Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Tomislav Janković

Tomislav Janković

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nastaviti u duhu onoga što je govorio moj uvaženi kolega dragi prijatelj Uglješa Mrdić, a vezano je pre svega za razvoj Srbije i svega onoga što se dešava negativno po građane Republike Srbije, a dolazi iz tajkunsko mafijaškog klana koji želi da preuzme vlast na prostoru Republike Srbije i da vrati Srbiju tamo gde joj nije mesto. Da vrati u 2000. godinu u vreme propadanja, u vreme sukoba i svega onoga što donosi kvalitet života našim građanima.

Puna podrška kolegi Uglješi i svim naprednjacima koji na dnevnom nivou dobijaju pretnje, a naravno najveća podrška našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji je duži niz godina na meti kako onih koji žive u Srbiji koji su manjinska Srbija, ali i onih ljudi koji su van Srbije i koji žele da promene sadašnje stanje na prostoru naše zemlje.

Danas imamo tri vrlo važna sporazuma, tri vrlo važna zakona i oni se pre svega odnose na bolji kvalitet života građana Republike Srbije, na ekonomski razvoj, na dalje povezivanje Republike Srbije sa svetom, ali i za novu izgradnju gasifikacije na prostoru naše zemlje.

Što se tiče Sporazuma Srbije i Mongolije, želim pre svega ga kažem da se radi o sporazumu sa jednom zemljom koja je prijateljska, koja ima tri miliona stanovnika, koja nije priznala KiM kao lažnu državu, koja iz godine u godinu ekonomski se razvija, ali odnosi između dve zemlje jesu dobri, ali mogu da budu mnogo bolji i ovaj sporazum treba pre svega da potvrdi jačanje tih ekonomskih veza između dve zemlje, između dva naroda.

U prethodnom periodu mi smo sa Republikom Mongolijom potpisali više sporazuma, a to su uglavnom sporazumi vezani za kulturno-naučnu saradnju, za podršku u oblasti ekonomije itd, a 2013. godine smo ukinuli vize između dve zemlje.

Ono što je dobro jeste činjenica da se formira jedna posebna komisija koja će pratiti ekonomsku saradnju između dve zemlje i dati jedan poseban doprinos da se ona poveća na jedan veći nivo.

U prošloj godini mi smo izvezli oko 370.000 evra vrednosti robe na prostor Mongolije, a uvoz je bio simboličnih 2.000 evra. Kroz ovaj sporazum imamo jedan poseban osnov da razvijemo ekonomsku saradnju, a danas je Srbija jača, danas Srbija ima više hrane, danas Srbija ima više industrijskih proizvoda i svakako da će to doneti određene benefite kako za građane Republike Srbije, tako i za našu privredu.

Što se tiče Predloga zakona o patentima želim pre svega da istaknem da se ova izmena odnosi na usklađivanje postojećeg zakona sa zakonom i pravnom regulativom EU, ali i da se otklone određene anomalije, nedostaci koji su u sadašnjem zakonu i pre svega ima za cilj da se podstakne industrija lekova na prostoru naše zemlje, da se proširi spisak onih proizvoda koji mogu biti predstavljeni kao patenti i da se sama papirologija oko izdavanja sertifikata oko patenta na jedan poseban način klasifikuje i da oni koji podnose patente mogu da to dobiju sada i u elektronskoj formi.

Ono što sam, čitajući materijal, uspeo da primetim od 2010. godine, nažalost smanjuje se broj patenata na prostoru naše zemlje, kako domaćih, tako i stranih i verujem da ovi predlozi koji su dati u novom Zakonu o patentima će dodatno doprineti da se ova oblast uredi na jedan poseban i kvalitetniji način.

Ono na šta posebno stavljam akcenat to jeste ugovor o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda na prostoru Republike Srbije i ako išta ova Skupština će biti po čemu prepoznata jeste činjenica da smo doneli najveći broj zakona u dve oblasti.

Prva oblast se odnosi na borbu protiv pandemije, gde smo gradili bolnice, gde smo finansijski pomagali građane i privredu, da ovaj period pandemije na što bezbolniji način prevaziđemo, a drugi set zakona se odnosio na izgradnju infrastrukture. U Srbiji se danas grade autoputevi, železnice, danas se u Srbiji grade gasovodi.

Zašto su važni gasovodi? Prema podacima koje smo imali prilike pre par meseci da ovde diskutujemo, a vezano je za potrošnju energije, a koje je dala Agencija za energiju, u 2020. godini povećana je potrošnja električne energije za 2,8% na prostoru Republike Srbije. Potrošnja gasa je povećana za 6,7%. Samo u domaćinstvima blizu 20% je povećana potrošnja prirodnog gasa. Prema strategiji do 2025. godine će se povećati i potrošnja električne energije što dovoljno govori da moramo obnavljati naše izvore, da moramo obnavljati naše elektrane i da moramo na jedan poseban način da se bavimo sektorom energije, jer upotreba prirodnog gasa zaista dolazi sve više do značaja.

To je važno iz razloga što ćemo gas koristiti kao ekonomski povoljnije gorivo i ekološki prihvatljivije.

Mi smo ovde u Skupštini Srbije usvojili više dokumenata gde smo pomogli, da kažem, na izvestan način gasifikaciju Republike Srbije. Mi smo podržali gasifikaciju Borskog i Zaječarskog okruga, vrednost projekta je 66 miliona evra, projekat koji obuhvata oblast više od 200 hiljada stanovnika. Zatim, podržali smo razvojni gasovod Leskovac-Vranje, projekat 28 miliona evra. Zatim, gasifikaciju Kolubarskog okruga, zatim proširenje gasovoda na relaciji Beograd-Valjevo-Loznica, projekat 75 miliona evra. Zatim, izgradnja gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-bugarska granica.

Sve su to projekti koji na direktan način povoljno utiču na privredi razvoj Republike Srbije. Ja ću da vas podsetim da je u martu 2021. godine naša proizvodnja u industriji 6,1% veća nego na period 2020. godine što dovoljno govori da Republika Srbija i u vreme pandemije ima rast industrijske proizvodnje.

Predloženi sporazum vezano za gasifikaciju Zlatiborskog okruga iznosi nešto oko 40 miliona evra i vrlo je važno da i Zlatiborski okrug dobije gas, da se privreda dodatno osnaži i da ovaj okrug koji beleži suficit u trgovinskoj razmeni, dodatno bude ojačan kroz gasifikaciju.

Naravno, to će uticati na kvalitet života svih građana ovog okruga, posebno na Priboj, Prijepolje, Novu Varoš, Sjenicu. To su opštine gde se uglavnom smanjuje broj stanovnika, gde nije razvijena privreda i da će gasifikacija pozitivno uticati da se i oni dodatno razviju.

Takođe želim da podsetim da je Skupština usvojila sedam zakona iz oblasti zaštite životne sredine, četiri zakona iz oblasti energetike i na ovaj način jasno pokazala kako sadašnja vlast želi da rešava probleme iz oblasti ekologije.

Sa druge strane imamo opoziciju i vidimo kako oni žele da reše probleme iz ekologije. Danas oni blokiraju puteve, blokiraju saobraćajnice, danas oni pozivaju na nasilje. U jednom dnevnom listu „Danas“ izvesni Savo Manojlović, direktor organizacije, zamislite organizacije, pa ima direktora – kreni, promeni, kaže da je moguća blokada referenduma.

Postavljam pitanje, ko je to ko danas ima pravo da blokira budući referendum? Da se tamo neki ljudi pojave ispred glasačkih mesta gde se vrši glasanje, da blokiraju život, da blokiraju pravo nekoga da odlučuje o svojoj sudbini.

Danas opozicije u Srbiji sprovodi nasilje i to se najbolje pokazalo na protestu koji su organizovali na dan kada je SNS organizovala veličanstveni skup u Beogradu kada je izvesni Dragan Milovanović Crni iz Šapca, po Đilasovim medijima heroj protesta u Šapcu izjavio – zakačila me je kašika bagera, pao mi je mrak na oči.

Postavlja se pitanje, zašto jedan čovek koji je pešak, učesnik u saobraćaju, šta on traži na saobraćajnici i kako ga je to zakačila kašika bagera? On dalje kaže – nisam imao nameru nikoga da udarim, nego da zaustavim mašinu.

Zamislite kakva je to laž i svi građani Srbije su imali priliku da vide čoveka, izvesnog Dragana Milovanovića, zvanog Crni, koji je više desetina puta udario mladića na bageru pesnicama i naneo mu teške povrede. To je ta Srbija koja želi da putem nasilja dođe na vlast.

Danas opozicija u Srbiji crta metu na glavi našem predsedniku, njegovoj porodici, svima nama koji podržavamo SNS. Nažalost, napadnuta je i naša Srpska Pravoslavna Crkva. Ovi danas govore da u Srbiji postoji politička polarizacija. Mi u SNS kažemo da ne postoji, polarizacija postoji kada je odnos snaga 50-50, 60-40%, a danas većinska Srbija podržava Aleksandra Vučića i SNS u borbi za promene, za kvalitetniji život.

Danas pristojna, vredna i odgovorna Srbija ne blokira saobraćajnice, a nasuprot nama postoje oni koji žele da donesu haos na ulice kako Beograda, tako i ostalih gradova Srbije, da padne krv, da se zaustave investicije, jer nikada se nije desilo u prethodnih 30 godila koliko postoji višestranački sistem u našoj zemlji, da neko ko je protiv vlasti na svojim mitinzima, na svojim okupljanjima razvije transparent – stop daljoj industrijalizaciji Srbije, stop investitorima. Kao da investitori kada dođu u Srbiju, kako domaći ili strani, ne zapošljavaju ljude, kao da ne pune budžet. To se nikada nije desilo.

Kada govorim o tim lažnim ekolozima, treba da govorim o ljudima koji su spremni na sve, da blokiraju puteve, da prave takve blokade da će, ne samo desetine i stotine, nego hiljadu automobila, autobusa biti blokirani na saobraćajnicama, na mostovima, da pale baklje. Nažalost, imali smo priliku da vidimo da su čak zapalili automobil jednog građanina ovde u Beogradu gde su polivali benzin i zapalili automobil jednog čoveka sa kojim se ne slažu. Da ostavljaju smeće na sred puta, a te blokade koštaju Republiku Srbiju preko milion evra na dnevnom nivou.

Imala je Srbija priliku da vidi ko je odgovoran, a ko se ponaša na način da ruši sve za sobom i da ostavlja haos. Najbolji odgovor će dati Srbija 3. aprila na izborima kada će, ubeđen sam, izabrati politiku koju predvodi Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.
Hvala, poštovana predsedavajuća.

Apsolutno je jasno da će poslanici SNS u danu za glasanje podržati predložene amandmane i, s jedne strane, želimo da damo svoj doprinos da se naša privreda rastereti, a sa druge strane, da damo jednu jasnu i kvalitetnu podršku daljem ekonomskom i privrednom naše zemlje.

Koliko je važno da jedna zemlja ima ekonomsku stabilnost, političku stabilnost, najbolje govori situacija od pre godinu i po dana, dve godine nepune kako je krenula pandemija korona virusa i zamislite da je tada u trenutku početka te pandemije u Srbiji bila DS i njeni sateliti, da su oni vodili našu zemlju, gde bismo mi danas bili i kakve bi posledice bile, pre svega, po građane i po našu ekonomiju.

Ono što smo uradili u prethodnom periodu, pre svega, staviću jedan jasan pečat na rad predsednika naše zemlje, na rad naše Vlade, ali i nas u Skupštini koji smo podržali sve predloge zakona koji su dodatno ojačali našu ekonomiju, našu privredu i učinili da Srbija mnogo spremnije dočeka sve izazove koji su bili u prethodnom periodu i sve ono što nas očekuje.

Danas Srbija ima pet vakcina. Danas građani Srbije mogu da biraju između pet vakcina u borbi protiv korona virusa. Danas Srbija gradi bolje bolnice, danas Srbija kupuje neophodnu opremu. Danas Srbija može da dodatno plati naše lekare, naše sestre medicinske, zatim, osoblje koje radi u našem zdravstvenom sistemu.

Danas su kolege ovde u Skupštini govorile o više projekata, o više oblasti gde je država Srbija pokazala visok stepen spremnosti i visok stepen, rekao bih, ozbiljnosti ulaganja u različite oblasti, a ono što daje poseban pečat jeste ulaganje u infrastrukturu.

Infrastruktura je ta koja privlači nove investicije, koja puni budžet i kroz nova ulaganja, možemo da podižemo plate, možemo da podižemo penzije.

Svi znamo da je u prethodnom periodu urađeno puno toga, ali da smo postavili visoke ciljeve. Danas se u Srbiji gradi ili će biti izgrađeno devet novih autoputeva i brzih saobraćajnica. Danas u Srbiji se ulaže u železnicu. Ona je bila godinama devastirana. Danas se u Srbiju ulaže u vodeni saobraćaj, u luke. U Luku Beograd danas ulažemo 200 miliona, u luku Smederevo 400 miliona, u luku Sremske Mitrovice, u moj grad, dve milijarde i sto miliona dinara se ulaže. To dovoljno govori koliko je Vlada Republike Srbije, resorna ministarstva, ali i predsednik Srbije, koliko daju značaja ulaganju u infrastrukturu i sve ono što znači život. Danas Srbija ulaže u zdravstveni sistem, u škole, u obrazovanje, u sport.

Svakako da je vest dana jučerašnji sastanak našeg predsedika sa predsednikom Ruske Federacije gospodinom Putinom i vest koju smo svi sa velikim nestrpljenjem očekivali. Danas je Srbija jedna od retkih zemalja, možda jedina u Evropi koja ima najpovoljniju cenu gasa, što će dodatno uštedeti 300 milina dinara našoj privredi, ali pre svega, građanima, a sa druge strane, imaćemo dovoljne količine gasa i energenata za period koji nas očekuje.

Naravno, ono što takođe raduje jeste činjenica i predlog koji je predsednik izneo da se poboljša natalitet u našoj Srbiji kroz dodatna davanja za prvorođeno dete. To je nešto što je dobro.

Međutim, ono što nije dobro i što zaista predstavlja nešto što je nepojmljivo na političkoj sceni u Srbiji jesu pojedine političke organizacije i partije koje ovakve dobre, kvalitetne predloge osuđuju.

Ja ću da citiram gospođu Alisu Kockar, koja je portparol DS, koja je juče rekla da su mere populacione politike sramne i apsolutno je jasno da neće doprineti povećanju broja žena i muškaraca koji će se odlučiti na zasnivanje porodice.

Da li je moguće da neko danas, kada Srbija vodi bitku sa belom kugom, kaže da su ovakve mere sramne? Da li je moguće da neko uopšte može da pomisli, ako država stane iza mladog bračnog para, iza roditelja, kada želi direktno finansijski da pomogne dodatno, da je to sramno? Naravno, za DS to je sramno, ali za njih nije sramno što su gasili fabrike, što su uništavali institucije. Nije sramno što su mladi, upravo za vreme DS, od 2000. godine, u najvećoj meri napuštali Republiku Srbiju i što su odlazili i za njih nije sramno što su 2012. godine ostavili praznu kasu Republike Srbije. Za njih to nije sramno.

Kažu iz DS da je predlog predsednika Republike jedno vređanje žena i mladih osoba u Srbiji, da je to uvreda za žene. A, da li je psovka upućena na račun majke predsednika Republike Aleksandra Vučića, da li je to uvreda? Naravno za njih da to nije. Nijednom izjavom nisu osudili napad na predsednikovu majku, na njegovu porodicu, na članove SNS. To dovoljno govori kakvu politiku vodi DS i svi oni koji su danas tobože se ujedinili u samo jednom cilju – da dođu ponovo na vlast, da ponovo pljačkaju Republiku Srbiju, da ponovo zasednu za državne jasle, da prazne državne kase, a narod ih ne zanima.

Naravno, u danu za glasanje ja ću zajedno sa kolegama podržati predložene amandmane. Ovo je još jedan od dokaza da SNS vodi jednu odgovornu politiku, politiku koja će doprineti daljem razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovani građani Republike Srbije, apsolutno se pridružujem rečima gospodina Uglješe Mrdića kada kažu da je nama Srbija na srcu, da mi nemamo rezervnu otadžbinu. Za razliku od pripadnika bivšeg režima koji su sve učinili da upropaste našu zemlju, našu ekonomiju, našu vojsku, SNS dolaskom na vlast je preuzela odgovornost za kvalitet života svih naših građana, jer kako smo razvijali ekonomiju, kako smo zapošljavali naše građane tako se razvijala i svest naših građana o zaštiti životne sredine. Ne može građanin koji ostane bez posla da razmišlja o ekologiji na način kao što to danas razmišlja.

Ja dolazim iz Sremske Mitrovice gde je žuto-tajkunska vlast samo za tri godine preko 4.000 građana Sremske Mitrovice ostavila bez posla, a u Srbiji 400.000 građana je za vreme vlasti DS i njenih satelita ostalo bez posla. Naravno, kada smo preuzeli vlast preuzeli smo odgovornost da damo svoj doprinos ovoj oblasti i da građani Srbije žive pre svega bolje, kvalitetnije, ali da uradimo puno toga za životnu sredinu, za naše samo okruženje.

Želim da pohvalim vas, uvažena ministarka, jer ste svojim radom išli u susret problemima koji su nastajali u oblasti životne sredine. Mi smo svesni da ni jedna vlast, da ni jedan mandat, ni jedan ministar ne može da reši sve one probleme koji postoje u životnoj sredini, jer godinama se u ovu oblast nije ulagalo na način kako to treba, ali vaša energija, vaše znanje, uz podršku predsednika Republike, uz podršku predsednice Vlade, uz podršku nas narodnih poslanika, napravili smo jedan značajan iskorak u budućnost da rešimo sve ono što je u ovom trenutku aktuelno u životnoj sredini, ne samo u našoj državi, već rekao bih i u čitavom okruženju.

Želim da pohvalim vašu aktivnost jer ste svojim radom obilazili lokalne samouprave. Bili ste nedavno u mom gradu, Sremskoj Mitrovici, posetili ste Rumu, posetili ste Čačak, bili ste na deponiji u Vinči, bili ste u Prijepolju, uvek ste išli u susret nekom problemu da razgovarate sa građanima, sa predstavnicima lokalnih samouprava, sa predstavnicima nevladinih organizacija i da izvučete ono što je najbolje, najbitnije, da dobijete pravu informaciju kako biste dali pravi odgovor u datom trenutku.

Mi smo se trudili ovde narodnom parlamentu da vam pomognemo u toj vašoj misiji i svemu ono što Vlada Republike Srbije i vi kao ministar u Vladi želite da uradite. Mi smo ovde usvojili pet zakona. Evo, ova Vlada postoji nešto duže od godinu dana. Mi smo usvojili Zakon o klimatskim promenama, Zakon o zaštiti prirode, zatim smo potvrdili amandman na Protokolu o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. Zatim smo prihvatili Aneks konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, zatim Zakon o zaštiti od buke.

Ova dva zakona koji ćemo danas izglasati to je zaista jedan veliki set zakona. Znači, sedam zakona iz oblasti zaštite životne sredine za godinu dana. Kada na ovu brojku dodamo još četiri zakona iz oblasti energetike, Zakon o energetici, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, Zakon o rudarstvu i energetskoj efikasnosti, dovoljno govori koliko je ova Vlada i koliko je Skupština bila posvećena rešavanju problema u oblasti ekologije.

Naravno, mi smo potvrdili više zakona koji se odnose na dalju gasifikaciju Republike Srbije što će dodatno dati jedan pozitivan efekat za zaštitu životne sredine, da smo potvrdili Zakon za gasifikaciju Niša, niške oblasti, zatim međunarodni gasovod koji vodi ka Dimitrovgradu, zatim za Kolubarski okrug, Mačvanski okrug i druge gradove koji će dobiti gas, kao energent ga koristiti, što će u velikoj meri poboljšati životnu sredinu, odnosno sve one negativne efekte će pomeriti u stranu.

Ono što takođe želim da istaknem jeste rad Odbora, kome ja pripadam sa velikim zadovoljstvom, Odbora za zaštitu životne sredine ovde u Narodnoj skupštini, gde smo pored više amandmana koje smo predložili na one zakonske predloge koje ste vi dali, jednu praksu ustanovili da odlazimo u lokalne samouprave, da razgovaramo sa građanima, da razgovaramo sa predstavnicima lokalnih samouprava.

Imali smo dva odbora van sedišta Narodne skupštine Republike Srbije i bili smo u Sremskoj Mitrovici, bili smo u Čačku, a to se isto prenelo i na neformalnu Zelenu poslaničku grupu gde smo obilazili u Zapadnoj Srbiji takođe i Prijepolje.

Takođe smo bili u Novoj Varoši, u Priboju, razgovarali sa predstavnicima lokalnih samouprava, sa direktorima javnih preduzeća i gde smo od njih saznali koji su to problemi u lokalnim zajednicama i zajedno sa vama želimo da rešimo i da pomognemo.

Takođe, jedan veliki benefit čitave priče jeste jedan projekat koji se realizuje u mom gradu, ja sam vrlo ponosan na činjenicu da će grad Sremska Mitrovica, odnosno Skupština grada Sremska Mitrovica biti prva lokalna samouprava na prostoru naše zemlje gde se formira neformalna odbornička Zelena grupa. To je nešto jako dobro iz razloga što će odbornici po prvi put moći da se udružuju na način, a da se povezuju vezano za ekologiju i gde će biti veći uticaj nevladinih organizacija i na taj način daće svoj doprinos u rešavanju svih problema.

Ja sam zaista imao veliko zadovoljstvo i čast da početkom prošlog meseca obratim se kolegama iz pokrajinske Skupštine AP Vojvodine gde oni takođe formiraju Zelenu poslaničku grupu gde od 120 poslanika, koliko broji pokrajinski parlament, 77 kolega je prihvatilo poziv i ulazi u ovu grupu. Mi vrlo brzo očekujemo da će kolege iz Pokrajine zajedno sa nama poslanicima u republičkoj Skupštini napraviti jedan sastanak, jedan dogovor, da vidimo koje su to aktivnosti u nekom narednom periodu, šta to mi kao predstavnici naroda možemo da uradimo i da damo svoj doprinos u ovoj oblasti.

Koliko je važna zaštita životne sredine najbolje govori i sama, da kažem, aktivnost našeg predsednika, Aleksandra Vučića, i njegov boravak na konferenciji UN o klimatskim promenama koja je nedavno bila u Glazgovu.

Predsednik je predstavio jedan detaljan plan i program šta je to što Srbija želi da uradi u narednom periodu, a pored svog obraćanja predsednik je iskoristio i priliku da se obrati i drugim liderima koji su bili prisutni ovde i na margini te konferencije imao je više značajnih sastanaka i privukao je zaista veliku pažnju.

To dovoljno govori koliko naš predsednik i naša država ima veliki uticaj u međunarodnoj zajednici i koliko međunarodna zajednica gleda na Srbiju kao jedan faktor stabilnosti i državu u koju treba ulagati ili državu sa kojom treba i sarađivati.

Ono što me posebno raduje kao narodnog poslanika jeste i budžet za narednu godinu gde će biti i više od 36 milijardi dinara, što direktnih, što indirektnih sredstava uključeno u oblast životne sredine, odnosno zaštite životne sredine. Mi smo u ponedeljak od vaše saradnice imali zaista jednu iscrpnu prezentaciju svega onoga što vaše Ministarstvo i Vlada Republike Srbije žele da urade u narednoj godini, a vezano za ovu oblast.

Ono što mene posebno raduje kao građanina Sremske Mitrovice, to je tri miliona evra koje će biti uloženo u reciklažni centar u mom gradu i to dovoljno govori uz sve one lokalne samouprave gde se ulažu značajna sredstva koliko ova Vlada i koliko vaše Ministarstvo daje akcenat na sam Sektor zaštite životne sredine.

Naravno, kako se zemlja razvija, kako smanjujemo stopu nezaposlenosti, kako uređujemo naše institucije, kako se borimo sa kriminalom, tako sve više dolazi do napada na našeg predsednika, Aleksandra Vučića. Ne samo na njega, nego i na čitavu njegovu porodicu.

Oni ljudi koji nemaju program, koji nemaju ideju, oni nemaju šta drugo da ponude građanima Srbije osim napada na predsednika i na njegovu porodicu i na nas koji ga štitimo, da kažem, branimo ovde u Narodnoj skupštini. Mi ćemo to da nastavimo da radimo i u narednom periodu.

Pitaju se predstavnici žuto-tajkunske koalicije – zašto poslanici SNS vrlo često govore o svom predsedniku? Da li to neko treba nama da zabrani da mi govorimo o našem predsedniku i svemu onome što on na dnevnom nivou trpi, on i njegova porodica?

Koliko časti može da ima jedan čovek, jedan političar ukoliko proziva decu svog političkog suparnika? Gde je tu moral? Gde je tu odgovornost prema građanima? Da li mi iz SNS znamo imena dece naših političkih protivnika? Ne znamo i to nas ne zanima. Mi želimo bezbednost svim građanima Republike Srbije, bez obzira kojoj stranci pripadaju i da uopšte pripadaju bilo kojoj političkoj organizaciji.

Na ovakav način oni šalju jasnu poruku da nemaju ideju, da nemaju program i da osim mržnje prema Aleksandru Vučiću i nama iz SNS oni nemaju šta drugo da ponude. Ubeđen sam da će građani Srbije vrlo brzo na izborima koji nam slede prepoznati ko donosi dobre i kvalitetne odluke za građane Republike Srbije, a ko je taj da se Srbija vrati 10-15 godina unazad, da nam se gase fabrike, jer jedini doprinos DS i njenih tajkuna i svih onih koji su činili tu koaliciju u oblasti zaštite životne sredine jeste gašenje fabrika. Mislili su ukoliko ugase neku fabriku da će biti lepši i čistiji vazduh.

Naravno da je to politika prošlosti koja daje samo negativne rezultate i da je to politika koja neće biti podržana od građana Republike Srbije i da će svoje poverenje dati pre svega Aleksandru Vučiću i nama iz SNS da zajedno sa koalicionim partnerima vodimo politiku razvoja, politiku pomirenja i politiku koja će u međunarodnim odnosima još više jačati našu zemlju i davati određeni doprinos koji treba da bude pozitivan.

U Danu za glasanje ja ću naravno podržati oba predloga zakona uz jednu poruku da moramo se ponašati odgovorno prema životnoj sredini, jer je mi nismo nasledili od naših predaka, nego smo pozajmili od naših potomaka.

Ukoliko se budemo na ovakav način odnosili, svakako će oblast biti još uređenija, a mi kao narodni poslanici imamo obavezu da podržimo ovakvu politiku, jer ona donosi, daje doprinos u razvoju naše zemlje u celini. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodine Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ako uporedimo danas našu zemlju sa stanjem i prilikama do 2012. godine možemo slobodno reći da su to dve zemlje, različite po stopi razvoja, različite prema pogledu u prošlost, ali pre svega različite prema pogledu u budućnost.

Danas je Srbija lider u regionu. Želi dobre odnose sa zemljama u okruženju, sa svim državama i narodima, ali pre svega i čini sve da takvi odnosi budu. Ali zagledani u budućnost moramo pre svega da poštujemo i pamtimo prošlost i sve one događaje koji su bili dobri, lepi, ali nažalost mnogo više onih koji doneli sukobe i stradanja.

Naša istorija je puna takvih događaja. Ona nas opominje da moramo da čuvamo našu slobodu, našu nezavisnost, da negujemo kulturu sećanja na sve one koji su položili svoj život na oltar otadžbine.

Jedan od pravnih mehanizama su i sporazumi koji potpisuju strane koje su nekada bile u sukobu. Takav je i sporazum o kome danas govorimo, sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima. On pre svega ima za cilj da omogući dostojno upokoljenje i večno čuvanje uspomene na vojna lica i sve civilne žrtve ratova koje su bile na ovim prostorima.

Upravo smo sa nemačkom državom i sa nemačkim narodom najviše imali sukoba u prošlom veku i podneli smo velike žrtve kako bismo očuvali našu nezavisnost, našu slobodu i kako bismo očuvali svoju državu.

Svaki rat izvlači iz čoveka ono najgore, ali i ono najbolje. Ja ću danas govoriti o dva primera gde su sukobljene strane pokazale pre svega jednu veliku dozu poštovanja i vojničke časti, a oba događaja se odnose pre svega na događaje iz Prvog svetskog rata.

Prva je priča o poručniku Radoju Popoviću koji je kao ratni heroj, zarobljenik prebačen u rodno Užice gde su mu okupacione vlasti dozvolile da se hrani u oficirskoj menzi u svom rodnom gradu. On je dolazio u uniformi srpskog vojnika, srpskog oficira, oslonjen na štake, nosio je kapu sa kokardom i monogramom kralja Petra Prvog. To se nije svidelo jednom austrougarskom majoru i on mu je naredio da skine kapu, da skine srpsku uniformu i tako ga uslovio da bira između časti i obroka. Radoje je izabrao čast i gladan, bolestan, ali pre svega ponosan nastavio je da šeta ulicama rodnog Užica. Ubrzo ova vest je stigla do austrougarskog komandanta grada koji je shvatio ovaj herojski čin poručnika Popovića i naredio svojim vojnicima da dozvole ovom hrabrom poručniku srpske vojske da može da se hrani u menzi u rodnom Užicu. Tako je nastalo jedno neobično prijateljstvo između dva oficira dve suprotstavljene vojske, dve strane.

Kada je poručnik Popović legao u bolesničku posetu u posetu mu je došao austrougarski komandant grada i pitao ga da li ima neku želju. Njegova poslednja želja je bila da se sahrani po srpskim vojničkim običajima i komandant grada je uslišio njegovu želju ali iz zdravstvenih razloga nije dozvolio da tu budu srpski vojnici pored odra ovog srpskog hrabrog oficira, nego je naredio da to budu austrougarski vojnici, ali obučeni u vojnu uniformu austrougarske, u svečanu uniformu, mundire. Na sprovodu je bilo više 1.500 Užičana koji su ispratili hrabrog srpskog oficira na večni put i ovaj događaj ostaje da se prepričava više od jednog veka.

Drugi primer, govorila je i koleginica Jevtović Vukojičić, odnosi se na oktobar 1915. godine kada su Nemci pokušali da opkole grad Beograd i kada je 39 pripadnika srpske vojske dve noći i dva dana hrabro branilo srpsku prestonicu. Kada im je nestalo municije, oni su čast i ponos našeg glavnog grada branili ašovima i bajonetima i svih 39 vojnika je položilo svoj život na oltar svoje otadžbine. Više od 200 Nemaca je izgubilo život u ovoj borbi i nemačke vlasti kada su čule za ovaj događaj doneli su odluku da se na mestu gde je bilo ovo stradanje podigne jedan veliki spomenik srpskim vojnicima i da se uredi nemačko groblje.

Godine 1985. nemački kancelar Helmut Kol je posetio Beograd i takođe položio vence na ovo stratište i tako pokazao veliko poštovanje prema srpskim žrtvama i svim onima vojnicima koji su izgubili svoje živote.

Danas je jedna uobičajena praksa da se zemlje koje su nekada bile u prošlosti zajedno organizuju i da zajedno obeležavaju kroz svečanosti određene događaje u kojima su bili povezani u prošlosti a oni su bili u sukobu.

U julu ove godine na poziv Ambasade Republike Austrije, u Srbiji, predstavnici Vlade Srbije su položili venac na austrougarsko groblje vojno povodom dana mrtvih i to je bila prilika da se oda počast svim vojnicima Austrougarske koji su nastradali u borbama za Beograd.

Na inicijativu Ambasade Srbije u Nemačkoj, Nemačko udruženje za staranje o ratnim grobljima obnovilo je spomenik koji se nalazi na mestu nekadašnjeg logora u blizini Drezdena. U taj logor je transportovano više od 4.000 ratnih zarobljenika iz Srbije. Nažalost, 176 njih nikada se nije vratilo svojoj kući. Umrli su od prisilnog rada, bolesti i iscrpljenosti.

Svečanost je održana 1. septembra ove godine uz mnogobrojne zvanice, uz zvuke Bože pravde i Tamo daleko u izvođenju vojnog orkestra iz Drezdena. Na ovaj način je pokrajina Saksonija odala počast srpskim zarobljenicima koji su bili u logoru na njihovoj teritoriji.

Ovi primeri iz prošlosti i sadašnjosti su dobar primer kako se međusobno poštujemo i uvažavamo, bez obzira na sve sukobe koji su bili u prošlosti, da moramo da poštujemo sopstvene ali i tuđe žrtve, da pravimo mostove saradnje i prijateljstva na obostrano zadovoljstvo i korist.

Sve nas raduje ovde u Srbiji poseta kancelarke Merkel koja će u ponedeljak boraviti u našoj zemlji i koja će imati više sastanaka sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Danas je Nemačka najveći spoljno-trgovinski partner naše zemlje i beležimo više od 25% rasta razmene, koja očekujem da će ove godine biti više od šest milijardi evra.

Danas više od 400 nemačkih kompanija zapošljava 70.000 građana Republike Srbije. Imamo više projekata koje zajednički sprovodimo. Ja ću ponoviti samo projekat dualnog obrazovanja, ali i mnoge druge projekte, jer na taj način branimo pre svega interese naše zemlje i stvaramo još bolje uslove za podizanje saradnje na viši nivo.

Verujem da će ovaj sporazum koji ćemo danas usvojiti ovde, a odnosi se na ratne memorijale, dodatno uticati da se poboljšaju odnosi između dve zemlje i dve vlade.

Drugi sporazum o kome želim da govorim jeste sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipra, a odnosi se na oblast zaštite od katastrofa. Svima su nam poznate posledice velikih katastrofa. Poslednjih desetak godina imali smo i poplave, zemljotrese, sve ono što je moglo da nas zadesi, zaista je ostavilo jednu tužnu sliku, velike materijalne štete, nažalost i žrtve.

Vrlo je važna oblast da možemo da sarađujemo sa drugim zemljama, a posebno sa zemljama koje su prijateljske, koje nisu priznale tzv. Kosovo, da razmenjujemo iskustva, da zajedno kupujemo opremu, da zajedno sprovodimo određene vežbe, kako bismo umanjili i ublažili posledice ovakvih događaja.

Ono što takođe želim da istaknem u ovom trenutku jeste činjenica da smo ove godine učestvovali kao država, preko Sektora za vanredne situacije u pomoći našim prijateljima u Grčkoj. Delegaciju vatrogasaca je predvodio jedan čovek iz Sremske Mitrovice, moj sugrađanin, gospodin Plemić koji je zajedno sa vatrogascima iz Sremske Mitrovice i ostalih gradova naše zemlje, hrabro i danonoćno branio građane Grčke i na taj način dao svoj doprinos i pokazao i dokazao da je srpski narod solidaran i da želi da pomogne i drugim narodima i drugim zemljama.

Na kraju, želim da istaknem da ću sa velikim zadovoljstvom podržati sve sporazume koji su na današnjem dnevnom redu i da iskoristim priliku da u ime svih poslanika i u svoje lično ime čestitam pripadnicima 141. i 142. druge klase Vojne akademije koji će sutra zajedno sa kolegama Sedme klase Medicinskog fakulteta VMA položiti zakletvu ovde ispod platoa Narodne skupštine Republike Srbije i postati srpski oficiri. Neka časno i uspešno služe otadžbini Srbiji. Živela Srbija.
Zahvaljujućem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da vas podsetim na jedan događaj od pre 13 godina, a to je događaj kada je nastajala SNS.

Zašto je bitan ovaj događaj? Ne samo za nas koji smo članovi i funkcioneri SNS, već za sve građane Republike Srbije, pre svega jer smo tada u tom trenutku želeli da ponudimo jednu novu političku organizaciju u Srbiji i kada smo promovisali svoj program kao osnovni cilj smo stavili da vodimo računa o običnom građaninu, običnom čoveku.

Svesni situacije kroz sve šta je Srbija prolazila i građani Republike Srbije u prethodnom periodu, SNS je nastala kao jedna politička ideja upravo sa jednim vrlo važnim ciljem, a to je da zaštiti interese običnog čoveka, običnog građanina.

Mi smo tu svoju politiku provodili u delo, vodeći računa o svakom čoveku, vodeći o njegovim ekonomskim, socijalnim, ali i drugim interesima.

Ta politika dobija iz godine u godinu, iz ciklusa u ciklus sve veću podršku građana Republike Srbije, a upravo ona se sprovodi kroz realizaciju ovog zakona, jer se, pre svega, vodi računa o zaštiti potrošača, o zaštiti svakog čoveka koji je u Srbiji.

Preuzimanjem vlasti mi smo preuzeli odgovornost za kvalitet života svih građana Republike Srbije, bez obzira na njihovu političku, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu vrstu pripadnosti.

Da li je tako bilo pre 2012. godine? Ko je vodio računa o građanima Republike Srbije, o našem narodu koji je živeo van granica Republike Srbije? Ko je vodio računa o običnom čoveku? Tadašnja vlast sigurno nije.

Moram vas podsetiti da smo u periodu od 2000. do 2012. godine izgubili više od 200.000 radnih mesta, da je dosovska vlast uništila sve ono čega se dotakla, da su nestajale fabrike, pogoni, gde je sistematski uništavana vojska naše zemlje. Institucije su uništavane.

U Sremskoj Mitrovici, u gradu iz koga ja dolazim, u periodu od tri godine više od 4.000 ljudi je izgubilo posao. Da li je onda neko govorio o potrošačima? Da li je uopšte mislio o građanima, običnom čoveku? Naravno da nije. Svi su vodili računa o tome da se snađu, da nađu neki novi posao da prežive.

Kako prolaze godine, kako SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima jača Srbiju, smanjuje nezaposlenost, jača institucije, naravno na red dolaze i ovakvi zakoni koji treba da doprinesu boljem i kvalitetnijem životu svih građana Republike Srbije, da se upravo vodi računa o običnom čoveku, o građaninu Republike Srbije.

Ovo neće samo značiti za nas koji živimo na prostoru naše zemlje. Evo, iz godine u godinu povećava se broj ljudi, odnosno stranaca koji dolaze u Srbiju, koji posećuju turistički našu zemlju. Ove godine za prvih devet meseci blizu 20 miliona turista u tranzitu je prošlo putevima Republike Srbije. Pa, naravno da će ovaj zakon i ove izmene koje dajemo kroz amandmane takođe uticati na kvalitet njihovog boravka u našoj zemlji i za njihovu sigurnost. Kroz ovakva zakonska rešenja, kroz jedan ozbiljan pristup, kroz politiku koja vodi brigu o običnom čoveku, podižemo kvalitet života Republici Srbiji i vodimo računa o svakom građaninu.

Zahvaljujem.
Hvala, gospodine Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svedoci smo da se Srbija ubrzano razvija, da se povećava životni standard građana Republike Srbije i da je sve veći priliv kako domaćih, tako i stranih investicija, što dovodi do smanjenja stope nezaposlenosti u našoj zemlji ispod 10%. Razlog tome su pre svega uspešno sprovođene reforme u našoj zemlji, ali pre svega i ugled koji naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije imaju u svetu. Samo politički i ekonomski stabilna zemlja može da ima preduslov za privredni razvoj.

Svi građani Srbije koji su sinoć pratili intervju gospodina Vučića na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom bili su u prilici da saznaju zaista lepe vesti vezano za našu ekonomiju, ali i za činjenicu da je samo u prvih šest meseci ove godine u našu zemlju došlo više od milijardu i sedamsto miliona evra stranih investicija, što jasno govori da je Srbija mesto prihvatljivo za strana ulaganja, a neke su projekcije do kraja 2021. godine da će iznos stranih investicija biti veći od 3,5 milijarde evra, što zaista govori o jednom impozantnom podatku koji daje velika očekivanja da se povećaju i plate i penzije u našoj zemlji i da se poveća naš životni standard.

Što se tiče same industrijske proizvodnje u Srbiji, ona je u martu 2021. godine bila za 6,1% veća u odnosu na mart 2020. godine, a u odnosu na prosek za 2020. godinu veća za čak 9%. Kada poredimo period januar-mart 2021. godine sa istim periodom u prošloj godini, imamo povećanje 3,8%, što jasno govori da smo i u periodu pandemije ostvarili dobre rezultate. Sve navedeno nas dodatno obavezuje da donesemo zakone koji se odnose na razvoj saobraćajne infrastrukture, ali i ostale infrastrukture, kako bismo na izvestan način podigli konkurentnost domaće privrede, povećali privrednu aktivnost i poboljšali životni standard građana Republike Srbije.

Ja ću danas govoriti o tri predloga zakona. Oni se pre svega odnose na modernizaciju naše železnice, zatim na razvoj koridora reke Save i Drine i na izgradnju gasnog interkonektora.

Kada govorimo o srpskim železnicama, slobodno mogu da kažem da se radi o jednom od simbola srpske državnosti. Na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbiji je priznata nezavisnost i dobila je još četiri nova okruga, to su Niški okrug, Pirotski, Vranjski i Toplički. Na ovom kongresu Austrougarska je pomogla našoj zemlji da dobije nove teritorije, ali je uslovila posebnim konvencijama i nametnula jednu obavezu – da se izgradi pruga od Beograda do Vranja, a zatim nastavak pruge do Turske i Bugarske.

Knez Milan Obrenović je srebrnim budakom 3. jula 1881. godine udario temelje srpskim državnim železnicama. I upravo pre tri dana srpske železnice beleže jedan veliki jubilej, to je 140 godina u funkciji naše zemlje i našega naroda. Kako je rasla država i kako je bila ekonomski jača, tako je i železnica rasla i ona je pratila razvoj naše zemlje i davala veliki doprinos, ali delila je sudbinu našeg naroda i naše države u ovom periodu od 140 godina.

Tokom devedesetih godina, usled ratova, sankcija, NATO bombardovanja, ovaj vid saobraćaja je sve manje imao značaj. Godine 2000. na vlast dolaze predstavnici DOS-a, koji su uništili privredu i sve privredne aktivnosti i tada nastaju novi problemi. Samo u periodu od 2003. do 2012. godine više od 400.000 građana Republike Srbije ostalo je bez posla i samim tim to je uticalo na ekonomski razvoj naše zemlje, na pad privredne aktivnosti. Imamo pre svega i negativan uticaj na naš železnički saobraćaj, gde se javljaju u kašnjenja u prevozu roba i usluga. Ovaj vid saobraćaja je sve više gubio značaj u odnosu na ostale vidove saobraćaja i zato je bilo vrlo važno ulagati u novu saobraćajnu infrastrukturu, u nove kilometre pruga, lokomotive, vagone, železničke stanice i drugo.

Godine 2012, kada SNS dolazi na vlast, država ulaže značajna sredstva. U saradnji sa Evropskom unijom, sa Ruskom Federacijom, sa Kineskim investicionim fondom, sa Kuvajtskim fondom za razvoj značajno se unapređuje rad srpskih železnica i samo u decembru ove godine biće potpuno modernizovana železnička pruga Beograd – Novi Sad, a onda u planu je i nastavak pruge do same mađarske granice.

Predsednik Aleksandar Vučić je 26. aprila u Briselu dogovorio podršku Evropske zajednice za modernizaciju pruge između Beograda i Niša, kao i od Niša do granice sa Severnom Makedonijom. Znači, mi ćemo u vrlo kratkom vremenskom periodu u potpunosti modernizovati našu prugu od severa od Subotice, zatim preko Beograda, Niša i do granice sa Severnom Makedonijom i tada ćemo dati veliki doprinos u prometu roba, ljudi i usluga, pre svega radi njihove bezbednosti, ali i na kraćem putu.

Što se tiče samog ovog projekta modernizacije naše železnice, radi se o projektu koji se finansira od sredstava Svetske banke i Francuske agencije za razvoj. Ukupan iznos je 102 miliona evra. Mi smo u Zakonu o budžetu za 2021. godinu predvideli ta sredstva. Zadužujemo se 51 milion evra od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i 51 milion evra od Francuske agencije za razvoj. Ovaj projekat ima tri komponente. Prva komponenta je ulaganje u infrastrukturu i upravljanje imovinom na način da se poveća pre svega bezbednost svih učesnika u saobraćaju, da se ubrzaju procedure. Druga komponenta se odnosi na jačanje institucija i upravljanje projektima i tu ima tri podkomponente, to je sektorsko upravljanje, ljudski kapital i upravljanje projektom i uključivanje građana. Treća komponenta se pre svega odnosi na uspostavljanje okruženja za dalju modernizaciju naše železnice. Verujemo da kroz ova sredstva, kroz ove projekte ćemo dodatno uticati da se poboljša pre svega sigurnost svih učesnika u ovom vidu saobraćaja i da se poveća privredna aktivnost u našoj zemlji.

Drugi vrlo važan projekat o kome želim danas da govorim jeste projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine. Radi se o jednom sporazumu koji je država Srbija potpisala sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u maju mesecu ove godine. Ukupna vrednost ovog projekta je 78.200.000 evra. Poseban značaj jeste pre svega ekonomsko povezivanje zemalja Zapadnog Balkana kroz jačanje institucija i jačanje procedura u zemljama koje povezuju reke Sava i Drina.

Ovaj projekat ima za cilj da se smanje troškovi trgovine i poveća efikasnost transporta na Zapadnom Balkanu. Takođe, jedan od veoma značajnih ciljeva ovog projekta jeste da se smanji rizik od poplava i suša. Nažalost, mi smo svedoci da su ubrzane klimatske promene i da vrlo često naš region zahvataju poplave i suše, na taj način ugrožavaju kako građane Republike Srbije, tako i građane okolnih zemalja i samim tim se povećava ranjivost ovog područja.

Ovaj projekat ima četiri komponente vezano za Republiku Srbiju. Prva komponenta je, rekao bih, najznačajnija, obzirom da se za nju izdvaja 65 miliona evra i ona se pre svega odnosi na integrisani razvoj koridora reke Save i veoma je značajna za grad iz kojeg ja dolazim, a to je Sremska Mitrovica i naseljeno mesto Mačvanska Mitrovica, koja je na desnoj obali reke Save. Ova komponenta se bavi pre svega zaštitom od poplava i upravljanjem životnom sredinom. Četrdeset osam miliona evra se izdvaja za rekonstrukciju višeg nasipa na desnoj obali i levoj obali reke Save.

Konkretno, u Mačvanskoj Mitrovici se radi rekonstrukcija keja dužine 3,2 kilometra, a pre nekih godinu i po dana u Sremskoj Mitrovici, na levoj obali, zahvaljujući pre svega ministru Nedimoviću, koji je ujedno i potpredsednik Vlade, i Svetskoj banci, mi smo uspeli da obezbedimo rekonstrukciju keja dužine kilometar i 50 metara, gde su postavljeni mobilni paneli. Na taj način je u potpunosti zaštićena leva obala reke Save i grad Sremska Mitrovica sa preko 40.000 stanovnika, ali i bogato kulturnoistorijsko nasleđe koje se nalazi u našem gradu. Kroz zaštitu desne obale reke Save pored naseljenog mesta Mačvanska Mitrovica ovaj projekat će značajno uticati na zaštitu i specijalnog rezervata prirode bara „Zasavica“, ali i okolnih mesta koja su u neposrednoj blizini Mačvanske Mitrovice.

Drugi značajan projekat, koji želim da napomenem ovom prilikom, jeste pre svega, sredstva koja se ulažu u lučku infrastrukturu, u Sremskoj Mitrovici i to je najveći iznos sredstava za sve luke, na prostoru naše zemlje, 17 miliona evra se ulaže u luku Sremska Mitrovica, što je preko dve milijarde dinara i biće izgrađeni i novi terminali za naftne derivate, za opasne materije, za rasutu robu, tj. žitarice. Obzirom da je samo područje Srema i Mačve bogato poljoprivedom, da imamo jako razvijenu industriju, ovo će u velikoj meri uticati na dalji privredni razvoj, kako Srema, tako i Mačve, ali i okolnih regija u neposrednoj blizini.

Podsetiću vas, da smo 2012. godine, na prostoru Srbije, imali preko 40 hiljada kontenjera koji su transportovani, skladišteni na prostoru Republike Srbije, a krajem 2019. godine na prostoru naše zemlje je preko 100 hiljada kontenjera skladišteno i transportovano, što dovoljno govori da se razvija privredna aktivnost, da se povećava životni standard i kupovna moć naših građana i kroz razvoj lučkih saobraćaja, u velikoj meri će se poboljšati i životni standard naših građana.

Druga komponenta se odnosi, pre svega na reku Drinu. To je integrisano upravljanje koridorom reke Drine, što podrazumeva aktivnosti usmerene na zaštitu od poplava i upravljanju životnom sredinom. Radi se više rekonstrukcija duž desne obale reke Save i desne obale reke Drine, tako da je vrlo značajno da se zaštiti taj deo Mačve, kako ne bi došlo do izlivanja reka i ne bi bili ugroženi, kako građani, tako i privreda.

Treća i četvrta komponenta su, komponente koje se bave pripremom i upravljanjem projektima. Osam i po miliona evra za upravljanje projektima i miliona i 600 hiljada evra se odnosi na različite vrste regionalnih studija, to su plan upravljanja slivom reke Save i hidrološke procene, strategija prilagođavanja klimatskim promenama za sliv reke Save, planiranje i razvoj turizma na koridorima reke Save i Drine i master plan za nautički turizam i ekoturizam.

Ovo jasno više govori da pored sredstava koji su usmereni na zaštitu životne sredine, na samo spasavanje od poplava, kroz ovakve projekte se i misli na razvoj turizma, obzirom da su i reka Drina i reka Sava vrlo interesantna područja, odnosno reke u koje treba ulagati i nautički turizam je nešto što u velikoj meri može da doprinese razvoju turizma na prostoru, kako naše zemlje, ali i susednih zemalja.

Takođe, želim da vas upoznam sa dva projekta koja smo sproveli u gradu Sremska Mitrovica, a direktno se odnose na zaštitu građana od elementarnih nepogoda. To su projekti koji su finansirani iz sredstava EU, 2017. godine smo jedan projekat realizovali pod nazivom „Odgovor na vanredne situacije“, gde su partneri bili grad Sremska Mitrovica, opština Šid, Brčko Distrik i opština Brod, sa strane BiH. Vrednost projekta je bila oko 630 hiljada evra, gde smo sredstva usmerili, pre svega na jačanju kapaciteta lokalnih samouprava, ali i na kupovinu različite opreme koja je u funkciji, u slučaju vanrednih situacija.

U aprilu mesecu, ove godine, takođe jedan vrlo značajan projekat, to je „Jačanje kapaciteta institucija zaštitu i spasavanje“, na prostoru BiH i Republike Srbije. Znači, projekat koji se finansira iz IPA dva programa EU, gde su partneri vodoprivredna preduzeća „Sava“, iz Sremske Mitrovice, ronilački klub Sremska Mitrovica, a sa strane BiH to je grad Tuzla i njihov Crveni Krst. Vrednost projekta je nešto više od 517 hiljada evra i takođe sredstva će biti usmerena na jačanje kapaciteta u slučaju vanrednih situacija.

Ovo jasno govori da grad Sremska Mitrovica, ali i čitav taj prostor, zaista jedan prostor, odnosno gradovi i lokalne samouprave, gde su zaista zainteresovani države i gradovi, iz neposrednog okruženja, da zajedno konkurišemo kod IPA projekta, da odužujemo sredstva i sa ovim projektima, koji se ovde već nalaze u različitim fondovima, možemo da preventivno delujemo i da poboljšavamo, kako naše kapacitete na prostoru naših lokalnih samouprava, ali i jačanje ljudskih kapaciteta i kupovinu opreme koja će biti značajna za delovanje u vanrednim situacijama.

Zašto je važno uvek odgovarati i biti deo, da kažem, ove evropske priče? Zašto je važno konkurisati na evropske projekte? Pa, pod jedan, dobijamo sredstva od EU, veliki broj lokalnih samouprava nisu danas u prilici, izuzev grada Beograda, možda i grada Novog Sada, uz dužno poštovanje svih ostalih lokalnih samouprava, nisu u mogućnosti da svoja sredstva izdvoje, kako bi mogli da reše neke krupne probleme, znači koristimo sredstva EU.

Drugi razlog je što se vrši transfer iskustva i znanja u prekograničnom regionu, znači, sarađujemo sa državama i lokalnim samoupravama van prostora u naše zemlje. Treći razlog je što kroz prekograničnu saradnju dajemo jedan mali simboličan doprinos našoj zemlji na putu ka evropskim integracijama iz razloga što naša administracija priprema se i sprovodi određene standarde koje propisuje EU. Četvrti razlog, po meni, koji nije materijalne prirode, ali je vrlo značajan, posebno sa saradnju sa Republikom Hrvatskom i BiH, jeste da se kroz saradnju kroz IPA projekte na izvestan način anuliraju sve negativne posledice i sva dešavanja iz 90-ih godina, obzirom da živimo na području koje je bilo zahvaćeno ratovima, sukobima. Na ovaj način se povezuju lokalne samouprave, građani, da kažemo, te tenzije padaju i na ovaj način pokazujemo da moramo da sarađujemo i želimo da sarađujemo sa lokalnim samoupravama i narodima iz susednih zemalja, jer vanredne situacije ne poznaju ni naciju, ni veru, ne poznaju ni granice, a zajedno kada se udružimo svakako možemo da odgovorimo na adekvatan način i da se zaštitimo. Pre svega da zaštitimo ljude, materijalna dobra, našu industriju i sve ono što postoji na prostoru naših lokalnih zajednica.

Sledeći zakon o kome želim da govorim, jeste zakon koji se odnosi, odnosno finansijski ugovor koji se odnosi na Gasni interkonektor Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica i on je potpisan između Republike Srbije i Evropske investicione banke, u maju mesecu ove godine. Ukupan iznos zajma koji je Srbija uzima, jeste 25 miliona evra. Jedan od prioritetnih projekata koji obezbeđuje povezivanje našeg gasovodnog sistema sa neposrednim okruženjem i veoma je značajan zato što kroz ovaj gasovod čiji je kapacitet 1,8 milijardi metara kubnih gasa, mi zadovoljavamo 80% ukupnih potreba u našoj zemlji.

Obzirom da samo na prostoru naše zemlje imamo negde kapacitet oko 20% ukupnog prirodnog gasa, koji nije visoko kaloričan, na ovaj način povećavamo stepen sigurnosti snabdevanja naše zemlje, ali samim tim i čitavog regiona. Dajemo i dobru osnovu da se razvija i distributivna mreža na prostoru centralne i istočne i južne Srbije. Kada se ovaj projekat bude realizovao on će dati više nekih pozitivnih rezultata.

Prvi rezultat je pre svega veće korišćenje prirodnog gasa u sektoru široke potrošnje, izgradnje novih sistema za transport i skladištenje prirodnog gasa. Zatim, efikasnije i ekološki prihvatljivije korišćenje same energije i smanjenje svih onih materija koje zagađuju našu životnu sredinu. Krajnji cilj jeste da se bezbedno snabdeva kako korisnici u domaćinstvima, tako i privreda. Verujem da će ovaj projekat dodatno uticati na povećan stepen modernizacije naše privrede i ekonomičnost naše privrede i da će dati jedan pozitivan efekata na opšti životni standard u našoj zemlji, ali i povećanje same životne sredine.

Kao što je danas napomenuo ministar Mali, ovi svi projekti o kojima danas govorimo vredni su nešto više od 768 miliona evra. Znači, velika sredstva se ulažu na prostoru naše zemlje i to je dokaz da SNS, naš predsednik Aleksandar Vučić zaista vodi računa o životnom standardu naših građana, da ulažemo u infrastrukturu. Samo kroz ulaganje kroz infrastrukturu, u saobraćajnu infrastrukturu, kroz ulaganje u zdravstvo, mi podižemo pre svega bezbednost naših građana, podižemo životni standard, a to je jedan dobar osnov da se podignu plate i penzije i da građani Srbije u narednom periodu osete benefite svega onoga što mi danas radimo.

Danas je zaista veliko zadovoljstvo biti deo poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, jer donosimo kvalitetne, dobre predloge zakona i na ovaj način kao narodni poslanici dajemo svoj doprinos da se Srbija dalje modernizuje i da se Srbija dalje razvija. Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, politika nacionalne bezbednosti predstavlja deo ukupne državne politike, samo bezbedna zemlja može da ima sve preduslove za ekonomski i socijalni i politički i kulturni i ukupni razvoj.

Preuzimanjem odgovornosti 2012. godine za sudbinu države i naroda, SNS je upravo delegirala Aleksandra Vučića, za ministra odbrane, kako bi svojim radom, energijom i znanjem unapredio rad ovog ministarstva, a samim tim uticao i na povećanje stepena bezbednosti naše zemlje.

Od 2012. godine, država Srbija ulaže značajna sredstva u opremanje naše vojske i naše policije, i to se radi u kontinuitetu. Kupuju se nova oružja i oruđa, ulaže se u obrazovanje svih ljudi, koji su deo sistema bezbednosti. Čini se sve da se položaj pripadnika bezbednosti, unutrašnjeg sektora, maksimalno poboljša.

Kako je država ekonomski jačala, tako su i sredstva koja su ulagana u ovaj sektor se uvećavala iz godine u godinu.

Godine 2018. se ide korak dalje. Država donosi poseban zakon kojim se uređuje izgradnja stanova svih onih pripadnika bezbednosti, koji nisu rešili svoj materijalni status, odnosno nisu rešili svoje stambeno pitanje, a to se pre svega odnosi na Ministarstvo odbrane, Vojsku Srbije, BIA i Ministarstvo pravde, deo koji je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.

Ovaj zakona se odnosi, kako za one ljude koji su aktivni u ovom delu sistema, ali i za njihove porodice i bivše pripadnike ovog sistema. Na ovaj način, država Srbija, pokazuje koliko joj je stalo do tih ljudi i koliko se trudi da vodi računa o svakom čoveku. U prvoj fazi se gradi blizu 7 hiljada stanova, 6.943 stana u Vranju, Nišu, Vranju, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu.

U gradu iz koga ja dolazim, u Sremskoj Mitrovici, država gradi 194 stana. Znači, 194 porodice će iz mog grada biti na ovaj način rešene stambeno. Vrlo su značajne ove institucije, ne samo zbog toga što su veliki poslodavci u jednom gradu, nego kada imate takve institucije u gradu, kao što je Vojska, kao što je policija, kao što je KZP, oni čine i da se građani u tim gradovima osećaju mnogo sigurnije.

Mi smo u Sremskoj Mitrovici, u nedelju 16. maja, obeležili sedmu godinu od poplava, kada je nabujala Sava pretila kako Sremskoj Mitrovici, tako i Mačvanskoj Mitrovici i ostalim naseljenim mestima na prostoru našeg grada, i kroz jednu manifestaciju smo se podsetili tih dana, kada smo branili i odbranili naš grad.

Zahvaljujući velikom broju građana koji su došli u Sremsku Mitrovicu ali i pripadnika službi bezbednosti, kao što je vojska, kao što je policija i ostale službe, mi smo uspeli u tome da spasemo grad i naše građane od velikih poplava koje bi zaista naneli veliku štetu i ugrozili veliki broj života naših sugrađana.

Koristim priliku da i sa ovog mesta u ime svih Mitrovčana zahvalim se svim ljudima koji su bili prisutni, a posebno snagama bezbednosti, pripadnicima vojske, MUP-a i ostalih državnih organa koji su nesebično danima bili u Sremskoj Mitrovici i dali svoj doprinos.

Da li je država uvek imala dobar odnos prema ljudima koji su bili deo sistema odbrane? Podsetiću vas, dragi prijatelji, 2000. godine kada na vlast dolazi jedna koalicija, DOS koalicija, koja nije vodila računa o interesima građana, koja je uništavala privredu ali na jedan poseban način, po želji ili instrukciji nekih drugih sa strane uništavala je našu vojsku i našu policiju.

Ne samo da nisu ulagali značajna sredstva u naoružanje i opremu, nego su tu istu opremu i naoružanje uništavali, zatim su ih pretopili, onesposobili. Vojska nije imala funkcionalne avione. Da li možete da zamislite kako je to delovalo na moral svih pripadnika Vojske Srbije ili policije, kada nemate opremu, kada nemate oružje?

Oni ljudi koji su branili ovu zemlju su na jedan bestidan način izručeni u Haški tribunal i ostajali su bez podrške države za koju su se borili. Koliko jedan režim može nisko da padne, možda najbolji primer pokazuje hapšenje pukovnika Veselina Šljivančanina 13. juna 2003. godine.

Možda za većinu vas ovaj datum ništa posebno ne znači, ali to je bio 50 rođendan gospodina Šljivančanina. Zamislite tu vlast, osionu, bahatu koja dolazi na pedeseti rođendan jednog srpskog časnog oficira, hrabrog čoveka i hapsi ga, provaljuje njegov stan, maltretira njega i njegovu porodicu. Šta su želeli sa tim činom da urade? Da ponize gospodina Šljivančanina, da ponize Republiku Srbiju, sve naše građane. Naravno da nisu uspeli u tom svom poduhvatu. Nisu uspeli da ga ponize, niti njega, niti građane Republike Srbije.

Među prvima koji su podigli svoj glas protiv ovog čina su bili Aleksandar Vučić i njegov brat, Aleksandar Vulin i druge patriote koji su bili toga dana na toj lokaciji. To su oni isti ljudi koji su danas najveća i najžešća meta onih koji danas predstavljaju opoziciju u Srbiji i koji bi da se vrate ponovo na vlast i da nastave tamo gde su stali 2012. godine, sa pljačkom i sa uništavanjem.

Danas Srbiju vode odgovorni ljudi, ljudi koji vode računa o svakom građaninu, a posebno ljudima koji su deo sistema naše odbrane i zato kroz ovakvo zakonsko rešenje mi hoćemo da dodatno poboljšamo njihov materijalni, socijalni i ekonomski status.

Što se tiče Zakona o plovidbama i lukama na unutrašnjim vodama, predložene izmene i dopune se odnose, pre svega, na uvođenje potrebne dokumentacije koja je neophodna da se ovaj vid saobraćaja dalje razvija, da funkcioniše i radi se o registrima brodske knjižice i dnevnika.

Zakon se dodatno unapređuje kroz pravni okvir koji uređuje sektor luka i stvara se mogućnost da se kroz postupak javno-privatnog partnerstva i koncesije ulaže u luke na prostoru naše zemlje na ona mesta i one gradove gde nije predviđeno budžetom Republike Srbije.

Kako se povećava privredna aktivnost u Republici Srbiji, samim tim i saobraćaj na unutrašnjim vodama se povećava, povećava se ukupan obim transporta i skladištenja roba i usluga i stvari.

U budžetu Srbije planirana su značajna sredstva za proširenje postojećih luka, ali i izgradnju novih luka na prostoru naše zemlje. Samo za Luku Smederevo 4,49 milijardi dinara, za Luku Beograd, novu Luku u Beogradu 108 miliona dinara, a za Luku Sremska Mitrovica 2,15 milijardi dinara, izgradnja naftnog terminala, terminala za rasutu robu, proširenje kontejnerskog terminala.

Ovo će puno značiti za grad na Savi iz razloga što je Sremska Mitrovica privredni, ekonomski i kulturni centar regiona Srema, na ovaj način postaće još značajnije saobraćajno čvorište u našem delom zemlje, jer se oslanja kako na Srem, tako i na Mačvu. Veliki broj ljudi koji su u privatnom biznisu, ali i onih koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom će moći da koriste usluge Luke Sremska Mitrovica.

Dragi prijatelji, podsetiću vas da je u 2011. godini u Srbiji skladišteno i transportovano blizu 40 kontejnera, a krajem 2020. godine ova brojka dolazi do 100.000. Ovo jasno pokazuje da je povećana privredna aktivnost na prostoru naše zemlje, ali da je povećana i ukupna kupovna moć građana Republike Srbije.

Kada govorim o izgradnji „Beogradskog metroa“ treba istaći da je ova ideja nastala pedesetih godina prošlog veka i danas, po prvi put grad Beograd je uradio sve neophodne analize i studije koje su značajne za realizaciju ovog strateškog projekta.

Ovaj projekat nije važan samo za grad Beograd, već je važan i za ostatak naše zemlje. Po popisu stanovništva iz 2011. godine, u sedamnaest opština grada Beograda živi nešto više od 1.700.000 ljudi. Beograd se prostire na 3,6% od ukupne teritorije Republike Srbije. U njemu živi skoro 16% od ukupnog broja ljudi koji žive na prostoru naše zemlje, a više od 30% ukupno radno angažovanih ljudi na prostoru naše zemlje upravo radi u gradu Beogradu.

Beograd ima veoma veliki značaj što se tiče samog saobraćaja. On je veliko saobraćajno čvorište u drumskom, železničkom saobraćaju. On je međunarodna rečna i vazdušna luka. Ima samo jedan autoput koji se prostire pravcem istok-zapad. Nema nijednu brzu saobraćajnicu koja ide u pravcu sever-jug. Postojeći postovi su nedovoljni, imaju malu propusnu moć. Javni prevoz se zasniva na prevozu Gradskog saobraćajnog preduzeća koji ima svoje autobuse, trolejbuse, tramvaje, gradsku železnicu i kada na ovu brojku dodamo vozila „Laste“, autobuse „Laste“ više od 1.200 vozila na dnevnom nivou nije dovoljno da zadovolji potrebe svih ljudi koji žive u našoj prestonici, ali i oni koji dolaze u Beograd da bi završili određene svoje poslove.

Danas smo svedoci svi mi koji se nalazimo ovde u Beogradu, koji dolazimo da radimo u Beograd, velikih saobraćajnih gužvi i to je ono što dodatno utiče na kvalitet života svih ljudi u našoj prestonici.

Izgradnjom dve linije metroa smanjiće se gužve u gradskom saobraćaju, a samim tim će se povećati protok putnika roba i usluga, jer se pre svega radi o najbezbednijem, najefikasnijem i najpouzdanijem vidu saobraćaja.

Ovaj projekat će dodatno uticati na životnu sredinu, što se tiče samog grada Beograda ali i čitavog okruženja, jer se očekuje da će se smanjiti ukupan broj trolejbusa, autobusa, posebno automobila ovde u prestonici i samim tim, verujemo da će izgradnja „Beogradskog metroa“ dodatno uticati da se Beograd ekonomski dodatno razvija i da se poveća kvalitet života svih građana naše prestonice.

Ne bi ovoga bilo da nismo sproveli reforme, ne bi ovoga bilo da predsednik Vučić vlada, svi ministri, pa i narodni poslanici ne daju svoj doprinos kako bismo kroz ovakva zakonska rešenja stvorili što bolje uslove, kako bismo stvorili uslove dostojne građana XXI veka.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama iz Srpske napredne stranke, sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, daću podršku ovim predlozima zakona i verujem da će u vremenu pred nama oni vrlo brzo biti realizovani i dati svoj kvalitet u budućnosti.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedniče. Zaista ću biti kratak.

Želim, pre svega, da pozdravim potpredsednicu Vlade i resornu ministarku sa saradnicima i ostale kolege.

Pored toga što ovi predlozi zakona imaju za cilj uštedu energije i samim tim smanjenje troškova po budžet Republike Srbije i zaštite životne sredine, želim pre svega da pohvalim napore Vlade Republike Srbije, a posebno potpredsednice gospođe Mihajlović što je u vrlo kratkom vremenskom periodu, zajedno sa kolegama, predložila ovako jedan značajan set zakona.

Obzirom da se radi o jednoj vrlo osetljivoj oblasti, s jedne strane želimo da napravimo uštedu u našem sistemu, u budžetu, ali s druge strane da odgovorimo na sve potrebe EU koje su pred nama.

Govorio sam već ovde u plenumu pre nekih mesec dana kako pripadam generaciji koja je osamdesetih godina prošlog veka pohađala osnovnu školu i da smo učeni na pogrešan način da je Srbija jedna bogata zemlja. Nažalost, to nije tako. To je vrlo uticalo na naš pristup kako u proizvodnji, tako i u potrošnji električne energije. Nije zaista za čuđenje što prosečna potrošnja energije u Srbiji je duplo veća od prosečne potrošnje u 35 zemalja OECD-a.

Naravno da ovi predlozi zakona treba da reše određene probleme, ali ja želim da ukažem na jedan pozitivan primer prakse koji treba, po meni, da bude realizovan na prostoru naše države, govorio sam ovde u plenumu, ali obzirom da je potpredsednica po prvi put ovde na ovu temu o kojoj govorimo, želim da ponovo pomenem jedan projekat koji se razvija na prostoru grada Sremska Mitrovica, grada iz kojeg ja dolazim, a radi se o regionalnom sistemu, pardon, regionalnom centru za održivi razvoj gde je grad Sremska Mitrovica zajedno sa Regionalno razvojnom agencijom Srem razvio jedinstveni koncept.

Taj centar bi imao više podcentara, a jedan od podcentara bio bi edukaciono-inovacioni centar za energetsku efikasnost i obnovljivi izvor energije. On bi služio za obuku inženjera, studenata, učenika, tehnologa, projektanata i imao bi određene demonstracione instalacije vezano za termostolare, centrale, vetrogeneratore, vodene pumpe i sve ono što treba da postoji u takvom jednom sistemu.

Takođe, u planu je da se izgradi logistički centar za biomasu gde bi se prikupljala biomasa i od nje proizvodio briket i pelet. Za ovakav jedan centar postoji već građevinska dozvola. Grad Sremska Mitrovica je opredelio svoje zemljište i zaista smatram da država Republika Srbija treba da uloži značajna sredstva u ovakav jedinstveni koncept na prostoru našeg grada.

Zašto? Mi smo u prilici da kroz jačanje budžeta finansija privučemo strane investitore, donatore, da iz sopstvenih sredstava rešimo određene probleme, ali ovakav jedan centar bi bio jedna dobra baza gde bi se okupljala nauka, struka, gde bi se okupljali ljudi koji mogu da daju svoje predloge i mišljenja. Po meni bi to bila dobra jedna prilika da se i donatori na jednom mestu uvere kako određeni sistemi, vezano za energiju i samouštedu mogu da funkcionišu.

Ovakav koncept bi zaista mogao da služi kao centar za čitav region i on bi privlačio donatore i određene ljude koji bi plasirali svoja sredstva i na taj način pokazivali kako smo kao država i kao društvo odgovorni.

Naravno da u Danu za glasanje ću podržati ovaj predlog, odnosno predloge svih zakona. Da budemo zaista svi svesni da i za u narednih dve do tri, pet godina takođe možemo da razgovaramo na temu energije, energetske efikasnosti, jer smo svesni činjenice da EU za nove tehnologije zaista traži brze i efikasne promene i da o ovoj temi kojoj sada u Danu za glasanje dajemo konačan sud i potvrđujemo da takođe može da se menja u godinama koje su pred nama. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije i ministre gospodine Nedimoviću, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mi danas zaista govorimo o jednoj vrlo važnoj temi, temi koja će u narednih 10 godina ponovo biti tema, nešto što će oslikavati život u Srbiji i kroz statistiku, ali i kroz kvalitet života.

Srbija ima dugu i bogatu tradiciju, dugu i bogatu istoriju, a samim tim i dugu i bogatu tradiciju organizovanja institucija, a samim tim i popisa na prostoru naše zemlje. Popis kao takav u jednom delu oslikava politiku jednog vremena, jer politika utiče na sva zbivanja u jednom društvu.

Kolika je uloga i značaj popisa ne želim puno da trošim vreme, obzirom da su kolege dosta danas govorili na tu temu, ali ja bih da se vratim na popis iz 2011. godine. Tu je dobra osnova da vidimo kakva je bila politika u prethodnom periodu, šta je ono što je bilo u Srbiji 2011. godine i šta treba da uradimo za naredni period da posle 10 godina od narednog popisa možemo da uporedimo i kažemo gde se danas nalazimo.

Po popisu iz 2011. godine, u Srbiji je bilo 2.487.886 domaćinstava u kojima je živelo nešto više od sedam miliona stanovnika, 7.106.000 stanovnika Republike Srbije. Nažalost, danas u Srbiji ima manje od sedam miliona stanovnika sa daljim trendom smanjenja ukupnog broja.

Po tom popisu, u vangradskim sredinama živelo je 2.914.000 stanovnika, 40,5% od ukupnog broja. To dovoljno govori da nam se sela smanjuju, da rastu samo gradovi, tri najveća grada Beograd, Novi Sad i Niš, a da nam je demografija takva da na godišnjem nivou 35.000 do 40.000 ljudi više umre nego što se rodi.

Ja tu vidim vrlo značajnu ulogu vašeg ministarstva, gospodine Nedimoviću, kao i Ministarstva za brigu o selu i Ministarstva za brigu o porodici i demografiji, jer upravo srpskog selo treba da bude dobra baza koja će dati dobar osnov da nas u narednom periodu bude više.

Imao sam tu priliku da sarađujem sa vama i znam vašu energiju i vašu posvećenost. Verujem da ono što vi radite kroz vaše ministarstvo, ali i Vlada u celini, uz snažnu podršku predsednika Republike Srbije, da ćemo u narednom periodu imati mnogo bolje i kvalitetnije rezultate što se tiče samog popisa.

Naravno da je opravdano što se popis pomera za narednu godinu i da ćemo kroz nove ljude, kroz način popisivanja i sredstva koja budemo imali uraditi dobar, kvalitetan popis koji će biti dobra osnova za neke naredne periode.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas jedna veoma važan zakon koji se odnosi na potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine i ja ću svoje izlaganje početi citiranjem velikog Ive Andrića, čoveka koji je najbolje poznavao prilike na ovim prostorima, ali pisca koji je najviše opisivao mostove kao građevine koje povezuju ljude.

U svom delu „Mostovi“ veliki Ivo Andrić u prvom pasusu kaže – od svega što čovek u svom životnom nagonu podiže i gradi ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji i opštiji od hramova, svačiji i prema svakom jednaki, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i što je zlo.

Kada reči našeg nobelovca prenesemo danas na polje politike, dobije paralelu sa zvaničnom politikom predsednika države i naše Vlade da stvaramo inicijativu za izgradnju mostova prijateljstva među zemljama i narodima koji žive ovde u regionu.

Upravo ta politika pozicionira našu zemlju na mesto lidera zapadnog Balkana, a predsednika Vučića za lidera na Balkanu.

Kada govorimo o zvaničnim odnosima između BiH i Republike Srbije, ja ću vas, dragi prijatelji, podsetiti da su oni uspostavljeni 15. decembra 2000. godine, a od 2012. godine oni se intenzivno razvijaju i zvaničnici obe zemlje imaju česte sastanke i posete.

Predsednik Vučić je 2. aprila ove godine posetio Sarajevo i tom prilikom uručio prvih 5.000 vakcina i najavio da će krajem maja meseca ove godine biti održan Prvi veliki Samit Srbije i BiH, gde će svoje učešće uzeti, kako privrednici, ali i državnici dve zemlje.

Cilj Samita je da se pospeši saradnja, poverenje, ali i otvorenost dva naroda, odnosno dve države i tri naroda. To posebno podstiče trgovinsku razmenu koja je iz godine u godinu sve veća i sve značajnija i BiH je najznačajniji spoljno-trgovinski partner naše zemlje u regionu.

Podsetiću vas da je 2012. godine ukupna razmena bila 1,2 milijarde evra. Izvozili smo 852 miliona evra vrednosti roba i usluga, a uvozili 360. Godine 2014. razmena je bila 1,4 milijarde. Srbija je izvezla 993 miliona evra, a uvezla 403 miliona evra. Godine 2016. razmena raste na 1,5 milijardi evra. Izvozili smo 1,1 milijardu, a uvozili 406 miliona evra. Godine 2019. razmena je dostigla 1,9 milijarde evra. Izvoz 1,3 milijarde, uvoz 600 miliona evra. Da nije bilo pandemije sigurno bi ova razmena u 2020. godini bila preko dve milijarde.

Kada se pogleda ovaj period, 2012. do 2020. godine, ukupno znači devet godina, mi smo na prostor BiH izvezli blizu 10 milijardi evra, tačnije devet milijardi 987 miliona evra, a uvezli vrednosti robe 4,14 milijarde evra i ostvaren suficit 5,8 milijarde evra. To najbolje govori koliko je značajna trgovinska razmena sa BiH. Najviše smo izvozili mineralna goriva, ulja, mašine, kotlove, plastične mase, pića, alkohol, gvožđe, čelik, žitarice. Svakako da je veliki doprinos ovakvom stalnom rastu dala inicijativa predsednika Vučića da se uvede tzv. Mali Šengen za slobodan protok ljudi, roba i usluga.

Poplave iz 2014. godine i aktuelna pandemija su najbolja opomena da dve zemlje i narodi koji žive u njima, moraju sarađivati. U toj saradnji graditi najbolje odnose, na obostrano zadovoljstvo i obostranu korist.

Posebno smo ponosni na činjenicu da Srbija pomaže naš narod u Republici Srpskoj i drugim delovima Federacije BiH. To je naše pravo i naša obaveza. Gradimo škole, vrtiće, pomažemo obnovu i izgradnju crkava i svega onoga što doprinosi boljem i kvalitetnijem životu našeg naroda.

Gradimo dva auto-puta prema BiH, jedan krak od Kuzmina prema Sremskoj Rači i Bjeljini, on će svoj nastavak imati dalje prema Sarajevu, Banja Luci, a drugi od Požege do Kotormana, pa zatim nastavak od Višegrada prema Sarajevu.

Neće ovi auto-putevi dodatno približiti BiH samo Srbiji, nego će i približiti i Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Grčkoj, Turskoj i drugim zemljama, a sa realizacijom izgradnje tunela između Ljubovije i Osečine koji se planira posle završetka pandemije, sve će to dodatno uticati na razvoj turizma sa obe strane reke Drine.

Ulažemo u aerodrom Trebinje, budući radarski centar u Podrinju, kao i protivgradnu zaštitu na prostoru Republike Srpske.

Značajna je naša pomoć našim komšijama u vakcinama, medicinskoj opremi, respiratorima i svemu onome što život znači u ova teška vremena, vremena pandemije.

Za samo tri dana, 25, 27. i 28. marta, u Beogradu i Nišu, vakcinisano je više od 22.000 građana i privrednika sa prostora BiH, Crne Gore i Severne Makedonije. Svi smo bili u prilici da vidimo kako su oni ljudi koji su vakcinisani hvalili našu državu, našeg predsednika i zdravstveni sistem Republike Srbije, jer u matičnoj zemlji nisu bili u mogućnosti da se zaštite.

Mi smo ponosno na ovaj čin, jer pokazujemo da smo kao država i kao narod solidarni i da želimo da jačamo poverenje i saradnju.

Ali, ima i onih koji iznose kritike, pa čak i laži na ovu aktivnost. Radi se o medijima i pristalicama Dragana Đilasa i njegovog poslovnog partnera Šolaka. Oni često serviraju vesti kako se radilo o vakcinama kojima je istekao rok, da se radi o lažnoj solidarnosti, da se radi o jednom lažnom bratstvu i jedinstvu. Zaključak je više nego jasan – ne mogu da prihvate uspeh sopstvene zemlje, jer oni uspeh mere jedino kad se bogate na račun sopstvenog naroda.

Naravno da mi iz SNS se ne osvrćemo na ove maliciozne izjave. Naše je da radimo, da gradimo, da pomažemo drugima, jer kad pomažemo drugima na izvestan način pomažemo i sebi.

Sasvim je logično i sasvim je opravdano da imamo jedan ovakav Sporazum o rekonstrukciji i održavanju međudržavnih mostova. Sporazum definiše radove na 11 mostova, dva na reci Savi, šest na reci Drini i tri mosta na reci Uvac.

Pored radova na samoj infrastrukturi, dve strane se obavezuju da stave na raspolaganje drugoj strani svu dokumentaciju, kako bi se pojednostavile carinske procedure, a na ovaj način ubrzalo održavanje i rekonstrukcija mostova uz nesmetano funkcionisanje saobraćaja.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama izabranih sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću Predlog zakona sa željom da u danima, godinama i decenijama koje su pred nama sa BiH, ali i ostalim zemljama u regionu i svetu gradimo odnose pune poštovanja, razumevanja na ekonomsku korist i obostrano zadovoljstvo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedniče.

Uvaženi predstavnici Agencije, dame i gospodo narodni poslanici, želim pre svega, na početku da pohvalim Izveštaj Agencije. On je, pre svega, objektivan, detaljan i precizan i on stavlja akcenat na sve važne segmente kako treba upravljati u oblasti energije na prostoru Republike Srbije.

Ja pripadam generaciji koja je osamdesetih godina prošlog veka pohađala osnovnu školu i koji smo učili kako živimo u jednoj lepoj i bogatoj zemlji. Naša zemlja jeste lepa, najlepša za nas, nema lepše zemlje, ali nažalost, nije bogata kao što su nas učili. I dok mladi Švajcarci uče kako je njihova zemlja siromašna, da moraju stalno da štede energiju, nas su stalno učili kako imamo svega u izobilju i da smo jedna bogata zemlja. Ali, postavlja se pitanje, da li je to tako? Gde nas je doveo ovakav pristup?

Potrošnja energije u Republici Srbiji je dvostruko veća u odnosu na prosečnu potrošnju u 35 zemalja OECD-a. Zato je važno da sve aktivnosti koje danas radimo i u budućnosti usmerimo, pre svega, na sektor uštede energije i na taj način štedimo sredstva u budžetu, a sa druge strane, pozitivno utičemo na životnu sredinu.

Devedesetih godina prošlog veka, usled ratova, sankcija, sve ono što je zadesilo našu zemlju, mi smo dodatno osiromašili kao država i kao društvo. Izgubili smo mogućnosti da pratimo sve značajne evropske i svetske trendove u ovoj oblasti. Godine 2000. na vlast dolaze oni koji nisu marili za potrebe građana Republike Srbije, čiji su lični interesi bili ispred interesa naroda, ispred kolektivnih interesa i njihov doprinos, ali pod znacima navoda, uštedi energije, jeste bilo gašenje fabrika. Što više fabrika ugase, manje će energije da se potroši, a za potrebe građana i države, njih to uopšte nije bilo briga. Pa i danas ti potomci tog DOS-a žele da nam drže predavanja šta i kako treba da radimo.

Upravo su kolege ovde u plenumu govorile na način kako su, gde i kada su krali od građana Republike Srbije i danas žele da se vrate na vlast i da nastave sa pljačkom gde su stali 2012. godine.

Upravo ta 2012. godina je bila presudna za normalizaciju političkih, ali rekao bih i ekonomskih prilika u našoj zemlji. Naravno da jedna zemlja ne može biti uređena ukoliko nema jasne zakone koji će da uređuju određene oblasti, određene okvire. Posebno je važno da se ovakvi zakoni sprovode na lokalnom nivou, upravo oni zakoni koji se tiču energetske efikasnosti.

Tako da, država Srbija od 2013. godine značajno ulaže u zakonsku regulativu. Tako nastaje Zakon o efikasnom korišćenju energije iz 2013. godine. Zatim, usvaja se Strategija razvoja energetike Republike Srbije. Zatim nastaje Treći akcioni plan za energetsku efikasnost i masa uputstava, pravilnika, koji regulišu oblast energetske efikasnosti.

Zakon o racionalnom korišćenju energije u Srbiji ima, pre svega, i horizontalni uticaj na druge oblasti ekonomskog razvoja, zato što kroz njega vidimo da postoji velika mogućnost da se uštede javne finansije i da se lansiraju neki novi projekti iz ovih ušteda, da se angažuje domaća privreda koja će da proizvodi tehnologiju u oblasti energetske efikasnosti, da se smanji siromaštvo, odnosno da se poveća dostupnost energije onim socijalno ugroženim kategorijama građana Republike Srbije, ali i da se izvrši podsticaj u ruralnom razvoju.

Najveći potrošači energije u Srbiji su privatne zgrade i zgrade javne namene. One troše blizu 45% ukupne finalne potrošnje, a više od 50% građevinskog fonda je zastarelo i nije u skladu sa važećim standardima i propisima.

Na osnovu navedenog, možemo lako zaključiti da postoji velika mogućnost i veliki potencijal za uštedu energije i da se smanje troškovi u javnom sektoru. Ovo se, pre svega, odnosi na one velike sisteme, kao što su bolnice, zgrade velike površine i zaista one troše veliku količinu energije, kako za osvetljenje, za grejanje, klimatizaciju. Mi smo pre nekih mesec dana ovde usvojili značajna dva zajma Republike Srbije. Jedan zajam se odnosi na potpunu rekonstrukciju VMA, kao najvećeg, najznačajnijeg sistema zdravstvene zaštite na prostoru ne samo naše zemlje, već i prostora Balkana, kao i jedan zajam koji se odnosi na EMS.

Međutim, postoje pozitivni primeri praksi gde je rađeno na polju energetske efikasnosti. Ja ću navesti par primera koji se odnose na grad i region iz koga ja dolazim, to je grad Sremska Mitrovica i region Srema. Želim ovom prilikom da pohvalim Regionalnu razvojnu agenciju Srem, koja je okupila sve lokalne samouprave sa prostora Srema, dala je inicijativu i povezala ih sa određenim donatorima.

Tako da, 2012. godine, uz prisustvo nemačke partnerske organizacije GIS, na prostoru Srema se potpisuje jedan međuopštinski sporazum, koji ima naziv – Unapređenje energetske efikasnosti javnih objekata i komunalnih usluga i korišćenje obnovljivih izvora energije u Sremskom okrugu. Ovaj sporazum ima, pre svega, za cilj da jača kapacitete lokalnih samouprava, da se bave pitanjima energetske efikasnosti.

Godine 2013. takođe u Sremskoj Mitrovici, uz prisustvo austrijske ekspertske delegacije za pitanje energetske efikasnosti, formira se međuopštinska radna grupa. Ona je sastavljena od najkvalitetnijih, najstručnijih pojedinaca iz jedinca lokalnih samouprava, komunalnih preduzeća i drugih ustanova i njihov zadatak je bio, pre svega ove grupe, da prikupljaju podatke značajne za pripremu projekata, za implementaciju projekata, ali i samo izveštavanje prema donatorima.

Godine 2013. takođe u Sremskoj Mitrovici, u našoj gradskoj toplani, startuje sa radom kotao na biomasu. Pored uštede energije, odnosno sredstava koji su potrebni za rad ovog kotla na biomasu, imamo i pozitivne uticaje na životnu sredinu. Upravo i te 2013. godine Vlada Republike Srbije usvaja metodologiju za selekciju prioritetnih projekata i na osnovu nje upravo ova međuopštinska radna grupa formira jedinstvenu listu projekata za sektor energetike na prostoru Srema, po takozvanom PIF obrascu, a na njoj su izgradnja biomasne kotlarnice za naselje Tivol u Rumu. Upravo je ministarka, gospođa Vujović, pre nekih 15-ak dana posetila Rumu i svečano u rad pustila ovu biomasnu kotlarnicu.

Zatim, projekat CHP postrojenja u Pećincima, ali i jedan značajan projekat za povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada u Sremskom okrugu, gde je izvršen pregled 30 javnih objekata čiji su vlasnici jedinice lokalne samouprave.

Godine 2018. Švajcarska razvojna agencija sa 200 hiljada franaka finansira projekat - uspostavljanje regionalnog sistema podrške razvoja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora u Sremu. Izvršeno je niz aktivnosti, izvršene obuke energetskih menadžera za sve opštine, izvršena je obuka članova međuopštinskih radnih grupa za vršenje energetskog pregleda javnih zgrada, izvršen popis svih javnih zgrada za potrebe ISEM. Informacioni sistem za energetski menadžment ili ISEM, kao i obuka, unošenje podataka u ovaj sistem i izvršena je energetska obnova muzičke škole u Rumi, tako da je ovo prvi objekat koji je dobio energetski pasoš na prostoru Srema i ovaj objekat je prešao iz F energetskog razreda u C energetski razvoj, što je značajna ušteda energije u samom objektu, ali sa druge strane mnogo prijatniji boravak kako učenika ove škole, ali i zaposlenih.

U saradnji sa gradom Sremska Mitrovica Regionalna razvojna agencije Srem je razvila koncept jednog regionalnog centra za održivi razvoj, koji će u okviru sebe sadržati i jedan podcentar. To je centar za edukaciju, inovaciju, istraživanje oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i on će da služi obuci inženjera, studenata, učenika, tehnologa, projektanata, imaće sve demonstracione instalacije poput termo, solarne i fotovolne centrale, vetrogeneratore, vodene pumpe itd. i u planu je da se izgradi jedan centar za biomasu, gde će se prikupljati biomasa sa prostora Srema i da se proizvodi briket i pelet i na taj način ćemo postići značajne uštede u samoj potrošnji energije.

Za ovaj centar već postoji građevinska dozvola i očekuje se da Republika Srbija izdvoji određena sredstva kako bi ovaj centar zaživeo. Izgradnjom ovog centra je pre svega važno da možemo da olakšamo donatorskoj zajednici i svima onima koji ulažu u Republiku Srbiju da lakše prate svoje finansijske plasmane, njihovu realizaciju, ali kao dugoročnu finansijsku održivost ovih projekata.

Meni je zaista jako drago što jedan ovakav centar zaživeo na prostoru srednjeg Banata. U Zrenjaninu pre par dana je otvoren Regionalni centar za energetsku efikasnost. On je plod jedne saradnje države Republike Srbije i Republike Rumunije, kroz IPA projekat, vrednosti 852 hiljade evra.

I na kraju želim da pohvalim dve inicijative. Jedna inicijativa koju je pokrenula gospođa ministarka Zorana Mihajlović, da će vrlo brzo država Srbija pronaći sredstva da omogući svim građanima Republike Srbije, besplatna sredstva da da, da se izvrši izolacija zidova i zamena stolarije u svim zgradama i kućama, što je vrlo značajno. Država želi da uloži do pet milijardi evra u oblasti energetike, jer zaista jako pune energije trošimo na prostoru naše zemlje, tri do četiri puta više od okruženja, a čak šest puta više nego zemlje koje su članice EU.

Na kraju želim da pohvalim jednu inicijativu koju je pokrenula gospođa Aleksandra Tomić, naša poslanica, da se formira parlamentarni forum za energetsku politiku Republike Srbije. Pored nas, narodnih poslanika, 9. februara, podršku su dali predsednik parlamenta gospodin Dačić i potpredsednica Vlade gospođa ministarka Mihajlović. Na ovaj način pokazujemo da smo kao država i kao društvo posvećeni da rešavamo probleme u oblasti energetske efikasnosti, da čuvamo energiju i da stvaramo uslove za bolji i kvalitetniji život građana Republike Srbije.

U danu za glasanje zajedno sa kolegama koji su izabrani sa liste Aleksandra Vučić – Za našu decu podržaću Izveštaj o radu Agencije sa željom da i u budućnosti ovako uspešno rade. Hvala vam.
Uvažena ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona, odnosno odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Pre svega dozvolite da vas ponovo ovde u domu Narodne skupštine podsetim malo o istorijatu razvoja kako poštanskog tako i telekomunikacionog saobraćaja u Srbiji.

Počeci datiraju više od dva veka unazad i vezuju se za potrebu za sigurnim i blagovremenim prenosom važnih poruka srpskih vojskovođa i vladara. Tako da je 1805. godine za vreme Prvog srpskog ustanka se organizuje mreža za prenos pisama, a 1811. godine se otvaraju takozvane mezulane, to su bile preteče današnjih pošta.

Sedmog juna 1840. godine je jedan vrlo važan datum. Tada je počeo javni poštanski saobraćaj i tada je otvorena prva pošta u Beogradu na Kalemegdanu.

Godine 1843. godine se stvara jedan zakon koji definiše osnovne principe pošte kao javne službe. On se zvao „Ustrojenije poštanskog zavedenija“ ili „Uređenje poštanske službe.“ To se desilo pre 178 godina. Znači, država Srbija je skoro pre dva veka imala jedan zakon koji je uređivao poštanski saobraćaj i tada je bila jedna ozbiljna država, kao i danas.

Godine 1885. se uvodi telegrafski saobraćaj slanjem prvog telegrama na relaciji Beograd-Kragujevac, odnosno Kragujevac-Beograd. Ta godina i taj datum su vezani za razvoj srpskih telekomunikacija.

Godine 1874. Srbija je jedna od 22 zemalja sveta koje osnivaju Svetski poštanski savez i tako iz godine u godinu, iz decenije u deceniju razvijaju se, kako poštanske, tako i telekomunikacione usluge na prostoru naše zemlje.

Godine 1989. godine se osniva Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija, a osam godina kasnije on se transformiše u holding, tako da imamo dva preduzeća „Pošta Srbija“ i „Telekom Srbija“ koji posluje kao samostalni privredni subjekat.

Kako su se razvijale poštanske i telekomunikacione usluge samim tim javlja se više operatera na tržištu i javlja se tržišna utakmica. Zato je bilo veoma važno da se ova oblast uredi kako bi se omogućilo, pre svega uspešno sprovođenje liberalizacije u sektoru telekomunikacija ili poštanskih usluga.

Kada govorimo o uređenju jedne oblasti treba da imamo na umu, pre svega, tri stvari. To je zakonski okvir, zatim institucije i ljudski faktor. Ja ću prvo govoriti o tom ljudskom faktoru.

Ljudski faktor je osnov uspešnog sprovođenja zakona i upravljanja svim institucijama i sve polazi od ljudi, od njihovog rada, njihove marljivosti, posvećenosti, stručnosti.

Mene lično raduje što je Dragan Kovačević ponovo predložen za predsednika Upravnog odbora RATEL-a, jer se radi o jednom čoveku koji ima veliko i bogato iskustvo, kako životno tako i radno, profesionalno. To se vidi u biografiji koja je priložena u kandidaturi.

Obzirom da i sam potičem iz PTT sistema, dobro poznajem ono što je gospodin Kovačević radio, upoznat sam sa svim rezultatima njegovog rada. On je obavljao značajni niz funkcija u svom radnom veku. Bio je direktor OUR-a u Rumi, zatim direktor Radne jedinice Sremska Mitrovica, direktor Direkcije za mreže u „Telekomu Srbija“, a 2004. godine postaje i generalni direktor „Pošte Srbije“. Poštom se ponovo vraća u Telekom, a 2010. godine odlazi na čelo „Iritela“, jedne privatne kompanije, gde se nalazi i danas.

Danas, moje kolege koje rade u poštama Srbije i Radnoj jedinici Sremska Mitrovica se puno hvale, govore o gospodinu Kovačeviću, o njegovom radu, o njegovoj stručnosti, ali pre svega o njegovom odnosu prema zaposlenima.

Ja sam imao lično zadovoljstvo i čast da 2004. godine budem izabran za najboljeg radnika „Pošte Srbije“ i lično sam dobio od gospodina Kovačevića jedno priznanje, jednu nagradu. Mislim da to dovoljno govori koliko je jedan čovek kao rukovodilac, jedan direktor Javnog preduzeća, kao što je Pošta Srbije, vodi računa o kadrovima i koliko je posvećen radu i koliko daje na značaju svakom čoveku koji radi u velikom sistemu.

Mogu da sa puno odgovornosti tvrdim da je on najbolji kandidat za predsednika Upravnog odbora, jer je on radio i u okviru „Pošte Srbije“, „Telekoma Srbija“, u privatnom sektoru i kao što je danas rekla, uvažena ministarka, gospođa Matić, on je zaista najbolji stručnjak koji može da bude predsednik Upravnog odbora.

Detaljno sam pročitao i biografije ostalih kandidata i zaista se radi o ljudima, vrhunskim profesionalcima koji će, verujem uspešno obavljati članstvo u Upravnom odboru RATEL-a.

Kada govorimo o okviru, odnosno institucijama, tu, pre svega, mislim na operatore koji se javljaju na tržištu telekomunikacija i poštanskog saobraćaja. Mi smo na kraju 2019. godine, imala pored „Telekoma Srbije“, koji je najveći operator još 40 operatora koji se bave uslugama fiksne telefonije. Imamo tri mrežna operatora usluga mobilne telefonije. To su „Telekom Srbija“, „Telenor“, „VIP“ i dva virtuelna mobilna operatora. Kada govorimo o tržištu poštanskih usluga, tu postoji 59 operatora komercijalnih usluga uključujući „Poštu Srbije“ kao javni poštanski operator.

Kada govorimo o zakonskom okviru, ja ću svoj akcenat staviti na Zakon o poštanskim uslugama. To je zakon iz 2019. godine.

U potpunosti razumem da smo ovde u izveštaju koji je RATEL nama dostavio, i uopšte u razgovoru o razvoju poštanskih i telekomunikacionih usluga više vreme posvetili telekomunikacijama.

One su danas dosta naprednije, dosta novac se više ulaže, ali i više se dobija vezano za telekomunikacije. Mislim da je ovaj sektor poštanskih usluga možda malo po strani i da treba više da obratimo pažnju, pre svega na zakonski okvir i šta je to što on donosi.

Mogu da kažem da se ovaj zakon ne odnosi podjednako na „Poštu Srbije“ kao javnog operatora i na ostale operatore na tržištu koji se javljaju, jer, pre svega, oni u jednom manjem obimu ne poštuju zakon. Tu mislim da je vrlo važna uloga Agencije da reaguje i da svojim izveštajima predstavi realno stanje.

Navešću samo neke članove zakona za koje smatram da je potrebno posebno obratiti pažnju.

Član 2. Zakona o poštanskom saobraćaju kaže – da se obavljanje poštanskih usluga zasniva na načelima. U stavu 4. – obezbeđivanje uslova za ravnopravno poslovanje poštanskih operatora, a u stavu 10. – obezbeđivanje održivosti univerzalne poštanske usluge.

U članu 3. stav 6. – javni poštanski operator je pravno lice sa obavezom obavljanja univerzalnih poštanskih usluga i pravo na obavljanje rezervnih poštanskih usluga.

U članu 18. se definiše univerzalna poštanska usluga, a za obavljanje ove usluge se ovlašćuje Javno preduzeće „Pošta Srbija“.

Član 24. definiše rezervisanu poštansku uslugu koja je poverena javnom operatoru i u stavu 1. kaže da – prijem ili prerada ili prevoz i uručenje pismonosnih pošiljaka manje do 50 grama.

Zašto je ovo važno? U samom procesu razdvajanje „Telekoma“ od „Pošte“ i kada je pristupila proces liberalizacije, kada „Pošta“ više nije sam operator na tržištu imala je monopol na one pošiljke do 100 grama. Danas je do 50 grama. Smatram da smo vrlo brzo smanjili taj prag od 100 grama do 50 grama, jer „Pošta Srbije“ kao javni operator sa puno odgovornosti, tvrdim da nije u potpunosti bila spremna za ovu tržišnu utakmicu.

Deo zakona koji određuje poštarinu je definisan članovima od 29. do 34.

Član 29. kaže - Agencija utvrđuje jedinstvene tarifne stavove prema stopi mase poštanskih pošiljaka i vrstama poštanskih usluga iz oblasti univerzalne poštanske usluge.

Član 31. kaže – poštarina za poštanske usluge biće određena tako da ne predstavlja nepravičnu cenu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije. U slučaju kada Agencija dođe do saznanja da poštarina nije određena u skladu sa stavom 1. ovog člana, bez odlaganja će obavestiti nadležni organ za zaštitu konkurencije i tražiti njegovo mišljenje ili predložiti pokretanje postupka u slučajevima sprečavanja ili narušavanja konkurencije kada je reč o poštanskom operatoru koji ima dominantniji položaj na tržištu.

Član 48. zakona govori da u slučaju neuspele dostave registrovane poštanske pošiljke poštanski operator je dužan da ostavi izveštaj o prispeću pošiljke koji sadrži obaveštenje o roku i gde primalac može preuzetu poštansku pošiljku.

Zašto navodim ove članove zakona? Kao zaposlen u poštama Srbije, imao sam prilike da obavljam niz raznih funkcija. Jedna od njih je bila i posao upravnika Pošte prvog reda, 22320 u Inđiji.

Često u kontaktu sa korisnicima sam dobijao informacije da pojedini operatori se ne pridržavaju propisa, kako u domenu rezervisanih poštanskih usluga, tako u delu nepoštovanja sopstvenog cenovnika. To ima za posledicu narušavanje načela definisan članom 2. Zakona koji sam upravo naveo. Bez obzira što javni poštanski operator ima ekskluzivno pravo na rezervisanu uslugu, to je usluga mase do 50 grama, pojedina javna komunalna preduzeća se ne pridržavaju zakona i sama su dostavljala račune za svoje usluge, što je protivno zakonskim načelima.

Opštinska uprava Inđija, 2008. i 2012. godine, pored upozorenja da krši zakon je sama dostavljala građanima pozive za glasanje na lokalnim parlamentarnim i predsedničkim izborima, a svi znamo u to vreme da je predsednik opštine Inđija bio i … Demokratske stranke, Goran Ješić, koji nije poštovao zakon i to je dokaz koliko se ta bivša koalicija odnosila prema državi Srbiji, ali i prema svim njenim institucijama, uključujući i „Poštu Srbije“.

Javni poštanski operater, „Pošta Srbije“ mora striktno da primenjuje cenovnik za svoje usluge u koliko zaposleni, bukvalno, za jedan gram ne naplati dobro poštarinu, on dolazi u jednu vrstu problema, može da bude sankcionisan, kako od rukovodioca, tako od sektora interne revizije, dok pojedini poštanski operatori sami određuju cenovnik, odnosno sami određuju masu, samim tim i utiču na konkurenciju na tržištu.

Naravno da to nije dobro i to treba da se iskoreni, pre svega, tu vidim uticaj i značaj ove Agencije, da reguliše ovu oblast.

Jedino javni poštanski operator posle neuspelog pokušaja dostavi pošiljaka, ostavlja izveštaj o prispeću pošiljke, dok ostali operatori na tržištu putem telefonskog poziva obaveštavaju korisnike o narednoj dostavi, samim tim i krše član 48. zakona i vrlo često se korisnici poštanskih usluga bune i često su u nedoumici kada i gde mogu da određenu poštansku pošiljku dobiju ukoliko dobijaju putem nekih drugim operatora.

Ovo su samo neki od primera gde ostali učesnici na tržištu ne primenjuju zakon i gde Agencija treba da reaguje kako poštanski operater javni, „Pošta Srbije“ ne bi bila u nepovoljnoj situaciji i poziciji od ostalih operatora na tržištu.

Da se razumemo, ja nisam protivnik liberalizacije i postojanja konkurencije, ona je potrebna, ona treba da postoji i nužna je, ali mi kao predstavnici građana, kao narodni poslanici moramo da vodimo računa o javnom dobru, a javni poštanski operater to upravo jeste - jedno javno veliko dobro koje je od velikog značaja kako za ekonomski razvoj Srbije, ali i za bezbednost Srbije u celini.

Naravno, u danu za glasanje ja ću podržati predložene kandidate sa željom za uspešan rad. Hvala.
Zahvaljujem predsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, „Kultura je zbir svih vidova umetnosti, ljubavi i misli koje već vekovima omogućavaju čoveku da se oseća slobodnijim“, reči su francuskog pisca Andrea Monroa, koji opisuje kulturu kao nevidljivu vezu koja spaja ljude. Kultura utiče na naše opažanje, oblikuje naše misli i ponašanje, utiče na ličnost, utiče na poslovni svet, a po nekim verovanjima utiče i na zdravlje ljudi, pa čak i način kako da se ljudi leče.

Mi kao država i kao narod imamo bogato kulturno istorijsko nasleđe koje se stvara kroz vekove i iz godine u godinu, iz decenije u deceniju se uvećava. Postavlja se jedno obično, osnovno pitanje, da li smo dovoljno odgovorni prema ovom važnom segmentu života.

Devedesetih godina, usled ratova, sankcija, hiperinflacija, nismo bili u mogućnosti da više ulažemo u kulturu i kako to obično biva kultura se pomera na marginu svakodnevnog života. Godine 2000. na vlast dolaze oni koji nisu imali sluha, ali ni želje da ulažu u ovu oblast. Njihov dolazak je obeležilo paljenje Doma Narodna skupštine kada je pokradeno i uništeno više umetničkih dela i eksponata.

Nije ni čudno što je Narodni muzej u Beogradu kao najstarija muzejska ustanova u Srbiji, a ja ću vas podsetiti da je otvoren 1844. godine, od 2003. godine nije imao stalnu postavku. Posle 10 godina, 2013. godine u jednom delu objekta otvorena je izložba povodom 900 godina od rođenja Stefana Nemanje. Potom je izvršeno renoviranje muzeja i on od Vidovdana 2018. godine ponovo otvara vrata za sve svoje posetioce.

Drugi primer, primer Muzeja savremene umetnosti koji još od 1900. godine, pa do danas proučava, publikuje, čuva jugoslovensku i srpsku umetnost. Ovaj muzej je zatvoren 2007. godine. Zahvaljujući pre svega inicijativi Aleksandra Vučića, koji je tada bio predsednik Vlade Republike Srbije kreće obnova i muzej ponovo počinje sa radom 20. oktobra 2017. godine.

Ova dva primera su najbolji dokazi kako se dosovska vlast odnosila prema kulturnoj baštini naše zemlje i svemu onome što se kroz vekove stvaralo. Danas Srbiju vode ljudi koji su posvećeni, koji su marljivi, koji su odgovorni i žele da daju svoj doprinos na svim poljima, posebno u oblasti kulture, jer sam predsednik Aleksandar Vučić je više puta inicirao koji su to značajni projekti koje moramo da ulažemo i svojim radom i svojim zalaganjem svoj Kabinet i ljude koji ga podržavaju obezbeđivao određena sredstva koja su neophodna da se kako ustanovi za oblasti kulture, ali čitavo kulturno-umetničko blago zaštite i da se prezentuju drugim ljudima.

Naravno, želim da pohvalim i ministarku Maju Gojković koja je na početku svog mandata pokazala veliku želju, veliku energiju i veliku posvećenost da se bavi svim problemima koji su nastali u ovoj oblasti.

Glavni ciljevi ovog projekta zajma su pre svega renoviranje, obnavljanje i proširivanje ustanova kulture. To su muzeji, pozorišta, kulturni centri, kao i sve ostale ustanove. Akcenat se stavlja na renoviranje i unapređenje stanja postojećih zgrada kako bi se povećala pristupnost tim zgradama kako starim licima ali i invalidima. Vodi se računa o energetskoj efikasnosti, što je vrlo značajno.

Ima i više primera, pozitivnih primera prakse koji se odnose na region i grad iz koga ja dolazim, a to je region Srema i grad Sremska Mitrovica. Pre dve godine izvršena je energetska sanacija u muzičkoj školi u Rumi, objekat je prešao iz jednog razreda energetskog, iz F razreda u energetski razred C. To je prvi objekat na prostoru Srema koji je dobio energetski pasoš i tako je izvršena dobra energetska ali i zvučna izolacija. Na ovaj način se štedi pre svega energija, ali stvaraju se bolji uslovi za rad kako učenika ali i nastavnika u ovoj školi.

Naravno, ne mogu a da ne pomenem i grad Sremska Mitrovica, grad iz koga dolazim. Grad koji ima jako veliko kulturno i istorijsko nasleđe, grad koji je bio prestonica rimske imperije. Grad koji ima dve zgrade muzeja, ima veliku carsku palatu, to je jedan objekat od 2570 metara kvadratnih pod krovom iz 4. veka. Imamo više festivala, mi smo grad turizma. Imamo trg koji je zaista jedan odličan lokalitet gde se okupljaju Mitrovčani, gde se izvode određene muzičko-scenske predstave i određeni festivali. Nije čudo što je Mitrovica 2018. godine bila prva prateća turistička destinacija u Evropi.

Kada već govorimo o turizmu ne mogu da pomenem podatke koji su dali svoj pečat, a vezani su za 2019. godinu kada je u našoj zemlji bio rekordan broj ljudi kako domaćih tako i stranih gostiju. Imali smo više od 3,6 miliona turista, što predstavlja rast od preko 8%, u odnosu na 2018. godinu. Od toga broja milion i 846 hiljada bili su strani gosti, a milion 843 hiljada domaći gosti. To je po prvi put da se na prostoru Srbije broj stranih gostiju premašio broj domaćih gostiju. Premašena je cifra od deset miliona noćenja, deset miliona 73 hiljade što je porast od osma procenata, u odnosu na 2018. godinu. Najveći broj noćenja je ostvaren upravo ovde u Beogradu.

Zašto ovo govorim? Govorim iz razloga što imamo preveliki potencijal u turizmu i kada se sve ovo reši vezano za kovid pandemiju, kada se vratimo na one stare dane, možemo da računamo na povećanje broja gostiju kako domaćih tako i stranih, a samim tim i povećanje prihoda.

Kada govorimo o ovom zajmu, napomenuću samo najznačajnije objekte gde će se uložiti sredstva, Narodno pozorište u Beogradu, Muzej Jugoslavije u Beogradu, obnova pozorišta u Nišu, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, obnova i pretvaranje stare železničke stanice u muzej, kao i izgradnja galerije umetnosti na Kosančićevom vencu i rekonstrukcija Kulturnog centra u Pirotu.

Kada govorimo o Narodnom pozorištu u Beogradu, treba da znamo da je to zgrada iz 1869. godine, ona je izgrađena dobrotvornim prilozima, kao što je rekla moja uvažena koleginica Nataša u prethodnom periodu, odnosno vekovima iza nas postojali su odgovorni ljudi koji su svojim doprinosom, svojim radom i svojim novcima ulagali u kulturu, odnosno u objekte koji su značili za kulturu. Što se tiče Narodnog pozorišta ono je nastalo pre svega prilozima koje je dao knez Aleksandar Karađorđević koji je priložio u tom trenutku 1000 dukata, Miša Anastasijević 500 dukata, a Vlada Kneževine Srbije je poklonila zemljište i novčani iznos od 2000 dukata.

Najznačajnija rekonstrukcija ovog objekta su bile već davne 1922. godine i 1989. godine, kroz ovaj projekat mi ćemo obnoviti enterijere, istočnu fasadu i obnoviti scenu Narodnog pozorišta u Beogradu. Muzeje Jugoslavije u Beogradu je jedna velika značajna institucija koja čuva i prezentuje kulturnu baštinu bivše nam države, poseduje bogate zbirke kao što su zbirke primenjene umetnosti, zbirke štafeta, etnološka zbirka, likovna zbirka, ali i arheološka zbirka.

Kada govorimo o Nišu treba da znamo da je jedan grad koji je imao pozorište još u IV veku, a da su prvi pozorišni događaji zabeleženi davne 1883. godine. Sama zgrada pozorišta u Nišu je iz 1939. godine, a rekonstrukcije su bile, takođe, davne 1967. i 2002. godine. Kroz ovaj projekat se predviđa obnova čitave zgrade i izgradnja male scene.

Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“ izgrađen je 1928. godine, na Kalemegdanu. Na predlog Branislava Nušića organizovan je dobrotvorni bal, a priloge su dali bogati pojedinci, Đorđe Vajfert, Luka Ćelović, Mihailo Pupin, kralj Aleksandar Karađorđević.

Ovoj akciji su se pridružili Narodna banka, Jadransko - podunavska banka i Viner bank ferajn. Poslednja rekonstrukcija, takođe je bila davno, 1975. godine.

Što se tiče Železničke stanice znamo da je to jedno monumentalno zdanje iz 1885. godine. Ima status spomenika kulture od velikog značaja za našu zemlju. Rađeno je po uzoru na železničke stanice velikih evropskih zemalja i predstavlja svedočanstvo jednog tehničkog razvoja Srbije u 19. veku. Ona je bila u primarnoj funkciji do 1. jula 2018. godine, a sada je u planu da zgrada postane muzej nastanka srpske države. Zajedno sa spomenikom Stefana Nemanje krasi Savski trg i predstavlja veliko atrakciju za turiste koji dolaze u našu prestonicu.

Naravno, i ovu aktivnog i samo podizanje spomenika je najviše doprineo angažman predsednika Aleksandra Vučića, ali i finansije kroz budžet Republike Srbije, da možemo da obezbedimo sredstva, da izgradimo spomenik i da se na ovaj način odužimo velikom vladaru.

Što se tiče Kulturnog centra u Pirotu izgrađen je 1986. godine, i on nije u skorije vreme imao značajnu rekonstrukciju i ulaganja.

Šta nam sve govore ovi podaci? Da imamo izuzetno stare objekte, da nije vršena redovna sanacija tih objekata i da oni prosto vape za sanacijom, za ulaganjem.

Sa druge strane, moramo biti ponosni na naše slavne pretke koji su ličnim primerom pomagali izgradnju ovakvih objekata, dali nemerljiv doprinos u stvaranju i čuvanju kulturne baštine.

Kroz ovakav projekat i kroz ovakve aktivnosti mi vraćamo deo duga njima, kako njima koji su bili neimari, ali i onima koji su stvarali umetnička dela i ostavljali da mi danas uživamo u njima.

Na kraju, svoj ću govor završiti citiranjem velikog Ive Andrića „Kultura nije samo ono što čitamo, što pišemo, što slikamo, što zidamo, nego kultura je i pogled i osmeh i ponašanje i gestikulacija i govor. Nesumnjivo da je ona u nama, jer se primećuje način kad nekome kažemo zdravo, pa do jedne pesme, slike, građevine“.

Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.

Predsedniče i uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencija, ali pre toga dozvolite da se na kratko osvrnem na istorijat nastanka razvoja poštanskih usluga na prostoru naše zemlje.

Počeci poštanskih usluga datiraju više od dva veka unazad i vezuju se za potrebu za sigurnim i pravovremenim prenošenjem važnih poruka srpskih vojskovođa i vladara za vreme Turaka.

Godine 1805. za vreme Prvog srpskog ustanka organizuje se mreža prenosa pisama za potrebe srpske vojske i organa vlasti, a 1811. godine, otvaraju se prve tzv. mezulane za prenos usmenih, ali i pismenih saopštenja za potrebe države. To su preteče. današnjih pošta.

Godine 1830. sultanskim hatišerifom od 29. avgusta Srbija dobija ovlašćenje da organizuje poštansku službu za svoje unutrašnje potrebe, a 1840. godine, to je jedna vrlo važna godina, uspostavlja se javni poštanski saobraćaj u državi Srbiji, kada se 25. maja, po starom kalendaru, odnosno 7. juna, po novom kalendaru, otvara prva pošta ovde u Beogradu na Kalemegdanu, i to je ujedno i dan „Pošte Srbije“, kao javnog preduzeća koje više od 180 godina obeležava ovaj dan, kao dan svoje firme.

„Pošta Srbije“ danas predstavlja stožer komunikacije među ljudima i jedan je od glavnih nosilaca tehnološkog, privrednog i ekonomskog, kulturnog razvoja naše države i našeg društva i ona je danas najveći infrastrukturni sistem u državi Srbiji. Treba svi da budemo ponosni na jednu ovakvu instituciju koja predstavlja jedan od simbola države Srbije, ali da vodimo računa o njenom daljem razvoju i njenom funkcionisanju.

Kada već govorimo o „Pošti Srbije“, želim da pohvalim i njene zaposlene, posebno poštare, dostavljače, šalterske radnike, oni čine dve trećine ukupnog broja zaposlenih u ovom javnom preduzeću, jer oni su za vreme pandemije, posle zaposlenih u zdravstvenom sistemu i sistemu bezbednosti Republike Srbije, takođe i heroji, jer svojim radom i požrtvovanjem, uz svakodnevnu opasnost po sopstveno zdravlje, daju veliki doprinos društvu u celini, jer su na usluzi građanima i privredi u celini.

Godine 1843. je predstavljeno tzv. Ustrojenije poštanskog zavedenija, odnosno uređenje poštanske službe, i to je prvi zakonski akt kojim se uređuje princip pošte kao javne službe. Godine 1855. godina je važna godina za našu zemlju, jer je to godina kada je započeta era srpskih telekomunikacija, kada se uvodi telegramski saobraćaj, slanje prvog telegrama iz Kragujevca za Beograd. Godina 1874. je takođe vrlo važna godina, jer je to godina kada se u Bernu osniva Svetski poštanski savez i Srbija je bila jedna od 22 zemlje koja je bila osnivač ovog međunarodnog saveza i treba da budemo ponosni na ovu činjenicu – jedna mala zemlja je postala osnivač ovako vrlo važne svetske organizacije.

Danas Svetski poštanski savez predstavlja specijalizovanu agenciju UN sa misijom uspostavljanja i unapređenja saradnje na međunarodnom nivou. To je ne politička organizacija koja danas broji 192 članice i ne bavi se unutrašnjim pitanje i organizacijom saobraćaja u oblasti poštanskog funkcionisanja samih država članica, ali sve članice su u obavezi da primenjuju regulative Svetskog poštanskog saveza u međunarodnom saobraćaju.

Osnovni principi ovih regulativa su jedinstvo poštanske teritorije, sloboda poštanskog tranzita i jedinstveni principi tarifiranja za međunarodne pismonosne usluge.

Značaj poštovanja ovih principa je posebno bio važan za našu zemlju 1992. godine kada je Savet bezbednosti UN uveo sankcije našoj zemlji. Podsetiću vas na jednu Rezoluciju 757 koja je predvidela potpuni međunarodni ekonomski embargo našoj zemlji i zahvaljujući članstvu Srbije u Svetskom poštanskom savezu, ali i poštovanju principa navedenih regulativa, građani su bili u prilici da putem poštanskih usluga dobijaju lekove, hranu, novac, ali i ostale potrepštine iz inostranstva.

Svetski poštanski savez i Crveni krst bile su jedne od retkih međunarodnih organizacija koje se nisu oglušile o principe svoga delovanja i mi smo im na tome zahvalni.

Drugi dodatni protokol Svetske poštanske konvencije sadrži zajednička pravila koja se primenjuju u međunarodnom poštanskom saobraćaju, kao i odredbe koje se odnose na pismonosne pošiljke, pakete. Izvršene su izmene u delu koje se odnose na obračun terminalnih troškova za glomazne pismonosne pošiljke tzv. male pakete.

Sve države članice Svetskog poštanskog saveza su u obavezi da ratifikuju akta u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Za našu državu to znači usvajanje zakona o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije ovde u Narodnoj skupštini.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama koji su izabrani sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću ovaj zakon kako bi ova obaveza naše zemlje na međunarodnom nivou bila izvršena. Hvala.
Poštovana ministarko gospođo Gojković, uvaženi ministre gospodine Udovičiću sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, sa puno ponosa danas možemo da kažemo da je Srbija lider u ekonomskom razvoju u regionu, da je Srbija lider u privlačenju stranih investicija, da je danas Srbija lider u borbi protiv korona virusa, ali i da je Srbija lider u izgradnji putne mreže.

Danas u Srbiji imamo više od 45 hiljada kilometara putne infrastrukture i nalazimo se u kategoriji srednje stope razvijenosti u ovoj oblasti. Svakoga dana, zahvaljujući jednoj ispravnoj politici, politici štednje, ova brojka se povećava i u budžetu za narednu godinu su predviđeni mnogobrojni projekti koji će dodatno umrežiti našu zemlju sa modernim saobraćajnicama, kako od severa prema jugu, od istoka prema zapadu.

Neki od najvažnijih projekata su magistrala Bačka-Banat koji će povezati Bački Breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Bečej, Kikindu, pa sve do Rakova, autoput „Vojvođansko P“, koji će dodatno umrežiti Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, zatim autoput Preljina-Požega koji je nastavak jednog velikog projekta u Srbiji autoput Miloš Veliki, zatim autoput Karađorđe tzv. Šumadijski koridor. Zatim, dva veoma važna projekta koji će značiti za grad iz koga ja dolazim, za grad Sremsku Mitrovicu. To su saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica i autoput Kuzmin-Sremska Rača-Bijeljina. Grad Sremska Mitrovica će biti jedini grad na prostoru naše zemlje koji će imati tri autoputa u neposrednom okruženju. Zatim, dva koridora, Fruškogorski i Moravski koridor, obilaznica kod Beograda i mnogi drugi projekti koji će dodatno doprineti da se Srbija razvija u putnoj infrastrukturi.

Takođe, jedan važan projekat o kome želim posebno danas da govorim jeste budući autoput E-80, put mira tzv. koji će povezati Niš i Merdare sa svojom prvom fazom, a to je deonica Niš-Pločnik.

Na ovaj način će Niš kao najveći privredni, kulturni i ekonomski centar jugoistočne Srbije biti povezan sa Jadranskim i Jonskim morem, sa njihovim lukama i na taj način će se skratiti vreme putovanja, ali će se i povećati bezbednost saobraćaja u ovom delu.

Pored ekonomskog značaja, ovaj auto-put će imati veliki politički značaj jer će pozitivno uticati na trajno poboljšanje odnosa između Srba i Albanaca. Mi živimo jedni pored drugih i samo kroz saradnju i međusobno razumevanje možemo da gradimo bolju budućnost.

Danas sve veći broj Albanaca sa prostora KiM koriste zdravstvene usluge u centralnoj Srbiji, koriste saobraćajnu infrastrukturu kako bi se brže, lakše, ali pre svega bezbednije, prevezli do zapadne i severne Evrope, ali i drugih destinacija.

Imao sam veliku čast i veliko zadovoljstvo da 2012. godine kao zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice budem deo jedne velike akcije bratimljenja 80 lokalnih samouprava sa prostora centralne Srbije i AP Vojvodine sa lokalnim samoupravama sa KiM gde u velikoj meri živi srpski narod.

Tada sam pored velikog gostoprimstva koje sam zajedno sa ostalim kolegama tamo doživeo upoznao se i sa naporima naših naroda na prostoru KiM da ostanu na vekovnim ognjištima i da budu svoj na svome. Svakako da je ekonomsko osnaživanje uz bezbednost jedan od preduslova. Zato je vrlo važno da se kroz ovakve projekte naši ljudi osnaže na KiM, da im se da nova nada za opstanak.

Kada sam razgovarao sa našim domaćinima šta je jedan od načina, jedan od uslova da se ponovo vrati poverenje između dva naroda, oni su mi rekli da je to ekonomska saradnja. Srbi su kroz vekove uvek bili dobri proizvođači, Albanci dobri trgovci i kroz zajednički interes svakako će padati tenzije, počeće da raste poverenje i jedni i drugi će imati koristi.

Jedan od značajnih dokumenata koji je potpisan u septembru mesecu u Vašingtonu jeste pre svega jedna zajednička izjava Privredne komore Srbije i Kosova o nastavku saradnje i jedna od bitnih inicijativa jeste nastavak saradnje u programu „mini šengen“. Tu inicijativu je prvu ponudio predsednik Aleksandar Vučić, upravo stavljajući akcenat na značaj ekonomskog povezivanja između naroda.

Sama ta izjava predviđa i formiranje zajedničkog tima za ekonomsku saradnju gde bi se najpriznatiji stručnjaci iz oblasti ekonomije, prava iz Prištine i Beograda uvezali, povezali se i dali svoje predloge kako dve strane mogu da sarađuju. U okviru tog tima biće formirane i sektorske grupe, grupa za razvoj infrastrukture, grupa za proizvodnju i diversifikaciju održive energije, grupa za razvoj agroturizma, ali i tim za izgradnju fabrike stakla u regionu.

Mi smo prošle nedelje ovde u Skupštini podržali jedan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnom putovanju državljana dve zemlje i lakšem prelasku granica korišćenjem samo lične karte, između ostalog kao dokumenta. Svakako da je ovaj Sporazum jedna dobra osnova da se poveća i sam tranzit preko teritorije Republike Srbije, da se formira jedno zajedničko tržište rada.

Mi smo svesni da je danas Srbija jedno veliko gradilište i da danas nedostaje radne snage u mnogim sektorima, u mnogim oblastima u mnogim gradovima. Verujemo da kroz ovakve projekte, kroz ovakve sporazume će i ljudi sa prostora KiM, Albanije, a i čitavog okruženja tražiti posao na prostoru Republike Srbije.

Ono što takođe posebno raduje jeste da se iz godine u godinu spoljnotrgovinska razmena između Republike Srbije i Republike Albanije uvećava. Mi smo 2013. godine izvezli 88,7 miliona evra u Albaniju, uvezli 12,3. Godine 2014, 95,8 miliona evra, uvezli 13,6, a 2018. godine 135 miliona evra smo izvezli, a uvezli 45,7 miliona evra.

Ovo dovoljno govori da smo samo u 2018. godini ostvarili suficit od 90 miliona evra i da smo pokrili izvoz uvozom 296%.

Naravno pored povećanja spoljnotrgovinske razmene povećava se i broj privrednih subjekata sa prostora Srbije koji izvoze u Albaniju, a iz Albanije koji uvoze u Srbiju. Godine 2013, 407 privrednih subjekata je izvozilo iz Srbije u Albaniju, a 209 iz Albanije uvozilo u Srbiju. Godine 2018, 733 privredna subjekta iz Srbije je izvozilo, a 300 njih uvozilo sa prostora Republike Albanije.

Što se tiče same strukture proizvoda, što se tiče samog izvoza iz Srbije, to su žitarice, gvožđe, čelik, pića, zatim kaučuk, drumska vozila i delovi, farmaceutski proizvodi itd, a najviše smo uvozili povrće, korenje i krtolu za jelo, obuću, sumpor, zemni gas, čips, kreč i ostale proizvode.

Ovo sve najbolje govori koliko se razvija ekonomska saradnja između dve zemlje, a kada se ona razvija i kada raste, samim tim raste i poverenje i verujem da će sve one negativne posledice iz devedesetih godina, iz 2000. godine i ostalih godina koje su za nama padati, pomerati se u stranu i dva naroda i dve države će bolje sarađivati.

Ima li boljeg primera nego novembar 2019. godine kada je Albaniju, odnosno mesto Drač zadesio veliki zemljotres, Republika Srbija je bila ta koja je prva pritekla u pomoć i naše vatrogasno-spasilačke jedinice su prve došle na prostor Republike Albanije i pružile maksimalno pomoć da se spasu ljudi i da se ublaže posledice od te elementarne nepogode.

U Danu za glasanje, zajedno sa kolegama ću podržati ovaj predlog i zajedno sa ostalim poslanicima SNS, izabrani sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, daćemo snažnu podršku kako našoj Vladi, premijerki, ali i predsedniku Vučiću u stvaranju uslova za bolju, normalnu i pristojnu Srbiju. Hvala.