SANJA LAKIĆ

Srpska napredna stranka

Sanja Lakić je rođena 1994. godine.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik.

Pohađa master studije Pravnog fakulteta u Beogradu.

Jedna je od autora zbornika „Dan kada je pala jedna srpska država – RSK“.

Osnivač je Regionalne škole “Sv. Sava” 2017. godine sa osnovnim ciljem spajanja srpske dece iz Hrvatske i Srbije.

Dobitnica je nagrada na takmičenjima u besedništvu.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 01.10.2020, 08:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Poštovane kolege, uvaženi ministre, Republika Srbija ne isključuje primenu afirmativnih mera koje preduzima Vlada Republike Srbije za upis lica sa invaliditetom i pripadnika romske nacionalne manjine.

Činjenica je da primena afirmativnih mera u praksi funkcioniše, ali se slažem sa koleginicom Joković, koja ovim amandmanom dodatno potencira značaj upisa osoba sa invaliditetom i Roma na visokoškolske ustanove.

Primera radi, u poslednjih osam godina od kada se primenjuju afirmativne mere u srednje škole je upisano 12.427 romskih učenika i to je značajan broj, imajući u vidu da smo samo prošle godine upisali 1.894 romska srednjoškolca putem afirmativnih mera.

Uz to, njima se pruža pomoć i podrška na različite načine i o tome najbolje svedoče sami Romi koji su korisnici afirmativnih mera, a jedna od njih je i Martina, koju smo koleginica Sandra Joković i ja imale priliku da obiđemo u toku jučerašnjeg dana i koja je rekla da je težak put od diskriminacije do integracije, ali da zahvaljujući različitim programima ona danas ima mogućnost da uči i da napreduje.

To je današnja Srbija, zemlja u kojoj svako dete ima jednake šanse.

Šesto vanredno zasedanje , 30.06.2021.

Uvažene kolege, podržavam da se studentima pruži prilika bez želje da zadiremo u autonomiju univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova i omogući produženje roka za završetak studija do kraja školske 2021/2022 godine i studentima iz člana 148. stav 1. Zakona koji ima rok za završetak studija ističe školske 2020/2021 godine.

Mislim da bi usvajanje ovog amandmana, kolege Boškovića dalo dovoljno vremena da se polože zaostali ispiti i završe započete studije.

Sigurna sam da bi to potencijalno produženje rokova, posebno značilo srpskim studentima koji kroz odličan program Vlade Republike Srbije „Srbija za Srbe u regionu“ koji vrlo često nisu imali priliku da borave u Srbiji, omogućiće im da postignu sve zaostale obaveze, a nisu mogli da budu prisutni u Srbiji zbog svih zatvaranja granica i vakcinacije PSR testova i takođe, ograničenja slobodnog kretanja i normalnog studiranja.

Samo bih još jednom iskoristila vreme koje imam, da podsetim da je za školsku 2020/2021 godinu odobreno 80 stipendija srpskim zajednicama u regionu, te su za realizaciju ovog projekta Vlade Republike Srbije obezbeđena sredstva u iznosu od 73. 900.000 dinara, što predstavlja najveći budžet do sada, uprkos tome što smo se susreli sa korona virusom.

Takođe, želim na kratko da se osvrnem na jedan važan činilac visokog obrazovanja, naime, na studentsko organizovanje koje postoji u različitim oblicima, međutim, problem suviše opštih odredbi koje se odnose na studentsko organizovanje kroz Zakon o visokom obrazovanju će ovim zakonom se potpuno rešiti.

Smatram da je Radna grupa za izradu predloga zakona uradila veliki posao na čelu sa tada predsednikom SKONUS-a, a danas državnim sekretarom Milanom Savićem i da je naposletku cilj koji su stavili na početku svog rada gospodin Savić i njegove kolege ostvaren, jer su zaista doneli kvalitetna rešenja za decenijske probleme. Jedan od njih je što ćemo uskladiti naše zakonodavstvo sa evropskim, ali ćemo rešiti višedecenijske probleme u ovoj oblasti gde će se dati i okvir i mogućnost punopravnog učestvovanja studenata u organizovanju.

Predlogom zakona o studenskom organizovanju rešeno je i ovo važno pitanje i smanjena je mogućnost dvosmislenog tumačenja institucionalnog okvira za studentsko organizovanje i stvoreni su uslovi za nezavisnije funkcionisanje i rad.

Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, drage kolege, ranije su naši stari govorili da je najmanje slana voda u Šibeniku zbog ušća sa rekom Krkom, a onda su istraživači otišli nekoliko metara dublje i saznali da je upravo u Šibeniku najslanije more na celom Jadranu.

Definitivno je bilo potrebno da neko skupi hrabrosti i učini nekoliko koraka dalje. Isto je i u moru ljudi, primetio je jedan srpski novinar radeći emisiju o Srbima u Dalmaciji, rekavši da se mogu sastajati i mešati oni koji se različito krste, a da opet ostane svako svoj. Godine iza nas su pokazale da mnogi i od nas i od njih nisu shvatali ove reči. Zato smo u 20. veku od prvog komšije dobili krvavog dželata koji je, sprovodeći politiku malja, kamena i noža, imao samo jedan cilj, a to je da iskoreni sve što je srpsko.

Spremajući se za današnje odbore, ali i za sednicu na kojoj govorimo o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida, posetila sam ovu ustanovu koja je osnovana radi trajnog sećanja na žrtve genocida nad Srbima, ali i nad Jevrejima, Romima, pripadnicima drugog naroda i nacionalnim manjinama. Nakon posete muzeju, ostala mi je urezana samo jedna rečenica koja kaže ovako- najveća kazna za žrtvu je zaborav.

Zato danas Srbija ne zaboravlja krajišku tragediju i gradi spomen park na Rači, na Rači koja pamti obe petrovačke ceste koje su nam se desile za sto godina čak dva puta, na Rači koja pamti svaki izbeglički zavežljaj naših Krajišnika.

Najveća kazna za žrtvu jeste zaborav. Zato je potrebno da naša mladost uči da ukoliko ne budemo savladali sve one pouke iz prošlosti, svakako će nam se istorija krvi ponoviti.

Najteža kazna za žrtvu jeste zaborav. Zato je potrebno da kroz kulturu, kroz filmsku industriju, ali i na druge načine osvetlimo ne samo sudbinu Dare iz Jasenovca, nego i sva ona detinjstva koja su prekinuta a da nisu došla ni do prvog broja, ni do prvog slova.

Zaista je najveća kazna za žrtvu zaborav. Zato je važno da danas naši lideri ne govore o zločinima koji su se dešavali nad Srbima pognute glave, nego da ponosno govore o našoj prošlosti, o našim žrtvama, o svima onima koji su ubijeni, od kolevke i u kolevci.

Zaista je najteža kazna za žrtvu zaborav. Slušajući reči starice sa Kozare, bake Koviljke, pre nekoliko dana u Donjoj Gradini, starice kojoj su uništili detinjstvo, spržili kuću, razorili porodicu i ostavili joj raskomadan život, slušajući nju, mislim da smo dobili apsolutno sve pouke kako treba voditi politiku u regionu. Ona je na mestu u Donjoj Gradini govorila o svim onim zločinima koji su se desili. Stajala je na zemlji na samo 1,2 metara gde su zakopane hiljade i hiljade Srba, Jevreja i Roma. Stajala je na 1,2 metara od zemlje u kojoj se i danas nalaze zakopane i cucle i igračke i garderoba i dečije kosti, ceo jedan dečiji svet, i srpski, i jevrejski, i romski. Na tom mestu je rekla da želi svim narodima da se zlo koje je doživeo njen narod sa Kozare nikada više ne ponovi. Ona je rekla, kao žrtva, da želi mir i stabilnost u regionu, da želi mir za sve narode, ali će da priča o svim onim zločinima koji su se desili, jer ne želi da istorija donese da krvavi dželat postane žrtva.

To i mi danas treba da radimo, jer neće više Srbin biti kriv samo zato što je Srbin i neće više Srbin sa ovakvom politikom u jamu.

Zaista je najveća kazna za žrtvu zaborav. Zato je važno da danas usvojimo izmene i dopune Zakona o osnivanju Muzeja žrtava genocida. Važno je zato što ćemo rešiti nekoliko ključnih tačaka za njegovo bolje funkcionisanje, između ostalog, i sedište, pravno ujednačavanje sa Zakonom o kulturi i na rad muzeja primenjivaće se propisi koji važe za sve ustanove, kao i propisi kojima se uređuje oblast kulture, zaštite kulturnih dobara i muzejske delatnosti.

Ne mogu kada govorimo o genocidu, kada govorimo o Jasenovcu, Jastrebarskom, kada govorimo o krvavim zločinima koji su se desili, i o „Oluji“ i „Bljesku“ a da se ne setimo onoga što je samo pre nekoliko dana rekao i predsednik u Donjoj Gradini – mali je taj vaš zločinački posao koliko su naše glave visoko i koliko su Srbija i Srpska velike, ne teritorijalno, već duhovno, ne da bi napadale, već da bi prkosno opstajale i napredovale. Zato danas ne kažnjavamo naše žrtve zaboravom, no ih se sećamo, ali sećamo se i opraštamo i onim našim dželatima za koje naš patrijarh Porfirije kaže da su se ispisali iz svakog naroda, ispisali iz ljudi.

Danas ovde iz doma Narodne skupštine se iskreno nadam da ćemo mi biti generacija koja će shvatiti onu metaforu Krke i Jadrana, da u moru ljudi mogu se sastajati i mešati oni koji se različito krste, a da opet ostane svako svoj. Ne dozvolimo da više nijedan dečiji svet bude zakopan na 1,2 metra, kao što je bio zakopan pre samo nekoliko decenija srpski dečiji svet. I ne dozvolimo da se više u ovom regionu vode politike metka, politike malja, kamena i noža. Hvala.