MILOŠ TERZIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Grockoj, Leštane.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik i master politikolog.

Radi u Javnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija Grocka“, kao šef Službe za opšte i pravne poslove.

Od 2017. godine obavljao je funkciju pomoćnika predsednika opštine Grocka. Bio je zaposlen u Odeljenju za inspekcijske poslove opštine Grocka.

Član je Srpske napredne stranke od 2014. godine gde obavlja funkciju zamenika predsednika omladine u Opštinskom odboru SNS Grocka i koordinatora za severni deo opštine.

Jedan je od autora Strategije razvoja sporta u Grockoj za period od 2016. do 2018. godine i član Radne grupe koja se bavila izradom Strategije razvoja sporta u Grockoj. Član je Upravnog odbora Sportskog saveza opštine Grocka i zamenik predsednika u Judo klubu „Vinča“.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 20.10.2020, 14:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 22.09.2021.

Hvala potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani građani Srbije, uvažena potpredsednice Vlade gospođo Gojković, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici Predlog Zakona o očuvanju i zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar jednoglasno je usvojen na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje. Ovim zakonom utvrđuje se način podrške Srbije manastiru Hilandar, kao jedinstvenom centru srpske duhovnosti, koji ima neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno nasleđe, ali kao svetska kulturna baština.

Prvenstveni cilj ovog predloga zakona jeste kontinuirana podrška manastiru kroz izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Republike Srbije za svaku tekuću godinu, kako bi Hilandar ponovo zasijao punim sjajem posle stravičnih požara koji su ga zadesili 2004. godine.

Manastir Hilandar podigli su Sv. Sava i njegov otac Sv. Simeom, a razvoj manastira podržavali su i car Dušan i Sv. Stefan Uroš i kralj Milutin, kao i srpske dinastije Obrenović i Karađorđević. Mi se danas obavezujemo da ćemo brinuti, podržavati i voditi računa o našem Hilandaru i mi i buduća pokolenja, jer to je riznica i centar naše duhovnosti, koja je sazdana na svetosavlju, a upravo smo na temeljima svetosavlja sazdani i mi Srbi kao narod.

Prošle nedelje smo u ovom cenjenom domu usvojili Zakon o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma i dobro je da građani podržavaju borbu koju vodimo za zaštitu srpskog identiteta i srpskog kulturnog nasleđa, jer to je svakako jedna od najvažnijih borbi koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština.

Ova godina će ostati upamćena po tome što smo zaista puno uradili za naše kulturno nasleđe i što smo konačno pokazali pre svega poštovanje prema sebi kao narod i to kroz rad, dela i rezultate. Ove godine završili smo izgradnju Hrama Sv. Save, podigli smo spomenik Stefanu Nemanji rodonačelniku srpske države i osnivaču manastiru Hilandar i mislim da smo konačno uspeli da vratimo veru srpskom narodu u snagu i moć srpske države, pre svega kroz ekonomski napredak, ali i kroz iskrenu borbu za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa, kroz izgradnju novih pruga, puteva, bolnica, ali smo uspeli da vratimo veru srpskom narodu i u jedinstvo. Takođe, uspeli smo da vratimo veru srpskom narodu i u moć SPC koja je najzaslužnija za opstanak srpskog naroda i koja je tu borbu vodila često u veoma nepovoljnim, društvenim i istorijskim okolnostima, ali od te borbe SPC nikada nije odustajala.

Danas konačno imamo dobru saradnju između srpske crkve i srpske države. Kada su srpska crkva i srpska država na istom zadatku i kada imaju zajednički cilj, tada je Srbija nepobediva, tada je Srbija prva i tada je Srbija nezaustavljiva.

Mi danas više nego ikada moramo da slušamo pouke Sv. Save i Sv. Simeona, jer nas očukuju viliki izazovi u budućnosti, u borbi za KiM i za Republiku Srpsku, a kada smo složni i kada smo ujedinjeni kao narod, zaista možemo sve, što nam dokazuje i pokazuje naša slavna istorija.

Kako smo završili izgradnju Hrama Sv. Save, kako smo pogidli spomenik Stefanu Nemanji, isto tako ćemo vodiri računa, brinuti, podržavati naš Hilandar, jer nam je Sv. Sava ostavio zavet da svaki Srbin za života bar jednom poseti Hilandar i da se o Hilandaru stara, brine i vodi računa kao prema sopstvenoj kući.

Zato vas pozivam da u danu za glasanje date podršku Predlogu zakona o očuvanju i zaštiti kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar, jer tako pokazujemo da smo spremni da se borimo, da smo voljni da se borimo za ono što predstavlja srž našeg nacionalnog identiteta i pečat naše vekovne borbe za Srbiju i za pravoslavnu veru. Važno je da brinemo i čuvamo sve što su Nemanjići izgradili, posebno Hilandar, ali posebno u ovom trenutku i srpsko kulturno nasleđe i crkve i manastire na KiM, koji su trenutno najugroženiji u Evropi, a koji predstavljaju sidro i krst Srpskog naroda, ali niko neće uspeti da ih otme iz naših srca, niti da ih ukloni sa mesta gde su zauvek postavljeni i to je jednim ovakvim zakonskim rešenjem dokazujemo. Pokazujemo da smo spremni da istrajemo u toj borbi koliko god je potrebno, kako bismo sačuvali naše srpsko, kulturno, versko i identitetsko nasleđe. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Hvala, potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani građani Srbije, uvažena potpredsednice Vlade Srbije, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za kulturu i informisanje je, naravno, jednoglasno dao pozitivno mišljenje vezano za Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.

Dozvolite mi da svoje izlaganja započnem čuvenim rečima Vuka Stefanovića Karadžića: „Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle god ga ljubimo i počitujemo, njime govorimo i pišemo, pročišćavamo, dotle živi narod i može se među sobom razumjevati i umno sjedinjavati, ne preliva se u drugi i ne propada“.

Upravo tako možemo opisati jedno od osnovnih načela ovog Predloga zakona, koji ima za cilj povezivanje, zaštitu i očuvanje srpskog identiteta, ćiriličkog pisma, naših reči i srpskog nasleđa, jer srpski identitet, srpsko nasleđe, ćiriličko pismo i naše reči brišu sve granice između nas i našeg naroda i vidljive i nevidljive i vode nas ka boljem sagledavanju i vrednovanju nas samih, naše svakodnevnice, naših života i života naših sunarodnika ma gde oni živeli i gde god je srpski svet.

Mi na ovaj način pokazujemo samopoštovanje prema sebi kao narodu i čuvamo naš jezik i ćiriličko pismo. Zato mi kao predstavnici naroda u ovom cenjenom domu imamo posebnu odgovornost. Zato je govor istine, pravičnosti, govor hrabrosti osnovni princip i postulat politike koju vodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se ustanove i dodatne mere koje imaju za cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma i njegovu širu primenu i upotrebu u javnom životu. Zato je izuzetno važno što danas govorimo o jednom ovakvom Predlogu zakona, jer to pokazuje našu posvećenost na putu očuvanja naših moralnih, tradicionalni i kulturnih vrednosti našeg društva.

Odredbama ovog Predloga zakona utvrđene su mere koje imaju dvojaki karakter. Šta to konkretno znači? Svi državni organi, organi autonomnih pokrajina, gradova, opština, ustanova, dakle svi subjekti koji posluju ili obavljaju svoju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala, u obavezi su da to rade u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma.

Drugi skup mera je stimulativne prirode i on je prvostepeno usmeren na privatni sektor, pre svega na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, s obzirom na njihov značaj i uticaj u javnom životu.

Obaveza upotrebe ćiriličkog pisma je predviđena Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma kojim ovaj predlog zakona predstavlja dodatnu podršku u zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma kao matičnog pisma srpskog jezika. Zato je ovaj Predlog zakona od izuzetne važnosti, jer pokazuje našu istrajnu borbu za identitet srpskog naroda, njegov jezik, pismo, kulturu uz sve prisutan rad, doslednost i suočavanje sa izazovima. Borba koju naši građani prepoznaju, a koje je jedna od najvažnijih koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština.

Pozivam vas da u danu za glasanje kažete da ovom Predlogu zakona, da našem ćiriličkom pismu i srpskom jeziku i da kažemo da našoj bogatoj istoriji, očuvanju naše kulture i našeg srpskog nasleđa. Živela Srbija i živela Republika Srpska!

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena ministarka, danas na dnevnom radu imamo dva sporazuma iz oblasti odbrane. Jedan između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko i jedan sporazum iz oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke.

Diskusija o sistemu odbrane i sistemu bezbednosti nikada nije suvišna i svakako da će ovi sporazumi o kojima danas diskutujemo doprineti da dođe do uspostavljanja još bolje međudržavne saradnje između zemalja koje su potpisnice sporazuma, dakle između Republike Srbije i između Kraljevine Maroko i Savezne Republike Nemačke iz oblasti odbrane.

Srbija realno tek posle 2012. godine kreće da vodi jednu suverenu, slobodnu i nezavisnu politiku suprotnu od izdajničke politike kakvu su vodili pripadnici bivšeg režima, koja je bila oličena kroz političko delovanje Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića.

Želim da istaknem da su ovi sporazumi iz oblasti odbrane zaista važni, ali je još važnije da u narednom periodu radimo ono što smo radili prethodnih godina, a to je da na svakom mestu i uvek prvog štitimo, čuvamo i branimo srpske državne i nacionalne interese i da poštujemo našu vojnu neutralnost.

Za našu državu je danas najvažnije da jačamo našu ekonomiju pre svega, naše odbrambene kapacitete, našu vojsku i da jačamo naš zdravstveni sistem. To je upravo politika koju vodi SNS i predsednik Aleksandar Vučić. Evidentni su, tj. evidentan je napredak u svakoj od tih oblasti pojedinačno i to je ono što građani Srbije vide, dobro čitaju i vrlo dobro razumeju i baš zato pružaju apsolutnu i neprikosnovenu podršku politici koju sprovodi SNS.

Srpski odbrambeni kapaciteti su danas mnogo veći nego što su bili 2012. godine. Srpski odbrambeni kapaciteti su sistematski uništavani u periodu od 2000. do 2012. godine. Naša vojska gotovo da je bila u potpunosti ponižena i razoružana i to uopšte nije čudno zato što su sistem odbrane tada vodili ljudi kao što su Ponoš, Šutanovac, Boris Tadić. To su ljudi koji su javno govorili da Srbija više nikada u budućnosti neće imati nikakvih bezbednosnih pretnji i bezbednosnih izazova. To su ljudi koji su javno govorili da se Srbija nikad više u budućnosti neće braniti vojno, već isključivo diplomatskim putem.

Mogu samo da zamislim kako su se u tim trenucima osećali pripadnici srpske vojske i njihove starešine kada su slušali sve te nebuloze koje su izgovarali Ponoš, Tadić i Šutanovac. Onda me i ne čudi što se nikada u vreme bivše vlasti bivšeg režima nije ozbiljno diskutovalo i ozbiljno govorilo o zaštiti srpskih državnih i nacionalnih interesa i o poštovanju naše vojne neutralnosti. Nikada se za vreme bivšeg režima nije iskreno govorilo o strategiji nacionalne bezbednosti, nikada se nije govorilo o saradnji sa ODKB-om kao jedan vid uspostavljanja ravnoteže u odnosima između Srbije i svih drugih vojnih saveza, ali naravno uz poštovanje naše vojne neutralnosti i uz očuvanje naše političke samostalnosti i nezavisnosti.

Nikada se u vreme bivšeg režima i bivše vlasti nije govorilo o opremanju Vojske Srbije, o nabavci protivvazdušnih odbrambenih sistema, o kupovini novih aviona. Sve to danas posedujemo zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici koju smo vodili u sistemu odbrane i sistemu bezbednosti. Ne da bismo bilo koga ugrozili, ne da bismo bilo koga napali, već da bi naša vojska bila faktor odvraćanja svakome ko u bilo kojem trenutku pomisli da može da ugrozi srpske državne i nacionalne intrese.

Nikada se za vreme bivše vlasti nije ozbiljno govorilo o sistemu dobrane zato što se vodila jedna ponižavajuća politika pristupanja Srbije NATO paktu, zato što se na svaki način izbegavalo da se osnaži Vojska Srbije i kao što sam rekao da se uspostavi politika saradnje sa svim vojnim savezima, ali naravno i pre svega uz poštovanje naše političke samostalnosti i nezavisnosti.

Kada već govorimo o sistemu odbrane veoma je važno da pomenemo i Strategiju nacionalne bezbednosti. Dakle, jedan državni akt kroz koji je prožeta sva ona dobra politika u oblasti odbrane i bezbednosti koju sprovodi srpska država u prethodnom periodu. Mi po prvi put imamo situaciju da u državnim dokumentima o kulturi pamćenja, da govorimo o obeležavanju događaja iz naše slavne, ali i tragične prošlosti. Mi po prvi put govorimo u jednom takvom dokumentu o razvoju patriotizma, jer je izuzetno važno da bismo jačali sistem odbrane i bezbednosti da imamo patriotski obrazovano stanovništvo, posebno buduće generacije i da oni budu svesni te odgovornosti.

Čim tako naše političko delovanje proizvodi negativne reakcije kod ljudi kao što su Dragan Šolak, Dragan Đilas, Bakir Izetbegović, Milanović, Milo Đukanović i slični njima, to znači da smo na dobrom putu i da radimo nešto zaista dobro za srpski narod i za srpsku državu, ali ne samo za naš narod i za našu državu, već i za čitav region, jer će se u nekoj doglednoj budućnosti verovatno i čitav region Balkana suočavati sa bezbednosnim pretnjama i bezbednosnim izazovima, na primer, zbog povratnika sa ratišta iz Sirije, Iraka, Avganistana. Dakle, to nije samo problem Srbije već čitavog regiona, i može biti problem za čitavu Evropu. Mi moramo da predupredimo, eventualno stvaranje potencijalnih terorističkih ćelija, posebno na prostoru KiM i BiH. Zato je važna međudržavna saradnja iz oblasti odbrane i oblasti bezbednosti.

Kada već govorimo o regionu, ne mogu da razumem iskreno, u odnosu na sve ono što se događalo prethodne nedelje u Crnoj Gori, na Cetinju, Dragana Đilasa da izjavi u jednom svom intervju da je Srbija ta koja je izvoznik kriza u regionu, da je Srbija ta koja je remetilački faktor u okruženju. Dakle, taj čovek koristi svaku moguću priliku, svaki mogući trenutak da za sve živo optuži svoju državu i srpski narod. Sa druge strane me to ikreno i ne čudi jer se postavlja kao perjanica lažne drugosrbijanske elite i istupa upravo sa takvim stavovima.

To su vam poštovani građani, tipični ideološki naslednici onoga što je govorio i radio npr. Jovo Kapičić, i Dragan Đilas je danas neko ko govori na isti način kao što je govorio Jovo Kapičić, koji je govorio da je Srbija 1918. godine zajahala Crnu Goru, a on je došao 1945. da živi na Dedinje. Svojim potomcima je ostavio kafiće po centru Beograda, i zamislite, Srbija je ta koja 1918. zajahala Crnu Goru. Ma, nije valjda?

Zato hoću da poručim svim drugosrbijancima i autošovinstima u Beogradu, da od 2012. godine srpsku državu konačno vode ljudi koji vole Srbiju, uz poštovanje naravno, prava svih nacionalnih manjina koje u Srbiji žive. Gotovo je sa vređanjem dostojanstva srpskog naroda. Više niko ne može da nas spreči da aktivno učestvujemo u političkom životu i da se iskreno borimo za srpske nacionalne i državne interese jer više monopol na ideju progresa u srpskom društvu zahvaljujući SNS ne drži druga Srbija. Više nikad neće uspeti da prevare srpski narod.

Srbija je danas motor razvoja čitavog regiona i te rezultate i tu energiju vide svi građani Srbije, a vidim da su posebno mlađe generacije i mladi ljudi srećni zbog toga.

Hoću naravno, da ostavim i svojim kolegama da kažu nešto o sporazumima koji su danas na dnevnom redu, ali pre nego što završim hoću da iskoristim priliku da osudim monstruozne napade na porodicu predsednika Aleksandra Vučića.

Dakle, mi ne smemo da dozvoljavamo da u javnoj sferi imamo ljude kao što su nekakvi Brkići, Marinike Tepić i razni Đilasovi poltroni koji će da pozivaju na suđenje detetu od četiri godine, samo zato što se preziva Vučić. Svi zdušno i kao institucije i kao društvo moramo da osudimo napade na decu, jer deca ne smeju da budu predmet političke borbe.

Sa tom praksom jednom za svagda mora da se prekine i da se tome stane na kraj. Ali, to je jasan dokaz, da oni nemaju, ta ekipa okupljena oko Đilasa, Marinike Tepić, Jeremića, Tadića, da oni nemaju nikakav plan, program, nikakvu politiku i da im je jedini cilj da uklone sa političke scene predsednika Aleksandra Vučića i da uz nekakvo nasilje i nekakve obojene revolucije, bez političke volje građana Srbije, dakle, bez izbora, dođu na vlast, jer ne mogu da oproste, isfrustrirani su, i ne mogu da oproste Aleksandru Vučiću to što Srbija nepovratno ide napred, nepovratno napreduje, i što to sada nezaustavljiv proces.

Ne mogu da mu oproste to što te rezultate vide svi građani Republike Srbije. Ne mogu da oproste Aleksandru Vučiću upravo to što je Srbija danas motor ekonomskog razvoja čitavog regiona, što imamo najveći ekonomski rast u Evropi i što to vide građani Republike Srbije. Upravo zbog toga i njemu i SNS daju apsolutno i neprikosnoveno poverenje.

Mi ćemo svakako i narednih godina nastaviti da se borimo za to da Srbija vodi jednu nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku, da jačamo naše zdravstvo, našu ekonomiju, našu vojsku, i nećemo nikome dozvoliti da pokuša da umanji uticaj srpskog naroda na Balkanu i borićemo se za to da više niko ne pomisli da može da nam menja istoriju, krade identitet, da napada SPC, kao što je to bio slučaj 2004. godine, a sve su to ovi iz bivšeg režima, ovi rasipnici iz DS i Tadić i Đilas i Jeremić nemo posmatrali, kada su goreli vekovi na KiM, kada su goreli srpske crkve i manastiri, a oni prstom nisu mrdnuli.

Treba naglasiti da jedino SNS može da garantuje još bolju budućnost za sve građane Republike Srbije. I da jedino SNS može da garantuje ono što smo građanima Srbije i obećali, a to je da ćemo im omogućiti ono što zaslužuju, a to je upravo još bolji životni standard, najsavremenije zdravstvo, a mladim ljudima još bolje uslove za život i rad u Srbiji. Svakako da ću u danu za glasanje podržati sve sporazume koje danas imamo na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, Srbija je vojno neutralna zemlja odlukom Narodne skupštine Republike Srbije i time smo jasno svima stavili do znanja da hoćemo da budemo slobodni i da ćemo u skladu sa šest prioriteta državne politike koju je definisao predsednik Aleksandar Vučić, da ćemo nastaviti da vodimo jednu nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku i da ćemo nastaviti da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer smatram da su te tri stvari najvažnije za budućnost naše zemlje.

Smatram da je ekonomska bezbednost preduslov nacionalne bezbednosti i snažne Srbije koja uvek može da zaštiti svoj narod. Tek po dolasku na vlast predsednika Aleksandra Vučića, Srbija u strateškim dokumentima jasno definiše da će zaštiti srpski narod ma gde on živeo. Zato je zaista važno da jačamo našu vojsku kao faktor odvraćanja svakome ko ikada pomisli da može na bilo koji način da ugrozi srpske državne i nacionalne interese.

S tim u vezi, pitanje hoću da postavim Vladi Republike Srbije, Ministarstvu odbrane, a to je da li se razmatra vraćanje obavezno služenja vojnog roka i u kojoj formi?

Ovo pitanje sam postavio jer smatram da je politika Srbije politika mira i da je važno da svima jasno stavimo do znanja da više nikada nećemo dozvoliti da neko gazi i ponižava Srbiju kao u nekim prethodnim vremenima i da je važno da jačamo našu vojsku, jer danas imamo ekonomske uslove da to radimo. Do 2012. godine Srbija nije imala jedan avion koji je mogao da poleti. Danas je naša vojska ojačana novim avionima, novim helikopterima, novim tenkovima, oklopnim vozilima, bespilotnim letelicama, lasersko vođenim avio-bombama i danas suvereno i slobodno štitimo i čuvamo naše nebo. Nabavka raketnog odbrambenog sistema „Pancir“ je odlična stvar za naše oružane snage i mislim da nema čoveka u Srbiji koji nije srećan kada vidi snažnu i dobro opremljenu srpsku vojsku što su građani Srbije imali prilike da vide na vojnoj vežbi „Odgovor 21“.

Snažna, naoružana, opremljena, obučena, dobro diplomatski utemeljena Srbija je najudaljenija od bilo kakvog potencijalnog sukoba. Sve je to suprotno od onoga što su radile prethodne vlasti koje su vodile politiku puzajućeg pristupanja NATO paktu, izbegavajući da Srbija uspostavi snažnu vojsku, politiku saradnje sa svim vojnim savezima, ali bez pristupanja u neki od njih, iz razloga, jer jedino tako možemo da sačuvamo našu političku vojnu nezavisnost i samostalnost.

Tadić, Šutanovac i Ponoš su na sve moguće načine sprečavali da se vojna neutralnost nađe u nekom strateškom dokumentu iako ih je na to obavezivala odluka Narodne skupštine Republike Srbije. Boris Tadić kao ministar odbrane i vrhovni komandant je najviše odgovoran za pad standarda pripadnika srpske vojske, za uništavanje tehnike i za ukidanje vojnog roka. Rasformirali su čitave korpuse, uključujući i legendarni Prištinski korpus na koji su ponosni.

Slava naših boraca na Košarama bi u potpunosti potamnela da nije bilo političkih promena u Srbiji 2012. godine i tek od tada krećemo da obeležavamo važne događaje. Nikada se za Košare u vreme vlasti žutog tajkunskog režima nije čulo. Nikada, da su oni ostali na vlasti, ne bismo došli u situaciju da popravimo status našim vojnicima, našim borcima, našim ratnim invalidima i da odajemo počast našim herojima sa Košara.

Naša vojska je herojski izdržala napade NATO, ali umalo nije preživela napade Tadića, Šutanovca i Ponoša, jer su u njihovo vreme u vazduh letela vojna skladišta, dok danas na nebu iznad Srbije lete MIG-ovi 29, a pripadnici Vojske imaju najmoderniju opremu i naoružanje.

Znam da Tadića, Ponoša i Šutanovca, kao ideologe razoružavanja Srbije, nervira snaga srpske vojske i upravo zbog toga su im građani Srbije zauvek uskratili poverenje zbog takvog odnosa prema državi.

U vreme bivšeg režima čak je bilo i razmišljanja da pred Srbijom neće biti bezbednosnih pretnji i izazova u budućnosti, pa su tako ukidali spoljnu diplomatsku obaveštajnu službu, šifrovanje, telegrama, ukinuli su 2005. godine srednju stručnu vojnu školu itd.

Prava je sreća što smo 2012. godine uspeli da pobedimo na izborima i da konačno stavimo i srpsku državu, i srpsku vojsku na noge i, kao što sam rekao na početku, nastavićemo da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer ćemo na taj način uspeti da građanima Srbije omogućimo ono što zaista zaslužuju, a to je – bolji životni standard i još veću bezbednost. Hvala.