Hvala.

Sada dolazimo do dela koji se odnosi na zaštitu prava pružalaca usluge.

Vrlo je važno da se i oni osnaže u čitavom, da kažem, odnosu pružalac – primalac usluge kako bi on dodatno podstakao nova ulaganja. Odnosi se na mogućnost da pružalac usluge može da obustavi uslugu i raskine ugovor ako korisnik zloupotrebi neku uslugu. Isto važi ako korisnik ugrožava bezbednost mreže i ugrožava rad na mreži.

Takođe, želim da naglasim da nov zakon, predlog zakona promoviše podsticanje i ulaganja.

Do 2025. godine svako selo će imati pristup brzom internetu brzine veće od 100 megabita u sekundi. Na ovaj način želimo da damo doprinos da i život na selu, njegov kvalitet bude približan životu ljudi koji žive u velikim centrima.

Gradi se preko 4.700 kilometara optičkih trasa. Obuhvaćeno će biti preko 700 seoskih naselja. Preko 120.000 domaćinstava će imati brzi internet.

Takođe predlog zakona daće jedan snažan doprinos razvoju naučno-tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Mi danas imamo četiri centra, četiri naučna-tehnološka parka – Beograd, Novi Sad, Čačak i Niš. Očekuje se da i ostala naseljena mesta na prostoru naše Republike dobiju ovakve parkove, kako bi mladi ljudi imali mogućnost, koji se ne nalaze u blizini ova četiri grada, imali priliku da stiču nova znanja i da stiču nova iskustva.

Hvala.

Takođe jedna formalno-pravna i tehnička izmena. Reč „reklamacije“ zamenjuje se rečju „prigovor“.

Ono što želim takođe da naglasim je da ovaj predlog zakona daje snažnu podršku razvoju turizma. U Srbiji se iz godine u godinu povećava broj kako domaćih, tako i stranih turista. Stvaraju se digitalne platforme koje na najbolji mogući način promovišu turističku ponudu Republike Srbije.

Kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“, koju je pokrenuo predsednik Republike, povećava se i broj turista koji dolaze iz okruženja.

Zahvaljujem.

Ponovo dolazimo do dela koji se tiče novih ulaganja.

Promoviše se dolazak novih investitora, podstiče se novo zapošljavanje, smanjuje se stopa nezaposlenosti. Ona je sada ispod 10%. Zakon predviđa da se formira geografski pregled rasprostranjenosti mreža. Na ovaj način će se omogućiti budućim investitorima, donosiocima odluka kada dolaze u neku lokalnu samoupravu, da brže i efikasnije donesu odluku gde da grade, gde da ulažu svoja sredstva. To je, svakako, od velikog značaja, da oni donesu kvalitetnu odluku i odrede se za određenu lokaciju.

Hvala.

Živimo na području gde su se u poslednjih 10 godina dogodile prirodne i druge katastrofe. Imali smo poplave. One iz 2014. godine su bile najveće. Imali smo zemljotres. Treba da se setimo situacije u Kraljevu. Imali smo pandemiju korona virusa. Pitanje šta nas očekuje u budućnosti. Bili su ugroženi životi građana Republike Srbije, materijalna dobra, kulturna dobra.

Kroz ovaj amandman se obavezuje pružalac usluge da preduzme sve neophodne mere kako bi se obezbedio pristup hitnim službama i neprekidan prenos javnih upozorenja.

Odnosi se ponovo na prava korisnika u slučaju da dođe do kvara na mreži. Ovde je obaveza pružaoca usluge da u najkraćem vremenskom periodu otkloni te nedostatke i omogući kvalitetan pristup mreži i uslugama.

Hvala.

Imali smo zaista jednu dugu raspravu vezano za ovaj predlog zakona. Ono što u globalu može da se kaže jeste da ovaj predlog zakona podržava dalji razvoj digitalnog društva i digitalne ekonomije, podsticaj za neka nova radna mesta, smanjenje digitalne podele, veću dostupnost e-uprave, zatim, za razvoj elektronske trgovine.

Vrlo je bitan za sistem obrazovanja. Videli smo za vreme korone koliko je internet i pristup internetu vrlo značajan. Takođe se olakšava komunikacija i informisanje, tako da uopšte ne stoje one kritike od dela opozicije koji govore kako se neko favorizuje, kako danas u 21. veku ne mogu korisnici, odnosno građani Republike Srbije da dođu do određene informacije. Često su govorili i na odboru, ali govorili su ovde i u plenumu kako postoji određeni mrak u Srbiji. Ja ne znam o kakvom mraku oni govore, verovatno onaj mrak koji je u njihovim glavama.

Kada govore o tom mraku, ne znam da li govore o mraku iz fabričkih hala koje su za vreme svoje vladavine zatvorili, da li govore o onom mraku koji je nastao u vojnim hangarima gde su uništavali vojnu opremu, oruđe, sve što je Vojska Srbije imala, da li govore o mraku gde su hteli da u šaht ubace predsednika Republike Srbije i njegovog brata, njegovu porodicu. Da li je to taj mrak ili možda onaj mrak u koji su govorili kako bi premijerku u neku mračnu prostoriju zatvorili sa nekim čovekom, da ne navodim, zaista mi je bilo ispod časti da te njihove reči ponavljam?

Apsolutno dobar, kvalitetan zakon. Daće svoj snažan doprinos kako razvoju privrede, tako poljoprivrede, nauke, obrazovanja i svega onoga što život znači u Srbiji. Hvala.

Hvala poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naravno da ste vi gospođo Božić apsolutno u pravu kada kažete da su građani ti koji odlučuju ko će biti sledeća vlast, da to nije spisak lepih želja, da li mi želimo ili ne naši rezultati i naš rad nas kvalifikuje ili ne kvalifikuje da budemo deo buduće vlasti.

Ja sa ponosom ističem da sam član SNS, da ova stranka radi za dobrobit građana Republike Srbije i da mi u SNS moramo da se ponašamo odgovorno. Kao odgovoran čovek govoriti o temama koje su na današnjem dnevnom redu, a to je set zakona i ugovori iz oblasti saobraćaja, pre svega poštanskog saobraćaja, železničkog saobraćaja i vodnog saobraćaja.

Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, jedan vrlo značajan dokument sa više aspekata. Želim da izrazim ponos kao građanin Republike Srbije, neko kome je struka poštanski saobraćaj, da je Kneževina Srbija davne 1874. godine, pre nekih 150 godina, bila i potpisnik jedne povelje i samim tim učestvovala u formiranju Svetskog poštanskog saveza, jedna zemlja koja je u tom trenutku nije bila potpuno nezavisna država, ali je prepoznala značaj da se uključi u međunarodnu instituciju i da da svoj doprinos u razvoju Svetskog poštanskog saveza. To je bilo 9. oktobra navedene godine, i to je svetski dan „Pošte“ koji se obeležava.

To je jedna nepolitička organizacija, koja ima zadatak da promoviše saradnju poštanskih operatera, javnih poštanskih operatera. Njen rad se zasniva na tri osnovna stuba, tri principa. To je jedinstvo poštanske teritorije, slobodu poštanskog tranzita i jedinstveni princip tarifiranja usluga.

Zašto je ovo važno? Važno je da napomenem iz razloga što danas u svetu nažalost bujaju sukobi na skoro svim kontinentima. Mi smo 90-tih godina, na prostoru bivše Jugoslavije imali sukobe, kada su između država bili prekinuti diplomatski odnosi, kada vrlo često ni telekomunikacione usluge nisu funkcionisale, Pošta je ta koja je povezivala ljude, koja je povezivala države i nesmetano je poštanski saobraćaj funkcionisao ili je funkcionisao otežano, ali sve one članice koje su pristupile Svetskom poštanskom savezu su bile u obavezi da jedan ovakav vid saobraćaja i uspostave.

Pre nego što počnem da govorim o ostalim predlozima zakona, moram da podsetim, pre svega građane, ali i ostale kolege koji ovde stalno kritikuju i govore kako se u Srbiji ništa ne radi, kako u Srbiji nije lepo živeti, ima puno problema, Srbija u poslednjih deset godina jako puno novca uložila u infrastrukturu. U putnu infrastrukturu, zdravstvenu, energetsku, sportsku, telekomunikacionu. Najviše smo svedoci da se ulagalo u drumsku infrastrukturu.

Izgradili smo veliki broj kilometara autoputeva. Trenutno se radi više od 10 autoputeva i brzih saobraćajnica, a podaci koje ću izneti dovoljno govore koliko je Srbija razvila svoju infrastrukturu.

U 2022. godini 68,5 miliona vozila je koristilo autoputeve Republike Srbije, što je za šest miliona više nego prethodne 2021. godine. Najveći broj vozila je bio u avgustu mesecu, 7,3 miliona vozila, a od pomenutog broja 49,5, znači svako drugo vozilo je koristilo Koridor 10, što znači sa jedne strane da imamo povećanu privrednu aktivnost, da imamo povećani standard građana Republike Srbije, da imamo veći broj automobila po jednom domaćinstvu. To je dobro. Dobro je iz razloga što kao država imamo prihode, što sve veći broj stranaca koristi Srbiju kao tranzitno područje, povećava se prihod u državnu kasu od putarina.

Sa druge strane, to predstavlja određene probleme što se tiče same bezbednosti u saobraćaju. Povećava se broj nesreća nažalost, smrtni ishodi i velike materijalne štete i vrlo je važno da podržimo ostale zakone koji su na dnevnom redu, da se drumski saobraćaj rastereti kako bismo dali svoj doprinos da se razvije naša železnica i vodni saobraćaj.

Mi i danas imamo više ugovora i zakona koje treba da ratifikujemo ovde u Skupštini, a vezani su za vodni saobraćaj, železnički saobraćaj.

Kada govorimo o železnici govorimo o jednom od simbola države Srbije, naše državnosti kao što je i Pošta Srbije, pa tako i železnica. Znamo svi da smo dobili na kongresu u Berlinu 1878. godine nezavisnost, dobili smo četiri dodatna okruga koja smo pripojili, ali smo dobili i obavezu da razvijamo naš železnički koridor prema jugu Srbije i to je svakako bila jedna velika obaveza da se krene u dalji razvoj Republike Srbije.

Železnica je uvek pratila stanje u državi. Kada je država bila dovoljno jaka železnica se razvijala, kada nije ona je stagnirala, propadala. Tokom devedesetih godina kada je bilo bombardovanje, sankcije i sve ostalo to je takođe uticalo na razvoj

železničkog saobraćaja, a dolaskom DOS-a na vlast 2000. godine dolazi do potpunog urušavanja železnice jer privreda nije radila i nastali su masovni problemi.

Srpska napredna stranka 2012. godine preuzima vlast i počinje ozbiljno da se bavi ovim problemom. Mi smo značajna sredstva uložili u saradnji sa EU, sa Ruskom Federacijom, sa Kineskim razvojnim fondom, sa Kuvajskim razvojnim fondom.

Juče je ministar Vesić izneo podatak koliko je to kilometara izgrađeno od 1976. do 2012. godine. Nula nažalost kilometara. Koliko je pruga rekonstruisano i država mora sada da stane da energično radi na ovom polju i svi smo svesni koliko uloge znači tzv. brze pruge gde za godinu dana više od dva miliona i 600 hiljada građana, turista, ljudi koji su posetili našu državu se prevezlo na relaciji Beograd – Novi Sad, da je samo voz „Soko“ koristilo preko milion i 500 hiljada putnika i država mora da nastavi dalju izgradnju prema severu, ali naravno i prema jugu.

Znači, putni pravac Beograd – Niš vrlo je značajan za privredu, za građane, za beogradski, za šumadijski, za toplički, pomoravski, niški i ostale okruge koji se naslanjaju kako bi se pre svega povećala bezbednost svih učesnika u saobraćaju, odnosno putnika kako bi se ubrzao protok robe i usluga, ali i povećala svakako i bezbednost prevoza železnica.

Naravno, pored železnice vrlo je važno da razvijemo i rečni saobraćaj tzv. vodni saobraćaj i imamo dva predloga koja takođe imamo na dnevnom redu koje treba da usvojimo. Jedan se odnosi na kritične tačke na reci Savi. Njih ima trenutno pet kritičnih sektora, to je Kamičak, Šabac, Krenak, Sremska Mitrovica i ušće Drine u Savu.

Kada govorimo o reci Savi to je međunarodna reka koja je vrlo značajna za naš vodni saobraćaj, jedna od tri najvažnije reke, vrlo važna za razvoj ekonomije, za razvoj turizma. Više od 211 kilometara protiče kroz našu zemlju. Međutim, imamo česte periode kada vodostaj reke Save ne dozvoljava nesmetano funkcionisanje vodnog saobraćaja i kroz ovaj projekat, odnosno sporazum sa BiH moramo da rešimo ove probleme.

Naravno, vrlo je važno ulagati u infrastrukturu na rekama, radi se o govori se o ugovoru između Republike Srbije i Evropske investicione banke, veliki je iznos 100 miliona evra je u pitanju, ulaže se u proširenju kapaciteta luka Bogujevo - Prahovo, Sremsku Mitrovicu. Grade se novi terminali, vrlo su važni za ova mesta koja navodim, ali važni su i za opštine i okruge koji se nalaze u neposrednoj blizini ovih luka. Zatim se ulaže novac u Nacionalnu akademiju koja je vrlo značajna za obuku članova posada. To je jedno javno privatno partnerstvo gde će biti obučeni mladi ljudi koji će se baviti ovom vrstom prevoza, tako da je država spremna da pomogne i da razvija ovaj vodeni saobraćaj.

Pripremajući se za današnju sednicu ja sam posetio Lučku kapetaniju u mom gradu, u Sremskoj Mitrovici i posetio sam više kompanija koje postoje u okviru luke "Leget" u Sremskoj Mitrovici, dobio sam određene podatke koji opravdavaju ovaj zajam koji Republika Srbija uzima i ovaj projekat koji treba da se razvije i dobio sam podatke, a vezane su za međunarodni saobraćaj, da smo 2011. godine u Sremskoj Mitrovici u Kapetaniji imali registrovano 264 podela. Zatim, 2012. godine 232 vozila, 2013. godine 214, a 2014. godine 346 plovila. Znači, vidi se da je povećan broj plovila koji su registrovani u Kapetaniji u Sremskoj Mitrovici, ali ta 2014. godina, je godina kada su bile velike poplave i kada je bilo, da kažem, sa druge strane, povoljna situacija vezana za plovidbu rekom Savom. U narednim godinama ta brojka varira, povećava se i smanjuje, da bi 2020. godine bilo 113 plovila, a 2021. godine 89 plovila, a 2022. godine samo 50 plovila. Što dovoljno govori da je 2022. godina bila vrlo nepovoljna za vodeni saobraćaj i što se tiče putničkih brodova 2014. godine imali smo samo dva kruzera, 2015. godine, takođe dva, 2016. godine četiri, 2017. godine šest kruzera, turističkih brodova, koji su plovili u Sremsku Mitrovicu, u našu luku i od 2018. godine ni jedan kruzer nije bio u Sremskoj Mitrovici.

Ovo dovoljno govori da u velikoj meri zavisimo od vremenskih uslova, od vodostaja reke Save, prosečno četiri meseca je reka Sava nije bila plovna, zbog niskih vodostaja, a u 2022. godini od 5. maja do 27. oktobra, znači više od sedam meseci, apsolutno nijedan brod u međunarodnom saobraćaju nije uplovio u našu luku, što dovoljno govori i ne opravdava ovakav jedan projekat gde se mora ulagati i da se i ovaj problem reši.

Što se tiče kompanija koje se bave brodskim prevozom, radi se o jednoj kompaniji koja se bavi transportom šljunka, peska i frakcije i 2020. godine je prevezla 640 hiljada kubika, 2021. godine 600 kubika, 2022. godine 893 hiljade kubika, a plan za ovu godinu je preko milion kubika.

To takođe dovoljno govori da je jaka, intenzivna privredna aktivnost u prostoru, kako Sremskog, tako i Mačvanskog okruga, gde se grade putevi, auto-putevi. Trenutno u blizini Sremske Mitrovice, na prostoru grada iz koga dolazim, grade se dva auto-puta. Prosto i ovaj vid saobraćaja je veoma značajan kako bi se kroz transport šljunka, peska i ostalih frakcija omogućilo privredi da se razvija, da se grade novi putevi, nove škole, nove bolnice i sve ono što je neophodno u građevinarstvu.

Takođe, želim da istaknem i ulogu i značaj vojnog saobraćaja za razvoj turizma u Sremskoj Mitrovici. Sremska Mitrovica je jedan od prestonica rimske imperije, grad koji ima šta da ponudi i svakako da veliki broj ljudi koji će doći, nadam se u nekom narednom periodu kada se problem reši, povećanog broja kruzera, u Sremskoj Mitrovici, da će i taj segment podići na neki viši nivo.

U danu za glasanje, podržaću, naravno sve ove predloge zakona vezane za saobraćaj, ali i ostale tačke dnevnog reda. Smatram da kao SNS, ja kao njen član, kao poslani, izabran sa liste koje nosi ime Aleksandar Vučić, treba da damo svoj doprinos i da Srbija se u narednom periodu još brže i još jače razvija. Zahvaljujem.

Hvala, predsedniče.

Gospodine Orliću, poštovani ministri, poštovana guvernerko, apsolutna podrška Predlogu budžeta za narednu 2023. godinu iz više razloga, a pre svega što je ovaj budžet, naredni budžet uravnotežen, realan budžet, budžet koji zaista pokriva celu teritoriju Republike Srbije, od severa ka jugu, od istoga prema zapadu. Kada se pogledaju ove dve knjige od preko 1000 strana, vidi se veliki broj projekata i zaista su sve lokalne samouprave na određen način obuhvaćene Predlogom budžeta za narednu godinu.

Kad kažem da je realan budžet, on predviđa sredstva iz realnih osnova, znači nije spisak lepih želja. To je budžet koji će, nadamo se, u godinama pred nama biti u potpunosti realizovan i poboljšati životni standard građana Republike Srbije. On ima više svojih komponenti, to je pre svega socijalna komponenta, ekonomska, bezbednosna, razvojna komponenta, jer kroz sam budžet više od 3,6 milijardi evra će biti uloženo u našu infrastrukturu.

Ono što je dobro i što je predviđeno budžetom za narednu godinu, to je da će nivo javnog duga biti ispod 56% BDP-a, što dovoljno govori kakva je ekonomska stabilnost naše zemlje i da se u narednoj godini, godini 2023. predviđa rast privrede za 2,5%. Dovoljno je samo da pogledamo zemlje u okruženju i da vidimo da imaju velike probleme u oblasti energetike, u oblasti zapošljavanja. Danas nas kritikuju oni ljudi koji su 2012. godine ostavili urušenu privredu, uništenu vojsku, sudstvo i sve ono što su dotakli.

Naravno, budžet predstavlja i tri osnovna stuba, a to je osiguranje standarda građana, mi smo već govorili ovde o povećanju plata i penzija, jačanje infrastrukture. Oko 7% od ukupnog budžeta se izdvaja u nove puteve, bolnice, škole, sportske objekte, objekte iz oblasti kulture i, ono što je jako bitno, ulaže se u energetiku.

Danas Srbija ima dovoljno gasa i struje, danas Republika Srbija, budžet Republike Srbije, država Srbija može da po povoljnim cenama kupi i struju i gas na tržištu svetskom, bez obzira što ta cena raste. Tu razliku iz budžeta Srbije preliva se na trošak države, a ne na trošak građana.

Naravno da ima više projekata o kojima želimo da govorimo i koje su kolege ovde istkale. Ja bih rekao više projekata koji su vezani za moj grad, za Sremsku Mitrovicu. To su projekti koji se nadovezuju na tri osnovna stuba razvoja Sremske Mitrovice. Na razvoj privrede, poljoprivrede i turizma.

Svakako da je poljoprivreda vrlo značajan segment razvoja naše lokalne zajednice i čitavog Srema, čitave Mačve. Radi se o jednom projektu za otpornost i klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, tzv. druga faza, izgradnja sistema za navodnjavanje na prostoru grada Sremska Mitrovica i opština Ruma, izgradnja crpne stanice na kanalu Jaračka-Jaračina i 22 kilometara cevovoda dužine od same reke Save do Borkovačkog jezera i do Pavlovačkog jezera, koje će omogućiti da preko 3.500 hektara poljoprivrednog zemljišta se navodnjava, pre svega za voćnjake i vinograde.

Druga dva značajna projekta su vezana za izgradnju autoputeva oko Sremske Mitrovice. To je autoput Sremska Rača-Kuzmin kojim ćemo se na još jedan način još bolje i kvalitetnije povezati sa Republikom Srpskom i Bosnom i Hercegovinom i autoput Ruma-Šabac, kao njen nastavak brza saobraćajnica od Šapca prema Loznici. Sa ova dva autoputa i postojećim auto-putem Beograd-Batrovci prema Zagrebu i centralnoj Evropi, grad Sremska Mitrovica će biti jedina lokalna samouprava na prostoru naše zemlje koja će imati tri puta, koja će u obliku potkovice okružiti našu lokalnu samoupravu i to će biti nova šansa za novi razvoj našeg grada.

Danas slušamo kako ne postoje nova radna mesta u Srbiji. Podsetiću samo na primeru Sremske Mitrovice kako je to bilo do 2012. godine kada su neki drugi ljudi vodili Sremsku Mitrovicu. Tada je u Sremskoj Mitrovici oko 14.000 ljudi bilo zaposleno, od toga 6.500 u privatnom sektoru i 8.000 mojih sugrađana u javnom sektoru. Dolaskom SNS na vlast 2020. godine imamo potpuno drugačiju situaciju. Imamo 6.500 ljudi koji su zaposleni u javnom sektoru, to znači pad broja zaposlenih u javnom sektoru i preko 14.000 ljudi koji su zaposleni u privatnom sektoru. Više od 20.000 mojih sugrađana danas ide na posao, ima stabilna primanja. To je jedan od uslova da se jedan grad, jedna lokalna samouprava uspešno razvija.

Četvrti projekat koji želim da naglasim ovde jeste projekat proširenja kapaciteta Luke u Sremskoj Mitrovici. Država Srbija će u naredne tri godine preko 5,5 milijardi dinara uložiti u Luku Sremska Mitrovica. Sledeće godine milijardu i 250 miliona, a 2024. i 2025. godine ulagaće po dve milijarde i 150 miliona dinara. Znači, to je preko 47 miliona evra će biti uloženo u Luku Sremska Mitrovica. Ona će uz svoje proširenje značajno uticati na razvoj kako regiona Srema, tako i regiona Mačve, za razvoj poljoprivrede. Sa izgradnjom pomenutih saobraćajnica, proširenje Luke Sremska Mitrovica će biti vrlo značajno i za Banat, Bačku, za Pocerinu, Podrinje, pa čak i za Semberiju.

Pored terminala tzv. rasute materijale, odnosno žitarice, gradi se i terminal za tečnosti, odnosno za naftne derivate, kao i terminal za skladištenje i transport opasnih materija.

Ono što posebno raduje u Predlogu budžeta za 2023. godinu to je što su obezbeđena sredstva za podršku IPA i IPARD fondovima. Želim da naglasim da su IPA fondovi vrlo značajni za našu zemlju, ali još veći značaj imaju za lokalne samouprave. Imao sam priliku da radeći u lokalnoj samoupravi u Sremskoj Mitrovici, upravo od 2012. do 2020. godine učestvujem u više projekata koji su realizovani iz sredstava IPA fondova. Uvek sam bio pristalica da koristimo ta sredstva. Zašto?

Ostala četiri razmaka postoje. Zato kada koristite IPA sredstva vi obezbedite određena sredstva koja nemate iz lokalnih budžeta, izuzev grada Beograda ili recimo Novog Sada. Ja ne znam neki grad u Srbiji koji može da obezbedi sredstva da neki problem reši u tom obimu kao što može da reši preko IPA fondova.

Drugi razlog je što se vrši transfer iskustva i znanja. To je vrlo značajno. Pogotovo u onim lokalnim samoupravama koje se nalaze na obodu naše zemlje. Vi komunicirate sa lokalnim samoupravama iz susednih zemalja i prenosi se iskustvo u raznim oblastima.

Treći razlog je što kroz ove fondove, odnosno kroz rad i kroz saradnju lokalne samouprave daju neki određeni, da kažemo, doprinos naše zemlje na evropskom putu, jer se primenjuju određene evropske procedure i pravila i to je značajno za naš evropski put.

Četvrti razlog je što se kroz ovakvu saradnju između lokalnih samouprava anulira sve negativne posledice 90-ih godina, posebno sa zemljama u okruženju kao što su Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska. Tako da je vrlo značajno da ovakva sredstva postoje i kada naše lokalne samouprave budu konkurisale, država Srbija je ta koja ima sredstava i daće podršku ovakvim inicijativama.

Naravno u danu za glasanje, podržaću ovakav Predlog budžeta, podržaću sve predloge zakona koji su na dnevnom redu kako bismo mi kao narodni poslanici dali jedan poseban doprinos budućem razvoju Republike Srbije i jednu veliku podršku Vladi Republike Srbije koja se zaista u ovim teškim vremenima bori sa stanjem u kojem se nalazi, za šta mi nismo krivi, ali je izazvano sukobom u svetu. Hvala na pažnji.

Hvala predsedavajući.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću nastaviti u duhu onoga što je govorio moj uvaženi kolega dragi prijatelj Uglješa Mrdić, a vezano je pre svega za razvoj Srbije i svega onoga što se dešava negativno po građane Republike Srbije, a dolazi iz tajkunsko mafijaškog klana koji želi da preuzme vlast na prostoru Republike Srbije i da vrati Srbiju tamo gde joj nije mesto. Da vrati u 2000. godinu u vreme propadanja, u vreme sukoba i svega onoga što donosi kvalitet života našim građanima.

Puna podrška kolegi Uglješi i svim naprednjacima koji na dnevnom nivou dobijaju pretnje, a naravno najveća podrška našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji je duži niz godina na meti kako onih koji žive u Srbiji koji su manjinska Srbija, ali i onih ljudi koji su van Srbije i koji žele da promene sadašnje stanje na prostoru naše zemlje.

Danas imamo tri vrlo važna sporazuma, tri vrlo važna zakona i oni se pre svega odnose na bolji kvalitet života građana Republike Srbije, na ekonomski razvoj, na dalje povezivanje Republike Srbije sa svetom, ali i za novu izgradnju gasifikacije na prostoru naše zemlje.

Što se tiče Sporazuma Srbije i Mongolije, želim pre svega ga kažem da se radi o sporazumu sa jednom zemljom koja je prijateljska, koja ima tri miliona stanovnika, koja nije priznala KiM kao lažnu državu, koja iz godine u godinu ekonomski se razvija, ali odnosi između dve zemlje jesu dobri, ali mogu da budu mnogo bolji i ovaj sporazum treba pre svega da potvrdi jačanje tih ekonomskih veza između dve zemlje, između dva naroda.

U prethodnom periodu mi smo sa Republikom Mongolijom potpisali više sporazuma, a to su uglavnom sporazumi vezani za kulturno-naučnu saradnju, za podršku u oblasti ekonomije itd, a 2013. godine smo ukinuli vize između dve zemlje.

Ono što je dobro jeste činjenica da se formira jedna posebna komisija koja će pratiti ekonomsku saradnju između dve zemlje i dati jedan poseban doprinos da se ona poveća na jedan veći nivo.

U prošloj godini mi smo izvezli oko 370.000 evra vrednosti robe na prostor Mongolije, a uvoz je bio simboličnih 2.000 evra. Kroz ovaj sporazum imamo jedan poseban osnov da razvijemo ekonomsku saradnju, a danas je Srbija jača, danas Srbija ima više hrane, danas Srbija ima više industrijskih proizvoda i svakako da će to doneti određene benefite kako za građane Republike Srbije, tako i za našu privredu.

Što se tiče Predloga zakona o patentima želim pre svega da istaknem da se ova izmena odnosi na usklađivanje postojećeg zakona sa zakonom i pravnom regulativom EU, ali i da se otklone određene anomalije, nedostaci koji su u sadašnjem zakonu i pre svega ima za cilj da se podstakne industrija lekova na prostoru naše zemlje, da se proširi spisak onih proizvoda koji mogu biti predstavljeni kao patenti i da se sama papirologija oko izdavanja sertifikata oko patenta na jedan poseban način klasifikuje i da oni koji podnose patente mogu da to dobiju sada i u elektronskoj formi.

Ono što sam, čitajući materijal, uspeo da primetim od 2010. godine, nažalost smanjuje se broj patenata na prostoru naše zemlje, kako domaćih, tako i stranih i verujem da ovi predlozi koji su dati u novom Zakonu o patentima će dodatno doprineti da se ova oblast uredi na jedan poseban i kvalitetniji način.

Ono na šta posebno stavljam akcenat to jeste ugovor o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda na prostoru Republike Srbije i ako išta ova Skupština će biti po čemu prepoznata jeste činjenica da smo doneli najveći broj zakona u dve oblasti.

Prva oblast se odnosi na borbu protiv pandemije, gde smo gradili bolnice, gde smo finansijski pomagali građane i privredu, da ovaj period pandemije na što bezbolniji način prevaziđemo, a drugi set zakona se odnosio na izgradnju infrastrukture. U Srbiji se danas grade autoputevi, železnice, danas se u Srbiji grade gasovodi.

Zašto su važni gasovodi? Prema podacima koje smo imali prilike pre par meseci da ovde diskutujemo, a vezano je za potrošnju energije, a koje je dala Agencija za energiju, u 2020. godini povećana je potrošnja električne energije za 2,8% na prostoru Republike Srbije. Potrošnja gasa je povećana za 6,7%. Samo u domaćinstvima blizu 20% je povećana potrošnja prirodnog gasa. Prema strategiji do 2025. godine će se povećati i potrošnja električne energije što dovoljno govori da moramo obnavljati naše izvore, da moramo obnavljati naše elektrane i da moramo na jedan poseban način da se bavimo sektorom energije, jer upotreba prirodnog gasa zaista dolazi sve više do značaja.

To je važno iz razloga što ćemo gas koristiti kao ekonomski povoljnije gorivo i ekološki prihvatljivije.

Mi smo ovde u Skupštini Srbije usvojili više dokumenata gde smo pomogli, da kažem, na izvestan način gasifikaciju Republike Srbije. Mi smo podržali gasifikaciju Borskog i Zaječarskog okruga, vrednost projekta je 66 miliona evra, projekat koji obuhvata oblast više od 200 hiljada stanovnika. Zatim, podržali smo razvojni gasovod Leskovac-Vranje, projekat 28 miliona evra. Zatim, gasifikaciju Kolubarskog okruga, zatim proširenje gasovoda na relaciji Beograd-Valjevo-Loznica, projekat 75 miliona evra. Zatim, izgradnja gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad-bugarska granica.

Sve su to projekti koji na direktan način povoljno utiču na privredi razvoj Republike Srbije. Ja ću da vas podsetim da je u martu 2021. godine naša proizvodnja u industriji 6,1% veća nego na period 2020. godine što dovoljno govori da Republika Srbija i u vreme pandemije ima rast industrijske proizvodnje.

Predloženi sporazum vezano za gasifikaciju Zlatiborskog okruga iznosi nešto oko 40 miliona evra i vrlo je važno da i Zlatiborski okrug dobije gas, da se privreda dodatno osnaži i da ovaj okrug koji beleži suficit u trgovinskoj razmeni, dodatno bude ojačan kroz gasifikaciju.

Naravno, to će uticati na kvalitet života svih građana ovog okruga, posebno na Priboj, Prijepolje, Novu Varoš, Sjenicu. To su opštine gde se uglavnom smanjuje broj stanovnika, gde nije razvijena privreda i da će gasifikacija pozitivno uticati da se i oni dodatno razviju.

Takođe želim da podsetim da je Skupština usvojila sedam zakona iz oblasti zaštite životne sredine, četiri zakona iz oblasti energetike i na ovaj način jasno pokazala kako sadašnja vlast želi da rešava probleme iz oblasti ekologije.

Sa druge strane imamo opoziciju i vidimo kako oni žele da reše probleme iz ekologije. Danas oni blokiraju puteve, blokiraju saobraćajnice, danas oni pozivaju na nasilje. U jednom dnevnom listu „Danas“ izvesni Savo Manojlović, direktor organizacije, zamislite organizacije, pa ima direktora – kreni, promeni, kaže da je moguća blokada referenduma.

Postavljam pitanje, ko je to ko danas ima pravo da blokira budući referendum? Da se tamo neki ljudi pojave ispred glasačkih mesta gde se vrši glasanje, da blokiraju život, da blokiraju pravo nekoga da odlučuje o svojoj sudbini.

Danas opozicije u Srbiji sprovodi nasilje i to se najbolje pokazalo na protestu koji su organizovali na dan kada je SNS organizovala veličanstveni skup u Beogradu kada je izvesni Dragan Milovanović Crni iz Šapca, po Đilasovim medijima heroj protesta u Šapcu izjavio – zakačila me je kašika bagera, pao mi je mrak na oči.

Postavlja se pitanje, zašto jedan čovek koji je pešak, učesnik u saobraćaju, šta on traži na saobraćajnici i kako ga je to zakačila kašika bagera? On dalje kaže – nisam imao nameru nikoga da udarim, nego da zaustavim mašinu.

Zamislite kakva je to laž i svi građani Srbije su imali priliku da vide čoveka, izvesnog Dragana Milovanovića, zvanog Crni, koji je više desetina puta udario mladića na bageru pesnicama i naneo mu teške povrede. To je ta Srbija koja želi da putem nasilja dođe na vlast.

Danas opozicija u Srbiji crta metu na glavi našem predsedniku, njegovoj porodici, svima nama koji podržavamo SNS. Nažalost, napadnuta je i naša Srpska Pravoslavna Crkva. Ovi danas govore da u Srbiji postoji politička polarizacija. Mi u SNS kažemo da ne postoji, polarizacija postoji kada je odnos snaga 50-50, 60-40%, a danas većinska Srbija podržava Aleksandra Vučića i SNS u borbi za promene, za kvalitetniji život.

Danas pristojna, vredna i odgovorna Srbija ne blokira saobraćajnice, a nasuprot nama postoje oni koji žele da donesu haos na ulice kako Beograda, tako i ostalih gradova Srbije, da padne krv, da se zaustave investicije, jer nikada se nije desilo u prethodnih 30 godila koliko postoji višestranački sistem u našoj zemlji, da neko ko je protiv vlasti na svojim mitinzima, na svojim okupljanjima razvije transparent – stop daljoj industrijalizaciji Srbije, stop investitorima. Kao da investitori kada dođu u Srbiju, kako domaći ili strani, ne zapošljavaju ljude, kao da ne pune budžet. To se nikada nije desilo.

Kada govorim o tim lažnim ekolozima, treba da govorim o ljudima koji su spremni na sve, da blokiraju puteve, da prave takve blokade da će, ne samo desetine i stotine, nego hiljadu automobila, autobusa biti blokirani na saobraćajnicama, na mostovima, da pale baklje. Nažalost, imali smo priliku da vidimo da su čak zapalili automobil jednog građanina ovde u Beogradu gde su polivali benzin i zapalili automobil jednog čoveka sa kojim se ne slažu. Da ostavljaju smeće na sred puta, a te blokade koštaju Republiku Srbiju preko milion evra na dnevnom nivou.

Imala je Srbija priliku da vidi ko je odgovoran, a ko se ponaša na način da ruši sve za sobom i da ostavlja haos. Najbolji odgovor će dati Srbija 3. aprila na izborima kada će, ubeđen sam, izabrati politiku koju predvodi Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Apsolutno je jasno da će poslanici SNS u danu za glasanje podržati predložene amandmane i, s jedne strane, želimo da damo svoj doprinos da se naša privreda rastereti, a sa druge strane, da damo jednu jasnu i kvalitetnu podršku daljem ekonomskom i privrednom naše zemlje.

Koliko je važno da jedna zemlja ima ekonomsku stabilnost, političku stabilnost, najbolje govori situacija od pre godinu i po dana, dve godine nepune kako je krenula pandemija korona virusa i zamislite da je tada u trenutku početka te pandemije u Srbiji bila DS i njeni sateliti, da su oni vodili našu zemlju, gde bismo mi danas bili i kakve bi posledice bile, pre svega, po građane i po našu ekonomiju.

Ono što smo uradili u prethodnom periodu, pre svega, staviću jedan jasan pečat na rad predsednika naše zemlje, na rad naše Vlade, ali i nas u Skupštini koji smo podržali sve predloge zakona koji su dodatno ojačali našu ekonomiju, našu privredu i učinili da Srbija mnogo spremnije dočeka sve izazove koji su bili u prethodnom periodu i sve ono što nas očekuje.

Danas Srbija ima pet vakcina. Danas građani Srbije mogu da biraju između pet vakcina u borbi protiv korona virusa. Danas Srbija gradi bolje bolnice, danas Srbija kupuje neophodnu opremu. Danas Srbija može da dodatno plati naše lekare, naše sestre medicinske, zatim, osoblje koje radi u našem zdravstvenom sistemu.

Danas su kolege ovde u Skupštini govorile o više projekata, o više oblasti gde je država Srbija pokazala visok stepen spremnosti i visok stepen, rekao bih, ozbiljnosti ulaganja u različite oblasti, a ono što daje poseban pečat jeste ulaganje u infrastrukturu.

Infrastruktura je ta koja privlači nove investicije, koja puni budžet i kroz nova ulaganja, možemo da podižemo plate, možemo da podižemo penzije.

Svi znamo da je u prethodnom periodu urađeno puno toga, ali da smo postavili visoke ciljeve. Danas se u Srbiji gradi ili će biti izgrađeno devet novih autoputeva i brzih saobraćajnica. Danas u Srbiji se ulaže u železnicu. Ona je bila godinama devastirana. Danas se u Srbiju ulaže u vodeni saobraćaj, u luke. U Luku Beograd danas ulažemo 200 miliona, u luku Smederevo 400 miliona, u luku Sremske Mitrovice, u moj grad, dve milijarde i sto miliona dinara se ulaže. To dovoljno govori koliko je Vlada Republike Srbije, resorna ministarstva, ali i predsednik Srbije, koliko daju značaja ulaganju u infrastrukturu i sve ono što znači život. Danas Srbija ulaže u zdravstveni sistem, u škole, u obrazovanje, u sport.

Svakako da je vest dana jučerašnji sastanak našeg predsedika sa predsednikom Ruske Federacije gospodinom Putinom i vest koju smo svi sa velikim nestrpljenjem očekivali. Danas je Srbija jedna od retkih zemalja, možda jedina u Evropi koja ima najpovoljniju cenu gasa, što će dodatno uštedeti 300 milina dinara našoj privredi, ali pre svega, građanima, a sa druge strane, imaćemo dovoljne količine gasa i energenata za period koji nas očekuje.

Naravno, ono što takođe raduje jeste činjenica i predlog koji je predsednik izneo da se poboljša natalitet u našoj Srbiji kroz dodatna davanja za prvorođeno dete. To je nešto što je dobro.

Međutim, ono što nije dobro i što zaista predstavlja nešto što je nepojmljivo na političkoj sceni u Srbiji jesu pojedine političke organizacije i partije koje ovakve dobre, kvalitetne predloge osuđuju.

Ja ću da citiram gospođu Alisu Kockar, koja je portparol DS, koja je juče rekla da su mere populacione politike sramne i apsolutno je jasno da neće doprineti povećanju broja žena i muškaraca koji će se odlučiti na zasnivanje porodice.

Da li je moguće da neko danas, kada Srbija vodi bitku sa belom kugom, kaže da su ovakve mere sramne? Da li je moguće da neko uopšte može da pomisli, ako država stane iza mladog bračnog para, iza roditelja, kada želi direktno finansijski da pomogne dodatno, da je to sramno? Naravno, za DS to je sramno, ali za njih nije sramno što su gasili fabrike, što su uništavali institucije. Nije sramno što su mladi, upravo za vreme DS, od 2000. godine, u najvećoj meri napuštali Republiku Srbiju i što su odlazili i za njih nije sramno što su 2012. godine ostavili praznu kasu Republike Srbije. Za njih to nije sramno.

Kažu iz DS da je predlog predsednika Republike jedno vređanje žena i mladih osoba u Srbiji, da je to uvreda za žene. A, da li je psovka upućena na račun majke predsednika Republike Aleksandra Vučića, da li je to uvreda? Naravno za njih da to nije. Nijednom izjavom nisu osudili napad na predsednikovu majku, na njegovu porodicu, na članove SNS. To dovoljno govori kakvu politiku vodi DS i svi oni koji su danas tobože se ujedinili u samo jednom cilju – da dođu ponovo na vlast, da ponovo pljačkaju Republiku Srbiju, da ponovo zasednu za državne jasle, da prazne državne kase, a narod ih ne zanima.

Naravno, u danu za glasanje ja ću zajedno sa kolegama podržati predložene amandmane. Ovo je još jedan od dokaza da SNS vodi jednu odgovornu politiku, politiku koja će doprineti daljem razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovani građani Republike Srbije, apsolutno se pridružujem rečima gospodina Uglješe Mrdića kada kažu da je nama Srbija na srcu, da mi nemamo rezervnu otadžbinu. Za razliku od pripadnika bivšeg režima koji su sve učinili da upropaste našu zemlju, našu ekonomiju, našu vojsku, SNS dolaskom na vlast je preuzela odgovornost za kvalitet života svih naših građana, jer kako smo razvijali ekonomiju, kako smo zapošljavali naše građane tako se razvijala i svest naših građana o zaštiti životne sredine. Ne može građanin koji ostane bez posla da razmišlja o ekologiji na način kao što to danas razmišlja.

Ja dolazim iz Sremske Mitrovice gde je žuto-tajkunska vlast samo za tri godine preko 4.000 građana Sremske Mitrovice ostavila bez posla, a u Srbiji 400.000 građana je za vreme vlasti DS i njenih satelita ostalo bez posla. Naravno, kada smo preuzeli vlast preuzeli smo odgovornost da damo svoj doprinos ovoj oblasti i da građani Srbije žive pre svega bolje, kvalitetnije, ali da uradimo puno toga za životnu sredinu, za naše samo okruženje.

Želim da pohvalim vas, uvažena ministarka, jer ste svojim radom išli u susret problemima koji su nastajali u oblasti životne sredine. Mi smo svesni da ni jedna vlast, da ni jedan mandat, ni jedan ministar ne može da reši sve one probleme koji postoje u životnoj sredini, jer godinama se u ovu oblast nije ulagalo na način kako to treba, ali vaša energija, vaše znanje, uz podršku predsednika Republike, uz podršku predsednice Vlade, uz podršku nas narodnih poslanika, napravili smo jedan značajan iskorak u budućnost da rešimo sve ono što je u ovom trenutku aktuelno u životnoj sredini, ne samo u našoj državi, već rekao bih i u čitavom okruženju.

Želim da pohvalim vašu aktivnost jer ste svojim radom obilazili lokalne samouprave. Bili ste nedavno u mom gradu, Sremskoj Mitrovici, posetili ste Rumu, posetili ste Čačak, bili ste na deponiji u Vinči, bili ste u Prijepolju, uvek ste išli u susret nekom problemu da razgovarate sa građanima, sa predstavnicima lokalnih samouprava, sa predstavnicima nevladinih organizacija i da izvučete ono što je najbolje, najbitnije, da dobijete pravu informaciju kako biste dali pravi odgovor u datom trenutku.

Mi smo se trudili ovde narodnom parlamentu da vam pomognemo u toj vašoj misiji i svemu ono što Vlada Republike Srbije i vi kao ministar u Vladi želite da uradite. Mi smo ovde usvojili pet zakona. Evo, ova Vlada postoji nešto duže od godinu dana. Mi smo usvojili Zakon o klimatskim promenama, Zakon o zaštiti prirode, zatim smo potvrdili amandman na Protokolu o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. Zatim smo prihvatili Aneks konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, zatim Zakon o zaštiti od buke.

Ova dva zakona koji ćemo danas izglasati to je zaista jedan veliki set zakona. Znači, sedam zakona iz oblasti zaštite životne sredine za godinu dana. Kada na ovu brojku dodamo još četiri zakona iz oblasti energetike, Zakon o energetici, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, Zakon o rudarstvu i energetskoj efikasnosti, dovoljno govori koliko je ova Vlada i koliko je Skupština bila posvećena rešavanju problema u oblasti ekologije.

Naravno, mi smo potvrdili više zakona koji se odnose na dalju gasifikaciju Republike Srbije što će dodatno dati jedan pozitivan efekat za zaštitu životne sredine, da smo potvrdili Zakon za gasifikaciju Niša, niške oblasti, zatim međunarodni gasovod koji vodi ka Dimitrovgradu, zatim za Kolubarski okrug, Mačvanski okrug i druge gradove koji će dobiti gas, kao energent ga koristiti, što će u velikoj meri poboljšati životnu sredinu, odnosno sve one negativne efekte će pomeriti u stranu.

Ono što takođe želim da istaknem jeste rad Odbora, kome ja pripadam sa velikim zadovoljstvom, Odbora za zaštitu životne sredine ovde u Narodnoj skupštini, gde smo pored više amandmana koje smo predložili na one zakonske predloge koje ste vi dali, jednu praksu ustanovili da odlazimo u lokalne samouprave, da razgovaramo sa građanima, da razgovaramo sa predstavnicima lokalnih samouprava.

Imali smo dva odbora van sedišta Narodne skupštine Republike Srbije i bili smo u Sremskoj Mitrovici, bili smo u Čačku, a to se isto prenelo i na neformalnu Zelenu poslaničku grupu gde smo obilazili u Zapadnoj Srbiji takođe i Prijepolje.

Takođe smo bili u Novoj Varoši, u Priboju, razgovarali sa predstavnicima lokalnih samouprava, sa direktorima javnih preduzeća i gde smo od njih saznali koji su to problemi u lokalnim zajednicama i zajedno sa vama želimo da rešimo i da pomognemo.

Takođe, jedan veliki benefit čitave priče jeste jedan projekat koji se realizuje u mom gradu, ja sam vrlo ponosan na činjenicu da će grad Sremska Mitrovica, odnosno Skupština grada Sremska Mitrovica biti prva lokalna samouprava na prostoru naše zemlje gde se formira neformalna odbornička Zelena grupa. To je nešto jako dobro iz razloga što će odbornici po prvi put moći da se udružuju na način, a da se povezuju vezano za ekologiju i gde će biti veći uticaj nevladinih organizacija i na taj način daće svoj doprinos u rešavanju svih problema.

Ja sam zaista imao veliko zadovoljstvo i čast da početkom prošlog meseca obratim se kolegama iz pokrajinske Skupštine AP Vojvodine gde oni takođe formiraju Zelenu poslaničku grupu gde od 120 poslanika, koliko broji pokrajinski parlament, 77 kolega je prihvatilo poziv i ulazi u ovu grupu. Mi vrlo brzo očekujemo da će kolege iz Pokrajine zajedno sa nama poslanicima u republičkoj Skupštini napraviti jedan sastanak, jedan dogovor, da vidimo koje su to aktivnosti u nekom narednom periodu, šta to mi kao predstavnici naroda možemo da uradimo i da damo svoj doprinos u ovoj oblasti.

Koliko je važna zaštita životne sredine najbolje govori i sama, da kažem, aktivnost našeg predsednika, Aleksandra Vučića, i njegov boravak na konferenciji UN o klimatskim promenama koja je nedavno bila u Glazgovu.

Predsednik je predstavio jedan detaljan plan i program šta je to što Srbija želi da uradi u narednom periodu, a pored svog obraćanja predsednik je iskoristio i priliku da se obrati i drugim liderima koji su bili prisutni ovde i na margini te konferencije imao je više značajnih sastanaka i privukao je zaista veliku pažnju.

To dovoljno govori koliko naš predsednik i naša država ima veliki uticaj u međunarodnoj zajednici i koliko međunarodna zajednica gleda na Srbiju kao jedan faktor stabilnosti i državu u koju treba ulagati ili državu sa kojom treba i sarađivati.

Ono što me posebno raduje kao narodnog poslanika jeste i budžet za narednu godinu gde će biti i više od 36 milijardi dinara, što direktnih, što indirektnih sredstava uključeno u oblast životne sredine, odnosno zaštite životne sredine. Mi smo u ponedeljak od vaše saradnice imali zaista jednu iscrpnu prezentaciju svega onoga što vaše Ministarstvo i Vlada Republike Srbije žele da urade u narednoj godini, a vezano za ovu oblast.

Ono što mene posebno raduje kao građanina Sremske Mitrovice, to je tri miliona evra koje će biti uloženo u reciklažni centar u mom gradu i to dovoljno govori uz sve one lokalne samouprave gde se ulažu značajna sredstva koliko ova Vlada i koliko vaše Ministarstvo daje akcenat na sam Sektor zaštite životne sredine.

Naravno, kako se zemlja razvija, kako smanjujemo stopu nezaposlenosti, kako uređujemo naše institucije, kako se borimo sa kriminalom, tako sve više dolazi do napada na našeg predsednika, Aleksandra Vučića. Ne samo na njega, nego i na čitavu njegovu porodicu.

Oni ljudi koji nemaju program, koji nemaju ideju, oni nemaju šta drugo da ponude građanima Srbije osim napada na predsednika i na njegovu porodicu i na nas koji ga štitimo, da kažem, branimo ovde u Narodnoj skupštini. Mi ćemo to da nastavimo da radimo i u narednom periodu.

Pitaju se predstavnici žuto-tajkunske koalicije – zašto poslanici SNS vrlo često govore o svom predsedniku? Da li to neko treba nama da zabrani da mi govorimo o našem predsedniku i svemu onome što on na dnevnom nivou trpi, on i njegova porodica?

Koliko časti može da ima jedan čovek, jedan političar ukoliko proziva decu svog političkog suparnika? Gde je tu moral? Gde je tu odgovornost prema građanima? Da li mi iz SNS znamo imena dece naših političkih protivnika? Ne znamo i to nas ne zanima. Mi želimo bezbednost svim građanima Republike Srbije, bez obzira kojoj stranci pripadaju i da uopšte pripadaju bilo kojoj političkoj organizaciji.

Na ovakav način oni šalju jasnu poruku da nemaju ideju, da nemaju program i da osim mržnje prema Aleksandru Vučiću i nama iz SNS oni nemaju šta drugo da ponude. Ubeđen sam da će građani Srbije vrlo brzo na izborima koji nam slede prepoznati ko donosi dobre i kvalitetne odluke za građane Republike Srbije, a ko je taj da se Srbija vrati 10-15 godina unazad, da nam se gase fabrike, jer jedini doprinos DS i njenih tajkuna i svih onih koji su činili tu koaliciju u oblasti zaštite životne sredine jeste gašenje fabrika. Mislili su ukoliko ugase neku fabriku da će biti lepši i čistiji vazduh.

Naravno da je to politika prošlosti koja daje samo negativne rezultate i da je to politika koja neće biti podržana od građana Republike Srbije i da će svoje poverenje dati pre svega Aleksandru Vučiću i nama iz SNS da zajedno sa koalicionim partnerima vodimo politiku razvoja, politiku pomirenja i politiku koja će u međunarodnim odnosima još više jačati našu zemlju i davati određeni doprinos koji treba da bude pozitivan.

U Danu za glasanje ja ću naravno podržati oba predloga zakona uz jednu poruku da moramo se ponašati odgovorno prema životnoj sredini, jer je mi nismo nasledili od naših predaka, nego smo pozajmili od naših potomaka.

Ukoliko se budemo na ovakav način odnosili, svakako će oblast biti još uređenija, a mi kao narodni poslanici imamo obavezu da podržimo ovakvu politiku, jer ona donosi, daje doprinos u razvoju naše zemlje u celini. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodine Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ako uporedimo danas našu zemlju sa stanjem i prilikama do 2012. godine možemo slobodno reći da su to dve zemlje, različite po stopi razvoja, različite prema pogledu u prošlost, ali pre svega različite prema pogledu u budućnost.

Danas je Srbija lider u regionu. Želi dobre odnose sa zemljama u okruženju, sa svim državama i narodima, ali pre svega i čini sve da takvi odnosi budu. Ali zagledani u budućnost moramo pre svega da poštujemo i pamtimo prošlost i sve one događaje koji su bili dobri, lepi, ali nažalost mnogo više onih koji doneli sukobe i stradanja.

Naša istorija je puna takvih događaja. Ona nas opominje da moramo da čuvamo našu slobodu, našu nezavisnost, da negujemo kulturu sećanja na sve one koji su položili svoj život na oltar otadžbine.

Jedan od pravnih mehanizama su i sporazumi koji potpisuju strane koje su nekada bile u sukobu. Takav je i sporazum o kome danas govorimo, sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima. On pre svega ima za cilj da omogući dostojno upokoljenje i večno čuvanje uspomene na vojna lica i sve civilne žrtve ratova koje su bile na ovim prostorima.

Upravo smo sa nemačkom državom i sa nemačkim narodom najviše imali sukoba u prošlom veku i podneli smo velike žrtve kako bismo očuvali našu nezavisnost, našu slobodu i kako bismo očuvali svoju državu.

Svaki rat izvlači iz čoveka ono najgore, ali i ono najbolje. Ja ću danas govoriti o dva primera gde su sukobljene strane pokazale pre svega jednu veliku dozu poštovanja i vojničke časti, a oba događaja se odnose pre svega na događaje iz Prvog svetskog rata.

Prva je priča o poručniku Radoju Popoviću koji je kao ratni heroj, zarobljenik prebačen u rodno Užice gde su mu okupacione vlasti dozvolile da se hrani u oficirskoj menzi u svom rodnom gradu. On je dolazio u uniformi srpskog vojnika, srpskog oficira, oslonjen na štake, nosio je kapu sa kokardom i monogramom kralja Petra Prvog. To se nije svidelo jednom austrougarskom majoru i on mu je naredio da skine kapu, da skine srpsku uniformu i tako ga uslovio da bira između časti i obroka. Radoje je izabrao čast i gladan, bolestan, ali pre svega ponosan nastavio je da šeta ulicama rodnog Užica. Ubrzo ova vest je stigla do austrougarskog komandanta grada koji je shvatio ovaj herojski čin poručnika Popovića i naredio svojim vojnicima da dozvole ovom hrabrom poručniku srpske vojske da može da se hrani u menzi u rodnom Užicu. Tako je nastalo jedno neobično prijateljstvo između dva oficira dve suprotstavljene vojske, dve strane.

Kada je poručnik Popović legao u bolesničku posetu u posetu mu je došao austrougarski komandant grada i pitao ga da li ima neku želju. Njegova poslednja želja je bila da se sahrani po srpskim vojničkim običajima i komandant grada je uslišio njegovu želju ali iz zdravstvenih razloga nije dozvolio da tu budu srpski vojnici pored odra ovog srpskog hrabrog oficira, nego je naredio da to budu austrougarski vojnici, ali obučeni u vojnu uniformu austrougarske, u svečanu uniformu, mundire. Na sprovodu je bilo više 1.500 Užičana koji su ispratili hrabrog srpskog oficira na večni put i ovaj događaj ostaje da se prepričava više od jednog veka.

Drugi primer, govorila je i koleginica Jevtović Vukojičić, odnosi se na oktobar 1915. godine kada su Nemci pokušali da opkole grad Beograd i kada je 39 pripadnika srpske vojske dve noći i dva dana hrabro branilo srpsku prestonicu. Kada im je nestalo municije, oni su čast i ponos našeg glavnog grada branili ašovima i bajonetima i svih 39 vojnika je položilo svoj život na oltar svoje otadžbine. Više od 200 Nemaca je izgubilo život u ovoj borbi i nemačke vlasti kada su čule za ovaj događaj doneli su odluku da se na mestu gde je bilo ovo stradanje podigne jedan veliki spomenik srpskim vojnicima i da se uredi nemačko groblje.

Godine 1985. nemački kancelar Helmut Kol je posetio Beograd i takođe položio vence na ovo stratište i tako pokazao veliko poštovanje prema srpskim žrtvama i svim onima vojnicima koji su izgubili svoje živote.

Danas je jedna uobičajena praksa da se zemlje koje su nekada bile u prošlosti zajedno organizuju i da zajedno obeležavaju kroz svečanosti određene događaje u kojima su bili povezani u prošlosti a oni su bili u sukobu.

U julu ove godine na poziv Ambasade Republike Austrije, u Srbiji, predstavnici Vlade Srbije su položili venac na austrougarsko groblje vojno povodom dana mrtvih i to je bila prilika da se oda počast svim vojnicima Austrougarske koji su nastradali u borbama za Beograd.

Na inicijativu Ambasade Srbije u Nemačkoj, Nemačko udruženje za staranje o ratnim grobljima obnovilo je spomenik koji se nalazi na mestu nekadašnjeg logora u blizini Drezdena. U taj logor je transportovano više od 4.000 ratnih zarobljenika iz Srbije. Nažalost, 176 njih nikada se nije vratilo svojoj kući. Umrli su od prisilnog rada, bolesti i iscrpljenosti.

Svečanost je održana 1. septembra ove godine uz mnogobrojne zvanice, uz zvuke Bože pravde i Tamo daleko u izvođenju vojnog orkestra iz Drezdena. Na ovaj način je pokrajina Saksonija odala počast srpskim zarobljenicima koji su bili u logoru na njihovoj teritoriji.

Ovi primeri iz prošlosti i sadašnjosti su dobar primer kako se međusobno poštujemo i uvažavamo, bez obzira na sve sukobe koji su bili u prošlosti, da moramo da poštujemo sopstvene ali i tuđe žrtve, da pravimo mostove saradnje i prijateljstva na obostrano zadovoljstvo i korist.

Sve nas raduje ovde u Srbiji poseta kancelarke Merkel koja će u ponedeljak boraviti u našoj zemlji i koja će imati više sastanaka sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Danas je Nemačka najveći spoljno-trgovinski partner naše zemlje i beležimo više od 25% rasta razmene, koja očekujem da će ove godine biti više od šest milijardi evra.

Danas više od 400 nemačkih kompanija zapošljava 70.000 građana Republike Srbije. Imamo više projekata koje zajednički sprovodimo. Ja ću ponoviti samo projekat dualnog obrazovanja, ali i mnoge druge projekte, jer na taj način branimo pre svega interese naše zemlje i stvaramo još bolje uslove za podizanje saradnje na viši nivo.

Verujem da će ovaj sporazum koji ćemo danas usvojiti ovde, a odnosi se na ratne memorijale, dodatno uticati da se poboljšaju odnosi između dve zemlje i dve vlade.

Drugi sporazum o kome želim da govorim jeste sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipra, a odnosi se na oblast zaštite od katastrofa. Svima su nam poznate posledice velikih katastrofa. Poslednjih desetak godina imali smo i poplave, zemljotrese, sve ono što je moglo da nas zadesi, zaista je ostavilo jednu tužnu sliku, velike materijalne štete, nažalost i žrtve.

Vrlo je važna oblast da možemo da sarađujemo sa drugim zemljama, a posebno sa zemljama koje su prijateljske, koje nisu priznale tzv. Kosovo, da razmenjujemo iskustva, da zajedno kupujemo opremu, da zajedno sprovodimo određene vežbe, kako bismo umanjili i ublažili posledice ovakvih događaja.

Ono što takođe želim da istaknem u ovom trenutku jeste činjenica da smo ove godine učestvovali kao država, preko Sektora za vanredne situacije u pomoći našim prijateljima u Grčkoj. Delegaciju vatrogasaca je predvodio jedan čovek iz Sremske Mitrovice, moj sugrađanin, gospodin Plemić koji je zajedno sa vatrogascima iz Sremske Mitrovice i ostalih gradova naše zemlje, hrabro i danonoćno branio građane Grčke i na taj način dao svoj doprinos i pokazao i dokazao da je srpski narod solidaran i da želi da pomogne i drugim narodima i drugim zemljama.

Na kraju, želim da istaknem da ću sa velikim zadovoljstvom podržati sve sporazume koji su na današnjem dnevnom redu i da iskoristim priliku da u ime svih poslanika i u svoje lično ime čestitam pripadnicima 141. i 142. druge klase Vojne akademije koji će sutra zajedno sa kolegama Sedme klase Medicinskog fakulteta VMA položiti zakletvu ovde ispod platoa Narodne skupštine Republike Srbije i postati srpski oficiri. Neka časno i uspešno služe otadžbini Srbiji. Živela Srbija.

Zahvaljujućem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da vas podsetim na jedan događaj od pre 13 godina, a to je događaj kada je nastajala SNS.

Zašto je bitan ovaj događaj? Ne samo za nas koji smo članovi i funkcioneri SNS, već za sve građane Republike Srbije, pre svega jer smo tada u tom trenutku želeli da ponudimo jednu novu političku organizaciju u Srbiji i kada smo promovisali svoj program kao osnovni cilj smo stavili da vodimo računa o običnom građaninu, običnom čoveku.

Svesni situacije kroz sve šta je Srbija prolazila i građani Republike Srbije u prethodnom periodu, SNS je nastala kao jedna politička ideja upravo sa jednim vrlo važnim ciljem, a to je da zaštiti interese običnog čoveka, običnog građanina.

Mi smo tu svoju politiku provodili u delo, vodeći računa o svakom čoveku, vodeći o njegovim ekonomskim, socijalnim, ali i drugim interesima.

Ta politika dobija iz godine u godinu, iz ciklusa u ciklus sve veću podršku građana Republike Srbije, a upravo ona se sprovodi kroz realizaciju ovog zakona, jer se, pre svega, vodi računa o zaštiti potrošača, o zaštiti svakog čoveka koji je u Srbiji.

Preuzimanjem vlasti mi smo preuzeli odgovornost za kvalitet života svih građana Republike Srbije, bez obzira na njihovu političku, versku, nacionalnu ili bilo koju drugu vrstu pripadnosti.

Da li je tako bilo pre 2012. godine? Ko je vodio računa o građanima Republike Srbije, o našem narodu koji je živeo van granica Republike Srbije? Ko je vodio računa o običnom čoveku? Tadašnja vlast sigurno nije.

Moram vas podsetiti da smo u periodu od 2000. do 2012. godine izgubili više od 200.000 radnih mesta, da je dosovska vlast uništila sve ono čega se dotakla, da su nestajale fabrike, pogoni, gde je sistematski uništavana vojska naše zemlje. Institucije su uništavane.

U Sremskoj Mitrovici, u gradu iz koga ja dolazim, u periodu od tri godine više od 4.000 ljudi je izgubilo posao. Da li je onda neko govorio o potrošačima? Da li je uopšte mislio o građanima, običnom čoveku? Naravno da nije. Svi su vodili računa o tome da se snađu, da nađu neki novi posao da prežive.

Kako prolaze godine, kako SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima jača Srbiju, smanjuje nezaposlenost, jača institucije, naravno na red dolaze i ovakvi zakoni koji treba da doprinesu boljem i kvalitetnijem životu svih građana Republike Srbije, da se upravo vodi računa o običnom čoveku, o građaninu Republike Srbije.

Ovo neće samo značiti za nas koji živimo na prostoru naše zemlje. Evo, iz godine u godinu povećava se broj ljudi, odnosno stranaca koji dolaze u Srbiju, koji posećuju turistički našu zemlju. Ove godine za prvih devet meseci blizu 20 miliona turista u tranzitu je prošlo putevima Republike Srbije. Pa, naravno da će ovaj zakon i ove izmene koje dajemo kroz amandmane takođe uticati na kvalitet njihovog boravka u našoj zemlji i za njihovu sigurnost. Kroz ovakva zakonska rešenja, kroz jedan ozbiljan pristup, kroz politiku koja vodi brigu o običnom čoveku, podižemo kvalitet života Republici Srbiji i vodimo računa o svakom građaninu.

Zahvaljujem.