Hvala.

Poštovani građani Srbije, Srbija je vojno neutralna zemlja odlukom Narodne skupštine Republike Srbije i time smo jasno svima stavili do znanja da hoćemo da budemo slobodni i da ćemo u skladu sa šest prioriteta državne politike koju je definisao predsednik Aleksandar Vučić, da ćemo nastaviti da vodimo jednu nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku i da ćemo nastaviti da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer smatram da su te tri stvari najvažnije za budućnost naše zemlje.

Smatram da je ekonomska bezbednost preduslov nacionalne bezbednosti i snažne Srbije koja uvek može da zaštiti svoj narod. Tek po dolasku na vlast predsednika Aleksandra Vučića, Srbija u strateškim dokumentima jasno definiše da će zaštiti srpski narod ma gde on živeo. Zato je zaista važno da jačamo našu vojsku kao faktor odvraćanja svakome ko ikada pomisli da može na bilo koji način da ugrozi srpske državne i nacionalne interese.

S tim u vezi, pitanje hoću da postavim Vladi Republike Srbije, Ministarstvu odbrane, a to je da li se razmatra vraćanje obavezno služenja vojnog roka i u kojoj formi?

Ovo pitanje sam postavio jer smatram da je politika Srbije politika mira i da je važno da svima jasno stavimo do znanja da više nikada nećemo dozvoliti da neko gazi i ponižava Srbiju kao u nekim prethodnim vremenima i da je važno da jačamo našu vojsku, jer danas imamo ekonomske uslove da to radimo. Do 2012. godine Srbija nije imala jedan avion koji je mogao da poleti. Danas je naša vojska ojačana novim avionima, novim helikopterima, novim tenkovima, oklopnim vozilima, bespilotnim letelicama, lasersko vođenim avio-bombama i danas suvereno i slobodno štitimo i čuvamo naše nebo. Nabavka raketnog odbrambenog sistema „Pancir“ je odlična stvar za naše oružane snage i mislim da nema čoveka u Srbiji koji nije srećan kada vidi snažnu i dobro opremljenu srpsku vojsku što su građani Srbije imali prilike da vide na vojnoj vežbi „Odgovor 21“.

Snažna, naoružana, opremljena, obučena, dobro diplomatski utemeljena Srbija je najudaljenija od bilo kakvog potencijalnog sukoba. Sve je to suprotno od onoga što su radile prethodne vlasti koje su vodile politiku puzajućeg pristupanja NATO paktu, izbegavajući da Srbija uspostavi snažnu vojsku, politiku saradnje sa svim vojnim savezima, ali bez pristupanja u neki od njih, iz razloga, jer jedino tako možemo da sačuvamo našu političku vojnu nezavisnost i samostalnost.

Tadić, Šutanovac i Ponoš su na sve moguće načine sprečavali da se vojna neutralnost nađe u nekom strateškom dokumentu iako ih je na to obavezivala odluka Narodne skupštine Republike Srbije. Boris Tadić kao ministar odbrane i vrhovni komandant je najviše odgovoran za pad standarda pripadnika srpske vojske, za uništavanje tehnike i za ukidanje vojnog roka. Rasformirali su čitave korpuse, uključujući i legendarni Prištinski korpus na koji su ponosni.

Slava naših boraca na Košarama bi u potpunosti potamnela da nije bilo političkih promena u Srbiji 2012. godine i tek od tada krećemo da obeležavamo važne događaje. Nikada se za Košare u vreme vlasti žutog tajkunskog režima nije čulo. Nikada, da su oni ostali na vlasti, ne bismo došli u situaciju da popravimo status našim vojnicima, našim borcima, našim ratnim invalidima i da odajemo počast našim herojima sa Košara.

Naša vojska je herojski izdržala napade NATO, ali umalo nije preživela napade Tadića, Šutanovca i Ponoša, jer su u njihovo vreme u vazduh letela vojna skladišta, dok danas na nebu iznad Srbije lete MIG-ovi 29, a pripadnici Vojske imaju najmoderniju opremu i naoružanje.

Znam da Tadića, Ponoša i Šutanovca, kao ideologe razoružavanja Srbije, nervira snaga srpske vojske i upravo zbog toga su im građani Srbije zauvek uskratili poverenje zbog takvog odnosa prema državi.

U vreme bivšeg režima čak je bilo i razmišljanja da pred Srbijom neće biti bezbednosnih pretnji i izazova u budućnosti, pa su tako ukidali spoljnu diplomatsku obaveštajnu službu, šifrovanje, telegrama, ukinuli su 2005. godine srednju stručnu vojnu školu itd.

Prava je sreća što smo 2012. godine uspeli da pobedimo na izborima i da konačno stavimo i srpsku državu, i srpsku vojsku na noge i, kao što sam rekao na početku, nastavićemo da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer ćemo na taj način uspeti da građanima Srbije omogućimo ono što zaista zaslužuju, a to je – bolji životni standard i još veću bezbednost. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD i potvrđivanje Ugovora o socijalnoj sigurnosti između Srbije i Kvebeka, dakle, tri veoma važna sporazuma koji su plod pregovora između Srbije i navedenih zemalja.

Cilj sporazuma sa Ruskom Federacijom podrazumeva olakšanje procedura prilikom izvoza iz Srbije, bolje izvozne šanse i prilike da naši izvoznici plasiraju svoje proizvode na tržište Ruske Federacije, što će svakako obezbediti veći profit našim proizvođačima i izvoznicima, pre svega voća, povrća, ali i proizvoda biljnog porekla.

Cilj Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD jeste uspostavljanje još snažnije saradnje u oblasti nauke i tehnologije i to je upravo dobar korak ka uspostavljanju snažnijih bilateralnih odnosa između Republike Srbije i SAD.

Cilj Srbije je svakako, da se odmah razumemo, punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali ćemo u skladu sa šest definisanih prioriteta državne politike, koju je definisao i proklamovao predsednik Aleksandar Vučić, nastaviti da vodimo jednu suverenu, slobodnu i nezavisnu politiku i da uspostavljamo još bolje odnose sa našim prijateljima i strateškim partnerima svuda u svetu. Tu, pre svega, mislim na Narodnu Republiku Kinu i na Rusku Federaciju, ali ćemo se truditi da u narednom periodu i u budućnosti da gradimo i da popravljamo odnose i sa SAD, jer smatram da je to važno i uspeli smo, upravo nakon Vašingtonskog sporazuma, da dovedemo u Srbiju Američku razvojnu korporaciju i da omogućimo građanima Srbije ono što zaista zaslužuju, a to je bolji životni standard i otvaranje novih radnih mesta.

Siguran sam da Američka razvojna korporacija ne bi dolazila u Srbiju da nisu sigurni u političku stabilnost i u ekonomsku stabilnost Republike Srbije.

Videli ste, dame i gospodo narodni poslanici, a videli su to i građani Republike Srbije, koliko je važno voditi jednu ozbiljnu i odgovornu spoljnu politiku i koliko je važno raditi na jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije i na istoku i na zapadu, što upravo i radi i čini SNS svakodnevno od 2012. godine.

Zahvaljujući upravo takvoj politici koju vodi SNS i zahvaljujući naporima predsednika Aleksandra Vučića, mi smo tokom 2019. godine imali najviše direktnih stranih investicija u odnosu na čitav region.

Podsetiću građane Srbije da je 2019. godine u Srbiju stiglo 3,6 milijardi evra direktnih stranih investicija i da smo pored globalne krize uspeli da i u 2020. godini održimo takav trend i da u Srbiju pristigne 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija.

Upravo je to jedan od razloga zašto smo uspeli da stopu nezaposlenosti u Srbiji svedemo ispod 10%, što je istorijski minimum i što je tri puta manje u odnosu na period do 2012. godine, kada su ovom zemljom upravljali ovi rasipnici iz Demokratske stranke i iz stranaka bivšeg režima.

Dakle, politika koju vodi SNS na najdirektniji način usredsređena je na svakog pojedinca i na svakog čoveka u Srbiji.

Kada govorimo o odnosima Srbije i Rusije, zahvalni smo na podršci koju imamo pred međunarodnim institucijama, što se tiče borbe za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, što se tiče borbe za očuvanje naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, ali i na ekonomskom planu dosta dobro sarađujemo. Moram da istaknem realizaciju važnih, pre svega infrastrukturnih projekata i tu hoću da istaknem izgradnju pruge između Novog Sada i Stare Pazove.

Isto tako, mislim da je dobra prilika da se istakne i realizacija izgradnje gasovoda kroz Srbiju, dakle, između Mađarke i Bugarske granice, kao i projekat koji će se realizovati, a to je Balkanski tok, čiji je deo Republika Srbija, jer je taj projekat važan za ekonomsku stabilnost, važan je i za energetsku bezbednost, ali je izuzetno važan i za nacionalnu bezbednost Republike Srbije. Samim tim, koristan je za sve građane naše zemlje.

Srbija ne krije i ne treba da krije da smo zahvalni i našim partnerima na međunarodnoj sceni zbog pomoći i podrške koju smo dobili tokom borbe protiv pandemije korona virusa, jer smo na taj način, upravo kroz vođenje ozbiljne i odgovorne spoljne politike, uspeli da obezbedimo sve što je bilo neophodno za građane Republike Srbije, za potrebe naše države, ali ne samo to, bili smo solidarni. Uspeli smo da pomognemo svima koji su imali potrebe da dobiju vakcine u regionu i pokazali smo ono što smo oduvek i bili, a to je da su Srbi jedan zaista solidaran i veliki narod.

E, sad, posle svega što sam rekao, zamislite, poštovani građani Republike Srbije da Srbijom upravljaju oni koji su ovom zemljom upravljali do 2012. godine i koji svakodnevno vode kampanju i protiv investicija koje dolaze iz Narodne Republike Kine, koji svakodnevno vode kampanju i protiv saradnje između Republike Srbije i Ruske Federacije, koji su vodili besomučnu kampanju protiv potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, samim tim i protiv investicija koje dolaze iz SAD.

Zamislite da oni upravljaju ovom zemljom, da li bi građani Bora i Smedereva danas imali posao? Da li bismo uspeli da obezbedimo dovoljan broj vakcina i sve što je bilo potrebno za potrebe naše države i naših građana?

Ne smem ni da zamislim šta bi sve bilo po pitanjima koji se odnose na važne državne i nacionalne interese Republike Srbije u međunarodnim institucijama. Siguran sam da od tih projekata koji su važni, pre svega, infrastrukturnih projekata ne bi bilo ništa, a pitanje je i da li bismo uspeli da smo vodili politiku kakvu su oni vodili do 2012. godine, da realizujemo priču o izgradnji fabrike za proizvodnju vakcina na Institutu „Torlak“, koja neće biti važna samo za građane Republike Srbije, već i za čitav region.

Nego, njih je uvek baš bilo briga i za „Torlak“ i za srpske državne i nacionalne interese. To je najbolje dokazao kroz svoje političko delovanje Vuk Jeremić, koji je postavio ono katastrofalno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i naneo nam najveću štetu po pitanju Kosova i Metohije, jer za vreme dok se on bavio politikom u Srbiji, uspostavljena je granica između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, težište pregovora iz UN o KiM je izmešteno na teren EU. To mene, iskren da budem, i ne čudi, jer je sve to rađeno za vreme predsedničkog mandata Borisa Tadića, koji je išao ponosno na hrvatsku radio-televiziju da govori kako uopšte nije ponosan na to što je predsednik Republike Srbije, jer to su ljudi, ta ekipa politikanata oko Đilasa, Jeremića i Tadića koja uopšte nema nikakvu ideologiju, a jedini interes im je novac.

Što se spoljne politike tiče, njih interesuje jedino pitanje Hong Konga, ali ne u političkom kontekstu, već u odnosu na to ko ima više uticaja u Hong Kongu, da li je to Dragan Đilas ili Vuk Jeremić, u odnosu na broj tajnih računa koje tamo poseduju, a gde se nalazi novac građana Republike Srbije.

Podsetiću građane Srbije da je Vuk Jeremić bio centralna politička figura koruptivnog skandala i to sa svojim partnerima Patrikom Hoom i Emiliom Lozojom i to u trenucima dok je obavljao izuzetno važnu funkciju u UN i na taj način je uspeo neverovatno da našteti ugledu Republike Srbije.

Podsetiću građane Srbije i na razgovor između Vuka Jeremića, kao ministra spoljnih poslova Republike Srbije sa Milanom Roćinom, ministrom spoljnih poslova Crne Gore. Ne mogu da citiram delove tog njihovog razgovora iz pristojnosti prema ovom visokom domu i prema građanima Republike Srbije. Ali, taj njihov telefonski razgovor najbolje ilustruje kakav je njihov odnos, odnosno kakav je odnos Vuka Jeremića prema Srbiji i prema srpskim nacionalnim interesima.

Nego, da ne trošim više reči na njih. Jednostavno, sve čega su se dotakli da je imalo veze sa srpskim nacionalnim interesima, sve su jednostavno uspeli da unište.

Za kraj, hoću samo da spomenem, u duhu današnje teme, da me izuzetno raduje dobra saradnja sa našim međunarodnim partnerima u vezi jačanja i opremanja naših oružanih snaga, u vezi jačanja kapaciteta i opremljenosti srpske vojske. Srbija je danas ekonomski snažna da možemo da jačamo i da opremamo srpsku vojsku.

Naše vazduhoplovne snage ojačane su novim avionima MiG-29, novim bespilotnim letelicama, dronovima, naše snage protivvazdušne odbrane ojačane su novim raketnim protivvazudšnim sistemima, pancir, i mislim da nema čoveka u Srbiji koji nije srećan i zadovoljan kada vidi snažnu i opremljenu srpsku vojsku, što su građani Srbije relativno skoro imali priliku da vide na vojnoj vežbi „Odgovor 21“.

Snažna srpska vojska u svakom slučaju biće garant mira i stabilnosti u regionu, ali i snažan faktor odvraćanja za svakoga ko bilo kada pomisli da može na bilo koji način da ugrozi srpske nacionalne interese.

Podsetiću građane Srbije da je snaženje srpske vojske započeto od 2012. godine kada na čelo Ministarstva odbrane dolazi predsednik Aleksandar Vučić, jer je taj čovek upravo radio sve suprotno od onoga što je radio Zdravko Ponoš, što je radio Dragan Šutanovac, a on su išli ka tome da sistemski potpuno unište i unize srpsku vojsku i to su radili u tri faze i došli su do kraja prve faze.

Ja ću takođe da podsetim građane Srbije da te 2012. godine, na kraju te njihove prve faze, Srbija nije imala i srpska vojska nije imala jedan avion koji je mogao da poleti. U drugoj fazi iz budžeta građani Republike Srbije i država Srbija bi morali da izdvoje ogromna sredstva i da omogućimo da neko drugi čuva nebo i štiti nebo iznad Srbije. To bi verovatno bila neka članica NATO saveza, a onda bi u trećoj fazi krenuli u kampanju da se obraćaju građanima Srbije i da govore kako ta sredstva mogu da se utroše na mnogo pametniji način, ali da je neophodno da Srbija ponizno pristupi NATO savezu.

Zato su im građani zbog takve izdajničke politike 2012. godine konačno rekli dosta i tek od 2012. godine, sa dolaskom na vlast Aleksandra Vučića i SNS, Srbija kreće da vodi nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku. Krećemo da jačamo našu vojsku i danas Srbija ima svoje snage i danas Srbija suvereno štiti nebo iznad Srbije i nikome ništa ne dugujemo i nikome ništa ne moramo da plaćamo.

Najbolji smo i nastavićemo da jačamo naše kapaciteta i u oblasti zdravstva, nastavićemo da jačamo našu ekonomiju i najbolji smo i upravo iz tog razloga smo najbolji u procesu i u postupku vakcinacije i kolektivne imunizacije naših građana, zato smo najbolji danas u Evropi što se tiče ekonomskog rasta i nastavićemo, siguran sam, pogotovo mi iz SNS da jačamo, u punom smislu te reči, kapacitete srpske države.

Zato ću za kraj samo da kažem da ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama i koleginicama iz SNS, iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati predloge zakona i sporazume koji su danas na dnevnom redu, jer smatram da su korisni za građane Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju. Hoću odmah na početku da istaknem da je postupak sproveden u skladu sa zakonom i na jedan jasan, vidljiv, transparentan način.

Upravo su nosioci sudijske funkcije ti koji imaju za cilj da štite i da zaštite prava i slobode svih građana Republike Srbije, naravno u skladu sa Ustavom i sa zakonom.

Kada govorimo o Predlogu odluke o izboru sudija, kada govorimo o srpskom pravosuđu, neophodno je da tu temu sagledamo i kroz prizmu svega onoga što se u srpskom pravosuđu događalo u periodu od 2000. godine do 2012. godine, jer na taj način možemo uspešno da lociramo koren problema i da na jedan efikasan način pristupimo rešavanju postojećih problema u sistemu i u oblasti pravosuđa, što Srpska napredna stranka radi i u svim drugim oblastima društvenog života za korist, interes i za dobrobit svih građana Republike Srbije.

Očekivanje i nada polagane u promene koje su se dogodile 2000. godine, su apsolutno izneverene u odnosu na sve ono što su obećavali pripadnici bivšeg režima, a obećavali su da će raditi na jačanju vladavine prava, da će raditi na jačanju demokratije, da će osnažiti srpske institucije. Uradili su sve potpuno suprotno i drugačije od toga, jer su uspeli da dovedu zemlju na rub ekonomske i političke katastrofe.

To možemo da vidimo kako je urađeno konkretno kroz reformu pravosuđa koja se dogodila posle 2008. godine, u Srbiji. Jer, ta i takva reforma pravosuđa građana Republike Srbije je koštala 44 miliona evra.

Jedno je jasno, a to je da su nosioce sudijskih funkcija u tom periodu birali na opštinskim odborima Demokratske stranke i da su im lični interesi bili iznad svake politike i iznad interesa građana Republike Srbije. Danak takvih reformi, građani Srbije i srpsko pravosuđe plaća danas i u finansijskom i u stručnom smislu.

Mislim da u Srbiji nema pravnika koji tragediju takve reforme u oblasti pravosuđa nije u tom trenutku definisao i shvatio kao tragediju čitave profesije.

Tada se događalo nešto što se u istoriji pravosuđa nije nigde događalo, a to je da su na sudijske funkcije imenovali i sudije koje su, nažalost, preminuli, a onda je Nata Mesarović istupala i tvrdila da su oni svakog sudiju podobno proverili, i verovatno je referenca za sudijsku funkciju u tom trenutku bila samo isključivo to da posedujete člansku kartu Demokratske stranke.

Čak je i Evropska unija reformu pravosuđa u Srbiji u tom trenutku ocenila kao katastrofalno sprovedenu reformu. Dobro je da građani Republike Srbije ne zaboravljaju sva njihova politička nedela pripadnika bivšeg režima, ta nedela koja su imali u periodu od 2000. do 2012. godine, jer znaju građani Srbije vrlo dobro da kada neko pokušava da uništi pravosuđe, kada neko uništava vojsku, što su upravo oni radili, kada neko uništava policiju, da se taj svojski trud, kao što su se i oni trudili da unište Srbiju.

Ništa iz svega toga nisu naučili, nikakvu pouku iz svega toga nisu izvukli. Dan danas nemaju nikakav plan, nemaju nikakav program, nikakvu politiku, već je ostala samo patološka mržnja prema Aleksandru Vučiću, prema Srpskoj naprednoj stranci i patološka želja da nastave da rade ono što su radili do 2012. godine, a to je da otvaraju tajne račune širom sveta i da kradu i pljačkaju državne resurse i da otimaju novac građana Republike Srbije.

Tu je suštinska razlika između nas iz Srpske napredne stranke i između pripadnika bivšeg režima, zato što smo mi ti koji smo uspeli da radimo i da uradimo mnogo na jačanju vladavine prava, uspeli smo da osnažimo našu ekonomiju i mi smo ti koji se adekvatno i efikasno bore za zaštitu vitalnih državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije. To je politika koju sprovodi Srpska napredna stranka i to je politika koju ćemo nastaviti da sprovodimo u budućnosti.

Vidim da se upiru nedeljama unazad da pokušaju da dokažu građanima Srbije da nije istina ono što jeste istina, a to je da su iz Srbije izneli desetine miliona evra i skladištili taj novac na tajne račune svuda po svetu.

Konačno je došlo vreme da se građani Srbije upoznaju sa istinom o tome kako su pripadnici bivšeg režima vodili ovu zemlju u trenucima kada je pola miliona ljudi ostajalo bez posla, da se uvere u sva politička nedela Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i lidera bivšeg režima, i da vidimo kako su i na koji način koristili svoje političke funkcije kako bi stekli neverovatno bogatstvo i kako je to moguće.

Pokazuje se da je istina ono što smo mi govorili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je da Dragan Đilas u politiku nije ušao kao bogat čovek, ali da u jednom trenutku iz politike izlazi kao neverovatno bogat čovek. Sada kada smo mi uredili državu, kada smo uspeli da konsolidujemo javne finansije u ovoj zemlji, sada opet hoće da se vrate na vlast i to bez izbora, iako su svesni da i građani na izborima neće i da nastave da rade ono što su radili, a to je da pljačkaju državne resurse, imovinu i novac građana Republike Srbije.

Neverovatan je strah i panika koja je proizvedena u tom delu bojkot opozicije i pripadnika bivšeg režima od najvažnijeg zakona koji smo mi usvojili i doneli u ovom sazivu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je Zakon o poreklu imovine i hoću da iskoristim priliku da pozovem sve nadležne institucije, sve sudije da rade na tome da građani saznaju punu istinu o političkim, poslovnim i finansijskim malverzacijama pripadnika bivšeg režima, da jednostavno i mi nastavimo kao narodni poslanici da građanima Srbije, pre svega, bez obzira da li je neko finansijski ili medijski moćan, govorimo istinu o svim njihovim političkim, poslovnim i finansijskim malverzacijama i da ne dozvolimo na taj način da opet razni Đilasi, Jeremići, Tadići zasednu na grbaču ove zemlje i ovog naroda, jer u tom trenutku od Srbije, jednostavno, neće ostati ništa.

Za razliku od njih, mi iz Srpske napredne stranke imamo rezultate. Od 2012. godine otvorili smo više od 700.000 novih radnih mesta i to je ono što građani Srbije vide. Oni vide te rezultate. Mi ćemo nastaviti da se borimo za to da omogućimo građanima ono što oni, pre svega, zaslužuju, a to je još bolji životni standard.

Za kraj hoću da istaknem da je važno da građani Srbije nastave da pružaju poverenje i daju podršku politici koju sprovodi Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jer mi naprednjaci imamo i te kako energije, volje, želje i htenja da se borimo da Srbija nastavi da ide nezaustavljivo napred.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ceo svet se suočava sa krizom koja do sada nije viđena i u takvim okolnostima može se reći da Srbija vodi jednu opsežnu borbu na svim poljima i da postiže izvanredne rezultate u toj borbi. Naravno, tu pre svega mislim na borbu za očuvanje naše ekonomije i na borbu za očuvanje radnih mesta. Prioritet je svakako sačuvati našu privredu, kao i teško stečene rezultate fiskalnih reformi od 2014. godine.

Zahvaljujući politici koju sprovodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić, mi smo u vreme ove krize bili u situaciji da pomognemo svima kojima je ta pomoć bila potrebna, i to pokazuje jednu stvar sa sigurnošću, a to je da smo uspeli da sprovedemo te hrabre, ali neophodne reforme i da smo zahvaljujući tim reformama nešto od 2014. godine radili, da smo nešto uradili i da smo nešto zaradili kako bismo pomogli, kako sam već rekao, svima kojima je ta pomoć bila neophodna. Uspeli smo da pomognemo i našim privrednicima, i našim poljoprivrednicima, i našim zdravstvenim radnicima, i našim penzionerima.

Zašto pominjem naše poljoprivrednike? Zato što danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama koja, između ostalog, ima za cilj da promoviše transparentnost na tržištu hrane i koordinaciju i aktivnosti politike na svaku moguću nesigurnost na tržištu.

Međunarodni žitarski savet je međuvladina organizacija koja ima za cilj da pospeši međunarodnu saradnju u trgovini žitaricama, kao i da doprinosi stabilnosti na tržištu žitarica i unapređenju svetske bezbednosti na tržištu hrane.

Smatram da je ovaj Predlog zakona, koji danas imamo na dnevnom redu, dobar i koristan za sve građane Srbije, jer to pokazuje da želimo da ulažemo u našu poljoprivredu, da mislimo na naše poljoprivrednike, da mislimo na naše poljoprivredne proizvođače, jer poljoprivreda ima značajan udeo u zaposlenosti i BDP Srbije.

Srbija je takođe tradicionalno poljoprivredna zemlja i sa znanjem i podrškom koju dobijaju naši poljoprivrednici pokazali smo da smo spremni i za krizna vremena. Bili smo, dakle, jedna od retkih zemalja u Evropi i zato hoću da iskoristim priliku da pohvalim rad Ministarstva poljoprivrede koje nije imalo problema sa snabdevanjem osnovnih životnih namirnica za sve građane Srbije i sa proizvodnjom hrane.

Treba istaći da bi građani Srbije znali da smo i tokom prethodnog mandata prethodne Vlade, kao država, izdvojili značajna sredstva u oblasti poljoprivrede i da ćemo to sigurno raditi i u narednom periodu kako bismo sproveli sve ono što smo obećali građanima Republike Srbije, da bismo realizovali sve one stvari u oblasti poljoprivrede koje smo definisali kroz investicioni plan Srbija 2025, a tu podrazumevamo ulaganja i u nove sisteme za navodnjavanje, što će značiti našim poljoprivrednicima, u elektrifikaciju polja, automatsku protivgradnu zaštitu i kroz davanje subvencija od države za naše poljoprivrednike kako bi kupili dodatnu mehanizaciju i opremu koja će im značiti u daljem radu.

Dobro je da smo krenuli da stimulišemo unapređenje procesa proizvodnje i u narednom periodu. Nadam se da ćemo još više stimulisati otvaranje i modernizaciju prerađivačkih kapaciteta kako bismo poboljšali našu izvoznu politiku i kako bismo u narednom periodu kao država bili prepoznati, ne samo kao oni koji izvoze sirovine, već kao država koja je u mogućnosti da izvozi kvalitetne finalne proizvode.

Poljoprivreda je, dakle, jedna od najvećih razvojnih šansi za Srbiju. Selo je prehranilo Srbiju u trenucima kada je Srbiji bilo najteže i svaki dodatni podsticaj poljoprivredi otvara mogućnost da se neke porodice vrate na selo i da se bave proizvodnjom hrane.

Sve ove rezultate postigla je SNS za jedno kratko vreme u oblasti poljoprivrede, jer smo zaista vodili ozbiljnu i odgovornu politiku, a za razliku od onih koji su upravljali ovom zemljom u periodu od 2000. do 2012. godine, koji su bukvalno otimali novac iz agrarnog budžeta, koji su štampali nekakve časopise o zadrugarstvu koje niko nikad video nije kako bi izvukli isključivo i samo korist za sebe.

Do ovih rezultata koje je postigla SNS u oblasti poljoprivrede u prethodnom periodu došlo se kroz ogroman rad i posvećenost i nikakve fabrikovane afere lažne elite i pripadnika bivšeg režima neće umanjiti rezultate, jer baš zbog truda i rada čitavog tima SNS mi dobijamo poverenje građana i siguran sam da će tako biti i na narednim izborima. Nastavićemo da se borimo za Srbiju bez obzira na sve napade koji su upućeni prema nama iz tajkunskih medija.

Naravno, u danu za glasanje podržaću Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama i pozivam i druge narodne poslanike da urade to isto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kao i potvrđivanje dva sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke i Republike Srbije iz oblasti energetike, koji za cilj imaju unapređenje energetske efikasnosti i koji su nesumnjivo korisni za građane Srbije.

Na samom početku svog današnjeg izlaganja hoću da istaknem da je efikasna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji počela dolaskom na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine i do danas smo uspeli da donesemo čitav niz zakona koji utiču na to da borba protiv korupcije bude još efikasnija u Srbiji.

Predlog zakona sa izmenama i dopunama koji danas imamo na dnevnom redu usvojen je 29. februara 2020. godine, a zakon je stupio na snagu 11. marta iste godine i njegova primena počinje od 12. marta ove godine.

Prilikom izrade podzakonskih akata za primenu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu utvrđeno je da je neophodno dopuniti i izmeniti pojedine odredbe ovog zakona do početka njegove primene, kako ne bi došlo do kakvih problema prilikom primene ovog zakona.

Zbog toga je predložena izmena izraza: „nezakonito stečena imovina“ u: „imovina na koju se utvrđuje poseban porez“ i dodavanje izraza: „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica“, koji je definisan kao izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a sve sa ciljem utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo neko fizičko lice, a nije ih trošilo, na primer, na sticanje imovine.

Iz istog razloga predloženo je i propisivanje nadležnosti Poreske uprave za naplatu posebnog poreza radi usklađivanja sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dakle, predloženo je da podaci do kojih dođe Poreska uprava u postupku utvrđivanja porekla imovine predstavljaju tajne podatke, kao što sam naglasio, i u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Ovaj zakon će se jednako odnositi na sve građane kod kojih se utvrdi nesrazmeran odnos između prijavljenih prihoda i uvećane imovine. Unakrsnu proveru imovine sprovodiće posebna jedinica Poreske uprave. U posebnu jedinicu Poreske uprave svoje članove delegiraće Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za privredne registre, Republički geodetski zavod, Narodna banka Srbije, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti.

Zakon predviđa i da se poreskom stopom od 75% oporezuje nezakonito stečena imovina, a ako se utvrdi da je izvršeno krivično delo u postupku provere imovine jedinica Poreske uprave o tome obaveštava policiju i javno tužilaštvo.

Da bi građani Srbije razumeli, ko ne bude mogao da dokaže poreklo svoje imovine i kako je stekao imovinu ostaće bez tri četvrtine vrednosti te imovine, a ako još ima elemenata krivičnog dela može se dogoditi da se ostane bez celokupne imovine.

Primena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu doneće i transparentnost u političkom delovanju i odlučivanju javnih funkcionera i ovaj zakon onemogućiće pojedine političke funkcionere da rade ono što su radili neodgovorni politički činioci na srpskoj političkoj sceni, na primer, do 2012. godine i zakon će samim tim svojom primenom doprineti i dovesti do veće odgovornosti javnih funkcionera.

Dakle, kada zakon bude stupio na snagu primenjivaće se bez izuzetka i važiće i za tajkune i za političare, za koje se dokaže da su nelegalnim i protivzakonitim aktivnostima uvećali svoje bogatstvo na štetu građana Srbije. Svako će primenom ovog zakona morati da dokaže na koji način je stekao svoju imovinu i niko neće moći, jer to jednostavno ovaj zakon ne dozvoljava, da se krije iza svojih prijatelja ili iza bliskih članova porodice i zakon će jednostavno dati nove instrumente i mehanizme Poreskoj upravi da utvrdi odakle dolazi određena imovina.

Primena ovog zakona je bitno da bi se iznelo na površinu kako su ljudi koji su uništavali ovu zemlju stekli toliko bogatstvo. Zakon će omogućiti proveru imovine kako bi se jasno utvrdilo kako su nastajala određena bogatstva i da li oni koji su na protivzakonit način stekli određenu imovinu i određeno bogatstvo da li utiču na politički život i na političku scenu u Srbiji sa ciljem da zaštite svoju protivzakonito stečenu imovinu i svoje bogatstvo.

Što se tiče volje da se ovaj zakon primeni, ona je u potpunosti jasna i neupitna. Pa prvi je predsednik Aleksandar Vučić rekao kada je govorio o ovom zakonu da nema ništa protiv da se ispita i njegova imovina i imovina njegovih članova porodice, pa da onda idemo na sve ostale.

Dakle, potpuno je jasno i građanima Srbije da mirne savesti pristupamo primeni ovog zakona i neka bude baš tako, neka se prvo ispita imovina svih nas ovde, a onda da vidimo i te lidere bivšeg režima šta kažu dokazi i to jasno i precizno u vezi njihove imovine i njihovog bogatstva koje su stekli dok su vršili funkcije državne vlasti.

Neka bude jasno svima, nikoga se ne plašimo i nikoga nećemo štedeti. Očigledno je da tajkuni koji su počeli da se bogate na štetu građana Srbije, da se upravo oni najviše plaše duha ovog zakona i njegove primene, a posebno oni segmenti bivšeg režima i novonastali bogataši koji su se potrudili svojski da ekonomski i politički unište ovu zemlju. Zato onaj kome ovaj zakon nikako ne odgovara svoje negativne emocije prebacuje u mržnju u nasilje, na ulice i odakle proističu oni nikako spontani protesti na ulicama Beograda u julu 2020. godine.

Dakle, čim je o jednom ovakvom zakonu počelo da se govori aktivnije u javnosti 2019. godine imali smo upad, ja mislim da je gotovo isti dan ili dan-dva kasnije ili ranije, imali smo upad u zgradu RTS sa motornim testerama od strane pripadnika bivšeg režima na čelu sa Draganom Đilasom, jer on verovatno i dalje misli da zbog saradnje sa RTS koju je imao u prethodnom periodu da je to njegova lična imovina.

Strah od ovog zakona proizveo je neverovatnu frustraciju kod lidera bivšeg režima jer više neće moći da se pokupuje ceo reklamni prostor na RTS, kako je nekada radio Dragan Đilas i da nas još ubeđuje kako je to legitimno, kako to tako treba da bude i da on treba da bude ono što je bio do 2012. godine, a to je glavni i odgovorni urednik svih medija u Srbiji.

Da je glavni i odgovorni urednik svih medija u Srbiji, što je bio do 2012. godine, informacije o bogatstvu u nekretninama brata Dragana Đilasa, izvesnog Gojka Đilasa, koja se meri u hiljadama kvadrata raznih nekretnina, čija se vrednost meri u milionima evra. Zato se pitam kako je bilo ko u Srbiji mogao da dođe u situaciju da stekne toliko bogatstvo koje se meri u 29 stanova, garaža, lokala u centru Beograda.

Znaju građani Republike Srbije vrlo dobro koliko je teško i koliko jedna porodica mora da radi da bi zaradila za jedan stan da kupi, dakle, jedan stan u centru Beograda. Ja bih zaista voleo da saznam, a mislim da bi i građani Srbije to hteli da znaju, koje je poreklo njegove imovine i imovine njegovog brata? Kako je moguće steći toliku imovinsku korist u tako kratkom roku, posebno dok ste politički funkcioner i posebno zato što znamo da 2004. godine Dragan Đilas u politiku nije ušao kao bogat čovek?

Više neće moći ni Vuk Jeremić koji je poznat pre svega zbog postavljanja onog sumanutog pitanja pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu gde nam je naneo mnogo štete po pitanju Kosova i Metohije da se bavi osnivanjem nekakvih sumnjivih nevladinih organizacija i koruptivnim aktivnostima sa svojim političkim partnerima, dakle, tu mislim na Emilija Lozaju i na Patrika Hoa, koji su uhapšeni u Njujorku zbog koruptivnih aktivnosti, da osniva svoje NVO organizacije isključivo iz cilja i sa ciljem da bi se bogatio, a Kosovo i Metohiju i za Srbe na Kosovu i Metohiji bilo ih je baš briga.

Potrebno je dakle istražiti sve navedeno i primeniti ovaj zakon, jer je to idealna prilika da građani Srbije vide kako su se pojedini političari bogatili na račun građana i to u vreme kada su ti isti građani rapidno siromašili.

Konačno je došlo vreme da svi oni koji se plaše primene ovog zakona da polože račune građanima Srbije i objasne kako su se tako brzo obogatili i postali bukvalno multimilioneri preko noći i to baš od trenutka kada su ušli u politiku.

Za razliku od Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih njihovih političkih privezaka i poslušnika pošteni ljudi u Srbiji, koliko mogu da primetim se uopšte ne plaše rigorozne primene ovog zakona, već baš naprotiv, baš se raduju što je konačno došlo vreme u Srbiji da razni politikanti i tajkuni ne mogu više da se smeju u lice narodu i građanima Srbije i da još na sve to bahato i bezobzirno i mirno troše ono što su od naroda oteli i opljačkali.

Hoću da iskoristim priliku da ukažem građanima Srbije dokle doseže licemerje jednog dela bojkota opozicije i pripadnika bivšeg režima i to upravo kroz svakodnevnu hajku koju vode protiv predsednika Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Uporno projektuju sve ono što oni zaista jesu i smatraju da takvom licemernom politikom mogu da prevare građane Srbije i zaštite svoju nelegalno stečenu imovinu. Izmišljajući da je je Aleksandar Vučić vlasnik nekih restorana u Beogradu, zemljišta u Vojvodini, pekara u Srbiji i vidim da im baš ne ide od ruke da građane Srbije ubede u takve lagarije, jer ih građani Srbije demantuju i znaju istinu jer vide ko se kako i na koji način bori za Srbiju. Baš zato građani Srbije neprikosnoveno i apsolutno poverenje daju SNS i politici koju sprovodimo.

Sve te njihove afere koje fabrikuju svakodnevno su lažne i ništa drugo do obične izmišljotine. Upravo su oni ti koji poseduju ogromno bogatstvo koje su stekli isključivo i samo kroz političko delovanje. Pazite, oni spočitavaju nama što govorimo o Draganu Đilasu u Skupštini Srbije. Govorimo o njemu zato što je primer kako ne treba raditi jer je radio sve na štetu građana Srbije i uništavao ovu zemlju. Da je drugačije radio verovatno bi se drugačije u narodu i govorilo.

Nama uporno spočitavaju, a oni uporno i to svakog dana, na svakom mestu pominju samo Aleksandra Vučića i članove njegove porodice. Dakle, samo govore o predsedniku SNS i to je jasan pokazatelj, poštovani građani Srbije da oni nemaju nikakav plan, nikakav program, nikakvu politiku, nikakvu političku viziju, misiju, da nemaju nikakvu apsolutno platformu za međustranački dijalog, već sada imaju četiri platforme za međustranački dijalog oko kojih se javno svađaju. Ovo je možda dobra prilika i hoću da iskoristim i da im dam predlog da organizuju prvo jedan inter partijski dijalog stranaka bivšeg režima, naravno uz posredstvo EU i uvažene gospođe Fajon, pa da onda ako se dogovore oko jedne platforme nastavimo na odgovoran i ozbiljan način te razgovore.

Sve što kažu za nas, poštovani građani Srbije, to oni u stvari govore o sebi. Građani Srbije veruju SNS a ne politikantima iz bivšeg režima pre svega zbog očajnih rezultate koji su postigli posebno u periodu od 2000. do 2012. godine i zato za njih nema mesta ni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ni na političkoj sceni, već samo i isključivo u političkoj prošlosti. Zato im smeta slovo ovog zakona.

Važno je napomenuti da će svaki izostanak istrage o poreklu imovine značiti da su oni snažniji od države, samo zato što su medijski toliko moćni, jer se kroz njihove medije lažima trude da satanizuju svakog ko ne misli kao oni. Mi kao SNS očekujemo da nadležne institucije rade svoj posao i da se ne plaše bez obzira koliko je neko medijski ili finansijski moćan.

Ovaj zakon i njegova primena doprineće da svi funkcioneri budu odgovorni pred građanima Srbije, a naša je obaveza kao narodnih poslanika da kažemo, ljudi ne smemo da zaboravimo ko su bili i šta su radili kakvu su katastrofu napravili ovoj zemlji. Ne smemo da dozvolimo da na grbaču naroda i Srbije ponovo zasednu razni Đilasi, Jeremići jer u tom trenutku od Srbije neće ostati ništa. Zato moramo na to da upozorimo i da podsećamo građane Srbije.

Srpska napredna stranka očekuje da Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu čije je donošenje najavljivano još od 2000. godine, a čija primena počinje u martu mesecu, da će ovakav zakonski okvir sprečiti da se dođe na vlast samo sa ciljem da bi se zaštitilo nelegalno bogatstvo ili da se neko na taj način obogati.

Ovaj zakon omogući će i dovešće do većeg poverenja građana u institucije. Srpska napredna stranka, takođe, smatra da će ovaj zakon doneti tri stvari institucijama. To su transparentnost, odgovornost i poverenje. Transparentnost u delovanju i političkom odlučivanju, pre svega javnih funkcionera, omogući će proveru načina po kojem su delovali različiti akteri. To će sigurno dovesti do odgovornosti, posebno onih koji obavljaju javne funkcije i predstavljaju građane Srbije.

Kao što vidite, mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama jednog veoma bitnog zakona. To je dokaz da ova vlast, pre svega, misli na interese građana Srbije i da su joj jednaki svi građani Srbije i da su ti interesi kojima se vodimo iznad svake politike.

Na kraju želim da kažem da će Republika Srbija nastaviti da radi na jačanju svojih institucija, vladavini prava i na polju sprovođenja potrebnih reformi, kao i na daljem ekonomskom jačanju kako bismo građanima Srbija omogućili bolji životni standard, nove investicije, nova radna mesta.

Naši rezultati pokazuju da smo kao država na dobrom putu i da više nismo poznati kao država koja je do 2012. godine, u svetu bila prepoznata isključivo po zatvaranju fabrika i po korupciji, već smo sada u svetu poznati kao zemlja po napretku, razvoju, po digitalizaciji, po uspešno sprovedenom postupku vakcinacije, po najboljoj ekonomiji u Evropi, po snažnim institucijama, novim investicijama itd.

Postali smo zemlja u kojoj mladi ljudi vide svoju budućnost i u kojoj žele da ostanu da žive zahvaljujući upravo politici koju sprovodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić.

Zbog toga u danu za glasanje podržaćemo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, kao i sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Zahvaljujem

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani građani Srbije, pred nama je danas važan Predlog zakona o socijalnoj karti i smatram da je to najbolji način da se targetiraju oni kojima je pomoć potrebna.

Ovim zakonom nastavljamo uspešan proces digitalizacije u svim sferama društvenog života i to je predstavljalo agendu Vlade predsednika Aleksandra Vučića od 2014. godine, kao i Vladu Ane Brnabić. Takođe, ovo je najbolji način da se budžetska sredstva koriste na najbolji mogući način i što efikasnije u borbi protiv siromaštva. Dakle, dobro je da imamo jedan ovakav zakonski okvir, da imamo jedan ovakav sistem koji je digitalizovan i uz pomoć kojeg ćemo građane osloboditi komplikovanih administrativnih procedura.

Da bi građani Srbije jasno razumeli o čemu se radi, dakle, neće biti neophodno da se u sistemu socijalne zaštite za određene stvari iz te oblasti aplicira, već će građani po automatizmu dobijati ono što im sleduje i ono što im pripada. Čitajući zakon o socijalnoj karti, mogu da kažem da sam siguran i da smatram da će građani Srbiji biti zadovoljni ovakvim zakonskim rešenjem jer sve što SNS radi, radi za dobrobit, za interes svih građana Republike Srbije.

Zakon takođe omogućuje dobru koordinaciju i povezanost sistema socijalne zaštite sa drugim sistemima, sa institucijama državne uprave kroz korišćenje njihovih jedinstvenih podataka, naravno, sa ciljem pravilnog određivanja socijalno-ekonomskog statusa pojedinaca i sa njima povezanih lica. Takođe, zakon dokazuje i pokazuje rešenost Vlade Republike Srbije da se izgradi jedan tačan sistem podataka „socijalna karta“ koji će omogućiti, kao što sam rekao, pravilnu i pravovremenu mogućnost da se utvrdi socijalno-ekonomski status lica koja su povezana i koja ostvaruju prava iz oblasti socijalne zaštite, kako bi na vreme ostvarili svoja prava i određene usluge.

Dakle, kada pogledamo kako je ovaj zakon koncipiran, kada pogledamo njegovu suštinu, kada pogledamo cilj ovog zakona, kada pogledamo modernizaciju koju ovaj zakon sa sobom nosi, možemo slobodno da kažemo da ovo predstavlja ozbiljan iskorak u sistemu reforme socijalne zaštite.

Svakako ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer smatram da je važno da kao stranka realne nacionalne politike pratimo društveni i tehnološki razvoj u svim oblastima društvenog života i da idemo ukorak sa vremenom i svetom. I to je upravo prepreka i odbrana od autošovinističke lažne elite koja ima uporište u strankama bivšeg režima.

Imali smo priliku da u prethodnom periodu vidimo kako izgleda njihov ideološki obrazac i paradigma njihovog političkog delovanja kroz protivljenje podizanja spomenika Stefanu Nemanji, kroz priču o formiranju nekakvog ministarstva za izbore, što predstavlja jedan jedini cilj, a to je da se u institucije sistema, u Vladu Republike Srbije, uđe bez političke volje građana Republike Srbije, jer su svesni da ih narod jednostavno na izborima neće, zbog katastrofalnih ekonomskih i političkih odluka koje su doneli u periodu od 2000. do 2012. godine, kada su bili u prilici i u situaciji da upravljaju ovom zemljom.

Smatram da je to tipičan pokazatelj nepoznavanja karaktera srpskog naroda i siguran sam da će građani Srbije jasno prepoznati njihove manipulativne političke veštine.

Želim da iskoristim priliku da skrenem pažnju javnosti, da skrenem pažnju građani Srbije na sve laži i da ne nasedaju na laži pripadnika lažne autošovinističke elite, tu mislim pre svega na Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Mariniku Tepić, da ne nasedaju na sve one stvari koje oni govore o procesu i postupku vakcinacije gde smo apsolutni lideri u Evropi, da ne nasedaju na njihove laži kada govore o podizanju spomenika Stefanu Nemanji, da ne nasedaju na njihove laži kada govore o nekakvim platformama u budućem međustranačkom dijalogu, jer jedini njihov cilj jeste da se ospori političko delovanje predsednika Aleksandra Vučića i da mu se zabrani da govori i da učestvuje na narednim izborima.

To se jednostavno neće dogoditi. To nećemo dozvoliti zbog građana Srbije koji veruju u platformu koju ima SNS, a naša platforma jesu naši rezultati koje smo ostvarili od 2012. godine do danas. Naša platforma jesu svi oni zacrtani ciljevi i sve ono što smo predvideli za građane Srbije kroz Investicioni plan „Srbija 2025“, a to je da prosečna plata u Srbiji 2025. godine iznosi 900 evro, da prosečna penzija između 430 i 440 evra.

Vide građani Srbije na koji način se državno rukovodstvo, Vlada Republike Srbije, predsednik Aleksandar Vučić bore za njih. Vide kako se borimo za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa, odnosno za KiM, vide kako se borimo i šta smo sve uspeli da uradimo kroz proces i kroz postupak vakcinacije, da kažemo da smo jedna od najorganizovanijih država u Evropi. Vide građani ekonomske rezultate koje smo postigli gde smo apsolutni lideri. Vide građani kako se država obračunava sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

Imam potrebu da kažem da je sasvim jasno da Srbija izgleda fundamentalno drugačije i da je fundamentalno drugačija zemlja u odnosu na stanje koje smo zatekli 2012. godine.

Imam potrebu da kažem da smatram da je nacionalna opcija u Srbiji evoluirala zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću kroz inovativna rešenja, kroz postupak digitalizacije. To pokazuje podizanje spomenika Stefanu Nemanji u srcu razvojnog projekta, društveno razvojnog projekta „Beograd na vodi“, kroz renoviranje Narodnog muzeja, kroz izgradnju autoputa sa predznakom srpske revolucije u imenu Miloša velikog.

Napadi pripadnika bivšeg režima na sve što je nacionalno, sve što je napredno, sve što je progresivno u ovoj zemlji ne predstavljaju apsolutno ništa drugo do frustraciju poraženih od strane pobednika, tačnije od Aleksandra Vučića koji ih je poslao tamo gde pripadaju, a to je na margine društvene i političke scene u Srbiji.

Progres sa nacionalnim predznakom je novi srpski kod i uticaj autošovinističke lažne elite pripadnika bivšeg režima i stranaka bivšeg režima sve više slabi i u gradu Beogradu. Uporedo sa tim podrška i poverenje SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću u narodu rapidno rastu i to je jednim delom upravo zbog toga zato što smo uspeli da oduzmemo monopol na ideju progresa u društvu toj lažnoj autošovinističkoj eliti koja sebe naziva druga Srbija. Taj monopol više ne postoji zahvaljujući SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Hoću da se obratim mladim ljudima u Srbiji i da im kažem da slobodno mogu da budu politički Srbi i da iskazuju svoje političke stavove onako kako to nismo smeli da činimo do 2012. godine i da se priključe naprednim snagama oličenim kroz političko delovanje SNS, jer to je jedina garancija da ćemo nastaviti dalje da snažimo našu ekonomiju, da jačamo naš sistem jer ćemo na taj način uspeti i da širimo naš politički uticaj.

Nema razloga da tako ne nastavimo. Siguran sam da ćemo u narednom periodu, ako nastavimo ovako ozbiljnom i odgovornom politikom da se bavimo siguran sam da ćemo imati prilike da se radujemo velikim ekonomskim i političkim pobedama Srbije, posebno u regionu.

Za kraj, time ću da zaključim, kada govorimo o zakonu koji je danas na dnevnom redu mi smo ti koji otvaramo važne teme u društvu i polazimo upravo od toga šta to savremeno društvo zahteva kao potrebu i kako da kao zemlja na najbolji mogući način pratimo društveni tehnološki razvoj i budemo korak ispred drugih i u borbi protiv siromaštva i u svim drugim oblastima.

Umeju to da prepoznaju svi građani Srbije, umeju to da prepoznaju mladi ljudi u Srbiji i siguran sam da će pružiti poverenje SNS baš iz tih razloga koje sam naveo i na narednim izborima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su danas na dnevnom redu kadrovska rešenja, odnosno Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavke, kao i Predlog odluke o izboru članova Državnog veća tužilaca, Predlog odluka o izboru članova Visokog saveta sudstva, Predlog odluke o izboru predsednika sudova.

Imajući u vidu da predsedniku i članu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki mandat ističe 18. decembra 2020. godine nadležni Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava utvrdio je Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Komisije. Naravno, Narodna skupština je ta koja bira i razrešava članove Republičke komisije.

Ono što može da se konstatuje u vezi samog rada Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki jeste da su uspeli da unaprede stanje u ovim postupcima i da smo u prethodnom periodu ostvarili značajan napredak u ovoj oblasti. To se posebno videlo u okolnostima koje su nastale 2020. godine.

Republička komisija je nastavila pozitivan trend skraćivanja rokova odlučivanja u postupcima i stvaranja dobrih uslova za efikasnije sprovođenje javnih nabavki.

Zadatak same Komisije kao nezavisnog tela u narednom periodu biće da se formira još sigurnije pravno okruženje za sve privredne subjekte i efektivan sistem zaštite prava u postupku javnih nabavki, kao i stvaranje sigurnog pravnog okruženja za naručioce zarad efikasnijeg vođenje postupka.

Ono što je takođe potrebno istaći jeste da su, dakle, eksperti Evropske komisije 2019. godine zaista visokom ocenom ocenili rad ove Republičke komisije, posebno u sektorima zdravstva i građevinarstva, odnosno kako oni to karakterišu ranjivim oblastima. To je u stvari najbolji pokazatelj da ova Komisija radi efikasno.

Srpska napredna stranke sve što radi u Srbiji, radi za dobrobit građana Republike Srbije. Republika Srbija u postupku javnih nabavki ima rešena prava i obaveze privrede i države, kao što je to rešeno u zemljama EU. Postupak je unapređen, vidljiviji, transparentniji svim subjektima koji u postupcima učestvuju.

Danas, za razliku od perioda do 2012. godine, živimo u zemlji u kojoj su svi pred zakonom jednaki, a ne neki povlašćeni. Ono što je svakako jedan od zadataka ove komisije i svih nas jeste potpuno iskorenjivanje korupcije u postupcima javnih nabavki, pravna zaštita i efikasan pravni mehanizam kako bi ponuđači imali poverenje u pravni sistem i u sistem postupaka javnih nabavki.

Takođe, važno je da se poseban akcenat stavi na preventivno delovanje kako ne bi dolazilo do zloupotreba diskrecionih ovlašćenja i trgovine uticajem, jer je do takvih zloupotreba dolazilo baš u periodu između 2000. i 2012. godine, kako ne bismo došli u situaciju da pojedini političari steknu bogatstvo u iznosu od više od pola milijardi evra na račun građana Srbije i na štetu budžeta Republike Srbije.

Dakle, konačni cilj jeste dobra primena zakona i zaštita državnog budžeta i dobro je da je Ministarstvo finansija Republike Srbije procenilo dobro značaj i ulogu Republičke komisije i da je Republička komisija uzela aktivno učešće u izradi Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu.

Poštovani narodni poslanici, efikasan sistem sprečavanja zloupotreba u postupcima javnih nabavki do 2012. godine gotovo da uopšte nije postojao. Upravo je SNS ta koja je od 2012. godine pa naovamo, započela suštinsku izgradnju antikoruptivnih mehanizama u Srbiji upravo kroz regulisanje postupaka javnih nabavki.

Mi smo 2012. godine počeli da uspostavljamo ozbiljan državni mehanizam borbe protiv korupcije i prvi zakon koji je donet na inicijativu SNS bio je upravo Zakon o javnim nabavkama. Novi Zakon o javnim nabavkama, koji je u primeni od 1. jula 2020. godine još više je popravio stanje u ovoj oblasti i uskladio je domaću zakonsku regulativu sa regulativom EU sa ciljem jasnijeg postupka javne nabavke, uz smanjenje administrativnog tereta za privredne subjekte i kroz sprovođenje elektronske komunikacije u duhu sveobuhvatnog procesa digitalizacije u Srbiji što je svima olakšalo posao u postupcima javnih nabavki, posebno u situaciji kada smo se suočili sa posledicama prouzrokovanim virusom Kovida 19.

Kroz donošenje i primenu dobrih zakona, ostvaruje se napredak u svim sferama društvenog života i svakako i u oblasti koja se odnosi na pitanja zaštite prava u postupcima javnih nabavki. Mi smo do 2012. godine imali najveću korupciju u državi upravo kroz postupke javnih nabavki i od strane pripadnika bivšeg režima, i upravo su javne nabavke koristili da očerupaju državni budžet i da uzimaju novac građana Srbije.

Mislim da bi bilo dobro da se prisetimo kako su ti postupci izgledali do 2012. godine, pre svega da bi građani mogli da izvuku zaključke kako su to radili oni koji su ovom zemljom upravljali u periodu od 2000. do 2012. godine i kako su uništavali ekonomiju ove zemlje. Mada, zaista je teško otkriti sve malverzacije pripadnika bivšeg režima u postupcima javnih nabavki, jer su u periodu između 2000. i 2012. godine javne nabavke, kao i svi njihovi ugovori, poslovi, bili tajna, a državne tajne su bile javne.

Zato smo mi tu da građanima kažemo istinu, kako bi građani Srbije znali ko to ponovo pretenduje da uzima novac iz budžeta. Gospodin Dragan Đilas je sinonim i merna jedinica za korupciju u Srbiji. Čovek čija je čitava politička karijera protkana koruptivnim aferama koje su mu doprinele da se njegovi prihodi stostruko uvećaju od trenutka od kada je ušao u politiku.

Ne zaostaju za njim ni drugi političari koji su pod njegovom kontrolom i uticajem. Tu pre svega mislim na Marka Bastaća, bivšeg predsednika opštine Stari Grad, to je onaj poštovani građani Srbije, kome je njegov kum oteo kovertu od reketa za nelegalnu gradnju na Starom Gradu.

Njima je, dakle, politika samo sredstvo za povećanje ličnog bogatstva.

Godine 2011, pokojna Verica Barać je ukazala i dokazala sistemske pljačke u postupcima javnih nabavki i dokazala da se gotovo svaki četvrti dinar iz postupaka javnih nabavki slivao u džepove Dragana Đilasa i u tajkunski biznis strukture političke stranke koja se tada zvala Demokratska stranka. Godišnje je samo po osnovu provizije odlazilo oko milijardu evra novca građana Srbije.

Svi se sećamo da je bivši gradonačelnik Beograda, naravno preko javnih nabavki, kupio softver koji je koštao 10 miliona evra. Taj softver koji je trebao da poveže sve institucije u gradu, naravno, nikada nije stavljen u funkciju. To rade i danas, samo drugačijim metodama, tako što kradu državne tajne i te državne tajne prodaju bugarskim novinarima, kako bi zaradili nešto novca i kako bi uništili srpsku namensku industriju i srpska preduzeća, a konačni cilj im je državni budžet i njegovo uništavanje.

U vreme Dragana Đilasa, dok je bio gradonačelnik Beograda, Beograd je dobio najskuplji most u Evropi. Most na Adi je u predračunskoj vrednosti trebao da košta 116 miliona evra, pa je kao čelik poskupeo, pa je nakon toga ta vrednost dostigla 161 milion evra, a na kraju je taj most građane Srbije koštao ukupno 450 miliona evra. Nije čudno zašto je to tako funkcionisalo, jer su firmama u inostranstvu kroz jednu transakciju uplaćivali 2,5 miliona evra, i to firmama koje se bave prodajom brodova, a da pri tom ni Grad Beograd ni država Srbija u tom trenutku nisu otkupili nijedan brod, a te firme nisu mogle uopšte da učestvuju u građevinskim poslovima koji se odnose na most na Adi.

Svi se sećamo afere nabavke podzemnih kontejnera koja je građane Beograda koštala šest miliona evra i koji, takođe, nikad nisu bili u funkciji. Taj projekat je, takođe, oštetio državni budžet za 169 miliona. Priveden je direktor Gradske čistoće, kao i njegovi saradnici.

Dalje, imamo aferu za rekonstrukciju Bulevara, gde pobeđuju firme koje imaju mesec dana poslovanja i kapital od 500 evra. To im nije bilo dosta, već su sa tom praksom nastavili i posle 2012. godine, tamo gde su kršili zakon, a to je, kako sam naveo, opština Stari Grad, i to se događalo kroz političko delovanje Marka Bastaća.

Klasičan primer zloupotreba i sumnjivih nabavki u toj opštini oslikan je kroz zloupotrebu imovine Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, kada je založena imovina bazena, koji nije opštinska svojina, radi dobijanja kredita od 50 miliona, kojim je trebalo da se otplati dug. Novac je potrošen na nešto drugo i Bastać je očigledno išao putem svog šefa. To su, bez sumnje, nastavili da rade i dalje. To su radili od 2016. do 2020. godine, kada su iz te opštine uspeli da ispumpaju gotovo 1,7 miliona evra kako bi platili svoje političke aktiviste, upravo one koji su u julu mesecu jurišali na Narodnu skupštinu Republike Srbije i pokušali da nasiljem dođu na vlast. To vam najbolje, poštovani građani Srbije, oslikava kako oni doživljavaju demokratiju, institucije, imovinu i državna sredstva Srbije.

Gospodo narodni poslanici, pitam se šta bi danas radili sa novcem građana Srbije iz državnog budžeta, kada nekadašnji Đilasov direktor Branko Janković Agencije za javne nabavke grada Beograda krade krem bananice na benzinskoj pumpi, što su zabeležile sigurnosne kamere? Zamislite šta sve sigurnosne kamere nisu uspele da zabeleže do 2012. godine. Ne smem ni da pomislim šta bi radili sa novcem iz budžeta kada bi bili na funkciji i kada bi koristili svoja ovlašćenja.

Novac koji je vođa propalog saveza prisvojio za sebe rezultirao je sa 619 miliona evra za samo jednog političara. Zamislite, poštovani građani Srbije, koliko je to novca i koliko je bolnica moglo da se izgradi i opremi za taj novac, kada smo mi za svega četiri meseca izgradili dve potpuno nove kovid bolnice u Batajnici i u Kruševcu za 90 miliona evra.

Zato pozivam građane Srbije da realno sagledaju stvari i da ne zaboravljaju one koji su Srbiju bacili na kolena i koji sada hoće da se nasiljem vrate na vlast. Iskreno se radujemo primeni Zakona o poreklu imovine političara, jer će moći da se ispita kako su stekli svoje bogatstvo.

O njihovim aferama možemo još mnogo da govorimo, ali hoću da im poručim sa ovog mesta, bez obzira na konstantne napade koji su upućeni ka narodnim poslanicima SNS u Narodnoj skupštini, a to je da ćemo zbog istine i zbog građana Srbije uvek da postavljamo pitanje - kako je svoj prvi milion zaradio gospodin Dragan Đilas?

Naime, Đilas insistira na tome da dok je bio vlasti nije uvećao svoje bogatstvo, već da je to plod i posledica njegovih menadžerskih sposobnosti i da to nema apsolutno nikakve veze sa funkcijama državne vlasti i moći. Najbolji argument protiv njegovih tvrdi jesu reči samog Dragana Đilasa. Tokom vanredne izborne skupštine DS 2012. godine, rekao je – ljudi su napravili puno para tako što se uvek u lancu nađe neka državna firma ili državni budžet na koji se ljudi nakače i tu se pravi najveća zarada. Ili, prema rečima njegovog doskorašnjeg političkog saveznika Vuka Jeremića, 18. februara 2013. godine, prilikom gostovanja na televiziji „Prva“, gde je naglasio da je poslovna imperija Dragana Đilasa od trenutka kada je ušao u politiku samo rasla, a da se DS smanjivala.

On, dakle, tvrdi da je novac zaradio u Češkoj. Međutim, zvanične institucije češke države tvrde drugačije. Prema njihovim navodima, do 2003. godine kompanije koje su u vlasništvu Dragana Đilasa prihodovale su 80 hiljada evra, nakon čega su ugašene zbog netransparentnog poslovanja, ali od 2004. godine njegovo bogatstvo eksponencijalno raste. U tom delu ključna je bila saradnja sa RTS i izdavanje reklamnog prostora na toj televiziji preko njegovih marketinških agencija. Dakle, Dragan Đilas u politiku nije ušao kao bogat čovek, ali jedno je sigurno, u jednom trenutku iz politike kao enormno bogat čovek izlazi.

Onda, kada je SNS sprovela reforme fiskalne konsolidacije, kada smo sproveli ekonomske reforme, kada smo obezbedili suficit u budžetu četiri godine za redom, onda hajde da se ponovo vratim u politiku i hajde da Srbiju ponovo bacimo na kolena i da Srbiju ekonomski i politički uništimo.

Sam Dragan Đilas je davao kontradiktorne izjave u vezi toga koliko je njegova politička moć uticala na sticanje njegovog bogatstva. Čas insistira na tome da njegove privatne kompanije nikada nisu sarađivale ni sa jednom državnom kompanijom, međutim, on je nekada govorio drugačije, pa je u TV duelu 2005. na Pink televiziji s predsednikom Aleksandrom Vučićem izjavio da ipak postoji jedna državna firma sa kojom sarađuje, ili u emisiji „Poligraf“, 3. oktobra 2005. godine, gde je potvrdio i rekao: „Na svu sreću, moje kompanije od svih firmi sa kojima sarađuju, samo je jedna državna, a sve ostalo su privatne“.

Zato je važno da pokažemo građanima Srbije kako je izgledalo političko delovanje onih koji su neodgovorno vršili vlast od 2000. do 2012. godine i da ne nasedaju na laži perjanica drugosrbijanske lažne elite pred naredne izbore. Kakve su ti njegove menadžerske sposobnosti kada je uspeo da zaduži grad Beograd 2012. godine za milijardu i 200 miliona evra? Očigledno nikakve kada je u pitanju interes građana Srbije i Beograda. Zaista je malo vremena da istražimo sve njihove korupcionaške afere, npr. u Šapcu, u Paraćinu, ali tek ćemo o tome govoriti u narednom periodu.

Što se tiče današnje teme o izboru predsednika i člana Republičke komisije za zaštitu prava u procesu javnih nabavki, i time ću završiti svoje današnje izlaganje, neophodno je da Republička komisija obavlja što efikasniji deo posla i za to će uvek imati podršku Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da smo jedna od retkih država gde ta komisija ima apsolutnu nezavisnost u radu i gde ta komisija za svoj rad odgovara nikom drugom do Narodnoj skupštini. Borbu protiv korupcije ćemo svakako nastaviti. Zakoni ove države važiće za sve političare, tajkune i novobogataše.

Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda koja se odnose na kadrovska rešenja vezana za pravosuđe, svi smo u prethodnom periodu imali prilike da vidimo katastrofalne posledice reformi pravosuđa iz 2009. godine. Na isti način kako su pripadnici bivšeg režima vodili postupke javnih nabavki, tako su sprovodili i reforme u oblasti pravosuđa, koje su državu koštale 44 miliona evra. Zbog tako neodgovornog delovanja svi su bili na gubitku a posebno građani, koji nisu dobili bolje i efikasnije pravosuđe. Na kraju su građani takve postupke kaznili na izborima.

Srpska napredna stranka nastavlja reforme u svim oblastima, i u sektoru pravosuđa, za dobrobit građana Srbije i to ćemo nastaviti da činimo i u narednom periodu.

U vezi kadrovskih rešenja vezanih za pravosuđe, osporavam izbor sudije Bjelogrlić za predsednika Osnovnog suda u Ivanjici i Zlatoja Antića za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu.

Što se tiče građana Srbije, siguran sam da oni danas veruju SNS u rad, red i odgovornost koju pokazujemo, da veruju u trud i rezultate koje Aleksandar Vučić čini za državu i za narod, jer se kraj taj rad, trud i odgovornost tima SNS obezbeđuju veće plate, veće penzije, nove škole, nove bolnice, novi auto-putevi. Jednom rečju, tamo gde je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića, tamo ima sreće za građane Srbije, a tamo gde je politika onih na koje uporno podsećamo i na koje ćemo uporno podsećati kako se ne bi vratili u još goroj formi, tamo nema sreće za građane Srbije.

Imajući u vidu navedeno, pozivam kolege narodne poslanike da podrže ove predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu, između ostalog, imamo i Predlog odluke o davanju saglasnosti za Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2021. godinu.

Kada govorimo o medijima u Srbiji, moramo da napomenemo one koji izbegavaju da plaćaju porez državi. Tu, pre svega, mislim na Dragana Đilas, Dragana Šolaka, Jugoslava Ćosića, koji su vlasnici Junajted grupe koja je vlasnik Junajted medije koja je registrovana u Luksemburgu i koja preko stranih televizijskih kanala „N1“ i „Nova S“ navodno reemituje program u Srbiji, iako ga, pri tom, ne emituje u Luksemburgu. Sa razlogom se, ja mislim, pitamo da li to predstavlja na jedan način direktan strani uticaj na politička dešavanja u Srbiji zarad zaštite biznisa Dragana Đilasa i Dragana Šolaka?

Nesporno je da sa Đilasovih i sa Šolakovih medija se proizvodi politička kampanja, pre svega prema predsedniku i protiv predsednika Aleksandra Vučića i SNS, jer se te televizije predstavljaju u javnosti kao mediji, a u stvari su samo politički protivnici SNS.

Konstantno se napada i SPC i Krizni štab i naši lekari, jer jedina njihova politika jeste – što gore za Srbiju, to bolje za njih. Posebno je ružno kada vidite Dragana Đilasa u jednom trenutku da poziva građane Srbije da krše mere Kriznog štaba, da ne slušaju savete svojih lekara, a onda nakon izvesnog vremena Dragan Đilas poziva državu da sprovede što restriktivnije mere i to pokazuje svo licemerstvo njihovog političkog delovanja i da im uopšte nisu važni interesi građana Republike Srbije i javno zdravlje građana Republike Srbije.

SBB i antidržavni kanali „N1“ i „Nova S“ na najdirektniji mogući način štete budžetu građana Republike Srbije, ali isključivo štete onim nacionalnim televizijama i medijima koji su uredno registrovani u Republici Srbiji i koji uredno plaćaju porez ovoj zemlji. Stara strategija Dragana Đilasa, Dragana Šolaka ogleda se kroz proizvodnju političkih afera, lažnih političkih afera u tim medijima.

Zamislite, poštovani građani Republike Srbije, koliko takva lažna politička afera npr. košta našu namensku industriju i Krušik novih ugovora, koliko takve lažne političke afere koštaju Telekom Republike Srbije. Hoću da podsetim građane da je Telekom sa jeden strane vlasništvo države Srbije, a sa druge strane vlasništvo kao akcionarsko društvo građana Republike Srbije.

Dakle, svaka njihova lažna afera na najdirektniji mogući način šteti budžetu ove zemlje. Oni su jednostavno isfrustrirani zbog političkih i ekonomskih pobeda koje Srbija ostvaruje od 2012. do 2020. godine. Smeta im kada naša namenska industrija posluje dobro i kada ostvaruje profit. Smeta im kada Telekom posluje dobro. jednostavno, smeta im sve što ima veze sa uspehom ove zemlje.

Nova strategija Dragana Đilasa i Dragana Šolaka ogleda se kroz pokušaj da se diskredituju svi članovi SNS, kako bi došlo do erozije poverenja građana u institucije u Republici Srbiji. Svi smo svesni toga da te institucije zavise od učešća i od poverenja građana. Njima smeta politička, ekonomska i infrastrukturna konsolidacija Srbije, a na izbore pri tom ne žele da izađu zato što su svesni da ih građani Srbije jednostavno neće.

Pošto vidim da opet govore o izbornim uslovima i o nekakvom razdvajanju izbora, biće da im je Tanja Fajon opet napričala bajke kako može da utiče na to kako, kada i na koji način će Srbija da organizuje izbore za nacionalni parlament. Setite se kakav je uticaj Tanja Fajon imala na izborima u Šapcu, kada su se izbori ponavljali sve do trenutka dok, kako oni to misle, Tanja Fajon ne bude zadovoljna izbornim rezultatima, ali dobili su jasan odgovor od građana Republike Srbije. Dobili su odgovor da građani Republike Srbije u Šapcu podržavaju politiku koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i SNS. I još hiljadu puta da su ponovili te izbore dobili bi isti takav odgovor.

Dakle, smatram da je važno da se građanima Srbije predstavljate politikom, planom, programom, idejama, a ne Tanji Fajon i propalim političarima iz Slovenije. Ali, izgleda je to njihovo poimanje srpskog suverenizma, da se umesto građana Srbije pitaju propali političari koji dolaze iz Slovenije. Ne bi me iznenadilo da u narednom periodu pozovu u pomoć i Igora Šolteza, bivšeg evropskog parlamentarca, Kardeljevog unuka, da nam i Kardeljev unuk možda objasni kako, kada i na koji način će Srbija da organizuje izbore za nacionalni parlament.

Hoću sa ovog mesta da poručim i njima i njihovim prijateljima u Sloveniji, da će se izbori u Srbiji održavati u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u skladu sa zakonima Srbije i da će se uvek poštovati izborna volja građana Republike Srbije, a ne volja propalih političara iz Slovenije.

Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Marinika Tepić, Borko Stefanović i ta lažna krugodvojkaška, drugosrbijanska elita skoncentrisana u beogradskom krugu dvojke, jednostavno ne razume potrebe srpskog naroda. Oni jednostavno ne shvataju borbu za naše vitalne državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji, što smatram da je jedno od najvažnijih, svakako najvažnije pitanje srpske politike.

Ako mi dozvolite, napravio bih jednu kratku uporednu analizu u odnosu na to kako su se oni ophodili prema tom pitanju između 2000. i 2012. godine, kada su upravljali ovom zemljom, a kako se SNS ophodi prema pitanju Kosova i Metohije od 2012. do 2020. godine na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Od 2000. do 2004. godine potpuno su uništili srpsku ekonomiju. Od 2000. do 2012. godine su donosili katastrofalne političke odluke.

Smatram da je važno da građane Srbije prisetimo na tako nešto. Kao posledicu toga imali smo 2004. godinu i snažan udar na srpsko duhovno, versko, kulturno, istorijsko i identitetsko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Neodgovorni politički činioci bivšeg režima u Beogradu i u Srbiji su to nemo posmatrali upravo iz razloga što je Srbija bila i ekonomski i politički već tada potpuno uništena zemlja. Godine 2006. imali smo odvajanje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a oni su Srbima u Crnoj Gori i onima koji su hteli da žive i dalje u zajedničkoj državi pomogli tako što su platili jedno istraživanje javnog mnjenja. I dan-danas zbog svega toga srpski narod u Crnoj Gori oseća pravne posledice i nasilje koje se nad njim sprovodi.

Godine 2008. imali smo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane privremenih institucija u Prištini. Imali smo predsednika države Borisa Tadića koji je tada pobegao u Rumuniju i nije bio u Srbiji da podeli sudbinu sa svojim narodom u trenutku kada je tom narodu teško. Godine 2008. imali smo nekakav Nacionalni investicioni plan Dragana Đilasa, posle kojeg je pola miliona ljudi do 2012. godine u Srbiji ostalo bez posla. Godine 2010. imamo ono sumanuto pitanje Vuka Jeremića pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, iako su bili svesni da većinu sudija sudskog veća tog suda čine upravo sudije koje dolaze iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Onda imamo dovođenje Euleks misije umesto UNMIK misije na Kosovu i Metohiju, imamo uspostavljanje granica između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku i imamo, ono što je najgore, izmeštanje težišta pregovora iz Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju, čime su jasno pokušali da utabaju stazu kosovsko-metohijske nezavisnosti i zbog čega ih i dan-danas u prištinskoj političkoj štampi slave i zahvaljuju im se.

Nakon 2012. godine mi imamo snažan politički zaokret što se tiče najvažnijeg pitanja srpske politike, a to je pitanje Kosova i Metohije, i imamo konkretne rezultate. Osamnaest država zemalja članica Ujedinjenih nacija, zahvaljujući veštim diplomatskim umećem predsednika Aleksandra Vučića i SNS, donelo je odluku o tome da povuku odluku o priznanju lažne države. Lažna država nije uspela da uđe u 11 međunarodnih institucija, uključujući one najvažnije – Interpol, Unesko i Svetsku carinsku organizaciju.

Uspeli smo da dovedemo američku razvojnu korporaciju u Beograd i da na taj način ulažemo u našu infrastrukturu, što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta. Uspeli smo da izdejstvujemo mini-šengen inicijativu, zbog koje će srpska ekonomija u narednom periodu da bude deset puta snažnija u odnosu na sve ekonomije u regionu. Uspeli smo ono što je najvažnije, a to je da zaštitimo i sačuvamo imovinu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, da više nikad niko ne pomisli da kaže da su Novo Brdo, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Arhangeli i Dečani deo nečijeg tuđeg kulturnog nasleđa, već samo ono što jeste, a to je deo srpskog kulturnog, verskog, duhovnog i istorijskog nasleđa.

Da Dragan Đilas nešto zna o politici prema Kosovu i Metohiji, pa on bi se u svojim medijima oglašavao na ozbiljan način po tom pitanju. I nikako da izvuku neku pouku iz svega toga, već 2019. godine istupaju sa deklaracijom o pomirenju između Srba i Albanaca i u deklaraciji stoji deo koji podrazumeva zajedničku istoriju Srba i Albanaca i zajedničko kulturno nasleđe. Mene ta deklaracija koju su oni doneli 2019. godine podseća i govori o potrebi da se uspostavi jača veza između tajkuna u Beogradu i terorista u Prištini, baš onakva veza kakva je postojala između 2000. i 2012. godine.

Da o tome nešto znaju da kažu, oni bi nešto pametno i govorili na svojim medijima u odnosu na zaštitu vitalnih državnih i nacionalnih interesa Srbije na Kosovu i Metohiji. Ali ne, oni govore isključivo i samo o kriminalizaciji Aleksandra Vučića i njegove porodice i žele da formiraju pogodnu atmosferu da dođe do toga da neko uradi ono o čemu je Čaba Der govorio mađarskim istražnim organima i da neko od kriminalnih krugova u regionu fizički ukloni Vučića jer im je smetnja, jer im je smetnja da dovedu do obojene revolucije, da izazovu nasilje na ulicama Srbije i da na taj način dođu na vlast, jer izborima to ne mogu da urade jer ih narod neće, pa da rade sve ono što su radili između 2000. i 2012. godine, kada su čerupali državni budžet Republike Srbije i kada su samo za jednog političara tajkuna uspeli da ukradu više od 619 miliona evra novca građana Republike Srbije. Zamislite gde su svi ostali zbirno, kada je samo jedan političar tajkun uspeo da ukrade 619 miliona evra, gde su svi oni koji su učestvovali u pljačkaškim privatizacijama.

Zato je važno da građani Srbije znaju sa kakvim antidržavnim elementima i lopovima mi imamo posla. Jasno je da Dragan Đilasa nikada nije razmišljao o važnim nacionalnim pitanjima, o Kosovu i Metohiji, već kako da svom bratu u vreme dok je bio gradonačelnik obezbedi više od 30 nekretnina na elitnim lokacijama u Beogradu, čija je vrednost više od 5,5 miliona evra. A to što su Albanci 2008. godine proglasili jednostrano, kao privremene institucije u Prištini, nezavisnost Kosova, to se njih nije ticalo, ni njega ni Borka Stefanovića, koji su 2007. godine išli u Američku ambasadu da mole da se ta odluka prolongira za 2008. godinu, kako bi Boris Tadić postao predsednik Republike Srbije. To jasno piše u depešama Vikiliksa.

Da se na kraju samo vratim na suštinu današnjeg dnevnog reda.

Smatram da je važno da se poštuje zakonski okvir i da sve televizije plaćaju REM-u naknadu za emitovanje, a ne da i dalje postoji mogućnost da Dragan Đilas, Šolak i Ćosić nelegalno upravljaju i simuliraju prekogranične kanale, iako program proizvode iz Srbije. Zamislite, poštovani građani Srbije, da se sve televizije registruju u Luksemburgu. Pa ko bi plaćao porez u ovoj zemlji?

Suština je u tome da televizije N1 i Nova S predstavljaju jednu antidržavnu konstrukciju koju građani Srbije i čiju priču građani Srbije ne žele da progutaju, i to ne bez razloga, već zato što veruju u politiku SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Zato što idemo ka tome da uspostavimo još bolju privrednu atmosferu, da osnažimo našu ekonomiju i da zaštitimo naše državne i vitalne nacionalne interese na Kosovu i Metohiji. Zato što veruju da zajedno možemo da podignemo lestvicu uspeha Srbije na najveći mogući nivo i da ostvarimo sve ono što smo zacrtali i što smo predvideli za njih kroz Investicioni plan „Srbija 2025“, a to je sveobuhvatni razvoj Srbije i da 2025. godine u Srbiji prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija 440 evra i da građanima Srbije obezbedimo ono što oni zaista zaslužuju, a to je bolji životni standard. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre svega, hoću u svom prvom obraćanju Narodnoj skupštini da iskoristim priliku da se zahvalim građanima Republike Srbije zato što su u velikom broju izašli na izbore koji su održani 21. juna 2020. godine, zato što su tog dana odbranili demokratiju u Srbiji, i zato što su glasali za politiku u kontinuiteta SNS i zato što su jasno svima stavili do znanja kakvu budućnost žele za Srbiju.

Lično smatram da su u politici važne dve stvari, a to su, pre svega, odgovornost i rezultati i što se rezultata tiče tu je stvar potpuno jasna, rezultati ili imate ili nemate, i na osnovu toga dobijete poverenje građana na izborima.

Mi iz SNS možemo da budemo ponosni na rezultate koje smo ostvarili ne samo u prethodne četiri godine, odnosno za vreme trajanja mandata prethodne Vlade Republike Srbije, već i od 2012. godine kada pod vođstvom i pod liderstvom predsednika Aleksandra Vučića SNS upravlja ovom zemljom.

Šest prioriteta državne politike koje je definisao predsednik Aleksandar Vučić imaće jasnu podršku Narodne skupštine Republike Srbije i za to postoji široki konsenzus. Naravno, u ovim trenucima najveći izazov koji je pred nama jeste borba za javno zdravlje naših građana i borba protiv korona virisa. Upravo kroz Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti mi se borimo za zaštitu javnog zdravlja i za obezbeđenje kvalitetnije zdravstvene zaštite za sve naše građane. U toj borbi protiv korona virusa koja traje od marta meseca, obezbedili smo veće plate za naše zdravstvene radnike. Kroz rebalans budžeta za 2020. godinu obezbedili smo jednokratnu novčanu pomoć našim medicinskim radnicima zato što su upravo oni bili na najvećem udaru korona virusa. Ne samo to, uspeli smo da obezbedimo u prethodom periodu pet milijardi evra za naš privredni sistem i za naš zdravstveni sistem kako niko u Srbiji ne bi došao u situaciju da tokom krize ostane bez posla.

Zahvaljujući ekonomskim reformama koje smo sproveli 2014. godine, mi danas u Narodnoj skupštini možemo da govorimo i o rezultatima u zdravstvenom sistemu koje smo postigli u prethodnom periodu.

U prethodnom periodu izgradili smo novi Klinički centar u Nišu, završavamo izgradnju Kliničkog centra Srbija, završavamo izgradnju Kliničkog centra Vojvodina i nastavljamo sa projektom izgradnje Univerzitetske dečije klinike "Tiršova 2". pristupili smo rekonstrukciji gotovo svih bolnica, kliničkih centara i domova zdravlja u Srbiji, a ja ću da podsetim građane Republike Srbije da to niko nije radio prethodnih 50 godina, dok na vlast nisu došli SNS i Aleksandar Vučić.

Hoćemo da građanima Republike Srbije obezbedimo ono što smo za njih predvideli kroz investicioni plan "Srbija 2020-2025", a to je ono što građani Republike Srbije zaslužuju. Predvideli smo više od 600 miliona evra investicija u naš zdravstveni sistem kako bi građani Republike Srbije dobili najmoderniji zdravstveni sistem u Evropi.

Zato što smo dovoljno ekonomski osnažili Srbiju, mi danas možemo da govorimo o izgradnji dve nove kovid bolnice za svega tri meseca u Batajnici i u Kruševcu, možemo da govorimo o opremanju laboratorija za PSR testiranje u Kosovskoj Mitrovici. Možemo da govorimo o proširenju naših zdravstvenih kapaciteta u Gračanici, možemo da govorimo o izgradnji dodatnih kapaciteta za klinički centar u Kosovskoj Mitrovici, za zdravstvene sisteme u Kosovskom pomoravlju, Metohiji, jer jedino ekonomski snažna Srbija može da se bori za zaštitu vitalnih državnih i nacionalnih interesa na KiM i da se bori za zaštitu javnog zdravlja naših sunarodnika na KiM.

U ovom trenutku jačanje kapaciteta našeg zdravstva ukupno snaži moć Republike Srbije. Naš zadatak kao narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije biće da formiramo takav zakonskih okvir da Srbija može da nastavi putem ekonomskih i političkih reformi, da postižemo još bolje rezultate u svim sferama društvenog života kako bi smo sačuvali naše nacionalne interese, kako bismo sačuvali javno zdravlje i živote građana i kako bismo dodatno osnažili našu ekonomiju.

Iz tog razloga pripremili smo pravni okvir koji će omogućiti sankcionisanje svakog nepridržavanja epidemioloških mera. Kroz ovakav zakonski okvir otvaramo mogućnost da se sprovedu mere Kriznog štaba. Drugi izbor nemamo, jer ne možemo da zatvorimo našu ekonomiju.

Aktuelni zakon nije mogao da predvidi ono što se događa sa pandemijom i u Srbiji i u svetu i zato je naš zadatak da se suočimo sa novim okolnostima i da se borimo za našu ekonomiju i za živote građana

Suštinski, i to hoću da naglasim, mislim da je važno zbog građana Srbije, poenta i cilj ovog zakona nije novčano kažnjavanje građana Republike Srbije, već je poenta i cilj ovog zakona da se građani čuvaju, da slušaju savete lekara i da se pridržavaju epidemioloških mera upravo iz razloga da bismo zaštitili naše zdravstvene kapacitete, da bismo zaštitili našu ekonomiju i da bismo zaštitili naše interese.

Dakle, jasno je da kada govorimo o zaštiti javnog zdravlja govorimo o jednom od ključnih pitanja za budućnost ove zemlje. Još jednom hvala našim lekarima koji se svakodnevno bore za zaštitu života građana i hvala ljudima koji se na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem bore za ekonomiju ove zemlje, jer i pored problema koje nam je donela Korona uspeli smo da sačuvamo radna mesta i da ne ugrozimo stopu javnog duga Srbije, da budemo najbolja ekonomija u Evropi u 2020. godini i da pri tom imamo i dobre vesti za građane Republike Srbije, a to je da ih od 1. januara 2021. godine očekuju i veće plate i veće penzije.

Ono što na kraju želim da kažem jeste da ću glasati za predloženi zakon koji predstavlja jedan od prvih koraka u ostvarivanju ovih šest prioriteta državne politike koju je definisao predsednik Aleksandar Vučić, jer ta politika je dobila neprikosnovenu podršku na izborima. Zahvaljujem.