Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su danas na dnevnom redu kadrovska rešenja, odnosno Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavke, kao i Predlog odluke o izboru članova Državnog veća tužilaca, Predlog odluka o izboru članova Visokog saveta sudstva, Predlog odluke o izboru predsednika sudova.
Imajući u vidu da predsedniku i članu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki mandat ističe 18. decembra 2020. godine nadležni Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava utvrdio je Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Komisije. Naravno, Narodna skupština je ta koja bira i razrešava članove Republičke komisije.
Ono što može da se konstatuje u vezi samog rada Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki jeste da su uspeli da unaprede stanje u ovim postupcima i da smo u prethodnom periodu ostvarili značajan napredak u ovoj oblasti. To se posebno videlo u okolnostima koje su nastale 2020. godine.
Republička komisija je nastavila pozitivan trend skraćivanja rokova odlučivanja u postupcima i stvaranja dobrih uslova za efikasnije sprovođenje javnih nabavki.
Zadatak same Komisije kao nezavisnog tela u narednom periodu biće da se formira još sigurnije pravno okruženje za sve privredne subjekte i efektivan sistem zaštite prava u postupku javnih nabavki, kao i stvaranje sigurnog pravnog okruženja za naručioce zarad efikasnijeg vođenje postupka.
Ono što je takođe potrebno istaći jeste da su, dakle, eksperti Evropske komisije 2019. godine zaista visokom ocenom ocenili rad ove Republičke komisije, posebno u sektorima zdravstva i građevinarstva, odnosno kako oni to karakterišu ranjivim oblastima. To je u stvari najbolji pokazatelj da ova Komisija radi efikasno.
Srpska napredna stranke sve što radi u Srbiji, radi za dobrobit građana Republike Srbije. Republika Srbija u postupku javnih nabavki ima rešena prava i obaveze privrede i države, kao što je to rešeno u zemljama EU. Postupak je unapređen, vidljiviji, transparentniji svim subjektima koji u postupcima učestvuju.
Danas, za razliku od perioda do 2012. godine, živimo u zemlji u kojoj su svi pred zakonom jednaki, a ne neki povlašćeni. Ono što je svakako jedan od zadataka ove komisije i svih nas jeste potpuno iskorenjivanje korupcije u postupcima javnih nabavki, pravna zaštita i efikasan pravni mehanizam kako bi ponuđači imali poverenje u pravni sistem i u sistem postupaka javnih nabavki.
Takođe, važno je da se poseban akcenat stavi na preventivno delovanje kako ne bi dolazilo do zloupotreba diskrecionih ovlašćenja i trgovine uticajem, jer je do takvih zloupotreba dolazilo baš u periodu između 2000. i 2012. godine, kako ne bismo došli u situaciju da pojedini političari steknu bogatstvo u iznosu od više od pola milijardi evra na račun građana Srbije i na štetu budžeta Republike Srbije.
Dakle, konačni cilj jeste dobra primena zakona i zaštita državnog budžeta i dobro je da je Ministarstvo finansija Republike Srbije procenilo dobro značaj i ulogu Republičke komisije i da je Republička komisija uzela aktivno učešće u izradi Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu.
Poštovani narodni poslanici, efikasan sistem sprečavanja zloupotreba u postupcima javnih nabavki do 2012. godine gotovo da uopšte nije postojao. Upravo je SNS ta koja je od 2012. godine pa naovamo, započela suštinsku izgradnju antikoruptivnih mehanizama u Srbiji upravo kroz regulisanje postupaka javnih nabavki.
Mi smo 2012. godine počeli da uspostavljamo ozbiljan državni mehanizam borbe protiv korupcije i prvi zakon koji je donet na inicijativu SNS bio je upravo Zakon o javnim nabavkama. Novi Zakon o javnim nabavkama, koji je u primeni od 1. jula 2020. godine još više je popravio stanje u ovoj oblasti i uskladio je domaću zakonsku regulativu sa regulativom EU sa ciljem jasnijeg postupka javne nabavke, uz smanjenje administrativnog tereta za privredne subjekte i kroz sprovođenje elektronske komunikacije u duhu sveobuhvatnog procesa digitalizacije u Srbiji što je svima olakšalo posao u postupcima javnih nabavki, posebno u situaciji kada smo se suočili sa posledicama prouzrokovanim virusom Kovida 19.
Kroz donošenje i primenu dobrih zakona, ostvaruje se napredak u svim sferama društvenog života i svakako i u oblasti koja se odnosi na pitanja zaštite prava u postupcima javnih nabavki. Mi smo do 2012. godine imali najveću korupciju u državi upravo kroz postupke javnih nabavki i od strane pripadnika bivšeg režima, i upravo su javne nabavke koristili da očerupaju državni budžet i da uzimaju novac građana Srbije.
Mislim da bi bilo dobro da se prisetimo kako su ti postupci izgledali do 2012. godine, pre svega da bi građani mogli da izvuku zaključke kako su to radili oni koji su ovom zemljom upravljali u periodu od 2000. do 2012. godine i kako su uništavali ekonomiju ove zemlje. Mada, zaista je teško otkriti sve malverzacije pripadnika bivšeg režima u postupcima javnih nabavki, jer su u periodu između 2000. i 2012. godine javne nabavke, kao i svi njihovi ugovori, poslovi, bili tajna, a državne tajne su bile javne.
Zato smo mi tu da građanima kažemo istinu, kako bi građani Srbije znali ko to ponovo pretenduje da uzima novac iz budžeta. Gospodin Dragan Đilas je sinonim i merna jedinica za korupciju u Srbiji. Čovek čija je čitava politička karijera protkana koruptivnim aferama koje su mu doprinele da se njegovi prihodi stostruko uvećaju od trenutka od kada je ušao u politiku.
Ne zaostaju za njim ni drugi političari koji su pod njegovom kontrolom i uticajem. Tu pre svega mislim na Marka Bastaća, bivšeg predsednika opštine Stari Grad, to je onaj poštovani građani Srbije, kome je njegov kum oteo kovertu od reketa za nelegalnu gradnju na Starom Gradu.
Njima je, dakle, politika samo sredstvo za povećanje ličnog bogatstva.
Godine 2011, pokojna Verica Barać je ukazala i dokazala sistemske pljačke u postupcima javnih nabavki i dokazala da se gotovo svaki četvrti dinar iz postupaka javnih nabavki slivao u džepove Dragana Đilasa i u tajkunski biznis strukture političke stranke koja se tada zvala Demokratska stranka. Godišnje je samo po osnovu provizije odlazilo oko milijardu evra novca građana Srbije.
Svi se sećamo da je bivši gradonačelnik Beograda, naravno preko javnih nabavki, kupio softver koji je koštao 10 miliona evra. Taj softver koji je trebao da poveže sve institucije u gradu, naravno, nikada nije stavljen u funkciju. To rade i danas, samo drugačijim metodama, tako što kradu državne tajne i te državne tajne prodaju bugarskim novinarima, kako bi zaradili nešto novca i kako bi uništili srpsku namensku industriju i srpska preduzeća, a konačni cilj im je državni budžet i njegovo uništavanje.
U vreme Dragana Đilasa, dok je bio gradonačelnik Beograda, Beograd je dobio najskuplji most u Evropi. Most na Adi je u predračunskoj vrednosti trebao da košta 116 miliona evra, pa je kao čelik poskupeo, pa je nakon toga ta vrednost dostigla 161 milion evra, a na kraju je taj most građane Srbije koštao ukupno 450 miliona evra. Nije čudno zašto je to tako funkcionisalo, jer su firmama u inostranstvu kroz jednu transakciju uplaćivali 2,5 miliona evra, i to firmama koje se bave prodajom brodova, a da pri tom ni Grad Beograd ni država Srbija u tom trenutku nisu otkupili nijedan brod, a te firme nisu mogle uopšte da učestvuju u građevinskim poslovima koji se odnose na most na Adi.
Svi se sećamo afere nabavke podzemnih kontejnera koja je građane Beograda koštala šest miliona evra i koji, takođe, nikad nisu bili u funkciji. Taj projekat je, takođe, oštetio državni budžet za 169 miliona. Priveden je direktor Gradske čistoće, kao i njegovi saradnici.
Dalje, imamo aferu za rekonstrukciju Bulevara, gde pobeđuju firme koje imaju mesec dana poslovanja i kapital od 500 evra. To im nije bilo dosta, već su sa tom praksom nastavili i posle 2012. godine, tamo gde su kršili zakon, a to je, kako sam naveo, opština Stari Grad, i to se događalo kroz političko delovanje Marka Bastaća.
Klasičan primer zloupotreba i sumnjivih nabavki u toj opštini oslikan je kroz zloupotrebu imovine Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, kada je založena imovina bazena, koji nije opštinska svojina, radi dobijanja kredita od 50 miliona, kojim je trebalo da se otplati dug. Novac je potrošen na nešto drugo i Bastać je očigledno išao putem svog šefa. To su, bez sumnje, nastavili da rade i dalje. To su radili od 2016. do 2020. godine, kada su iz te opštine uspeli da ispumpaju gotovo 1,7 miliona evra kako bi platili svoje političke aktiviste, upravo one koji su u julu mesecu jurišali na Narodnu skupštinu Republike Srbije i pokušali da nasiljem dođu na vlast. To vam najbolje, poštovani građani Srbije, oslikava kako oni doživljavaju demokratiju, institucije, imovinu i državna sredstva Srbije.
Gospodo narodni poslanici, pitam se šta bi danas radili sa novcem građana Srbije iz državnog budžeta, kada nekadašnji Đilasov direktor Branko Janković Agencije za javne nabavke grada Beograda krade krem bananice na benzinskoj pumpi, što su zabeležile sigurnosne kamere? Zamislite šta sve sigurnosne kamere nisu uspele da zabeleže do 2012. godine. Ne smem ni da pomislim šta bi radili sa novcem iz budžeta kada bi bili na funkciji i kada bi koristili svoja ovlašćenja.
Novac koji je vođa propalog saveza prisvojio za sebe rezultirao je sa 619 miliona evra za samo jednog političara. Zamislite, poštovani građani Srbije, koliko je to novca i koliko je bolnica moglo da se izgradi i opremi za taj novac, kada smo mi za svega četiri meseca izgradili dve potpuno nove kovid bolnice u Batajnici i u Kruševcu za 90 miliona evra.
Zato pozivam građane Srbije da realno sagledaju stvari i da ne zaboravljaju one koji su Srbiju bacili na kolena i koji sada hoće da se nasiljem vrate na vlast. Iskreno se radujemo primeni Zakona o poreklu imovine političara, jer će moći da se ispita kako su stekli svoje bogatstvo.
O njihovim aferama možemo još mnogo da govorimo, ali hoću da im poručim sa ovog mesta, bez obzira na konstantne napade koji su upućeni ka narodnim poslanicima SNS u Narodnoj skupštini, a to je da ćemo zbog istine i zbog građana Srbije uvek da postavljamo pitanje - kako je svoj prvi milion zaradio gospodin Dragan Đilas?
Naime, Đilas insistira na tome da dok je bio vlasti nije uvećao svoje bogatstvo, već da je to plod i posledica njegovih menadžerskih sposobnosti i da to nema apsolutno nikakve veze sa funkcijama državne vlasti i moći. Najbolji argument protiv njegovih tvrdi jesu reči samog Dragana Đilasa. Tokom vanredne izborne skupštine DS 2012. godine, rekao je – ljudi su napravili puno para tako što se uvek u lancu nađe neka državna firma ili državni budžet na koji se ljudi nakače i tu se pravi najveća zarada. Ili, prema rečima njegovog doskorašnjeg političkog saveznika Vuka Jeremića, 18. februara 2013. godine, prilikom gostovanja na televiziji „Prva“, gde je naglasio da je poslovna imperija Dragana Đilasa od trenutka kada je ušao u politiku samo rasla, a da se DS smanjivala.
On, dakle, tvrdi da je novac zaradio u Češkoj. Međutim, zvanične institucije češke države tvrde drugačije. Prema njihovim navodima, do 2003. godine kompanije koje su u vlasništvu Dragana Đilasa prihodovale su 80 hiljada evra, nakon čega su ugašene zbog netransparentnog poslovanja, ali od 2004. godine njegovo bogatstvo eksponencijalno raste. U tom delu ključna je bila saradnja sa RTS i izdavanje reklamnog prostora na toj televiziji preko njegovih marketinških agencija. Dakle, Dragan Đilas u politiku nije ušao kao bogat čovek, ali jedno je sigurno, u jednom trenutku iz politike kao enormno bogat čovek izlazi.
Onda, kada je SNS sprovela reforme fiskalne konsolidacije, kada smo sproveli ekonomske reforme, kada smo obezbedili suficit u budžetu četiri godine za redom, onda hajde da se ponovo vratim u politiku i hajde da Srbiju ponovo bacimo na kolena i da Srbiju ekonomski i politički uništimo.
Sam Dragan Đilas je davao kontradiktorne izjave u vezi toga koliko je njegova politička moć uticala na sticanje njegovog bogatstva. Čas insistira na tome da njegove privatne kompanije nikada nisu sarađivale ni sa jednom državnom kompanijom, međutim, on je nekada govorio drugačije, pa je u TV duelu 2005. na Pink televiziji s predsednikom Aleksandrom Vučićem izjavio da ipak postoji jedna državna firma sa kojom sarađuje, ili u emisiji „Poligraf“, 3. oktobra 2005. godine, gde je potvrdio i rekao: „Na svu sreću, moje kompanije od svih firmi sa kojima sarađuju, samo je jedna državna, a sve ostalo su privatne“.
Zato je važno da pokažemo građanima Srbije kako je izgledalo političko delovanje onih koji su neodgovorno vršili vlast od 2000. do 2012. godine i da ne nasedaju na laži perjanica drugosrbijanske lažne elite pred naredne izbore. Kakve su ti njegove menadžerske sposobnosti kada je uspeo da zaduži grad Beograd 2012. godine za milijardu i 200 miliona evra? Očigledno nikakve kada je u pitanju interes građana Srbije i Beograda. Zaista je malo vremena da istražimo sve njihove korupcionaške afere, npr. u Šapcu, u Paraćinu, ali tek ćemo o tome govoriti u narednom periodu.
Što se tiče današnje teme o izboru predsednika i člana Republičke komisije za zaštitu prava u procesu javnih nabavki, i time ću završiti svoje današnje izlaganje, neophodno je da Republička komisija obavlja što efikasniji deo posla i za to će uvek imati podršku Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da smo jedna od retkih država gde ta komisija ima apsolutnu nezavisnost u radu i gde ta komisija za svoj rad odgovara nikom drugom do Narodnoj skupštini. Borbu protiv korupcije ćemo svakako nastaviti. Zakoni ove države važiće za sve političare, tajkune i novobogataše.
Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda koja se odnose na kadrovska rešenja vezana za pravosuđe, svi smo u prethodnom periodu imali prilike da vidimo katastrofalne posledice reformi pravosuđa iz 2009. godine. Na isti način kako su pripadnici bivšeg režima vodili postupke javnih nabavki, tako su sprovodili i reforme u oblasti pravosuđa, koje su državu koštale 44 miliona evra. Zbog tako neodgovornog delovanja svi su bili na gubitku a posebno građani, koji nisu dobili bolje i efikasnije pravosuđe. Na kraju su građani takve postupke kaznili na izborima.
Srpska napredna stranka nastavlja reforme u svim oblastima, i u sektoru pravosuđa, za dobrobit građana Srbije i to ćemo nastaviti da činimo i u narednom periodu.
U vezi kadrovskih rešenja vezanih za pravosuđe, osporavam izbor sudije Bjelogrlić za predsednika Osnovnog suda u Ivanjici i Zlatoja Antića za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu.
Što se tiče građana Srbije, siguran sam da oni danas veruju SNS u rad, red i odgovornost koju pokazujemo, da veruju u trud i rezultate koje Aleksandar Vučić čini za državu i za narod, jer se kraj taj rad, trud i odgovornost tima SNS obezbeđuju veće plate, veće penzije, nove škole, nove bolnice, novi auto-putevi. Jednom rečju, tamo gde je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića, tamo ima sreće za građane Srbije, a tamo gde je politika onih na koje uporno podsećamo i na koje ćemo uporno podsećati kako se ne bi vratili u još goroj formi, tamo nema sreće za građane Srbije.
Imajući u vidu navedeno, pozivam kolege narodne poslanike da podrže ove predloge. Zahvaljujem.