Hvala, predsedavajuća.

Reklamiram član 108, povreda Poslovnika. Trebali ste da opomenete gospodina narodnog poslanika Šaipa Kamberija u odnosu na sve ono što je govorio. Moram da se osvrnem na to šta je on govorio.

Dakle, danas opet imamo napade na Srbe u Štrpcu od strane ROSU jedinica. Hoću da podsetim, pre svega, građane, da je ispoštovan Briselski sporazum i deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na policiju, pripadnici ROSU i KBS jedinica ne bi smeli da uđu u sredine gde većinom žive Srbi na Kosovu.

Juče smo imali situaciju da se u Tirani pale zastave Republike Srbije. U parlamentu takozvane lažne države Kosovo imamo situaciju da predstavnici Srpske liste ne mogu da izgovore reč Metohija, a vi ovde možete, koliko vidim, da pričate šta god hoćete. To govori o demokratskim vrednostima srpske države i ove Narodne skupštine.

Ono što mi nudimo celom regionu, gospodine Kamberi, jeste projekat „Otvoreni Balkan“. Oko nekih političkih pitanja se sigurno nećemo složiti nikada, ali hajde da naše ekonomije napreduju. Hajde da radimo ono što je inicirao predsednik Aleksandar Vučić. Jeste, školska godina je počela 1. septembra intoniranjem himne. To je definisano Ustavom i za to su glasali građani Republike Srbije. Sada je vreme, ministre, da se to normira i da to bude slovo zakona.

Isto tako, smatram da smo svi dužni, kao građani ove zemlje, da poštujemo osnovne simbole ove države: grb, zastavu i himnu Republike Srbije. Mislim da nije mnogo da to zahtevamo, odnosno da to tražimo, pardon, i od manjinskih naroda koji žive u ovoj zemlji, jer većina evropskih država koristi državna znamenja većinskog naroda, a zaštita prava nacionalnih manjina regulisana je u okvirima posebnih zakona koji postoje i u našoj zemlji.

Što se tiče Kosova i Metohije, Kosovo je bilo i ostaće Srbija. To neće promeniti ni Đilas, ni Jeremić, ni bilo ko drugi, odnosno oni koji su od 2002. do 2004. godine sproveli pljačkaške privatizacije i gledali kako gore vekovi i naše kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji i baš ih je bilo briga za to, kao što ih je bilo briga što juče u Tirani gore srpske zastave. Hvala.

Hvala predsedavajući, poštovani građani Srbije, uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, uvaženi ministre, sa saradnicima, danas govorimo o Predlogu zakona o inovacionoj delatnosti, kao i o setu zakona iz oblasti obrazovanja i vaspitanja i na dnevnom redu, takođe imamo jedan izuzetno važan sistemski zakon, Zakon o kulturnom nasleđu i na kraju, ali svakako ne manje bitan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, koji su proistekli iz dogovornog, u međustranačkom dijalogu, sa ciljem unapređenja izbornih uslova za naredne izbore.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, produžava se uređivanje i način finansiranja osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, sa ciljem otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnog medijskog servisa.

Naš zadatak, kao narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jeste da kroz donošenje kvalitetnih zakonskih rešenja, doprinosimo daljem napretku i razvoju Republike Srbije u svim sferama društvenog života, a posebno u oblastima u kojima danas diskutujemo i svakako da dalji rad na osnaživanju Srbije, za nas predstavlja prioritet.

Moram, pre svega da istaknem da je za vreme vladavine bivšeg režima, koji je oličen kroz političko delovanje Đilasa, Tadića, Jeremića, Srbija bila ponižena, uništena, osramoćena i onemogućena da vodi jednu razvojnu politiku, da štiti svoje srpske državne i nacionalne interese, da brani svoju kulturno nasleđe i svoj kulturni identitet. Srbija je dakle tada bila zemlja neuspeha i nacionalnog posrnuća.

Danas smo uspeli da zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici SNS, a pre svega predsednika, Aleksandra Vučića dovedemo do toga da Srbija bude prepoznata kao zemlja pobednika. Srbija je danas prepoznata u svetu kao zemlja koja ima najbrže rastuću ekonomiju u Evropi, stabilan kurs dinara, stopa nezaposlenosti u Srbiji je na istorijskom minimumu, najviše investicija dolazi upravo u Srbiju u odnosu na sve zemlje regiona, što garantuje za naše građane i bolji životni standard, dakle, da im omogućimo to što zaista zaslužuju, ali i otvaranje novih radnih mesta.

Na taj način uspeli smo da stvorimo zdravu perspektivu za mlade ljude, da ojačamo naš obrazovni sistem, da se ponosimo danas svojom vojskom, da se naše kulturne institucije obnavljaju i grade. Nastavićemo da vodimo jednu takvu razvojnu politiku, reformišući sistem naravno u skladu sa našim državnim i nacionalnim interesima, nikako u skladu sa interesima tajkuna, što je bio slučaj za vreme bivše vlasti i bivšeg režima.

Zato danas možemo da govorimo o jednoj izuzetno važnoj oblasti, kao što je oblast inovacione delatnosti i o rezultatima koje država u toj oblasti je postigla u prethodnom periodu. Naravno, cilj nam je da kroz izmene i dopune Zakona o inovacionoj delatnosti uklonimo sve prepreke na koje smo do sada nailazili u toj oblasti i da se ukloni detaljna regulacija, određena kruta rešenja. Svi smo ovde svedoci koliko brzo napreduju procesi u oblasti inovacionih delatnosti.

Cilj nam je da usmerimo inovacioni sistem prema istraživanjima kako bismo u konačnici dobili finalne inovativne proizvode što će svakako doprineti daljem ekonomskom i društvenom razvoju Republike Srbije. U svetu je uveliko započela četvrta industrijska revolucija i SNS želi da se Srbija dobro pozicionira u svetu novih tehnologija i zato je tehnološki iskorak i modernizacija jedan od prvih prioriteta Vlade Republike Srbije, jer tu vidimo i prepoznajemo našu šansu koju smo u prethodnom periodu dobro i koristili. To jasno kažu i podaci, da je na primer 2012. godine, izvoz naših IT usluga iznosio oko 400 miliona evra, a 2021. godine izvoz naših IT usluga iznosi milijardu i po evra. Kreativne industrije, ekonomije, znanje, inovacije, za našu zemlju predstavljaju ogroman potencijal i na tome se bazira imidž Srbije.

S tim u vezi ponosni smo na to što će Srbija 2030. godine imati ukupno šest naučno-tehnoloških parkova, gde ćemo pored postojećih naučno-tehnoloških parkova koje smo izgradili u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Čačku imati dva nova naučno-tehnološka parka u Kragujevcu i u Kruševcu i ovi parkovi i regionalni centri predstavljaće, da kažemo centre razvoja novih tehnologija i siguran sam motore razvoja srpske ekonomije.

To je dobar primer razvojne politike koja je vođena u prethodnom periodu, jer to objedinjuje obrazovanje, inovativnost i digitalnu transformaciju, uz kvalitetnu infrastrukturu.

Kada govorimo o zakonima iz oblasti obrazovanja, možemo slobodno da istaknemo da SNS, oblast obrazovanja i nauke prepoznaje kao stratešku osnovu razvoja i napretka naše zemlje, pre svega zbog izazova koji nas očekuju u budućnosti, dakle novo sagrađene i rekonstruisane škole, predškolske ustanove, univerzitetski kampusi i poboljšanje uslova rada u našim obrazovnim institucijama predstavljaju dobar zalog za budućnost, a sve to radimo, jačamo naš školski sistem, jačamo našu privredu, samim tim i naše ekonomske prilike, kako bismo postigli to da mladi ljudi vide budućnost u Srbiji, da svoju budućnost grade ovde, ali i da se potrudimo da sve one koji su otišli prethodnih decenija iz Srbije da se potrudimo da te ljude u Srbiju vratimo.

S tim u vezi, moram kao pozitivan primer da istaknem program dualnog obrazovanja. Zaista smatram da je to dobar program i dobar put. Donošenjem zakonske regulative na nivou srednjeg obrazovanja Zakonom o dualnom obrazovanju, Srbija je, u regionu, slobodno možemo da kažemo, postala lider unapređenja kvaliteta u oblasti obrazovanja. Već sada u tom sistemu dualnog obrazovanja imamo oko 10.000 učenika i oko 880 kompanija.

Cilj nam je da i u budućnosti omogućimo da naši učenici kroz kvalitetan rad u našem školskom sistemu postižu ozbiljne i dobre rezultate, kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu, na takmičenjima i u regionu i u svetu, i da jednog dana adekvatno od strane države za takve rezultate i takve uspehe koje postižu u ime države budu i nagrađeni.

Upravo zbog toga, SNS želi da nastavi sa, da kažem, hitnom modernizacijom i unapređenjem rada školskog sistema na svim nivoima, od predškolskih ustanova do fakulteta i naučnih instituta.

Danas, takođe na dnevnom redu imamo i jedan izuzetno važan sistemski zakon, to je Predlog Zakona o kulturnom nasleđu i na taj način dokazujemo našu posvećenost u očuvanju srpskog nacionalnog identiteta i kulture. I upravo je SNS zaslužna za to što Srbija po prvi put ima strategiju razvoja kulture, gde se na jedan celovit način utvrđuje pravac delovanja naše kulturne politike.

Već sam jednom prilikom rekao i ponoviću to i sada, zaista smatram da će Zakon o zaštiti ćirilice, Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira „Hilandar“, Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca, podizanje spomenika Stefanu Nemanji, završetak izgradnje Hrama Svetog Save, intoniranje himne početkom škole, da će sve to jednog dana ostati, slobodno možemo da kažemo večni legat vlasti SNS i politike predsednika Aleksandra Vučića koju će buduće generacije samo trebati da nadograđuju.

Donošenjem Zakona o kulturnom nasleđu dokazujemo da je očuvanje naše kulture, jedan od naših nacionalnih prioriteta. Ovakav zakon donosimo jer bogatstvo našeg kulturnog nasleđa moramo da sačuvamo. Dakle, ono što je materijalno da sačuvamo od zuba vremena, a ono što je nematerijalno da ljubomorno čuvamo i da to prenosimo budućim generacijama.

Na ovaj način sistemski ćemo brinuti o srpskom kulturnom nasleđu i našem prostoru koji se ne podudara sa našim državnim granicama, ali to je jednostavno i naše pravo i naša obaveza, jer srpski kulturni prostor povezuju nosioci srpskog kulturnog identiteta ma gde se oni nalazili. Zato je izuzetno važna sinergija između prosvete i aktivnosti u sferi kulture.

Moram da napomenem da je Zakon o kulturnom nasleđu posebno važan u kontekstu borbe za očuvanje našeg kulturnog nasleđa, naših crkava i naših manastira na Kosovu i Metohiji, jer naše crkve, naši manastiri, naši kulturni spomenici, naša baština na Kosovu i Metohiji predstavlja trenutno najugroženije kulturno nasleđe u Evropi i naša je dužnost da se borimo za očuvanje našeg kulturnog nasleđa i našeg kulturnog identiteta posebno na Kosovu i Metohiji, jer upravo kulturno nasleđe i kulturni identitet predstavljaju sponu između nas, naših predaka i budućih pokolenja i od te borbe jednostavno nikada ne smemo da odustanemo, jer to može biti fatalno za naš narod.

Svaki pokušaj prisvajanja ili otimanja našeg kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, predstavljaće iglu u našem oku. Zato smo obavezni da brinemo o našem nasleđu, o našim crkvama, o našim manastirima, jer oni predstavljaju sidro i krst našeg nacionalnog identiteta.

U toj identitetskoj borbi moramo da pobedimo po svaku cenu, jer upravo smo zahvaljujući našem kulturnom nasleđu, našem kulturnom identitetu i onome što poseduje srpski narod, zahvaljujući kroz istoriju, odnosno kroz podršku SPC i opstali kao narod na ovim prostorima.

Takođe, u obavezi smo da o ugroženosti našeg kulturnog nasleđa obaveštavamo i međunarodnu zajednicu i da tražimo zaštitu.

U prethodnom periodu realizovali smo zaista važne projekte iz oblasti kulture, kao što je digitalizacija našeg kulturnog nasleđa, promocija, našeg kulturnog nasleđa na međunarodnom nivou i moram da istaknem program iz 2019. godine, a to je pretraživač kulturnog nasleđa gde je moguće pronaći digitalizovane fondove našeg nasleđa i to je svakako najjeftiniji i najbrži način da se naše kulturno nasleđe poveže kroz mrežu kulturnih institucija i ustanova kulture u matici i rasejanju.

Kada govorimo o projektu Kreativna Evropa, smatram da je potrebno da se još snažnije borimo i za to da promovišemo naše kulturno nasleđe na međunarodnom nivou, a svakako da će novi ciklus ovog Kreativna Evropa, omogućiti da naše kulturno nasleđe predstavljamo i drugima u svetu, a to je posebno važno kroz saradnju sa zemljama Evropa, koje su članice UNESKA, naravno u konteksu očuvanja, opet kažem našeg kulturnog nasleđa na KiM.

Smatram da smo dokazali u prethodnom periodu, identitet, i društveno materijalni progres i tehnološki progres, mogu da idu zajedno, i to je politika koju ćemo nastaviti da vodimo i u budućnosti za dobrobit države i društva u celini.

Slobodno možemo da kažemo da je progres sa nacionalnim predznakom novi srpski kod i da zakon o kulturnom nasleđu, predstavlja krunu tog procesa.

Što se tiče izmena i dopuna zakona o elektronskim medijima, izmena i dopuna zakona o javnim i medijskim servisima, oni su proizvod međustranačkog dijaloga, odnosno onoga što je dogovoreno između međustranačkog dijaloga i završnog dokumenta koji ima ukupno 16 tačaka, kojima su predviđene mere za unapređenje izbornog procesa, a koje se odnose na objavljivanje tarifa za političko oglašavanje u vezi ograničenja za javne funkcionere tokom kampanje, naravno i što se tiče obaveza javnih medijskih servisa u vezi uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata i kandidata na izborima, sa ciljem obaveštavanja javnosti o predizbornim radnjama i to kroz organizaciju radijskih, televizijskih duela kako bi se raspravila aktuelna politička pitanja u izbornoj kampanji.

Dakle, što se tiče izbornih uslova, omogućili smo da oni budu nikada bolji i to zaslugom SNS, i ako je iko unapredio uslove u Srbiji, to je upravo SNS, i izborni uslovi su za poželeti za svakoga ko ima plan, program, politiku i sve ono što poseduje naša stranka.

Dobila je sada mogućnost i ova vanparlamentarna opozicija koju niko u svetu nema, a to je da imaju svoje predstavnike i u Republičkoj izbornoj komisiji i u Nadzornom telu za kontrolu medija. Izborni cenzus ostao je 3% kako bi što više stranka, koji imaju, naravno, plan i program i politiku i koji se za to ne bore na ulici da uđu u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Dakle, uslovi nikada nisu bili bolji i to je jedina činjenica.

Međutim, od samog početka međustranačkog dijaloga, jasno je da ovaj deo opozicije koji je okupljen oko Dragana Đilasa da njih uopšte nisu zanimali izborni uslovi, njih je zanimalo to da se formira nekakva prelazna Vlada, da imaju punu kontrolu u medijima, odnosno da ih stranci dovedu na vlast bez izbora, jer su svesni da ih narod, jednostavno, neće, jer vrlo dobro pamti narod kako su Đilas, Tadić i Jeremić, ekonomski, a i politički uništavali našu zemlju.

Očigledno da je deo opozicije koji je okupljen oko Dragana Đilasa, da su se opredelili isključivo za politiku mržnje, za politiku pretnji i za politiku nasilja, pa smo imali i bili svedoci prethodnih dana, da su perijanice te lažne drugosrbijanske elite, tu mislim konkretno na Gorana Markovića, pretili predsedniku Aleksandru Vučiću streljanjem. To dokazuje da u nedostatku svake politike da se radi samo o ogoljenoj mržnji đilasovaca u odnosu na svakog ko ne misli kao oni.

Sada je svima jasno da je njihov jedini cilj da na silu nekakvim obojenim revolucijama, nasiljem pokušaju da dođu na vlast kako bi mogli da sprovode sva ona nedela koja su sprovodili i do 2012. godine, na veliku žalost građana Republike Srbije.

Srpska napredna stranka je dobila poverenje građana Srbije 2012. godine i mi smo samo mogli da poželimo ovakve izborne uslove kakvi danas postoje. Dakle, SNS je tada dobila poverenje da upravljamo ovom zemljom i mi nismo tada kukali na izborne uslove i nismo pozivali na to da se Srbiji uvedu sankcije, nikome nismo ograničavali pravo na slobodu kretanja, nismo prebijali nedužne građane kao što to rade danas ovi đilasovci, već smo se kandidovali planom, programom, politikom. Upravo zbog toga SNS ima uporište u narodu kako tada, tako i sada. Siguran sam da će građani baš iz tog razloga dati neprikosnovenu podršku na sledećim izborima SNS.

Dakle, naša poruka će uvek biti ista, a to je da će se građani uvek pitati i na ovim i na sledećim izborima ko će činiti novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije i isti ti građani koji očima ne mogu da gledaju Đilasa, Tadića i Jeremića, jer se sećaju dobro njihove lopovske i izdajničke politike i mogu slobodno da kažem da ne postoje ti izborni uslovi koji od lopova izdajnika mogu da naprave pobednike.

Za kraj mog današnjeg izlaganja hoću da kažem da smatram da su izuzetno važni zakoni danas pred nama da bi Srbija ostvarila sve svoje potencijale kroz inovativne aktivnosti i još više moramo da pokrenemo svu našu pokretačku energiju kako bismo nastavili sa ekonomskim napretkom i razvojem.

Naš zadatak je da u narednom periodu tu energiju naših ljudi usmerimo na učenje, rad, proizvodnju, uz očuvanje, naravno, naših državnih i nacionalnih interesa, potrudićemo se da energija naših ljudi bude usmerena na dinamične, inovativne, realne projekte u oblastima inovacija, kao i svim drugim oblastima o kojima danas diskutujemo i uz sve to, čuvaćemo i boriti se za naše kulturno nasleđe i naš kulturni identitet.

Srpska napredna stranka okuplja ogroman broj ljudi koji veruju u snažnu Srbiju i sa planom „Srbije 2030“ izlazimo pred građane Srbije, jer želimo da zajedno sa njima stvaramo još uspešniju i još snažniju Srbiju.

Smatram da će predložena zakonska rešenja o kojima danas raspravljamo doprineti da ostvarimo najbolje rezultate u svim navedenim oblastima i siguran sam da to građani dobro čitaju i vrlo dobro razumeju.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone koje danas imamo na dnevnom redu.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada gospoda iz SDA govore o etničkom čišćenju, jedini koji su doživeli etničko čišćenje na prostoru Kosova i Metohije su Srbi i to posle 10. juna i to građani dobro znaju, posle 10. juna 1999. godine, odnosno nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma.

Mi iskazujemo pijetet prema svim žrtvama, ali isto tako i mi želimo da znamo ko je odsekao glavu ocu Haritonu u Prizrenu, ko je ubio decu dok su se kupala na Bistrici u Goraždevcu, ko je ubio porodicu Šutaković, što je pominjao i predsednik države kada smo govorili ovde u ovom domu o izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju?

Ne vidim da iko pravi problem kada se u drugim zemljama Evrope obeležavaju važni događaji tih zemalja i kada takvim događajima prisustvuju deca i srpska deca i Bošnjaci i njihova deca. Tada se ne pravi problem. Taj problem se pravi samo i isključivo u Srbiji.

Osvojili su 0,5% na izborima i daju sebi za pravo da nas ovde prevaspitavaju. Pri tome su pre mesec, mesec i po dana išli kod Aljbina Kurtija na noge u Prištinu i time prekršili Ustav Republike Srbije. Ne znam da li bi sve ovo radili da je Sulejman Ugljanin opet ministar u Vladi, verovatno ne bi, ali kada je Sulejman Ugljanin u Vladi, kada ima fotelju, onda je Srbija majka. Kada Sulejman Ugljanin nije u Vladi, onda im je Srbija maćeha.

Mi smo danas od poslanika iz njihove poslaničke grupe čuli da je Srbija, odnosno da su Srbi nacisti, što je zaista nedopustivo. Srbi su stradali tokom Drugog svetskog rata od balističkih pokreta na Kosovu i Metohiji. I onda neko ovde sebi daje za pravo da takve kvalifikacije iznosi, takve monstruozne laži.

Srbija neće, jednostavno, to svima neka bude jasno, da odustane od borbe za svoje državne i nacionalne interese i kao što sam rekao, borićemo se i za našu kulturu i za naš identitet, naravno, uz poštovanje i drugih naroda koji žive u ovoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o izboru nosilaca pravosudnih funkcija. Upravo su nosioci sudijskih funkcija ti koji odlučuju o nečijem pravu i koji kao sudska vlast imaju za cilj da štite prava i slobode građana Republike Srbije.

Naravno, ne može da prođe ni jedna diskusija u Narodnoj skupštini, kada govorimo o pravosuđu, a da se ne dotaknemo one sramne i katastrofalne reforme pravosuđa koju su sprovodili predstavnici bivšeg režima 2009. i 2010. godine, kada je gotovo 1.000 sudija u jednom danu ostalo bez posla, kada su ti ljudi ostali na ulici, a mnoge sudije je to koštalo zdravlja i života.

Nije ni čudo što se to događalo u vreme bivšeg režima kada su ovom zemljom upravljali ljudi kao što su Dragan Đilas, Boris Tadić i Vuk Jeremić, jer su se sudije tada birale, i to svi u Srbiji sada već jako dobro znaju, na opštinskim odborima DS i jedini uslov da zauzmete neku visoku funkciju u oblasti srpskog pravosuđa bilo je to da postanete ili da budete član DS.

Takva katastrofalna reforma pravosuđa koštala je građane Srbije čitavih 11 milijardi dinara. Dakle, čak je i EU taj postupak okarakterisala kao nešto što je katastrofalno sprovedeno. Danas u Srbiji, za razliku od tog perioda, nijedan sudija u Srbiji ne može da kaže da ga je pozvao bilo ko iz SNS i rekao mu, na primer, kakvu presudu treba da donese.

Danas možemo slobodno da kažemo da, što se tiče SNS, pravosuđe u Srbiji je apsolutno nezavisno. To pokazuju i dokazuju i dva primera iz 2021. godine, kada smo imali dve presude, jednu protiv predsednika Aleksandra Vučića i jednu presudu protiv gradskog funkcionera Gorana Vesića.

Dakle, svako ko tvrdi da se presude u Srbiji donose po diktatu vlasti, taj laže ili možda misli na period do 2012. godine, jer činjenica je da pravosuđe do 2012. godine nije bilo nezavisno. Da je pravosuđe tada bilo nezavisno, pa neko bi iz tog pravosuđa morao da postavi pitanje Draganu Đilasu – kako je moguće da posle svega nekoliko godina, koliko je proveo na funkciji kao gradonačelnik Beograda, se toliko obogati, stekne milione koje sada ima na svojim privatnim računima? Iskreno, ne znam u kojoj državi je to moguće, a da vas apsolutno niko ništa ne pita.

U međuvremenu, isti ti koji su stekli milione na muci i na nesreći ovog naroda, na čelu sa Draganom Đilasom, napadaju predsednika Aleksandra Vučića, sa ciljem, pre svega, kako bi prikrili sva svoja nedela i kako bi u budućnosti pokušali da ta svoja nedela, koja su sprovodili do 2012. godine, sprovode ponovo, a naravno, sa ciljem kako bi zaradili još više novca, jer jedino ih novac interesuje i to je jedino što ih je interesovalo i vreme dok su vršili vlast.

I sve što danas rade, apsolutno, ama baš nikakve veze nema ni sa ekologijom, ni sa zaštitom životne sredine. Za razliku od njih SNS je stranka koja je potekla iz naroda, koja se narodu vraća i upravo zbog toga je predsednik Aleksandar Vučić otišao da razgovara sa našim narodom, sa našim ljudima, sa domaćinima. Upravo zbog toga smo narodu izašli u susret, jer želimo, i to nam je cilj, da sa narodom rešavamo sve probleme koje eventualno narod u Srbiji ima, da to zajedno sa njima radimo. To je ono što građani Srbije jako dobro vide i dobro razumeju.

Tajkunski klan Dragana Đilasa imaće šansu na izborima u aprilu 2022. godine i siguran sam da će im građani jasno poručiti na tim izborima šta misle o njihovoj lopovskoj i izdajničkoj politici, jer ne zaboravljaju građani Srbije da su to upravo oni koji su zatvarali srpske fabrike, koji su sprovodili pljačkaške privatizacije, da su to oni ljudi koji su uništavali srpsku vojsku, srpsko pravosuđe, ostavili pola miliona građana Srbije na ulici bez posla, kako bi punili svoje džepove i otvarali tajne račune po celom svetu, a za srpski narod i za Srbiju ih je uvek bilo baš briga, baš kao što ih je i sada briga i za ekologiju i za zaštitu životne sredine.

Veliku štetu našoj državi prethodnih nedelja nanele su blokade puteva i sada svi u Srbiji jasno mogu da se uvere u to da protesti imaju isključivo i samo političku pozadinu, sa ciljem da se proizvede nasilje, da se putem nekakve obojene revolucije takvi ljudi ponovo posade na vlast u Srbiji bez, naravno, političke volje građana Srbije i bez izbora.

Moram da kažem da smo mi ponosni na to što iz Beograda, i pored ovakvih stvari o kojima govorim, nijednog trenutka nisu otišle ružne slike u svet, kao što se to događalo npr. u Luksemburgu, Holandiji, Velikoj Britaniji i slično. Tu, pre svega, mislim na odnos naše policije prema demonstrantima.

Što se tiče „Rio Tinta“, da bi građani razumeli, više puta smo ovde naglasili i ja i moje kolege da se ništa u Srbiji neće događati, nikakve odluke se neće donositi dok se za to isto ne pita narod. Mi pitamo građane, razgovaramo sa našim ljudima, sa njima želimo da rešavamo probleme, dok je taj isti Dragan Đilas 2004. godine i 2017. godine govorio da je projekat „Rio Tinto“ odličan za Srbiju, da je to nova razvojna šansa, a danas pak govori drugačije, i to sa albanskim lobistima Violom fon Kramon i sličnima, isključivo sa ciljem da se uruši i srpska država i da se nasilnim putem sa vlasti ukloni Aleksandar Vučić.

Dakle, pozivaju na proteste isključivo oni koji žele da spreče napredak i razvoj Srbije.

Mi smo danas u situaciji, i to građani moraju da znaju, to nikada ranije nije bilo, da gradimo 10 novih autoputeva i upravo je to politika razvoja i napretka i u oblasti ekonomije i u svim drugim oblastima i u oblasti zaštite životne sredine koju podržavaju građani Republike Srbije u ogromnoj većini.

Prošle subote svi su imali priliku da vide kako predstavnici bivšeg režima protivustavno terorišu ljude na ulicama Beograda, kako sprovode nasilje i prebijaju nedužne građane. I to je ta razorna politika Đilasa, Marinike Tepić, istih onih koji srpski narod proglašavaju i koji za srpski narod govore da je genocidan narod. Ja uopšte ne mogu da zamislim da iko može da pomisli da takvi ljudi mogu da se bore za interese ovog naroda, dakle, ljudi koji govore za srpski narod da je to genocidan narod. Ja tvrdim da takvi ljudi ne mogu da se bore za interese ove zemlje i ovog naroda.

Shodno tome, pitamo se, ja mislim sa pravom, čemu nasilje, čemu blokade, čemu uopšte protesti i nervoza kada su izbori za tri meseca, pa ćemo na izborima da vidimo ko ima koliku podršku kod građana Republike Srbije?

Srpska napredna stranka dobila je priliku i poverenje da upravlja ovom zemljom 2012. godine i mi u izbornom procesu 2012. godine nismo nikome onemogućavali slobodu kretanja, nismo prebijali nedužne građane, nismo pozivali strance da nam se mešaju u unutrašnja pitanja naše zemlje, nismo kukali zbog izbornih uslova, već smo se kandidovali isključivo planom, programom, politikom. I to je ono što su građani razumeli i zato su dali poverenje SNS da od 2012. godine upravlja Srbijom. I sve ono što smo obećali, sve smo uglavnom realizovali i trudićemo se da u narednom periodu uradimo još bolje stvari.

Srbija je danas zemlja koja ima najbrže rastuću ekonomiju u Evropi i stabilan kurs dinara. Stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimumu. Najviše investicija upravo dolazi u Srbiju u odnosu na sve zemlje regiona. Građani danas imaju poverenje u naše institucije. I mi ćemo nastaviti da unapređujemo stvari i u oblasti vladavine prava, kako nam se nikada ne bi dogodile greške koje su se događale bivšem režimu posebno u oblasti pravosuđa.

Sada pred građane Srbije izlazimo sa jasnim rezultatima koje smo postigli od te 2012. godine i sada pred građane izlazimo sa planom i programom „Srbija 2030“. Cilj nam je da građanima obezbedimo ono što oni najviše zaslužuju, a to je bolji životni standard, da nastavimo da se borimo i da štitimo srpske državne i nacionalne interese i, naravno, da pokrećemo stvari i u oblasti zaštite životne sredine gde smo u prethodnom periodu ostvarili zaista, mogu slobodno da kažem, zavidne rezultate.

Sve je to suprotno od politike ovih Đilasovaca i lažnih ekologa koji su poharali Srbiju dok je tajkun držao sve medije u svojoj šaci i dok je svojim uposlenicima nameštao poslove upravo sa Rio Tintom, i to su, shodno tome možemo slobodno da kažemo, najobičniji licemeri i to građani Srbije treba da znaju.

Iskreno, ja ne mogu da verujem da mi u 2021. godini imamo neke ljude koji veruju u spontane masovne demonstracije bez uticaja stranih obaveštajnih službi i centara moći, medijskih ispostava i slično.

Hoću da iskoristim priliku da poručim ovim drugosrbijancima da nikakvih obojenih revolucija u Srbiji neće biti, da će se u Srbiji u budućnosti uvek pitati isključivo građani Srbije na izborima, a ne patološki lažovi, kao što je Marinika Tepić i oni kod kojih se politički program svodi na mržnju, nasilje, isključivo prema porodici predsednika Aleksandra Vučća, i to je jedino što oni kandiduju za naredne izbore.

Ubeđen sam da će građani Republike Srbije na narednim izborima u aprilu mesecu 2022. godine dati apsolutnu i neprikosnovenu podršku SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću, jer to je jedina garancija da će Srbija nastaviti sa svojim ekonomskim napretkom. To je jedina garancija da će se otvarati nove fabrike, samim tim i nova radna mesta. To je jedina garancija da ćemo uspeti adekvatno i efikasno da štitimo sprske državne i nacionalne interese.

Zato je mnogo važno da sa ovog mesta poručimo, pre svega, mladim ljudima da ne nasedaju na laži tajkuna, politikanata, drugosrbijanaca, da ne staju u red na protestima sa Natašom Kandić, sa Brajanom Brkovićem, Marinikom Tepić i sličnima, jer te ljude na zanima uopšte ni ekologija, ni zaštita životne sredine. Te ljude jedino zanima da vide Srbiju koja je ponižena, da vide uništenu Srbiju i da vide Srbiju koja je na kolenima.

Svi ti protesti su nešto što je već viđeno, što se događalo i u prethodnom periodu i imaju za cilj da Srbiju gurnu u ogromnu ekonomsku i političku krizu, jer znaju oni da je sa Aleksandrom Vučićem Srbija u sigurnim rukama i da on to jednostavno neće dozvoliti.

Ne mogu ti najgori da oproste Aleksandru Vučiću što je uspeo da dovede do toga da sprska država danas bude najsnažnija i najmoćnija i ekonomski i politički u poslednjih 50 godina. Ne mogu da mu oproste to što se efikasno borimo za srpske državne i nacionalne interese, posebno po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju Republike Srpske. Naš zadatak je da zajedno sa narodom nastavimo da snažimo dodatno srpsku državu u svim drugim oblastima.

Na svima nama iz SNS je ogromna odgovornost da nastavimo, da istrajemo u toj borbi i da ne pokleknemo pred najgorima, pred onima koji žele da unište Srbiju, kako bi opet došli na vlast sa ciljem da kradu, a onda bi opet, kada je ovom narodu teško, bežali u Rumuniju, Hong Kong, na Mauricijus i tamo gde su im tajni računi.

Za kraj mog današnjeg izlaganja hoću samo da im poručim da se nećemo povlačiti pred najgorima i da ćemo nastaviti borbu za izgradnju još snažnije Srbije. Moram da poručim da nas u tome neće sputati ni Đilas, ni Marinika Tepić, ni Brajan Brković, Nataša Kandić i slični njima, jer jedina deviza te drugosrbijanštine, jedina njihova politika jeste što gore za Srbiju, to bolje za njih. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, uvažena potpredsednice Vlade gospođo Gojković sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o razrešenju članova Nacionalnog saveta za kulturu, kao i predlog za izbor novog saziva pomenutog tela koje je izuzetno važno za oblast kulture.

Članom 16. Zakona o kulturi propisano je da Nacionalni savet za kulturu ima ukupno 11 članova koje bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije na period od četiri godine. U prilogu izveštaja mi smo dobili biografije i informacije o kandidatima i uzimajući u obzir činjenicu da smo kroz izmene i dopune Zakona o kulturi učinili napor da se izmeni sastav i način izbora kandidata za članove Nacionalnog saveta, ministar je Narodnoj skupštini dostavio utvrđeni predlog članova saveta, kao i obrazloženi zahtev za razrešenje šest članova Nacionalnog saveta za kulturu, te su se stekli uslovi da se konstituiše novi saziv ovog tela.

Prema ovim izmenama, predviđeno je da predlagači Nacionalnog saveta za kulturu budu najznačajnije institucije u Srbiji iz ove oblasti. Izmenama i dopunama Zakona o kulturi omogućićemo da u narednom periodu Nacionalni savet za kulturu radi još bolje i još efikasnije nego što je to bio slučaj u nekom prethodnom periodu.

Uspeli smo da uskladimo Zakon o kulturi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, čime smo omogućili veću zastupljenost manje zastupljenog pola, što je svakako dobra stvar i jedan pozitivan pristup. Na ovaj način, mogu slobodno da kažem, dokazujemo da je i Vladi Republike Srbije i SNS, kultura visoko na listi prioriteta i da i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština je voljna da nastavi promociju i razvoj naše kulture, koja je važna sa srpsku državu i društvo u celini. To smo dokazali kroz zajednički rad baš toko ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Smatram da smo kroz usvajanje izmena i dopuna Zakona o kulturi, kao i kroz donošenje Zakona o zaštiti ćiriličkog pisma i upotrebe srpskog jezika u javnom životu, kao i kroz usvajanje Zakona o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, donošenje Zakona o očuvanju kulturnog nasleđa Sremskih Karlovaca, kao i kroz osnivanje Muzeja žrtava genocida pokazali da je to zaista tako. Mogu slobodno da kažem da smatram da će to ostati večni legat vlasti SNS i predsednika Aleksandra Vučića i u narednom periodu.

Sve je to uglavnom urađeno na predlog predsednika države koji insistira na tome negujemo i da oživimo kulturu pamćenja, kako nam se nikada više ne bi dogodilo to da se prikrivaju zločini nad srpskim narodom, posebno na prostoru bivše Jugoslavije i posebno u odnosu na sve ono što je srpski narod doživeo i proživeo u genocidnoj NDH. Uspeli smo da oživimo kulturu pamćenja kako nam se u budućnosti takve stvari više nikada ne bi ponavljale.

Možemo sa ponosom da konstatujemo da će ova godina ostati upamćena po tome što smo zaista kao država uradili mnogo na polju kulture i to podrazumeva da smo uspeli konačno da završimo izgradnju hrama Sveti Sava, da smo podigli spomenik rodonačelniku srpske države Stefanu Nemanji. Mislim da smo na taj način, pre svega pokazali samopoštovanje prema sebi kao narodu, ali da smo uspeli da narodu vratimo veru u snagu i u moć srpske države, pre svega, naravno kroz ekonomski napredak, kroz borbu za očuvanje srpskih vitalnih, državnih i nacionalnih interesa, ali kroz adekvatnu i efikasnu borbu Vlade Republike Srbije za očuvanje našeg kulturnog nasleđa i našeg kulturnog identiteta.

Srpska napredna stranka je stranka koja vodi jednu realnu nacionalnu politiku i baš zbog toga smo u prethodnom periodu radili mnogo u oblasti kulture i realizovali izuzetno važne projekte u toj oblasti, kao što je projekat digitalizacije našeg kulturnog nasleđa, promocija našeg kulturno nasleđa na međunarodnom nivou, ali i kroz renoviranje Narodnog muzeja, otvaranjem Muzeja savremene umetnosti. Smatram da smo na taj način pokazali društvu da identitet i društveno materijalni progres i napredak mogu da idu zajedno i SNS će to u narednom periodu nastaviti da radi posebno u oblasti kulture.

Uspeli smo da dovedemo do toga da progres sa nacionalnim predznakom bude novi srpski kod i da oslabimo uticaj lažne drugosrbijanske elite što je posebno dobro prihvaćeno koliko vidim kod mladih ljudi u Srbiji, jer se vidi njihova frustracija zbog podizanja spomenika Stefanu Nemanji, zbog davanja državne pomoći SPC i Svetom manastiru Hilandar, zbog završetka izgradnje hrama Svetog Save i na taj način su razotkrili svoje pravo lice i pokazali da je jedini njihov cilj da napadaju sve ono što je dobro, a šta u srpskom društvu uradi SNS i da im je jedini zadatak da napadaju i sve nacionalno i sve progresivno u isto vreme.

To je tipičan odraz politike koju sprovodi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, i ta umišljena kvazi elita. Njihovo političko delovanje predstavlja primer odnosa poraženih od strane pobednika, tačnije od Aleksandra Vučića, koji ih je poslao tamo gde im je i mesto, a to je na margine srpske društvene i političke scene.

Njihova agresivnost je odraz nemoći i frustracije, jer je konačno došlo vreme da i u oblasti kulture, ali i u oblasti politike odgovorimo argumentovano na izlive antisrpskog šovinizma, beogradskog kruga, koji uopšte ne razume i ne shvata potrebe srpskog naroda. Đilas, Jeremić, Tadić, Marinika Tepić, Aida Ćorović i ta umišljena kvazi elita svakodnevno dokazuje koliko su u stvari odnarođeni i otuđeni od srpskog naroda.

Svakodnevno nam deo te opozicije, oličen kroz političko delovanje stranka bivšeg režima, koje su odgovorne za ekonomsko, političko, ali i kulturno posrnuće Srbije dokazuje da kada postanu žrtve sopstvenih standarda, sopstvene retorike, za to uvek moraju da okrive nekog drugog i to je uvek po difoltu Aleksandra Vučića, ali i čitav srpski narod, jer na svu sreću srpski narod nije uspeo da upadne u njihovu propagandu, zamku gde oni smatraju da je potrebno da bude antisrpski nastrojeni u svim ovim oblastima da biste bili prihvaćeni i uspešni u društvu.

Srpski narod sada konačno može da prepozna njihove primitivne metode manipulacije. Ovde nije reč o samo o pukoj borbi u sferi politike i sferi kulture, već o njihovoj patološkoj nameri da Aleksandru Vučiću, kao patrioti, koji je prigrlio ideju progresa i koji je dosledno primenjuje u praksi da probaju da mu stanu na kraj.

Srpska napredna stranka pokazuje svojim delovanjem u svim oblastima, a posebno u domenu kulture, da srpstvo ne znači protivljenje progresu, već upravo suprotno od toga. Možemo sa radošću da konstatujemo da se ta lažna drugosrbijanska elita preračunala ako su mislili da mirno mogu da napadaju srpski narod, da dobijaju novac od stranaca i da tako mirno odu u penziju. Drugosrbijanska i Tviter histerija je izazvana zbog toga što su politička deca Latinke Perović, Žarka Koraća, Nenada Čanka, već računala da će zauzeti mesta, načelnička mesta u zavodima za sprovođenje sankcija nad srpskim narodom, istim onim sankcijama koje u Vašingtonu za srpski narod tražio Đilas, kako bi nam nametnuli žig kolektivne odgovornosti i kolektivne krivice baš kao i kroz onu rezoluciju, odnosno pokušaj one rezolucije Marinike Tepić gde su hteli da optuže čitav srpski narod da je genocida narod. Dakle, da nas predstave i da dovedu do opasnog obrasca, a to je opasan obrazac gde mi moramo da prihvatimo kolektivno krivicu i kolektivnu odgovornost za nešto što srpski narod nikada nije uradio. Zbog toga su besni, isfrustrirani, jer vide da srpski narod više nikada neće uspeti da prevare.

U sumraku uma ostaje im jedino da smišljaju kako i na koje muke dalje da bace srpski narod, jer ta kvazi elita smatra da Srbi nemaju kulturu i da srpski narod zaslužuje da pati. Međutim, upravo kada su poverovali da nastavljaju sa izvršenjem svojih, a od stranaca naloženih zadataka, shvatili su da od tog posla da ih stranci dovedu na vlast i da ponovo uspostavljaju svoju kulturnu supremaciju, da od toga jednostavno nema ništa. Konačno je došlo vreme, zahvaljujući SNS, pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću da je gotovo sa politikom vređanja i ponižavanja nacionalnog dostojanstva srpskog naroda.

Moraju se na sreću građana Srbije suočiti, za njih bolnom činjenicom, a to je da će za sve Latinkom Perović, akademikom Teodorovićem, Sergejem Trifunovićem, da nikada neće zauzeti mesto na magistralnom putu, odnosno na glavnom toku srpske kulture, pa će u budućnosti morati da se zadovolje sa mestima u prvim redovima projekcijama filmova Anđeline Džoli, u društvu Nataše Kandić, a možda neko od njih i zakači po koju sporednu ulogu u nekom njenom budućem filmskom ostvarenju. Iskreno smatram da za bolje i nisu.

Mislim da je došlo vreme konačno da se naviknu na neke nove okolnosti u našoj lepoj Srbiji, a tu su i nove generacije koje se bez kompleksa samookrivljavanja realizuju i ostvaruju i to je jasna pokazatelj da antisrpski projekat kulturne i uopšte ukupne politike nije uspeo niti će ikada uspeti.

Nacionalno i progresivno je pobedilo zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS je lider savremenog u Srbiji. Moram da kažem da smo uspeli da izbijemo ideju na monopol progresa u srpskom društvu, toj lažnoj levoliberalnoj eliti i mislim da je to posebno dobro prihvaćeno kod mladih ljudi. Smatram da je to zaista dobro za srpsku državu.

Kada govorimo o kulturi, ono što me posebno raduje jeste to što imamo sve razvijeniju i sve moćniju filmsku industriju. Dobri filmovi i dobre serije danas ne nastaju slučajno, kao što su filmovi npr. „Zaspanka za vojnike“, „Kralj Petar“, „Dara iz Jasenovca“, filmovi o junačkim podvizima srpskih vojnika na Košarama i Paštriku tokom ratnih dejstava 1998. i 1999. godine. Koliko znam, u pripremi je i film o zločinačkoj akciji Oluja i konačno je došlo vreme da možemo da progovorimo i o našoj slavnoj i o našoj tragičnoj prošlosti.

Za razliku od današnjeg vremena, neke prethodne vlasti su se stidele naše prošlosti. Mi se za razliku od njih ponosimo ljudima koji su branili i koji su gradili ovu državu.

Dakle, ovi filmovi ne nastaju danas slučajno, kao što slučajno posle 2000. godine nije nastala ni ona najveća boleština od filma u istoriji srpske kinematografije koja se zvala „Srpski film“ i koja je pod tim imenom lansirana u svet i koji je pravila upravo ta lažna drugosrbijanska elita, sa namerom da srpsko društvo i srpsku porodicu predstave kao moralno dekadentno.

Ništa se tu nije promenilo. To je ista ekipa i to su isti ljudi koji žele danas na političkoj sceni da optuže čitav srpski narod da je genocidan narod. To vam je Marinika Tepić, Sergej Trifunović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić.

Verujte mi da su im zbog takvog patološkog autošovinističkog pristupa koji imaju i dan danas građani te 2012. godine rekli dosta. Siguran sam da građani Srbije na sledećim izborima neće dozvoliti da se ikada više u Narodnu skupštinu vrati takav pristup i da će im objasniti gde im je mesto, a mesto im je na smetlištu srpske društvene, političke i kulturne scene.

Srpska država konačno govori o kulturi pamćenja, kao o suštinskoj tački našeg identiteta i konačno možemo da progovorimo o našim stradanjima. Moram da kažem da mi nismo jedini narod koji je stradao u 20. veku, ali smo sigurno jedini narod koji je čekao 80 godina i 80 godina nije smeo uopšte da progovori o svom stradanju.

Naš zadatak jeste da kada govorimo o kulturi, da štitimo na svakom koraku i na svakom mestu naš kulturni identitet i naše kulturno nasleđe, jer kulturni identitet i kulturno nasleđe predstavljaju sponu između nas, naših predaka i budućih pokolenja i nikada ne smemo da odustanemo od borbe za naše kulturno nasleđe i za naš srpski kulturni identitet, jer svako odustajanje od takve borbe za jedan narod može biti fatalno. Mi iz SNS od te borbe sigurno nikada nećemo odustati.

Hoću da se obratim mladim ljudima u Srbiji, umetnicima, radnicima u kulturi da im kažem da je došlo vreme da slobodno mogu da budu politički Srbi i da je to garancija da ćemo nastaviti da snažimo Srbiju i to u svim oblastima društvenog života i da to jedino trenutno u Srbiji može da garantuje politika koju zastupa Srpska napredna stranka.

Hoću takođe, uvažena potpredsednice Vlade, da iskoristim priliku i da izrazim svoje zadovoljstvo što je budžet za 2022. godinu u oblasti kulture nikada veći, što su značajna sredstva u tom budžetu opredeljena upravo za zaštitu našeg kulturnog nasleđa, da istaknem jedan projekat u tom kontekstu, a to je projekat zaštite biblioteke srpske Patrijaršije.

Takođe, hoću da kažem da je budžet za 2022. realan, razvojan, ostvariv i da nastavljamo sa realizacijom važnih kapitalnih projekata, kao što je istraživanje na arheološkom nalazištu Belo brdo u Vinči, s obzirom na to da dolazim iz Leštana, mesta pored Vinče, znam koliko je taj projekat važan i značajan za sve stanovnike Opštine Grocka, uopšte što se tiče našeg srpskog kulturnog nasleđa i koliko jedan takav projekat u budućnosti može da doprinese i boljoj turističkoj ponudi i dolasku, odnosno prilivu novih investicija, a samim tim i otvaranju novih radnih mesta.

Izdvojena su takođe i sredstva za jedan genijalan projekat, rekao bih, a to je srpska prestonica kulture, tako da će grad Čačak u 2022. godini imati opredeljena sredstva iz ovog budžeta da sredi sve svoje muzeje i sva svoja pozorišta i tako će u budućnosti biti sa svakim gradom u Srbiji.

Dakle, u svim oblastima kulture načinjeni su neverovatni pomaci i to je jasan pokazatelj ozbiljne i odgovorne politike koju vodi SNS.

Zakon o kulturnom nasleđu, ako se ne varam, ispravite me ako grešim, usvojen je juče na sednici Vlade Republike Srbije i uskoro će biti pred poslanicima u Narodnoj skupštini. To je, mogu slobodno da kažem jedan od najvažnijih zakona za našu državu, posebno u kontekstu borbe za očuvanje našeg kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, naših crkava i manastira koje je trenutno najugroženije u Evropi, a koje predstavlja sidro i krst našeg naroda.

Na taj način pokazaćemo da smo spremni da istrajemo u toj identitetskoj borbi za naše kulturno nasleđe i moramo da pobedimo po svaku cenu, da nikada od te borbe ne smemo da odustanemo, jer pobeda u toj borbi je važan preduslov da ćemo nastaviti i sa ekonomskim napretkom, a i da ćemo mi Srbi imati priliku konačno da se radujemo i još većim političkim pobedama u narednom periodu.

Srpska napredna stranka smatra da samo narod koji ima samosvest i neguje sećanje na svoju istoriju i kulturu može da se nada svetloj budućnosti.

Za kraj hoću samo da napomenem da se nadam i iskreno verujem da će Nacionalni savet za kulturu biti primer institucije koja će u budućnosti pružati neophodnu podršku sveukupnom razvoju kulture srpske države.

U danu za glasanje, naravno zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaćemo predloge koje danas imamo na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o trilateralnom sporazumu između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koji ima za cilj da dovede do afirmacije dalje saradnje između pomenutih država u oblasti zaštite od katastrofa.

Ovakvi sporazumi predstavljaju konkretne dogovore u okvirima inicijative „Otvoreni Balkan“, sa ciljem da olakšamo protok robe, ljudi, kapitala i usluga. Siguran sam da se sa pomenutim državama oko nekih političkih pitanja verovatno nikada nećemo složiti, ali hajde da dovedemo do toga da naše ekonomije napreduju i da svim građanima naših zemalja obezbedimo ono što oni zaista zaslužuju, a to je još bolji životni standard.

Srbija je danas ekonomski motor razvoja čitavog regiona i ono što kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“ pre svega predsednik Aleksandar Vučić nudi celom regionu jeste bolja ekonomska budućnost.

Što se tiče Sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, ovakvi sporazumi su dokaz da Srbija vodi jednu ozbiljnu, odgovornu politiku i da Srbija uživa danas najveći mogući međunarodni ugled u poslednjih 30 godina. Siguran sam da će saradnja sa Kinom biti još intenzivnija, naravno za korist i za dobrobit svih građana Republike Srbije.

Naravno, strateški cilj Srbije jeste punopravno članstvo u EU, ali mi nikada nismo okretali leđa našim strateškim partnerima. Tu, pre svega, mislim na Kinu i na Rusku Federaciju. Pokazalo se da je to više nego dobra odluka, jer smo uspeli da sačuvamo energetsku stabilnost, energetsku bezbednost, kao i poslove za naše građane.

Dakle, od 2012. godine pragmatičnost je osnovna crta spoljne politike Republike Srbije. Spoljnopolitički balans u odnosima sa velikim silama, kao i sa državama u regionu, kao i vojna neutralnost predstavljaju temelj politike Republike Srbije. Dodao bih i da je ekonomska bezbednost preduslov nacionalnoj bezbednosti.

Srbija je danas fundamentalno bolja i drugačija zemlja nego što je to bio slučaj do 2012. godine i uspeli smo da od Srbije napravimo zemlju pobednika, da danas pobeđujemo u svim sferama društvenog života, a pre svega da pobeđujemo i u oblasti ekonomije i u oblasti politike. Naš zadatak će biti da u narednom periodu nastavimo da radimo na tome da Srbija nastavi da nezaustavljivo napreduje.

Ipak, nedostatak adekvatnih sagovornika u regionu i aktivnosti beogradskog kruga dvojke na čelu sa Draganom Đilasom i Vukom Jeremićem dokazuju da postoje određeni centri moći u regionu, ali nažalost i u Beogradu kojima smeta i koji su isfrustrirani zbog ovakvih ekonomskih i političkih rezultata koje postiže Republika Srbija. Jedini cilj im je da preko nekakvih obojenih revolucija, putem nasilja, na silu dođu na vlast u Srbiji. Uvek su ti autošovinisti iz beogradskog kruga, koje sada predvode Đilas i Jeremić, radili protiv interesa srpske države i srpskog naroda, samo to sada rade tako što fabrikuju i proizvode lažne političke afere, pre svega koje su usmerene protiv predsednika Aleksandra Vučića, ali i protiv članova njegove porodice.

To su isti ljudi koji smatraju ono što smatra Marinika Tepić, koja je spremna da optuži čitav srpski narod da je genocidan narod. To su isti oni ljudi koji idu u Vašington i govore za Srbe sa Kosova i Metohije da su kriminalci, a pri tome se nikada nisu usudili da osude bilo koji zločin nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. To su ljudi koji idu do te mere da u Vašingtonu pozivaju na to da se Srbiji uvedu sankcije. Koliko oni mrze Srbiju ne bi me iznenadilo da u nekom narednom periodu u Vašingtonu ili Briselu zatraže možda da se Srbija ponovo bombarduje.

Mene to iskreno, poštovani ministre, ne čudi, zato što govorimo o političkoj deci Latinke Perović, Žarka Koraća, Nenada Čanka, pa nije ni čudo što su se svojski trudili da do 2012. godine Srbiju bace na kolena.

Tada u vreme bivšeg režima i njihove vladavine Srbiji apsolutno niko ništa nije zamerao. Tada su ta politička deca Latinke Perović, Koraća i Čanka nemo posmatrala i martovski pogrom i odvajanje državne zajednice Srbije i Crne Gore i jednostrano proglašenje nezavisnosti koje je dolazilo iz Prištine, Vojvodina je išla ka statusu republike, i sve se to događalo u trenucima kada su Jeremić i Tadić išli po regionu, izvinjavali se svima i svakome za nešto što Srbi i srpski narod nikada nisu uradili. Sve se to događalo u vreme dok se Dragan Đilas besomučno bogatio na muci i nesreći ovog naroda. Svima im je on i danas gazda i sve ih kontroliše novcem i parama koje je oteo od građana Republike Srbije.

Iskreno, ne znam šta smo mi Bogu zgrešili pa smo u dva mandata na čelu države imali Borisa Tadića, čoveka koji danas otvoreno pokazuje svoje drugosrbijansko lice, pa drži nekakva predavanja na Građanskom demokratskom forumu zajedno sa Olenikom, Vuletićem, Veljanovskim, inače, član tog Građanskog demokratskog foruma je i Latinka Perović, dakle, ljudi koji izdaju države definišu kao svoje najveće dostignuće.

Dobro je da se zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću ta drugosrbijanština prvi put od 1945. godine apsolutno ništa u Srbiji više ne pita, inače bismo i dalje na čelu države imali umišljenog Kenedija, odnosno Borisa Tadića, i onda bi Srbija i dalje morala da ispunjava naloge stranaca i stranih ambasada.

Zamislite samo koliki je taj nivo njihove isfrustriranosti kada Vuk Jeremić, sin direktora „Jugopetrola“, unuk potpredsednika AVNOJ-a, za nas naprednjake kaže da smo udbaška pseta nad kojima će on lično da sprovodi revanšizam. Mislim najiskrenije, da se čovek zaceni od smeha, ali u poslednje vreme, odnosno godinama unazad, mogu tako da kažem, mi od te autošovinističke opozicije ništa nismo čuli, osim stvari kao što su revanšizam, lustracija, nasilje, revolucija, samo ne znam sa kime će to da sprovode, zato što sam ubeđen da građani Srbije više nikada neće uspeti da prevare. Verovatno računaju na podršku stranaca, jer Vuk Jeremić otvoreno govori da u Srbiji nedostaje više stranog uticaja, više spoljnog faktora i uopšte on to ne govori slučajno.

Dakle, očigledno je da ljudima kao što su Vuk Jeremić i Zdravko Ponoš smeta to što Srbija vodi jednu konačno suverenu, nezavisnu i slobodnu politiku. Sada moraju da traže verovatno zaštitu i dalje po stranim ambasadama i onaj overeni lažov Miki Aleksić i Marinika Tepić, jer sam ubeđen drhte pred istinom i novim dokazima o slučaju „Jovanjica“, jer izgleda da je svaka njihova laž apsolutno raskrinkana.

Upravo su to ljudi koji su pokušali na najmonstruoznijim lažima, na najmonstruozniji mogući način da optuže Andreja Vučića da je zaštitnik biznisa ljudi iz čijih su se biznisa finansirali nekakvi, samo njima znani, izmišljeni crni fondovi srpske države i da nam je taj novac služio za kampanju otpriznavanja nezavisnosti Kosova. Svi u Srbiji znaju da je to u domenu naučne fantastike, ali to je jedan opasan obrazac koji je trebalo da dovede do državnog udara i da ta opet drugosrbijanština ponovo zasedne na vlast u Srbiji.

Prava namera scenarista te lažne afere „Jovanjica“ bila je da se ukloni Aleksandar Vučić, ali da se u konačnici optuži ceo srpski narod i srpska država da smo ilegalnim sredstvima finansirali kampanju otpriznavanja nezavisnosti Kosova, što bi u potpunosti urušilo naš kredibilitet u političkoj borbi za Kosovo i Metohiju, a našu pregovaračku poziciju to bi učinilo nepopravljivom. Cilj im je, dakle, bio da jednim potezom sruše i Aleksandra Vučića i srpsku državu, jer upravo je Aleksandar Vučić nosilac državne politike po pitanju Kosova i Metohije.

Dakle, ne mogu da mu oproste to što je veštim diplomatskim umećem doveo do toga da 19 zemalja u svetu donese odluku o povlačenju nezavisnosti lažne države. Ne mogu da mu oproste to što do 2012. godine lažna država nije uspela da uđe u 11 međunarodnih svetskih institucija, uključujući i one najvažnije, tu pre svega mislim na Interpol, Unesko i Svetsku carinsku organizaciju. Ne mogu da mu oproste to što jasno celom svetu sada Srbija stavlja do znanja da nikada više nećemo dozvoliti nove pogrome i nove „oluje“ nad srpskim narodom. Smeta im što je urušio sve njihove planove koji su trebali da dovedu do toga da se utaba staza kosovsko-metohijske nezavisnosti, zbog čega se dan-danas zahvaljuju Prištini, Tadiću, Đilasu i Jeremiću, i to svesrdno.

Ali da se vratim na suštinu njihovih lažnih afera. Očigledno je da ovde imamo posla sa ljudima na koje najveći mogući ucenjivački uticaj imaju stranci. Očigledno je da imamo posla sa savezom između tajkuna i drugosrbijanaca iz Beograda, terorista iz Prištine i hrvatskih medija, sa jednim jedinim ciljem, a to je da se ukloni Aleksandar Vučić i da se zaustavi svaki dalji ekonomski i politički napredak naše zemlje.

Zato je od suštinske važnosti da građani Srbije na narednim izborima daju apsolutnu i neprikosnovenu podršku Srpskoj naprednoj stranci i politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, jer to je od suštinske važnosti kako bismo sačuvali državu. Glas za Srpsku naprednu stranku predstavlja garanciju da će se u Srbiji u budućnosti i dalje otvarati nove fabrike, da će stizati nove investicije, da će se otvarati nova radna mesta i da će svi Srbi, ma gde oni živeli, posebno u regionu, moći da se oslone na snažnu srpsku državu.

Mi narodni poslanici Srpske napredne stranke nastavićemo da građanima Srbije dajemo informacije i da im govorimo istinu o lopovskoj i izdajničkoj politici bivše vlasti, jer mi smo jedina država koja je do 2012. godine sve svoje arhive sa oznakom „poverljivo“ predala na tacni drugima, pre svega Haškom tribunalu, što je, siguran sam, upotrebljeno i protiv ove države i protiv ovog naroda. Jer nema tu, dakle, reči ni o kakvim političarima, to su deca lažne drugosrbijanske elite i ne smemo nikad da dozvolimo da se oni ponovo vrate na vlast, jer ako se to dogodi od Srbije ništa neće ostati. Samo tamo gde je politika Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića građani imaju čemu da se nadaju, samo tu građani mogu da budu i sigurni i bezbedni i jedino je to garancija da više nikada niko neće moći da vređa i srpski narod i naše nacionalno dostojanstvo.

Dokazali smo, dakle, da nacionalno i progresivno mogu da idu zajedno, pre svega kroz izgradnju spomenika Stefanu Nemanji u srcu razvojnog projekta „Beograd na vodi“ i kroz izgradnju auto-puteva sa imenima Miloša Velikog, vožda Karađorđa u budućnosti i kroz podizanje i izgradnju naučno-tehnoloških parkova i centara.

I baš zbog toga sve više mladih ljudi pristupa i veruje u politiku Srpske napredne stranke i to je jasan pokazatelj da zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Srbija i Srpska napredna stranka imaju sigurnu budućnost, a naš zadatak će biti da u budućnosti još ubedljivije na svim izborima pobeđujemo te lažne elitiste koji Srbiji misle sve najgore i čija je jedina politička parola – što gore za Srbiju, to bolje za njih. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu odluke o prestanku funkcije i imenovanju RIK, čime se popunjava sastav RIK-a. Takođe, danas na dnevnom redu imamo i Predlog odluke o izboru članova i zamenika članova nadležnih odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Odbori su važna stalna radna tela koja su bitna za rad Narodne skupštine i hoću pre svega da istaknem da je ovaj saziv Narodne skupštine dostigao zaista visok nivo dobre parlamentarne prakse da se redovno organizuju javna slušanja o posebno značajnim zakonima, da imamo dvostruko vreme za raspravu o takođe posebno značajnim zakonima poput Zakona o budžetu, da je procenat zakona koji su usvojeni po hitnom postupku i hitnoj proceduru ispod nivoa evropskih proseka.

Dakle, redovno se razmatraju izveštaji nezavisnih regulatornih tela. Usvojili smo Kodeks ponašanja narodnih poslanika i sve to dokazuje da je ovaj saziv usredsređen na to da nastavimo da radimo punom parom kako bismo kroz donošenje kvalitetnih zakonskih rešenja građanima, odnosno Srbiji obezbedili to da postižemo još bolje rezultate u svim sferama društvenog života.

Tu je upravo okosnica politike predsednika Aleksandra Vučića i SNS, odnosno da je u centru naše politike čovek i da su nam građani uvek na prvom mestu. Time pokazujemo građanima da smo tu da obezbedimo bolje uslove za život i rad u Srbiji i sve to suprotno od onoga što smo imali prilike da gledamo u prethodnom sazivu Narodne skupštine kada su ovi Đilasovi i Jeremićevi poslanici vređali, u najmanju ruku rečeno, dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, kada su bojkotovali rad Narodne skupštine, ali zato nisu bojkotovali rad restorana, nisu bojkotovali blagajnu kada su trebali da podignu narodne pare. Tada su jasno dokazali da nemaju apsolutno nikakav plan, nikakav program, nikakvu ideju i da su jednostavno isfrustrirani zbog rezultata koje je SNS postigla za Srbiju od 2012. godine do danas.

Kada govorimo o RIK-u, nezaobilazna tema jeste i međustranački dijalog. Dakle, moram da podsetim građane Republike Srbije da je prva faza međustranačkog dijaloga započeta još na fakultetu političkih nauka, da je tada bilo nekih 17 preporuka, da je od tih 17 preporuka implementirano u potpunosti 15, da su dve implementirane delimično. Dakle, već tada smo omogućili da izborni uslovi u Srbiji budu nikada bolji. Izborni uslovi su fantastični za one koji imaju plan, program i politiku. Smanjili smo izborni cenzus sa 5% na 3%, kako bi što više stranaka i političkih opcija moglo da bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Hoću da kažem da oni uopšte nisu bojkotovali izbore 2020. godine. Oni su izašli na republičke izbore, što su i sami priznali preko pokreta „1 od 5 miliona“, izašli su na izbor na Starom Gradu preko ovog Bastaća, izašli su na izbore u Šapcu preko Zelenovića, izašli su na izbore u Paraćinu. Dakle, njih uopšte nisu interesovali izborni uslovi. Oni su izašli na izbore tamo gde su procenili da postoji neka šansa da ostvare dobar izborni rezultat. Međutim, građani su im i na tim mestima rekli šta zapravo i šta zaista građani Republike Srbije misle o njihovoj lopovskoj, izdajničkoj politici, koju su, nažalost, imali vremena i prilike da sprovode od 2000. do 2012. godine.

Onda su isfrustrirani zbog takve reakcije građana Srbije napali Narodnu skupštinu, hteli da zapale Narodnu skupštinu Republike Srbije, razbijali glave policajcima ispred Doma Narodne skupštine, sve sa ciljem da zaustave ekonomski i dalji razvoj Srbije i, naravno, sa ciljem da ih stranci uz pomoć nasilja nekakvih obojenih revolucija dovedu na vlast.

Sada su dobili mogućnost da daju, odnosno da delegiraju svoje članove u RIK-u, u nadzornom telu za kontrolu medija, pa čak, kako je rekao moj uvaženi kolega Dejan Kesar, pa čak i evroparlamentarci sada govore da su oni političari kojim slučajem u Srbiji da bi oni uzeli učešće na izborima u Srbiji jer su izborni uslovi i te kako dobri.

Od samog početka se znalo da njima izborni uslovi nisu uopšte važni. Oni su jednostavno imali cilj, a to je bila prelazna vlada, odnosno kako da bez podrške građana Srbije i protiv političke volje građana Srbije dođu na vlast. Imali su cilj da uspostave punu kontrolu u medijima, jer su svesni da ih jednostavno građani Srbije na izborima neće. Svesni su da građani Srbije ne zaboravljaju da je u periodu od 2008. do 2012. godine, kada su Đilas, Tadić i Jeremić upravljali ovom zemljom, da je u tom periodu više od pola miliona ljudi u Srbiji ostalo bez posla. To građani Republike Srbije njima ne mogu da zaborave.

Kada sam već pomenuo medije, slika u medijima je neuporedivo bolja nego što je to bio slučaj do 2012. godine, kada je postojao potpuni medijski mrak, konkretno za SNS. Dakle, slika u medijima je sada neuporedivo bolja i to priznaju svi. Dragan Đilas se tada, do 2012. godine, obogatio preprodavajući sekunde na javnom servisu i to je jasno ukazala i to imamo svi prilike da vidimo u izveštajima koje je sačinila Verica Barać 2011. godine. Danas je situacija takva da ta lažna drugosrbijanska i autošovinističa elita kontroliše u medijima 50% tog tržišta. Cilj im je da kontrolišu sve, jer ih jedino interesuju pare, jedino ih interesuje novac.

Imali smo priliku da vidimo izveštaje Saveta REM-a u predizbornom periodu, gde je jasno naznačeno da je predstavljenost izbornih lista, Izborne liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i drugih izbornih lista, onih opozicionih, a bilo ih je ukupno 18, bila u potpunosti ujednačena. Ali, potpuno je jasno da građani ne žele te politikante više nikada na vlasti. Građani ne žele one koji ponižavaju nacionalno dostojanstvo srpskog naroda. Zato će naša poruka odavde uvek biti ista, a to je da će građani Republike Srbije odlučivati na izborima i kakav će biti novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije. I to isti oni građani koji očima ne mogu da gledaju ni Dragana Đilasa, ni Vuka Jeremića, ni Mariniku Tepić, jer nam poturaju nekakve lobiste nezavisnosti lažne države, dovode Violu fon Kramon da nam pod maskom nekakve borbe za zaštitu životne sredine govori šta trebamo i kako trebamo mi u Srbiji da radimo.

Ne želi srpski narod nikada više da se u Srbiji nešto pita Marinika Tepić, koja je pokušala da optuži ceo srpski narod i da ga predstavi kao genocidan narod i da večno na Srbiju i srpski narod padne ljaga, odnosno stigma toga da treba da prihvatimo kolektivnu krivicu i kolektivnu odgovornost za nešto što Srbi i srpski narod nikada nisu uradili.

Za razliku od tih politikanata, SNS izlazi sa argumentima. Mi imamo rezultate zahvaljujući odgovornoj i ozbiljnoj politici koju je sprovodio predsednik Aleksandar Vučić i koju sprovodi i danas, kao i SNS. Mi smo od 2012. godine otvorili više od 700 hiljada novih radnih mesta. Predsednik Aleksandar Vučić je lično otvorio preko 200 fabrika. Podigli smo životni standard, obezbedili smo bolji životni standard za sve građane Republike Srbije, povećali smo plate i penzije. Priliv direktnih investicija u Srbiji je veći u odnosu na čitav region. Nikakvi savezi drugosrbijanaca iz Beograda na čelu sa Draganom Đilasom, terorista iz Prištine i hrvatskih medija neće zaustaviti dalji razvoj i napredak Srbije, jer to neće dozvoliti ni SNS, a to neće dozvoliti ni građani Republike Srbije na izborima.

Srbija nezaustavljivo napreduje i ponosni smo na to što smo obezbedili više sloboda i nikada više demokratije nego što je to slučaj danas, za razliku od vremena vladavine bivšeg režima. Jednostavno, Srbija ne želi više da dozvoli da postane tajkunsko preduzeće i privatna firma Dragana Đilasa. Ovo je neka drugačija Srbija, pobednička Srbija, na koju će morati da se naviknu i drugosrbijanci iz Beograda na čelu sa Jeremićem i Đilasom i teroristi iz Prištine i hrvatski mediji. Ovo je Srbija koja nezaustavljivo napreduje. Zahvaljujem.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu odluke o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju i upravo su nosioci sudijske funkcije ti koji odlučuju o nečijem pravu, koji kao sudska vlast imaju za cilj da zaštite prava i slobode građana Republike Srbije, naravno, u skladu sa Ustavom i sa zakonom.

Nama je, kao narodnim poslanicima SNS, zadovoljstvo da govorimo i da afirmišemo politiku koju sprovodimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jer smo ponosni na rezultate koje je SNS ostvarila od 2012. godine u svim sferama društvenog života, a evidentno je da su značajni pomaci učinjeni i u oblasti pravosuđa. Danas imamo takvu situaciju da sudije ne dobijaju presude, već da presude donose u ime naroda i tu se vidi velika razlika između onoga šta radi SNS i što su radili ovi predstavnici bivšeg režima do 2012. godine, koji su svojski potrudili da i ekonomski i politički unište Srbiju, ali i da sprovode katastrofalne reforme kakva je bila ona reforma pravosuđa iz 2010. godine.

Odgovorno tvrdim da danas u Srbiji ne postoji jedan sudija koji može da kaže da ga je u bilo kom trenutku pozvao neko iz SNS i rekao kakvu presudu treba da donese. To je danas u Srbiji prosto nemoguće i, dakle, što se tiče SNS možemo slobodno da kažemo da smatramo da je pravosuđe u Srbiji nezavisno i to pokazuju dva primera iz ove 2021. godine, a to su presude protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv Gorana Vesića. Svako ko tvrdi da se u Srbiji presude donose po diktatu vlasti ili bezočno laže ili možda misli na period do 2012. godine kada je dobar deo srpskog pravosuđa bio pod uticajem i pod diktatom ljudi, kao što su Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić, i kada su se sudije i nosioci visokih sudijskih funkcija birali i isključivo na opštinskim odborima DS i da biste došli do neke odgovorne funkcije u srpskom pravosuđu morali ste jednostavno da budete član DS.

Takva nečuvena reforma u oblasti pravosuđa koja je sprovedena 2010. godine je pokazala i dokazala da su pripadnicima bivšeg režima na umu samo lični interesi, da su oni iznad svake politike, pa i iznad interesa Srbije. Ta nečuvena, katastrofalna i sramotna reforma pravosuđa iz 2010. godine je građane Srbije koštala 11 milijardi dinara. Ta nečuvena reforma je okarakterisana i od strane EU kao katastrofalno sproveden postupak, a gde je gotovo u jednom danu 1.000 sudija ostalo na ulici, ostalo bez posla, a mnoge sudije je to koštalo i zdravlja i života.

Dakle, i onda smo mi posle 2012. godine morali da ispravljamo njihove greške, jer pre 2012. godine, kao što sam rekao, zakoni su se donosili u skladu sa finansijskim interesima, pre svega, Dragana Đilasa, ali i drugih njegovih saradnika, pripadnika bivšeg režima, kako bi oni mogli da se obogate.

Da je pravosuđe iole funkcionisalo u tom periodu na pravi način, pa neko bi morao da postavi pitanje Draganu Đilasu - kako je moguće da se u javnom životu Srbije pojavi 1991. godine kao skromni studenski lider, a da onda 2012. godine, posle par godina na vlasti, kao gradonačelnik Beograda dođe u situaciju da ima milione evra na tajnim računima, da se sada utvrdi da njegov brat Gojko Đilas ima 35 nekretnina na elitnim lokacijama u gradu Beogradu. Ja ne znam, iskreno u kojoj državi je to moguće, a da te niko ništa ne pita.

Sada kada je SNS dovela do toga da imamo snažnu ekonomiju, da imamo konsolidovane javne finansije, da se u Srbiji otvaraju fabrike, da pristižu nove investicije, da se otvaraju nova radna mesta, jednom rečju da smo osnažili srpsku ekonomiju, sada Dragan Đilas pokušava da opet dođe na vlast, ali ne da bi Srbiji bilo bolje, već isključivo iz razloga da bi njemu bilo bolje, da bi on mogao da se bogati i da nastavi tamo gde je stao 2012. godine zajedno sa ovim njegovim ljudima iz ovog Multikom klana, a to je da sprovedu ono što su naumili, što vodi do uništenja Srbije i ekonomskog i političkog i da zarade još 619 miliona evra koje su oteli od građana Srbije samo do 2012. godine.

Izmišljenim aferama Dragan Đilas i njegovi ljudi iz Multikom grupe jednostavno pokušavaju da zataškaju istinu, a upravo iz razloga jer nemaju odgovore na ključna pitanja. To su ona pitanja koja postavljamo i mi ovde, poslanici SNS, i građani Republike Srbije, a to je – koliko je miliona Dragan Đilas zaradio od pretprodaje sekundi na RTS, koliko je novca od provizije tokom izgradnje Mosta na Adi stavio u svoje džepove? Moram da kažem da mi kao narodni poslanici nismo ni sudije, ni tužioci, ni policajci i ne možemo da donosimo presude, ne možemo da hapsimo, ali je naš zadatak da građanima Srbije govorimo istinu u vezi političkih i tajkunskih malverzacija, pre svega, Dragana Đilasa, ljudi iz Multikom grupe, Marinike Tepić i ostalih, jer to nisu nikakvi mučenici. To su jednostavno bogataši koji su se obogatili isključivo na muci i nesreći ovog naroda.

Danas im je jedini cilj da putem nasilja, da nekakvim obojenim revolucijama uz podršku stranaca dođu bez političke volje građana Srbije na vlast, kako bi ispunili sve ono što su naumili. Jasno je da ih upravo zbog toga narod neće, jer građani su svesni da su do 2012. godine vladali, da su imali priliku čitavih 12 godina da nešto urade za ovu zemlju i da nisu ništa uradili.

Mi ćemo uz podršku građana Srbije nastaviti da jačamo naše institucije, da unapređujemo vladavinu prava, da ne dozvolimo da nam se dogode greške kakve su se događale bivšem režimu, kada govorimo o reformi pravosuđa iz 2010. godine. Građani danas, smatram, imaju možda i najveće poverenje u naše institucije. Više, dakle, nego ikada i naš je zadatak da vrednim radom nastavimo da jačamo našu ekonomiju, pravosuđe, zdravstvo, jer kada je to snažno možemo da kažemo da imamo snažnu državu. Uspeli smo u svim oblastima da osnažimo Srbiju i namera nam je da u narednom periodu ostvarimo sve ono što smo građanima obećali kroz plan Srbija 2025 i zato je važno da građani nastave da pružaju podršku SNS, jer to je politika koja može da garantuje sigurnu budućnost i da Srbija nastavi nezaustavljivo da ide napred.

Hoću samo za kraj mog današnjeg izlaganja da pružim reči podrške junačkom srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i da poručim svima da novih pogroma, novih „Oluja“ sigurno više neće biti, ali ne zato što to neko u Prištini ne želi, već zato što to Srbija nikada više neće dozvoliti. Srbija je danas neuporedivo snažnija nego što je to bio slučaj 2004. i 2008. godine. Nadam se da će Srećko Sofronijević da bude dobro i da će prestati napadi na Srbe na Kosovu i Metohiji, a Srbija će uvek biti spremna da podeli sudbinu sa svojim narodom, ma kakva ona bila i siguran sam da će predsednik Aleksandar Vučić, koji je trenutno sa srpskim narodom sa Kosova i Metohije, zajedno sa njima doneti najbolju moguću odluku u interesu srpske države. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, javio sam se da govorim o amandmanu na važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Slažem se sa stavom Vlade da se ovaj amandman ne prihvati zato što smatram da je Vlada predvidela prihvatljiv rok zakonskim rešenjem za podnošenje primedbi.

Svakako smatram da se uređivanjem ove materije daje dodatni doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike, ali isto tako smatram da je važno da ovaj zakon o kojem govorimo da on bude usklađen sa Zakonom o fiskalizacije, jer na taj način dokazujemo da smo posvećeni tome da nastavimo sa sveobuhvatnim procesom digitalizacije i osavremenjivanje našeg sistema i dokazujemo da hoćemo da idemo u korak sa vremenom i sa novim tehnologijama.

Set finansijskih zakona o kojima smo raspravljali ove nedelje imaju za cilj da Srbija pre svega nastavi svoj ekonomski napredak, naravno kroz ulaganja u infrastrukturu, izgradnju novih auto-puteva, brzih pruga. Mi danas imamo ekonomski snažnu državu i takođe možemo da govorimo o dodatnim merama podrške našim građanima usled uticaja pandemije virusa korona. Do ovakvih mogućnosti smo došli zahvaljujući neophodnim reformama koje smo sproveli, koje sprovela SNS 2014. godine.

Zahvaljujući tim reformama uspeli smo da konsolidujemo naše javne finansije, uspeli smo da osnažimo srpsku ekonomiju i sada nam je cilj da te rezultate sačuvamo, da u narednom periodu postižemo još bolje rezultate, a u prethodnom periodu uspeli smo da obezbedimo sve u vreme krize što je bilo neophodno za potrebe naše države, za potrebe naših građana. Mislim da smo jedna od retkih država u Evropi koja je i u trenucima krize prouzrokovane virusom korona uspela da podigne plate i penzije za naše građane. Više puta smo tokom godine podigli plate zdravstvenim radnicima i to dokazuje da smo od 2014. godine zaista nešto radili, da smo nešto zaradili i uspeli smo da pomognemo nezaposlenima kojih je danas tri puta manje nego što je to bio slučaj 2012. godine.

Kruna svega, mogu slobodno da kažem, u borbi protiv pandemije jeste to što smo uspeli da izgradimo tri nove kovid bolnice i da dokažemo da nam je borba za živote naših građana pre svega prioritet. Mislim da je retko koja država u Evropi, pa čak i u svetu uspela da to uradi tako brzo i tako kvalitetno. Što se srpske ekonomije tiče uspeli smo održimo najveći nivo direktnih investicija, dakle, Srbija ima najviše direktnih investicija ako uporedimo to sa svim zemljama u regionu zapadnog Balkana. Nije bilo zatvaranja fabrika, čak je bilo i otvaranja novih radnih mesta i svi ekonomski pokazatelji jasno govore o tome da će Srbija nastaviti i narednih godina da bude najbrža rastuća ekonomija u Evropi.

Jedino što je dobro u ovoj globalnoj krizi jeste što nas ona nije zadesila 2012. godine kada su ovu zemlju vodili rasipnici iz DS, Đilas, Tadić i Jeremić, jer onda ne bismo imali ni prijatelje u međunarodnim krugovima koji bi mogli da nam pomognu kada nam je pomoć bila neophodna, ne bismo mogli ni kao država finansijski da izdržimo teret ove krize jer je država do 2012. godine u potpunosti bila, zahvaljujući takvim politikantima iz bivšeg režima u potpunosti ekonomski i politički uništena.

Zašto to govorim? Zato što je klupko očigledne pljačke države od strane bivšeg režima konačno počelo da se odmotava i neko će morati da snosi odgovornost za ekonomsko i političko uništavanje Republike Srbije. Mi ne smemo nikada više da dozvolimo da nam se na vlast vrati, da nam se ponovo dogode nekakvi Đilasi i nekakvi Jeremići, jer u tom trenutku od Srbije ništa neće ostati. Pre svega, zato što je mnogo truda, rada, znoja i marljivosti uloženo u to da se srpska država konačno ponovo vrati na noge.

Jedino što nude ovi iz bivšeg režima to je politika nasilja, nekakvih obojenih revolucija, kako bez političke volje građana Srbije pokušali da dođu na vlast i uz svesrdnu pomoć i podršku stranih agentura, kako bi mogli da nastave tamo gde su stali, a to je da kradu novac građana Republike Srbije i da pune svoje džepove.

Hoću takođe da iskoristim priliku, ako mi dozvolite da čestitam hrabrom srpskom narodu na KiM, jer su u prethodnom periodu pokazali čeličnu volju, hrabrost, jedinstvo, slogu da ostanu i opstanu na KiM. Mislim da je sada svima jasno da je, pre svega, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, Srbija je takva zemlja sa kojom više niko ne može da razgovara jezikom pretnji i jezikom ucena.

Pokazali smo baš po pitanju KiM da je Srbija danas neuporedivo snažnija nego što je to bio slučaj 2004. i 2008. godine, kada je predstavnike bivše režima bilo baš briga za srpski narod na KiM, kada im je taj narod služio samo kao predmet trgovine, kako bi otvarali što više tajnih računa svuda po svetu. Mislim da je svima jasno da je sa politikom ponižavanja i vređanja nacionalnog dostojanstva srpskog naroda gotovo.

Mi po prvi put, posle 22 godine od završetka rata na KiM, od potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 10. juna 1999. godine i od usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, imamo državnika, imamo predsednika Aleksandra Vučića koji je zbog rezultata, pre svega onih ekonomskih, ali i vojnih i političkih, koje je Srbija ostvarivala u prethodnom periodu, sposoban da kaže jednom NATO paktu – ako ne reagujete vi, reagovaćemo mi i zaštiti ćemo pre svega živote naših sunarodnika u južnoj pokrajini, ako to situacija bude zahtevala.

Upravo zbog toga Aleksandar Vučić i SNS imaju apsolutnu podršku i apsolutno poverenje koje im pružaju građani Srbije na KiM. Mi 2004. godine, kada je sprovođeno etničko čišćenje nad srpskim narodom na KiM, kada su gorele naše crkve i naši manastiri, mi nismo smeli jedno borno vozilo Vojske Srbije da izvedemo na ulice Beograda, a kamo li uz administrativnu liniju. Mi do 2012. godine, zahvaljujući ponižavajućoj i puzajućoj politici Ponoša, Šutanovca, koji su vodili puzajuću politiku pristupanja Srbije NATO paktu, nismo imali jedan, jedini avion koji je mogao da poleti. Mislim da su građani Srbije na KiM razumeli poruku kada su videli našu avijaciju uz Jarinje i Brnjak. To je poruka koja podrazumeva da će Srbija uvek da se bori, pre svega za mir i stabilnost, ali da nikada više nećemo dozvoliti nove pogrome, nove „Oluje“ i da nikada više nećemo dozvoliti da bilo ko ugrozi živote naših građana.

Iskreno me ne čudi uopšte što se Hašim Tači, trgovac ljudskim organima, na sednici Saveta bezbednosti UN zahvaljivao Vuku Jeremiću, jer znaju teroristi iz Prištine da ako takvi politikanti upravljaju srpskom državom, da će oni moći da ostvare svoje ciljeve, baš kao što su bili na pragu toga do 2012. godine. Zato im jednima i drugima i ovim drugosrbijancima iz Beograda koji su predvođeni Draganom Đilasom i Vukom Jeremićem i teroristima iz Prištine smeta i kao najveći pretnju definišu upravo Aleksandra Vučića. Malo, malo pa se teroristi iz Prištine zahvale i Đilasu i Tadiću i Jeremiću, jer znaju da nisu bili sposobni od 2008. do 2012. godine da utiču na to da jedna zemlja u svetu donese odluku kojom bi povukla priznanje lažne države.

Što se tiče sporazuma sa Prištinom, kada smo već kod teme koja se odnosi na KiM, nama je jasno da Albanci nešto neće, iskren da budem, nisam ni očekivao da nešto hoće, ali EUje ta i čitava međunarodna zajednica koja mora da prinude Albance da poštuju potpisane sporazume. Podsetiću građane Srbije da od 10. juna 1999. godine imamo ukupno potpisanih 48 sporazuma i da Albanci u Prištini ne poštuju apsolutno ni jedan.

Podsetiću građane Srbije da je posle tog famoznog datuma na teritoriju KiM ušlo više od 50.000 dobro obučenih i dobro opremljenih NATO vojnika, da su se najveći zločini na KiM, upravo dogodili posle 10. juna 1999. godine, da su sve to nemo posmatrali NATO vojnici. Onda smo imali 2004. godinu i ponovo etničko čišćenje, ponovo su gorele srpske crkve i srpski manastiri, opet su sve to nemo posmatrali NATO vojnici, pripadnici KFOR-a, ali je to isto nemo posmatrao i režim u Beogradu, zato što su već do 2004. godine kroz pljačkaške privatizacije toliko uništili Srbiju, da Srbija nije mogla i bila sposobna da na bilo koji način odreaguje i pomogne našem narodu na KiM.

Zato ne smemo da se uzdamo u druge već moramo da nastavimo sa odgovornom politikom koju sprovodi SNS, koja podrazumeva da nadjačamo našu ekonomsku, našu vojnu, kao i zdravstvenu moć kako bismo bili sposobni da u svakom trenutku pomognemo našem narodu, ma gde on živeo.

Podsetiću građane Srbije i da je Briselski sporazum ispoštovan, do svega ovoga do čega je došlo prethodnih nedelja na KiM, to se jednostavno ne bi dogodilo, da je ispoštovan taj sporazum, jer bismo imali situaciju da imamo formiranu zajednicu srpskih opština i imali bismo ispoštovanu tačku 10. Briselskog sporazuma koja se odnosi na pravosuđe i niko ne bi mogao i smeo da pozove Ivana Todosijevića, na izdržavanje kazne zatvora, zbog istine koju je rekao o Račku, da je pravde i da je prava, jedini koji bi trebalo da bude u zatvoru i da izdržava kaznu zatvora, zbog slučaja Račak, jeste Vilijem Voker, a ne Ivan Todosijević.

Da je ispoštovan deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na policiju, Srbi bi imali komandira na severu i bez njegovog odobrenja ni pripadnici KBS, ni pripadnici ROSU, ne bi smeli da priđu sredinama u kojima žive Srbi.

Potpuno je jasno iz svega ovoga što sam rekao, ko je faktor destabilizacije na Balkanu, i Međunarodna zajednica i EU, moraju da znaju da ako se u budućnosti nešto loše bude desilo na ovim prostorima, da će to biti isključivo zbog nasilnih pokušaja da se stvori velika Albanija i zato EU, snosi jedan deo odgovornosti.

Zato EU i čitava Međunarodna zajednica moraju da rade na tome, da dođe pre svega do ekonomske normalizacije i da se u punom kapacitetu realizuje inicijativa predsednika Aleksandra Vučića, „ Otvoreni Balkan“, jer oko nekih političkih pitanja se svakako nikada u regionu nećemo složiti, ali hajde da kroz takve naše inicijative, da naše ekonomija napreduje i da naše ekonomije budu deset puta snažnije.

Srbija će naravno, uvek imati i snage i volje, i želje i energije da se bori za KiM, u sastavu srpske države, ali je mnogo važno da nastavimo sa ekonomskim napretkom, jer jedino ekonomski snažna Srbija može da garantuje sigurnu budućnost našem narodu i našoj južnoj pokrajini.

Mislim da je svima kristalno jasno i sa tim ću zaključiti da novih „Oluja“, traktorskih kolona, pogroma, nikada više neće biti zato što danas imamo zahvaljujući SNS, državu za razliku od perioda do 2012. godine.

Danas imamo državu koja je i ekonomski i vojno dovoljno snažna da očuva mir i stabilnost, ali i da zaštiti srpski narod, bar tamo gde je najteže, a to je na KiM.

Hvala potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani građani Srbije, uvažena potpredsednice Vlade gospođo Gojković, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici Predlog Zakona o očuvanju i zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar jednoglasno je usvojen na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. Ovim zakonom utvrđuje se način podrške Srbije manastiru Hilandar, kao jedinstvenom centru srpske duhovnosti, koji ima neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno nasleđe, ali kao svetska kulturna baština.

Prvenstveni cilj ovog predloga zakona jeste kontinuirana podrška manastiru kroz izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije za svaku tekuću godinu, kako bi Hilandar ponovo zasijao punim sjajem posle stravičnih požara koji su ga zadesili 2004. godine.

Manastir Hilandar podigli su Sv. Sava i njegov otac Sv. Simeom, a razvoj manastira podržavali su i car Dušan i Sv. Stefan Uroš i kralj Milutin, kao i srpske dinastije Obrenović i Karađorđević. Mi se danas obavezujemo da ćemo brinuti, podržavati i voditi računa o našem Hilandaru i mi i buduća pokolenja, jer to je riznica i centar naše duhovnosti, koja je sazdana na svetosavlju, a upravo smo na temeljima svetosavlja sazdani i mi Srbi kao narod.

Prošle nedelje smo u ovom cenjenom domu usvojili Zakon o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma i dobro je da građani podržavaju borbu koju vodimo za zaštitu srpskog identiteta i srpskog kulturnog nasleđa, jer to je svakako jedna od najvažnijih borbi koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština.

Ova godina će ostati upamćena po tome što smo zaista puno uradili za naše kulturno nasleđe i što smo konačno pokazali pre svega poštovanje prema sebi kao narod i to kroz rad, dela i rezultate. Ove godine završili smo izgradnju Hrama Sv. Save, podigli smo spomenik Stefanu Nemanji rodonačelniku srpske države i osnivaču manastiru Hilandar i mislim da smo konačno uspeli da vratimo veru srpskom narodu u snagu i moć srpske države, pre svega kroz ekonomski napredak, ali i kroz iskrenu borbu za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa, kroz izgradnju novih pruga, puteva, bolnica, ali smo uspeli da vratimo veru srpskom narodu i u jedinstvo. Takođe, uspeli smo da vratimo veru srpskom narodu i u moć SPC koja je najzaslužnija za opstanak srpskog naroda i koja je tu borbu vodila često u veoma nepovoljnim, društvenim i istorijskim okolnostima, ali od te borbe SPC nikada nije odustajala.

Danas konačno imamo dobru saradnju između srpske crkve i srpske države. Kada su srpska crkva i srpska država na istom zadatku i kada imaju zajednički cilj, tada je Srbija nepobediva, tada je Srbija prva i tada je Srbija nezaustavljiva.

Mi danas više nego ikada moramo da slušamo pouke Sv. Save i Sv. Simeona, jer nas očukuju viliki izazovi u budućnosti, u borbi za KiM i za Republiku Srpsku, a kada smo složni i kada smo ujedinjeni kao narod, zaista možemo sve, što nam dokazuje i pokazuje naša slavna istorija.

Kako smo završili izgradnju Hrama Sv. Save, kako smo pogidli spomenik Stefanu Nemanji, isto tako ćemo vodiri računa, brinuti, podržavati naš Hilandar, jer nam je Sv. Sava ostavio zavet da svaki Srbin za života bar jednom poseti Hilandar i da se o Hilandaru stara, brine i vodi računa kao prema sopstvenoj kući.

Zato vas pozivam da u danu za glasanje date podršku Predlogu zakona o očuvanju i zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar, jer tako pokazujemo da smo spremni da se borimo, da smo voljni da se borimo za ono što predstavlja srž našeg nacionalnog identiteta i pečat naše vekovne borbe za Srbiju i za pravoslavnu veru. Važno je da brinemo i čuvamo sve što su Nemanjići izgradili, posebno Hilandar, ali posebno u ovom trenutku i srpsko kulturno nasleđe i crkve i manastire na KiM, koji su trenutno najugroženiji u Evropi, a koji predstavljaju sidro i krst Srpskog naroda, ali niko neće uspeti da ih otme iz naših srca, niti da ih ukloni sa mesta gde su zauvek postavljeni i to je jednim ovakvim zakonskim rešenjem dokazujemo. Pokazujemo da smo spremni da istrajemo u toj borbi koliko god je potrebno, kako bismo sačuvali naše srpsko, kulturno, versko i identitetsko nasleđe. Hvala.

Hvala, potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani građani Srbije, uvažena potpredsednice Vlade Srbije, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za kulturu i informisanje je, naravno, jednoglasno dao pozitivno mišljenje vezano za Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.

Dozvolite mi da svoje izlaganja započnem čuvenim rečima Vuka Stefanovića Karadžića: „Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle god ga ljubimo i počitujemo, njime govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi narod i može se među sobom razumjevati i umno sjedinjavati, ne preliva se u drugi i ne propada“.

Upravo tako možemo opisati jedno od osnovnih načela ovog Predloga zakona, koji ima za cilj povezivanje, zaštitu i očuvanje srpskog identiteta, ćiriličkog pisma, naših reči i srpskog nasleđa, jer srpski identitet, srpsko nasleđe, ćiriličko pismo i naše reči brišu sve granice između nas i našeg naroda i vidljive i nevidljive i vode nas ka boljem sagledavanju i vrednovanju nas samih, naše svakodnevnice, naših života i života naših sunarodnika ma gde oni živeli i gde god je srpski svet.

Mi na ovaj način pokazujemo samopoštovanje prema sebi kao narodu i čuvamo naš jezik i ćiriličko pismo. Zato mi kao predstavnici naroda u ovom cenjenom domu imamo posebnu odgovornost. Zato je govor istine, pravičnosti, govor hrabrosti osnovni princip i postulat politike koju vodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se ustanove i dodatne mere koje imaju za cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma i njegovu širu primenu i upotrebu u javnom životu. Zato je izuzetno važno što danas govorimo o jednom ovakvom Predlogu zakona, jer to pokazuje našu posvećenost na putu očuvanja naših moralnih, tradicionalni i kulturnih vrednosti našeg društva.

Odredbama ovog Predloga zakona utvrđene su mere koje imaju dvojaki karakter. Šta to konkretno znači? Svi državni organi, organi autonomnih pokrajina, gradova, opština, ustanova, dakle svi subjekti koji posluju ili obavljaju svoju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala, u obavezi su da to rade u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma.

Drugi skup mera je stimulativne prirode i on je prvostepeno usmeren na privatni sektor, pre svega na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, s obzirom na njihov značaj i uticaj u javnom životu.

Obaveza upotrebe ćiriličkog pisma je predviđena Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma kojim ovaj predlog zakona predstavlja dodatnu podršku u zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma kao matičnog pisma srpskog jezika. Zato je ovaj Predlog zakona od izuzetne važnosti, jer pokazuje našu istrajnu borbu za identitet srpskog naroda, njegov jezik, pismo, kulturu uz sve prisutan rad, doslednost i suočavanje sa izazovima. Borba koju naši građani prepoznaju, a koje je jedna od najvažnijih koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština.

Pozivam vas da u danu za glasanje kažete da ovom Predlogu zakona, da našem ćiriličkom pismu i srpskom jeziku i da kažemo da našoj bogatoj istoriji, očuvanju naše kulture i našeg srpskog nasleđa. Živela Srbija i živela Republika Srpska!

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena ministarka, danas na dnevnom radu imamo dva sporazuma iz oblasti odbrane. Jedan između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko i jedan sporazum iz oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke.

Diskusija o sistemu odbrane i sistemu bezbednosti nikada nije suvišna i svakako da će ovi sporazumi o kojima danas diskutujemo doprineti da dođe do uspostavljanja još bolje međudržavne saradnje između zemalja koje su potpisnice sporazuma, dakle između Republike Srbije i između Kraljevine Maroko i Savezne Republike Nemačke iz oblasti odbrane.

Srbija realno tek posle 2012. godine kreće da vodi jednu suverenu, slobodnu i nezavisnu politiku suprotnu od izdajničke politike kakvu su vodili pripadnici bivšeg režima, koja je bila oličena kroz političko delovanje Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Želim da istaknem da su ovi sporazumi iz oblasti odbrane zaista važni, ali je još važnije da u narednom periodu radimo ono što smo radili prethodnih godina, a to je da na svakom mestu i uvek prvog štitimo, čuvamo i branimo srpske državne i nacionalne interese i da poštujemo našu vojnu neutralnost.

Za našu državu je danas najvažnije da jačamo našu ekonomiju pre svega, naše odbrambene kapacitete, našu vojsku i da jačamo naš zdravstveni sistem. To je upravo politika koju vodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić. Evidentni su, tj. evidentan je napredak u svakoj od tih oblasti pojedinačno i to je ono što građani Srbije vide, dobro čitaju i vrlo dobro razumeju i baš zato pružaju apsolutnu i neprikosnovenu podršku politici koju sprovodi SNS.

Srpski odbrambeni kapaciteti su danas mnogo veći nego što su bili 2012. godine. Srpski odbrambeni kapaciteti su sistematski uništavani u periodu od 2000. do 2012. godine. Naša vojska gotovo da je bila u potpunosti ponižena i razoružana i to uopšte nije čudno zato što su sistem odbrane tada vodili ljudi kao što su Ponoš, Šutanovac, Boris Tadić. To su ljudi koji su javno govorili da Srbija više nikada u budućnosti neće imati nikakvih bezbednosnih pretnji i bezbednosnih izazova. To su ljudi koji su javno govorili da se Srbija nikad više u budućnosti neće braniti vojno, već isključivo diplomatskim putem.

Mogu samo da zamislim kako su se u tim trenucima osećali pripadnici srpske vojske i njihove starešine kada su slušali sve te nebuloze koje su izgovarali Ponoš, Tadić i Šutanovac. Onda me i ne čudi što se nikada u vreme bivše vlasti bivšeg režima nije ozbiljno diskutovalo i ozbiljno govorilo o zaštiti srpskih državnih i nacionalnih interesa i o poštovanju naše vojne neutralnosti. Nikada se za vreme bivšeg režima nije iskreno govorilo o strategiji nacionalne bezbednosti, nikada se nije govorilo o saradnji sa ODKB-om kao jedan vid uspostavljanja ravnoteže u odnosima između Srbije i svih drugih vojnih saveza, ali naravno uz poštovanje naše vojne neutralnosti i uz očuvanje naše političke samostalnosti i nezavisnosti.

Nikada se u vreme bivšeg režima i bivše vlasti nije govorilo o opremanju Vojske Srbije, o nabavci protivvazdušnih odbrambenih sistema, o kupovini novih aviona. Sve to danas posedujemo zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici koju smo vodili u sistemu odbrane i sistemu bezbednosti. Ne da bismo bilo koga ugrozili, ne da bismo bilo koga napali, već da bi naša vojska bila faktor odvraćanja svakome ko u bilo kojem trenutku pomisli da može da ugrozi srpske državne i nacionalne intrese.

Nikada se za vreme bivše vlasti nije ozbiljno govorilo o sistemu dobrane zato što se vodila jedna ponižavajuća politika pristupanja Srbije NATO paktu, zato što se na svaki način izbegavalo da se osnaži Vojska Srbije i kao što sam rekao da se uspostavi politika saradnje sa svim vojnim savezima, ali naravno i pre svega uz poštovanje naše političke samostalnosti i nezavisnosti.

Kada već govorimo o sistemu odbrane veoma je važno da pomenemo i Strategiju nacionalne bezbednosti. Dakle, jedan državni akt kroz koji je prožeta sva ona dobra politika u oblasti odbrane i bezbednosti koju sprovodi srpska država u prethodnom periodu. Mi po prvi put imamo situaciju da u državnim dokumentima o kulturi pamćenja, da govorimo o obeležavanju događaja iz naše slavne, ali i tragične prošlosti. Mi po prvi put govorimo u jednom takvom dokumentu o razvoju patriotizma, jer je izuzetno važno da bismo jačali sistem odbrane i bezbednosti da imamo patriotski obrazovano stanovništvo, posebno buduće generacije i da oni budu svesni te odgovornosti.

Čim tako naše političko delovanje proizvodi negativne reakcije kod ljudi kao što su Dragan Šolak, Dragan Đilas, Bakir Izetbegović, Milanović, Milo Đukanović i slični njima, to znači da smo na dobrom putu i da radimo nešto zaista dobro za srpski narod i za srpsku državu, ali ne samo za naš narod i za našu državu, već i za čitav region, jer će se u nekoj doglednoj budućnosti verovatno i čitav region Balkana suočavati sa bezbednosnim pretnjama i bezbednosnim izazovima, na primer, zbog povratnika sa ratišta iz Sirije, Iraka, Avganistana. Dakle, to nije samo problem Srbije već čitavog regiona, i može biti problem za čitavu Evropu. Mi moramo da predupredimo, eventualno stvaranje potencijalnih terorističkih ćelija, posebno na prostoru KiM i BiH. Zato je važna međudržavna saradnja iz oblasti odbrane i oblasti bezbednosti.

Kada već govorimo o regionu, ne mogu da razumem iskreno, u odnosu na sve ono što se događalo prethodne nedelje u Crnoj Gori, na Cetinju, Dragana Đilasa da izjavi u jednom svom intervju da je Srbija ta koja je izvoznik kriza u regionu, da je Srbija ta koja je remetilački faktor u okruženju. Dakle, taj čovek koristi svaku moguću priliku, svaki mogući trenutak da za sve živo optuži svoju državu i srpski narod. Sa druge strane me to ikreno i ne čudi jer se postavlja kao perjanica lažne drugosrbijanske elite i istupa upravo sa takvim stavovima.

To su vam poštovani građani, tipični ideološki naslednici onoga što je govorio i radio npr. Jovo Kapičić, i Dragan Đilas je danas neko ko govori na isti način kao što je govorio Jovo Kapičić, koji je govorio da je Srbija 1918. godine zajahala Crnu Goru, a on je došao 1945. da živi na Dedinje. Svojim potomcima je ostavio kafiće po centru Beograda, i zamislite, Srbija je ta koja 1918. zajahala Crnu Goru. Ma, nije valjda?

Zato hoću da poručim svim drugosrbijancima i autošovinstima u Beogradu, da od 2012. godine srpsku državu konačno vode ljudi koji vole Srbiju, uz poštovanje naravno, prava svih nacionalnih manjina koje u Srbiji žive. Gotovo je sa vređanjem dostojanstva srpskog naroda. Više niko ne može da nas spreči da aktivno učestvujemo u političkom životu i da se iskreno borimo za srpske nacionalne i državne interese jer više monopol na ideju progresa u srpskom društvu zahvaljujući SNS ne drži druga Srbija. Više nikad neće uspeti da prevare srpski narod.

Srbija je danas motor razvoja čitavog regiona i te rezultate i tu energiju vide svi građani Srbije, a vidim da su posebno mlađe generacije i mladi ljudi srećni zbog toga.

Hoću naravno, da ostavim i svojim kolegama da kažu nešto o sporazumima koji su danas na dnevnom redu, ali pre nego što završim hoću da iskoristim priliku da osudim monstruozne napade na porodicu predsednika Aleksandra Vučića.

Dakle, mi ne smemo da dozvoljavamo da u javnoj sferi imamo ljude kao što su nekakvi Brkići, Marinike Tepić i razni Đilasovi poltroni koji će da pozivaju na suđenje detetu od četiri godine, samo zato što se preziva Vučić. Svi zdušno i kao institucije i kao društvo moramo da osudimo napade na decu, jer deca ne smeju da budu predmet političke borbe.

Sa tom praksom jednom za svagda mora da se prekine i da se tome stane na kraj. Ali, to je jasan dokaz, da oni nemaju, ta ekipa okupljena oko Đilasa, Marinike Tepić, Jeremića, Tadića, da oni nemaju nikakav plan, program, nikakvu politiku i da im je jedini cilj da uklone sa političke scene predsednika Aleksandra Vučića i da uz nekakvo nasilje i nekakve obojene revolucije, bez političke volje građana Srbije, dakle, bez izbora, dođu na vlast, jer ne mogu da oproste, isfrustrirani su, i ne mogu da oproste Aleksandru Vučiću to što Srbija nepovratno ide napred, nepovratno napreduje, i što to sada nezaustavljiv proces.

Ne mogu da mu oproste to što te rezultate vide svi građani Republike Srbije. Ne mogu da oproste Aleksandru Vučiću upravo to što je Srbija danas motor ekonomskog razvoja čitavog regiona, što imamo najveći ekonomski rast u Evropi i što to vide građani Republike Srbije. Upravo zbog toga i njemu i SNS daju apsolutno i neprikosnoveno poverenje.

Mi ćemo svakako i narednih godina nastaviti da se borimo za to da Srbija vodi jednu nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku, da jačamo naše zdravstvo, našu ekonomiju, našu vojsku, i nećemo nikome dozvoliti da pokuša da umanji uticaj srpskog naroda na Balkanu i borićemo se za to da više niko ne pomisli da može da nam menja istoriju, krade identitet, da napada SPC, kao što je to bio slučaj 2004. godine, a sve su to ovi iz bivšeg režima, ovi rasipnici iz DS i Tadić i Đilas i Jeremić nemo posmatrali, kada su goreli vekovi na KiM, kada su goreli srpske crkve i manastiri, a oni prstom nisu mrdnuli.

Treba naglasiti da jedino SNS može da garantuje još bolju budućnost za sve građane Republike Srbije. I da jedino SNS može da garantuje ono što smo građanima Srbije i obećali, a to je da ćemo im omogućiti ono što zaslužuju, a to je upravo još bolji životni standard, najsavremenije zdravstvo, a mladim ljudima još bolje uslove za život i rad u Srbiji. Svakako da ću u danu za glasanje podržati sve sporazume koje danas imamo na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, poštovana ministarka, danas govorimo o izmenama Zakona o kulturi, o jednom sistemskom zakonu sa kojim svaki deo kulturnog života u Srbiji mora da bude usklađen.

Cilj ovih izmena je da se precizira način izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu, takođe i nadzornih i upravnih odbora, sa ciljem da ova tela rade još bolje i još efikasnije.

Konkretan cilj ovih izmena jeste da se zakon uskladi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i da se utvrdi veća zastupljenost žena u ovim radnim telima, što je svakako dobro. I ja ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama i koleginicama narodnim poslanicima iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Za našu decu, podržati navedene izmene zakona.

Kada govorimo o kulturi, naš zadatak jeste da čuvamo i promovišemo naše kulturno nasleđe, jer kulturni identitet je najvažniji za jedan narod, jer kulturni identitet predstavlja sponu između nas, naših predaka i budućih pokolenja i ne smemo nikad da se odreknemo borbe za naše kulturno nasleđe, za naš kulturni identitet, jer svako odricanje tog tipa može biti fatalno za čitav jedan narod.

Srpska napredna stranka je stranka koja vodi jednu realnu nacionalnu politiku i baš iz tog razloga smo u prethodnom periodu izdvajali značajna sredstva iz budžeta za kulturu, i to kroz realizaciju važnih projekata, kao što je digitalizacija našeg kulturnog nasleđa, promocija našeg kulturnog nasleđa na međunarodnom nivou, kroz renoviranje Narodnog muzeja, kroz otvaranje Srednjevekovnog muzeja Srbije i, konačno, kroz podizanje spomenika Stefanu Nemanji u srcu društveno-tehnološkog projekta "Beograd na vodi", čime smo dokazali i pokazali da nacionalni identitet i društveno-materijalni progres mogu da idu zajedno.

To je priča o nacionalnoj svesti i to je priča o samopoštovanju. Mi na taj način čuvamo i branimo naše kulturno nasleđe. Mi na taj način branimo i Pećku patrijaršiju i Bogorodicu Ljevišku i Arhangele, dakle, naše kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji, koje je danas, mogu slobodno da kažem, najugroženije sigurno u čitavoj Evropi.

Uspeli smo da dovedemo do toga da progres sa nacionalnim predznakom bude novi srpski kod i da uticaj lažne drugosrbijanske elite sve više slabi, što je posebno dobro i pozitivno prihvaćeno kod mladih ljudi.

Vidi se frustracija te drugosrbijanske lažne elite zbog podizanja spomenika Stefanu Nemanji, zbog davanja državne pomoći za završetak izgradnje Hrama Svetog Save, zbog davanja državne pomoći za obnovu manastira Hilandar. Jedini njihov zadatak jeste da napadaju sve ono dobro i sve ono pozitivno što u srpskom društvu uradi Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić, ali isto tako i zadatak da napadaju sve nacionalno i sve progresivno.

Kada govorimo o našem kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji, ono što sam siguran da nas sve zabrinjava jesu konstantni i mogu slobodno da kažem svakodnevni napadi na naše crkve, naše manastire na Kosovu i Metohiji i uopšte me ne bi iznenadilo u budućnosti da Aljbin Kurti, miljenik Dragana Đilasa, Borka Stefanovića i Vuka Jeremića, krene putem Mila Đukanovića u pokušajima otimanja imovine SPC, i to je nešto protiv čega moramo svi zajedno da se borimo svim sredstvima da nikada niko ne pomisli da tako nešto može da uradi.

Moramo da budemo jako oprezni, jer očigledno je da postoji određeni savez između autošovinista u Beogradu i ekstremista u Prištini, jer na isti način napadaju Srbiju. To su isti oni autošovinisti okupljeni danas oko politike koju propagira Dragan Đilas, a koji su posle 2000. godine oslobodili iz srpskog zatvora Aljbina Kurtija. Verovatno su već tada prepoznali njegov potencijal za napade na Srbiju, pa tako danas zajedno sa Aljbinom Kurtijem Marinika Tepić i Zdravko Krivokapić mogu da optužuju Srbe i srpski narod za nešto što Srbi nikada nisu uradili.

Optužuje nas, zamislite u Briselu, Aljbin Kurti da je Srbija počinila nekakav genocid još u 19. veku, a procenat Albanaca u udelu stanovništva od 19. veka do danas je porastao sa 10% na današnjih 90%. Dakle, tamo gde nas Kurti i Marinika Tepić optužuju da su Srbi i srpski narod počinili nekakav genocid, tamo Srba više nema. Jedini narod koji je doživeo sistematski zločin u 20. veku i koji je proživeo i doživeo genocid jeste srpski narod, i to u ustaškoj NDH, ali i strašne zločine i u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji, što je devedesetih godina rezultiralo strašnim etničkim čišćenjima, gde je više od pola miliona naših sunarodnika bilo prinuđeno da napusti svoja vekovna ognjišta.

Cilj Aljbina Kurtija je jasan u pregovorima, a to je da se protera sve srpsko sa Kosova i Metohije. Uzgred, govorimo o čoveku koji jednoj Srpkinji u Đakovici ne dozvoljava da kupi hleb. Toliko o gromoglasnoj tišini i nevladinog sektora u Beogradu i o tzv. opoziciji u Srbiji koji nijednog trenutka nisu stali u odbranu gospođe Dragice Gašić u odnosu na sve ono sa čime se ona danas u Đakovici suočava, u svom gradu, u svom stanu. To je politika jednog kontinuiteta napada na Srbiju i na srpsku državu, koju još zagovaraju i Tači i Veselji i Haradinaj.

Dakle, Srbiju optužuju trgovci ljudskim organima, pa zato i neće u Briselu da pokrenu suštinski važna pitanja, kao što su pitanja nestalih, jer ne žele da se dođe do toga da se otvore tajne arhive terorističke OVK, jer bi se onda utvrdilo da istina nije baš onakva kakvom je oni predstavljaju.

Dakle, Srbiju poslednjih godina, meseci, nedelja učestalo napadaju zajedno i na istom su zadatku autošovinisti iz Beograda, ekstremisti iz Prištine, trgovci ljudskim organima iz Prištine, hrvatski mediji. Dakle, na istom zadatku su, i to nije ništa drugo do organizovan napad na predsednika Republike Srbije, na Aleksandra Vučića, zbog njegovih čvrstih stavova po pitanju Kosova i Metohije i Republike Srpske. Očigledno je da postoje određeni centri moći i u Beogradu, ali i u okruženju i šire kojima ne odgovara svaki ekonomski i politički uspeh Republike Srbije.

Već sam jednom rekao i ponoviću to još jednom da smatram da, ako se ikada nešto loše na Balkanu bude dogodilo, će se to dogoditi zbog nasilnih pokušaja da se reši albansko pitanje i na taj način da se nasilno stvori velika Albanija. Zanimljivo je da o tom problemu jedino govori Srbija, dok sve zemlje u okruženju o tome govore ili stidljivo ili ćute.

Hoću da iskoristim priliku i da poručim i ekstremistima u Prištini da ovo više, zahvaljujući SNS, politici koju sprovodi Aleksandar Vučić, nije Srbija iz 2004. i 2008. godine i da Srbija više nikada neće dozvoliti nove pogrome i nove oluje, i nešto nalik onome što se dogodilo 2004. godine kada su goreli vekovi. To se jednostavno više nikada neće ponoviti i Srbija to više nikada neće dozvoliti.

Hoću da iskoristim priliku da autošovinistima i ovim Đilasovcima u Beogradu da jednostavno srpski narod i građani Srbije nikada više neće dozvoliti da se putem nasilja dođe na vlast, bez političke volje građana Srbije, uz pomoć stranih agentura i kriminalaca kako bi mogli da nastave da sprovode onu izdajničku i lopovsku politiku koju su imalipriliku da sprovode čitavih 12 godina, u periodu od 2000. do 2012. godine.

Znaju građani Srbije i dobro vide da danas imamo snažnu državu, a ne tajkunsko preduzeće. Vide građani Srbije kako se sprovodi odlučna borba protiv organizovanog kriminala, jer svi oni koji su se bavili organizovanim kriminalom danas su, zahvaljujući državi, iza rešetaka i to je pametnom čoveku dosta.

Mi ćemo nastaviti da jačamo Srbiju u svim oblastima, nastavićemo da ulažemo u kulturu, nastavićemo da negujemo kulturu pamćenja, a sa ciljem da širimo i naš ekonomski i politički uticaj u regionu, a i šire, ali nam je najvažnije, i to u skladu sa srpskim nacionalnim interesima, da sačuvamo mir i stabilnost kako bi naša ekonomija i naša privreda još više napredovala. Zato sam ubeđen da će građani Srbije na prvim narednim izborima još veću podršku i poverenje dati politici koju sprovodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić, jer to je jedina politika u Srbiji koja garantuje bolju budućnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zaista, svi sporazumi koji su danas na dnevnom redu su izuzetno važni, dobri i korisni za, pre svega, građane Srbije. Cilj je unapređenje, pre svega, ekonomske saradnje između Republike Srbije i država koje su sa druge strane potpisnice ovih sporazuma. Cilj je, takođe, i efikasnost našeg javnog sektora i, naravno, ozbiljan i odgovoran pristup u oblasti zaštite životne sredine, ali ćemo svakako nastaviti i sa ulaganjima u infrastrukturu, posebno u razvoj naše železničke infrastrukture.

Dakle, ono što SNS obeća građanima Srbije, mi se zaista trudimo da ispunimo sve od početka do kraja, jer hoćemo da obezbedimo bolji životni standard, dakle, ono najvažnije što građani Srbije zaslužuju. Hoćemo da nastavimo da širimo naš ekonomski i samim tim i politički uticaj. Siguran sam da će ovi sporazumi, koji su danas na dnevnom redu, tome da doprinesu.

Što se tiče međunarodne saradnje, dokazali smo u vreme pandemije da Srbija može da vodi jednu zaista ozbiljnu i odgovornu politiku. Uspeli smo da obezbedimo sve što je neophodno za potrebe naše države i naših građana.

Ne samo to, pokazali smo da možemo da vodimo jednu solidarnu politiku, pomogli smo u vremenu krize svima, bar onima u regionu kojima je pomoć bila potrebna i neophodna u vidu dopremanja opreme, vakcina, pomogli smo i Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori ali smo pomagali u prethodnom periodu i zemljama Evropske unije. Pomogli smo, podsetiću građane Srbije, Italiji, pomogli smo i Češkoj.

Za razliku od ovih zemalja koje sam naveo, od Crne Gore smo dobili jedan sraman odgovor u vidu usvajanja nekakve rezolucije koja direktno ide na štetu interesima Republike Srbije i srpskog naroda, i to pokazuje da je to nastavak jedne politike koja podrazumeva da Srbi u Crnoj Gori nemaju nikakva prava. Dakle, od 2006. godine u Crnoj Gori, u institucijama te države nemamo nijednog Srbina niti na vlasti, iako procenat Srba je znatno veći npr. nego udeo Albanaca u procentu stanovništva npr. u Severnoj Makedoniji.

Kada ne mogu da ućutkaju srpski narod u Crnoj Gori, kada ne mogu da ućutkaju srpske pokrete onda im se na svakom koraku i na svakom mestu priviđa nekakav državni udar, priviđa im se Aleksandar Vučić iako se nikada Srbija i srpski narod i Aleksandar Vučić, konkretno, nikada se nismo mešali u unutrašnja politička pitanja drugih država u regionu. Jedino što nas interesuje jeste popis stanovništva i zato ćemo nastaviti da pomažemo srpski narod, nastavićemo da pomažemo maticu srpsku, Srpsku pravoslavnu crkvu, jer na taj način štitimo srpski narod u Crnoj Gori i štitimo naš identitet.

Srbija je danas, to je svima jasno, motor razvoja celog regiona i mi nudimo politiku budućnosti i politiku saradnje i hoćemo da aktiviramo Mini Šengen inicijativu u punom kapacitetu, dakle da se i druge države iz regiona priključe toj inicijativi predsednika Aleksandra Vučića. Na taj način ćemo omogućiti to da naše ekonomije u narednom periodu, u budućnosti budu 10 puta snažnije, nego što je to slučaj danas, a svakako se oko nekih političkih pitanja verovatno nikada nećemo složiti, ali hajde da naše ekonomije napreduju, baš iz razloga da bismo se sa izazovima i sa iskušenjima u budućnosti borili na jedan efikasniji i na jedan mnogo odlučniji način.

Srbija se danas suočava sa velikim iskušenjima u trenutku kada smo ekonomski i politički najsnažniji u poslednjih 50 godina i zato je zaista od suštinske važnosti da, pre svega, očuvamo mir, da očuvamo stabilnost, da imamo više dece, jer alternativa politici rezultata koju sprovodi SNS u Srbiji ne postoji i te rezultate vide građani Srbije. Dakle, nema sfere društvenog života, nema oblasti gde situacija nije mnogo bolja nego što je to bio slučaj do 2012. godine.

Danas se grade novi autoputevi, otvaraju se nove fabrike, stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimumu, priliv direktnih investicija u Srbiju je najveći u odnosu na čitav region, i to su rezultati SNS, predsednika Aleksandra Vučića i te rezultate zaista građani dobro razumeju i te rezultate građani Srbije vide.

Sve je to suprotno od onoga i od one politike koju su vodili pripadnici bivšeg režima koje je interesovalo samo kako da zarade novac, da ukradu novac građana Srbije, da otvaraju tajne račune svuda u svetu i u nedostatku bilo kakve politike, plana i programa, nastavljaju svakodnevnu besomučnu kampanju koja traje više godina, ponekad i uz pomoć hrvatskih medija, pre svega protiv predsednika Aleksandra Vučića i protiv svoje države.

Tako smo relativno skoro imali slučaj da smo imali oduševljenje u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa izjavama predsednika Republike Hrvatske, Zorana Milanovića, koji je rekao da Srbija vodi jednu drsku i bezobraznu politiku. Podsetiću građane Srbije da je to upravo čovek koji je 2015. godine za Srbiju i za srpski narod rekao da smo mi jedna obična šaka jada.

Hoću da poručim ovoj lažnoj krugodvojkaškoj eliti, na čelu sa njihovom perjanicom Draganom Đilasom, da ih baš zbog toga, zato što su oduševljeni izjavama koje dolaze iz susedne Hrvatske ili od čoveka koji govori za Srbiju da smo obična šaka jada, građani Srbije jednostavno neće, zato što i dalje plasiraju tu autošovinističku politiku koju su, nažalost, imali priliku da sprovode od 2000. do 2012. godine i žele da nastave upravo tamo gde su stali tokom, odnosno do te 2012. godine, a to je sa politikom koja podrazumeva isključivo krađu i isključivo krađu novca građana Republike Srbije.

Neću više da trošim reči na te politikante. Ono što mene zaista zabrinjava, a verujem i sve vas ovde, to su svakodnevni napadi na srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji, na srpsku decu, na imovinu SPC. Smatram da ako se ikada nešto loše bude desilo na Balkanu, da će se to desiti zbog nasilnih pokušaja da se reši albansko pitanje i zbog nasilnih pokušaja da se stvori velika Albanija. Ti pritisci zaista pokazuju da je Srbija pred velikim iskušenjima i nećemo dozvoliti, Beograd se nikada neće saglasiti sa takvim stvarima, jer smatra da takvi nasilni pokušaji predstavljaju najveći bezbednosni izazov i bezbednosnu pretnju po čitav region, ali i šire.

Srbija danas uživa najveći međunarodni ugled u prethodnih 35 godina. Srbija danas ima pouzdane saveznika i svima treba da bude jasno da, kada govorimo o ovome o čemu sam govorio, Srbija nije zemlja iz 2004. i 2008. godine i da nećemo dozvoliti ponižavanje srpskog naroda. Na nama je da nastavimo da radimo savesno i odgovorno, da se ponekad, ako situacija to nalaže i ako tako treba, još drskije i bezobraznije borimo za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa. Baš zato što nećemo da saginjemo glavu pred svima kao što su to radili Tadić, Đilas i Jeremić i zato što nećemo da se izvinjavamo svima i na svakom mestu za nešto što Srbi nikada nisu uradili, baš zbog toga nam građani Srbije pružaju apsolutnu i neprikosnovenu podršku, odnosno podršku politici koju sprovodi Aleksandar Vučić i SNS. Svakako ću u danu za glasanje podržati navedene sporazume o kojima danas govorimo, jer smatram da su izuzetno korisni za građane Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas diskutujemo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i ove izmene o kojima danas diskutujemo idu u pravcu poboljšanja prava naših građana. Takav pristup je na koncu odgovorne politike koju sprovodi SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ono što je važno naglasiti, zbog građana Srbije, to je da su državne finansije što se tiče penzijskog i invalidskog osiguranja i više nego stabilne.

Osnovni razlog ovih izmena i dopuna Zakona odnosi se pre svega na izmene normi kojima je propisano utvrđivanje prava na prevremenu penziju. Ovim izmenama takođe ćemo omogućiti da Fond radi efikasnije i brže. Zbog naših građana je važno da naglasimo da nema govora o pomeranju starosne granice ili o pooštravanju uslova za dobijanje prava na penziju.

Zahvaljujući efikasnom i odgovornom vođstvu, mi danas u Srbiji, odnosno u Evropi, imamo najbrže rastuću ekonomiju, i pored krize koja je prouzrokovana virusom Kovid - 19. U takvim okolnostima naš je zadatak da sačuvamo sve one rezultate koje smo postigli kroz sprovođenje onih teških ali neophodnih, pre svega fiskalnih reformi 2014. godine, jer smo 2012. godine nasledili upravljanje ovom zemljom koja je bila na rubu bankrota. Dakle, do 2012. godine ovu zemlju su vodili politikanti okupljeni oko politike koju predstavljaju Đilas, Jeremić i Tadić i uspeli su ništa drugo što se tiče Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, da dovedu do nepovoljnog odnosa između broja osiguranika i penzionera i samim tim su doveli do deficita u poslovanju Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje.

Takvim delovanjem naši penzioneri došli su u situaciju da isplata penzija bude neizvesna i u najvećoj meri su napravili takav sistem koji je podrazumevao neopravdano ostvarenje prava na invalidsku penziju, zbog čega smo došli do gorućih problema koji su podrazumevali ogroman stepen korupcije, posebno u zdravstvu.

Suštinski, oni danas napadaju SNS, predsednika Aleksandra Vučića i članove njegove porodice, pre svega da bi prikrili sva ona nedela politička koja su imali u periodu od 2000. do 2012. godine, jer su bukvalno Srbiju ostavili na kolenima.

Zamislite sad, prethodnih dana glavna vest na portalima i u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa jeste to što je član SNS, brat predsednika Aleksandra Vučića, gospodin Andrej Vučić, posetio članove SNS, dakle stranke kojoj pripada, u Novom Sadu, jednom mesnom odboru i sada ja njih pitam sa ovog mesta iz Narodne skupštine Republike Srbije - da, i šta je sporno u tome što je član SNS, gospodin Andrej Vučić, posetio aktiviste SNS u jednom mesnom odboru u Novom Sadu?

Dakle, gospodin Andrej Vučić, za razliku od brata Dragana Đilasa, gospodina Gojka Đilasa, nema 30 nekretnina na elitnim lokacijama u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić i njegov brat Andrej Vučić nemaju preko 50 tajnih računa gde se nalazi ukraden novac građana Republike Srbije i mogu ponosno da nastave borbu, pre svega za Srbiju, i borbu u SNS.

Iz takvog njihovog delovanja, kroz napade na porodicu predsednika Aleksandra Vučić, ja vidim isključivo isfrustriranost poraženih od strane pobednika, tačnije od Aleksandra Vučića, zato što ih je poslao tamo gde im je i mesto, a to je na margine srpske društvene i političke scene, jer tamo i moraju da budu svi oni koji, kao što je to Dragan Đilas ili Marinika Tepić, optužuju sopstveni narod da je genocidan narod.

Jedini cilj njihove politike, tačnije, ne mogu da kažem "njihove politike" jer nemaju apsolutno nikakav program i nikakvu politiku, jeste da pokušaju da ospore, uz podršku stranaca, političko delovanje predsedniku Aleksandru Vučiću i jeste da pokušaju da preko nasilja, nekakvih obojenih revolucija, bez političke volje građana Republike Srbije na izborima dođu na vlast i da rade ono što su radili, da se bave krađom, dakle da rade ono što su radili do 2012. godine. E, to im nećemo dozvoliti ni mi, to im neće sigurno dozvoliti, pre svega, ono što je najvažnije, ni građani Republike Srbije.

Više puta sam u svojim izlaganjima u Narodnoj skupštini rekao da smatram da su za politiku najvažnije dve stvari, a to su odgovornost i rezultati. Što se rezultata tiče, tu je situacija kristalno jasna. Rezultate ili imate ili nemate. A mi iz SNS smo ponosni na rezultate koje smo za Srbiju ostvarili od 2012. godine do danas. Mi smo ti iz SNS koji smo uspeli da dovedemo do toga da inflacija bude na istorijskom minimumu, da javni dug Srbije bude ispod 60%, dakle u nivou Mastrihta, da stopa nezaposlenosti u Srbiji bude ispod 10%, što je istorijski minimum ako sagledamo period u prethodnih 30 godina.

Srbija je danas zemlja gde se grade novi auto-putevi, gde se otvaraju nove fabrike, samim tim i nova radna mesta i jedna smo od retkih država u Evropi koja je uspela da omogući svojim građanima povećanje i prosečne plate i povećanje prosečne penzije.

Danas je Fond penzijsko-invalidskog osiguranja stabilan i iz meseca u mesec imamo dobre vesti i pozitivne rezultate, posebno za naše najstarije sugrađane, i to je nešto što ne žele da vide samo oni koji ništa ne znaju i koji upućuju kritiku radi kritike i imaju jedino patološku želju da nastave da rade ono što su radili do 2012. godine, a moram da kažem da to pokušavaju da rade u onom trenutku kada znaju da smo obezbedili godinama za redom suficit u budžetu i kada smo konačno stavili Srbiju na noge.

Danas je Srbija zahvaljujući politici SNS i predsednika Aleksandra Vučića respektabilan međunarodni faktor na međunarodnoj političkoj sceni i svi znaju da je Srbija i ekonomski i politički lider na Balkanu.

Rezultati koje postižemo su vidljivi, proverljivi. Uspeli smo da obezbedimo izdašne programe podrške i pomoći našim građanima i privredi, očuvali smo životni standard, a istovremeno smo uspeli, kao što sam već naglasio, da povećamo plate i penzije.

Takođe, Srbija se svrstala u zemlje lidere u masovnoj vakcinaciji stanovništva.

Zadatak koji je pred svima nama jeste da nastavimo da radimo savesno i odgovorno i da obezbedimo građanima Srbije ono što smo zacrtali kroz investicioni plan "Srbija 2025", a to je da prosečna plata u Srbiji 2025. godine iznosi 900 evra, a prosečna penzija 440 evra. Dakle, da građanima omogućimo još dinamičniji privredni rast. Zato sam siguran da će građani Srbije to znati da vrednuju i da će davati i u budućnosti neprikosnovenu podršku i poverenje politici koju sprovodimo mi iz SNS.

Za kraj hoću da naglasim da ću u danu za glasanje podržati Predlog zakona o kojem danas diskutujemo. Hvala.