TOMISLAV JANKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 11.maja 1973. godine u Beogradu.

Osnovnu i srednju školu završio u Mladenovcu. Viša tehnička PTT škola ( smer: PTT sabraćaj ) -1996. Godina. Fakultet za menadžment ( smer: finansijsko, bankarsko, berzanski menadžment )- 2005. Godina. Fakultet tehničkih nauka „ Mihajlo Pupin“- Zrenjanin ( master inženjer menadžmenta )-2015. Godina.

Radno iskustvo: Pejdžing sistem Srbije- spoljni saradnik- 1997-1998. Godina, Mobtel Srbija- spoljni saradnik- 1998-2000. Godina, JP PTT „ Srbija“- 2001.-2012. godine ( glavni blagajnik, upravnik pošte ). U martu 2004. godine izabran za najboljeg radnika u JP PTT „ Srbija“. Ostale aktivnosti: član Glavnog odbora Sindikata PTT Srbije, predsednik Upravnog odbora Fonda solidarnosti Sindikata PTT Srbije, predsednik Nadzornog odbora Konfederacije slobodnih sindikata.
U julu 2012. godine izabran za zamenika gradonačelnika Sremske Mitrovice. Član Skupštine Regionalne razvojne agencije Srem. Član stejkholder grupe zainteresovanih strana u prekograničnom regionu „ Drina-Sava“. Pokretač inicijative za osnivanje Fonda za pomoć deci i omladini koja boluju od težih bolesti. Predsednik odbora za organizaciju manifestacija: Međunarodni turnir u malom fudbal- FUTSAL, 1700. godina Milanskog edikata, 100. godina od bitke na Legetu, Međunarodni festival vatrometa

Projekti : Regionalna deponija „ Srem –Mačva“ Exchange 4, „ Društvo bez otpada“ Osijek- Sremska Mitrovica, „ Razvoj muške odbojke“ Sremska Mitrovica- Vukovar, „ Regionalna biciklistička ruta Srem“, „ Integralni sistem navodnjavanja regiona Srem“, „ Zaštita sliva reke Save izgradnjom komunalne infrastrukture prikupljanja, transporta i prečišćavanja otpadnih voda u regionu Srem“, „ Stoj pravo-rasti zdravo“ Srbija- BiH.

Međunarodne konferencije: „ Jačanje konkuretnosti opština“- Sarajevo 2012. godine, „ Konferencija o mogućnostima i (ne)prilikama preduzetništva““- Vinkovci 2015. godine, „ Prvi radni sastanak Udruženja guvernera provincija i regiona Kine i 16 zemanja Centralne i Istočne Evrope“- Langfan ( Kina ) 2015. godine- predvodnik delegacije Srbije.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put je postao poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Živi u Mačvanskoj Mitrovici.

Oženjen, otac jednog deteta.
Poslednji put ažurirano: 26.10.2020, 15:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, „Kultura je zbir svih vidova umetnosti, ljubavi i misli koje već vekovima omogućavaju čoveku da se oseća slobodnijim“, reči su francuskog pisca Andrea Monroa, koji opisuje kulturu kao nevidljivu vezu koja spaja ljude. Kultura utiče na naše opažanje, oblikuje naše misli i ponašanje, utiče na ličnost, utiče na poslovni svet, a po nekim verovanjima utiče i na zdravlje ljudi, pa čak i način kako da se ljudi leče.

Mi kao država i kao narod imamo bogato kulturno istorijsko nasleđe koje se stvara kroz vekove i iz godine u godinu, iz decenije u deceniju se uvećava. Postavlja se jedno obično, osnovno pitanje, da li smo dovoljno odgovorni prema ovom važnom segmentu života.

Devedesetih godina, usled ratova, sankcija, hiperinflacija, nismo bili u mogućnosti da više ulažemo u kulturu i kako to obično biva kultura se pomera na marginu svakodnevnog života. Godine 2000. na vlast dolaze oni koji nisu imali sluha, ali ni želje da ulažu u ovu oblast. Njihov dolazak je obeležilo paljenje Doma Narodna skupštine kada je pokradeno i uništeno više umetničkih dela i eksponata.

Nije ni čudno što je Narodni muzej u Beogradu kao najstarija muzejska ustanova u Srbiji, a ja ću vas podsetiti da je otvoren 1844. godine, od 2003. godine nije imao stalnu postavku. Posle 10 godina, 2013. godine u jednom delu objekta otvorena je izložba povodom 900 godina od rođenja Stefana Nemanje. Potom je izvršeno renoviranje muzeja i on od Vidovdana 2018. godine ponovo otvara vrata za sve svoje posetioce.

Drugi primer, primer Muzeja savremene umetnosti koji još od 1900. godine, pa do danas proučava, publikuje, čuva jugoslovensku i srpsku umetnost. Ovaj muzej je zatvoren 2007. godine. Zahvaljujući pre svega inicijativi Aleksandra Vučića, koji je tada bio predsednik Vlade Republike Srbije kreće obnova i muzej ponovo počinje sa radom 20. oktobra 2017. godine.

Ova dva primera su najbolji dokazi kako se dosovska vlast odnosila prema kulturnoj baštini naše zemlje i svemu onome što se kroz vekove stvaralo. Danas Srbiju vode ljudi koji su posvećeni, koji su marljivi, koji su odgovorni i žele da daju svoj doprinos na svim poljima, posebno u oblasti kulture, jer sam predsednik Aleksandar Vučić je više puta inicirao koji su to značajni projekti koje moramo da ulažemo i svojim radom i svojim zalaganjem svoj Kabinet i ljude koji ga podržavaju obezbeđivao određena sredstva koja su neophodna da se kako ustanovi za oblasti kulture, ali čitavo kulturno-umetničko blago zaštite i da se prezentuju drugim ljudima.

Naravno, želim da pohvalim i ministarku Maju Gojković koja je na početku svog mandata pokazala veliku želju, veliku energiju i veliku posvećenost da se bavi svim problemima koji su nastali u ovoj oblasti.

Glavni ciljevi ovog projekta zajma su pre svega renoviranje, obnavljanje i proširivanje ustanova kulture. To su muzeji, pozorišta, kulturni centri, kao i sve ostale ustanove. Akcenat se stavlja na renoviranje i unapređenje stanja postojećih zgrada kako bi se povećala pristupnost tim zgradama kako starim licima ali i invalidima. Vodi se računa o energetskoj efikasnosti, što je vrlo značajno.

Ima i više primera, pozitivnih primera prakse koji se odnose na region i grad iz koga ja dolazim, a to je region Srema i grad Sremska Mitrovica. Pre dve godine izvršena je energetska sanacija u muzičkoj školi u Rumi, objekat je prešao iz jednog razreda energetskog, iz F razreda u energetski razred C. To je prvi objekat na prostoru Srema koji je dobio energetski pasoš i tako je izvršena dobra energetska ali i zvučna izolacija. Na ovaj način se štedi pre svega energija, ali stvaraju se bolji uslovi za rad kako učenika ali i nastavnika u ovoj školi.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem i grad Sremska Mitrovica, grad iz koga dolazim. Grad koji ima jako veliko kulturno i istorijsko nasleđe, grad koji je bio prestonica rimske imperije. Grad koji ima dve zgrade muzeja, ima veliku carsku palatu, to je jedan objekat od 2570 metara kvadratnih pod krovom iz 4. veka. Imamo više festivala, mi smo grad turizma. Imamo trg koji je zaista jedan odličan lokalitet gde se okupljaju Mitrovčani, gde se izvode određene muzičko-scenske predstave i određeni festivali. Nije čudo što je Mitrovica 2018. godine bila prva prateća turistička destinacija u Evropi.

Kada već govorimo o turizmu ne mogu da pomenem podatke koji su dali svoj pečat, a vezani su za 2019. godinu kada je u našoj zemlji bio rekordan broj ljudi kako domaćih tako i stranih gostiju. Imali smo više od 3,6 miliona turista, što predstavlja rast od preko 8%, u odnosu na 2018. godinu. Od toga broja milion i 846 hiljada bili su strani gosti, a milion 843 hiljada domaći gosti. To je po prvi put da se na prostoru Srbije broj stranih gostiju premašio broj domaćih gostiju. Premašena je cifra od deset miliona noćenja, deset miliona 73 hiljade što je porast od osma procenata, u odnosu na 2018. godinu. Najveći broj noćenja je ostvaren upravo ovde u Beogradu.

Zašto ovo govorim? Govorim iz razloga što imamo preveliki potencijal u turizmu i kada se sve ovo reši vezano za kovid pandemiju, kada se vratimo na one stare dane, možemo da računamo na povećanje broja gostiju kako domaćih tako i stranih, a samim tim i povećanje prihoda.

Kada govorimo o ovom zajmu, napomenuću samo najznačajnije objekte gde će se uložiti sredstva, Narodno pozorište u Beogradu, Muzej Jugoslavije u Beogradu, obnova pozorišta u Nišu, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, obnova i pretvaranje stare železničke stanice u muzej, kao i izgradnja galerije umetnosti na Kosančićevom vencu i rekonstrukcija Kulturnog centra u Pirotu.

Kada govorimo o Narodnom pozorištu u Beogradu, treba da znamo da je to zgrada iz 1869. godine, ona je izgrađena dobrotvornim prilozima, kao što je rekla moja uvažena koleginica Nataša u prethodnom periodu, odnosno vekovima iza nas postojali su odgovorni ljudi koji su svojim doprinosom, svojim radom i svojim novcima ulagali u kulturu, odnosno u objekte koji su značili za kulturu. Što se tiče Narodnog pozorišta ono je nastalo pre svega prilozima koje je dao knez Aleksandar Karađorđević koji je priložio u tom trenutku 1000 dukata, Miša Anastasijević 500 dukata, a Vlada Kneževine Srbije je poklonila zemljište i novčani iznos od 2000 dukata.

Najznačajnija rekonstrukcija ovog objekta su bile već davne 1922. godine i 1989. godine, kroz ovaj projekat mi ćemo obnoviti enterijere, istočnu fasadu i obnoviti scenu Narodnog pozorišta u Beogradu. Muzeje Jugoslavije u Beogradu je jedna velika značajna institucija koja čuva i prezentuje kulturnu baštinu bivše nam države, poseduje bogate zbirke kao što su zbirke primenjene umetnosti, zbirke štafeta, etnološka zbirka, likovna zbirka, ali i arheološka zbirka.

Kada govorimo o Nišu treba da znamo da je jedan grad koji je imao pozorište još u IV veku, a da su prvi pozorišni događaji zabeleženi davne 1883. godine. Sama zgrada pozorišta u Nišu je iz 1939. godine, a rekonstrukcije su bile, takođe, davne 1967. i 2002. godine. Kroz ovaj projekat se predviđa obnova čitave zgrade i izgradnja male scene.

Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ izgrađen je 1928. godine, na Kalemegdanu. Na predlog Branislava Nušića organizovan je dobrotvorni bal, a priloge su dali bogati pojedinci, Đorđe Vajfert, Luka Ćelović, Mihailo Pupin, kralj Aleksandar Karađorđević.

Ovoj akciji su se pridružili Narodna banka, Jadransko - podunavska banka i Viner bank ferajn. Poslednja rekonstrukcija, takođe je bila davno, 1975. godine.

Što se tiče Železničke stanice znamo da je to jedno monumentalno zdanje iz 1885. godine. Ima status spomenika kulture od velikog značaja za našu zemlju. Rađeno je po uzoru na železničke stanice velikih evropskih zemalja i predstavlja svedočanstvo jednog tehničkog razvoja Srbije u 19. veku. Ona je bila u primarnoj funkciji do 1. jula 2018. godine, a sada je u planu da zgrada postane muzej nastanka srpske države. Zajedno sa spomenikom Stefana Nemanje krasi Savski trg i predstavlja veliko atrakciju za turiste koji dolaze u našu prestonicu.

Naravno, i ovu aktivnog i samo podizanje spomenika je najviše doprineo angažman predsednika Aleksandra Vučića, ali i finansije kroz budžet Republike Srbije, da možemo da obezbedimo sredstva, da izgradimo spomenik i da se na ovaj način odužimo velikom vladaru.

Što se tiče Kulturnog centra u Pirotu izgrađen je 1986. godine, i on nije u skorije vreme imao značajnu rekonstrukciju i ulaganja.

Šta nam sve govore ovi podaci? Da imamo izuzetno stare objekte, da nije vršena redovna sanacija tih objekata i da oni prosto vape za sanacijom, za ulaganjem.

Sa druge strane, moramo biti ponosni na naše slavne pretke koji su ličnim primerom pomagali izgradnju ovakvih objekata, dali nemerljiv doprinos u stvaranju i čuvanju kulturne baštine.

Kroz ovakav projekat i kroz ovakve aktivnosti mi vraćamo deo duga njima, kako njima koji su bili neimari, ali i onima koji su stvarali umetnička dela i ostavljali da mi danas uživamo u njima.

Na kraju, svoj ću govor završiti citiranjem velikog Ive Andrića „Kultura nije samo ono što čitamo, što pišemo, što slikamo, što zidamo, nego kultura je i pogled i osmeh i ponašanje i gestikulacija i govor. Nesumnjivo da je ona u nama, jer se primećuje način kad nekome kažemo zdravo, pa do jedne pesme, slike, građevine“.

Hvala na pažnji.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Zahvaljujem.

Predsedniče i uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencija, ali pre toga dozvolite da se na kratko osvrnem na istorijat nastanka razvoja poštanskih usluga na prostoru naše zemlje.

Počeci poštanskih usluga datiraju više od dva veka unazad i vezuju se za potrebu za sigurnim i pravovremenim prenošenjem važnih poruka srpskih vojskovođa i vladara za vreme Turaka.

Godine 1805. za vreme Prvog srpskog ustanka organizuje se mreža prenosa pisama za potrebe srpske vojske i organa vlasti, a 1811. godine, otvaraju se prve tzv. mezulane za prenos usmenih, ali i pismenih saopštenja za potrebe države. To su preteče. današnjih pošta.

Godine 1830. sultanskim hatišerifom od 29. avgusta Srbija dobija ovlašćenje da organizuje poštansku službu za svoje unutrašnje potrebe, a 1840. godine, to je jedna vrlo važna godina, uspostavlja se javni poštanski saobraćaj u državi Srbiji, kada se 25. maja, po starom kalendaru, odnosno 7. juna, po novom kalendaru, otvara prva pošta ovde u Beogradu na Kalemegdanu, i to je ujedno i dan „Pošte Srbije“, kao javnog preduzeća koje više od 180 godina obeležava ovaj dan, kao dan svoje firme.

„Pošta Srbije“ danas predstavlja stožer komunikacije među ljudima i jedan je od glavnih nosilaca tehnološkog, privrednog i ekonomskog, kulturnog razvoja naše države i našeg društva i ona je danas najveći infrastrukturni sistem u državi Srbiji. Treba svi da budemo ponosni na jednu ovakvu instituciju koja predstavlja jedan od simbola države Srbije, ali da vodimo računa o njenom daljem razvoju i njenom funkcionisanju.

Kada već govorimo o „Pošti Srbije“, želim da pohvalim i njene zaposlene, posebno poštare, dostavljače, šalterske radnike, oni čine dve trećine ukupnog broja zaposlenih u ovom javnom preduzeću, jer oni su za vreme pandemije, posle zaposlenih u zdravstvenom sistemu i sistemu bezbednosti Republike Srbije, takođe i heroji, jer svojim radom i požrtvovanjem, uz svakodnevnu opasnost po sopstveno zdravlje, daju veliki doprinos društvu u celini, jer su na usluzi građanima i privredi u celini.

Godine 1843. je predstavljeno tzv. Ustrojenije poštanskog zavedenija, odnosno uređenje poštanske službe, i to je prvi zakonski akt kojim se uređuje princip pošte kao javne službe. Godine 1855. godina je važna godina za našu zemlju, jer je to godina kada je započeta era srpskih telekomunikacija, kada se uvodi telegramski saobraćaj, slanje prvog telegrama iz Kragujevca za Beograd. Godina 1874. je takođe vrlo važna godina, jer je to godina kada se u Bernu osniva Svetski poštanski savez i Srbija je bila jedna od 22 zemlje koja je bila osnivač ovog međunarodnog saveza i treba da budemo ponosni na ovu činjenicu – jedna mala zemlja je postala osnivač ovako vrlo važne svetske organizacije.

Danas Svetski poštanski savez predstavlja specijalizovanu agenciju UN sa misijom uspostavljanja i unapređenja saradnje na međunarodnom nivou. To je ne politička organizacija koja danas broji 192 članice i ne bavi se unutrašnjim pitanje i organizacijom saobraćaja u oblasti poštanskog funkcionisanja samih država članica, ali sve članice su u obavezi da primenjuju regulative Svetskog poštanskog saveza u međunarodnom saobraćaju.

Osnovni principi ovih regulativa su jedinstvo poštanske teritorije, sloboda poštanskog tranzita i jedinstveni principi tarifiranja za međunarodne pismonosne usluge.

Značaj poštovanja ovih principa je posebno bio važan za našu zemlju 1992. godine kada je Savet bezbednosti UN uveo sankcije našoj zemlji. Podsetiću vas na jednu Rezoluciju 757 koja je predvidela potpuni međunarodni ekonomski embargo našoj zemlji i zahvaljujući članstvu Srbije u Svetskom poštanskom savezu, ali i poštovanju principa navedenih regulativa, građani su bili u prilici da putem poštanskih usluga dobijaju lekove, hranu, novac, ali i ostale potrepštine iz inostranstva.

Svetski poštanski savez i Crveni krst bile su jedne od retkih međunarodnih organizacija koje se nisu oglušile o principe svoga delovanja i mi smo im na tome zahvalni.

Drugi dodatni protokol Svetske poštanske konvencije sadrži zajednička pravila koja se primenjuju u međunarodnom poštanskom saobraćaju, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke, pakete. Izvršene su izmene u delu koje se odnose na obračun terminalnih troškova za glomazne pismonosne pošiljke tzv. male pakete.

Sve države članice Svetskog poštanskog saveza su u obavezi da ratifikuju akta u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Za našu državu to znači usvajanje zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije ovde u Narodnoj skupštini.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama koji su izabrani sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj zakon kako bi ova obaveza naše zemlje na međunarodnom nivou bila izvršena. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Poštovana ministarko gospođo Gojković, uvaženi ministre gospodine Udovičiću sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, sa puno ponosa danas možemo da kažemo da je Srbija lider u ekonomskom razvoju u regionu, da je Srbija lider u privlačenju stranih investicija, da je danas Srbija lider u borbi protiv korona virusa, ali i da je Srbija lider u izgradnji putne mreže.

Danas u Srbiji imamo više od 45 hiljada kilometara putne infrastrukture i nalazimo se u kategoriji srednje stope razvijenosti u ovoj oblasti. Svakoga dana, zahvaljujući jednoj ispravnoj politici, politici štednje, ova brojka se povećava i u budžetu za narednu godinu su predviđeni mnogobrojni projekti koji će dodatno umrežiti našu zemlju sa modernim saobraćajnicama, kako od severa prema jugu, od istoka prema zapadu.

Neki od najvažnijih projekata su magistrala Bačka-Banat koji će povezati Bački Breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Kikindu, pa sve do Rakova, autoput „Vojvođansko P“, koji će dodatno umrežiti Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, zatim autoput Preljina-Požega koji je nastavak jednog velikog projekta u Srbiji autoput Miloš Veliki, zatim autoput Karađorđe tzv. Šumadijski koridor. Zatim, dva veoma važna projekta koji će značiti za grad iz koga ja dolazim, za grad Sremsku Mitrovicu. To su saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica i autoput Kuzmin-Sremska Rača-Bijeljina. Grad Sremska Mitrovica će biti jedini grad na prostoru naše zemlje koji će imati tri autoputa u neposrednom okruženju. Zatim, dva koridora, Fruškogorski i Moravski koridor, obilaznica kod Beograda i mnogi drugi projekti koji će dodatno doprineti da se Srbija razvija u putnoj infrastrukturi.

Takođe, jedan važan projekat o kome želim posebno danas da govorim jeste budući autoput E-80, put mira tzv. koji će povezati Niš i Merdare sa svojom prvom fazom, a to je deonica Niš-Pločnik.

Na ovaj način će Niš kao najveći privredni, kulturni i ekonomski centar jugoistočne Srbije biti povezan sa Jadranskim i Jonskim morem, sa njihovim lukama i na taj način će se skratiti vreme putovanja, ali će se i povećati bezbednost saobraćaja u ovom delu.

Pored ekonomskog značaja, ovaj auto-put će imati veliki politički značaj jer će pozitivno uticati na trajno poboljšanje odnosa između Srba i Albanaca. Mi živimo jedni pored drugih i samo kroz saradnju i međusobno razumevanje možemo da gradimo bolju budućnost.

Danas sve veći broj Albanaca sa prostora KiM koriste zdravstvene usluge u centralnoj Srbiji, koriste saobraćajnu infrastrukturu kako bi se brže, lakše, ali pre svega bezbednije, prevezli do zapadne i severne Evrope, ali i drugih destinacija.

Imao sam veliku čast i veliko zadovoljstvo da 2012. godine kao zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice budem deo jedne velike akcije bratimljenja 80 lokalnih samouprava sa prostora centralne Srbije i AP Vojvodine sa lokalnim samoupravama sa KiM gde u velikoj meri živi srpski narod.

Tada sam pored velikog gostoprimstva koje sam zajedno sa ostalim kolegama tamo doživeo upoznao se i sa naporima naših naroda na prostoru KiM da ostanu na vekovnim ognjištima i da budu svoj na svome. Svakako da je ekonomsko osnaživanje uz bezbednost jedan od preduslova. Zato je vrlo važno da se kroz ovakve projekte naši ljudi osnaže na KiM, da im se da nova nada za opstanak.

Kada sam razgovarao sa našim domaćinima šta je jedan od načina, jedan od uslova da se ponovo vrati poverenje između dva naroda, oni su mi rekli da je to ekonomska saradnja. Srbi su kroz vekove uvek bili dobri proizvođači, Albanci dobri trgovci i kroz zajednički interes svakako će padati tenzije, počeće da raste poverenje i jedni i drugi će imati koristi.

Jedan od značajnih dokumenata koji je potpisan u septembru mesecu u Vašingtonu jeste pre svega jedna zajednička izjava Privredne komore Srbije i Kosova o nastavku saradnje i jedna od bitnih inicijativa jeste nastavak saradnje u programu „mini šengen“. Tu inicijativu je prvu ponudio predsednik Aleksandar Vučić, upravo stavljajući akcenat na značaj ekonomskog povezivanja između naroda.

Sama ta izjava predviđa i formiranje zajedničkog tima za ekonomsku saradnju gde bi se najpriznatiji stručnjaci iz oblasti ekonomije, prava iz Prištine i Beograda uvezali, povezali se i dali svoje predloge kako dve strane mogu da sarađuju. U okviru tog tima biće formirane i sektorske grupe, grupa za razvoj infrastrukture, grupa za proizvodnju i diversifikaciju održive energije, grupa za razvoj agroturizma, ali i tim za izgradnju fabrike stakla u regionu.

Mi smo prošle nedelje ovde u Skupštini podržali jedan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom putovanju državljana dve zemlje i lakšem prelasku granica korišćenjem samo lične karte, između ostalog kao dokumenta. Svakako da je ovaj Sporazum jedna dobra osnova da se poveća i sam tranzit preko teritorije Republike Srbije, da se formira jedno zajedničko tržište rada.

Mi smo svesni da je danas Srbija jedno veliko gradilište i da danas nedostaje radne snage u mnogim sektorima, u mnogim oblastima u mnogim gradovima. Verujemo da kroz ovakve projekte, kroz ovakve sporazume će i ljudi sa prostora KiM, Albanije, a i čitavog okruženja tražiti posao na prostoru Republike Srbije.

Ono što takođe posebno raduje jeste da se iz godine u godinu spoljnotrgovinska razmena između Republike Srbije i Republike Albanije uvećava. Mi smo 2013. godine izvezli 88,7 miliona evra u Albaniju, uvezli 12,3. Godine 2014, 95,8 miliona evra, uvezli 13,6, a 2018. godine 135 miliona evra smo izvezli, a uvezli 45,7 miliona evra.

Ovo dovoljno govori da smo samo u 2018. godini ostvarili suficit od 90 miliona evra i da smo pokrili izvoz uvozom 296%.

Naravno pored povećanja spoljnotrgovinske razmene povećava se i broj privrednih subjekata sa prostora Srbije koji izvoze u Albaniju, a iz Albanije koji uvoze u Srbiju. Godine 2013, 407 privrednih subjekata je izvozilo iz Srbije u Albaniju, a 209 iz Albanije uvozilo u Srbiju. Godine 2018, 733 privredna subjekta iz Srbije je izvozilo, a 300 njih uvozilo sa prostora Republike Albanije.

Što se tiče same strukture proizvoda, što se tiče samog izvoza iz Srbije, to su žitarice, gvožđe, čelik, pića, zatim kaučuk, drumska vozila i delovi, farmaceutski proizvodi itd, a najviše smo uvozili povrće, korenje i krtolu za jelo, obuću, sumpor, zemni gas, čips, kreč i ostale proizvode.

Ovo sve najbolje govori koliko se razvija ekonomska saradnja između dve zemlje, a kada se ona razvija i kada raste, samim tim raste i poverenje i verujem da će sve one negativne posledice iz devedesetih godina, iz 2000. godine i ostalih godina koje su za nama padati, pomerati se u stranu i dva naroda i dve države će bolje sarađivati.

Ima li boljeg primera nego novembar 2019. godine kada je Albaniju, odnosno mesto Drač zadesio veliki zemljotres, Republika Srbija je bila ta koja je prva pritekla u pomoć i naše vatrogasno-spasilačke jedinice su prve došle na prostor Republike Albanije i pružile maksimalno pomoć da se spasu ljudi i da se ublaže posledice od te elementarne nepogode.

U Danu za glasanje, zajedno sa kolegama ću podržati ovaj predlog i zajedno sa ostalim poslanicima SNS, izabrani sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, daćemo snažnu podršku kako našoj Vladi, premijerki, ali i predsedniku Vučiću u stvaranju uslova za bolju, normalnu i pristojnu Srbiju. Hvala.

Imovinska karta

(Sremska Mitrovica, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Grada Grad Sremska Mtrovica Grad Mesečno 90000.00 RSD 14.06.2016 -
Zamenik gradonačelnika Grad Sremska Mtrovica Grad Mesečno 90000.00 RSD 20.07.2012 - 13.06.2016.