TOMISLAV JANKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 11.maja 1973. godine u Beogradu.

Osnovnu i srednju školu završio u Mladenovcu. Viša tehnička PTT škola ( smer: PTT sabraćaj ) -1996. Godina. Fakultet za menadžment ( smer: finansijsko, bankarsko, berzanski menadžment )- 2005. Godina. Fakultet tehničkih nauka „ Mihajlo Pupin“- Zrenjanin ( master inženjer menadžmenta )-2015. Godina.

Radno iskustvo: Pejdžing sistem Srbije- spoljni saradnik- 1997-1998. Godina, Mobtel Srbija- spoljni saradnik- 1998-2000. Godina, JP PTT „ Srbija“- 2001.-2012. godine ( glavni blagajnik, upravnik pošte ). U martu 2004. godine izabran za najboljeg radnika u JP PTT „ Srbija“. Ostale aktivnosti: član Glavnog odbora Sindikata PTT Srbije, predsednik Upravnog odbora Fonda solidarnosti Sindikata PTT Srbije, predsednik Nadzornog odbora Konfederacije slobodnih sindikata.
U julu 2012. godine izabran za zamenika gradonačelnika Sremske Mitrovice. Član Skupštine Regionalne razvojne agencije Srem. Član stejkholder grupe zainteresovanih strana u prekograničnom regionu „ Drina-Sava“. Pokretač inicijative za osnivanje Fonda za pomoć deci i omladini koja boluju od težih bolesti. Predsednik odbora za organizaciju manifestacija: Međunarodni turnir u malom fudbal- FUTSAL, 1700. godina Milanskog edikata, 100. godina od bitke na Legetu, Međunarodni festival vatrometa

Projekti : Regionalna deponija „ Srem –Mačva“ Exchange 4, „ Društvo bez otpada“ Osijek- Sremska Mitrovica, „ Razvoj muške odbojke“ Sremska Mitrovica- Vukovar, „ Regionalna biciklistička ruta Srem“, „ Integralni sistem navodnjavanja regiona Srem“, „ Zaštita sliva reke Save izgradnjom komunalne infrastrukture prikupljanja, transporta i prečišćavanja otpadnih voda u regionu Srem“, „ Stoj pravo-rasti zdravo“ Srbija- BiH.

Međunarodne konferencije: „ Jačanje konkuretnosti opština“- Sarajevo 2012. godine, „ Konferencija o mogućnostima i (ne)prilikama preduzetništva““- Vinkovci 2015. godine, „ Prvi radni sastanak Udruženja guvernera provincija i regiona Kine i 16 zemanja Centralne i Istočne Evrope“- Langfan ( Kina ) 2015. godine- predvodnik delegacije Srbije.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put je postao poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Živi u Mačvanskoj Mitrovici.

Oženjen, otac jednog deteta.
Poslednji put ažurirano: 26.10.2020, 15:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2021.

Zahvaljujem predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, politika nacionalne bezbednosti predstavlja deo ukupne državne politike, samo bezbedna zemlja može da ima sve preduslove za ekonomski i socijalni i politički i kulturni i ukupni razvoj.

Preuzimanjem odgovornosti 2012. godine za sudbinu države i naroda, SNS je upravo delegirala Aleksandra Vučića, za ministra odbrane, kako bi svojim radom, energijom i znanjem unapredio rad ovog ministarstva, a samim tim uticao i na povećanje stepena bezbednosti naše zemlje.

Od 2012. godine, država Srbija ulaže značajna sredstva u opremanje naše vojske i naše policije, i to se radi u kontinuitetu. Kupuju se nova oružja i oruđa, ulaže se u obrazovanje svih ljudi, koji su deo sistema bezbednosti. Čini se sve da se položaj pripadnika bezbednosti, unutrašnjeg sektora, maksimalno poboljša.

Kako je država ekonomski jačala, tako su i sredstva koja su ulagana u ovaj sektor se uvećavala iz godine u godinu.

Godine 2018. se ide korak dalje. Država donosi poseban zakon kojim se uređuje izgradnja stanova svih onih pripadnika bezbednosti, koji nisu rešili svoj materijalni status, odnosno nisu rešili svoje stambeno pitanje, a to se pre svega odnosi na Ministarstvo odbrane, Vojsku Srbije, BIA i Ministarstvo pravde, deo koji je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.

Ovaj zakona se odnosi, kako za one ljude koji su aktivni u ovom delu sistema, ali i za njihove porodice i bivše pripadnike ovog sistema. Na ovaj način, država Srbija, pokazuje koliko joj je stalo do tih ljudi i koliko se trudi da vodi računa o svakom čoveku. U prvoj fazi se gradi blizu 7 hiljada stanova, 6.943 stana u Vranju, Nišu, Vranju, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu.

U gradu iz koga ja dolazim, u Sremskoj Mitrovici, država gradi 194 stana. Znači, 194 porodice će iz mog grada biti na ovaj način rešene stambeno. Vrlo su značajne ove institucije, ne samo zbog toga što su veliki poslodavci u jednom gradu, nego kada imate takve institucije u gradu, kao što je Vojska, kao što je policija, kao što je KZP, oni čine i da se građani u tim gradovima osećaju mnogo sigurnije.

Mi smo u Sremskoj Mitrovici, u nedelju 16. maja, obeležili sedmu godinu od poplava, kada je nabujala Sava pretila kako Sremskoj Mitrovici, tako i Mačvanskoj Mitrovici i ostalim naseljenim mestima na prostoru našeg grada, i kroz jednu manifestaciju smo se podsetili tih dana, kada smo branili i odbranili naš grad.

Zahvaljujući velikom broju građana koji su došli u Sremsku Mitrovicu ali i pripadnika službi bezbednosti, kao što je vojska, kao što je policija i ostale službe, mi smo uspeli u tome da spasemo grad i naše građane od velikih poplava koje bi zaista naneli veliku štetu i ugrozili veliki broj života naših sugrađana.

Koristim priliku da i sa ovog mesta u ime svih Mitrovčana zahvalim se svim ljudima koji su bili prisutni, a posebno snagama bezbednosti, pripadnicima vojske, MUP-a i ostalih državnih organa koji su nesebično danima bili u Sremskoj Mitrovici i dali svoj doprinos.

Da li je država uvek imala dobar odnos prema ljudima koji su bili deo sistema odbrane? Podsetiću vas, dragi prijatelji, 2000. godine kada na vlast dolazi jedna koalicija, DOS koalicija, koja nije vodila računa o interesima građana, koja je uništavala privredu ali na jedan poseban način, po želji ili instrukciji nekih drugih sa strane uništavala je našu vojsku i našu policiju.

Ne samo da nisu ulagali značajna sredstva u naoružanje i opremu, nego su tu istu opremu i naoružanje uništavali, zatim su ih pretopili, onesposobili. Vojska nije imala funkcionalne avione. Da li možete da zamislite kako je to delovalo na moral svih pripadnika Vojske Srbije ili policije, kada nemate opremu, kada nemate oružje?

Oni ljudi koji su branili ovu zemlju su na jedan bestidan način izručeni u Haški tribunal i ostajali su bez podrške države za koju su se borili. Koliko jedan režim može nisko da padne, možda najbolji primer pokazuje hapšenje pukovnika Veselina Šljivančanina 13. juna 2003. godine.

Možda za većinu vas ovaj datum ništa posebno ne znači, ali to je bio 50 rođendan gospodina Šljivančanina. Zamislite tu vlast, osionu, bahatu koja dolazi na pedeseti rođendan jednog srpskog časnog oficira, hrabrog čoveka i hapsi ga, provaljuje njegov stan, maltretira njega i njegovu porodicu. Šta su želeli sa tim činom da urade? Da ponize gospodina Šljivančanina, da ponize Republiku Srbiju, sve naše građane. Naravno da nisu uspeli u tom svom poduhvatu. Nisu uspeli da ga ponize, niti njega, niti građane Republike Srbije.

Među prvima koji su podigli svoj glas protiv ovog čina su bili Aleksandar Vučić i njegov brat, Aleksandar Vulin i druge patriote koji su bili toga dana na toj lokaciji. To su oni isti ljudi koji su danas najveća i najžešća meta onih koji danas predstavljaju opoziciju u Srbiji i koji bi da se vrate ponovo na vlast i da nastave tamo gde su stali 2012. godine, sa pljačkom i sa uništavanjem.

Danas Srbiju vode odgovorni ljudi, ljudi koji vode računa o svakom građaninu, a posebno ljudima koji su deo sistema naše odbrane i zato kroz ovakvo zakonsko rešenje mi hoćemo da dodatno poboljšamo njihov materijalni, socijalni i ekonomski status.

Što se tiče Zakona o plovidbama i lukama na unutrašnjim vodama, predložene izmene i dopune se odnose, pre svega, na uvođenje potrebne dokumentacije koja je neophodna da se ovaj vid saobraćaja dalje razvija, da funkcioniše i radi se o registrima brodske knjižice i dnevnika.

Zakon se dodatno unapređuje kroz pravni okvir koji uređuje sektor luka i stvara se mogućnost da se kroz postupak javno-privatnog partnerstva i koncesije ulaže u luke na prostoru naše zemlje na ona mesta i one gradove gde nije predviđeno budžetom Republike Srbije.

Kako se povećava privredna aktivnost u Republici Srbiji, samim tim i saobraćaj na unutrašnjim vodama se povećava, povećava se ukupan obim transporta i skladištenja roba i usluga i stvari.

U budžetu Srbije planirana su značajna sredstva za proširenje postojećih luka, ali i izgradnju novih luka na prostoru naše zemlje. Samo za Luku Smederevo 4,49 milijardi dinara, za Luku Beograd, novu Luku u Beogradu 108 miliona dinara, a za Luku Sremska Mitrovica 2,15 milijardi dinara, izgradnja naftnog terminala, terminala za rasutu robu, proširenje kontejnerskog terminala.

Ovo će puno značiti za grad na Savi iz razloga što je Sremska Mitrovica privredni, ekonomski i kulturni centar regiona Srema, na ovaj način postaće još značajnije saobraćajno čvorište u našem delom zemlje, jer se oslanja kako na Srem, tako i na Mačvu. Veliki broj ljudi koji su u privatnom biznisu, ali i onih koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom će moći da koriste usluge Luke Sremska Mitrovica.

Dragi prijatelji, podsetiću vas da je u 2011. godini u Srbiji skladišteno i transportovano blizu 40 kontejnera, a krajem 2020. godine ova brojka dolazi do 100.000. Ovo jasno pokazuje da je povećana privredna aktivnost na prostoru naše zemlje, ali da je povećana i ukupna kupovna moć građana Republike Srbije.

Kada govorim o izgradnji „Beogradskog metroa“ treba istaći da je ova ideja nastala pedesetih godina prošlog veka i danas, po prvi put grad Beograd je uradio sve neophodne analize i studije koje su značajne za realizaciju ovog strateškog projekta.

Ovaj projekat nije važan samo za grad Beograd, već je važan i za ostatak naše zemlje. Po popisu stanovništva iz 2011. godine, u sedamnaest opština grada Beograda živi nešto više od 1.700.000 ljudi. Beograd se prostire na 3,6% od ukupne teritorije Republike Srbije. U njemu živi skoro 16% od ukupnog broja ljudi koji žive na prostoru naše zemlje, a više od 30% ukupno radno angažovanih ljudi na prostoru naše zemlje upravo radi u gradu Beogradu.

Beograd ima veoma veliki značaj što se tiče samog saobraćaja. On je veliko saobraćajno čvorište u drumskom, železničkom saobraćaju. On je međunarodna rečna i vazdušna luka. Ima samo jedan autoput koji se prostire pravcem istok-zapad. Nema nijednu brzu saobraćajnicu koja ide u pravcu sever-jug. Postojeći postovi su nedovoljni, imaju malu propusnu moć. Javni prevoz se zasniva na prevozu Gradskog saobraćajnog preduzeća koji ima svoje autobuse, trolejbuse, tramvaje, gradsku železnicu i kada na ovu brojku dodamo vozila „Laste“, autobuse „Laste“ više od 1.200 vozila na dnevnom nivou nije dovoljno da zadovolji potrebe svih ljudi koji žive u našoj prestonici, ali i oni koji dolaze u Beograd da bi završili određene svoje poslove.

Danas smo svedoci svi mi koji se nalazimo ovde u Beogradu, koji dolazimo da radimo u Beograd, velikih saobraćajnih gužvi i to je ono što dodatno utiče na kvalitet života svih ljudi u našoj prestonici.

Izgradnjom dve linije metroa smanjiće se gužve u gradskom saobraćaju, a samim tim će se povećati protok putnika roba i usluga, jer se pre svega radi o najbezbednijem, najefikasnijem i najpouzdanijem vidu saobraćaja.

Ovaj projekat će dodatno uticati na životnu sredinu, što se tiče samog grada Beograda ali i čitavog okruženja, jer se očekuje da će se smanjiti ukupan broj trolejbusa, autobusa, posebno automobila ovde u prestonici i samim tim, verujemo da će izgradnja „Beogradskog metroa“ dodatno uticati da se Beograd ekonomski dodatno razvija i da se poveća kvalitet života svih građana naše prestonice.

Ne bi ovoga bilo da nismo sproveli reforme, ne bi ovoga bilo da predsednik Vučić vlada, svi ministri, pa i narodni poslanici ne daju svoj doprinos kako bismo kroz ovakva zakonska rešenja stvorili što bolje uslove, kako bismo stvorili uslove dostojne građana XXI veka.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama iz Srpske napredne stranke, sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, daću podršku ovim predlozima zakona i verujem da će u vremenu pred nama oni vrlo brzo biti realizovani i dati svoj kvalitet u budućnosti.

Zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, predsedniče. Zaista ću biti kratak.

Želim, pre svega, da pozdravim potpredsednicu Vlade i resornu ministarku sa saradnicima i ostale kolege.

Pored toga što ovi predlozi zakona imaju za cilj uštedu energije i samim tim smanjenje troškova po budžet Republike Srbije i zaštite životne sredine, želim pre svega da pohvalim napore Vlade Republike Srbije, a posebno potpredsednice gospođe Mihajlović što je u vrlo kratkom vremenskom periodu, zajedno sa kolegama, predložila ovako jedan značajan set zakona.

Obzirom da se radi o jednoj vrlo osetljivoj oblasti, s jedne strane želimo da napravimo uštedu u našem sistemu, u budžetu, ali s druge strane da odgovorimo na sve potrebe EU koje su pred nama.

Govorio sam već ovde u plenumu pre nekih mesec dana kako pripadam generaciji koja je osamdesetih godina prošlog veka pohađala osnovnu školu i da smo učeni na pogrešan način da je Srbija jedna bogata zemlja. Nažalost, to nije tako. To je vrlo uticalo na naš pristup kako u proizvodnji, tako i u potrošnji električne energije. Nije zaista za čuđenje što prosečna potrošnja energije u Srbiji je duplo veća od prosečne potrošnje u 35 zemalja OECD-a.

Naravno da ovi predlozi zakona treba da reše određene probleme, ali ja želim da ukažem na jedan pozitivan primer prakse koji treba, po meni, da bude realizovan na prostoru naše države, govorio sam ovde u plenumu, ali obzirom da je potpredsednica po prvi put ovde na ovu temu o kojoj govorimo, želim da ponovo pomenem jedan projekat koji se razvija na prostoru grada Sremska Mitrovica, grada iz kojeg ja dolazim, a radi se o regionalnom sistemu, pardon, regionalnom centru za održivi razvoj gde je grad Sremska Mitrovica zajedno sa Regionalno razvojnom agencijom Srem razvio jedinstveni koncept.

Taj centar bi imao više podcentara, a jedan od podcentara bio bi edukaciono-inovacioni centar za energetsku efikasnost i obnovljivi izvor energije. On bi služio za obuku inženjera, studenata, učenika, tehnologa, projektanata i imao bi određene demonstracione instalacije vezano za termostolare, centrale, vetrogeneratore, vodene pumpe i sve ono što treba da postoji u takvom jednom sistemu.

Takođe, u planu je da se izgradi logistički centar za biomasu gde bi se prikupljala biomasa i od nje proizvodio briket i pelet. Za ovakav jedan centar postoji već građevinska dozvola. Grad Sremska Mitrovica je opredelio svoje zemljište i zaista smatram da država Republika Srbija treba da uloži značajna sredstva u ovakav jedinstveni koncept na prostoru našeg grada.

Zašto? Mi smo u prilici da kroz jačanje budžeta finansija privučemo strane investitore, donatore, da iz sopstvenih sredstava rešimo određene probleme, ali ovakav jedan centar bi bio jedna dobra baza gde bi se okupljala nauka, struka, gde bi se okupljali ljudi koji mogu da daju svoje predloge i mišljenja. Po meni bi to bila dobra jedna prilika da se i donatori na jednom mestu uvere kako određeni sistemi, vezano za energiju i samouštedu mogu da funkcionišu.

Ovakav koncept bi zaista mogao da služi kao centar za čitav region i on bi privlačio donatore i određene ljude koji bi plasirali svoja sredstva i na taj način pokazivali kako smo kao država i kao društvo odgovorni.

Naravno da u Danu za glasanje ću podržati ovaj predlog, odnosno predloge svih zakona. Da budemo zaista svi svesni da i za u narednih dve do tri, pet godina takođe možemo da razgovaramo na temu energije, energetske efikasnosti, jer smo svesni činjenice da EU za nove tehnologije zaista traži brze i efikasne promene i da o ovoj temi kojoj sada u Danu za glasanje dajemo konačan sud i potvrđujemo da takođe može da se menja u godinama koje su pred nama. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije i ministre gospodine Nedimoviću, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mi danas zaista govorimo o jednoj vrlo važnoj temi, temi koja će u narednih 10 godina ponovo biti tema, nešto što će oslikavati život u Srbiji i kroz statistiku, ali i kroz kvalitet života.

Srbija ima dugu i bogatu tradiciju, dugu i bogatu istoriju, a samim tim i dugu i bogatu tradiciju organizovanja institucija, a samim tim i popisa na prostoru naše zemlje. Popis kao takav u jednom delu oslikava politiku jednog vremena, jer politika utiče na sva zbivanja u jednom društvu.

Kolika je uloga i značaj popisa ne želim puno da trošim vreme, obzirom da su kolege dosta danas govorili na tu temu, ali ja bih da se vratim na popis iz 2011. godine. Tu je dobra osnova da vidimo kakva je bila politika u prethodnom periodu, šta je ono što je bilo u Srbiji 2011. godine i šta treba da uradimo za naredni period da posle 10 godina od narednog popisa možemo da uporedimo i kažemo gde se danas nalazimo.

Po popisu iz 2011. godine, u Srbiji je bilo 2.487.886 domaćinstava u kojima je živelo nešto više od sedam miliona stanovnika, 7.106.000 stanovnika Republike Srbije. Nažalost, danas u Srbiji ima manje od sedam miliona stanovnika sa daljim trendom smanjenja ukupnog broja.

Po tom popisu, u vangradskim sredinama živelo je 2.914.000 stanovnika, 40,5% od ukupnog broja. To dovoljno govori da nam se sela smanjuju, da rastu samo gradovi, tri najveća grada Beograd, Novi Sad i Niš, a da nam je demografija takva da na godišnjem nivou 35.000 do 40.000 ljudi više umre nego što se rodi.

Ja tu vidim vrlo značajnu ulogu vašeg ministarstva, gospodine Nedimoviću, kao i Ministarstva za brigu o selu i Ministarstva za brigu o porodici i demografiji, jer upravo srpskog selo treba da bude dobra baza koja će dati dobar osnov da nas u narednom periodu bude više.

Imao sam tu priliku da sarađujem sa vama i znam vašu energiju i vašu posvećenost. Verujem da ono što vi radite kroz vaše ministarstvo, ali i Vlada u celini, uz snažnu podršku predsednika Republike Srbije, da ćemo u narednom periodu imati mnogo bolje i kvalitetnije rezultate što se tiče samog popisa.

Naravno da je opravdano što se popis pomera za narednu godinu i da ćemo kroz nove ljude, kroz način popisivanja i sredstva koja budemo imali uraditi dobar, kvalitetan popis koji će biti dobra osnova za neke naredne periode.

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Sremska Mitrovica, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Grada Grad Sremska Mtrovica Grad Mesečno 90000.00 RSD 14.06.2016 -
Zamenik gradonačelnika Grad Sremska Mtrovica Grad Mesečno 90000.00 RSD 20.07.2012 - 13.06.2016.