MILOŠ TERZIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Grockoj, Leštane.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik i master politikolog.

Radi u Javnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija Grocka“, kao šef Službe za opšte i pravne poslove.

Od 2017. godine obavljao je funkciju pomoćnika predsednika opštine Grocka. Bio je zaposlen u Odeljenju za inspekcijske poslove opštine Grocka.

Član je Srpske napredne stranke od 2014. godine gde obavlja funkciju zamenika predsednika omladine u Opštinskom odboru SNS Grocka i koordinatora za severni deo opštine.

Jedan je od autora Strategije razvoja sporta u Grockoj za period od 2016. do 2018. godine i član Radne grupe koja se bavila izradom Strategije razvoja sporta u Grockoj. Član je Upravnog odbora Sportskog saveza opštine Grocka i zamenik predsednika u Judo klubu „Vinča“.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 20.10.2020, 12:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 24
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Reklamiram član 108, povreda Poslovnika. Trebali ste da opomenete gospodina narodnog poslanika Šaipa Kamberija u odnosu na sve ono što je govorio. Moram da se osvrnem na to šta je on govorio.

Dakle, danas opet imamo napade na Srbe u Štrpcu od strane ROSU jedinica. Hoću da podsetim, pre svega, građane, da je ispoštovan Briselski sporazum i deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na policiju, pripadnici ROSU i KBS jedinica ne bi smeli da uđu u sredine gde većinom žive Srbi na Kosovu.

Juče smo imali situaciju da se u Tirani pale zastave Republike Srbije. U parlamentu takozvane lažne države Kosovo imamo situaciju da predstavnici Srpske liste ne mogu da izgovore reč Metohija, a vi ovde možete, koliko vidim, da pričate šta god hoćete. To govori o demokratskim vrednostima srpske države i ove Narodne skupštine.

Ono što mi nudimo celom regionu, gospodine Kamberi, jeste projekat „Otvoreni Balkan“. Oko nekih političkih pitanja se sigurno nećemo složiti nikada, ali hajde da naše ekonomije napreduju. Hajde da radimo ono što je inicirao predsednik Aleksandar Vučić. Jeste, školska godina je počela 1. septembra intoniranjem himne. To je definisano Ustavom i za to su glasali građani Republike Srbije. Sada je vreme, ministre, da se to normira i da to bude slovo zakona.

Isto tako, smatram da smo svi dužni, kao građani ove zemlje, da poštujemo osnovne simbole ove države: grb, zastavu i himnu Republike Srbije. Mislim da nije mnogo da to zahtevamo, odnosno da to tražimo, pardon, i od manjinskih naroda koji žive u ovoj zemlji, jer većina evropskih država koristi državna znamenja većinskog naroda, a zaštita prava nacionalnih manjina regulisana je u okvirima posebnih zakona koji postoje i u našoj zemlji.

Što se tiče Kosova i Metohije, Kosovo je bilo i ostaće Srbija. To neće promeniti ni Đilas, ni Jeremić, ni bilo ko drugi, odnosno oni koji su od 2002. do 2004. godine sproveli pljačkaške privatizacije i gledali kako gore vekovi i naše kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji i baš ih je bilo briga za to, kao što ih je bilo briga što juče u Tirani gore srpske zastave. Hvala.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Hvala predsedavajući, poštovani građani Srbije, uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, uvaženi ministre, sa saradnicima, danas govorimo o Predlogu zakona o inovacionoj delatnosti, kao i o setu zakona iz oblasti obrazovanja i vaspitanja i na dnevnom redu, takođe imamo jedan izuzetno važan sistemski zakon, Zakon o kulturnom nasleđu i na kraju, ali svakako ne manje bitan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, koji su proistekli iz dogovornog, u međustranačkom dijalogu, sa ciljem unapređenja izbornih uslova za naredne izbore.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, produžava se uređivanje i način finansiranja osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, sa ciljem otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnog medijskog servisa.

Naš zadatak, kao narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jeste da kroz donošenje kvalitetnih zakonskih rešenja, doprinosimo daljem napretku i razvoju Republike Srbije u svim sferama društvenog života, a posebno u oblastima u kojima danas diskutujemo i svakako da dalji rad na osnaživanju Srbije, za nas predstavlja prioritet.

Moram, pre svega da istaknem da je za vreme vladavine bivšeg režima, koji je oličen kroz političko delovanje Đilasa, Tadića, Jeremića, Srbija bila ponižena, uništena, osramoćena i onemogućena da vodi jednu razvojnu politiku, da štiti svoje srpske državne i nacionalne interese, da brani svoju kulturno nasleđe i svoj kulturni identitet. Srbija je dakle tada bila zemlja neuspeha i nacionalnog posrnuća.

Danas smo uspeli da zahvaljujući ozbiljnoj i odgovornoj politici SNS, a pre svega predsednika, Aleksandra Vučića dovedemo do toga da Srbija bude prepoznata kao zemlja pobednika. Srbija je danas prepoznata u svetu kao zemlja koja ima najbrže rastuću ekonomiju u Evropi, stabilan kurs dinara, stopa nezaposlenosti u Srbiji je na istorijskom minimumu, najviše investicija dolazi upravo u Srbiju u odnosu na sve zemlje regiona, što garantuje za naše građane i bolji životni standard, dakle, da im omogućimo to što zaista zaslužuju, ali i otvaranje novih radnih mesta.

Na taj način uspeli smo da stvorimo zdravu perspektivu za mlade ljude, da ojačamo naš obrazovni sistem, da se ponosimo danas svojom vojskom, da se naše kulturne institucije obnavljaju i grade. Nastavićemo da vodimo jednu takvu razvojnu politiku, reformišući sistem naravno u skladu sa našim državnim i nacionalnim interesima, nikako u skladu sa interesima tajkuna, što je bio slučaj za vreme bivše vlasti i bivšeg režima.

Zato danas možemo da govorimo o jednoj izuzetno važnoj oblasti, kao što je oblast inovacione delatnosti i o rezultatima koje država u toj oblasti je postigla u prethodnom periodu. Naravno, cilj nam je da kroz izmene i dopune Zakona o inovacionoj delatnosti uklonimo sve prepreke na koje smo do sada nailazili u toj oblasti i da se ukloni detaljna regulacija, određena kruta rešenja. Svi smo ovde svedoci koliko brzo napreduju procesi u oblasti inovacionih delatnosti.

Cilj nam je da usmerimo inovacioni sistem prema istraživanjima kako bismo u konačnici dobili finalne inovativne proizvode što će svakako doprineti daljem ekonomskom i društvenom razvoju Republike Srbije. U svetu je uveliko započela četvrta industrijska revolucija i SNS želi da se Srbija dobro pozicionira u svetu novih tehnologija i zato je tehnološki iskorak i modernizacija jedan od prvih prioriteta Vlade Republike Srbije, jer tu vidimo i prepoznajemo našu šansu koju smo u prethodnom periodu dobro i koristili. To jasno kažu i podaci, da je na primer 2012. godine, izvoz naših IT usluga iznosio oko 400 miliona evra, a 2021. godine izvoz naših IT usluga iznosi milijardu i po evra. Kreativne industrije, ekonomije, znanje, inovacije, za našu zemlju predstavljaju ogroman potencijal i na tome se bazira imidž Srbije.

S tim u vezi ponosni smo na to što će Srbija 2030. godine imati ukupno šest naučno-tehnoloških parkova, gde ćemo pored postojećih naučno-tehnoloških parkova koje smo izgradili u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Čačku imati dva nova naučno-tehnološka parka u Kragujevcu i u Kruševcu i ovi parkovi i regionalni centri predstavljaće, da kažemo centre razvoja novih tehnologija i siguran sam motore razvoja srpske ekonomije.

To je dobar primer razvojne politike koja je vođena u prethodnom periodu, jer to objedinjuje obrazovanje, inovativnost i digitalnu transformaciju, uz kvalitetnu infrastrukturu.

Kada govorimo o zakonima iz oblasti obrazovanja, možemo slobodno da istaknemo da SNS, oblast obrazovanja i nauke prepoznaje kao stratešku osnovu razvoja i napretka naše zemlje, pre svega zbog izazova koji nas očekuju u budućnosti, dakle novo sagrađene i rekonstruisane škole, predškolske ustanove, univerzitetski kampusi i poboljšanje uslova rada u našim obrazovnim institucijama predstavljaju dobar zalog za budućnost, a sve to radimo, jačamo naš školski sistem, jačamo našu privredu, samim tim i naše ekonomske prilike, kako bismo postigli to da mladi ljudi vide budućnost u Srbiji, da svoju budućnost grade ovde, ali i da se potrudimo da sve one koji su otišli prethodnih decenija iz Srbije da se potrudimo da te ljude u Srbiju vratimo.

S tim u vezi, moram kao pozitivan primer da istaknem program dualnog obrazovanja. Zaista smatram da je to dobar program i dobar put. Donošenjem zakonske regulative na nivou srednjeg obrazovanja Zakonom o dualnom obrazovanju, Srbija je, u regionu, slobodno možemo da kažemo, postala lider unapređenja kvaliteta u oblasti obrazovanja. Već sada u tom sistemu dualnog obrazovanja imamo oko 10.000 učenika i oko 880 kompanija.

Cilj nam je da i u budućnosti omogućimo da naši učenici kroz kvalitetan rad u našem školskom sistemu postižu ozbiljne i dobre rezultate, kao što je to bio slučaj u prethodnom periodu, na takmičenjima i u regionu i u svetu, i da jednog dana adekvatno od strane države za takve rezultate i takve uspehe koje postižu u ime države budu i nagrađeni.

Upravo zbog toga, SNS želi da nastavi sa, da kažem, hitnom modernizacijom i unapređenjem rada školskog sistema na svim nivoima, od predškolskih ustanova do fakulteta i naučnih instituta.

Danas, takođe na dnevnom redu imamo i jedan izuzetno važan sistemski zakon, to je Predlog Zakona o kulturnom nasleđu i na taj način dokazujemo našu posvećenost u očuvanju srpskog nacionalnog identiteta i kulture. I upravo je SNS zaslužna za to što Srbija po prvi put ima strategiju razvoja kulture, gde se na jedan celovit način utvrđuje pravac delovanja naše kulturne politike.

Već sam jednom prilikom rekao i ponoviću to i sada, zaista smatram da će Zakon o zaštiti ćirilice, Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira „Hilandar“, Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca, podizanje spomenika Stefanu Nemanji, završetak izgradnje Hrama Svetog Save, intoniranje himne početkom škole, da će sve to jednog dana ostati, slobodno možemo da kažemo večni legat vlasti SNS i politike predsednika Aleksandra Vučića koju će buduće generacije samo trebati da nadograđuju.

Donošenjem Zakona o kulturnom nasleđu dokazujemo da je očuvanje naše kulture, jedan od naših nacionalnih prioriteta. Ovakav zakon donosimo jer bogatstvo našeg kulturnog nasleđa moramo da sačuvamo. Dakle, ono što je materijalno da sačuvamo od zuba vremena, a ono što je nematerijalno da ljubomorno čuvamo i da to prenosimo budućim generacijama.

Na ovaj način sistemski ćemo brinuti o srpskom kulturnom nasleđu i našem prostoru koji se ne podudara sa našim državnim granicama, ali to je jednostavno i naše pravo i naša obaveza, jer srpski kulturni prostor povezuju nosioci srpskog kulturnog identiteta ma gde se oni nalazili. Zato je izuzetno važna sinergija između prosvete i aktivnosti u sferi kulture.

Moram da napomenem da je Zakon o kulturnom nasleđu posebno važan u kontekstu borbe za očuvanje našeg kulturnog nasleđa, naših crkava i naših manastira na Kosovu i Metohiji, jer naše crkve, naši manastiri, naši kulturni spomenici, naša baština na Kosovu i Metohiji predstavlja trenutno najugroženije kulturno nasleđe u Evropi i naša je dužnost da se borimo za očuvanje našeg kulturnog nasleđa i našeg kulturnog identiteta posebno na Kosovu i Metohiji, jer upravo kulturno nasleđe i kulturni identitet predstavljaju sponu između nas, naših predaka i budućih pokolenja i od te borbe jednostavno nikada ne smemo da odustanemo, jer to može biti fatalno za naš narod.

Svaki pokušaj prisvajanja ili otimanja našeg kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, predstavljaće iglu u našem oku. Zato smo obavezni da brinemo o našem nasleđu, o našim crkvama, o našim manastirima, jer oni predstavljaju sidro i krst našeg nacionalnog identiteta.

U toj identitetskoj borbi moramo da pobedimo po svaku cenu, jer upravo smo zahvaljujući našem kulturnom nasleđu, našem kulturnom identitetu i onome što poseduje srpski narod, zahvaljujući kroz istoriju, odnosno kroz podršku SPC i opstali kao narod na ovim prostorima.

Takođe, u obavezi smo da o ugroženosti našeg kulturnog nasleđa obaveštavamo i međunarodnu zajednicu i da tražimo zaštitu.

U prethodnom periodu realizovali smo zaista važne projekte iz oblasti kulture, kao što je digitalizacija našeg kulturnog nasleđa, promocija, našeg kulturnog nasleđa na međunarodnom nivou i moram da istaknem program iz 2019. godine, a to je pretraživač kulturnog nasleđa gde je moguće pronaći digitalizovane fondove našeg nasleđa i to je svakako najjeftiniji i najbrži način da se naše kulturno nasleđe poveže kroz mrežu kulturnih institucija i ustanova kulture u matici i rasejanju.

Kada govorimo o projektu Kreativna Evropa, smatram da je potrebno da se još snažnije borimo i za to da promovišemo naše kulturno nasleđe na međunarodnom nivou, a svakako da će novi ciklus ovog Kreativna Evropa, omogućiti da naše kulturno nasleđe predstavljamo i drugima u svetu, a to je posebno važno kroz saradnju sa zemljama Evropa, koje su članice UNESKA, naravno u konteksu očuvanja, opet kažem našeg kulturnog nasleđa na KiM.

Smatram da smo dokazali u prethodnom periodu, identitet, i društveno materijalni progres i tehnološki progres, mogu da idu zajedno, i to je politika koju ćemo nastaviti da vodimo i u budućnosti za dobrobit države i društva u celini.

Slobodno možemo da kažemo da je progres sa nacionalnim predznakom novi srpski kod i da zakon o kulturnom nasleđu, predstavlja krunu tog procesa.

Što se tiče izmena i dopuna zakona o elektronskim medijima, izmena i dopuna zakona o javnim i medijskim servisima, oni su proizvod međustranačkog dijaloga, odnosno onoga što je dogovoreno između međustranačkog dijaloga i završnog dokumenta koji ima ukupno 16 tačaka, kojima su predviđene mere za unapređenje izbornog procesa, a koje se odnose na objavljivanje tarifa za političko oglašavanje u vezi ograničenja za javne funkcionere tokom kampanje, naravno i što se tiče obaveza javnih medijskih servisa u vezi uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata i kandidata na izborima, sa ciljem obaveštavanja javnosti o predizbornim radnjama i to kroz organizaciju radijskih, televizijskih duela kako bi se raspravila aktuelna politička pitanja u izbornoj kampanji.

Dakle, što se tiče izbornih uslova, omogućili smo da oni budu nikada bolji i to zaslugom SNS, i ako je iko unapredio uslove u Srbiji, to je upravo SNS, i izborni uslovi su za poželeti za svakoga ko ima plan, program, politiku i sve ono što poseduje naša stranka.

Dobila je sada mogućnost i ova vanparlamentarna opozicija koju niko u svetu nema, a to je da imaju svoje predstavnike i u Republičkoj izbornoj komisiji i u Nadzornom telu za kontrolu medija. Izborni cenzus ostao je 3% kako bi što više stranka, koji imaju, naravno, plan i program i politiku i koji se za to ne bore na ulici da uđu u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Dakle, uslovi nikada nisu bili bolji i to je jedina činjenica.

Međutim, od samog početka međustranačkog dijaloga, jasno je da ovaj deo opozicije koji je okupljen oko Dragana Đilasa da njih uopšte nisu zanimali izborni uslovi, njih je zanimalo to da se formira nekakva prelazna Vlada, da imaju punu kontrolu u medijima, odnosno da ih stranci dovedu na vlast bez izbora, jer su svesni da ih narod, jednostavno, neće, jer vrlo dobro pamti narod kako su Đilas, Tadić i Jeremić, ekonomski, a i politički uništavali našu zemlju.

Očigledno da je deo opozicije koji je okupljen oko Dragana Đilasa, da su se opredelili isključivo za politiku mržnje, za politiku pretnji i za politiku nasilja, pa smo imali i bili svedoci prethodnih dana, da su perijanice te lažne drugosrbijanske elite, tu mislim konkretno na Gorana Markovića, pretili predsedniku Aleksandru Vučiću streljanjem. To dokazuje da u nedostatku svake politike da se radi samo o ogoljenoj mržnji đilasovaca u odnosu na svakog ko ne misli kao oni.

Sada je svima jasno da je njihov jedini cilj da na silu nekakvim obojenim revolucijama, nasiljem pokušaju da dođu na vlast kako bi mogli da sprovode sva ona nedela koja su sprovodili i do 2012. godine, na veliku žalost građana Republike Srbije.

Srpska napredna stranka je dobila poverenje građana Srbije 2012. godine i mi smo samo mogli da poželimo ovakve izborne uslove kakvi danas postoje. Dakle, SNS je tada dobila poverenje da upravljamo ovom zemljom i mi nismo tada kukali na izborne uslove i nismo pozivali na to da se Srbiji uvedu sankcije, nikome nismo ograničavali pravo na slobodu kretanja, nismo prebijali nedužne građane kao što to rade danas ovi đilasovci, već smo se kandidovali planom, programom, politikom. Upravo zbog toga SNS ima uporište u narodu kako tada, tako i sada. Siguran sam da će građani baš iz tog razloga dati neprikosnovenu podršku na sledećim izborima SNS.

Dakle, naša poruka će uvek biti ista, a to je da će se građani uvek pitati i na ovim i na sledećim izborima ko će činiti novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije i isti ti građani koji očima ne mogu da gledaju Đilasa, Tadića i Jeremića, jer se sećaju dobro njihove lopovske i izdajničke politike i mogu slobodno da kažem da ne postoje ti izborni uslovi koji od lopova izdajnika mogu da naprave pobednike.

Za kraj mog današnjeg izlaganja hoću da kažem da smatram da su izuzetno važni zakoni danas pred nama da bi Srbija ostvarila sve svoje potencijale kroz inovativne aktivnosti i još više moramo da pokrenemo svu našu pokretačku energiju kako bismo nastavili sa ekonomskim napretkom i razvojem.

Naš zadatak je da u narednom periodu tu energiju naših ljudi usmerimo na učenje, rad, proizvodnju, uz očuvanje, naravno, naših državnih i nacionalnih interesa, potrudićemo se da energija naših ljudi bude usmerena na dinamične, inovativne, realne projekte u oblastima inovacija, kao i svim drugim oblastima o kojima danas diskutujemo i uz sve to, čuvaćemo i boriti se za naše kulturno nasleđe i naš kulturni identitet.

Srpska napredna stranka okuplja ogroman broj ljudi koji veruju u snažnu Srbiju i sa planom „Srbije 2030“ izlazimo pred građane Srbije, jer želimo da zajedno sa njima stvaramo još uspešniju i još snažniju Srbiju.

Smatram da će predložena zakonska rešenja o kojima danas raspravljamo doprineti da ostvarimo najbolje rezultate u svim navedenim oblastima i siguran sam da to građani dobro čitaju i vrlo dobro razumeju.

U danu za glasanje, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone koje danas imamo na dnevnom redu.

Hvala.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada gospoda iz SDA govore o etničkom čišćenju, jedini koji su doživeli etničko čišćenje na prostoru Kosova i Metohije su Srbi i to posle 10. juna i to građani dobro znaju, posle 10. juna 1999. godine, odnosno nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma.

Mi iskazujemo pijetet prema svim žrtvama, ali isto tako i mi želimo da znamo ko je odsekao glavu ocu Haritonu u Prizrenu, ko je ubio decu dok su se kupala na Bistrici u Goraždevcu, ko je ubio porodicu Šutaković, što je pominjao i predsednik države kada smo govorili ovde u ovom domu o izveštaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju?

Ne vidim da iko pravi problem kada se u drugim zemljama Evrope obeležavaju važni događaji tih zemalja i kada takvim događajima prisustvuju deca i srpska deca i Bošnjaci i njihova deca. Tada se ne pravi problem. Taj problem se pravi samo i isključivo u Srbiji.

Osvojili su 0,5% na izborima i daju sebi za pravo da nas ovde prevaspitavaju. Pri tome su pre mesec, mesec i po dana išli kod Aljbina Kurtija na noge u Prištinu i time prekršili Ustav Republike Srbije. Ne znam da li bi sve ovo radili da je Sulejman Ugljanin opet ministar u Vladi, verovatno ne bi, ali kada je Sulejman Ugljanin u Vladi, kada ima fotelju, onda je Srbija majka. Kada Sulejman Ugljanin nije u Vladi, onda im je Srbija maćeha.

Mi smo danas od poslanika iz njihove poslaničke grupe čuli da je Srbija, odnosno da su Srbi nacisti, što je zaista nedopustivo. Srbi su stradali tokom Drugog svetskog rata od balističkih pokreta na Kosovu i Metohiji. I onda neko ovde sebi daje za pravo da takve kvalifikacije iznosi, takve monstruozne laži.

Srbija neće, jednostavno, to svima neka bude jasno, da odustane od borbe za svoje državne i nacionalne interese i kao što sam rekao, borićemo se i za našu kulturu i za naš identitet, naravno, uz poštovanje i drugih naroda koji žive u ovoj zemlji. Hvala.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, Srbija je vojno neutralna zemlja odlukom Narodne skupštine Republike Srbije i time smo jasno svima stavili do znanja da hoćemo da budemo slobodni i da ćemo u skladu sa šest prioriteta državne politike koju je definisao predsednik Aleksandar Vučić, da ćemo nastaviti da vodimo jednu nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku i da ćemo nastaviti da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer smatram da su te tri stvari najvažnije za budućnost naše zemlje.

Smatram da je ekonomska bezbednost preduslov nacionalne bezbednosti i snažne Srbije koja uvek može da zaštiti svoj narod. Tek po dolasku na vlast predsednika Aleksandra Vučića, Srbija u strateškim dokumentima jasno definiše da će zaštiti srpski narod ma gde on živeo. Zato je zaista važno da jačamo našu vojsku kao faktor odvraćanja svakome ko ikada pomisli da može na bilo koji način da ugrozi srpske državne i nacionalne interese.

S tim u vezi, pitanje hoću da postavim Vladi Republike Srbije, Ministarstvu odbrane, a to je da li se razmatra vraćanje obavezno služenja vojnog roka i u kojoj formi?

Ovo pitanje sam postavio jer smatram da je politika Srbije politika mira i da je važno da svima jasno stavimo do znanja da više nikada nećemo dozvoliti da neko gazi i ponižava Srbiju kao u nekim prethodnim vremenima i da je važno da jačamo našu vojsku, jer danas imamo ekonomske uslove da to radimo. Do 2012. godine Srbija nije imala jedan avion koji je mogao da poleti. Danas je naša vojska ojačana novim avionima, novim helikopterima, novim tenkovima, oklopnim vozilima, bespilotnim letelicama, lasersko vođenim avio-bombama i danas suvereno i slobodno štitimo i čuvamo naše nebo. Nabavka raketnog odbrambenog sistema „Pancir“ je odlična stvar za naše oružane snage i mislim da nema čoveka u Srbiji koji nije srećan kada vidi snažnu i dobro opremljenu srpsku vojsku što su građani Srbije imali prilike da vide na vojnoj vežbi „Odgovor 21“.

Snažna, naoružana, opremljena, obučena, dobro diplomatski utemeljena Srbija je najudaljenija od bilo kakvog potencijalnog sukoba. Sve je to suprotno od onoga što su radile prethodne vlasti koje su vodile politiku puzajućeg pristupanja NATO paktu, izbegavajući da Srbija uspostavi snažnu vojsku, politiku saradnje sa svim vojnim savezima, ali bez pristupanja u neki od njih, iz razloga, jer jedino tako možemo da sačuvamo našu političku vojnu nezavisnost i samostalnost.

Tadić, Šutanovac i Ponoš su na sve moguće načine sprečavali da se vojna neutralnost nađe u nekom strateškom dokumentu iako ih je na to obavezivala odluka Narodne skupštine Republike Srbije. Boris Tadić kao ministar odbrane i vrhovni komandant je najviše odgovoran za pad standarda pripadnika srpske vojske, za uništavanje tehnike i za ukidanje vojnog roka. Rasformirali su čitave korpuse, uključujući i legendarni Prištinski korpus na koji su ponosni.

Slava naših boraca na Košarama bi u potpunosti potamnela da nije bilo političkih promena u Srbiji 2012. godine i tek od tada krećemo da obeležavamo važne događaje. Nikada se za Košare u vreme vlasti žutog tajkunskog režima nije čulo. Nikada, da su oni ostali na vlasti, ne bismo došli u situaciju da popravimo status našim vojnicima, našim borcima, našim ratnim invalidima i da odajemo počast našim herojima sa Košara.

Naša vojska je herojski izdržala napade NATO, ali umalo nije preživela napade Tadića, Šutanovca i Ponoša, jer su u njihovo vreme u vazduh letela vojna skladišta, dok danas na nebu iznad Srbije lete MIG-ovi 29, a pripadnici Vojske imaju najmoderniju opremu i naoružanje.

Znam da Tadića, Ponoša i Šutanovca, kao ideologe razoružavanja Srbije, nervira snaga srpske vojske i upravo zbog toga su im građani Srbije zauvek uskratili poverenje zbog takvog odnosa prema državi.

U vreme bivšeg režima čak je bilo i razmišljanja da pred Srbijom neće biti bezbednosnih pretnji i izazova u budućnosti, pa su tako ukidali spoljnu diplomatsku obaveštajnu službu, šifrovanje, telegrama, ukinuli su 2005. godine srednju stručnu vojnu školu itd.

Prava je sreća što smo 2012. godine uspeli da pobedimo na izborima i da konačno stavimo i srpsku državu, i srpsku vojsku na noge i, kao što sam rekao na početku, nastavićemo da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer ćemo na taj način uspeti da građanima Srbije omogućimo ono što zaista zaslužuju, a to je – bolji životni standard i još veću bezbednost. Hvala.