TOMISLAV JANKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 11.maja 1973. godine u Beogradu.

Osnovnu i srednju školu završio u Mladenovcu. Viša tehnička PTT škola ( smer: PTT sabraćaj ) -1996. Godina. Fakultet za menadžment ( smer: finansijsko, bankarsko, berzanski menadžment )- 2005. Godina. Fakultet tehničkih nauka „ Mihajlo Pupin“- Zrenjanin ( master inženjer menadžmenta )-2015. Godina.

Radno iskustvo: Pejdžing sistem Srbije- spoljni saradnik- 1997-1998. Godina, Mobtel Srbija- spoljni saradnik- 1998-2000. Godina, JP PTT „ Srbija“- 2001.-2012. godine ( glavni blagajnik, upravnik pošte ). U martu 2004. godine izabran za najboljeg radnika u JP PTT „ Srbija“. Ostale aktivnosti: član Glavnog odbora Sindikata PTT Srbije, predsednik Upravnog odbora Fonda solidarnosti Sindikata PTT Srbije, predsednik Nadzornog odbora Konfederacije slobodnih sindikata.
U julu 2012. godine izabran za zamenika gradonačelnika Sremske Mitrovice. Član Skupštine Regionalne razvojne agencije Srem. Član stejkholder grupe zainteresovanih strana u prekograničnom regionu „ Drina-Sava“. Pokretač inicijative za osnivanje Fonda za pomoć deci i omladini koja boluju od težih bolesti. Predsednik odbora za organizaciju manifestacija: Međunarodni turnir u malom fudbal- FUTSAL, 1700. godina Milanskog edikata, 100. godina od bitke na Legetu, Međunarodni festival vatrometa

Projekti : Regionalna deponija „ Srem –Mačva“ Exchange 4, „ Društvo bez otpada“ Osijek- Sremska Mitrovica, „ Razvoj muške odbojke“ Sremska Mitrovica- Vukovar, „ Regionalna biciklistička ruta Srem“, „ Integralni sistem navodnjavanja regiona Srem“, „ Zaštita sliva reke Save izgradnjom komunalne infrastrukture prikupljanja, transporta i prečišćavanja otpadnih voda u regionu Srem“, „ Stoj pravo-rasti zdravo“ Srbija- BiH.

Međunarodne konferencije: „ Jačanje konkuretnosti opština“- Sarajevo 2012. godine, „ Konferencija o mogućnostima i (ne)prilikama preduzetništva““- Vinkovci 2015. godine, „ Prvi radni sastanak Udruženja guvernera provincija i regiona Kine i 16 zemanja Centralne i Istočne Evrope“- Langfan ( Kina ) 2015. godine- predvodnik delegacije Srbije.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put je postao poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".

Živi u Mačvanskoj Mitrovici.

Oženjen, otac jednog deteta.
Poslednji put ažurirano: 26.10.2020, 15:59

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodine Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ako uporedimo danas našu zemlju sa stanjem i prilikama do 2012. godine možemo slobodno reći da su to dve zemlje, različite po stopi razvoja, različite prema pogledu u prošlost, ali pre svega različite prema pogledu u budućnost.

Danas je Srbija lider u regionu. Želi dobre odnose sa zemljama u okruženju, sa svim državama i narodima, ali pre svega i čini sve da takvi odnosi budu. Ali zagledani u budućnost moramo pre svega da poštujemo i pamtimo prošlost i sve one događaje koji su bili dobri, lepi, ali nažalost mnogo više onih koji doneli sukobe i stradanja.

Naša istorija je puna takvih događaja. Ona nas opominje da moramo da čuvamo našu slobodu, našu nezavisnost, da negujemo kulturu sećanja na sve one koji su položili svoj život na oltar otadžbine.

Jedan od pravnih mehanizama su i sporazumi koji potpisuju strane koje su nekada bile u sukobu. Takav je i sporazum o kome danas govorimo, sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima. On pre svega ima za cilj da omogući dostojno upokoljenje i večno čuvanje uspomene na vojna lica i sve civilne žrtve ratova koje su bile na ovim prostorima.

Upravo smo sa nemačkom državom i sa nemačkim narodom najviše imali sukoba u prošlom veku i podneli smo velike žrtve kako bismo očuvali našu nezavisnost, našu slobodu i kako bismo očuvali svoju državu.

Svaki rat izvlači iz čoveka ono najgore, ali i ono najbolje. Ja ću danas govoriti o dva primera gde su sukobljene strane pokazale pre svega jednu veliku dozu poštovanja i vojničke časti, a oba događaja se odnose pre svega na događaje iz Prvog svetskog rata.

Prva je priča o poručniku Radoju Popoviću koji je kao ratni heroj, zarobljenik prebačen u rodno Užice gde su mu okupacione vlasti dozvolile da se hrani u oficirskoj menzi u svom rodnom gradu. On je dolazio u uniformi srpskog vojnika, srpskog oficira, oslonjen na štake, nosio je kapu sa kokardom i monogramom kralja Petra Prvog. To se nije svidelo jednom austrougarskom majoru i on mu je naredio da skine kapu, da skine srpsku uniformu i tako ga uslovio da bira između časti i obroka. Radoje je izabrao čast i gladan, bolestan, ali pre svega ponosan nastavio je da šeta ulicama rodnog Užica. Ubrzo ova vest je stigla do austrougarskog komandanta grada koji je shvatio ovaj herojski čin poručnika Popovića i naredio svojim vojnicima da dozvole ovom hrabrom poručniku srpske vojske da može da se hrani u menzi u rodnom Užicu. Tako je nastalo jedno neobično prijateljstvo između dva oficira dve suprotstavljene vojske, dve strane.

Kada je poručnik Popović legao u bolesničku posetu u posetu mu je došao austrougarski komandant grada i pitao ga da li ima neku želju. Njegova poslednja želja je bila da se sahrani po srpskim vojničkim običajima i komandant grada je uslišio njegovu želju ali iz zdravstvenih razloga nije dozvolio da tu budu srpski vojnici pored odra ovog srpskog hrabrog oficira, nego je naredio da to budu austrougarski vojnici, ali obučeni u vojnu uniformu austrougarske, u svečanu uniformu, mundire. Na sprovodu je bilo više 1.500 Užičana koji su ispratili hrabrog srpskog oficira na večni put i ovaj događaj ostaje da se prepričava više od jednog veka.

Drugi primer, govorila je i koleginica Jevtović Vukojičić, odnosi se na oktobar 1915. godine kada su Nemci pokušali da opkole grad Beograd i kada je 39 pripadnika srpske vojske dve noći i dva dana hrabro branilo srpsku prestonicu. Kada im je nestalo municije, oni su čast i ponos našeg glavnog grada branili ašovima i bajonetima i svih 39 vojnika je položilo svoj život na oltar svoje otadžbine. Više od 200 Nemaca je izgubilo život u ovoj borbi i nemačke vlasti kada su čule za ovaj događaj doneli su odluku da se na mestu gde je bilo ovo stradanje podigne jedan veliki spomenik srpskim vojnicima i da se uredi nemačko groblje.

Godine 1985. nemački kancelar Helmut Kol je posetio Beograd i takođe položio vence na ovo stratište i tako pokazao veliko poštovanje prema srpskim žrtvama i svim onima vojnicima koji su izgubili svoje živote.

Danas je jedna uobičajena praksa da se zemlje koje su nekada bile u prošlosti zajedno organizuju i da zajedno obeležavaju kroz svečanosti određene događaje u kojima su bili povezani u prošlosti a oni su bili u sukobu.

U julu ove godine na poziv Ambasade Republike Austrije, u Srbiji, predstavnici Vlade Srbije su položili venac na austrougarsko groblje vojno povodom dana mrtvih i to je bila prilika da se oda počast svim vojnicima Austrougarske koji su nastradali u borbama za Beograd.

Na inicijativu Ambasade Srbije u Nemačkoj, Nemačko udruženje za staranje o ratnim grobljima obnovilo je spomenik koji se nalazi na mestu nekadašnjeg logora u blizini Drezdena. U taj logor je transportovano više od 4.000 ratnih zarobljenika iz Srbije. Nažalost, 176 njih nikada se nije vratilo svojoj kući. Umrli su od prisilnog rada, bolesti i iscrpljenosti.

Svečanost je održana 1. septembra ove godine uz mnogobrojne zvanice, uz zvuke Bože pravde i Tamo daleko u izvođenju vojnog orkestra iz Drezdena. Na ovaj način je pokrajina Saksonija odala počast srpskim zarobljenicima koji su bili u logoru na njihovoj teritoriji.

Ovi primeri iz prošlosti i sadašnjosti su dobar primer kako se međusobno poštujemo i uvažavamo, bez obzira na sve sukobe koji su bili u prošlosti, da moramo da poštujemo sopstvene ali i tuđe žrtve, da pravimo mostove saradnje i prijateljstva na obostrano zadovoljstvo i korist.

Sve nas raduje ovde u Srbiji poseta kancelarke Merkel koja će u ponedeljak boraviti u našoj zemlji i koja će imati više sastanaka sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Danas je Nemačka najveći spoljno-trgovinski partner naše zemlje i beležimo više od 25% rasta razmene, koja očekujem da će ove godine biti više od šest milijardi evra.

Danas više od 400 nemačkih kompanija zapošljava 70.000 građana Republike Srbije. Imamo više projekata koje zajednički sprovodimo. Ja ću ponoviti samo projekat dualnog obrazovanja, ali i mnoge druge projekte, jer na taj način branimo pre svega interese naše zemlje i stvaramo još bolje uslove za podizanje saradnje na viši nivo.

Verujem da će ovaj sporazum koji ćemo danas usvojiti ovde, a odnosi se na ratne memorijale, dodatno uticati da se poboljšaju odnosi između dve zemlje i dve vlade.

Drugi sporazum o kome želim da govorim jeste sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipra, a odnosi se na oblast zaštite od katastrofa. Svima su nam poznate posledice velikih katastrofa. Poslednjih desetak godina imali smo i poplave, zemljotrese, sve ono što je moglo da nas zadesi, zaista je ostavilo jednu tužnu sliku, velike materijalne štete, nažalost i žrtve.

Vrlo je važna oblast da možemo da sarađujemo sa drugim zemljama, a posebno sa zemljama koje su prijateljske, koje nisu priznale tzv. Kosovo, da razmenjujemo iskustva, da zajedno kupujemo opremu, da zajedno sprovodimo određene vežbe, kako bismo umanjili i ublažili posledice ovakvih događaja.

Ono što takođe želim da istaknem u ovom trenutku jeste činjenica da smo ove godine učestvovali kao država, preko Sektora za vanredne situacije u pomoći našim prijateljima u Grčkoj. Delegaciju vatrogasaca je predvodio jedan čovek iz Sremske Mitrovice, moj sugrađanin, gospodin Plemić koji je zajedno sa vatrogascima iz Sremske Mitrovice i ostalih gradova naše zemlje, hrabro i danonoćno branio građane Grčke i na taj način dao svoj doprinos i pokazao i dokazao da je srpski narod solidaran i da želi da pomogne i drugim narodima i drugim zemljama.

Na kraju, želim da istaknem da ću sa velikim zadovoljstvom podržati sve sporazume koji su na današnjem dnevnom redu i da iskoristim priliku da u ime svih poslanika i u svoje lično ime čestitam pripadnicima 141. i 142. druge klase Vojne akademije koji će sutra zajedno sa kolegama Sedme klase Medicinskog fakulteta VMA položiti zakletvu ovde ispod platoa Narodne skupštine Republike Srbije i postati srpski oficiri. Neka časno i uspešno služe otadžbini Srbiji. Živela Srbija.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujućem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da vas podsetim na jedan događaj od pre 13 godina, a to je događaj kada je nastajala SNS.

Zašto je bitan ovaj događaj? Ne samo za nas koji smo članovi i funkcioneri SNS, već za sve građane Republike Srbije, pre svega jer smo tada u tom trenutku želeli da ponudimo jednu novu političku organizaciju u Srbiji i kada smo promovisali svoj program kao osnovni cilj smo stavili da vodimo računa o običnom građaninu, običnom čoveku.

Svesni situacije kroz sve šta je Srbija prolazila i građani Republike Srbije u prethodnom periodu, SNS je nastala kao jedna politička ideja upravo sa jednim vrlo važnim ciljem, a to je da zaštiti interese običnog čoveka, običnog građanina.

Mi smo tu svoju politiku provodili u delo, vodeći računa o svakom čoveku, vodeći o njegovim ekonomskim, socijalnim, ali i drugim interesima.

Ta politika dobija iz godine u godinu, iz ciklusa u ciklus sve veću podršku građana Republike Srbije, a upravo ona se sprovodi kroz realizaciju ovog zakona, jer se, pre svega, vodi računa o zaštiti potrošača, o zaštiti svakog čoveka koji je u Srbiji.

Preuzimanjem vlasti mi smo preuzeli odgovornost za kvalitet života svih građana Republike Srbije, bez obzira na njihovu političku, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu vrstu pripadnosti.

Da li je tako bilo pre 2012. godine? Ko je vodio računa o građanima Republike Srbije, o našem narodu koji je živeo van granica Republike Srbije? Ko je vodio računa o običnom čoveku? Tadašnja vlast sigurno nije.

Moram vas podsetiti da smo u periodu od 2000. do 2012. godine izgubili više od 200.000 radnih mesta, da je dosovska vlast uništila sve ono čega se dotakla, da su nestajale fabrike, pogoni, gde je sistematski uništavana vojska naše zemlje. Institucije su uništavane.

U Sremskoj Mitrovici, u gradu iz koga ja dolazim, u periodu od tri godine više od 4.000 ljudi je izgubilo posao. Da li je onda neko govorio o potrošačima? Da li je uopšte mislio o građanima, običnom čoveku? Naravno da nije. Svi su vodili računa o tome da se snađu, da nađu neki novi posao da prežive.

Kako prolaze godine, kako SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima jača Srbiju, smanjuje nezaposlenost, jača institucije, naravno na red dolaze i ovakvi zakoni koji treba da doprinesu boljem i kvalitetnijem životu svih građana Republike Srbije, da se upravo vodi računa o običnom čoveku, o građaninu Republike Srbije.

Ovo neće samo značiti za nas koji živimo na prostoru naše zemlje. Evo, iz godine u godinu povećava se broj ljudi, odnosno stranaca koji dolaze u Srbiju, koji posećuju turistički našu zemlju. Ove godine za prvih devet meseci blizu 20 miliona turista u tranzitu je prošlo putevima Republike Srbije. Pa, naravno da će ovaj zakon i ove izmene koje dajemo kroz amandmane takođe uticati na kvalitet njihovog boravka u našoj zemlji i za njihovu sigurnost. Kroz ovakva zakonska rešenja, kroz jedan ozbiljan pristup, kroz politiku koja vodi brigu o običnom čoveku, podižemo kvalitet života Republici Srbiji i vodimo računa o svakom građaninu.

Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Hvala, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svedoci smo da se Srbija ubrzano razvija, da se povećava životni standard građana Republike Srbije i da je sve veći priliv kako domaćih, tako i stranih investicija, što dovodi do smanjenja stope nezaposlenosti u našoj zemlji ispod 10%. Razlog tome su pre svega uspešno sprovođene reforme u našoj zemlji, ali pre svega i ugled koji naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije imaju u svetu. Samo politički i ekonomski stabilna zemlja može da ima preduslov za privredni razvoj.

Svi građani Srbije koji su sinoć pratili intervju gospodina Vučića na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom bili su u prilici da saznaju zaista lepe vesti vezano za našu ekonomiju, ali i za činjenicu da je samo u prvih šest meseci ove godine u našu zemlju došlo više od milijardu i sedamsto miliona evra stranih investicija, što jasno govori da je Srbija mesto prihvatljivo za strana ulaganja, a neke su projekcije do kraja 2021. godine da će iznos stranih investicija biti veći od 3,5 milijarde evra, što zaista govori o jednom impozantnom podatku koji daje velika očekivanja da se povećaju i plate i penzije u našoj zemlji i da se poveća naš životni standard.

Što se tiče same industrijske proizvodnje u Srbiji, ona je u martu 2021. godine bila za 6,1% veća u odnosu na mart 2020. godine, a u odnosu na prosek za 2020. godinu veća za čak 9%. Kada poredimo period januar-mart 2021. godine sa istim periodom u prošloj godini, imamo povećanje 3,8%, što jasno govori da smo i u periodu pandemije ostvarili dobre rezultate. Sve navedeno nas dodatno obavezuje da donesemo zakone koji se odnose na razvoj saobraćajne infrastrukture, ali i ostale infrastrukture, kako bismo na izvestan način podigli konkurentnost domaće privrede, povećali privrednu aktivnost i poboljšali životni standard građana Republike Srbije.

Ja ću danas govoriti o tri predloga zakona. Oni se pre svega odnose na modernizaciju naše železnice, zatim na razvoj koridora reke Save i Drine i na izgradnju gasnog interkonektora.

Kada govorimo o srpskim železnicama, slobodno mogu da kažem da se radi o jednom od simbola srpske državnosti. Na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbiji je priznata nezavisnost i dobila je još četiri nova okruga, to su Niški okrug, Pirotski, Vranjski i Toplički. Na ovom kongresu Austrougarska je pomogla našoj zemlji da dobije nove teritorije, ali je uslovila posebnim konvencijama i nametnula jednu obavezu – da se izgradi pruga od Beograda do Vranja, a zatim nastavak pruge do Turske i Bugarske.

Knez Milan Obrenović je srebrnim budakom 3. jula 1881. godine udario temelje srpskim državnim železnicama. I upravo pre tri dana srpske železnice beleže jedan veliki jubilej, to je 140 godina u funkciji naše zemlje i našega naroda. Kako je rasla država i kako je bila ekonomski jača, tako je i železnica rasla i ona je pratila razvoj naše zemlje i davala veliki doprinos, ali delila je sudbinu našeg naroda i naše države u ovom periodu od 140 godina.

Tokom devedesetih godina, usled ratova, sankcija, NATO bombardovanja, ovaj vid saobraćaja je sve manje imao značaj. Godine 2000. na vlast dolaze predstavnici DOS-a, koji su uništili privredu i sve privredne aktivnosti i tada nastaju novi problemi. Samo u periodu od 2003. do 2012. godine više od 400.000 građana Republike Srbije ostalo je bez posla i samim tim to je uticalo na ekonomski razvoj naše zemlje, na pad privredne aktivnosti. Imamo pre svega i negativan uticaj na naš železnički saobraćaj, gde se javljaju u kašnjenja u prevozu roba i usluga. Ovaj vid saobraćaja je sve više gubio značaj u odnosu na ostale vidove saobraćaja i zato je bilo vrlo važno ulagati u novu saobraćajnu infrastrukturu, u nove kilometre pruga, lokomotive, vagone, železničke stanice i drugo.

Godine 2012, kada SNS dolazi na vlast, država ulaže značajna sredstva. U saradnji sa Evropskom unijom, sa Ruskom Federacijom, sa Kineskim investicionim fondom, sa Kuvajtskim fondom za razvoj značajno se unapređuje rad srpskih železnica i samo u decembru ove godine biće potpuno modernizovana železnička pruga Beograd – Novi Sad, a onda u planu je i nastavak pruge do same mađarske granice.

Predsednik Aleksandar Vučić je 26. aprila u Briselu dogovorio podršku Evropske zajednice za modernizaciju pruge između Beograda i Niša, kao i od Niša do granice sa Severnom Makedonijom. Znači, mi ćemo u vrlo kratkom vremenskom periodu u potpunosti modernizovati našu prugu od severa od Subotice, zatim preko Beograda, Niša i do granice sa Severnom Makedonijom i tada ćemo dati veliki doprinos u prometu roba, ljudi i usluga, pre svega radi njihove bezbednosti, ali i na kraćem putu.

Što se tiče samog ovog projekta modernizacije naše železnice, radi se o projektu koji se finansira od sredstava Svetske banke i Francuske agencije za razvoj. Ukupan iznos je 102 miliona evra. Mi smo u Zakonu o budžetu za 2021. godinu predvideli ta sredstva. Zadužujemo se 51 milion evra od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i 51 milion evra od Francuske agencije za razvoj. Ovaj projekat ima tri komponente. Prva komponenta je ulaganje u infrastrukturu i upravljanje imovinom na način da se poveća pre svega bezbednost svih učesnika u saobraćaju, da se ubrzaju procedure. Druga komponenta se odnosi na jačanje institucija i upravljanje projektima i tu ima tri podkomponente, to je sektorsko upravljanje, ljudski kapital i upravljanje projektom i uključivanje građana. Treća komponenta se pre svega odnosi na uspostavljanje okruženja za dalju modernizaciju naše železnice. Verujemo da kroz ova sredstva, kroz ove projekte ćemo dodatno uticati da se poboljša pre svega sigurnost svih učesnika u ovom vidu saobraćaja i da se poveća privredna aktivnost u našoj zemlji.

Drugi vrlo važan projekat o kome želim danas da govorim jeste projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine. Radi se o jednom sporazumu koji je država Srbija potpisala sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u maju mesecu ove godine. Ukupna vrednost ovog projekta je 78.200.000 evra. Poseban značaj jeste pre svega ekonomsko povezivanje zemalja Zapadnog Balkana kroz jačanje institucija i jačanje procedura u zemljama koje povezuju reke Sava i Drina.

Ovaj projekat ima za cilj da se smanje troškovi trgovine i poveća efikasnost transporta na Zapadnom Balkanu. Takođe, jedan od veoma značajnih ciljeva ovog projekta jeste da se smanji rizik od poplava i suša. Nažalost, mi smo svedoci da su ubrzane klimatske promene i da vrlo često naš region zahvataju poplave i suše, na taj način ugrožavaju kako građane Republike Srbije, tako i građane okolnih zemalja i samim tim se povećava ranjivost ovog područja.

Ovaj projekat ima četiri komponente vezano za Republiku Srbiju. Prva komponenta je, rekao bih, najznačajnija, obzirom da se za nju izdvaja 65 miliona evra i ona se pre svega odnosi na integrisani razvoj koridora reke Save i veoma je značajna za grad iz kojeg ja dolazim, a to je Sremska Mitrovica i naseljeno mesto Mačvanska Mitrovica, koja je na desnoj obali reke Save. Ova komponenta se bavi pre svega zaštitom od poplava i upravljanjem životnom sredinom. Četrdeset osam miliona evra se izdvaja za rekonstrukciju višeg nasipa na desnoj obali i levoj obali reke Save.

Konkretno, u Mačvanskoj Mitrovici se radi rekonstrukcija keja dužine 3,2 kilometra, a pre nekih godinu i po dana u Sremskoj Mitrovici, na levoj obali, zahvaljujući pre svega ministru Nedimoviću, koji je ujedno i potpredsednik Vlade, i Svetskoj banci, mi smo uspeli da obezbedimo rekonstrukciju keja dužine kilometar i 50 metara, gde su postavljeni mobilni paneli. Na taj način je u potpunosti zaštićena leva obala reke Save i grad Sremska Mitrovica sa preko 40.000 stanovnika, ali i bogato kulturnoistorijsko nasleđe koje se nalazi u našem gradu. Kroz zaštitu desne obale reke Save pored naseljenog mesta Mačvanska Mitrovica ovaj projekat će značajno uticati na zaštitu i specijalnog rezervata prirode bara „Zasavica“, ali i okolnih mesta koja su u neposrednoj blizini Mačvanske Mitrovice.

Drugi značajan projekat, koji želim da napomenem ovom prilikom, jeste pre svega, sredstva koja se ulažu u lučku infrastrukturu, u Sremskoj Mitrovici i to je najveći iznos sredstava za sve luke, na prostoru naše zemlje, 17 miliona evra se ulaže u luku Sremska Mitrovica, što je preko dve milijarde dinara i biće izgrađeni i novi terminali za naftne derivate, za opasne materije, za rasutu robu, tj. žitarice. Obzirom da je samo područje Srema i Mačve bogato poljoprivedom, da imamo jako razvijenu industriju, ovo će u velikoj meri uticati na dalji privredni razvoj, kako Srema, tako i Mačve, ali i okolnih regija u neposrednoj blizini.

Podsetiću vas, da smo 2012. godine, na prostoru Srbije, imali preko 40 hiljada kontenjera koji su transportovani, skladišteni na prostoru Republike Srbije, a krajem 2019. godine na prostoru naše zemlje je preko 100 hiljada kontenjera skladišteno i transportovano, što dovoljno govori da se razvija privredna aktivnost, da se povećava životni standard i kupovna moć naših građana i kroz razvoj lučkih saobraćaja, u velikoj meri će se poboljšati i životni standard naših građana.

Druga komponenta se odnosi, pre svega na reku Drinu. To je integrisano upravljanje koridorom reke Drine, što podrazumeva aktivnosti usmerene na zaštitu od poplava i upravljanju životnom sredinom. Radi se više rekonstrukcija duž desne obale reke Save i desne obale reke Drine, tako da je vrlo značajno da se zaštiti taj deo Mačve, kako ne bi došlo do izlivanja reka i ne bi bili ugroženi, kako građani, tako i privreda.

Treća i četvrta komponenta su, komponente koje se bave pripremom i upravljanjem projektima. Osam i po miliona evra za upravljanje projektima i miliona i 600 hiljada evra se odnosi na različite vrste regionalnih studija, to su plan upravljanja slivom reke Save i hidrološke procene, strategija prilagođavanja klimatskim promenama za sliv reke Save, planiranje i razvoj turizma na koridorima reke Save i Drine i master plan za nautički turizam i ekoturizam.

Ovo jasno više govori da pored sredstava koji su usmereni na zaštitu životne sredine, na samo spasavanje od poplava, kroz ovakve projekte se i misli na razvoj turizma, obzirom da su i reka Drina i reka Sava vrlo interesantna područja, odnosno reke u koje treba ulagati i nautički turizam je nešto što u velikoj meri može da doprinese razvoju turizma na prostoru, kako naše zemlje, ali i susednih zemalja.

Takođe, želim da vas upoznam sa dva projekta koja smo sproveli u gradu Sremska Mitrovica, a direktno se odnose na zaštitu građana od elementarnih nepogoda. To su projekti koji su finansirani iz sredstava EU, 2017. godine smo jedan projekat realizovali pod nazivom „Odgovor na vanredne situacije“, gde su partneri bili grad Sremska Mitrovica, opština Šid, Brčko Distrik i opština Brod, sa strane BiH. Vrednost projekta je bila oko 630 hiljada evra, gde smo sredstva usmerili, pre svega na jačanju kapaciteta lokalnih samouprava, ali i na kupovinu različite opreme koja je u funkciji, u slučaju vanrednih situacija.

U aprilu mesecu, ove godine, takođe jedan vrlo značajan projekat, to je „Jačanje kapaciteta institucija zaštitu i spasavanje“, na prostoru BiH i Republike Srbije. Znači, projekat koji se finansira iz IPA dva programa EU, gde su partneri vodoprivredna preduzeća „Sava“, iz Sremske Mitrovice, ronilački klub Sremska Mitrovica, a sa strane BiH to je grad Tuzla i njihov Crveni Krst. Vrednost projekta je nešto više od 517 hiljada evra i takođe sredstva će biti usmerena na jačanje kapaciteta u slučaju vanrednih situacija.

Ovo jasno govori da grad Sremska Mitrovica, ali i čitav taj prostor, zaista jedan prostor, odnosno gradovi i lokalne samouprave, gde su zaista zainteresovani države i gradovi, iz neposrednog okruženja, da zajedno konkurišemo kod IPA projekta, da odužujemo sredstva i sa ovim projektima, koji se ovde već nalaze u različitim fondovima, možemo da preventivno delujemo i da poboljšavamo, kako naše kapacitete na prostoru naših lokalnih samouprava, ali i jačanje ljudskih kapaciteta i kupovinu opreme koja će biti značajna za delovanje u vanrednim situacijama.

Zašto je važno uvek odgovarati i biti deo, da kažem, ove evropske priče? Zašto je važno konkurisati na evropske projekte? Pa, pod jedan, dobijamo sredstva od EU, veliki broj lokalnih samouprava nisu danas u prilici, izuzev grada Beograda, možda i grada Novog Sada, uz dužno poštovanje svih ostalih lokalnih samouprava, nisu u mogućnosti da svoja sredstva izdvoje, kako bi mogli da reše neke krupne probleme, znači koristimo sredstva EU.

Drugi razlog je što se vrši transfer iskustva i znanja u prekograničnom regionu, znači, sarađujemo sa državama i lokalnim samoupravama van prostora u naše zemlje. Treći razlog je što kroz prekograničnu saradnju dajemo jedan mali simboličan doprinos našoj zemlji na putu ka evropskim integracijama iz razloga što naša administracija priprema se i sprovodi određene standarde koje propisuje EU. Četvrti razlog, po meni, koji nije materijalne prirode, ali je vrlo značajan, posebno sa saradnju sa Republikom Hrvatskom i BiH, jeste da se kroz saradnju kroz IPA projekte na izvestan način anuliraju sve negativne posledice i sva dešavanja iz 90-ih godina, obzirom da živimo na području koje je bilo zahvaćeno ratovima, sukobima. Na ovaj način se povezuju lokalne samouprave, građani, da kažemo, te tenzije padaju i na ovaj način pokazujemo da moramo da sarađujemo i želimo da sarađujemo sa lokalnim samoupravama i narodima iz susednih zemalja, jer vanredne situacije ne poznaju ni naciju, ni veru, ne poznaju ni granice, a zajedno kada se udružimo svakako možemo da odgovorimo na adekvatan način i da se zaštitimo. Pre svega da zaštitimo ljude, materijalna dobra, našu industriju i sve ono što postoji na prostoru naših lokalnih zajednica.

Sledeći zakon o kome želim da govorim, jeste zakon koji se odnosi, odnosno finansijski ugovor koji se odnosi na Gasni interkonektor Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica i on je potpisan između Republike Srbije i Evropske investicione banke, u maju mesecu ove godine. Ukupan iznos zajma koji je Srbija uzima, jeste 25 miliona evra. Jedan od prioritetnih projekata koji obezbeđuje povezivanje našeg gasovodnog sistema sa neposrednim okruženjem i veoma je značajan zato što kroz ovaj gasovod čiji je kapacitet 1,8 milijardi metara kubnih gasa, mi zadovoljavamo 80% ukupnih potreba u našoj zemlji.

Obzirom da samo na prostoru naše zemlje imamo negde kapacitet oko 20% ukupnog prirodnog gasa, koji nije visoko kaloričan, na ovaj način povećavamo stepen sigurnosti snabdevanja naše zemlje, ali samim tim i čitavog regiona. Dajemo i dobru osnovu da se razvija i distributivna mreža na prostoru centralne i istočne i južne Srbije. Kada se ovaj projekat bude realizovao on će dati više nekih pozitivnih rezultata.

Prvi rezultat je pre svega veće korišćenje prirodnog gasa u sektoru široke potrošnje, izgradnje novih sistema za transport i skladištenje prirodnog gasa. Zatim, efikasnije i ekološki prihvatljivije korišćenje same energije i smanjenje svih onih materija koje zagađuju našu životnu sredinu. Krajnji cilj jeste da se bezbedno snabdeva kako korisnici u domaćinstvima, tako i privreda. Verujem da će ovaj projekat dodatno uticati na povećan stepen modernizacije naše privrede i ekonomičnost naše privrede i da će dati jedan pozitivan efekata na opšti životni standard u našoj zemlji, ali i povećanje same životne sredine.

Kao što je danas napomenuo ministar Mali, ovi svi projekti o kojima danas govorimo vredni su nešto više od 768 miliona evra. Znači, velika sredstva se ulažu na prostoru naše zemlje i to je dokaz da SNS, naš predsednik Aleksandar Vučić zaista vodi računa o životnom standardu naših građana, da ulažemo u infrastrukturu. Samo kroz ulaganje kroz infrastrukturu, u saobraćajnu infrastrukturu, kroz ulaganje u zdravstvo, mi podižemo pre svega bezbednost naših građana, podižemo životni standard, a to je jedan dobar osnov da se podignu plate i penzije i da građani Srbije u narednom periodu osete benefite svega onoga što mi danas radimo.

Danas je zaista veliko zadovoljstvo biti deo poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, jer donosimo kvalitetne, dobre predloge zakona i na ovaj način kao narodni poslanici dajemo svoj doprinos da se Srbija dalje modernizuje i da se Srbija dalje razvija. Zahvaljujem na pažnji.

Imovinska karta

(Sremska Mitrovica, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Grada Grad Sremska Mtrovica Grad Mesečno 90000.00 RSD 14.06.2016 -
Zamenik gradonačelnika Grad Sremska Mtrovica Grad Mesečno 90000.00 RSD 20.07.2012 - 13.06.2016.