitrovgrad, što je veoma značajno za moj okrug, pored naravno, svih ostalih koje se rade širom zemlje, jer važno je da će ljudi za mnogo kraće vreme putovati sa jednog kraja zemlje na drugi, ali isto tako bićemo umreženi i sa regionom.

Ulaganjem u putnu infrastrukturu Srbija je sve više atraktivna za direktne strane investicije. Pored krize usled korona virusa nijedan investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju, što znači da naša zemlja uliva sigurnost ljudima da svoj novac ulažu baš u našu državu, po čemu smo apsolutni lider u regionu. To znači nove fabrike, nova radna mesta i plate za naše građane.

Uspeli smo da sačuvamo stopu nezaposlenosti iz 2019. godine iako su se mnogo razvijenije zemlje od nas suočavale sa masovnim otpuštanjem radnika, naša zemlja je uspela tome da odoli, a tome su svakako doprineli i veliki paketi pomoći kako građanima tako i privredi i novčana sredstva za sektore koji su ovom krizom bili najviše pogođeni.

Pored toga, nastavlja se sa daljim kontinuiranim povećanjem plata u javnom sektoru u iznosu od 7%, u vojsci i socijalnoj zaštiti i zdravstvu u iznosu od 8%, ali i penzija koje će od 1. januara biti veće za 5,5%, a sledi jednokratna novčana pomoć našim najstarijim sugrađanima u februaru u iznosu od 20 hiljada dinara.

Pored mnogih planova i projekata država smanjuje i nivo javnog duga sledeće godine, a koji do kraja godine treba da iznosi negde oko 56,5% BDP, što se ispod nivoa Mastrihta. Država se sada zadužuje pametno, a ne kao ranije po nepovoljnim uslovima. Neke od tih dugova smo uspeli da isplatimo i već smo uveliko državu vratili na stabilne ekonomske noge.

Kao što sam i rekla, nastavićemo sa radom i daljim napretkom, što svakako znači ulaganje u infrastrukturu i gradnju puteva, ali nažalost vidimo da postoje ljudi koji te puteve blokiraju. Ako izuzmemo ljude koji su stvarno bili zabrinuti i hteli da nas upozore na nedostatke zakona, što je i sam predsednik, ali i svi mi saslušali i prihvatili jer nam je mišljenje naroda važno, ostali su ljudima onemogućavali slobodno kretanje, a videli smo da je na nekim mestima dolazilo i do fizičkih obračuna i vređanja i bili su tamo samo sa jednim jedinim ciljem, a to je rušenje Aleksandra Vučića.

Narod se vrlo dobro seća njihove vladavine. Uposlenicima firme sa vrlo dobro poznatim gazdom nije važno kako građani žive. To smo mogli da vidimo dok su oni bili na vlasti kada su fabrike zatvarali i ljude ostavljali na ulici zabrinute kako da prežive i prehrane porodicu, dok su za to vreme oni punili svoje račune širom sveta.

Njima nije važno ni kakvu sliku Srbije šaljemo na takav način u svet. Njih ne zanima ni ekologija, ni pitanje zaštita životne sredine, jer se priroda ne čuva na ulicama, gde smo videli kako pale baklje i kako ostavljaju smeće za sobom, već ozbiljnim radom na tome. Na stotine divljih deponija ova vlast je samo proteklih meseci uspela da očisti i sanira, a da ne govorimo o izgradnji kanalizacione infrastrukture, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i mnogih drugih projekata, projekata kojima se čuva životna sredina i za koje država izdvaja više stotina miliona evra.

Kao potvrdu rada za bolju životnu sredinu vrlo važna vest je i otvaranje Poglavlja 27. u okviru Klastera 4. Njima nije važno ni šta narod misli, kako se oseća, već samo nalaze temu kojom pokušavaju da manipulišu ljudima. Naravno da svi mi želimo čistu vodu, vazduh, zemlju, ali to se ne dobija na ulicama i preko noći jer je to višedecenijski problem, već se dobija radom na tome, a jedan od tri prioriteta ove Vlade je upravo tema zaštite životne sredine i ova vlast je zajedno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine najviše radila na tome.

Do pre par godina isti taj „Rio Tinto“ u poziciji, koga su oni doveli u Srbiju, je bio dobar. Sada izlaze na ulice protiv njega dok Aleksandar Vučić odlazi ljudima na noge kako bi razgovarao o njihovim problemima i stavio do znanja da će se o tome nakon svih procena rizika na kraju narod izjasniti i dati poslednju reč. Njima je jedino bitno da se vrate na vlast po mogućstvu na ulici i bez izbora i nebitno im je da li je to volja narod ili stranaca i stranih ambasada, od kojih i traže pomoć, ali prošlo je vreme kada se radilo na silu. Sada se volja naroda poštuje, a na vlast se dolazi isključivo na izborima.

Njima je jedino bitno i jedino što vide kao svoj krajnji cilj državna kasa koja je sada puna, a kada su oni odlazili sa vlasti ne samo da je bila prazna, već su nas ostavili u dugovima i tako reći na ivici bankrota. To je jedini cilj do koga oni pokušavaju da dođu na sve moguće načine, gaziti preko svega i svih, ali do tog cilja i daljeg pljačkanja najveća njihova prepreka je Aleksandar Vučić.

Neće nas lažni ekolozi pokolebati da se borimo i radimo u interesu naroda i države koju su oni pljačkali, a sada bi hteli da nastave sa tim. Videli smo kako oni zamišljaju Srbiju dan posle. Hapsili bi, linčovali, šišali i vešali sve koji im se ne sviđaju i o tome javno i govore i prete. Pristojna Srbija se svih napada stidi. Pristojna Srbija ne podržava nasilje, rušenje i blokade. Pristojna Srbija podržava rad, trud, izgradnju, napredak i dalji razvoj i zato ćemo u skladu sa tim podržati sve ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući i potpredsedniče Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona, a ja ću se u svom današnjem izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o biocidnim proizvodima.

Naime, biocidni proizvodi su hemikalije koje se koriste u suzbijanju organizama koji mogu izazvati štetu na materijalima i proizvodima, ali su isto tako štetni za zdravlje ljudi i životinja.

Biocidne proizvode koristimo u svakodnevnom životu, a u vremenu korona virusa to i pojačano s obzirom da se koriste za dezinfekciju kože, ali i raznih površina, oprema, vazduha. Takođe, ovi proizvodi koriste se i za dezinfekciju vode za piće, za higijenu životinja, suzbijanje insekata, glodara, zaštitu drveta, kože, tekstila, a razvrstavaju se u 23 vrste prema štetnom organizmu na koji deluju.

Njihova upotreba zapravo zasniva se na tome da aktivne supstance u biocidnom proizvodu unište, odvrate, učine bezopasnim, spreče delovanje ili drugačije kontrolišu štetne organizme. Međutim, navedeni proizvodi predstavljaju i rizik za zdravlje ljudi, zdravlje životinja i životnu sredinu i zbog toga su neophodna stroga pravila i procedure za procenu biocidnog proizvoda radi utvrđivanja da li je taj proizvod bezbedan za upotrebu kada se koristi na unapred predviđen način.

Važeći zakon koji uređuje biocidne proizvode donet je 2009. godine, a Evropska komisija je 2012. godine donela Uredbu 528/2012 o činjenju dostupnim na tržištu i korišćenju biocidnih proizvoda. Uredba je doneta radi bolje harmonizacije pravila za stavljanje u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na jedinstvenom tržištu EU, ali sa njom su uvedeni i neki novi instrumenti i zahtevi koji omogućuju bolje upravljanje biocidnim proizvodima.

Ovaj predlog zakona izrađen je u cilju usaglašavanja zahteva naših proizvoda kojima se uređuju biocidni proizvodi sa zahtevima Uredbe uvažavajući stav Evropske komisije za Poglavlje 27 da Republika Srbija treba da uskladi zakonodavstvo sa Uredbom o biocidnim proizvodima. Cilj Uredbe je obezbeđivanje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, ali i zdravlja životinja i životne sredine kroz dvostepeni proces odlučivanja.

Prvi stepen podrazumeva procenu i odobravanje aktivne supstance za korišćenje u biocidnom proizvodu određene vrste, dok drugi korak ili stepen predstavlja procenu i odobravanje biocidnog proizvoda na predviđen način korišćenja.

Osnovni cilj donošenja Zakona o biocidnim proizvodima je unapređenje sistema upravljanja biocidnim proizvodima propisivanjem novih jasnih i transparentnih previla i procedura kojima se osigurava da na tržištu Republike Srbije budu dostupni biocidni proizvodi koji nemaju neprihvatljive štetne efekte na zdravlje ljudi, zdravlje životinja, ali i neprihvatljive efekte na životnu sredinu.

Ključna novina koju ovaj zakon uvodi je uređivanje stavljanja na tržište proizvoda koji su tretirani biocidnim proizvodom i utvrđivanje obaveze da lice koje tretirani proizvod stavlja na tržište posebno obeleži. Ovim se podiže svest, ali i informisanost potrošača o tretiranom proizvodu kako bi se napravio izbor da li će se taj proizvod kupovati, koristiti ili ne.

Svakako da je osnovni cilj koji se postiže donošenjem novog zakona zaštita zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine, ali i pored toga i održavanje i promocija konkurentnosti naše industrije i priprema za poslovanje u okviru jedinstvenog tržišta EU nakon pristupanja, kao i poboljšana transparentnost procesa donošenja odluka.

Takođe, donošenjem ovog zakona potvrđuje se i spremnost Republike Srbije da unapredi sistem upravljanja biocidnim proizvodima, uskladi sa politikom i propisima EU, što je važno za napredak u pregovorima o pristupanju.

Iako mnoge stranke, pokreti, grupe danas pričaju o zaštiti životne sredine i na taj način pokušavaju da sakupe političke poene, činjenica je da je od dolaska SNS na vlast ovim segmentom počelo ozbiljno da se bavi i da se ulažu značajna novčana sredstva. Ova Vlada je jedan od tri ključna prioriteta stavila zaštitu i unapređenje životne sredine i to vidimo širom Srbije, pa tako i u Pirotu odakle ja dolazim realizacijom mnogobrojnih projekata.

Danas se rešavaju višedecenijski problemi. Jedan od takvih je, primera radi, istorijski otpad koji je najčešće nastao dvehiljaditih godina u fabrikama koje su bile predmet privatizacije ili u stečaju. Ukoliko je otpad i bio ambalažiran ambalaža je vremenom propala, a tu se najčešće radi o opasnom otpadu koji utiče na zagađenje vode, vazduha i zemljišta i država je rešila da se ovaj otpad zbrine do nultog stepena na svim lokacijama širom Srbije.

U vreme kada su fabrike zatvarane i ljudi ostajali bez posla i mogućnosti pristojnog života i izdržavanja porodice, o zaštiti životne sredine skoro pa da se nije ni govorilo, jer je pitanje egzistencije bio gorući problem, pa skoro da niko u ovakvoj meri o ovoj temi nije ni razmišljao. Ali, danas kada je Srbija apsolutni lider po prilivu direktnih stranih investicija u regionu, a taj iznos od januara do oktobra premašuje tri milijarde 140 miliona evra, kada se fabrike grade i otvaraju širom Srbije, kada se ljudi zapošljavaju, kada ćemo biti prva ili među prvim zemljama u Evropi po stopi rasta BDP-a, kada se u Srbiji gradi više nego ikada, kada i pored krize izazvane korona virusom plate i penzije kontinuirano nastavljaju da rastu, a država ima mogućnost da pored toga pomaže i građanima i privredi novčanim davanjima, danas Srbija ima mogućnost i da ulaže u očuvanje i unapređenje životne sredine i da nezaustavljivo ide ka sve boljem životnom standardu građana i stvaranju boljeg mesta za život za sve buduće generacije uprkos svetskoj krizi izazvanoj korona virusom koja nas je zadesila.

U ovom trenutku, nažalost, ne znamo kada će ova pandemija biti zaustavljena, ali znamo da je pravi put ka tome vakcinacija i da tim putem trebamo da idemo kako bismo očuvali i naše, ali i zdravlje naših bližnjih, ali i kako bismo nastavili putem jačanja naše ekonomije kojim smo ozbiljnim, čvrstim i velikim koracima krenuli.

Žalosno je što i dalje postoje ljudi, odnosno deo opozicije koji kritikuje apsolutno sve što se radi i osporavaju svaki uspeh, pritom ne nudeći apsolutno nikakva rešenja. Ali, zato traže podršku od stranaca i po inostranim ambasadama kako bi se ponovo dočepali fotelja i radili protiv svoje zemlje. Tako smo videli da su oni svoju kampanju počeli u Vašingtonu umesto među građanima Republike Srbije.

Oni čak više i ne traže podršku građana Republike Srbije, jer znaju da su podršku u svojoj zemlji odavno izgubili i jasno to građani pokazuju. Jasno pokazuju da više ne žele da budu pljačkani, već žele da žive u Srbiji kakva je danas. U Srbiji koja na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem svakim danom sve više napreduje, u Srbiji u kojoj se radi i gradi, u Srbiji gde se volja građana poštuje i na vlast se dolazi na izborima voljom građana, a ne voljom stranih ambasada.

Najveći glasnogovornici da iznose kritike danas između ostalog i po pitanju zaštite životne sredine, upravo su oni koji su imali priliku da rade i rešavaju sve ove probleme kada su bili na vlast direktno zaduženi za to. Oni su tada imali preča posla u tom smislu da napune svoje džepove i privatne račune, a nisu se bavili potrebama i problemima građana.

Sramno je što upravo isti ti ljudi sada se bave svakodnevnim napadima na predsednika, na njegovu porodicu, ali i na sve nas koji se borimo za pristojnu Srbiju. Idu toliko daleko da im ništa nije sveto, pa svakim danom napadaju decu predsednika, a videli smo koliko daleko mogu da idu i namernim plasiranjem lažne vesti o deci koja su navodno padala u nesvest u Lazarevcu zbog enormnog zagađenja vazduha.

Danas se rezultati vide. Svesni smo da se višedecenijski problemi ne mogu rešiti odmah, ali napredak je i te kako vidljiv, kao i vaš, poštovana ministarka, i zato imate našu podršku.

U danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, juče smo imali konstruktivnu raspravu o Predlogu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini u načelu, a danas i u pojedinostima i poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" podržaće predložene amandmane na ovaj zakon, s obzirom da oni unapređuju predloženi tekst zakona.

Mogli smo da čujemo, pored informacija o zakonu, i sve ono što se u prethodnom periodu uradilo na podizanju standarda životne sredine, ali i boljeg kvaliteta života građana, s obzirom da se sada pristupilo ozbiljnom rešavanju višedecenijskih problema.

Zalaganje da budućim generacijama ostavimo čistiju i zdravu životnu sredinu vidi se kroz delovanje i kroz raznorazne akcije i projekte koji su sprovedeni, koji su trenutno u toku, ali i sve one koje su planirane za naredni period. Neki problemi, s obzirom na oblast koju obuhvataju, ne mogu biti rešeni preko noći, ali se pomak i napredak i te kako vide, za razliku od vremena kada smo imali ogromne egzistencijalne probleme i kada o ovim pitanjima nismo ni razmišljali, već smo imali druge prioritete za rešavanje.

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, kao što smo čuli, jedan je od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima EU koji ovu oblast uređuje koherentno i celovito. Neophodno je uspostavljanje jedinstvenog funkcionalnog sistema praćenja i kontrole nivoa buke i održavanje baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema, obavljanje odgovarajućih merenja nivoa buke, izrada strateških karta buke na osnovu kojih će se izraditi i akcioni planovi kojima će se utvrditi mere zaštite od buke u cilju sprečavanja i smanjenja dalje izloženosti štetnim efektima buke tamo gde nivoi izloženosti mogu ugroziti životnu sredinu, ali i zdravlje ljudi i poboljšati kvalitet preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite. U područjima gde izloženost buci je ispod graničnih vrednosti, odnosno zadovoljavajući potrebno je da održimo postojeći nivo buke.

Pravno lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da u skladu sa zakonom obezbedi merenje buke koju emituje i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, kao i da primenjuje mere zaštite od buke propisane ovim zakonom. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini uticaće na sve građane s obzirom na materiju koju uređuje, ali ne predviđa troškove za sve građane. Troškovi će nastati za zagađivača, odnosno za vlasnike i korisnike izvora buke zbog obaveznog usaglašavanja sa odredbama ovog zakona.

Pomenuti troškovi vezani su za preduzimanje odgovarajućih tehničkih, tehnoloških i drugih mera zaštite i praćenje uticaja delatnosti na nivo buke i oni nisu novi već su postojali i do sada u važećim propisima po kojima su preduzeća, ali i druga pravna lica u obavezi da u okviru svojih investicionih i proizvodnih troškova uračunavaju troškove zaštite životne sredine, a tu naravno spadaju i troškovi zaštite od buke.

Svi ovi troškovi opravdavaju ciljeve koji bi trebalo ostvariti ovaj Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, a koji su u javnom interesu što bi značilo u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini.

Očuvanje života i zdravlje građana su nam svakako najvažniji. Srbija je imala tu sreću da se, zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića, među prvima imamo dostupne vakcine i to celu paletu vakcina koje su bile stavljene pred građane i oni su mogli da biraju.

Ovu priliku bih iskoristila da ponovo apelujem na sve ljude koji se do sada nisu vakcinisali da to i učine, a ovde pre svega mislim na mlade ljude, jer je među njima i najmanji procenat vakcinisanih.

Mi smo retka država u svetu koja može da se pohvali sa izgrađene tri potpuno nove kovid bolnice, ali i pored toga rekonstruisali smo i mnoge postojeće, kao što je i Opšta bolnica u Pirotu odakle ja dolazim.

Pored toga, u Srbiji se već proizvodi jedna vrsta vakcina, u pitanju je ruska vakcina, a već će se u narednom periodu proizvoditi još jedna vakcina, a to je kineska ili Sinofarm vakcina.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je i kad je bio u poseti Dubaiju, da je jedna od tema razgovora sa šeikom Muhamedom bila o lekovima koji su se pojavili na tržištu, koji su inovativni i jako dobri za korona virus. Nadamo se da će u narednom periodu i oni biti dostupni građanima Republike Srbije.

Takođe, u pregovorima smo i sa Fajzerom oko istih lekova koji bi trebalo, oko sličnih lekova, koji bi trebalo da se pojave na tržištu.

Ne postoji ništa važnije i skuplje od života ljudi. Zato naš predsednik radi sve, koristeći čak i svoje prijateljske odnose, da sve što postoji, sve što bude izašlo na svetsko tržište bude dostupno i građanima Republike Srbije.

Takođe, želimo da pomognemo i svim našim susedima u regionu. To se moglo videti na delu i kada smo im donirali vakcine u vremenu kada su njima jako značile.

Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, trudi se da svaki segment našeg društva poboljša. Počev od očuvanja života i zdravlja ljudi, od velikih infrastrukturnih projekata, od novi puteva, pruga, bolnica, vrtića, fabrika, novih radnih mesta, preko povećanja plata i penzija, pa sve do poboljšanja standarda životne sredine i kvalitetnijeg života građana.

Na drugoj strani pojedinci ne prestaju da rade i govore protiv svoje države i protiv svog naroda samo zarad svojih ličnih interesa i bogaćenja. Ali, narod ne mogu da prevare. Zato nemaju apsolutno nikakvu podršku građana i oni su toga i svesni i verovatno se iz tog straha i boje da izađu na izbore, izađu pred jedini sud za naš rad, a to su građani.

Građani ne žele da žive u strahu do nesigurne egzistencije dok se pojedinci nenormalno bogate. Građani žele da žive u mirnoj, stabilnoj i ekonomski jakoj Srbiji kakva je danas.

Apsolutno je ružni i nedopustivo da politički program jedne stranke budu stalni i sve jači napadi na predsednika, na njegovu porodicu, na vas ministre i na sve one koji se bore za bolju Srbiju i za još jaču Srbiju. Svi oni smetaju opoziciji, jer su stopirali dalje punjenje džepova i računa, svi oni koji se bore za politiku SNS i svi mi koji ulažemo da Srbija bude još bolje mesto za život, stopirali su dalje bogaćenje opozicije i punjenje njihovih računa. Građani su to prepoznali i apsolutno ne podržavaju da više budu pljačkani.

Osim stalnih napada koji uznemiravaju javnost, prošle nedelje videli smo i demoliranje SNS u Novom Sadu.

Građani ne podržavaju ovakav način političke borbe, već žele konkretne rezultate, žele plani program i to jasno kažu i na izborima.

Upravo zbog vas, dragi građani Republike Srbije i zbog poverenja koje ste nam ukazali, mi ćemo nastaviti da se trudimo i radimo na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da još više jačamo Srbiju koja će sa godinama biti još bolje, stabilnije i zdravije mesto za život i na koju ćemo se svi ponositi.

Danas ulažemo u životnu sredinu i očuvanje zdravlja građana Republike Srbije čisteći Srbiju, a ne čisteći budžet Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicama, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji će poslanička grupa Aleksandar Vučić - za našu decu, u danu za glasanje podržati, s obzirom da je problem buke sve prisutniji i da može predstavljati rizik po zdravlje ljudi.

Republika Srbija je Zakon o zaštiti od buke donela 2009. godine. Izmene i dopune usledile su 2010. godine i time je delimično naše zakonodavstvo usklađeno sa direktivama iz EU, tačnije 44% o proceni o upravljanju bukom u životnoj sredini.

Osnovni cilj donošenja novog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je potpuno usklađivanje ove oblasti sa direktivama EU.

U okviru pregovora o pristupanju EU, Republika Srbija je izvestila Evropsku komisiju o usklađenosti propisa, dobijene su smernice za dalji rad na izmenama i dopunama i preporuke da iz direktive treba da prenesemo definicije pojmova, zatim preciznije definišemo ko izrađuje strateške karte buke i akcione planove, kao i da rokovi za izradu istih u potpunosti budu usaglašeni sa direktivom 2002/49.

Ovaj zakon koncipiran je tako da sadrži devet poglavlja i cilj donošenja ovog zakona je: uspostavljanje, održavanje, unapređenje jedinstvenog sistema zaštite na teritoriji naše zemlje, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke kako bi se sprečili ili smanjili efekti buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini prema akustičnoj zoni, vrsti objekta ili osetljivosti populacije, kao i vrsti izvora buke, utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini putem izrade karata buke u životnoj sredini na osnovu jedinstvenih indikatora buke i propisanih metoda procene buke, zatim usvajanje akcionih planova na osnovu podataka iz karata buke u cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci i obezbeđivanje pristupa informacija javnosti o buci u životnoj sredini, kao i o efektima buke.

Buka na koju se danas odnosi je ona buka kojoj su izloženi ljudi u izgrađenim područjima, javnim parkovima, tihim zonama u aglomeraciji, tihim zonama izvan naselja, buka u blizini škola, bolnica i drugih zona osetljivih na buku.

Sam izvor buke je emiter neželjenog zvuka. Ovaj zakon se ne odnosi na buku koja nastaje u radnoj sredini, ne odnosi na buku u prevoznom sredstvu, ne odnosi se na buku iz susednih domaćinstava, vojnih aktivnosti, domaćih i divljih životinja, zvučnog oglašavanja iz verskih objekata.

Zakonom koji je danas na dnevnom redu urediće se i prava i obaveze, počev od Republike, preko Agencije za zaštitu životne sredine, autonomne pokrajine od jedinice lokalnih samouprava, privrednih subjekata i drugih lica, pa sve do građana u cilju zaštite od buke radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.

Ministarstvo utvrđuje mere i uslove zvučne zaštite, propisuje uslove za ovlašćenje stručnih organizacija, daje saglasnost na akcione planove, vrši nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke.

Agencija za zaštitu životne sredine, pak, vodi bazu podataka iz monitoringa buke, prikuplja strateške karte buke i akcione planove i dostavlja podatke iz karata Evropskoj komisiji, obezbeđuje dostupnost podataka javnosti.

Autonomna pokrajina vrši utvrđivanje ispunjenosti mera i uslova zvučne zaštite, obezbeđuje sprovođenje i finansiranje monitoringa buke, vrši nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke u životnoj sredini.

Jedinice lokalne samouprave koje predstavljaju aglomeraciju ima obavezu izrade revidiranje strateških karata, kao i akcionih planova.

Jedinica lokalne samouprave utvrđuje mere i uslove zvučne zaštite, vrši akustičko zoniranje, određuje tihe zone i mere zabrane i ograničenja, utvrđuje mere i uslove zvučne zaštite i korišćenja izvora buke u stambenim, stambeno-poslovnim objektima, sprovodi monitoring buke u životnoj sredini i vrši nadzor i kontrolu primena mera zaštite od buke.

Pravna lica koja su upravljači, vlasnici i koncesionari glavnih železničkih pruga, glavnih puteva i glavnih aerodroma, izrađuju i revidiraju strateške karte buke, kao i akcione planove i obezbeđuju monitoring buke.

Preventivne mere koje su takođe definisane ovim zakonom uređuju, pre svega, oblast planiranja i izgradnje, pa se tako u prostornim i urbanističkim planovima obezbeđuju mere i uslovi zaštite od buke, međusobni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja.

Uslovi zaštite od buke su indikatori od buke, granične vrednosti i akustičko zoniranje. Pravno lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da se u skladu sa zakonom obezbedi merenje buke koju emituje i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, kao i da primenjuje mere zaštite od buke propisane ovim zakonom.

Ugostiteljski objekat u kome se emituje muzika ili drugi zabavni program dužan je da obezbedi mere i uslove zvučne zaštite, dok kontrolu i merenje nivoa buke iz ugostiteljskog objekta sada vrši komunalni milicionar posebnim uređajem za merenje buke.

Za održavanje javnih okupljanja i aktivnosti, zabavnih i sportskih aktivnosti, bilo da se one organizuju na otvorenom ili zatvorenom prostoru, jedinica lokalne samouprave od sada odlučuje i potrebna je prijava najmanje 20 dana unapred sa utvrđenim merama zaštite od buke i novina je da se ne mogu odobriti javna okupljanja bez akta jedinice lokalne samouprave o utvrđenim merama zaštite zvučne.

Strateške karte izrađuju se za aglomeracije glavne, železničke pruge, puteve i glavni aerodrom. Za aglomeracije izrađuju jedinice lokalne samouprave u saradnji sa drugim subjektima zaštite životne sredine, dok za glavne puteve, železničke pruge, aerodrome izgrađuju pravna lica koja su upravljači, vlasnici, koncesionari, u saradnji sa drugim subjektima.

Akcioni plan zaštite od buke izrađuje se za sva područja za koja se izrađuju i strateške karte buke i radi se na svakih pet godina, a revizija je moguća u slučaju značajnijih promena i ranije.

Vlasnik, odnosno korisnik buke sada snosi troškove merenja buke pre stavljanja u upotrebu i posle rekonstrukcije, a redovno ili periodično merenje se vrši jednom u tri godine.

Merenje buke u životnoj sredini vrši ovlašćeno lice, a merenje buke koje dolazi iz ugostiteljskih objekata, pored ovlašćenog lica, može od sada meriti i komunalni milicionar posebnim uređajem za merenje buke, a jedinica lokalne samouprave aktom bliže utvrđuje način kontrole merenja buke.

Subjekti zaštite životne sredine od buke dužni su da javnosti obezbede pristup informacijama i podacima iz strateških karata buke i akcionih planova, jasno, razumljivo i pristupačno. Ministarstvo vrši nadzor nad Agencijom za zaštitu životne sredine, nad autonomnom pokrajinom i jedinicom lokalne samouprave u vršenju njima poverenih poslova.

Komunalni milicionar se pored svojih ovlašćenja posebno ovlašćuje da vrši merenje nivoa buke poreklom iz ugostiteljskih objekata. Propisana su prava i dužnosti inspektora, kao i ovlašćenje u vršenju inspektorskog nadzora. Na rešenje inspektora može se izjaviti žalba ministru za zaštitu životne sredine u roku od 15 dana od prijema rešenja.

U Predlogu zakona propisuju se i kaznene odredbe, koje su usklađene sa Zakonom o prekršajima i pored izrečene novčane kazne za prekršaj, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera koja predstavlja oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja.

Prelaznim i završnim odredbama propisani su i rokovi za donošenje podzakonskih akata koji će bliže urediti ovu oblast. Donošenje ovog zakona i menjanjem podzakonskih akata, u planu je da do kraja 2022. godine naše odredbe u potpunosti budu usklađene sa direktivama EU.

Srbija danas ulaže u svim sektorima zaštite životne sredine. Vaš trud i rad, ministarka, se itekako vidi, zato što se danas pristupa rešavanju višedecenijskih problema, ali ono što je možda i bitnije, stvaramo zdraviju i čistiju sredinu za sve buduće generacije.

Srbija je prva zemlja u regionu koja je na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala zelene evro-obveznice i time obezbedila finansiranje zelenih ekoloških projekata po veoma povoljnim uslovima. Sredstva od izdatih obveznica upotrebiće se za podizanje standarda životne sredine, ali i bolji kvalitet života građana. Finansiraće se i refinansirati kapitalni zeleni projekat, kao što su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao što je izgradnja kanalizacione infrastrukture, kao što su postrojenja za prečišćavanje voda za piće, prerade i reciklaža otpada, ulaganje u obnovljive izvore energije, očuvanje biodiverziteta, ali i prevenciju zagađenja, što je takođe izuzetno važno.

Izgradnja infrastrukture za tretman otpada po najvišim standardima, možda spada u jedne od najvažnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine na kojima se danas radi, pa smo tako u proteklom periodu mogli da vidimo da je stara deponija u Vinči zatvorena zbog višedecenijskog nepravilnog odlaganja otpada, a da će u narednom periodu biti i sanirana. Ovim projektom i izgradnjom modernih postrojenja rešava se najveći ekološki problem grada Beograda.

Takođe, tokom meseca septembra mogli smo da vidimo veliku akciju čišćenja, gde je očišćeno 500 divljih deponija u 43 grada i opština. Svaka deponija i smetlište utiču na aero-zagađenje, ali i na zagađenje zemljišta i vode i zato je važno da svaku očišćenu lokaciju sačuvamo i da neodgovorni pojedinci budu kažnjeni.

Ono što nas posebno raduje je da će ovakve akcije iz meseca u mesec biti nastavljene, jer se time borimo za čistiju i zdraviju budućnost za sve porodice, ali i sve građane.

U prethodnom periodu mislilo se i na aero-zagađenje. Formiranjem Nacionalnog saveta za klimatske promene, koje čine predstavnici ministarstva, akademske zajednice, civilni sektor i stručnjaci, vidimo da su zaštita životne sredine i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove visoko na lestvici prioriteta Vlade Republike Srbije.

Srbija ide ka tome da se građanima omoguće nova zelena radna mesta, ali i kvalitetan život u klimatski otvorenom društvu. Pa, tako, primera radi, drumski saobraćaj bio je u 2020. godini drugi najveći zagađivač po emisijama azot-oksida sa doprinosom od čak 19%. Prelazak na ekološki prihvatljiva vozila je rešenje ovog problema, pa je u skladu sa tim država i odmah reagovala i Ministarstvo za zaštitu životne sredine je ove godine izdvojilo najveća sredstva do sada za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila, što doprinosi boljem kvalitetu vazduha.

Srbija će u narednom periodu nastaviti da podržava zainteresovane za eko vozila, jer se tako približavamo zelenom transportu, koji je značajan za zdraviju životnu sredinu.

Ovakvi projekti i akcije, subvencije, su nam od izuzetnog značaja jer je to pokazatelj da se ozbiljno pristupa rešavanju svakog problema, a ti problemi su, nažalost, prisutni desetina godina unazad.

Ali, s druge strane, kako bi mogli sutra da očuvamo i unapredimo urađeno, izuzetno nam je važna edukacija u školama. To je bitan korak za budućnost, jer će ta edukacija doprineti da sutra imamo odgovorne građane koji će se savesno ophoditi prema svojoj okolini.

S tim u vezi i Protokolom o saradnji ozvaničen je prošle nedelje pilot-projekat pod nazivom „Uloga učenika u zaštiti životne sredine“ u 29 osnovnih škola u Srbiji. Ideja i plan je da se dođe do kvalitetnog dokumenta za sistematsko obrazovanje za ovu oblast, koji se očekuje da će biti izrađen tokom 2022. godine i implementiran u svim osnovnim školama u Srbiji.

Dok se konkretnim delima i istinskom brigom borimo za bolji i zdraviji život svih građana, na drugoj strani neki koriste temu zaštite životne sredine za proteste, koji zapravo predstavljaju političke skupove.

Svakako da su nam ideje, predlozi i sugestije važni kako bi se zajednički borili za Srbiju koja će s godinama biti sve bolje, prijatnije i zdravije mesto za život, ali nažalost, oni koji danas stoje iza protesta imali su priliku da te probleme reše ili bar pokušaju da ih reše onda kada su oni bili na vlasti i kada su bili direktno zaduženi za to.

Ali, dragi građani Srbije, kada se bolje prisetimo, pre 10-ak godina u Srbiji je protestvovalo zbog nemaštine, ekonomske krize, zato što su stavljani katanci na desetine fabrika, ljudi su svakodnevno ostajali bez posla, zbog neisplaćenih zarada, zbog nesigurne egzistencije i nemogućnosti pristojnog života, dok se danas protestvuje zbog zagađenog vazduha, što ja mislim, a nadam se da ćete se složiti sa mnom, pokazatelj je da je životni standard danas bolji.

Naravno da ima još puno da se radi, ali vazduh nije zagađen od juče. Vazduh je bio zagađen i pre deset godina, ali tada možda nismo ni znali da je vazduh zagađen ili smo imali druge veće probleme, pa nam to nije bio jedan od prioritetnijih problema. Tada je nezaposlenost bila 26%, a inflacija je bila dvocifrena, dok je danas nezaposlenost, i pored svetske krize izazvane korona virusom, negde oko 11%.

Danas se u Srbiji grade nove fabrike, stalno dolaze novi investitori, otvaraju se nova radna mesta i apsolutni smo lider u regionu po prilivu direktnih stranih investicija.

Samo je, recimo, kompanija „Leoni“ u Srbiji otvorila četiri fabrike: u Prokuplju, Malošištu i Nišu, a nedavno i u Kraljevu. „Leoni“ je jedan od najvećih poslodavaca danas u Srbiji sa 13.000 zaposlenih, a to je samo jedna od mnogih fabrika koje su došle i investirale u Srbiji u otvarale nova radna mesta.

Danas je prosečna plata u Beogradu 702 evra, u Srbiji 564 evra, prosečan minimalac je 300 evra, a 2013. godine isti taj minimalac je iznosio 159 evra.

Srbija se danas uveliko gradi. Gradi se Fruškogorski koridor, Novi Sad-Ruma, autoput Ruma-Šabac. Pre kraja godine počeće se sa izgradnjom autoputa Beograd-Zrenjanin. Radi se obilaznica oko Beograda u dužini od 26 kilometra, koja će za godinu dana biti završena. Zatim, radi se Moravski koridor od Čačka, preko Kraljeva, Trstenika, Kruševca, do Ćićevca i Pojata, u dužini od čak 107 kilometara, a prva deonica već će biti otvorena za par meseci.

Rade se i obilaznice oko Užica, Loznice, Milanovca, a počinje se i sa izgradnjom „Autoputa mira“ od Niša do Merdara i naš strateški interes je „Otvoreni Balkan“ što predstavlja integraciju, uvezivanje i ekonomski rast celog regiona, a veliki korak ka tome je svakako i početak izgradnje ovog puta mira.

Danas radimo ono što decenijama nije bilo završavano, a jedan od takvih projekata je i železnički Koridor 10. Koridor 10 - autoput nam je od izuzetnog značaja i za Pirotski okrug, odakle i ja dolazim, a svakako će nam značiti i železnički koridor i nama kao meštanima, ali značiće i za regionalni i međunarodni saobraćaj i snažniju integraciju naših pruga i puteva u evropsku saobraćajnu mrežu.

Radovi su počeli i na rehabilitaciji i modernizaciji pruge Niš – Brestovac. U planu je i rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad i posle toga vozovi će moći Koridorom 10 da saobraćaju brzinom od 120 do 160 kilometara na čas, pa ćemo tako svi mi građani moći da putujemo iz Niša do Beograda za manje od dva sata. Budućnost Srbije, umrežavanje putevima i prugama, oni spajaju ljude, jačaju privredu i dovode nove investitore, a samim tim se otvara sve više i novih radnih mesta.

Zakon o zaštiti od buke, o kome danas govorimo, svakako će pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji objekta saobraćajne infrastrukture, ali i industrijskih objekata i poslovnih, stambeno-poslovnih i stambenih doprineti prilikom sprovođenja mera zvučne zaštite, pa će u skladu sa ovim i drugim posebnim zakonima utvrđivati ispunjenost mera zvučne zaštite u skladu sa tehničkim propisima i standardima.

I dok Srbija napreduje u svim segmentima, mnogi nam zavide, a opozicija nema apsolutno nikakav politički plan i program, već se bavi svakodnevnim napadima. Napadaju sve što se radi, svaki projekat, jer su sve te projekte planirali da iskoriste za punjenje sopstvenih džepova, a ne za dobrobit građana Republike Srbije, pa je tako u vreme žutih most na Adi koštao skoro pa kao ceo Moravski koridor koji se danas gradi.

Prošle nedelje Srbija je vratila dug od 700 miliona dolara sa kamatom od 25 miliona dolara iz 2011. godine koji je primer izuzetno lošeg zaduživanja po nepovoljnim uslovima.

Isti oni koji su nas doveli na ivicu ponora danas napadaju Aleksandra Vučića, vređajući njega, vređajući njegovu porodicu, vređajući narod, ali i vređajući zdrav razum svih građana koji danas vide nove bolnice, nove puteve, nove pruge, nove fabrike, koji danas vide nova radna mesta, koji danas primaju već plate i penzije, koji vide borbu za očuvanje mira, stabilnosti, kao i ekonomski napredak, ali ne ekonomski napredak pojedinaca kojima sada ne možemo da izbrojimo sve milione na računima i sve hiljade kvadrata nekretnina koje su stekli pljačkanjem Srbije, već ekonomski napredak države, a do kraja godine biće rast negde oko 7% i očekujemo da ćemo naredne godine po BDP-u preteći i Hrvatsku i Sloveniju prvi put u istoriji.

Dok neki ne biraju ni način, ni sredstvo da se ponovo dokopaju vlasti, narod ih šalje u političku istoriju, jer je danas Srbija jaka zemlja, a ne na ivici bankrota kakvu su je ostavili. Problem opozicije je što ne postoji jaka snaga spolja koja bi ih vratila na vlast protiv volje naroda, jer se u Srbiji danas pitaju građani koji više ne žele da ih vode oni koji su pljačkali državu i koji rade protiv interesa svoje države i pričaju protiv interesa svoje države, a samo zarad svojih ličnih interesa.

Čak su i ljudi iz Evrope, isti oni koje je opozicija vukla za rukav, videli da oni nisu spremni za nikakav razgovor, već da im je bitno samo lično bogaćenje. U nemoći da se vrate u fotelje i nastave pljačkanje, oni sramno napadaju preko svojih tajkunskih privatnih medija sve ono što je najsvetije - napadaju porodicu, napadaju brata, decu, a videli smo sramne napade prošle nedelje i na majku Aleksandra Vučića.

Mi nećemo odgovarati istom merom zato što je porodica za nas svetinja, ali zato ćemo se još snažnije boriti za politiku Aleksandra Vučića i interese Srbije. Nećemo dozvoliti ni fizičko, ni verbalno nasilje. Borićemo se protiv ekonomskog i moralnog dna u koje žele da nas uvuku, gazeći sve pred sobom samo zarad svojih ličnih interesa.

Pristojna Srbija i pristojni građani pružaju apsolutnu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici i srame se svakog političkog napada i srame se svih napada koje koriste za političke obračune koji stalno potresaju javnost.

Ne sme bilo čija porodica da postane meta za napad ili bilo kakvu vrstu političkog obračuna, samo zato što se brani država, interesi građana i dostojanstvo od lopova i političkog dna sa milionskim računima širom sveta. Narod vidi borbu, rezultate i brigu Aleksandra Vučića za nas, za našu Srbiji, za mirnu, stabilnu i jaku zemlju.

Aleksandru Vučiću nisu bitni lični interesi, lično bogaćenje, već je važno kako ćemo Srbiju ostaviti našoj deci i kakva će Srbija izgledati za 10, 20 ili 50 godina, a želimo da našoj deci ostavimo ekonomski jaku, zdraviju Srbiju i zato Srbija danas bira rad i napredak, bira poštovanje i poštenje, bira pristojnost i zdravu i sigurnu budućnost i zbog toga predaja nije opcija. Živela Srbija.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Manastir Hilandar predstavlja neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe i upisan je u listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO i zato je važno da se uredi način pružanja podrške i pomoći od strane Republike Srbije. Cilj je da se obezbedi kontinuirana i na zakonu zasnovana podrška i pomoć u obnovi, rekonstrukciji i očuvanju uz stalnu i sigurnu finansijsku pomoć iz budžeta Republike Srbije, čime se pokazuje da Srbija čuva svoju istoriju i tradiciju.

Moje kolege su dosta govorile o značaju Svetog manastira Hilandar i ja se neću ponavljati, jer je činjenica da je on od izuzetnog i neprocenjivog značaja za srpski narod.

Možda će neko i ovo da kritikuje, jer imamo pojedince koji apsolutno u Srbiji sve kritikuju. Kritikovali su i podizanje spomenika Stefanu Nemanji, ali i sve ono što se trenutno gradi u Srbiji, pa su čak i kritikovali umrežavanje, odnosno izgradnju puteva i pruga. To, dragi građani Republike Srbije, kritikuju upravo oni koji su ovu zemlju toliko zadužili i sve nas da smo samo pre par godina bili na ivici bankrota.

Loše zaduživanje i punjenje sopstvenih džepova i računa zamenili smo odgovornim vođenjem naše države na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i na transparentan način predstavili građanima da znaju gde i na koji način se njihov novac troši. Danas građani vide nove bolnice, nove puteve, pruge, vide rekonstruisane škole, vrtiće, rekonstruisane manastire, hramove, a udeo javnog duga u BDP je i dalje ispod 60%, tačnije 58,4% i uprkos svim merama pomoći koje je država sprovela.

Sada država ima novac samo zato što se prema finansijama u proteklom periodu ophodila domaćinski, što nam je i te kako pomoglo da se uspešno borimo sa svim izazovima sa kojima smo se susreli zbog korona virusa. Građani to vide i osećaju, jer pored svega što se gradi u našoj zemlji, plate i penzije nastavljaju kontinuirano da rastu i pored svih vrsta paketa pomoći koje su usledile i uslediće građanima i privredi, a podsetiću vas da je danas svim korisnicima penzija isplaćen iznos od 50 evra, odnosno 5.900 dinara, a da će u februaru ili martu sledeće godine penzionerima biti isplaćena i dodatna novčana pomoć u iznosu od 20.000 dinara.

Pored čuvanja istorije i tradicije sa jedne strane, naša država, sa druge strane, stavlja akcenat na razvoj digitalizacije, pa će tako u fokusu Vlade biti dostupnost finansiranje inovativnih kompanija, razvoj digitalne infrastrukture, ulaganje u istraživanje i razvoj. Sa ovim ciljevima aktivno će se raditi kroz 35 projekata vrednih 177,6 miliona evra.

Srbija značajno ulaže u razvoj e-Uprave, inovacije i digitalizacije. Značajni rezultati postignuti su u obrazovanju, inovacionoj infrastrukturi, izgradnji naučno-tehnoloških parkova, start-ap centara. Kao što smo bili korak ispred mnogih kada smo kao jedan od prioriteta Vlade pre par godina stavili proces digitalizacije, tako su danas pred nama u okviru toga pet novih prioriteta, a to su veštačka inteligencija, biotehnologije, bio-medicina, pametni gradovi, budućnost mobilnosti i upotreba geo-prostornih podataka.

Srbija je postala veoma atraktivno mesto za ulaganja. Sve ovo nam pokazuje i priliv direktnih stranih investicija, a po čemu smo apsolutni lider u regionu, pa tako vidimo mnoštvo novootvorenih fabrika širom Srbije, a samo pre par dana otvorena je i švajcarska fabrika za proizvodnju osvetljenja „Regent“ u Svilajncu u kojoj će na početku biti zaposleno 120 radnika, a uskoro se planira čak 200 radnih mesta, što je od izuzetnog značaj za sve zaposlene i one buduće zaposlene, kao i za njihove porodice, jer se time značajno povećava životna standard građana.

Od nezaposlenosti koja je bila 26% i dvocifrene inflacije, mi smo danas stopu nezaposlenosti smanjili na oko 10% i očuvali i u vreme Korona virusa. Danas ljudi ne strahuju za svoju egzistenciju, danas se ne stavljaju katanci na fabrikama, već se stalno otvaraju nove, širom Srbije.

Mnogo toga smo renovirali i izgradili u odnosu na 2012. godinu. Srbija je danas jedno veliko gradilište, ali je i veliki posao pred nama, jer samo marljivim radom, kao i do sada možemo da napredujemo. Takođe, nastaviće se i sa povećanjem plata i penzija jer tako vraćamo naše ljude na svoja ognjišta, jer danas u svojoj zemlji mogu lepo da žive od pristojnog rada.

Srbija je danas stabilna i snažna država koja se bori za svoj narod i svoje interese, ali ne ugrožavajući bilo koga drugog jer se Srbija bori kako za ekonomski napredak, tako za mir i stabilnost. Ono što je najvažnije mi danas radimo u interesu naše države, naših građana, radimo za našu decu, jer samo ovakvom politikom gradimo čvrste temelje za sigurnu budućnost naših potomaka.

Iako nam predstoje veliki pritisci jer mnogima smeta jaka Srbija, moramo da budemo složniji više nego ikada. Tu smo da sačuvamo i da ne zaboravimo našu istoriju i tradiciju, našu kulturu sa jedne strane, ali i da ulažemo i borimo se za sigurnu budućnost i uvek volimo i brinemo o svom narodu gde god se on nalazio sa druge strane.

U Danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predloženi zakon. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministarka sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici i poštovane građanke i građani Republike Srbije, raspravljali smo o Predlogu zakona o zaštiti potrošača u načelu, a sada raspravljamo i u pojedinostima i to je pokazatelj da se temeljno bavimo onim uočenim nedostacima koji su nastali, s obzirom da zakon nije menjan od 2014. godine, ali i da usaglašavamo odredbe sa evropskim direktivama.

U odnosu na period donošenja zakona mnogo toga je promenjeno. Ono što je za potrošače najbitnije je da je svakako životni standard do tada porastao i da je pokrivenost minimalne potrošačke korpe danas 81,5%. Čak samo od 2017. godine, posle niza mera fiskalne konsolidacije minimalna zarada je porasla za 52%, a rast našeg BDP bio je 17,3% u tom periodu, pa je to pokazatelj da minimalna zarada raste tri puta brže nego BDP.

Iako je najavljeno da će minimalna plata koja sada iznosi 32.022 dinara, porast je na preko 35.000 dinara, a građani treba da budu spokojni, jer to neće uticati na stopu zaposlenosti. Prema procenama ministra finansija je da do 2023/2024 godine, potrošačka korpa bude u potpunosti pokrivena, a to ćemo postići otvaranjem novih radnih mesta, odnosno otvaranjem fabrika. Tako kao jednu od veoma važnih vesti danas je i postavljanje kamena temeljca na fabriku za proizvodnju vakcine kineske kompanije „Sinofarm“, fabrike u kojoj će se u narednom periodu proizvoditi vakcine i to je zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ovo je vest koja je izuzetno važna ne samo za Srbiju, već i za ceo region. Srbija je među prvim zemljama koja je imala sve vakcine na raspolaganju za građane, a sada je među prvima i koja će proizvoditi vakcine. Nažalost i ako smo u početku bili među vodećim zemljama po broju vakcinisanih, danas to nije slučaj, pa bih ovu priliku iskoristila da ponovo pozovemo sve građane koji nisu vakcinisani da to urade, a tu najviše mislim na mlade ljude, jer je i među njima i najmanji procenat vakcinisanih, s obzirom da broj zaraženih i te kako raste iz dana u dan, a samim tim i broj umrlih i broj onih na respiratoru.

Srbija je ekonomski mnogo napredovala i sam predsednik se danas prilikom postavljanja kamena temeljca zajedno sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata podsetio i prilikom gledanja sa istim tim partnerima makete „Beograda na vodi“. Vidimo da s godinama naši snovi, ideje i te kako postaju stvarnost, pa će tako kao što je izgrađen „Beograd na vodi“ i kao što je mnogo toga ostvareno u prethodnom periodu u Srbiji, već u prvom kvartalu naredne godine biti završena i ova fabrika vakcina u kojoj će se mesečno proizvoditi čak tri miliona doza vakcina.

Iako naša država se nakon 2012. godine nalazila pred potpunim finansijskim kolapsom, posle teških mera mi smo uspeli da ekonomiju stavimo na stabilne noge i to najbolje pokazuje i to što se u julu naša prosečna plata u Srbiji iznosila preko 65.000 dinara, a cilj nam je da do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji iznosi 900 evra, što je definisano i programom „Srbija 2025“, a vidimo da se uveliko ide ka tome.

Apsolutni smo lideri u regionu i po prilivu direktnih stranih investicija koji u prvih sedam meseci ove godine iznosio dve milijarde 72 miliona evra, što je čak 30% više nego na isti period do 2020. godine. Danas se fabrike otvaraju, ljudi se zapošljavaju, građani osećaju sigurnost u odnosu na period do 2020. godine, kada smo svi živeli u neizvesnosti na kojoj fabrici će sledećeg jutra biti stavljen katanac i da li će roditelji imati za doručak svojoj deci.

Upravo ti koji su nas doveli na ivicu bankrota danas pokušavaju da obmanu građane i uniže naše ekonomske uspehe. Upravo oni se bave stalnim pretnjama na predsednika i njegovu porodicu ne nudeći nikakav plan i program građanima za bolju budućnost. Zato građani svoj sud daju na izborima, narod daje podršku ljudima koji se bore za Srbiju, a ne ljudima koji se bore za milione na svojim belosvetskim računima. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije.

Pred nama je danas Predlog zakona o zaštiti potrošača kojim se uvode određene novine, s obzirom da zakon nije menjan od 2014. godine, sagledavaju se nastali problemi, ali i radi se na usaglašavanju sa evropskom regulativom.

Naime, uvodi se nekoliko novina. Jedna od njih je i registar „ne zovi“ za sve potrošače koji ne žele da ih zovu trgovci i nude proizvode telefonom. Novine ima i u reklamacionom postupku. Takođe, uvodi se proračun za pružanje usluga čija je vrednost veća od 5.000 dinara. Potrebna je specifikacija usluge i pisana saglasnost potrošača na proračun.

U ovom Predlogu zakona predviđeno je i vođenje evidencije potrošačkih sporova od strane sudova koji su nadležni za rešavanje istih, kao da se i podaci iz ove evidencije dostavljaju ministarstvu. Zatim, usklađuju se propisi EU u oblasti turizma, o čemu smo videli da je do sada bilo najviše reči, gde se precizira zaštita potrošača prilikom kupovine turističkih aranžmana vezano za pružanje kompletnih informacija o svim troškovima putovanja.

Unapređuje se i vansudsko rešavanje sporova. Obrisan je gornji cenzus za vrednost sporova koji se može rešiti u vansudskom postupku, ali uvodi i se i prekršajni nalog u fiksnom iznosu novčanih kazni, pa je tako za pravno lice ovaj iznos iznosi 50.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu 8.000 dinara, dok je za preduzetnika 30.000 dinara, s tim što se ovi iznosi mogu prepoloviti ukoliko se kazne plate u roku od osam dana. Sve ove promene u skladu su sa potrebama potrošača.

Kada se osvrnemo samo na 2017. godinu vidi se napredak koji se ogleda i u pokrivenosti minimalne potrošačke korpe cenom rada, pa je tako 2017. godine ova pokrivenost iznosila 62%, dok ove godine iznosi 81,5%. Predlog Vlade je da se minimalna cena rada dodatno uveća 9,4% pa bi iznosila 35.012 dinara minimalna mesečna plata. Podsetiću vas da je minimalna zarada 2010. godine iznosila 15.747 dinara ili 153 evra, dok će sada, kako vidimo dostići iznos koji je duplo veći, odnosno 300 evra.

Plate i penzije rasle su u prethodnom periodu, ali nastaviće i dalje kontinuirano da rastu, pa se očekuje značajno povećanje plata u javnom sektoru, ali isto tako očekuje i povećanje penzija čak više od 5% prema švajcarskoj formuli.

Kada pogledamo 2012. godinu, stopa javnog duga u odnosu na BDP iznosila je 79%, dok je danas ista ta stopa 55,4%. Takođe, Srbija napreduje u pogledu BDP, pa će na kraju godine imati 51 milijardu BDP što će biti svakako jedan od vodećih, ako ne i vodeći rezultat u Evropi.

Samo je u prvih osam meseci naš izvoz, uprkos ovoj krizi bio 28 puta veći nego prošle godine, dok je samo izvoz hrane u prvih šest meseci bio veći za 13,9% što nam uliva dodatnu sigurnost da imamo tržišta na kojima možemo da izvezemo sav višak. Naša država uspela je da očuva stabilnu ekonomiju, izdvoji sredstva za pomoć građanima, tako i privredi. Dobra je i naplata svih poreskih oblika, što pokazuje da su mere države delotvorne i opravdane.

Pomoći su doprinele da nema zatvaranja fabrika, da ljudi ne ostaju bez posla, pa smo za razliku od dosta bogatijih zemalja uspeli uprkos svoj krizi koja je zadesila čitav svet, pa i našu državu, da očuvamo i te kako nisku stopu nezaposlenosti.

Takođe, u okviru trećeg paketa pomoći države 22. septembra svim penzionerima biće isplaćen iznos od 50 evra, zatim još 30 evra, kao i svim punoletnim građanima, a penzioneri će do kraja godine dobiti još dodatnih 20 evra, što će značiti da će samo u trećem paketu mera penzioneri ukupno dobiti 130 evra, dok će svi punoletni građani dobiti 60 evra.

Veliki značajna pomoć za naše najstarije sugrađane uslediće i početkom godine, tačnije negde u februaru mesecu kada će svi penzioneri dobiti dodatnih 20.000 dinara i oni jesu pretrpeli teške reforme i oni su najviše osetili taj period kada se naša država oporavljala ali sada je država umela to da sagleda na ovakav način.

Pored svih novčanih davanja građanima i privredi država je nastavila i sa ulaganjima i izgradnjom naše zemlje, čak 7,2% BDP opredeljeno za investicije. Trenutno se u Srbiji gradi čak sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, a već u decembru mesecu gradiće se deset što bi predstavljalo bar još tri više. Pored puteva ulaže se i u kanalizacionu i vodovodnu infrastrukturu, u fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, u škole, vrtiće, u rekonstrukciju postojećih bolnica, ali i izgradnju čak tri nove kovid bolnice. Pored bolnice u Batajnici i Kruševcu, nedavno je otvorena i treća potpuno nova kovid bolnica u Novom Sadu koja je izgrađena za samo četiri meseca kako bi se još bolje borili protiv korone i sačuvali živote i zdravlje naših građana što je, složićete se i najvažnije.

Zahvaljujući odgovornom i ozbiljnom pristupanju situaciji nastaloj usled korona virusa, naša ekonomija je stabilna, a rezultati su čak i bolji od očekivanih. Od procene da ćemo imati minus od 234 milijarde dinara, mi imao deficit od 70 milijardi dinara. Mnogi iz opozicije pokušavaju da ospore rezultate ali upravo su to oni koji su za vreme svoje vlasti obogatili se za više stotina miliona evra. Građani sami znaju kako su živeli tada, kako žive danas, šta je sve izgrađeno i šta se gradi i svoj sud daju na izborima i pružaju podršku ljudima koji se bore za državu, koji se bore za narod, a ne za svoj džep.

Apsolutno je nedopustivo i sramno da opozicija koja nije ni izašla na izbore u svojim političkim obračunima koristi stalne napade na predsednika i njegovu porodicu. Svakodnevne uvrede, pretnje i klevete na račun Aleksandra Vučića i njegovih najmilijih koji se bore za bolju, uspešniju, moderniju Srbiju samo su prazna politika onih koji šire mržnju i koji bi nastavili da se enormno bogate na račun građana Republike Srbije.

Nijedno dete ne treba da bude napadnuto, jer su deca nešto najsvetije za svakog roditelja, pa tako ni deca Aleksandra Vučića ne smeju da budu kriva samo zato što im je otac Aleksandar Vučić. Isti Aleksandar Vučić koji se bori za svu srpsku decu, da žive u mirnoj, stabilnoj, pristojnoj Srbiji kojom će sutra da se ponose i u kojoj će graditi svoju budućnost, jer politika SNS nije zaduživanje i rušenje zemlje, već ulaganje u sigurnu budućnost za našu decu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode na koji ću se ja osvrnuti. Ovaj zakon obuhvata i temu koja je veoma aktuelna, a tiče se mini hidroelektrana.

Naime, u Srbiji je počelo sprovođenje gradnje mini hidroelektrana. Problemi koji su uočeni izgradnjom postojećih mini hidroelektrana zahtevaju preispitivanje procedura za izdavanje dozvola kako za planirane, tako i za izgrađene objekte, kao i zabranu dalje gradnje u zaštićenim područjima.

Upravo ovaj zakon predviđa mere i, pre svega, zabranu izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, čime će se u budućnosti sprečiti masovno uništavanje vodenih tokova, biljnog i životinjskog sveta i drugih segmenata prirode, a pored toga, s druge strane, omogućiće se pravna sigurnost za potencijalne investitore koji će pre preuzimanja bilo kakvih radnji imati saznanja, koja će biti jasna i precizna o tome gde je izgradnja mini hidroelktrana zabranjena.

Izgradnja delotvornog sistema upravljanja zaštićenim područjima obezbediće se da zaštićeno bude i sačuvano, unapređeno ili izlečeno na pravi i održiv način i sve u javnom interesu, ali i za dobrobit ljudi koji žive u zaštićenim područjima i nosilaca privrednog razvoja.

Režimi zaštite određeni su tako da se unapred zna koje su aktivnosti, odnosno radovi zabranjeni, a koji su ograničeni prostorno, vremenski, po obimu, ali i po odnosu na prostorni raspored prirodnih i stvorenih vrednosti kako bi se efikasno zaštitile vrednosti zaštićenih područja, a s druge strane kako bi se planerima i investitorima omogućila izvesnost u pogledu uslova zaštite prirode koji ih očekuje na tim područjima.

Voda je prirodni resurs koji predstavlja i sirovinu i stanište, namernicu i sredstvo za rad, energent i još mnogo toga. Srbija će, što je najavila i predsednica Vlade Ana Brnabić u obraćanju na kineskom globalnom Eko forumu u narednih nekoliko godina uložiti oko šest milijardi evra u upravljanje vodama, od čega 4,3 milijarde evra idu za zaštitu voda od zagađenja, a 1,5 milijarde evra u vodosnabdevanje.

Jedan od najvažnijih prioriteta Vlade Republike Srbije je unapređenje sistema finansiranja, investicionih ulaganja u planiranje u sektoru zaštite životne sredine i realizaciju konkretnih projekata u ovoj oblasti.

Pored toga, Srbija ulaže velike napore i sredstva na unapređenju monitoringa kvaliteta vazduha u zamenu kotlova za grejanje i prelaska na gorivo koje manje zagađuje. Zatim, velika sredstva ulažu se u nove regionalne centre za upravljanje otpadom, a pored toga radi se i na saniranju i zatvaranju oko 3.500 nelegalnih deponija u gradovima i opštinama širom Srbije, a takođe su značajna sredstva izdvojena i za pošumljavanje naše države.

Srbija ima sa Kinom intenzivnu saradnju u oblasti zaštite životne sredine sa tendencijom unapređivanja i proširivanja, pa je tako sa kineskom kompanijom potpisan ugovor za izgradnju kanalizacione mreže u vrednosti od 2,73 milijarde evra, kao i za izgradnju infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u vrednosti od 265 miliona evra.

Projekat „Čista Srbija“, vredan oko tri milijarde evra, realizovaće se u sedamdesetak opština u Srbiji. Cilj je da Srbija 2050. godine bude niskougljenično društvo sa ekonomijom koje efikasno koristi resurse i novim zelenim radnim mestima za građane koji će živeti u klimatski otpornijem društvu.

Srbija je sada u fazi razvoja i Vlada radi na razvoju strateškog i pravnog okvira za niskougljenični razvoj i cirkularnu ekonomiju.

Državno rukovodstvo vodi računa o državi, o čistim rekama, o čistom vazduhu, ali i da imamo dovoljno električne energije. Tu moram da pohvalim i vaš rad i zalaganje, poštovana ministarko.

Tema Zelene agende je veoma važna i Srbija je preuzela mnoge korake u ovoj oblasti, a ovakve teme se pojavljuju onda kada ljudi žive bolje i kada nemaju drugih briga, pa zato o vazduhu i o vodama se danas u Srbiji mnogo više govori nego ikada ranije.

O zaštiti prirode danas možemo da govorimo jer smo pored krize koja je zadesila ceo svet, dobro smo se snašli kao država, a to pokazuje i činjenica da se Srbija sada od 59. mesta popela na 34. mesto na listi najbezbednijih zemalja u 2021. godini, a na to je uticala zdravstvena situacija u vezi sa virusom korona, sposobnost uvođenja imunizacije, ali i ekonomski rast.

Mi imamo ne samo dovoljan broj, već i paletu vakcina, a i radimo na proizvodnja vakcina i u našoj zemlji.

Pored toga što su, za građane jedna od najbitnijih stvari, plate i penzije nastavile kontinuirano da rastu, pa se tako očekuje da prosečna plata u Srbiji u januaru iznosi 612 evra, a da će do kraja godine uslediti povećanje penzija u iznosu od 5%. Povećanje plata omogućiće i rast BDP-a, pa se očekuje da rast ove godine bude u iznosu od 7%. Srbija je po platama već pretekla sve zemlje Zapadnog Balkana, a očekuje se da od 1. januara prestignemo i Bugarsku.

Ekonomska bezbednost i bezbednost građana pokazuje da Srbija napreduje u svakom sektoru. Dok opozicioni lideri skupocenim kolima, kupljenim u najmanju ruku od sumnjivo zarađenog novca ili tako što se nalaze na platnoj listi najvećih tajkuna, putuju Srbijom na propale skupove, rad i borba vlasti na čelu sa Aleksandrom Vučićem daje rezultate koji su očigledni i koje građani vide i ocenjuju na izborima.

Dok je opoziciji cenzus od 3% misaona imenica, mi nastavljamo da se borimo i radimo kako bi svi građani živeli bolje i kako bi se ponosili našom Srbijom.

U danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone.

Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma na koju ću se ja najpre osvrnuti u svom izlaganju.

Naime, prevencija i borba protiv terorizma predstavlja jedan od prioriteta Republike Srbije kako bi se obezbedila trajna globalna i regionalna stabilnost i samo uspostavljanje ove baze predstavlja značajno unapređenje sistema u ovom cilju, jer se uspostavlja jedinstven pravni okvir baziran na komparativnim rešenjima i dobroj evropskoj praksi u ovoj oblasti.

Ovim zakonom ima se za cilj da se obezbedi efikasna razmena podataka između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i time podigne sposobnost sistema bezbednosti u Republici Srbiji da blagovremeno i efikasno odgovori na ovu pretnju, a do sada, odnosno u prethodnom periodu mogli smo da vidimo jasan odgovor države i odlučnu nameru da se obračuna sa svim vrstama kriminala.

Ovo je jasna poruka države da zakon mora da se poštuje i da on važi jednako za sve, bez obzira na političku pripadnost i bez obzira na partijsku člansku kartu koja nikoga neće spasiti ukoliko je učinio bilo šta protivzakonito da za to ne odgovara.

Dok su neki iz bivšeg režima za vreme svoje vlasti postali preko noći multimilioneri na račun građana Republike Srbije bez ikakvih sankcija, država danas ima jasan stav prema svima, pa tako čak i prema članovima SNS. Ukoliko se dokaže da su oni prekršili zakon, snosiće za to i sankcije. To je naša dužnost prema građanima koji su nam dali veliko poverenje na izborima da zajedno na čelu sa Aleksandrom Vučićem radimo odgovorno i pošteno za ovu državu i zato neće biti zaštićenih.

U poslednjih devet godina Srbija vodi jasnu i odgovornu politiku napretka i ne smemo da dozvolimo da pojedinci to zloupotrebljavaju. Izgradili smo ugled i poziciju u svetu, što nam je dovelo veliki broj investicija, a u narednom periodu verujem da će ih biti još više, što znači i više radnih mesta, a ujedno predstavlja i bolji život za građane.

Naša ekonomija je najnaprednija u čitavom regionu, a Srbija važi za najpouzdanijeg i najpoželjnijeg partnera na Balkanu. Svi zajedno smo našu zemlju učinili poštovanom i ekonomski snažnom državom. Posebno treba da nas raduju i rezultati iz prvog kvartala, jer nam pokazuju da možemo ostvariti rast čak i veći od planiranog u iznosu od 6%, jer smo očekivali pad od -1,3%BDP-a, a u prvom kvartalu imamo već rast od 1,2%. Tako da smo već sada, po prognozama ministra, na 6,4% ili 6,5% rasta za ovu godinu, što znači da ćemo ponovo biti u samom vrhu u Evropi po pitanju ekonomije. Ovakav rast će nam otvoriti put za još veće ulaganje u infrastrukturu, investicije, a samim tim i rast životnog standarda.

Pred nama su danas i predlozi zakona kojima se nastavlja ulaganje u našu zemlju. Pored ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, gde se do sada najviše ulagalo, danas su na dnevnom redu predlozi zakona o davanju garancija Republike Srbije radi gasifikacije, i to čak u nekoliko okruga širom Srbije koje su moje kolege nekoliko puta pominjale u današnjoj raspravi.

Ova ulaganja će još više uticati da se Srbija razvija ravnomerno. Na ovaj način doprinosi se obezbeđivanju jednakih uslova za život na celoj teritoriji naše zemlje. Radi se na podizanju životnog standarda, otvaraju se vrata za velike, kako domaće, tako i strane investicije, a poput lančane reakcije svakako će ovo ulaganje uticati na rast ekonomije i omogućiti rast plata i penzija, a uz to javni dug će ostati stabilan i neće prelaziti 60% našeg BDP-a.

Srpska ekonomija ne samo da odoleva krizi, već postiže i odlične rezultate na koje i te kako treba da budemo ponosni. Nažalost, pored svih ovih rezultata svedoci smo i da nekima ne odgovara jaka Srbija, ali posebno mi je drago što u našoj Srbiji svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje bez obzira kakvo ono bilo.

Mi nastavljamo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da se borimo za još veći napredak Srbije, kako bi građani koji sada već žive bolje nego što su živeli pre 10 godina u narednom periodu živeli još bolje.

Ovim putem moram ponovo da apelujem na sve nadležne organe da reaguju na pretnje upućene Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici koje su takoreći postale svakodnevne, jer ni jedan predsednik jedne države do sada nije bio izložen tolikim pretnjama, što prelazi sve granice pristojnosti, ali ni sve preteće poruke neće zaustaviti ni Aleksandra Vučića, ni sve nas da se borimo za bolju, lepšu i uspešniju Srbiju, što građani od nas i očekuju.

U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti zbog uočenih nedostataka u važećem zakonu, ali i zbog obaveze koja proizilazi iz projekta Vlade „Stop birokratiji“, odnosno od zaključka Vlade kojim je usvojen plan prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta, odnosno smanjenje troškova građanima Republike Srbije.

Ovim izmenama i dopunama predloženo je više izmena u cilju olakšanja ostvarivanja prava građana, ali i radi povećanja opšte bezbednosti.

Republika Srbija i ovim predlogom zakona pokazuje posvećenost sprovođenju aktivnosti vezane za razvoj digitalnih usluga. Značajno će se omogućiti građanima da koriste elektronske portale, pre svega portal eUprave, što bi značilo da mogu i bez odlaska na šaltere da podnose zahteve.

Ovim se olakšava građanima, štedi se njihovo vreme i novac, ali pored toga olakšava se i rad državnih organa, jer se prijem zahteva vrši bez ličnog prisustva stranaka na šalterima, što se pokazalo od velikog značaja prilikom ove epidemije, uz pouzdano i bezbedno podnošenje elektronskih zahteva.

Ova vlast, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, biće upamćena u istoriji po procesu digitalizacije, ali i po izgradnji rekordnog broja kilometara autoputeva, puteva, pruga, po izgradnji i rekonstrukciji škola, bolnica, kliničkih centara, zdravstvenih centara, ali i daljeg napretka Srbije.

Ovim putem želim da se zahvalim predsedniku na poseti proteklog vikenda Pirotskom okrugu, tačnije Dimitrovgradu i svemu što je do sada učinjeno za razvoj našeg kraja.

Vrlo važna vest za građane Republike Srbije je da je prosečna plata u martu mesecu iznosila 555 evra, a setimo se da je samo pre par godina, odnosno kada je Aleksandar Vučić došao kao predsednik Vlade, iznosila 330 evra, što je veliki pomak, a do kraja godine planira se da prosečna plata iznosi 600 evra.

Takođe, ovim putem želim da izrazim i punu podršku za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji smo prošle nedelje u Narodnoj skupštini podržali, imajući u vidu značaj i odgovornost njihovog posla i njihov značaj za bezbednost čitave zemlje i svih nas, što je, složimo se, nimalo lak posao, naročito sada, kada je država krenula odlučno u borbu protiv svih vrsta kriminala i korupcije i ušla u koštac sa najvećim kriminalnim grupama.

Građani Srbije imaju poverenja u svoju državu, u institucije i to vidimo i po tome što u proteklih par meseci nemamo nijedno mafijaško ubistvo, što država ulaže napore i bori se sa svim vrstama kriminalnih aktivnosti, od krupnih do najsitnijih krivičnih dela koja ometaju svakodnevni život građana.

Građani na izborima su jasno rekli da ne žele da državu vode ljudi koji se bave kriminalom, kojima je bitna samo lična imovinska korist i zato ćemo da nastavimo još jače da radimo u interesu naše zemlje i svih građana koji su nam dali poverenje, ali kako bismo se što pre vratili normalnom životu potrebno je da svi pokažemo visok nivo odgovornosti u ovim teškim trenucima, što najpre podrazumeva da se svi vakcinišemo.

U prvom redu za vakcinaciju našli su se medicinski radnici i naši najstariji sugrađani, ali sada je red na nas, mlade ljude, da pokažemo da želimo da se borimo za našu zemlju, da pokažemo da nam je stalo da očuvamo sve ono što smo do sada postigli, ali i da želimo da pomognemo i da nastavimo sa još bržim napretkom i normalnim tokovima života.

Na svu sreću, zahvaljujući mudroj politici Aleksandra Vučića i njegovim prijateljskim odnosima i ugledom u svetu u našoj zemlji imamo ne samo dovoljan broj vakcina, već su našim građanima na raspolaganju i sve vrste vakcina koje su dostupne na svetskom tržištu i to je kod nas potpuno besplatno, što znamo da nije slučaj svuda u svetu i da, nažalost, neke zemlje i dalje imaju velikih poteškoća prilikom nabavke vakcina.

Naša država, uz sve navedeno, još i stimuliše građane novčanom pomoći od 3.000 dinara za sve koji se vakcinišu do 1. juna i prijave se za ovu vrstu državne stimulacije.

Pored toga, veliki uspeh Srbije je što, u saradnji sa partnerima iz UAE i Kine, počinje sa gradnjom srpske fabrike vakcina. Mogli smo da vidimo i kako će ona da izgleda i to bi značilo da u našoj zemlji vakcine neće samo da se pakuju, već će da se proizvodi i sama tečnost vakcina protiv Kovida-19, ali i četvorovalentna vakcina protiv gripa, a uskoro se kreće sa izgradnjom pogona za proizvodnju PCR testova.

Srbija ne samo da vodi računa o očuvanju zdravlja svojih građana, što je značajno doprinela izgradnja čak dve kovid bolnice, u Batajnici i Kruševcu, a gradi se i treća u Novom Sadu, već smo pomagali, a u budućnosti ćemo imati mogućnost da pomažemo i svojim komšijama u regionu, a već vidimo veliki broj stranaca koji su se već vakcinisali ili žele da se vakcinišu u našoj zemlji i tako zaštite svoje zdravlje.

Sve ovo pokazuje da i te kako treba da budemo ponosni na sva naša dostignuća u medicini, farmaciji i zdravstvu uopšte.

Kada govorimo o ovom Predlogu zakona i o opštoj bezbednosti ja ne mogu a da se ne osvrnem u svom izlaganju na stalne napade na predsednika koji su u poslednje vreme sve učestaliji i sada su napadi najčešće na njegovog sina Danila Vučića, kojim ga stavljaju u veliku opasnost, dovodeći ga u vezu sa najopasnijim kriminalcima.

Prethodnih godina mogli smo da vidimo stalne napade i na samog predsednika, ali i na članove njegove porodice, na njegovog brata, oca, ali i na njegovu decu, gde nije bio zaštićen ni mali trogodišnji Vukan, što prelazi svaku granicu pristojnosti.

Ne smeta nam crtanje meta ni na čijem čelu, a pogotovo na čelu nedužnog deteta koji zaslužuje da odrasta kao i svi njegovi vršnjaci, bude oružje u bilo kakvoj vrsti borbe i sredstvo za stizanje do cilja, a jedini cilj onih koji to rade je dalje bogaćenje na račun svih nas, jer im očigledno svi milioni na belosvetskim računima nisu dovoljni i žele da nastave sa svojim pljačkaškim i kriminalnim aktivnostima, što im nećemo dozvoliti, jer pristojna Srbija, kakva je danas, to ne zaslužuje i država odlučno i snažno stoji u istrajnosti u borbi protiv svih vrsta kriminala i korupcije.

Svi pritisci na predsednika nisu ni u jednom trenutku poljuljali njegovu snažnu odluku da se bori za Srbiju, za Srbiju koja je podignuta iz pepela, koja je bila opljačkana i na kolenima, za Srbiju koju je upravo Aleksandar Vučić podigao i sada živimo u zemlji koja najbrže raste u celoj Evropi, a to vidimo i po porastu prosečne plate u martu mesecu, koja je 555 evra, koja je pokazala kako je lider u svetu po odgovoru na krizu koja je zadesila, a to smo uspeli svi mi građani Republike Srbije zajedno. Zato i nećemo dozvoliti pojedincima da to ruše zarad ličnih interesa i ličnog bogaćenja, već ćemo još marljivije raditi i nastaviti da jačamo našu državu.

U danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone.

Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama su danas predlozi zakona kojima država nastavlja da pomaže, kako građanima, tako i privredi.

Država nastavlja da najveći teret krize preuzima na sebe. Posle dva paketa pomoći koje smo imali u toku protekle godine za koje je izdvojeno čak 704 milijarde dinara, sledi i treći paket mera za koje je predviđeno 257 milijardi dinara što je ukupno neverovatnih 8 milijardi evra i predstavlja 17,2% našeg BDP.

U vreme kada je ceo svet bio zatečen pandemijom izazvanom Kovidom – 19 Srbija je brzo reagovala. Pomoći su bile pravovremene, snažne i delotvorne. Pokazali smo da smo odgovorna i stabilna zemlja čime smo sačuvali stabilnost, ali i privredu i radna mesta. U Srbiji nije bilo otpuštanja radnika kao što smo mogli videti u mnogim zemljama, kako u regionu, tako i u celom svetu.

Pokazali smo da vodimo računa o svakom dinaru. Pored ovog trećeg paketa mera pomoći i pored svih investicija širom naše zemlje, a vidimo da je Srbija postala jedno ogromno gradilište, i pored toga što su za kapitalne investicije opredeljena nikad veća sredstva i budžetom za 2021. godinu, ali i ovim rebalansom, naš javni dug ne prelazi 60% našeg BDP što možemo videti da u svetu i nije baš tako, gde velike svetske sile imaju javni dug sa trocifrenim brojem.

Naša stopa nezaposlenosti je oko 7%. Stopa nezaposlenosti u kriznoj 2020. godini je bila manja u odnosu na 2019. godinu. Znači, nezaposlenost je u Srbiji opadala i pored krize izazvane Kovidom-19. Podsetiću vas da smo samo pre desetak godina i pre dolaska Aleksandra Vučića i SNS na vlast imali nezaposlenost preko 20% i Srbiju koja je bila pred bankrotom. To su bila vremena kada su na fabrike stavljani katanci, kada su ljudi brinuli da li će moći porodici da obezbede parče hleba, ali su se zato milioni na računima pojedinaca i te kako gomilali svuda po svetu.

Građani zaslužuju da znaju gde i kako se njihov novac troši. Posle sprovedenih reformi država je nastavila da se prema finansijama ophodi domaćinski i odgovorno, što se najbolje videlo i u ovoj krizi kada je država bila na osnovu toga u mogućnosti da pomogne, ali i dalje pomaže i privredi i građanima.

Posle 100 evra u dinarskoj protivvrednosti koje su prošle godine dobili svi punoletni građani koji su se prijavili za ovu meru podrške, sada će svi punoletni građani dobiti još po 60 evra novčane pomoći, kako bi se pružila ekonomska podrška i ublažile posledice pandemije, ali i kako bi nastavili borbu za očuvanje životnog standarda. Za ovu pomoć građani će posle usvajanja ovog Predloga zakona moći da se prijave elektronskim putem od 28. aprila do 15. maja i od 5. maja telefonskim putem. Penzionerima, ali i primaocima socijalne pomoći i licima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija pomoć će biti automatski uplaćena, što bi značilo da za njih nije potrebna bilo kakva vrsta prijave.

Pomoć u iznosu od 100 evra prošle godine je dobilo 6,2 miliona ljudi. Država je sada spremna da pomogne sa još 30 evra u maju i 30 evra u novembru, za šta je potrebna samo jedna prijava građana. Pored toga, penzioneri će i pored 60 evra dobiti još 50 evra u septembru, a svi oni nezaposleni koji su evidentirani na tržištu rada u junu će dobiti dodatnih 60 evra pomoći. Pomoć je predviđena i za naše građane na Kosovu i Metohiji, pa će tako svi punoletni građani, uključujući i decu, dobiti 100 evra, dok će za nezaposlene na Kosovu i Metohiji biti obezbeđena pomoć u iznosu od 200 evra.

Nastavlja se i pomoć privredi, pa je ovim trećim paketom predviđeno tri puta po pola minimalca za sva mikro, mala, srednja, ali ovaj put i velika preduzeća i preduzetnike. Takođe za one najpogođenije ovom krizom ide dodatna pomoć u vidu 600 evra po autobusu za sve prevoznike u narednih šest meseci, odnosno od aprila do septembra, kao i pomoć gradskim hotelijerima – 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi.

Pored 50% minimalca za sve one koji su najviše pogođeni, odnosno za zaposlene u turističkim agencijama, rent-a-kar agencijama, zaposlenima u ugostiteljstvu, ali i samostalnim umetnicima ove godine biće uplaćeno u julu i avgustu i dva puna minimalca.

U ovom setu zakona nalaze se i predlozi zakona koji se odnose na garantne šeme, odnosno nastavak preduzetih mera podrške čiji je cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata. Srbija, kao odgovorna država, odlučila je da produži postojeću garantnu šemu, kao i da uspostavi novu garantnu šemu za podršku najugroženijim preduzetnicima.

Izmenama Zakona o postojećoj garantnoj šemi predviđeno je da ugovori o kreditu moraju da budu zaključeni najkasnije do 30. juna 2022. godine, a prethodno je to bilo moguće do 30. juna 2021. godine. Takođe, krediti mogu biti pušteni u tečaj najkasnije do 31. jula 2022. godine. Krediti pokriveni postojećom garantnom šemom daju se sa periodom otplate od 36 meseci, sa uključenim obaveznim grejs periodom od devet do 12 meseci. Proširenjem postojeće garantne šeme ne menjaju se uslovi podobnosti, tako da svi preduzetnici mikro, malih, srednjih preduzeća koji ispunjavaju zakonom propisane uslove mogu da apliciraju za kredite koji imaju garanciju države, u skladu sa Zakonom o prvoj garantnoj šemi.

Uz drugu garantnu šemu obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za najugroženije sektore i kompanije. Produžena je ročnost kredita na pet godina uz grejs period od 18 do 24 meseca, uz mogućnost otplate kredita u mesečnim i kvartalnim otplatama, a pored toga proširena je i namena kredita.

Pored svih mera kao odgovor državi u pandemiji, u Srbiji se nastavlja i sa ulaganjem u kapitalne investicije, pa se trenutno grade četiri auto-puta, dok ćemo do kraja godine imati u izgradnji čak osam auto-puteva. Pored toga država je izdvojila novac, kao što ste upravo i rekli, danas na Vladi je to i usvojeno, da se gradi još jedna potpuno nova kovid-bolnica u Novom Sadu, dok smo u rekordnom roku već izgradili dve nove kovid-bolnice u Batajnici i Kruševcu.

Država je obezbedila sredstva i za lekove, medicinsku opremu i vakcine. Srbija je među najboljima u Evropi po vakcinaciji. Građanima su na raspolaganju čak četiri vrste vakcina. Kod nas su te vakcine besplatne, dok to nije slučaj svuda u svetu i mnoge zemlje se bore na svetskom tržištu jer nemaju nijednu vrstu vakcina. Srbija, zahvaljujući mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića, ima dovoljan broj vakcina za naše građane, a pored toga u mogućnosti smo da pomognemo i našim komšijama u regionu, kao što smo već radili, ali radićemo i u narednom periodu.

Pored nove kovid-bolnice završava se i rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije u Beogradu, ali počinje i rekonstrukcija Kliničkog centra u Novom Sadu, a nastavljaju se rekonstrukcije opštih bolnica i domova zdravlja širom Srbije, među kojima je i rekonstrukcija Opšte bolnice u Pirotu, gradu odakle ja dolazim. Ali svakako najvažnije jačanje našeg zdravstvenog sistema je ulaganje u „Torlak“ i odlučnost da se u Srbiji proizvode vakcine.

Srbija je postala dobar primer u svetu. Suština uspeha je u fabrikama, bolnicama, ambulantama, putevima. Nekada smo u svetu bili poznati po našim sportistima, a sada po vakcinaciji i po rastu BDP-a, pa su tako neki inostrani mediji proglasili našeg predsednika Aleksandra Vučića i za lidera regiona. Imidž Srbije je na zavidnom nivou i to vidimo i po priliku direktnih stranih investicija. Od ulaganja u Srbiju, i pored pandemije, nije odustao nijedan investitor, naprotiv, mi u Srbiji nastavljamo da gradimo fabrike, da otvaramo nova radna mesta i Srbija je imala neto priliv od 2,9 milijardi direktnih stranih investicija, dok su svi u regionu zajedno imali 1,7 milijardi. Srbija više nije slaba, Srbija čvrsto stoji na svojim nogama i ide krupnim koracima napred, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Srbiju više ne vode lopovi kojima su lična korist i milioni evra važniji od građana i od naše zemlje.

Ovim putem želim da apelujem na sve građane da se vakcinišu, jer samo imunizacijom možemo da nastavimo da gradimo još snažniju i ekonomski jaču Srbiju. Zahvaljujući odgovornoj politici koja se danas vodi, država ima mogućnost da pomogne svim građanima da se sačuvaju radna mesta i da realizujemo nove investicije, otvaramo i nove fabrike i nova radna mesta i na taj način nastavimo i dalje da smanjujemo stopu nezaposlenosti. Želimo da završimo godinu sa rastom od 6% i da budemo najbolji ili jedan od najboljih po stopi rasta BDP-a u Evropi.

U skladu sa svim što sam navela, u danu za glasanje, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaću ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, prošle nedelje smo u raspravi u načelu, a danas i u pojedinostima govorimo o važnom setu zakona iz oblasti energetike i rudarstva i važni su ovi zakoni jer predstavljaju polaznu osnovu da se pređe sa reči na dela, odnosno da se krene u proces energetske tranzicije i da se omogući da u narednom periodu imamo klimatski neutralan razvoj.

Zakon o klimatskim promenama koji smo nedavno usvojili predstavlja povezani krovni zakon u ovoj oblasti i omogućava niskougljenični razvoj, čime će naša privreda i industrija izgledati potpuno drugačije u narednim decenijama.

U predlozima zakona iz ove oblasti upravo je prioritet očuvanje životne sredine i predloženi zakoni omogućavaju da se napravi novi investicioni plan i da našu energetsku bezbednost zasnivamo u narednim godinama i decenijama na velikim i srednjim hidroelektranama solarnim i vetroelektranama i korišćenju biomase. Cilj je da nema zagađivanja, da udišemo čist vazduh, što je, složićemo se svi, ambiciozno kako za Srbiju, tako i za ceo svet, ali od nečega se mora krenuti.

Moramo da povećamo obnovljive izvore energije. Cilj nam je zelena Srbija u kojoj će do 2040. godine najmanje 40% energije dolaziti iz obnovljivih izvora. Srbija je spremna da krene krupnim koracima ka tome. Tako je među ovim zakonima jedan od najmodernijih zakona iz ove oblasti koji će nam omogućiti veće korišćenje obnovljivih izvora energije i koji će jednog dana, nadamo se, zameniti sve zakone jer ćemo imati samo obnovljive izvore energije.

Zaštita životne sredine je suština svih ovih zakona i ja bih se ovim putem osvrnula i naglasila činjenicu da ovaj zakon reguliše izgradnju mini hidroelektrana. Naime, ovaj zakon zabranjuje izgradnju svih hidroelektrana u zaštićenim područjima, bez obzira na tip i snagu, čime se štite posebno zaštićena područja.

Sada su ovim zakonom sagledane i reke koje su bile obuhvaćene neadekvatnim rešenjima.

Ne treba da se koristi pitanje očuvanja životne sredine za dobijanje političkih poena, jer se ni jedan problem ne rešava na ulicama, već upravo na ovaj način, zakonskim rešenjima.

Jedina izgradnja hidroelektrana moguća je ukoliko Vlada utvrdi da je to od nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja, javnog i opšteg interesa, a odnosi se samo na srednje i velike elektrane.

Ja bih se ovim putem takođe osvrnula na deo koji sam videla da i te kako interesuje građane u mojim stalnim razgovorima sa njima. Naime, građani su u ovim zakonima videli veliki boljitak za njih, shvatili su suštinu, imaju želju da po njima postupaju i veoma su zainteresovani za odnos kupac-proizvođač, koji omogućuje građanima da postave solarne panele na svojim krovovima, da imaju jednaku vrednost energije koju ubacuju u mrežu i onu koju kupuju.

Kada građani postave solarne panele, koriste tu energiju za sopstvenu potrošnju, ali kada imaju višak, tu energiju mogu da ubace u sistem, po istoj ceni po kojoj su i kupovali energiju. Time će računi građana biti znatno manji. Ako, pak, višak energije ubace od one koja je potrošena, na primer, prilikom korišćenja godišnjih odmora, kada ljudi nisu kod kuće, stvaraće se energetski kredit za sledeći mesec, kada će na osnovu toga doći do umanjenja računa. Sve će to svakako u pozitivnom smislu osetno uticati na kućne budžete ljudi.

Ovo je investicija koja svakom građaninu može da se isplati za period od osam do deset godina, a sami solarni paneli kojih trenutno ima na tržištu traju negde oko 20 godina, što bi posle otplate donosilo samo dobitak i profit.

Površina svih krovova u Srbiji je negde oko 600 km kvadratnih i da se samo 10% njih nađe pod solarnim panelima, to bi predstavljalo ogroman potencijal.

Srbija uvodi najnovije trendove i energetsku efikasnost usklađuje sa regulativom EU, pa samim tim uvodi i formira se uprava za energetsku efikasnost, koja će preuzeti poslove finansiranja i realizacije mera za unapređenje i sanaciju objekata, ali pored ustanova koje imaju javnu namenu, ovde je sada novina što su obuhvaćeni i objekti u vlasništvu privatnih lica.

Potpuno je novo što će se omogućiti građanima finansiranje 50 prema 50% za zamenu prozora, vrata, zamenu i poboljšanje fasadne izolacije, kao i za intervencije na grejnim sistemima unutar kuća i zgrada. Uprava finansira 25%, lokalna samouprava 25%, dok će građani sami finansirati polovinu, odnosno 50%.

Početak rada pomenute uprave očekuje se u maju mesecu i prijava od strane građana će se vršiti dostavljanjem predračuna od strane preduzeća koja se bave zamenom prozora, vrata, izolacije ili vrši intervencije na grejnom sistemu i konkurs će sprovoditi opštine, a način dodeljivanja sredstava biće u odnosu 50 prema 50, kao što sam već istakla.

Ovaj proces je dug, s obzirom na broj domaćinstava u našoj zemlji, ali ovo je jedan važan početak.

Takođe, 28 gradova državne uprave biće energetski sanirano u narednom periodu.

Zakonski okvir otvara priču ka energetskoj tranziciji, ka obnovljivim izvorima energije i omogućuje privlačenje kako državnih tako i privatnih investicija. Odaziv građana, privrede, investitora je već veliki, jer je zakon u interesu svih nas, odnosno u interesu svih građana.

Ova tema je od izuzetne važnosti jer na ovaj način štite se od uništavanja prirodni resursi koji nisu obnovljivi, ali isto tako sprečavamo i zagađenje životne sredine u kojoj živimo, što će dati doprinos kvalitetu života ali i zdravlju svih nas.

Želimo Srbiju koja će nastaviti da napreduje i razvija se, koja ide krupnim koracima napred u svakom smislu, a da pri tome ne zagađujemo ili u znatno manjoj meri zagađujemo životnu okolinu. To je dugotrajan proces, ali ovo je svakako dobar početak. Zato ću u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržati ovaj set zakona. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Razlozi za potvrđivanje ovog sporazuma su potreba održavanja i rekonstrukcije međudržavnih mostova. U Sporazumu je sadržano njih 11, nakon čega će se urediti osnove saradnje, kao i podela nadležnosti između država.

Ugovorne strane su napravile podelu da će održavanje i rekonstrukciju na šest mostova vršiti Republika Srbija, dok će BiH na ostalih pet, i to će obavljati nadležni organi i druga pravna lica definisana zakonima i drugim propisima u državama ugovornih strana.

Takođe, nadležni organi i druga pravna lica će za potrebe sprovođenja ovog sporazuma obezbediti i staviti na raspolaganje drugoj ugovornoj strani odgovarajuću dokumentaciju koja se tiče predmetnog mosta i nadležno ministarstvo države jedne ugovorne strane blagovremeno obaveštava nadležno ministarstvo druge ugovorne strane o planiranim radnjama, privremenom režimu saobraćaja i vremenu trajanja rekonstrukcije mostova.

Zajednički operativni tim će u roku šest meseci od dana potpisivanja sporazuma pripremiti plan i program održavanja rekonstrukcije mostova koji će sadržati izveštaj o stanju mostova, sa preporukama za potrebe vrste radova, procenom finansijskih sredstava i dinamičkim planom.

Za sprovođenje ovog sporazuma obezbeđena su sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, kojim se izdvojeno čak 330 milijardi dinara za kapitalne investicije.

Danas se u Srbiji gradi više nego što se gradilo decenijama iza nas. Ništa više nije daleko. Sve što je urađeno u oblasti infrastrukture, novi putevi, pruge, aerodromi, su veliki ponos svih nas.

Programom „Srbija 2020- 2025“ u 2021. godini predviđena su ogromna ulaganja u kapitalne investicije, koja će značajno još više podići rast BDP u Srbiji, a već smo prvi po stopi rasta BDP-a u Evropi i to je pokazatelj da smo stabilna država, da smo reagovali pravovremeno, dobro i odgovorno i prilikom krize koja je zadesila ceo svet.

Srbija nastavlja da se gradi, pa nas u ovoj godini očekuje više važnih infrastrukturnih projekata, a svakako među njima najznačajniji su novi auto-putevi i brze saobraćajnice, čija gradnja počinje tokom 2021. godine, pa bi tako do 1. decembra trebalo da imamo u izgradnji čak osam auto-puteva. Očekuje se početak radova na izgradnji Fruškogorskog koridora, ali i izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice do Požarevca, zatim do Velikog Gradišta, pa do Donjeg Milanovca.

Trenutno se radi na auto-putu Čačak - Požega, gradnji moravskog koridora do Čačka preko Kruševca do Pojata i auto-putu Kuzmin - Sremska Rača.

Radovi su u toku i na auto-putu Ruma - Šabac - Loznica.

Takođe, u planu su radovi na još dva važna auto-puta, a to su Zrenjanin - Beograd, šumadijski koridor "Vožd Karađorđe", a očekuje se i gradnja deonice auto-puta od Požege do Boljara ka Crnoj Gori, dugačka čak 107 kilometara, koja će ubrzati putovanje ka Jadranskom moru.

Predviđenim sporazumom, koji je danas pred nama na dnevnom redu, doprineće se daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje.

Već smo svedoci da su odnosi Republike Srbije i BiH i te kako na visokom, prijateljskom nivou, što se i videlo u ovoj krizi. Srbija je svojim postupcima, svojoj podrškom BiH, ali i celom regionu, svojim nesebičnim deljenjem vakcina, ali i odlukom predsednika Aleksandra Vučića da se u Srbiji mogu vakcinisati i strani državljani, postavila nove standarde prijateljstva, solidarnosti i svesti o opštem zajedničkom interesu, bez obzira na naciju, veru ili pripadnost određenoj društvenoj grupi.

Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem borbu sa koronavirusom od samog početka gleda kao borbu za živote ljudi, a ne kao političku borbu.

Početkom marta prve doze vakcine u BiH stigle su iz Srbije. Članovima predsedništva BiH lično je Aleksandar Vučić uručio vakcine kao pomoć Srbije ovoj zemlji u kriznim vremenima.

Takođe, osim zaposlenih u Ustavnom sudu BiH, koji su se vakcinisali u Srbiji, prethodnih dana su mogli svi zainteresovani građani da dođu i vakcinišu se u našoj zemlji, iako su strani državljani. To je solidarnost Srbije koja će u istoriji ostati upamćena.

U prethodno periodu je Aleksandar Vučić i srpskom članu predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku uručio i medicinsku opremu, odnosno 30 kliničkih i pet transportnih respiratora i 10.000 N-95 maski, kao poklon Srbije Republici Srpskoj.

Srbija je pokazala da je u svakom trenutku spremna da pomogne svojim prijateljima kojima je pomoć potrebna, jer samo zajednički možemo da pobedimo ovu pandemiju. Srbija je svojim mudrim postupanjem i prijateljskim odnosom našeg predsednika uspela da obezbedi sada ukupno 3,5 miliona doza vakcina, dok je samo iz Kine u Srbiju dopremljeno 2,5 miliona doza vakcina. Danas je kineskom vakcinom vakcinisan i sam predsednik Aleksandar Vučić u Rudnoj Glavi.

Ohrabruje nas činjenica da imamo 26% od ukupne punoletne populacije vakcinisane jednom dozom i 20% sa dve doze, dok je u starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano preko 51% stanovništva, pa je broj zaraženih počeo da pada poslednjih sati kao i broj ljudi na respiratoru.

Osim što smo obezbedili vakcine za naše građane predsednik Aleksandar Vučić se definitivno potvrdio kao lider regiona, pa i cele Evrope odlukom da vakcine protiv korona virusa ponudi i građanima regiona, i to ne kažemo mi, već o tome pišu hrvatski mediji.

U trenutku kada vakcinaciju ceo svet vidi kao jedini izlazak iz pademije, Srbija je među najboljim u Evropi i u svetu u pogledu imunizacije stanovništva. Pored toga, Srbija je odgovornim radom, trudom i mudrim merama ostala i ekonomski jaka i nastavlja se sa ulaganjima u našu zemlju.

Na samom kraju uvaženi ministre želim da vam pružim punu podršku i poželim uspeh u daljem radu na realizaciji svih ambicioznih, ali i realnih zacrtanih ciljeva u narednom periodu. Zlim jezicima ostaje da kritikuju, jer oni samo to i znaju. Ljudi vide rezultate i cene rad i trud i vaš i našeg predsednika i samo nastavite da radite kao i do sada i ovim putem koristim priliku da vas javno pozovem da posetite i Pirot grad odakle ja dolazim.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče gospodine Orliću, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona - Predlog zakona o muzejskoj delatnosti i Predlog odluke o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, koje su u nadležnosti Ministarstva za kulturu i informisanje, čiji bih rad ja na samom početku želela da pohvalim. Vaš trud i zalaganje su, poštovana minsitarko, i te kako evidentni.

Predlog zakona o muzejskoj delatnosti koji je danas pred nama je od izuzetne važnosti, jer će se stvoriti okvir za obezbeđenje potpune zaštite i očuvanja muzejske građe kao pokretnih kulturnih dobara na jedinstven način.

Samim utvrđivanjem ove materije zakonom uticaće se i na razvoj svesti o važnosti očuvanja muzejske građe i naše baštine za buduće generacije, ali će doprineti podizanju svesti da se najvažniji predmeti materijalnog i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa moraju zaštititi od uništenja. Ovaj zakon predstavlja neophodno rešenje za sveobuhvatno regulisanje sistema zaštite pokretnih kulturnih dobara, muzejskih predmeta, kao i uspostavljanje sistema organizacije i funkcionisanje muzejske delatnosti, imajući u vidu probleme sa kojima se muzeji svakodnevni suočavaju.

Na ovaj način se stvara okvir da Republika Srbija uredi muzejsku delatnost i zaštitu muzejske građe, naročito imajući u vidu značaj ovih institucija i kulturnog nasleđa ne samo za istoriju, nauku i kulturu, već i za zadovoljavanje potreba građana.

Značaj muzejske građe kao kulturnog nasleđa i vrste pokretnih kulturnih dobara jedan su od bitnih elemenata pokretača privrednog rasta, turističke ponude, jedne zemlje i bitnog uslova za razumevanje prošlosti i budućnosti naroda, a samo zakonskim okvirom se može postaviti i urediti muzejska delatnost definisanjem, ali i njenim usklađivanjem sa međunarodno prihvaćenim dokumentima i profesionalnim standardima.

Zakonom se propisuje očuvanje muzejske delatnosti kroz istraživanje, otkrivanje, prikupljanje, dokumentovanje, preduzimanje mera zaštite, sprečavanje štetnih uticaja i obezbeđivanje odgovarajućih uslova za čuvanje, proučavanje, vrednovanje, predstavljanje, tumačenje i edukaciju javnosti.

Predviđeno je uređenje strukture muzejske delatnosti i organizacija rada ovih ustanova, ali i definisanje jedinstvenog informacionog sistema za muzeje i muzejsku dokumentaciju u Republici Srbiji, što će doprineti efikasnijem čuvanju, korišćenju i prezentaciju muzejske građe.

Takođe, smatram da predloženih 720 knjiga već predstavljaju kulturna dobra zbog njihovog posebnog značaja za našu nauku i kulturu, kao i zbog toga što su u pitanju retki, odnosno unikatni primerci i treba da dobiju najveću kategorizaciju u pogledu zaštite, odnosno da budu proglašena za kulturna dobra od izuzetnog značaja.

Smatram ovu kategorizaciju opravdanom, jer se prilikom utvrđivanja predloga vodilo računa o posebnim kriterijumima koje je utvrdila Narodna biblioteka Srbije, a to su: vreme nastanka rukopisa, odnosno godina štampanja knjige, vrsta knjige, retkost, odnosno unikati, značaj za proučavanje istorije, književnosti, prava, kulture, jezika, pismenosti, ornamentike, paleografije, ikonografije, kao i peti kriterijum – pismo i jezik na kome je svaka knjiga nastala

Ulaganje u kulturu je od izuzetnog značaja, što je pre par godina i pre krize i Aleksandar Vučić postavio kao jedan od prioriteta. Država je ozbiljnim reformama koje je sprovela, kao i stalnim radom i zalaganjem, uspela da obezbedi sredstva kojima je završila hram Svetog Save, ali i izgradila velelepni spomenik Stefanu Nemanji na koji smo svi izuzetno ponosni.

Pored toga, u prethodnom periodu obnovljen je i Muzej savremene umetnosti. Zgrada je potpuno renovirana i uvedena je nova tehnologija i sada predstavlja najsavremeniji i tehnološki najnapredniji muzejski objekat u našoj zemlji. Posle 15 godina, 2018. godine je ponovo otvoren i Narodni muzej u Beogradu, kada je i obnovljen.

Proteklih godina ulagalo se i u objekte kulture u Pirotu, gradu odakle ja dolazim. Rekonstruisan je muzej Ponišavlje, pirotska tvrđava Kale, uskoro će biti rekonstruisan i višefunkcionalni objekat poznatiji kao Dom vojske i o tome smo skoro govorili u ovom viskom Domu. To je objekat koji se nalazi u samom centru grada. Na tome želim da vam se zahvalim zato što su ljudi iz Pirota i te kako zadovoljni ovim predstojećim ulaganjem u naš grad.

Do jula meseca ove godine trebalo bi da se završi idejni projekat za rekonstrukciju objekta tzv. Bela mačka koji je u planu da postane muzej ćilimarstva. Takođe, na konkursu Ministarstva kulture i informisanja iz oblasti digitalizacije kulturnih nasleđa u 2021. godini Narodnoj biblioteci Pirot odobrena su sredstva u iznosu od 500.000 dinara za nabavku nove i vredne opreme za digitalizaciju.

Vaša i pomoć države, poštovana ministarko, nam je od izuzetne važnosti i verujem da ćemo dobru saradnju u narednom periodu i nastaviti i unaprediti, ukoliko je to moguće.

Sve ovo će i te kako doprineti očuvanju kulturne baštine, ali i pozitivno uticati na razvoj turizma, a znamo da je 2019. godina bila rekordna i da smo tada prvi put premašili broj stranih u odnosu na broj domaćih turista u našoj zemlji. Sigurna sam da ćemo ovaj trend nastaviti i da ćemo posle ove pandemije postati ozbiljna turistička sila, a tome će svakako doprineti i sva ulaganja u kulturu koja se sprovode.

Srbija se evidentno nepovratno promenila, nepovratno smo otišli napred. Srbija će sledeće godine po prvi put po apsolutnom iznosu, po stopi BPD-a stići Hrvatsku, a u decembru smo po prvi put pretekli Crnu Goru.

Srbija je danas na čelu sa Aleksandrom Vučićem prva u svetu i po dostupnosti vakcina, ali i po broju vakcinisanih. Znamo da su trenutno na raspolaganju našim građanima čak četiri različite vrste vakcina. Pored toga, nastavili smo da gradimo puteve, bolnice. Pored rekonstrukcije bolnica širom Srbije, među kojima je i rekonstrukcija Opšte bolnice u Pirotu gde je u toku prva faza, idemo i na treću kovid bolnicu, po najavi samog predsednika. Nastavili smo i da otvaramo nova radna mesta, da dovodimo investitore i uprkos krizi koja nas je zadesila stopa nezaposlenosti u Srbiji je nastavila da opada.

Država je obezbedila u nizu pomoći i simboličnu pomoć za naše najstarije sugrađane, pa će do 5. jula ove godine svi penzioneri dobiti pomoć u vidu vitamina C, D i cink, što će im biti dovoljno za dva meseca, kako bi povećali imunitet.

Ovim putem ponovo apelujem na sve građane da se vakcinišu, jer samo tako možemo da se izborimo sa ovom pandemijom.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu predložene zakone ćemo podržati. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građanke i građani Republike Srbije.

Na samom početku moram da u svoje lično ime odam počast svim žrtvama stradalim prilikom NATO agresije na našu zemlju i izrazim saosećanje sa njihovim porodicama. Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 km puteva, 595 km pruga, oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Ovaj dan nikako ne smemo da zaboravimo, jer je ovo dan sećanja na sve stradale tokom agresije, a 78 dana ubijeno je najmanje 2.500 civila, 79 dece i 1.000 vojnika ranjeno, povređeno više od 12.500 ljudi. Slava im i hvala.

Pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju odluke kojom se zamenjuje Aneks I multilateralnog Sporazuma između evropske zajednice i njenih država članica Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave UN na Kosovu o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, primenom osnovnih principa EU u oblasti civilnog vazduhoplovstva u pridruženim stranama Sporazuma među kojima spada i Republika Srbija.

Osnovni ciljevi i principi podrazumevaju slobodan pristup tržištu, slobodu osnivanja preduzeća, jednake uslove konkurencije, međutim nisu samo ekonomski razlozi važni, već je možda najvažnije da se vazdušni saobraćaj odvija sigurno i bezbedno.

Važno je da svi putnici znaju da naša zemlja primenjuje najviše vazduhoplovne standarde i da sigurno i bezbedno mogu da dolete u Srbiju, ali isto tako i da prelete bezbedno iznad naše zemlje.

Takođe, jednako je važno da se primenjuju pravila o zaštiti životne sredine koja su takođe predviđena ovim sporazumom. Sporazum ima za cilj da zajedničko evropsko vazduhoplovno tržište proširi na region zapadnog Balkana i pre formalnog pristupanja EU, a od samog proširenja zajedničkog tržišta na zapadni Balkan korist ima oko 500 miliona građana.

Kod nas i te kako se vidi veliki pomak u oblasti vazdušnog saobraćaja, pa ću napraviti jedno poređenje gledajući 2019. godinu, odnosno period pre korona virusa u odnosu na 2013. godinu.

Na aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd uvećan je broj putnika za čak 74%, na kraju 2013. godine ukupan broj putnika je bio 3.543.394, dok je taj broj u 2019. godini iznosio 6.158.897 putnika. Takođe, ukupna količina prevezene robe na ovom aerodromu, posmatrano za isti period je uvećana za preko 140%

Kada se posmatra aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, broj putnika u 2013. godini je iznosio 21.700, dok je taj broj u 2019. godini uvećan za preko 20 puta i iznosio je 419.683 putnika, dok je ukupna količina prevezene robe uvećana za čak 170%, dok se obim saobraćaja, odnosno broj letova u posmatranom periodu uvećao za 47%.

Kada se uporedi ukupni prihodi u sistemu vazdušnog saobraćaja iz 2013. godine sa 2019. godinom, dobije se uvećanje od skoro 86,1% i to sa 40,54 milijardi dinara na 75,46 milijardi dinara, što predstavlja ogroman rast i napredak.

Predlogom zakona o kome se danas raspravlja potvrđuje se spremnost Republike Srbije da i dalje primenjuje najviše evropske standarde u oblasti civilnog vazduhoplovstva time što će njihova primena formalno postati obaveza i u našoj zemlji. Srbija je što se tiče zakona i njihovih usklađivanja sa preporukama EU među najboljima, ali isto tako smo i među najboljima što se tiče ekonomskog rasta, jer evo već drugu godinu za redom smo prvi u Evropi.

Pored toga, među najboljima smo, ako ne i najbolji, kada je u pitanju odgovor države na pandemiju koja je zahvatila ceo svet, pa i našu zemlju, i tu smo ispred velikih svetskih sila samo zahvaljujući mudroj i odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića.

Srbija u svakom koraku i u svakom smislu ide u korak sa vremenom i to vidimo u svakodnevnoj borbi za zdravlje ljudi koja je danas apsolutni prioritet. Naš predsednik vodi računa isključivo o zdravlju građana i očuvanju zdravstvenog sistema ne praveći od toga političko pitanje.

Srbija vrlo uspešno sprovodi plan vakcinacije i u našoj zemlji ne samo da imamo dovoljno vakcina za sve prijavljene građane, već građani mogu da sami biraju između četiri vrste vakcina koje su im na raspolaganju.

Već duži vremenski period nalazimo se u samom vrhu po broju vakcinisanih u Evropi i u svetu i ovim putem želim da ponovo apelujem na sve građane da se imunizuju kako bi u narednom periodu mogli da krenemo da živimo normalno.

Imamo dobar primer Izraela koji je zahvaljujući uspešnoj vakcinaciji koja je obuhvatila 60% građana i čak 90% učenika pobedio. Bolnica u Tel Avivu je zatvorila poslednje aktivno Kovid odeljenje i od 7. marta ukinuta su ograničena i život se vraća u normalu. To je primer koji nam daje nadu i ka čemu svi težimo.

Osim vakcinacije, na vakcine, država je izdvojila novac i kupila lek koji se daje rizičnoj grupi zahvaljujući kojem se ukoliko se da u prvih deset dana bolesti rezultat izlečenja je 90%. Na svaki način ova vlast ulaže napore i bori se za svaki život.

Ovim putem želim da izrazim i zahvalnost, s obzirom da je Pirot jedno od 20 mesta koja su dobila 20 najmodernije opremljenih sanitetskih vozila zahvaljujući EU, što je izuzetno bitno i od značaja za živote naših ljudi.

Ono što će Srbiji biti najveći uspeh je to da ćemo imati dve fabrike vakcina i sama činjenica da će se godišnje proizvoditi 30 i 40 miliona vakcina što, kao što vidimo, predstavlja život i opstanak.

Sigurna sam da će Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem zacrtani plan i ostvariti, kao i sve do sada iako su mnogi bili skeptični, pa su se činjenicama uverili u napredak, i da ćemo uskoro izgraditi jednu potpuno novu fabriku za proizvodnju vakcina, dok ćemo drugu imati na „Torlaku“.

Srbija neće samo da pakuje vakcine, već će za manje od godina dana proizvoditi i tečnost. Godišnje će nam biti kako bi se svi zaštitili potrebno, ukoliko se da i treća doza, oko 15 miliona, dok će 25 miliona biti obezbeđeno za region.

Okolnim zemljama, našim susedima smo već pomagali, kao što je sinoć i naš predsednik uručio predsedniku Predsedništva BiH, Miloradu Dodiku, medicinsku opremu i respiratore, a naša pomoć neće izostati ni u narednom periodu.

Srbija će ekonomsku krizu preživeti lakše nego 90% drugih država, samo je bitno da se sprovede proces imunizacije, da se životi i zdravlje ljudi sačuvaju.

Srbija više nije slaba, Srbija je na čelu sa Aleksandrom Vučićem jaka i poštovana država u svetu koja brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti.

Ovim putem želim, poštovani ministre, da vam pružim punu podršku za realizaciju svih projekata širom Srbije koje ovih dana obilazite zajedno sa predsednikom, jer znamo da je Srbija danas jedno veliko gradilište i da će se do kraja godine graditi čak sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica.

U danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaću ovaj Predlog zakona. Hvala.