Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas izuzetno važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Ovim zakonom idemo još jedan korak napred u borbi protiv nelegalno stečene imovine, samim tim što se njime uspostavlja efikasniji i jednostavniji mehanizam oporezivanja neprijavljenog prihoda u odnosu na već postojeći mehanizam Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Na ovaj način sprečava se zloupotreba u slučajevima kada vrednost imovine fizičkog lica nije opravdana, odnosno nema vidljivog izvora, odnosno nije stečena na zakonit način.

Ono što smatram da je itekako bitno da se napomene, čak i više puta, zbog javnosti koja nas prati, je da se vrši provera imovine svih lica, što bi značilo od predsednika Republike, političara, funkcionera, biznismena, do svih građana bez izuzetaka.

Sam postupak se započinje prema licima za koja se učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda tog fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra. Postavljena je ova granica, imajući u vidu da ovaj iznos predstavlja donju granicu sticanja imovine na koju se plaća poseban porez, kao i složenost postupka.

Takođe, važna novina u ovom zakonu je teret dokazivanja, koji je ovde dvostruk. Sa jedne strane, propisano je da je teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode tog fizičkog lica na poreskoj upravi. S druge strane, sada je na fizičkom licu, a ne na tužilaštvu, kakav je slučaj u krivičnom postupku, da dokaže da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima. To podrazumeva da se poreskom obavezniku stvara obaveza da poreskoj upravi dostavi dokaze kako i na koji način je stekao imovinu za koju nema pokriće u njegovim prijavljenim prihodima, što bi značilo da se svakom licu omogućava pravo da učestvuje u postupku i izjasni o svim okolnostima koje su predmet postupka.

U ovom predlogu zakona najviše se komentarisalo o poreskoj stopi, koja iznosi 75%. Svakako da bi bilo neopravdano da stopa bude manja kada su u pitanju prihodi za koje ne postoji osnov sticanja u zakonu, ali smatram da svi građani treba da znaju da posle ovog postupka postoji mogućnost nastavka, odnosno pokretanja krivičnog postupka, kojim bi se, ukoliko se utvrdi krivica, moglo licu da se protivpravno stečena imovina oduzme u celosti.

Pored toga, izmenama i dopunama zakona, osim imovine, dodati su i tzv. izdaci za privatne potrebe fizičkih lica, što bi značilo da će lica pravdati i poreklo prihoda koja možda nisu potrošili na sticanje imovine, nego, recimo, na skupa putovanja, letovanja, zimovanja, skupocene restorane i druge izdatke koji mogu biti čak i veći od izdataka koji su utrošeni na sticanje imovine. Sav novac ide u budžet Republike Srbije. Smatram da ovim predlogom zakona je učinjen itekako veliki korak u borbi protiv kriminala i korupcije. Od nekada siromašne zemlje, na ivici bankrota, stalnim unapređivanjem, trudom i radom, danas imamo državu na koju možemo biti ponosni u svakom smislu.

Danas imamo Srbiju koja je lider u rastu BDP u Evropi, koja je lider u vakcinaciji, Srbiju kojoj su svi građani podjednako važni, u kojoj nema povlašćenih, u kojoj smo svi isti. Zato nam je ovaj zakon važan i u skladu sa tim, u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, kojoj pripadam, podržaću ovaj predlog zakona, zajedno sa ostalim predlozima zakona o kojima danas raspravljamo u plenumu. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se na samom početku osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, koji je podnela Vlada.

Naime, takozvani "Mini Šengen", kako su moje kolege i navele, ali nije na odmet da se ponovi zbog javnosti koja nas prati, podrazumeva zajedničko tržište koje obuhvata inicijativu slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala.

Slobodno kretanje građana podrazumeva kretanje samo sa ličnom kartom. Ovim sporazumom omogućava se mnogo više od turističkih poseta između ova tri naroda. Ovo je zapravo istorijski sporazum malih naroda koji svojim građanima nudi stabilnu i sigurnu budućnost.

Mali Šengen, predstavlja model za dugoročno jačanje mira u regionu. Razrađen je kompletan plan kako da se priznaju diplome između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. U višegodišnjem planu i međusobno priznavanje akademskih kvalifikacija kako bi se pojednostavile procedure za međusobno kretanje radne snage.

Sigurna sam da će povećana saradnja povećati priliv stranih investicija u ovaj region. Kada isti investitori učestvuju u ovim zemljama stvara se mogućnost razmene inženjera i radnika deficitarnih zanimanja. To je dobar poziv za strane investicije i time se stvara mogućnost podizanja životnog standarda, uvode i dežurstva za fitosanitarne inspekcije koje omogućavaju brže kretanje kamiona gde se predviđa ušteda negde oko 120 miliona evra, dok se samo slobodom kretanja, odnosno kretanja uz ličnu kartu predviđa ušteda od milijardu evra.

Veliki potencijal ove tri zemlje vidi u stvaranju zajedničkog turističkog proizvoda i prezentovanja svoje ponude na veliko kinesko tržište. Procene su da 140 miliona ljudi, turisti iz Kine kada nema pandemije putuju širom sveta. Njihova putovanja ne svode se na obilazak jedne države, već obično obilaze dve do četiri države i njihova putovanja najčešće traju osam do 15 dana. Ovim sporazumom olakšavamo kineskim turistima putovanje bez vize čime za njih postajemo još atraktivnije destinacija.

Inicijativom Aleksandra Vučića za stvaranje Mini Šengena šalje se poruka gde je region postao stabilan i nije zona konflikta. Mini Šengen je od izuzetnog značaja i u zajedničkoj borbi protiv pandemije. Unapređenjem trgovinske razmene, olakšavanjem protoka robe i kapitala, podrazumeva se i uspostavljanje saradnje među lekarima u zajedničkoj borbi za dobijanje vakcina, kao i formiranje zelenih transferskih linija, a to znači da naše bolnice mogu da prime građane Severne Makedonije i Albanije i obrnuto.

U vreme kada EU zatvara granice mi želimo između sebe da ih otvorimo, pružimo ruku pomirenja i želimo da stvaramo dobre susedske odnose. Srbija se na sve načine svakodnevno bori kako bi negativne efekte pandemije izazvane Kovidom – 19 svela na minimum.

Kada se osvrnemo od marta meseca vidimo da je država reagovala pravovremeno. Ispostavljene su tri minimalne zarade pune i dve minimalne zarade od 60% mikro, malim i srednjim preduzećima. Medicinskim radnicima povećane su zarade od 10%, uplaćena im je jednokratna novčana pomoć od 10.000 dinara, a od 1. januara dobiće ponovo povećanje zarada, kao i svi oni koji su zaposleni u javnom sektoru.

Jednokratna novčana pomoć je isplaćena i penzionerima u iznosu od 4.000 dinara, sutra će im biti isplaćena još jedna pomoć od 5.000 dinara, kako je najavio i ministar Siniša Mali danas, a povećanje penzija je predviđeno od 1. januara 2021. godine, po švajcarskoj formuli.

Svim punoletnim građanima koji su izrazili potrebu uplaćena je jednokratna pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za pet meseci odložena je uplata poreza i doprinosa, usledila je i ciljna pomoć hotelijerima u gradovima, a pre neki dan isplaćena je još jedna minimalna zarada za sve one koji su zaposleni u ugostiteljskoj industriji.

Pored svih navedenih pomoći države pred nama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške privredi za ublažavanje posledice pandemije bolesti i Kovid – 19 izazvane SARS-CoV 2, koja je podnela Vlada.

Glavni cilj ovog zakona jeste nastavak preduzetih mera podrški privredi. Imajući u vidu i dalje prisustvu neizvesnosti u prvom kvartalu 2021. godine, država nastavlja da se ponaša odgovorno i pravovremeno, pa samim tim obezbeđuju nastavak preduzetih mera, podrške privredi koje imaju za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata uokvirimo onoga što je već državu odlučila da preuzme na sebe.

Ovim zakonom je predviđeno produženje perioda u kojem privrednicima mikro, malim i srednjim preduzećima mogu biti odobreni krediti, osigurani garancijom Republike Srbije za šest meseci. Time se privredi omogućava da u potpunosti iskoristi sredstava koja država u saradnji sa Komercijalnim bankama odlučila da obezbedi u cilju očuvanja likvidnosti.

Sve navedeno pokazuje da je odgovor Srbije na izazov koji je uzrokovala kriza, snažan i odlučan u pomoći i građanima i privredi. Pored toga mi nastavljamo da vodimo politiku mira, stabilnosti i napretka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

U skladu s tim podržaću u danu za glasanje predloženi set zakona, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić, kojoj pripadam. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije na samom početku želim da kažem da ćemo u danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu kojoj pripadam da podržimo amandman na član 1. koji je podnela Vlada Republike Srbije, iz istih razloga koje je predlagač naveo u svom obrazloženju.

Ono što želim da istaknem i ono što vidimo, od kako je SNS došla na vlast, ona se ponaša odgovorno prema svakom dinaru građana Republike Srbije, koji zaslužuju da znaju gde i na koji način se njihov novac troši.

To možemo da vidimo i u ovoj raspravi kroz Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, ali i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, što je od prošle godine postala i praksa.

Nedavno su se pojavili podaci, a o tome je najpre u ovom visokom domu govorio kolega Mirković, a danas i kolega Bakarec i koleginica Božić i apelovali da se ti navodi od nadležnih institucija ispitaju, da je konsultantskoj firmi u Grčkoj uplaćeno na čak 2,5 miliona evra, a zatim ukupno osam miliona evra novca građana Republike Srbije za tzv. pomoć prilikom izgradnje mosta na Adi.

Moram da napomenem da se firma koja se pominje, čak ni ne bavi građevinom. Ja sada razmišljam, a to razmišljanje delim sa vama, dragi građani Republike Srbije, koliko je ovakvih sumnjivih troškova bilo za vreme vladavine tajkuna koji su bili na vlast pre SNS.

Razmišljam, koliko je ovakvih sumnjivih troškova bilo za vreme vladavine tajkuna koji su bili na vlasti pre SNS.

Razmišljam, da li možda zbog ovakvih i sličnih, u najmanju ruku, neopravdanih trošenja sredstava, Srbija, pre dolaska Aleksandra Vučića i SNS, bila pred bankrotom sa praznom državnom kasom i sa katancima na firmama koje su zapošljavale na hiljade radnika.

Da li su zbog ovakvih trošenja sredstava naši građani ostajali bez kore hleba? Da li je možda umesto za izgradnju vrtića i bolnica, novac odlazio u džepove Dragana Đilasa, koji je za samo nekoliko godina, koliko je bio na vlasti, u svoj džep strpao za nas obične građane nezamislivih 619.000.000 evra.

Ja se pitam a verujem da se pitate i vi, dragi građani Republike Srbije, u ovom periodu, država je po prvi put u istoriji, najveći teret krize preuzela na sebe i time omogućila privredi da nastavi da živi.

Da li se neko pita da li bi to bilo moguće da se kriza dogodila samo pre par godina i pre nego što je SNS došla na vlast? Odgovor je da svakako ne bi bilo moguće, da prethodnih godina nismo vodili odgovornu politiku na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da nismo prošli niz teških reformi i da se nismo prema finansijama ponašali domaćinski i na taj način četiri godine za redom ostvarili suficit u budžetu.

Kada se osvrnemo i napravimo retrospektivu od marta meseca ove godine, vidimo da je država reagovala pravovremeno i da je reagovala odlučno, da negativne efekte krize svede na minimum.

Država je realizovala niz mera pomoći, ali tu se nije stalo, pa će se tako sredinom decembra uplatiti još jedna minimalna zarada za sve one u ugostiteljskoj industriji, a tu se podrazumevaju ugostiteljski radnici, renta kar agencije, turistički vodiči i hotelijeri i pored toga, uplatiće se još jedna pomoć, jednokratna, penzionerima u iznosu od 5.000 dinara.

Ukupna pomoć države zajedno sa ovim novim merama i od početka pandemije koja je izazvana Kovdiom 19 iznosiće 700 milijardi dinara ili šest milijardi evra, što je 12,7% našeg BDP.

Malo je zemalja u svetu koje su sprovele ovako jake i snažne mere. Pored toga, naš javni dug je ispod 60% BDP i u budžetu za ovu i u budžetu za narednu godinu. Da smo dobro reagovali, ne kažemo samo mi, kažu i ocene MMF i Evropska komisija.

Srbija u ovom periodu beleži najveći rast, odnosno najmanji pad BDP, a planirano je da u 2021. godini stopa rasta BDP iznosi 6%.

Od 1. januara, uslediće i povećanje penzija u iznosu od 5,9% kao i povećanje plata zdravstvenim radnicima u iznosima od 5%, kao i povećanje svim zaposlenima u javnom sektoru u iznosu od 3,5%, s tim da će dodatno povećanje od 1,5% dobiti od aprila meseca naredne godine. Upoređujući samo 2011. godinu sa 2020. godinom, plata medicinskih sestara porasla je 63%, odnosno za 22.300 dinara, dok se plata doktora povećala za 54,% i posle ovog poslednjeg povećanja iznosiće oko 103.000 dinara.

Takođe, dodatno povećanje i za vojnike biće u iznosu od 10% od aprila naredne godine. Napominjem da su u odnosu na 2012. godinu, zarade u Vojsci povećane za preko 40%, a pored toga Vojska se danas oprema i najsavremenijim sredstvima.

Nikada veća sredstva budžeta za 2021. godinu, nisu predviđena za kapitalne investicije od čak 330 milijardi dinara, što je 5,5% BDP.

Nastaviće se sa izgradnjom puteva, iako smo već izgradili 350km puteva, nastaviće se i sa ulaganjem novca u nove industrijske parkove, ali i rekonstrukciju pruga kao što je pruga Niš-Dimitrovgrad, ali i brza pruga od Beograda do Novog Sada.

Ono što je možda u ovom trenutku najvažnije, nastaviće se sa ulaganjem u zdravstvo. Mi smo dobili dve nove Kovid bolnice u Batajnici koja je već počela sa prijemom pacijenata i u Kruševcu i time se mogu pohvaliti samo još dve zemlje u svetu, a to su Kina i Rusija.

Pored toga, budžetom za 2021. godinu izdvojena su sredstva i za izgradnju novih domova zdravlja u Loznici, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Vranju.

Takođe, predviđen je i nastavak završetka KC u Beogradu, kao i izgradnja KCV u Novom Sadu i KC u Kragujevcu.

Za čak 22 zdravstvene ustanove, potpisani su ugovori za rekonstrukciju, među kojima je i Opšta bolnica u Pirotu iz koje ja dolazim, za šta je ukupno predviđeno 5,2 milijarde dinara.

Sledeće godine počeće se sa gradnjom beogradskog metroa. Znam da mnogi građani ne veruju u izgradnju metroa jer je to njima obećavano svake godine od 2009. do 2012. godine, kada je novac građana odlazio, pa možda za 35 nekretnina Gojka Đilasa u najužem centru Beograda koje se mere hektarima i za koje smo nedavno saznali.

Sve ove investicije koje se realizuju, podstiču rast ekonomije, zapošljavaju se ljudi, a s druge strane podstiču i privatne investicije, pa smo tako u prvih devet meseci imali 1,9 milijardi direktnih stranih investicija što znači da je više od 60% svega što je ušlo na zapadni Balkan došlo u Srbiju.

U poslednje dve do tri godine rangirani smo kao zemlja broj jedan po privlačenju stranih investicija.

Srbija je upravo zbog ponašanja u krizi pokazala da možemo da vodimo računa o stabilnosti, da brinemo o privredi i na taj način postali smo još atraktivniji za sve buduće strane ulagače.

Nastavićemo na čelu sa Aleksandrom Vučićem da gradimo snažnu i ekonomski jaku zemlju za budućnost naše dece. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, još pre izbora Vlade Aleksandar Vučić je postavio šest osnovnih ciljeva. Jedan od njih u ovom trenutku, verovatno i najvažniji je svakako očuvanje i borba za zdravlje građana Srbije.

U skladu sa tim, pred nama je danas set predloga zakona među kojima se nalaze i oni koji se odnose na ublažavanje pandemije izazvane Kovidom 19. Aktuelna vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odgovara adekvatno, pravovremeno i odgovorno na sve izazove koji su nastali u vreme pandemije virusa korona i po odgovoru na Kovid 19, Srbija je na petom mestu u Evropi.

Veliki je značaj i investiranje države u zdravstvo u koje je do sada država uložila čak preko 600 miliona evra. Time je znatno poboljšan i standard lekara i svih zaposlenih zdravstvenih radnika i osim povećanja plata u iznosu od 10% zdravstvenim radnicima je nedavno uplaćena i jednokratna novčana pomoć u iznosu od 10 hiljada dinara, kao zahvalnost simbolična za sve ono što su prethodnih meseci radili i nastavljaju da rade za sve nas.

Država je u prethodnom periodu, odnosno nedavnim rebalansom, drugim po redu ove godine izdvojila i devet milijardi dinara za izgradnju dve nove kovid bolnice, jednu u Beogradu koju je sinoć obišao i predsednik Aleksandar Vučić i najavio prijem novih pacijenata već od početka decembra i druge u Kruševcu gde se očekuje prijem obolelih već sredinom decembra.

Takođe, u planu je i nastavak rekonstrukcije velikog broja domova zdravlja i opštih bolnica širom Srbije pa je tako u planu i rekonstrukcija Opšte bolnice u Pirotu, odakle i ja dolazim.

Ove godine možemo da se nosimo sa krizom i da država preuzme veliki deo tereta na sebe samo zato što smo prethodnih godina na čelu sa Aleksandrom Vučićem vodili odgovornu politiku, sproveli značajne reforme i na osnovu toga ostvarili u prethodne četiri godine suficit u budžetu. Da smo kako zdravstveno tako i ekonomski dobro odgovorili u ovim izazovnim vremenima svedoči i najmanji pad od 0,5% po procenama MMF-a, a mi se nadamo da ćemo biti u minusu 0,1% i da će sledeće godine Srbija beležiti dalji ekonomski rast.

To pokazuje da je naša ekonomija postala otporna, da smo našli pravu meru, kada imate 10-15% pada ekonomije čak velikih svetskih sila. I pored svih poteškoća nezaposlenost u Srbiji je nastavila da pada, pa tako beležimo u drugom kvartalu ove godine iznos od 7,3% stope nezaposlenosti, što je svakako rekorni istorijski minimum. Možemo da se pohvalimo i da je prosečna plata u julu mesecu u Srbiji po prvi put prešla iznos od 510 evra.

Svakako treba naglasiti da smo jedna od retkih zemalja koje će u januaru povećati penzije u iznosu od 5,9% i zarade u javnom sektoru u iznosu od 6,6% po švajcarskoj formuli, čime će se podići životni standard građana, a samim tim bićemo i bliži ostvarenju cilja koji je predviđen nacionalnim investicionim planom "Srbija 2020-2025" kojim će prosečna zarada do kraja 2025. godine iznositi 900 evra, dok će prosečna penzija biti negde oko 440 evra.

U ovom setu predloga zakona se nalaze zakoni koji imaju za cilj odgovor na pretnju koju predstalja Kovid 19, kao i jačanje nacionalnog zdravstvenog sistema u cilju postizanja nivoa pripravnosti u Srbiji. Kako bi u najboljoj meri država odgovorila u ovoj teškoj situaciji, povećala je i obim nabavki potrošnog medicinsog materijala i opreme, gde spadaju zaštitna oprema, maske, rukavice, dezinfekciona sredstva, ventilatori, respiratori, lekovi i sve ono što je svakodnevno potrebno itekako opterećenom zdravstvenom sistemu.

Moralo je da se pristupi opremanju privremenih bolnica za prihvat obolelih, izgradnji i renoviranju laboratorija, pa će tako jedan od projekata omogućiti uspostavljanje dve dodatne regionalne Kovid 19 laboratorije, jedne u okviru KCV u Novom Sadu i druge u okviru KC u Kragujevcu sa kapacitetom od 1.000 uzoraka na dan, što će svakako povećati i kapacitete testiranja u Srbiji na preko 9.000 testova dnevno.

Omogućiće se integracija laboratorija u zdravstveni informacioni sistem kako bi se stvorio sveobuhvatni elektronski sistem nadzora nad Kovidom 19. u okviru projekta biće omogućeno i uspostavljanje brzog testiranja na aerodromima Nikola Tesla u Beogradu i u Konstantnin Veliki u Nišu, kao i na odabranim graničnim prelazima za putnički saobraćaj.

Kako bi država još jače nastavila borbu sa Kovidom 19 i kako bi se nastavilo sa ulaganjem u našu zemlju, glasaću i podržaću zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu predloženi set zakona u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, kako je ovo moje prvo obraćanje, na samom početku iskoristila bih priliku da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS koji su dali šansu nama mladim ljudima da se po prvi put nađemo u poslaničkim klupama. Trudiću se da svojim radom, zalaganjem, kao, verujem, i sve ostale moje kolege, kao i svakodnevnim razgovorima sa građanima, to poverenje i opravdam.

Kao neko ko dolazi iz Pirota, pograničnog okruga u kome žive i nacionalne manjine, posebno u Dimitrovgradu, gde je pretežno stanovništvo bugarske nacionalnosti, imala sam potrebu da se danas javim za reč.

Nekada se moglo čuti – što južnije, to tužnije. Ali, danas to ne možemo reći. Srbija se razvija ravnomerno.

Svedoci smo novoizgrađenog Koridora 10. Svedoci smo da će se u narednom periodu rekonstruisati i železnica.

Danas sam ja nekih dva i po sata stigla od Pirota do Beograda, za šta je do pre par meseci trebalo čak četiri. To će našoj deci biti normalno, ali svi znamo da do skoro nije bilo tako.

Osim puteva, svedoci smo i mnogobrojnih rekonstruisanih i novoizgrađenih škola, vrtića, bolnica, uređenih parkova, izgrađenih sportskih centara.

U vreme epidemije Kovidom-19, koja je zahvatila ceo svet, pa i našu državu, doneli smo niz mera za koje možemo već danas reći da su se pokazale kao delotvorne. Od pomoći u vidu 100 evra svim punoletnim građanima, preko pomoći malim, srednjim i mikropreduzećima, do ciljne pomoći hotelijerima. Da smo radili dobro i usled epidemije pokazuje i stopa nezaposlenosti, koja je danas na rekordnom istorijskom minimumu oko 7%. Uz to, beležimo i najveći privredni rast u Evropi.

U Srbiji su plate i penzije nastavile kontinuirano da rastu. Već sada, prosečna plata u Srbiji je iznad 510 evra, a nastojaćemo da ostvarimo cilj koji je predviđen Nacionalnim investicionim planom – „Srbija 2020-2025“, u kojem se predviđa da prosečna plata iznosi čak 900 evra do kraja 2025. godine, a prosečna penzija 440 evra.

Sve ono što smo radili pokazalo se kao dobro, jer je dalo rezultate. Nastavićemo tim putem radeći još više i razvijajući našu Srbiju još bolje, brže i jače.

Zato su nam značajna i ova tri ministarstva, koja još sistematičnije mogu sagledati potrebe ljudi na selu, koji će ulagati u porodicu, koja predstavlja stub svakog društva, koje će brinuti o ljudskim i pravima nacionalnih manjina i koje će društveni dijalog uvrstiti u političku praksu.

Želimo Srbiju u kojoj mladi žele da žive, u kojoj svi građani vide sigurnu budućnost. Hvala.