SANJA LAKIĆ

Srpska napredna stranka

Sanja Lakić je rođena 1994. godine.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Pohađa master studije Pravnog fakulteta u Beogradu.

Jedna je od autora zbornika „Dan kada je pala jedna srpska država – RSK“.

Osnivač je Regionalne škole “Sv. Sava” 2017. godine sa osnovnim ciljem spajanja srpske dece iz Hrvatske i Srbije.

Dobitnica je nagrada na takmičenjima u besedništvu.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 01.10.2020, 08:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2020.

Poštovani građani Republike Srbije, dragi Srbi, vi koji živite u regionu i dijaspori, pandemija izazvana korona virusom je, ne samo našoj zemlji, već celom svetu donela zdravstvene, ekonomske, ali i društvene negativne posledice. Sve ove mere o kojima smo govorili, ne samo danas, već i juče, će sigurno iz ovog stanja deficita koje imamo u tekućoj godini nas dovesti u održive zakonske okvire.

Međutim, pored svih ovih mera o kojima smo govorili, a koje su važne za građane Republike Srbije, danas bih govorila o tri tačke koje su važne za naše odnose sa regionom.

Prva tačka je važna za svakog Albanca, Bošnjaka i Srbina. Važna je podjednako za Beograd, Prištinu i Tiranu. Ta tačka je projekat „Mini šengen“ koji pruža ovom narodu pravo na nadu da će napokon u ovom regionu biti i mir, mir koji nam donosi stabilnost, a stabilnost je ono što je neophodno za naš evropski put.

Međutim, da li ćemo biti primljeni u Evropsku uniju je jedno pitanje, ali drugo pitanje je šta mi možemo da učinimo da se ekonomski uvežemo? Ta tačka vezivanja, kako je govorio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, je upravo projekat „Mini šengena“. To je naše ozdravljenje odnosa i to je lek za ovaj region.

Šta znači dobar odnos sa komšijom? To možemo da vidimo na primeru sa Slovenijom. Povećali smo spoljnotrgovinsku razmenu sa 550 miliona na 1,16 milijardi evra. Pa to znači dobar odnos sa komšijom i bolju privredu i bolju ekonomiju i bolje uslove za obične građane.

Druga tačka koja je takođe važna za naše odnose sa regionom tiče se srpskih zajednica u regionu. To je tačka zahvaljujući kojoj brinemo o našim Srbima i Srpkinjama koji žive u zemljama u okruženju. Na samo nekoliko stotina kilometara od Beograda, u Evropskoj uniji, u Hrvatskoj, postoje još uvek potpuno razorena sela u kojima živi po neka srpska starica, starac, po neko srpsko dete sa roditeljima.

I ovde smo mnogo govorili prethodnih nedelja o patriotizmu, a ja mislim da su upravo ta deca naše najveće patriote i najbolji predstavnici Srba u regionu. Ta deca koja ispod sveće uče o našoj srpskoj istoriji i ta deca koja kilometre i kilometre prelaze po glinskim kaljugama da bi došli na čas veronauke.

Hrabrost te dece, ali takođe i patriotizam je da ponosno nosiš svoje srpsko ime i prezime, a na leđima ratno nasleđe devedesetih godina. I za svu tu decu koja žive u selima Kašić, Islam Grčki, Smilčić, Smoković, Kula Atlagića, za sve vas u Karinu, u Benkovcu, za sve vas koje sam upoznala u Uzdolju, Biskupiji, Vrginmostu, Topuskom, Crnom, Slavonskom Brodu, Borovu, za sve vas gde god da živite u Republici Hrvatskoj, Srbija je odvojila 73 miliona 900 hiljada i 80 stipendija za vaše školovanje.

I ne samo za vaše školovanje, već za školovanje sve dece koja žive u Sloveniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini, za sve vas koji ste u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Rumuniji.

Tako to radi zemlja koja brine o srpskim zajednicama u okruženju, a to je najmanje što su oni zaslužili. Lično dokle god sam u ovom parlamentu ću se boriti da bar u narednim godinama za dinar ovaj budžet bude veći, uprkos tome što je i danas veći za nekoliko puta no što je bio i govoriću i pisaću i kucaću na sva vrata zato što znam koliko ovoj deci znači ova podrška.

Treća tačka ne govori o budućnosti niti o sadašnjosti, ali je i te kako važna i za budućnost i za sadašnjost. Ona govori o prošlosti, govori o Srbiji koja je napokon sazrela da govori i neguje kulturu sećanja. Napokon ova zemlja nije ona mala Srbija, ekonomski i politički razorena Srbija iz 95. godine. Napokon smo skinuli tu ljušturu i nije ovo ona mala i slaba Srbija koja je sramno ćutala i podigla belu zastavicu, sramno ćutala i nije dozvolila da hiljade i hiljade Krajišnika ovde u centru Beograda pokažu kako izgleda razoren život posle rata.

I nije više ovo mala i slaba Srbija koja istim tim Krajišnicima nije dozvolila da ovde u centru Beograda pokažu razmere srpske tragedije koju smo doživeli devedesetih i nije ovo ni mala ni slaba Srbija koja neće dozvoliti da se čuje lelek srpskih majki i očeva, Žarka, Darka, Jovice, Nevenke i Mirjane, dece koja su tragično nastradala na Petrovačkoj cesti kada je bombardovana kolona civila, kolona srpskih izbeglica.

I ta Petrovačka cesta nam se desila dva puta, dva puta za 100 godina. I zato je važno da se sećamo svoje prošlosti, važno da govorimo o njoj, važno da izvučemo sve poruke, pouke, da pročitamo sve putokaze.

Na tom mestu, prvi put nakon 25 godina, jedan srpski predsednik, a Srbija i Srpska ponovo bratski i jedinstveno su rekli: "Izvinite Krajišnici, izvinite i hvala vam. Hvala vam i dobro došli. Dobro došli u zemlju kojoj celim svojim bićem pripadate". Na tom mestu, na mestu koje pamti svaku kapljicu krvi i suzu, onu krajišku, i koja pamti svaki zločin od Jasenovca, pa do "Oluje", na tom mestu, na Rači, će prvi put biti izgrađen spomen-park za sve Krajišnike da nas podseća na epilog "Oluje", a Srpska i Srbija jedinstveno i bratski, onako kako su uvek morale, će podići i spomen-park Donja Gradina, Jasenovac, da nas podseća na bezumlje koje se desilo u Drugom svetskom ratu.

Ove tri tačke su važne za region. Važne zato što sarađujemo sa komšijama, važne zato što brinemo o našim zajednicama, ali i važne zato što se sećamo prošlosti, jer ćemo zahvaljujući tom pamćenju, možda ceniti i više sopstvene živote i nećemo više nikad dozvoliti da nam se dese ovi strašni zločini koji su obeležili 20. vek.

Na kraju, želim da čestitam šefu srpske diplomatije, gospodinu Nikoli Selakoviću, na konačnom izboru direktora Uprave za saradnju sa Srbima u regionu i dijasporom i želim da čestitam i gospodinu Arno Gujonu i da mu poželim dovoljno energije da napravi dobre rezultate i na ovom polju.

Svoj prvi govor u domu Narodne skupštine želim da završim rečima patrijarha Germana: "Neka Jasenovac, a ja ću dodati i "Oluja" budu velika i jeziva opomena koja jasno govori da ljubav i sloga treba da budu zakon našeg budućeg života". Hvala.