| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naravno da ste vi gospođo Božić apsolutno u pravu kada kažete da su građani ti koji odlučuju ko će biti sledeća vlast, da to nije spisak lepih želja, da li mi želimo ili ne naši rezultati i naš rad nas kvalifikuje ili ne kvalifikuje da budemo deo buduće vlasti.
Ja sa ponosom ističem da sam član SNS, da ova stranka radi za dobrobit građana Republike Srbije i da mi u SNS moramo da se ponašamo odgovorno. Kao odgovoran čovek govoriti o temama koje su na današnjem dnevnom redu, a to je set zakona i ugovori iz oblasti saobraćaja, pre svega poštanskog saobraćaja, železničkog saobraćaja i vodnog saobraćaja.
Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, jedan vrlo značajan dokument sa više aspekata. Želim da izrazim ponos kao građanin Republike Srbije, neko kome je struka poštanski saobraćaj, da je Kneževina Srbija davne 1874. godine, pre nekih 150 godina, bila i potpisnik jedne povelje i samim tim učestvovala u formiranju Svetskog poštanskog saveza, jedna zemlja koja je u tom trenutku nije bila potpuno nezavisna država, ali je prepoznala značaj da se uključi u međunarodnu instituciju i da da svoj doprinos u razvoju Svetskog poštanskog saveza. To je bilo 9. oktobra navedene godine, i to je svetski dan „Pošte“ koji se obeležava.
To je jedna nepolitička organizacija, koja ima zadatak da promoviše saradnju poštanskih operatera, javnih poštanskih operatera. Njen rad se zasniva na tri osnovna stuba, tri principa. To je jedinstvo poštanske teritorije, slobodu poštanskog tranzita i jedinstveni princip tarifiranja usluga.
Zašto je ovo važno? Važno je da napomenem iz razloga što danas u svetu nažalost bujaju sukobi na skoro svim kontinentima. Mi smo 90-tih godina, na prostoru bivše Jugoslavije imali sukobe, kada su između država bili prekinuti diplomatski odnosi, kada vrlo često ni telekomunikacione usluge nisu funkcionisale, Pošta je ta koja je povezivala ljude, koja je povezivala države i nesmetano je poštanski saobraćaj funkcionisao ili je funkcionisao otežano, ali sve one članice koje su pristupile Svetskom poštanskom savezu su bile u obavezi da jedan ovakav vid saobraćaja i uspostave.
Pre nego što počnem da govorim o ostalim predlozima zakona, moram da podsetim, pre svega građane, ali i ostale kolege koji ovde stalno kritikuju i govore kako se u Srbiji ništa ne radi, kako u Srbiji nije lepo živeti, ima puno problema, Srbija u poslednjih deset godina jako puno novca uložila u infrastrukturu. U putnu infrastrukturu, zdravstvenu, energetsku, sportsku, telekomunikacionu. Najviše smo svedoci da se ulagalo u drumsku infrastrukturu.
Izgradili smo veliki broj kilometara autoputeva. Trenutno se radi više od 10 autoputeva i brzih saobraćajnica, a podaci koje ću izneti dovoljno govore koliko je Srbija razvila svoju infrastrukturu.
U 2022. godini 68,5 miliona vozila je koristilo autoputeve Republike Srbije, što je za šest miliona više nego prethodne 2021. godine. Najveći broj vozila je bio u avgustu mesecu, 7,3 miliona vozila, a od pomenutog broja 49,5, znači svako drugo vozilo je koristilo Koridor 10, što znači sa jedne strane da imamo povećanu privrednu aktivnost, da imamo povećani standard građana Republike Srbije, da imamo veći broj automobila po jednom domaćinstvu. To je dobro. Dobro je iz razloga što kao država imamo prihode, što sve veći broj stranaca koristi Srbiju kao tranzitno područje, povećava se prihod u državnu kasu od putarina.
Sa druge strane, to predstavlja određene probleme što se tiče same bezbednosti u saobraćaju. Povećava se broj nesreća nažalost, smrtni ishodi i velike materijalne štete i vrlo je važno da podržimo ostale zakone koji su na dnevnom redu, da se drumski saobraćaj rastereti kako bismo dali svoj doprinos da se razvije naša železnica i vodni saobraćaj.
Mi i danas imamo više ugovora i zakona koje treba da ratifikujemo ovde u Skupštini, a vezani su za vodni saobraćaj, železnički saobraćaj.
Kada govorimo o železnici govorimo o jednom od simbola države Srbije, naše državnosti kao što je i Pošta Srbije, pa tako i železnica. Znamo svi da smo dobili na kongresu u Berlinu 1878. godine nezavisnost, dobili smo četiri dodatna okruga koja smo pripojili, ali smo dobili i obavezu da razvijamo naš železnički koridor prema jugu Srbije i to je svakako bila jedna velika obaveza da se krene u dalji razvoj Republike Srbije.
Železnica je uvek pratila stanje u državi. Kada je država bila dovoljno jaka železnica se razvijala, kada nije ona je stagnirala, propadala. Tokom devedesetih godina kada je bilo bombardovanje, sankcije i sve ostalo to je takođe uticalo na razvoj
železničkog saobraćaja, a dolaskom DOS-a na vlast 2000. godine dolazi do potpunog urušavanja železnice jer privreda nije radila i nastali su masovni problemi.
Srpska napredna stranka 2012. godine preuzima vlast i počinje ozbiljno da se bavi ovim problemom. Mi smo značajna sredstva uložili u saradnji sa EU, sa Ruskom Federacijom, sa Kineskim razvojnim fondom, sa Kuvajskim razvojnim fondom.
Juče je ministar Vesić izneo podatak koliko je to kilometara izgrađeno od 1976. do 2012. godine. Nula nažalost kilometara. Koliko je pruga rekonstruisano i država mora sada da stane da energično radi na ovom polju i svi smo svesni koliko uloge znači tzv. brze pruge gde za godinu dana više od dva miliona i 600 hiljada građana, turista, ljudi koji su posetili našu državu se prevezlo na relaciji Beograd – Novi Sad, da je samo voz „Soko“ koristilo preko milion i 500 hiljada putnika i država mora da nastavi dalju izgradnju prema severu, ali naravno i prema jugu.
Znači, putni pravac Beograd – Niš vrlo je značajan za privredu, za građane, za beogradski, za šumadijski, za toplički, pomoravski, niški i ostale okruge koji se naslanjaju kako bi se pre svega povećala bezbednost svih učesnika u saobraćaju, odnosno putnika kako bi se ubrzao protok robe i usluga, ali i povećala svakako i bezbednost prevoza železnica.
Naravno, pored železnice vrlo je važno da razvijemo i rečni saobraćaj tzv. vodni saobraćaj i imamo dva predloga koja takođe imamo na dnevnom redu koje treba da usvojimo. Jedan se odnosi na kritične tačke na reci Savi. Njih ima trenutno pet kritičnih sektora, to je Kamičak, Šabac, Krenak, Sremska Mitrovica i ušće Drine u Savu.
Kada govorimo o reci Savi to je međunarodna reka koja je vrlo značajna za naš vodni saobraćaj, jedna od tri najvažnije reke, vrlo važna za razvoj ekonomije, za razvoj turizma. Više od 211 kilometara protiče kroz našu zemlju. Međutim, imamo česte periode kada vodostaj reke Save ne dozvoljava nesmetano funkcionisanje vodnog saobraćaja i kroz ovaj projekat, odnosno sporazum sa BiH moramo da rešimo ove probleme.
Naravno, vrlo je važno ulagati u infrastrukturu na rekama, radi se o govori se o ugovoru između Republike Srbije i Evropske investicione banke, veliki je iznos 100 miliona evra je u pitanju, ulaže se u proširenju kapaciteta luka Bogujevo - Prahovo, Sremsku Mitrovicu. Grade se novi terminali, vrlo su važni za ova mesta koja navodim, ali važni su i za opštine i okruge koji se nalaze u neposrednoj blizini ovih luka. Zatim se ulaže novac u Nacionalnu akademiju koja je vrlo značajna za obuku članova posada. To je jedno javno privatno partnerstvo gde će biti obučeni mladi ljudi koji će se baviti ovom vrstom prevoza, tako da je država spremna da pomogne i da razvija ovaj vodeni saobraćaj.
Pripremajući se za današnju sednicu ja sam posetio Lučku kapetaniju u mom gradu, u Sremskoj Mitrovici i posetio sam više kompanija koje postoje u okviru luke "Leget" u Sremskoj Mitrovici, dobio sam određene podatke koji opravdavaju ovaj zajam koji Republika Srbija uzima i ovaj projekat koji treba da se razvije i dobio sam podatke, a vezane su za međunarodni saobraćaj, da smo 2011. godine u Sremskoj Mitrovici u Kapetaniji imali registrovano 264 podela. Zatim, 2012. godine 232 vozila, 2013. godine 214, a 2014. godine 346 plovila. Znači, vidi se da je povećan broj plovila koji su registrovani u Kapetaniji u Sremskoj Mitrovici, ali ta 2014. godina, je godina kada su bile velike poplave i kada je bilo, da kažem, sa druge strane, povoljna situacija vezana za plovidbu rekom Savom. U narednim godinama ta brojka varira, povećava se i smanjuje, da bi 2020. godine bilo 113 plovila, a 2021. godine 89 plovila, a 2022. godine samo 50 plovila. Što dovoljno govori da je 2022. godina bila vrlo nepovoljna za vodeni saobraćaj i što se tiče putničkih brodova 2014. godine imali smo samo dva kruzera, 2015. godine, takođe dva, 2016. godine četiri, 2017. godine šest kruzera, turističkih brodova, koji su plovili u Sremsku Mitrovicu, u našu luku i od 2018. godine ni jedan kruzer nije bio u Sremskoj Mitrovici.
Ovo dovoljno govori da u velikoj meri zavisimo od vremenskih uslova, od vodostaja reke Save, prosečno četiri meseca je reka Sava nije bila plovna, zbog niskih vodostaja, a u 2022. godini od 5. maja do 27. oktobra, znači više od sedam meseci, apsolutno nijedan brod u međunarodnom saobraćaju nije uplovio u našu luku, što dovoljno govori i ne opravdava ovakav jedan projekat gde se mora ulagati i da se i ovaj problem reši.
Što se tiče kompanija koje se bave brodskim prevozom, radi se o jednoj kompaniji koja se bavi transportom šljunka, peska i frakcije i 2020. godine je prevezla 640 hiljada kubika, 2021. godine 600 kubika, 2022. godine 893 hiljade kubika, a plan za ovu godinu je preko milion kubika.
To takođe dovoljno govori da je jaka, intenzivna privredna aktivnost u prostoru, kako Sremskog, tako i Mačvanskog okruga, gde se grade putevi, auto-putevi. Trenutno u blizini Sremske Mitrovice, na prostoru grada iz koga dolazim, grade se dva auto-puta. Prosto i ovaj vid saobraćaja je veoma značajan kako bi se kroz transport šljunka, peska i ostalih frakcija omogućilo privredi da se razvija, da se grade novi putevi, nove škole, nove bolnice i sve ono što je neophodno u građevinarstvu.
Takođe, želim da istaknem i ulogu i značaj vojnog saobraćaja za razvoj turizma u Sremskoj Mitrovici. Sremska Mitrovica je jedan od prestonica rimske imperije, grad koji ima šta da ponudi i svakako da veliki broj ljudi koji će doći, nadam se u nekom narednom periodu kada se problem reši, povećanog broja kruzera, u Sremskoj Mitrovici, da će i taj segment podići na neki viši nivo.
U danu za glasanje, podržaću, naravno sve ove predloge zakona vezane za saobraćaj, ali i ostale tačke dnevnog reda. Smatram da kao SNS, ja kao njen član, kao poslani, izabran sa liste koje nosi ime Aleksandar Vučić, treba da damo svoj doprinos i da Srbija se u narednom periodu još brže i još jače razvija. Zahvaljujem.
Hvala, predsedniče.
Gospodine Orliću, poštovani ministri, poštovana guvernerko, apsolutna podrška Predlogu budžeta za narednu 2023. godinu iz više razloga, a pre svega što je ovaj budžet, naredni budžet uravnotežen, realan budžet, budžet koji zaista pokriva celu teritoriju Republike Srbije, od severa ka jugu, od istoga prema zapadu. Kada se pogledaju ove dve knjige od preko 1000 strana, vidi se veliki broj projekata i zaista su sve lokalne samouprave na određen način obuhvaćene Predlogom budžeta za narednu godinu.
Kad kažem da je realan budžet, on predviđa sredstva iz realnih osnova, znači nije spisak lepih želja. To je budžet koji će, nadamo se, u godinama pred nama biti u potpunosti realizovan i poboljšati životni standard građana Republike Srbije. On ima više svojih komponenti, to je pre svega socijalna komponenta, ekonomska, bezbednosna, razvojna komponenta, jer kroz sam budžet više od 3,6 milijardi evra će biti uloženo u našu infrastrukturu.
Ono što je dobro i što je predviđeno budžetom za narednu godinu, to je da će nivo javnog duga biti ispod 56% BDP-a, što dovoljno govori kakva je ekonomska stabilnost naše zemlje i da se u narednoj godini, godini 2023. predviđa rast privrede za 2,5%. Dovoljno je samo da pogledamo zemlje u okruženju i da vidimo da imaju velike probleme u oblasti energetike, u oblasti zapošljavanja. Danas nas kritikuju oni ljudi koji su 2012. godine ostavili urušenu privredu, uništenu vojsku, sudstvo i sve ono što su dotakli.
Naravno, budžet predstavlja i tri osnovna stuba, a to je osiguranje standarda građana, mi smo već govorili ovde o povećanju plata i penzija, jačanje infrastrukture. Oko 7% od ukupnog budžeta se izdvaja u nove puteve, bolnice, škole, sportske objekte, objekte iz oblasti kulture i, ono što je jako bitno, ulaže se u energetiku.
Danas Srbija ima dovoljno gasa i struje, danas Republika Srbija, budžet Republike Srbije, država Srbija može da po povoljnim cenama kupi i struju i gas na tržištu svetskom, bez obzira što ta cena raste. Tu razliku iz budžeta Srbije preliva se na trošak države, a ne na trošak građana.
Naravno da ima više projekata o kojima želimo da govorimo i koje su kolege ovde istkale. Ja bih rekao više projekata koji su vezani za moj grad, za Sremsku Mitrovicu. To su projekti koji se nadovezuju na tri osnovna stuba razvoja Sremske Mitrovice. Na razvoj privrede, poljoprivrede i turizma.
Svakako da je poljoprivreda vrlo značajan segment razvoja naše lokalne zajednice i čitavog Srema, čitave Mačve. Radi se o jednom projektu za otpornost i klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, tzv. druga faza, izgradnja sistema za navodnjavanje na prostoru grada Sremska Mitrovica i opština Ruma, izgradnja crpne stanice na kanalu Jaračka-Jaračina i 22 kilometara cevovoda dužine od same reke Save do Borkovačkog jezera i do Pavlovačkog jezera, koje će omogućiti da preko 3.500 hektara poljoprivrednog zemljišta se navodnjava, pre svega za voćnjake i vinograde.
Druga dva značajna projekta su vezana za izgradnju autoputeva oko Sremske Mitrovice. To je autoput Sremska Rača-Kuzmin kojim ćemo se na još jedan način još bolje i kvalitetnije povezati sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom i autoput Ruma-Šabac, kao njen nastavak brza saobraćajnica od Šapca prema Loznici. Sa ova dva autoputa i postojećim auto-putem Beograd-Batrovci prema Zagrebu i centralnoj Evropi, grad Sremska Mitrovica će biti jedina lokalna samouprava na prostoru naše zemlje koja će imati tri puta, koja će u obliku potkovice okružiti našu lokalnu samoupravu i to će biti nova šansa za novi razvoj našeg grada.
Danas slušamo kako ne postoje nova radna mesta u Srbiji. Podsetiću samo na primeru Sremske Mitrovice kako je to bilo do 2012. godine kada su neki drugi ljudi vodili Sremsku Mitrovicu. Tada je u Sremskoj Mitrovici oko 14.000 ljudi bilo zaposleno, od toga 6.500 u privatnom sektoru i 8.000 mojih sugrađana u javnom sektoru. Dolaskom SNS na vlast 2020. godine imamo potpuno drugačiju situaciju. Imamo 6.500 ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru, to znači pad broja zaposlenih u javnom sektoru i preko 14.000 ljudi koji su zaposleni u privatnom sektoru. Više od 20.000 mojih sugrađana danas ide na posao, ima stabilna primanja. To je jedan od uslova da se jedan grad, jedna lokalna samouprava uspešno razvija.
Četvrti projekat koji želim da naglasim ovde jeste projekat proširenja kapaciteta Luke u Sremskoj Mitrovici. Država Srbija će u naredne tri godine preko 5,5 milijardi dinara uložiti u Luku Sremska Mitrovica. Sledeće godine milijardu i 250 miliona, a 2024. i 2025. godine ulagaće po dve milijarde i 150 miliona dinara. Znači, to je preko 47 miliona evra će biti uloženo u Luku Sremska Mitrovica. Ona će uz svoje proširenje značajno uticati na razvoj kako regiona Srema, tako i regiona Mačve, za razvoj poljoprivrede. Sa izgradnjom pomenutih saobraćajnica, proširenje Luke Sremska Mitrovica će biti vrlo značajno i za Banat, Bačku, za Pocerinu, Podrinje, pa čak i za Semberiju.
Pored terminala tzv. rasute materijale, odnosno žitarice, gradi se i terminal za tečnosti, odnosno za naftne derivate, kao i terminal za skladištenje i transport opasnih materija.
Ono što posebno raduje u Predlogu budžeta za 2023. godinu to je što su obezbeđena sredstva za podršku IPA i IPARD fondovima. Želim da naglasim da su IPA fondovi vrlo značajni za našu zemlju, ali još veći značaj imaju za lokalne samouprave. Imao sam priliku da radeći u lokalnoj samoupravi u Sremskoj Mitrovici, upravo od 2012. do 2020. godine učestvujem u više projekata koji su realizovani iz sredstava IPA fondova. Uvek sam bio pristalica da koristimo ta sredstva. Zašto?
Ostala četiri razmaka postoje. Zato kada koristite IPA sredstva vi obezbedite određena sredstva koja nemate iz lokalnih budžeta, izuzev grada Beograda ili recimo Novog Sada. Ja ne znam neki grad u Srbiji koji može da obezbedi sredstva da neki problem reši u tom obimu kao što može da reši preko IPA fondova.
Drugi razlog je što se vrši transfer iskustva i znanja. To je vrlo značajno. Pogotovo u onim lokalnim samoupravama koje se nalaze na obodu naše zemlje. Vi komunicirate sa lokalnim samoupravama iz susednih zemalja i prenosi se iskustvo u raznim oblastima.
Treći razlog je što kroz ove fondove, odnosno kroz rad i kroz saradnju lokalne samouprave daju neki određeni, da kažemo, doprinos naše zemlje na evropskom putu, jer se primenjuju određene evropske procedure i pravila i to je značajno za naš evropski put.
Četvrti razlog je što se kroz ovakvu saradnju između lokalnih samouprava anulira sve negativne posledice 90-ih godina, posebno sa zemljama u okruženju kao što su Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska. Tako da je vrlo značajno da ovakva sredstva postoje i kada naše lokalne samouprave budu konkurisale, država Srbija je ta koja ima sredstava i daće podršku ovakvim inicijativama.
Naravno u danu za glasanje, podržaću ovakav Predlog budžeta, podržaću sve predloge zakona koji su na dnevnom redu kako bismo mi kao narodni poslanici dali jedan poseban doprinos budućem razvoju Republike Srbije i jednu veliku podršku Vladi Republike Srbije koja se zaista u ovim teškim vremenima bori sa stanjem u kojem se nalazi, za šta mi nismo krivi, ali je izazvano sukobom u svetu. Hvala na pažnji.
Hvala predsedavajući.
Poštovani građani Republike Srbije, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nastaviti u duhu onoga što je govorio moj uvaženi kolega dragi prijatelj Uglješa Mrdić, a vezano je pre svega za razvoj Srbije i svega onoga što se dešava negativno po građane Republike Srbije, a dolazi iz tajkunsko mafijaškog klana koji želi da preuzme vlast na prostoru Republike Srbije i da vrati Srbiju tamo gde joj nije mesto. Da vrati u 2000. godinu u vreme propadanja, u vreme sukoba i svega onoga što donosi kvalitet života našim građanima.
Puna podrška kolegi Uglješi i svim naprednjacima koji na dnevnom nivou dobijaju pretnje, a naravno najveća podrška našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji je duži niz godina na meti kako onih koji žive u Srbiji koji su manjinska Srbija, ali i onih ljudi koji su van Srbije i koji žele da promene sadašnje stanje na prostoru naše zemlje.
Danas imamo tri vrlo važna sporazuma, tri vrlo važna zakona i oni se pre svega odnose na bolji kvalitet života građana Republike Srbije, na ekonomski razvoj, na dalje povezivanje Republike Srbije sa svetom, ali i za novu izgradnju gasifikacije na prostoru naše zemlje.
Što se tiče Sporazuma Srbije i Mongolije, želim pre svega ga kažem da se radi o sporazumu sa jednom zemljom koja je prijateljska, koja ima tri miliona stanovnika, koja nije priznala KiM kao lažnu državu, koja iz godine u godinu ekonomski se razvija, ali odnosi između dve zemlje jesu dobri, ali mogu da budu mnogo bolji i ovaj sporazum treba pre svega da potvrdi jačanje tih ekonomskih veza između dve zemlje, između dva naroda.
U prethodnom periodu mi smo sa Republikom Mongolijom potpisali više sporazuma, a to su uglavnom sporazumi vezani za kulturno-naučnu saradnju, za podršku u oblasti ekonomije itd, a 2013. godine smo ukinuli vize između dve zemlje.
Ono što je dobro jeste činjenica da se formira jedna posebna komisija koja će pratiti ekonomsku saradnju između dve zemlje i dati jedan poseban doprinos da se ona poveća na jedan veći nivo.
U prošloj godini mi smo izvezli oko 370.000 evra vrednosti robe na prostor Mongolije, a uvoz je bio simboličnih 2.000 evra. Kroz ovaj sporazum imamo jedan poseban osnov da razvijemo ekonomsku saradnju, a danas je Srbija jača, danas Srbija ima više hrane, danas Srbija ima više industrijskih proizvoda i svakako da će to doneti određene benefite kako za građane Republike Srbije, tako i za našu privredu.
Što se tiče Predloga zakona o patentima želim pre svega da istaknem da se ova izmena odnosi na usklađivanje postojećeg zakona sa zakonom i pravnom regulativom EU, ali i da se otklone određene anomalije, nedostaci koji su u sadašnjem zakonu i pre svega ima za cilj da se podstakne industrija lekova na prostoru naše zemlje, da se proširi spisak onih proizvoda koji mogu biti predstavljeni kao patenti i da se sama papirologija oko izdavanja sertifikata oko patenta na jedan poseban način klasifikuje i da oni koji podnose patente mogu da to dobiju sada i u elektronskoj formi.
Ono što sam, čitajući materijal, uspeo da primetim od 2010. godine, nažalost smanjuje se broj patenata na prostoru naše zemlje, kako domaćih, tako i stranih i verujem da ovi predlozi koji su dati u novom Zakonu o patentima će dodatno doprineti da se ova oblast uredi na jedan poseban i kvalitetniji način.
Ono na šta posebno stavljam akcenat to jeste ugovor o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda na prostoru Republike Srbije i ako išta ova Skupština će biti po čemu prepoznata jeste činjenica da smo doneli najveći broj zakona u dve oblasti.
Prva oblast se odnosi na borbu protiv pandemije, gde smo gradili bolnice, gde smo finansijski pomagali građane i privredu, da ovaj period pandemije na što bezbolniji način prevaziđemo, a drugi set zakona se odnosio na izgradnju infrastrukture. U Srbiji se danas grade autoputevi, železnice, danas se u Srbiji grade gasovodi.
Zašto su važni gasovodi? Prema podacima koje smo imali prilike pre par meseci da ovde diskutujemo, a vezano je za potrošnju energije, a koje je dala Agencija za energiju, u 2020. godini povećana je potrošnja električne energije za 2,8% na prostoru Republike Srbije. Potrošnja gasa je povećana za 6,7%. Samo u domaćinstvima blizu 20% je povećana potrošnja prirodnog gasa. Prema strategiji do 2025. godine će se povećati i potrošnja električne energije što dovoljno govori da moramo obnavljati naše izvore, da moramo obnavljati naše elektrane i da moramo na jedan poseban način da se bavimo sektorom energije, jer upotreba prirodnog gasa zaista dolazi sve više do značaja.
To je važno iz razloga što ćemo gas koristiti kao ekonomski povoljnije gorivo i ekološki prihvatljivije.
Mi smo ovde u Skupštini Srbije usvojili više dokumenata gde smo pomogli, da kažem, na izvestan način gasifikaciju Republike Srbije. Mi smo podržali gasifikaciju Borskog i Zaječarskog okruga, vrednost projekta je 66 miliona evra, projekat koji obuhvata oblast više od 200 hiljada stanovnika. Zatim, podržali smo razvojni gasovod Leskovac-Vranje, projekat 28 miliona evra. Zatim, gasifikaciju Kolubarskog okruga, zatim proširenje gasovoda na relaciji Beograd-Valjevo-Loznica, projekat 75 miliona evra. Zatim, izgradnja gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-bugarska granica.
Sve su to projekti koji na direktan način povoljno utiču na privredi razvoj Republike Srbije. Ja ću da vas podsetim da je u martu 2021. godine naša proizvodnja u industriji 6,1% veća nego na period 2020. godine što dovoljno govori da Republika Srbija i u vreme pandemije ima rast industrijske proizvodnje.
Predloženi sporazum vezano za gasifikaciju Zlatiborskog okruga iznosi nešto oko 40 miliona evra i vrlo je važno da i Zlatiborski okrug dobije gas, da se privreda dodatno osnaži i da ovaj okrug koji beleži suficit u trgovinskoj razmeni, dodatno bude ojačan kroz gasifikaciju.
Naravno, to će uticati na kvalitet života svih građana ovog okruga, posebno na Priboj, Prijepolje, Novu Varoš, Sjenicu. To su opštine gde se uglavnom smanjuje broj stanovnika, gde nije razvijena privreda i da će gasifikacija pozitivno uticati da se i oni dodatno razviju.
Takođe želim da podsetim da je Skupština usvojila sedam zakona iz oblasti zaštite životne sredine, četiri zakona iz oblasti energetike i na ovaj način jasno pokazala kako sadašnja vlast želi da rešava probleme iz oblasti ekologije.
Sa druge strane imamo opoziciju i vidimo kako oni žele da reše probleme iz ekologije. Danas oni blokiraju puteve, blokiraju saobraćajnice, danas oni pozivaju na nasilje. U jednom dnevnom listu „Danas“ izvesni Savo Manojlović, direktor organizacije, zamislite organizacije, pa ima direktora – kreni, promeni, kaže da je moguća blokada referenduma.
Postavljam pitanje, ko je to ko danas ima pravo da blokira budući referendum? Da se tamo neki ljudi pojave ispred glasačkih mesta gde se vrši glasanje, da blokiraju život, da blokiraju pravo nekoga da odlučuje o svojoj sudbini.
Danas opozicije u Srbiji sprovodi nasilje i to se najbolje pokazalo na protestu koji su organizovali na dan kada je SNS organizovala veličanstveni skup u Beogradu kada je izvesni Dragan Milovanović Crni iz Šapca, po Đilasovim medijima heroj protesta u Šapcu izjavio – zakačila me je kašika bagera, pao mi je mrak na oči.
Postavlja se pitanje, zašto jedan čovek koji je pešak, učesnik u saobraćaju, šta on traži na saobraćajnici i kako ga je to zakačila kašika bagera? On dalje kaže – nisam imao nameru nikoga da udarim, nego da zaustavim mašinu.
Zamislite kakva je to laž i svi građani Srbije su imali priliku da vide čoveka, izvesnog Dragana Milovanovića, zvanog Crni, koji je više desetina puta udario mladića na bageru pesnicama i naneo mu teške povrede. To je ta Srbija koja želi da putem nasilja dođe na vlast.
Danas opozicija u Srbiji crta metu na glavi našem predsedniku, njegovoj porodici, svima nama koji podržavamo SNS. Nažalost, napadnuta je i naša Srpska Pravoslavna Crkva. Ovi danas govore da u Srbiji postoji politička polarizacija. Mi u SNS kažemo da ne postoji, polarizacija postoji kada je odnos snaga 50-50, 60-40%, a danas većinska Srbija podržava Aleksandra Vučića i SNS u borbi za promene, za kvalitetniji život.
Danas pristojna, vredna i odgovorna Srbija ne blokira saobraćajnice, a nasuprot nama postoje oni koji žele da donesu haos na ulice kako Beograda, tako i ostalih gradova Srbije, da padne krv, da se zaustave investicije, jer nikada se nije desilo u prethodnih 30 godila koliko postoji višestranački sistem u našoj zemlji, da neko ko je protiv vlasti na svojim mitinzima, na svojim okupljanjima razvije transparent – stop daljoj industrijalizaciji Srbije, stop investitorima. Kao da investitori kada dođu u Srbiju, kako domaći ili strani, ne zapošljavaju ljude, kao da ne pune budžet. To se nikada nije desilo.
Kada govorim o tim lažnim ekolozima, treba da govorim o ljudima koji su spremni na sve, da blokiraju puteve, da prave takve blokade da će, ne samo desetine i stotine, nego hiljadu automobila, autobusa biti blokirani na saobraćajnicama, na mostovima, da pale baklje. Nažalost, imali smo priliku da vidimo da su čak zapalili automobil jednog građanina ovde u Beogradu gde su polivali benzin i zapalili automobil jednog čoveka sa kojim se ne slažu. Da ostavljaju smeće na sred puta, a te blokade koštaju Republiku Srbiju preko milion evra na dnevnom nivou.
Imala je Srbija priliku da vidi ko je odgovoran, a ko se ponaša na način da ruši sve za sobom i da ostavlja haos. Najbolji odgovor će dati Srbija 3. aprila na izborima kada će, ubeđen sam, izabrati politiku koju predvodi Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.
(Сремска Митровица, 21.08.2020.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik Skupštine | Grad Sremska Mitrovica | Grad | Mesečno | 111662.00 | RSD | 14.06.2016 - 21.08.2020. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 40000.00 | RSD | 03.08.2020 - |