Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, izuzetno mi je drago što je Zakon o klimatskim promenama ove nedelje pred nama, najpre zbog samog zakona na kojem se dugo radilo, jer predstavlja izuzetno važan krovni zakon, a onda i zbog toga što samim tim što je ovaj zakon došao na red, znači da smo mnoge ključne probleme u našoj zemlji rešili i da smo spremni da se posvetimo i bavimo ozbiljno ovom temom.

Klimatske promene su svakako globalni problem koji utiče na Srbiju. Sami smo svedoci svih promena koje su zapravo posledica ljudskih aktivnosti. Posledica povećanja efekta staklene bašte u atmosferi potiče najpre od sagorevanja fosilnih goriva u sektorima energetike, saobraćaja i industrije, ali i poljoprivrede i u upravljanju otpadom.

Kako su klimatske promene globalni problem, države moraju dati svoj doprinos u skladu sa svojim mogućnostima, pa se tako i Republika Srbija opredelila za sprovođenje aktivnosti koje će doprineti ovom cilju.

Usvajanjem ovog zakona približićemo se i Evropskoj uniji i istovremeno dati svoj doprinos ovoj globalnoj borbi protiv klimatskih promena.

Evropska unija želi da Evropa bude prvi klimatski neutralan kontinent do sredine veka, pa tako, prema nekim predviđanjima, u planu je da do 2050. godine ulicama prolaze samo hibridni ili električni automobili, jer samo većom zastupljenošću vozila na alternativni pogon može se smanjiti štetan uticaj na životnu sredinu.

Krajem 2020. godine doneta je i Uredba o uslovima i načinu subvencionisanja kupovine novih vozila koja pokreće električni pogon, sve radi sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i unapređenju kvaliteta životne sredine.

Srbija ovim zakonom pravi sistemske korake koji će nas približiti EU, a osim toga, imaće i druge pozitivne efekte na privredu i građane.

Srbija je među prvim zemljama zapadnog Balkana koja će usvojiti ovakav zakon, a osim toga, ovaj zakon se kod nas nalazi i na listi prioriteta, jer je to naša obaveza i moramo da sačuvamo zemlju za buduće generacije.

Usvajanje zakona treba da utiče na podizanje svesti i da ovaj zakon gledamo kao šansu za razvoj, šansu za zelena radna mesta i pojavu novih privrednih subjekata. Tu treba da se uključe svi, počev od građana sve do privrede, nevladinih organizacija, naučne zajednice.

Ovaj zakon verujem da će nas ujediniti ka zajedničkom cilju jer nam je svima izuzetno važno da ekonomski razvoj bude zelen i čist, da bi generacijama koje dolaze ostavili lepšu Srbiju od one koju smo mi zatekli.

Pokrenut je rad, zahvaljujući vama, ministarko, na višedecenijskim problemima i samo zajedničkim radom možemo da se borimo protiv klimatskih promena. Svi smo svedoci učestalijih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih prilika kao što su poplave, suše, toplotni talasi, koji nose sa sobom velike gubitke koji se procenjuju čak na sedam milijardi evra. Negativni uticaj poplava jeste najvidljiviji, ali suše su te koje doprinose najvećim gubicima.

Izuzetno je važno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte jer je to bitno i za razvoj privrede, povećanje konkurentnosti ali i privlačenje stranih investicija, po kojima smo apsolutni lider u regionu.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine ima brojne aktivnosti i projekte i jako dobru saradnju sa lokalnim samoupravama, pa je tako i sa Pirotom, gradom odakle i ja dolazim. U Pirotu je pokrenut projekat „Upravljanje otpadom“, odnosno primarne selekcije, što znači odvojeno sakupljanje komunalnog otpada. Predviđena je i odvojena linija sakupljanja i prevoza suvog i mokrog otpada. Prva faza podrazumevala je izgradnju hale od 1.250 metara kvadratnih, dok će u narednom periodu biti završena i kompletna infrastruktura za separaciju komunalnog otpada, koja predstavlja jednu od najznačajnijih investicija u oblasti zaštite životne sredine koja se realizuje u celom okrugu.

Do kraja godine pustiće se u probni rad i verujemo da će to biti jedan lep primer dobre prakse.

Pred nama je jedna intenzivna godina koja zahteva izvršenje brojnih obaveza, ali ne sumnjam da će biti i te kako uspešna. U saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja Republike Srbije zaključen je i Memorandum o zajedničkoj saradnji i priprema se projekat i tenderska dokumentacija za projekte izgradnje, odnosno rekonstrukcije postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i izgradnju kanalizacionih mreža u 28 lokalnih samouprava, među kojima se nalazi i Pirotski okrug, čime se umnogome unapređuje infrastruktura za zaštitu životne sredine.

Osim toga, grad Pirot već nekoliko godina uspešno realizuje Program poboljšanja energetske efikasnosti zgrada u Pirotu i u okviru kojeg se vrši stimulacija za menjanje fasade, stolarije, ali i menjanje načina obračuna energije, kroz nove ventile, kalometre i ostale opreme.

Ove godine biće raspisan i javni poziv za poboljšanje energetske efikasnosti i domaćinstava u gradu, što je veoma bitno jer unapređujući energetsku efikasnost smanjujemo potrošnju goriva, štitimo životnu sredinu i poboljšavamo performanse naših kućnih budžeta, ali i gradske toplane.

Poštovana ministarka, moram da pohvalim vaš rad. Imate našu punu podršku za svo vaše zalaganje. Pratimo rezultate koji su evidentni, iako ste relativno kratko na ovom mestu. Ovim putem želim da vas pozovem da posetite Pirot, jer čvrsto verujemo u nastavak postojeće i gradnju još bolje saradnje u narednom periodu na unapređenju zaštite životne sredine.

Na samom kraju želim da sa ovog mesta uputim i punu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovoj odlučnoj borbi protiv svake vrste kriminala i korupcije i njegovom danonoćnom zalaganju za Srbiju i živote i zdravlje svih građana, kao i podršku svim mojim kolegama koji su ovih dana stalno izloženi napadima samo zato što zajedno sa svima nama brane i veruju u politiku koju vodi Aleksandar Vučić.

U danu za glasanje sa poslaničkom grupom „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržaću ovaj amandman, kao i Predlog zakona, u celini. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam infrastrukture u kulturi.

Na samom početku ne mogu a da ne pohvalim Vladu Republike Srbije koja je prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje usvojivši nekoliko dokumenata koji će doprineti uspešnijem pozicioniranju Srbije na kulturnoj mapi Evrope i sveta kojima se definišu prioriteti razvoja u ovoj oblasti, negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine i širu dostupnost kulture preko svojih ustanova i medija.

U okviru ovog projekta za koji je predviđeno ukupno 30 miliona evra zajam banke pokriva 20 miliona evra i 10 miliona evra finansiraće se iz budžeta Republike Srbije i drugih zajmova i donacija.

Planira se renoviranje, obnavljanje i proširenje ustanova kulture, uključujući muzeje, pozorišta, kulturne centre i slične ustanove, sve sa fokusom na renoviranju stanja postojećih zgrada. Pored toga, radiće se i na poboljšanju mogućnosti pristupa zgradama i energetskoj efikasnosti.

Uz to, obezbeđena su i bespovratna sredstva u iznosu od 400 hiljada evra u vidu tehničke pomoći za finansiranje prethodne studije opravdanosti za tri podprojekta.

U cilju je da se ustanovama koje su uključene u projekat sačuva njihova arhitektonska i istorijska vrednost, jer se uglavnom nalaze u istorijskim i zaštićenim zgradama.

Na izuzetno zadovoljstvo mojih sugrađana i mene, pored Narodnog pozorišta u Beogradu, pored muzeja Jugoslavije i ostalih ustanova u Beogradu i širom Srbije, koje su se našle na ovoj listi ustanova koje su obuhvaćene finansiranjem projekta, nalazi se i više funkcionalni Kulturni centar u Pirotu, poznatiji kod nas kao Dom vojske koji se nalazi u samom centru našeg grada.

Potencijalni društveni uticaj ovih ulaganja je izuzetno veliki. Samim tim što će se doprineti poboljšanju uslova u ciljnim objektima koji će postati funkcionalniji i operativniji, pa će u skladu sa tim povećati i broj posetilaca i ostvareni prihodi, što će pak doprineti njihovoj finansijskoj i organizacionoj nezavisnosti. Društveni projekti donose i ekonomsku vrednost društvu.

Kroz poboljšanje energetske efikasnosti zgrada i primenu savremenih praksi građenja, ovim projektom će se omogućiti, ustanovama, odnosno korisnicima da izlažu svoje kolekcije i da se kvalifikuju za međunarodne izložbe koje zahtevaju striktnu kontrolu temperature, vlažnosti i obezbeđenja.

Obnavljanjem funkcionalnosti i povećanjem kapaciteta ustanova kulture i obezbeđivanjem zadovoljavajućih tehničkih i bezbednosnih uslova za kulturne događaje projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, privrednoj aktivnosti, zapošljavanju i turizmu, kako domaćem tako i regionalnom i inostranom.

Grad Pirot je u prethodnom periodu u saradnji sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima uredio i tri škole, Osnovnu školu „Sveti Sava“, u vrednosti od 145 miliona dinara, Osnovnu školu „8. Septembar“, gde je uloženo 120 miliona dinara i školu „Mladost“ u koju je uloženo 32 miliona dinara.

Osim ovih ulaganja, nastaviće se i pored krize koja je zadesila ceo svet, izazvana Kovidom 19 i sa ulaganjima u putnu infrastrukturu širom Srbije. Pa tako do kraja godine gradiće se čak sedam autoputeva i brzih saobraćajnica.

Da radimo dobro, i da je Srbija stabilna zemlja pokazuju najbolje direktne strane investicije, koje i pored ove krize nisu stale, pa će tako za par dana biti predstavljena velika nemačka investicija u Novom Sadu, a već početkom sledećeg meseca biće potpisan ugovor sa velikom japanskom kompanijom u investiciji, takođe u ovom gradu.

Zahvaljujući svim ulaganjima u našu zelju, verujem da ćemo posle prestanka pandemije imati i više turista, nego što smo imali u 2019. godini, koja je bila rekordna i po broju posetilaca i po broju noćenja, i godina u kojoj smo po prvi put nadmašili broj stranih turista po broju domaćih.

Srbija ima čime da se pohvali, šta da pokaže, kako da privuče goste i verujem da će posle pandemije biti ozbiljna turistička sila i nastaviti trene iz 2019. godine, što će u mnogome pomoći i realizaciji ovog projekta koji je danas na dnevnom redu. Do tada moram da naglasim da sam izuzetno ponosna na našu borbu protiv korona virusa i da smo dalje prvi po broju revakcinisanih u Evropi.

Predsednik Aleksandar Vučić ulaže izuzetne napore da sačuva svaki ljudski život, što pokazuje i sam doček ruskih vakcina. Na nama je da se pridržavamo svih mera i saveta i apelujemo na sve građane na kolektivnu odgovornost.

Osim toga pokazali smo da brinemo ne samo o nama, već i našim susedima u regionu, pa smo pored Severne Makedonije i Crne Gore danas donirali vakcine i Bosni i Hercegovini, čime doprinosimo očuvanju njihovih zdravstvenih sistema u ovim kriznim vremenima.

Na samom kraju želim da podržim inicijativu predsednika Aleksandra Vučića da država može da pravi udžbenike srpskog jezika, istorije i geografije, jer ne treba drugi da tumače našu istoriju, čije stranice mi sami ispisujemo. Zato je i film „Dara iz Jasenovca“ mnogo važan za našu decu, jer su ona jako malo znala o tome, o patnjama, stradanjima, suzama i bol našeg naroda koji ne sme biti zaboravljen.

U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, kojoj pripadam. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre Vulin sa saradnikom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, na koji ću se ja u svom današnjem izlaganju osvrnuti.

Naime, ovaj sporazum koji je danas na dnevnom redu samo je još jedan u nizu sporazuma između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije i još jedan primer u nizu koji pokazuje dobru saradnju između ove dve države.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije ima veći broj zaključenih sporazuma u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, iregularnih migracija, readmisije, vozačkih dozvola, kao i u oblasti unutrašnje kontrole, što pomaže razmenjivanju velikog broja informacija. Sama praksa se pokazala kao dobra i to pokazuje i podatak da se prosečno godišnje razmeni oko 1300 operativnih informacija.

Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima predstavlja rezultat opredeljenja država da utvrđivanjem procedura unaprede sistemske resurse za suzbijanje ove pojave. Ovde se pre svega misli na sistem prevencije, identifikacije zaštite, upućivanja saradnje u krivičnim i drugim postupcima, ali i potpomognutog dobrovoljnog povratka žrtava naravno, uz pristup zasnovan na zaštiti ljudskih prava prema žrtvama trgovine ljudima.

Dobri rezultati mogu da se postignu samo razmenom informacija, jačanjem kapaciteta i profesionalnog razvoja kako bi se ranim otkrivanjem, rasvetljavanjem i sprečavanjem krivičnih dela iz ove oblasti vremenom njihov broj smanjio, a posledice ublažile.

Svakako veliki doprinos u ovoj borbi imaće i efikasno procesuiranje fizičkih i pravnih lica, ali i pravna zaštita žrtava trgovine ljudima, uzimajući u obzir međunarodne obaveze država i postupajući u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ciljevima i principima međunarodnih akata u borbi protiv trgovine ljudima.

Odnos između Srbije i Severne Makedonije u svakom pogledu idu uzlaznim putem i baziraju se na uzajamnom prijateljstvu građana ovih dveju država, što doprinosi našim dobrim bilateralnim odnosima, ali doprinosi i čitavom regionu, pa je tako došlo do potpune saglasnosti oko pitanja rešavanja odnosa između Beograda i Prištine putem dijaloga pod pokroviteljstvom EU.

Verujem da će se u narednom periodu nastaviti sa održavanjem sednica dveju vlada, što je postojalo prilikom uzajamnog pomaganja tokom pandemije. Raduje me vest što smo mogli da pomognemo i da je predsednik Aleksandar Vučić u teškim trenucima dokazao da nismo samo najbliži susedi, već i najbolji prijatelji donirajući Severnoj Makedoniji preko 4000 doza fajzerovih vakcina.

Neko će reći da je to mala količina vakcina. Tačno, ali imajte u vidu da je ova količina dovoljna da se vakcinišu gotovo svi medicinski radnici u crvenim zonama u ovoj zemlji, što predstavlja očuvanje zdravstvenog sistema uz našu pomoć u trenucima kada je on i te kako opterećen.

Trudili smo se da dobijemo saglasnost na osnovu ugovora koji Srbija ima sa „Fajzerom“ da bi vakcine mogli da doniramo i nakon toga odmah smo izvršili primopredaju kako bi se što više života spasilo. Zahvaljujući ovoj donaciji našeg predsednika, građani Severne Makedonije krenuli su u imunizaciju i pre nekih drugih u regionu i ovom delu sveta.

Moram da iskoristim priliku i da se sa ovog mesta zahvalim svim doktorima i medicinskim radnicima koji se i posle skoro godinu dana i dalje svakodnevno bore za živote svih nas. Zahvaljujući ugledu predsednika Aleksandra Vučića u svetu i posvećenosti i velikom trudu zdravstvenih radnika, mi smo druga zemlja u Evropi po broju vakcinisanih, a prva po broju revakcinisanih, odnosno ukupno zaštićenih građana.

Srbija se može pohvaliti da bez problema može da vakciniše dva i po miliona ljudi, a biće nabavljeno još doza vakcina, tako da razloga za brigu nema i da će svi građani moći da se vakcinišu.

Ono ka čemu težimo je i da obezbedimo zdravstvenu infrastrukturu kako bismo mogli bar jednu od vakcina da proizvodimo ovde u Srbiji, što bi za našu državu bio ogroman uspeh.

Kako je predsednik istakao, već krajem aprila ili najkasnije početkom maja, u Srbiji će stići lekovi koji su se pokazali efikasni u borbi protiv korona virusa. Srbija će biti treća zemlja u Evropi posle Nemačke i Švedske kojoj će biti dostupni ovi lekovi.

To su izuzetno skupi lekovi i pokazali su se kao efikasni u spasavanju života čak i punijim i starijim osobama, što je najvažnije, jer su nama ljudski životi najvažniji.

Pored toga, podsetiću vas da i pored svih mera pomoći koju je uputila privredi i građanima tokom ove pandemije, Srbija ima najmanji pad BDP u Evropi u 2020. godini i u godini tokom pandemije Kovidom 19 samo jedan primer, bilateralna razmena Srbije sa Severnom Makedonijom dostigla je 860 miliona evra.

Sve ovo je jasan pokazatelj da Srbija vodi odgovornu politiku na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Sa željom da nastavi prijateljstvo sa Severnom Makedonijom i u vidu daljeg napredovanja na planu suzbijanja svih vidova kriminalnih aktivnosti. Na kraju ministre, želim da vam čestitam na svim i te kako dobro sprovedenim akcijama. U skladu sa svim iznesenim, ovaj kao i ostale predloge u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić ćemo podržati. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas izuzetno važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Ovim zakonom idemo još jedan korak napred u borbi protiv nelegalno stečene imovine, samim tim što se njime uspostavlja efikasniji i jednostavniji mehanizam oporezivanja neprijavljenog prihoda u odnosu na već postojeći mehanizam Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Na ovaj način sprečava se zloupotreba u slučajevima kada vrednost imovine fizičkog lica nije opravdana, odnosno nema vidljivog izvora, odnosno nije stečena na zakonit način.

Ono što smatram da je itekako bitno da se napomene, čak i više puta, zbog javnosti koja nas prati, je da se vrši provera imovine svih lica, što bi značilo od predsednika Republike, političara, funkcionera, biznismena, do svih građana bez izuzetaka.

Sam postupak se započinje prema licima za koja se učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda tog fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra. Postavljena je ova granica, imajući u vidu da ovaj iznos predstavlja donju granicu sticanja imovine na koju se plaća poseban porez, kao i složenost postupka.

Takođe, važna novina u ovom zakonu je teret dokazivanja, koji je ovde dvostruk. Sa jedne strane, propisano je da je teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode tog fizičkog lica na poreskoj upravi. S druge strane, sada je na fizičkom licu, a ne na tužilaštvu, kakav je slučaj u krivičnom postupku, da dokaže da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima. To podrazumeva da se poreskom obavezniku stvara obaveza da poreskoj upravi dostavi dokaze kako i na koji način je stekao imovinu za koju nema pokriće u njegovim prijavljenim prihodima, što bi značilo da se svakom licu omogućava pravo da učestvuje u postupku i izjasni o svim okolnostima koje su predmet postupka.

U ovom predlogu zakona najviše se komentarisalo o poreskoj stopi, koja iznosi 75%. Svakako da bi bilo neopravdano da stopa bude manja kada su u pitanju prihodi za koje ne postoji osnov sticanja u zakonu, ali smatram da svi građani treba da znaju da posle ovog postupka postoji mogućnost nastavka, odnosno pokretanja krivičnog postupka, kojim bi se, ukoliko se utvrdi krivica, moglo licu da se protivpravno stečena imovina oduzme u celosti.

Pored toga, izmenama i dopunama zakona, osim imovine, dodati su i tzv. izdaci za privatne potrebe fizičkih lica, što bi značilo da će lica pravdati i poreklo prihoda koja možda nisu potrošili na sticanje imovine, nego, recimo, na skupa putovanja, letovanja, zimovanja, skupocene restorane i druge izdatke koji mogu biti čak i veći od izdataka koji su utrošeni na sticanje imovine. Sav novac ide u budžet Republike Srbije. Smatram da ovim predlogom zakona je učinjen itekako veliki korak u borbi protiv kriminala i korupcije. Od nekada siromašne zemlje, na ivici bankrota, stalnim unapređivanjem, trudom i radom, danas imamo državu na koju možemo biti ponosni u svakom smislu.

Danas imamo Srbiju koja je lider u rastu BDP u Evropi, koja je lider u vakcinaciji, Srbiju kojoj su svi građani podjednako važni, u kojoj nema povlašćenih, u kojoj smo svi isti. Zato nam je ovaj zakon važan i u skladu sa tim, u danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, kojoj pripadam, podržaću ovaj predlog zakona, zajedno sa ostalim predlozima zakona o kojima danas raspravljamo u plenumu. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se na samom početku osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, koji je podnela Vlada.

Naime, takozvani "Mini Šengen", kako su moje kolege i navele, ali nije na odmet da se ponovi zbog javnosti koja nas prati, podrazumeva zajedničko tržište koje obuhvata inicijativu slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala.

Slobodno kretanje građana podrazumeva kretanje samo sa ličnom kartom. Ovim sporazumom omogućava se mnogo više od turističkih poseta između ova tri naroda. Ovo je zapravo istorijski sporazum malih naroda koji svojim građanima nudi stabilnu i sigurnu budućnost.

Mali Šengen, predstavlja model za dugoročno jačanje mira u regionu. Razrađen je kompletan plan kako da se priznaju diplome između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. U višegodišnjem planu i međusobno priznavanje akademskih kvalifikacija kako bi se pojednostavile procedure za međusobno kretanje radne snage.

Sigurna sam da će povećana saradnja povećati priliv stranih investicija u ovaj region. Kada isti investitori učestvuju u ovim zemljama stvara se mogućnost razmene inženjera i radnika deficitarnih zanimanja. To je dobar poziv za strane investicije i time se stvara mogućnost podizanja životnog standarda, uvode i dežurstva za fitosanitarne inspekcije koje omogućavaju brže kretanje kamiona gde se predviđa ušteda negde oko 120 miliona evra, dok se samo slobodom kretanja, odnosno kretanja uz ličnu kartu predviđa ušteda od milijardu evra.

Veliki potencijal ove tri zemlje vidi u stvaranju zajedničkog turističkog proizvoda i prezentovanja svoje ponude na veliko kinesko tržište. Procene su da 140 miliona ljudi, turisti iz Kine kada nema pandemije putuju širom sveta. Njihova putovanja ne svode se na obilazak jedne države, već obično obilaze dve do četiri države i njihova putovanja najčešće traju osam do 15 dana. Ovim sporazumom olakšavamo kineskim turistima putovanje bez vize čime za njih postajemo još atraktivnije destinacija.

Inicijativom Aleksandra Vučića za stvaranje Mini Šengena šalje se poruka gde je region postao stabilan i nije zona konflikta. Mini Šengen je od izuzetnog značaja i u zajedničkoj borbi protiv pandemije. Unapređenjem trgovinske razmene, olakšavanjem protoka robe i kapitala, podrazumeva se i uspostavljanje saradnje među lekarima u zajedničkoj borbi za dobijanje vakcina, kao i formiranje zelenih transferskih linija, a to znači da naše bolnice mogu da prime građane Severne Makedonije i Albanije i obrnuto.

U vreme kada EU zatvara granice mi želimo između sebe da ih otvorimo, pružimo ruku pomirenja i želimo da stvaramo dobre susedske odnose. Srbija se na sve načine svakodnevno bori kako bi negativne efekte pandemije izazvane Kovidom – 19 svela na minimum.

Kada se osvrnemo od marta meseca vidimo da je država reagovala pravovremeno. Ispostavljene su tri minimalne zarade pune i dve minimalne zarade od 60% mikro, malim i srednjim preduzećima. Medicinskim radnicima povećane su zarade od 10%, uplaćena im je jednokratna novčana pomoć od 10.000 dinara, a od 1. januara dobiće ponovo povećanje zarada, kao i svi oni koji su zaposleni u javnom sektoru.

Jednokratna novčana pomoć je isplaćena i penzionerima u iznosu od 4.000 dinara, sutra će im biti isplaćena još jedna pomoć od 5.000 dinara, kako je najavio i ministar Siniša Mali danas, a povećanje penzija je predviđeno od 1. januara 2021. godine, po švajcarskoj formuli.

Svim punoletnim građanima koji su izrazili potrebu uplaćena je jednokratna pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za pet meseci odložena je uplata poreza i doprinosa, usledila je i ciljna pomoć hotelijerima u gradovima, a pre neki dan isplaćena je još jedna minimalna zarada za sve one koji su zaposleni u ugostiteljskoj industriji.

Pored svih navedenih pomoći države pred nama je danas i Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške privredi za ublažavanje posledice pandemije bolesti i Kovid – 19 izazvane SARS-CoV 2, koja je podnela Vlada.

Glavni cilj ovog zakona jeste nastavak preduzetih mera podrški privredi. Imajući u vidu i dalje prisustvu neizvesnosti u prvom kvartalu 2021. godine, država nastavlja da se ponaša odgovorno i pravovremeno, pa samim tim obezbeđuju nastavak preduzetih mera, podrške privredi koje imaju za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata uokvirimo onoga što je već državu odlučila da preuzme na sebe.

Ovim zakonom je predviđeno produženje perioda u kojem privrednicima mikro, malim i srednjim preduzećima mogu biti odobreni krediti, osigurani garancijom Republike Srbije za šest meseci. Time se privredi omogućava da u potpunosti iskoristi sredstava koja država u saradnji sa Komercijalnim bankama odlučila da obezbedi u cilju očuvanja likvidnosti.

Sve navedeno pokazuje da je odgovor Srbije na izazov koji je uzrokovala kriza, snažan i odlučan u pomoći i građanima i privredi. Pored toga mi nastavljamo da vodimo politiku mira, stabilnosti i napretka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

U skladu s tim podržaću u danu za glasanje predloženi set zakona, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić, kojoj pripadam. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije na samom početku želim da kažem da ćemo u danu za glasanje zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu kojoj pripadam da podržimo amandman na član 1. koji je podnela Vlada Republike Srbije, iz istih razloga koje je predlagač naveo u svom obrazloženju.

Ono što želim da istaknem i ono što vidimo, od kako je SNS došla na vlast, ona se ponaša odgovorno prema svakom dinaru građana Republike Srbije, koji zaslužuju da znaju gde i na koji način se njihov novac troši.

To možemo da vidimo i u ovoj raspravi kroz Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, ali i Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, što je od prošle godine postala i praksa.

Nedavno su se pojavili podaci, a o tome je najpre u ovom visokom domu govorio kolega Mirković, a danas i kolega Bakarec i koleginica Božić i apelovali da se ti navodi od nadležnih institucija ispitaju, da je konsultantskoj firmi u Grčkoj uplaćeno na čak 2,5 miliona evra, a zatim ukupno osam miliona evra novca građana Republike Srbije za tzv. pomoć prilikom izgradnje mosta na Adi.

Moram da napomenem da se firma koja se pominje, čak ni ne bavi građevinom. Ja sada razmišljam, a to razmišljanje delim sa vama, dragi građani Republike Srbije, koliko je ovakvih sumnjivih troškova bilo za vreme vladavine tajkuna koji su bili na vlast pre SNS.

Razmišljam, koliko je ovakvih sumnjivih troškova bilo za vreme vladavine tajkuna koji su bili na vlasti pre SNS.

Razmišljam, da li možda zbog ovakvih i sličnih, u najmanju ruku, neopravdanih trošenja sredstava, Srbija, pre dolaska Aleksandra Vučića i SNS, bila pred bankrotom sa praznom državnom kasom i sa katancima na firmama koje su zapošljavale na hiljade radnika.

Da li su zbog ovakvih trošenja sredstava naši građani ostajali bez kore hleba? Da li je možda umesto za izgradnju vrtića i bolnica, novac odlazio u džepove Dragana Đilasa, koji je za samo nekoliko godina, koliko je bio na vlasti, u svoj džep strpao za nas obične građane nezamislivih 619.000.000 evra.

Ja se pitam a verujem da se pitate i vi, dragi građani Republike Srbije, u ovom periodu, država je po prvi put u istoriji, najveći teret krize preuzela na sebe i time omogućila privredi da nastavi da živi.

Da li se neko pita da li bi to bilo moguće da se kriza dogodila samo pre par godina i pre nego što je SNS došla na vlast? Odgovor je da svakako ne bi bilo moguće, da prethodnih godina nismo vodili odgovornu politiku na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da nismo prošli niz teških reformi i da se nismo prema finansijama ponašali domaćinski i na taj način četiri godine za redom ostvarili suficit u budžetu.

Kada se osvrnemo i napravimo retrospektivu od marta meseca ove godine, vidimo da je država reagovala pravovremeno i da je reagovala odlučno, da negativne efekte krize svede na minimum.

Država je realizovala niz mera pomoći, ali tu se nije stalo, pa će se tako sredinom decembra uplatiti još jedna minimalna zarada za sve one u ugostiteljskoj industriji, a tu se podrazumevaju ugostiteljski radnici, renta kar agencije, turistički vodiči i hotelijeri i pored toga, uplatiće se još jedna pomoć, jednokratna, penzionerima u iznosu od 5.000 dinara.

Ukupna pomoć države zajedno sa ovim novim merama i od početka pandemije koja je izazvana Kovdiom 19 iznosiće 700 milijardi dinara ili šest milijardi evra, što je 12,7% našeg BDP.

Malo je zemalja u svetu koje su sprovele ovako jake i snažne mere. Pored toga, naš javni dug je ispod 60% BDP i u budžetu za ovu i u budžetu za narednu godinu. Da smo dobro reagovali, ne kažemo samo mi, kažu i ocene MMF i Evropska komisija.

Srbija u ovom periodu beleži najveći rast, odnosno najmanji pad BDP, a planirano je da u 2021. godini stopa rasta BDP iznosi 6%.

Od 1. januara, uslediće i povećanje penzija u iznosu od 5,9% kao i povećanje plata zdravstvenim radnicima u iznosima od 5%, kao i povećanje svim zaposlenima u javnom sektoru u iznosu od 3,5%, s tim da će dodatno povećanje od 1,5% dobiti od aprila meseca naredne godine. Upoređujući samo 2011. godinu sa 2020. godinom, plata medicinskih sestara porasla je 63%, odnosno za 22.300 dinara, dok se plata doktora povećala za 54,% i posle ovog poslednjeg povećanja iznosiće oko 103.000 dinara.

Takođe, dodatno povećanje i za vojnike biće u iznosu od 10% od aprila naredne godine. Napominjem da su u odnosu na 2012. godinu, zarade u Vojsci povećane za preko 40%, a pored toga Vojska se danas oprema i najsavremenijim sredstvima.

Nikada veća sredstva budžeta za 2021. godinu, nisu predviđena za kapitalne investicije od čak 330 milijardi dinara, što je 5,5% BDP.

Nastaviće se sa izgradnjom puteva, iako smo već izgradili 350km puteva, nastaviće se i sa ulaganjem novca u nove industrijske parkove, ali i rekonstrukciju pruga kao što je pruga Niš-Dimitrovgrad, ali i brza pruga od Beograda do Novog Sada.

Ono što je možda u ovom trenutku najvažnije, nastaviće se sa ulaganjem u zdravstvo. Mi smo dobili dve nove Kovid bolnice u Batajnici koja je već počela sa prijemom pacijenata i u Kruševcu i time se mogu pohvaliti samo još dve zemlje u svetu, a to su Kina i Rusija.

Pored toga, budžetom za 2021. godinu izdvojena su sredstva i za izgradnju novih domova zdravlja u Loznici, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci i Vranju.

Takođe, predviđen je i nastavak završetka KC u Beogradu, kao i izgradnja KCV u Novom Sadu i KC u Kragujevcu.

Za čak 22 zdravstvene ustanove, potpisani su ugovori za rekonstrukciju, među kojima je i Opšta bolnica u Pirotu iz koje ja dolazim, za šta je ukupno predviđeno 5,2 milijarde dinara.

Sledeće godine počeće se sa gradnjom beogradskog metroa. Znam da mnogi građani ne veruju u izgradnju metroa jer je to njima obećavano svake godine od 2009. do 2012. godine, kada je novac građana odlazio, pa možda za 35 nekretnina Gojka Đilasa u najužem centru Beograda koje se mere hektarima i za koje smo nedavno saznali.

Sve ove investicije koje se realizuju, podstiču rast ekonomije, zapošljavaju se ljudi, a s druge strane podstiču i privatne investicije, pa smo tako u prvih devet meseci imali 1,9 milijardi direktnih stranih investicija što znači da je više od 60% svega što je ušlo na zapadni Balkan došlo u Srbiju.

U poslednje dve do tri godine rangirani smo kao zemlja broj jedan po privlačenju stranih investicija.

Srbija je upravo zbog ponašanja u krizi pokazala da možemo da vodimo računa o stabilnosti, da brinemo o privredi i na taj način postali smo još atraktivniji za sve buduće strane ulagače.

Nastavićemo na čelu sa Aleksandrom Vučićem da gradimo snažnu i ekonomski jaku zemlju za budućnost naše dece. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, još pre izbora Vlade Aleksandar Vučić je postavio šest osnovnih ciljeva. Jedan od njih u ovom trenutku, verovatno i najvažniji je svakako očuvanje i borba za zdravlje građana Srbije.

U skladu sa tim, pred nama je danas set predloga zakona među kojima se nalaze i oni koji se odnose na ublažavanje pandemije izazvane Kovidom 19. Aktuelna vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem odgovara adekvatno, pravovremeno i odgovorno na sve izazove koji su nastali u vreme pandemije virusa korona i po odgovoru na Kovid 19, Srbija je na petom mestu u Evropi.

Veliki je značaj i investiranje države u zdravstvo u koje je do sada država uložila čak preko 600 miliona evra. Time je znatno poboljšan i standard lekara i svih zaposlenih zdravstvenih radnika i osim povećanja plata u iznosu od 10% zdravstvenim radnicima je nedavno uplaćena i jednokratna novčana pomoć u iznosu od 10 hiljada dinara, kao zahvalnost simbolična za sve ono što su prethodnih meseci radili i nastavljaju da rade za sve nas.

Država je u prethodnom periodu, odnosno nedavnim rebalansom, drugim po redu ove godine izdvojila i devet milijardi dinara za izgradnju dve nove kovid bolnice, jednu u Beogradu koju je sinoć obišao i predsednik Aleksandar Vučić i najavio prijem novih pacijenata već od početka decembra i druge u Kruševcu gde se očekuje prijem obolelih već sredinom decembra.

Takođe, u planu je i nastavak rekonstrukcije velikog broja domova zdravlja i opštih bolnica širom Srbije pa je tako u planu i rekonstrukcija Opšte bolnice u Pirotu, odakle i ja dolazim.

Ove godine možemo da se nosimo sa krizom i da država preuzme veliki deo tereta na sebe samo zato što smo prethodnih godina na čelu sa Aleksandrom Vučićem vodili odgovornu politiku, sproveli značajne reforme i na osnovu toga ostvarili u prethodne četiri godine suficit u budžetu. Da smo kako zdravstveno tako i ekonomski dobro odgovorili u ovim izazovnim vremenima svedoči i najmanji pad od 0,5% po procenama MMF-a, a mi se nadamo da ćemo biti u minusu 0,1% i da će sledeće godine Srbija beležiti dalji ekonomski rast.

To pokazuje da je naša ekonomija postala otporna, da smo našli pravu meru, kada imate 10-15% pada ekonomije čak velikih svetskih sila. I pored svih poteškoća nezaposlenost u Srbiji je nastavila da pada, pa tako beležimo u drugom kvartalu ove godine iznos od 7,3% stope nezaposlenosti, što je svakako rekorni istorijski minimum. Možemo da se pohvalimo i da je prosečna plata u julu mesecu u Srbiji po prvi put prešla iznos od 510 evra.

Svakako treba naglasiti da smo jedna od retkih zemalja koje će u januaru povećati penzije u iznosu od 5,9% i zarade u javnom sektoru u iznosu od 6,6% po švajcarskoj formuli, čime će se podići životni standard građana, a samim tim bićemo i bliži ostvarenju cilja koji je predviđen nacionalnim investicionim planom "Srbija 2020-2025" kojim će prosečna zarada do kraja 2025. godine iznositi 900 evra, dok će prosečna penzija biti negde oko 440 evra.

U ovom setu predloga zakona se nalaze zakoni koji imaju za cilj odgovor na pretnju koju predstalja Kovid 19, kao i jačanje nacionalnog zdravstvenog sistema u cilju postizanja nivoa pripravnosti u Srbiji. Kako bi u najboljoj meri država odgovorila u ovoj teškoj situaciji, povećala je i obim nabavki potrošnog medicinsog materijala i opreme, gde spadaju zaštitna oprema, maske, rukavice, dezinfekciona sredstva, ventilatori, respiratori, lekovi i sve ono što je svakodnevno potrebno itekako opterećenom zdravstvenom sistemu.

Moralo je da se pristupi opremanju privremenih bolnica za prihvat obolelih, izgradnji i renoviranju laboratorija, pa će tako jedan od projekata omogućiti uspostavljanje dve dodatne regionalne Kovid 19 laboratorije, jedne u okviru KCV u Novom Sadu i druge u okviru KC u Kragujevcu sa kapacitetom od 1.000 uzoraka na dan, što će svakako povećati i kapacitete testiranja u Srbiji na preko 9.000 testova dnevno.

Omogućiće se integracija laboratorija u zdravstveni informacioni sistem kako bi se stvorio sveobuhvatni elektronski sistem nadzora nad Kovidom 19. u okviru projekta biće omogućeno i uspostavljanje brzog testiranja na aerodromima Nikola Tesla u Beogradu i u Konstantnin Veliki u Nišu, kao i na odabranim graničnim prelazima za putnički saobraćaj.

Kako bi država još jače nastavila borbu sa Kovidom 19 i kako bi se nastavilo sa ulaganjem u našu zemlju, glasaću i podržaću zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu predloženi set zakona u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, kako je ovo moje prvo obraćanje, na samom početku iskoristila bih priliku da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS koji su dali šansu nama mladim ljudima da se po prvi put nađemo u poslaničkim klupama. Trudiću se da svojim radom, zalaganjem, kao, verujem, i sve ostale moje kolege, kao i svakodnevnim razgovorima sa građanima, to poverenje i opravdam.

Kao neko ko dolazi iz Pirota, pograničnog okruga u kome žive i nacionalne manjine, posebno u Dimitrovgradu, gde je pretežno stanovništvo bugarske nacionalnosti, imala sam potrebu da se danas javim za reč.

Nekada se moglo čuti – što južnije, to tužnije. Ali, danas to ne možemo reći. Srbija se razvija ravnomerno.

Svedoci smo novoizgrađenog Koridora 10. Svedoci smo da će se u narednom periodu rekonstruisati i železnica.

Danas sam ja nekih dva i po sata stigla od Pirota do Beograda, za šta je do pre par meseci trebalo čak četiri. To će našoj deci biti normalno, ali svi znamo da do skoro nije bilo tako.

Osim puteva, svedoci smo i mnogobrojnih rekonstruisanih i novoizgrađenih škola, vrtića, bolnica, uređenih parkova, izgrađenih sportskih centara.

U vreme epidemije Kovidom-19, koja je zahvatila ceo svet, pa i našu državu, doneli smo niz mera za koje možemo već danas reći da su se pokazale kao delotvorne. Od pomoći u vidu 100 evra svim punoletnim građanima, preko pomoći malim, srednjim i mikropreduzećima, do ciljne pomoći hotelijerima. Da smo radili dobro i usled epidemije pokazuje i stopa nezaposlenosti, koja je danas na rekordnom istorijskom minimumu oko 7%. Uz to, beležimo i najveći privredni rast u Evropi.

U Srbiji su plate i penzije nastavile kontinuirano da rastu. Već sada, prosečna plata u Srbiji je iznad 510 evra, a nastojaćemo da ostvarimo cilj koji je predviđen Nacionalnim investicionim planom – „Srbija 2020-2025“, u kojem se predviđa da prosečna plata iznosi čak 900 evra do kraja 2025. godine, a prosečna penzija 440 evra.

Sve ono što smo radili pokazalo se kao dobro, jer je dalo rezultate. Nastavićemo tim putem radeći još više i razvijajući našu Srbiju još bolje, brže i jače.

Zato su nam značajna i ova tri ministarstva, koja još sistematičnije mogu sagledati potrebe ljudi na selu, koji će ulagati u porodicu, koja predstavlja stub svakog društva, koje će brinuti o ljudskim i pravima nacionalnih manjina i koje će društveni dijalog uvrstiti u političku praksu.

Želimo Srbiju u kojoj mladi žele da žive, u kojoj svi građani vide sigurnu budućnost. Hvala.