MILOŠ TERZIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Grockoj, Leštane.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik i master politikolog.

Radi u Javnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija Grocka“, kao šef Službe za opšte i pravne poslove.

Od 2017. godine obavljao je funkciju pomoćnika predsednika opštine Grocka. Bio je zaposlen u Odeljenju za inspekcijske poslove opštine Grocka.

Član je Srpske napredne stranke od 2014. godine gde obavlja funkciju zamenika predsednika omladine u Opštinskom odboru SNS Grocka i koordinatora za severni deo opštine.

Jedan je od autora Strategije razvoja sporta u Grockoj za period od 2016. do 2018. godine i član Radne grupe koja se bavila izradom Strategije razvoja sporta u Grockoj. Član je Upravnog odbora Sportskog saveza opštine Grocka i zamenik predsednika u Judo klubu „Vinča“.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 20.10.2020, 14:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas diskutujemo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i ove izmene o kojima danas diskutujemo idu u pravcu poboljšanja prava naših građana. Takav pristup je na koncu odgovorne politike koju sprovodi SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i ono što je važno naglasiti, zbog građana Srbije, to je da su državne finansije što se tiče penzijskog i invalidskog osiguranja i više nego stabilne.

Osnovni razlog ovih izmena i dopuna Zakona odnosi se pre svega na izmene normi kojima je propisano utvrđivanje prava na prevremenu penziju. Ovim izmenama takođe ćemo omogućiti da Fond radi efikasnije i brže. Zbog naših građana je važno da naglasimo da nema govora o pomeranju starosne granice ili o pooštravanju uslova za dobijanje prava na penziju.

Zahvaljujući efikasnom i odgovornom vođstvu, mi danas u Srbiji, odnosno u Evropi, imamo najbrže rastuću ekonomiju, i pored krize koja je prouzrokovana virusom Kovid - 19. U takvim okolnostima naš je zadatak da sačuvamo sve one rezultate koje smo postigli kroz sprovođenje onih teških ali neophodnih, pre svega fiskalnih reformi 2014. godine, jer smo 2012. godine nasledili upravljanje ovom zemljom koja je bila na rubu bankrota. Dakle, do 2012. godine ovu zemlju su vodili politikanti okupljeni oko politike koju predstavljaju Đilas, Jeremić i Tadić i uspeli su ništa drugo što se tiče Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, da dovedu do nepovoljnog odnosa između broja osiguranika i penzionera i samim tim su doveli do deficita u poslovanju Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje.

Takvim delovanjem naši penzioneri došli su u situaciju da isplata penzija bude neizvesna i u najvećoj meri su napravili takav sistem koji je podrazumevao neopravdano ostvarenje prava na invalidsku penziju, zbog čega smo došli do gorućih problema koji su podrazumevali ogroman stepen korupcije, posebno u zdravstvu.

Suštinski, oni danas napadaju SNS, predsednika Aleksandra Vučića i članove njegove porodice, pre svega da bi prikrili sva ona nedela politička koja su imali u periodu od 2000. do 2012. godine, jer su bukvalno Srbiju ostavili na kolenima.

Zamislite sad, prethodnih dana glavna vest na portalima i u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa jeste to što je član SNS, brat predsednika Aleksandra Vučića, gospodin Andrej Vučić, posetio članove SNS, dakle stranke kojoj pripada, u Novom Sadu, jednom mesnom odboru i sada ja njih pitam sa ovog mesta iz Narodne skupštine Republike Srbije - da, i šta je sporno u tome što je član SNS, gospodin Andrej Vučić, posetio aktiviste SNS u jednom mesnom odboru u Novom Sadu?

Dakle, gospodin Andrej Vučić, za razliku od brata Dragana Đilasa, gospodina Gojka Đilasa, nema 30 nekretnina na elitnim lokacijama u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić i njegov brat Andrej Vučić nemaju preko 50 tajnih računa gde se nalazi ukraden novac građana Republike Srbije i mogu ponosno da nastave borbu, pre svega za Srbiju, i borbu u SNS.

Iz takvog njihovog delovanja, kroz napade na porodicu predsednika Aleksandra Vučić, ja vidim isključivo isfrustriranost poraženih od strane pobednika, tačnije od Aleksandra Vučića, zato što ih je poslao tamo gde im je i mesto, a to je na margine srpske društvene i političke scene, jer tamo i moraju da budu svi oni koji, kao što je to Dragan Đilas ili Marinika Tepić, optužuju sopstveni narod da je genocidan narod.

Jedini cilj njihove politike, tačnije, ne mogu da kažem "njihove politike" jer nemaju apsolutno nikakav program i nikakvu politiku, jeste da pokušaju da ospore, uz podršku stranaca, političko delovanje predsedniku Aleksandru Vučiću i jeste da pokušaju da preko nasilja, nekakvih obojenih revolucija, bez političke volje građana Republike Srbije na izborima dođu na vlast i da rade ono što su radili, da se bave krađom, dakle da rade ono što su radili do 2012. godine. E, to im nećemo dozvoliti ni mi, to im neće sigurno dozvoliti, pre svega, ono što je najvažnije, ni građani Republike Srbije.

Više puta sam u svojim izlaganjima u Narodnoj skupštini rekao da smatram da su za politiku najvažnije dve stvari, a to su odgovornost i rezultati. Što se rezultata tiče, tu je situacija kristalno jasna. Rezultate ili imate ili nemate. A mi iz SNS smo ponosni na rezultate koje smo za Srbiju ostvarili od 2012. godine do danas. Mi smo ti iz SNS koji smo uspeli da dovedemo do toga da inflacija bude na istorijskom minimumu, da javni dug Srbije bude ispod 60%, dakle u nivou Mastrihta, da stopa nezaposlenosti u Srbiji bude ispod 10%, što je istorijski minimum ako sagledamo period u prethodnih 30 godina.

Srbija je danas zemlja gde se grade novi auto-putevi, gde se otvaraju nove fabrike, samim tim i nova radna mesta i jedna smo od retkih država u Evropi koja je uspela da omogući svojim građanima povećanje i prosečne plate i povećanje prosečne penzije.

Danas je Fond penzijsko-invalidskog osiguranja stabilan i iz meseca u mesec imamo dobre vesti i pozitivne rezultate, posebno za naše najstarije sugrađane, i to je nešto što ne žele da vide samo oni koji ništa ne znaju i koji upućuju kritiku radi kritike i imaju jedino patološku želju da nastave da rade ono što su radili do 2012. godine, a moram da kažem da to pokušavaju da rade u onom trenutku kada znaju da smo obezbedili godinama za redom suficit u budžetu i kada smo konačno stavili Srbiju na noge.

Danas je Srbija zahvaljujući politici SNS i predsednika Aleksandra Vučića respektabilan međunarodni faktor na međunarodnoj političkoj sceni i svi znaju da je Srbija i ekonomski i politički lider na Balkanu.

Rezultati koje postižemo su vidljivi, proverljivi. Uspeli smo da obezbedimo izdašne programe podrške i pomoći našim građanima i privredi, očuvali smo životni standard, a istovremeno smo uspeli, kao što sam već naglasio, da povećamo plate i penzije.

Takođe, Srbija se svrstala u zemlje lidere u masovnoj vakcinaciji stanovništva.

Zadatak koji je pred svima nama jeste da nastavimo da radimo savesno i odgovorno i da obezbedimo građanima Srbije ono što smo zacrtali kroz investicioni plan "Srbija 2025", a to je da prosečna plata u Srbiji 2025. godine iznosi 900 evra, a prosečna penzija 440 evra. Dakle, da građanima omogućimo još dinamičniji privredni rast. Zato sam siguran da će građani Srbije to znati da vrednuju i da će davati i u budućnosti neprikosnovenu podršku i poverenje politici koju sprovodimo mi iz SNS.

Za kraj hoću da naglasim da ću u danu za glasanje podržati Predlog zakona o kojem danas diskutujemo. Hvala.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, Srbija je vojno neutralna zemlja odlukom Narodne skupštine Republike Srbije i time smo jasno svima stavili do znanja da hoćemo da budemo slobodni i da ćemo u skladu sa šest prioriteta državne politike koju je definisao predsednik Aleksandar Vučić, da ćemo nastaviti da vodimo jednu nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku i da ćemo nastaviti da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer smatram da su te tri stvari najvažnije za budućnost naše zemlje.

Smatram da je ekonomska bezbednost preduslov nacionalne bezbednosti i snažne Srbije koja uvek može da zaštiti svoj narod. Tek po dolasku na vlast predsednika Aleksandra Vučića, Srbija u strateškim dokumentima jasno definiše da će zaštiti srpski narod ma gde on živeo. Zato je zaista važno da jačamo našu vojsku kao faktor odvraćanja svakome ko ikada pomisli da može na bilo koji način da ugrozi srpske državne i nacionalne interese.

S tim u vezi, pitanje hoću da postavim Vladi Republike Srbije, Ministarstvu odbrane, a to je da li se razmatra vraćanje obavezno služenja vojnog roka i u kojoj formi?

Ovo pitanje sam postavio jer smatram da je politika Srbije politika mira i da je važno da svima jasno stavimo do znanja da više nikada nećemo dozvoliti da neko gazi i ponižava Srbiju kao u nekim prethodnim vremenima i da je važno da jačamo našu vojsku, jer danas imamo ekonomske uslove da to radimo. Do 2012. godine Srbija nije imala jedan avion koji je mogao da poleti. Danas je naša vojska ojačana novim avionima, novim helikopterima, novim tenkovima, oklopnim vozilima, bespilotnim letelicama, lasersko vođenim avio-bombama i danas suvereno i slobodno štitimo i čuvamo naše nebo. Nabavka raketnog odbrambenog sistema „Pancir“ je odlična stvar za naše oružane snage i mislim da nema čoveka u Srbiji koji nije srećan kada vidi snažnu i dobro opremljenu srpsku vojsku što su građani Srbije imali prilike da vide na vojnoj vežbi „Odgovor 21“.

Snažna, naoružana, opremljena, obučena, dobro diplomatski utemeljena Srbija je najudaljenija od bilo kakvog potencijalnog sukoba. Sve je to suprotno od onoga što su radile prethodne vlasti koje su vodile politiku puzajućeg pristupanja NATO paktu, izbegavajući da Srbija uspostavi snažnu vojsku, politiku saradnje sa svim vojnim savezima, ali bez pristupanja u neki od njih, iz razloga, jer jedino tako možemo da sačuvamo našu političku vojnu nezavisnost i samostalnost.

Tadić, Šutanovac i Ponoš su na sve moguće načine sprečavali da se vojna neutralnost nađe u nekom strateškom dokumentu iako ih je na to obavezivala odluka Narodne skupštine Republike Srbije. Boris Tadić kao ministar odbrane i vrhovni komandant je najviše odgovoran za pad standarda pripadnika srpske vojske, za uništavanje tehnike i za ukidanje vojnog roka. Rasformirali su čitave korpuse, uključujući i legendarni Prištinski korpus na koji su ponosni.

Slava naših boraca na Košarama bi u potpunosti potamnela da nije bilo političkih promena u Srbiji 2012. godine i tek od tada krećemo da obeležavamo važne događaje. Nikada se za Košare u vreme vlasti žutog tajkunskog režima nije čulo. Nikada, da su oni ostali na vlasti, ne bismo došli u situaciju da popravimo status našim vojnicima, našim borcima, našim ratnim invalidima i da odajemo počast našim herojima sa Košara.

Naša vojska je herojski izdržala napade NATO, ali umalo nije preživela napade Tadića, Šutanovca i Ponoša, jer su u njihovo vreme u vazduh letela vojna skladišta, dok danas na nebu iznad Srbije lete MIG-ovi 29, a pripadnici Vojske imaju najmoderniju opremu i naoružanje.

Znam da Tadića, Ponoša i Šutanovca, kao ideologe razoružavanja Srbije, nervira snaga srpske vojske i upravo zbog toga su im građani Srbije zauvek uskratili poverenje zbog takvog odnosa prema državi.

U vreme bivšeg režima čak je bilo i razmišljanja da pred Srbijom neće biti bezbednosnih pretnji i izazova u budućnosti, pa su tako ukidali spoljnu diplomatsku obaveštajnu službu, šifrovanje, telegrama, ukinuli su 2005. godine srednju stručnu vojnu školu itd.

Prava je sreća što smo 2012. godine uspeli da pobedimo na izborima i da konačno stavimo i srpsku državu, i srpsku vojsku na noge i, kao što sam rekao na početku, nastavićemo da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer ćemo na taj način uspeti da građanima Srbije omogućimo ono što zaista zaslužuju, a to je – bolji životni standard i još veću bezbednost. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD i potvrđivanje Ugovora o socijalnoj sigurnosti između Srbije i Kvebeka, dakle, tri veoma važna sporazuma koji su plod pregovora između Srbije i navedenih zemalja.

Cilj sporazuma sa Ruskom Federacijom podrazumeva olakšanje procedura prilikom izvoza iz Srbije, bolje izvozne šanse i prilike da naši izvoznici plasiraju svoje proizvode na tržište Ruske Federacije, što će svakako obezbediti veći profit našim proizvođačima i izvoznicima, pre svega voća, povrća, ali i proizvoda biljnog porekla.

Cilj Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD jeste uspostavljanje još snažnije saradnje u oblasti nauke i tehnologije i to je upravo dobar korak ka uspostavljanju snažnijih bilateralnih odnosa između Republike Srbije i SAD.

Cilj Srbije je svakako, da se odmah razumemo, punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali ćemo u skladu sa šest definisanih prioriteta državne politike, koju je definisao i proklamovao predsednik Aleksandar Vučić, nastaviti da vodimo jednu suverenu, slobodnu i nezavisnu politiku i da uspostavljamo još bolje odnose sa našim prijateljima i strateškim partnerima svuda u svetu. Tu, pre svega, mislim na Narodnu Republiku Kinu i na Rusku Federaciju, ali ćemo se truditi da u narednom periodu i u budućnosti da gradimo i da popravljamo odnose i sa SAD, jer smatram da je to važno i uspeli smo, upravo nakon Vašingtonskog sporazuma, da dovedemo u Srbiju Američku razvojnu korporaciju i da omogućimo građanima Srbije ono što zaista zaslužuju, a to je bolji životni standard i otvaranje novih radnih mesta.

Siguran sam da Američka razvojna korporacija ne bi dolazila u Srbiju da nisu sigurni u političku stabilnost i u ekonomsku stabilnost Republike Srbije.

Videli ste, dame i gospodo narodni poslanici, a videli su to i građani Republike Srbije, koliko je važno voditi jednu ozbiljnu i odgovornu spoljnu politiku i koliko je važno raditi na jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije i na istoku i na zapadu, što upravo i radi i čini SNS svakodnevno od 2012. godine.

Zahvaljujući upravo takvoj politici koju vodi SNS i zahvaljujući naporima predsednika Aleksandra Vučića, mi smo tokom 2019. godine imali najviše direktnih stranih investicija u odnosu na čitav region.

Podsetiću građane Srbije da je 2019. godine u Srbiju stiglo 3,6 milijardi evra direktnih stranih investicija i da smo pored globalne krize uspeli da i u 2020. godini održimo takav trend i da u Srbiju pristigne 2,9 milijardi evra direktnih stranih investicija.

Upravo je to jedan od razloga zašto smo uspeli da stopu nezaposlenosti u Srbiji svedemo ispod 10%, što je istorijski minimum i što je tri puta manje u odnosu na period do 2012. godine, kada su ovom zemljom upravljali ovi rasipnici iz Demokratske stranke i iz stranaka bivšeg režima.

Dakle, politika koju vodi SNS na najdirektniji način usredsređena je na svakog pojedinca i na svakog čoveka u Srbiji.

Kada govorimo o odnosima Srbije i Rusije, zahvalni smo na podršci koju imamo pred međunarodnim institucijama, što se tiče borbe za očuvanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, što se tiče borbe za očuvanje naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, ali i na ekonomskom planu dosta dobro sarađujemo. Moram da istaknem realizaciju važnih, pre svega infrastrukturnih projekata i tu hoću da istaknem izgradnju pruge između Novog Sada i Stare Pazove.

Isto tako, mislim da je dobra prilika da se istakne i realizacija izgradnje gasovoda kroz Srbiju, dakle, između Mađarke i Bugarske granice, kao i projekat koji će se realizovati, a to je Balkanski tok, čiji je deo Republika Srbija, jer je taj projekat važan za ekonomsku stabilnost, važan je i za energetsku bezbednost, ali je izuzetno važan i za nacionalnu bezbednost Republike Srbije. Samim tim, koristan je za sve građane naše zemlje.

Srbija ne krije i ne treba da krije da smo zahvalni i našim partnerima na međunarodnoj sceni zbog pomoći i podrške koju smo dobili tokom borbe protiv pandemije korona virusa, jer smo na taj način, upravo kroz vođenje ozbiljne i odgovorne spoljne politike, uspeli da obezbedimo sve što je bilo neophodno za građane Republike Srbije, za potrebe naše države, ali ne samo to, bili smo solidarni. Uspeli smo da pomognemo svima koji su imali potrebe da dobiju vakcine u regionu i pokazali smo ono što smo oduvek i bili, a to je da su Srbi jedan zaista solidaran i veliki narod.

E, sad, posle svega što sam rekao, zamislite, poštovani građani Republike Srbije da Srbijom upravljaju oni koji su ovom zemljom upravljali do 2012. godine i koji svakodnevno vode kampanju i protiv investicija koje dolaze iz Narodne Republike Kine, koji svakodnevno vode kampanju i protiv saradnje između Republike Srbije i Ruske Federacije, koji su vodili besomučnu kampanju protiv potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, samim tim i protiv investicija koje dolaze iz SAD.

Zamislite da oni upravljaju ovom zemljom, da li bi građani Bora i Smedereva danas imali posao? Da li bismo uspeli da obezbedimo dovoljan broj vakcina i sve što je bilo potrebno za potrebe naše države i naših građana?

Ne smem ni da zamislim šta bi sve bilo po pitanjima koji se odnose na važne državne i nacionalne interese Republike Srbije u međunarodnim institucijama. Siguran sam da od tih projekata koji su važni, pre svega, infrastrukturnih projekata ne bi bilo ništa, a pitanje je i da li bismo uspeli da smo vodili politiku kakvu su oni vodili do 2012. godine, da realizujemo priču o izgradnji fabrike za proizvodnju vakcina na Institutu „Torlak“, koja neće biti važna samo za građane Republike Srbije, već i za čitav region.

Nego, njih je uvek baš bilo briga i za „Torlak“ i za srpske državne i nacionalne interese. To je najbolje dokazao kroz svoje političko delovanje Vuk Jeremić, koji je postavio ono katastrofalno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i naneo nam najveću štetu po pitanju Kosova i Metohije, jer za vreme dok se on bavio politikom u Srbiji, uspostavljena je granica između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku, težište pregovora iz UN o KiM je izmešteno na teren EU. To mene, iskren da budem, i ne čudi, jer je sve to rađeno za vreme predsedničkog mandata Borisa Tadića, koji je išao ponosno na hrvatsku radio-televiziju da govori kako uopšte nije ponosan na to što je predsednik Republike Srbije, jer to su ljudi, ta ekipa politikanata oko Đilasa, Jeremića i Tadića koja uopšte nema nikakvu ideologiju, a jedini interes im je novac.

Što se spoljne politike tiče, njih interesuje jedino pitanje Hong Konga, ali ne u političkom kontekstu, već u odnosu na to ko ima više uticaja u Hong Kongu, da li je to Dragan Đilas ili Vuk Jeremić, u odnosu na broj tajnih računa koje tamo poseduju, a gde se nalazi novac građana Republike Srbije.

Podsetiću građane Srbije da je Vuk Jeremić bio centralna politička figura koruptivnog skandala i to sa svojim partnerima Patrikom Hoom i Emiliom Lozojom i to u trenucima dok je obavljao izuzetno važnu funkciju u UN i na taj način je uspeo neverovatno da našteti ugledu Republike Srbije.

Podsetiću građane Srbije i na razgovor između Vuka Jeremića, kao ministra spoljnih poslova Republike Srbije sa Milanom Roćinom, ministrom spoljnih poslova Crne Gore. Ne mogu da citiram delove tog njihovog razgovora iz pristojnosti prema ovom visokom domu i prema građanima Republike Srbije. Ali, taj njihov telefonski razgovor najbolje ilustruje kakav je njihov odnos, odnosno kakav je odnos Vuka Jeremića prema Srbiji i prema srpskim nacionalnim interesima.

Nego, da ne trošim više reči na njih. Jednostavno, sve čega su se dotakli da je imalo veze sa srpskim nacionalnim interesima, sve su jednostavno uspeli da unište.

Za kraj, hoću samo da spomenem, u duhu današnje teme, da me izuzetno raduje dobra saradnja sa našim međunarodnim partnerima u vezi jačanja i opremanja naših oružanih snaga, u vezi jačanja kapaciteta i opremljenosti srpske vojske. Srbija je danas ekonomski snažna da možemo da jačamo i da opremamo srpsku vojsku.

Naše vazduhoplovne snage ojačane su novim avionima MiG-29, novim bespilotnim letelicama, dronovima, naše snage protivvazdušne odbrane ojačane su novim raketnim protivvazudšnim sistemima, pancir, i mislim da nema čoveka u Srbiji koji nije srećan i zadovoljan kada vidi snažnu i opremljenu srpsku vojsku, što su građani Srbije relativno skoro imali priliku da vide na vojnoj vežbi „Odgovor 21“.

Snažna srpska vojska u svakom slučaju biće garant mira i stabilnosti u regionu, ali i snažan faktor odvraćanja za svakoga ko bilo kada pomisli da može na bilo koji način da ugrozi srpske nacionalne interese.

Podsetiću građane Srbije da je snaženje srpske vojske započeto od 2012. godine kada na čelo Ministarstva odbrane dolazi predsednik Aleksandar Vučić, jer je taj čovek upravo radio sve suprotno od onoga što je radio Zdravko Ponoš, što je radio Dragan Šutanovac, a on su išli ka tome da sistemski potpuno unište i unize srpsku vojsku i to su radili u tri faze i došli su do kraja prve faze.

Ja ću takođe da podsetim građane Srbije da te 2012. godine, na kraju te njihove prve faze, Srbija nije imala i srpska vojska nije imala jedan avion koji je mogao da poleti. U drugoj fazi iz budžeta građani Republike Srbije i država Srbija bi morali da izdvoje ogromna sredstva i da omogućimo da neko drugi čuva nebo i štiti nebo iznad Srbije. To bi verovatno bila neka članica NATO saveza, a onda bi u trećoj fazi krenuli u kampanju da se obraćaju građanima Srbije i da govore kako ta sredstva mogu da se utroše na mnogo pametniji način, ali da je neophodno da Srbija ponizno pristupi NATO savezu.

Zato su im građani zbog takve izdajničke politike 2012. godine konačno rekli dosta i tek od 2012. godine, sa dolaskom na vlast Aleksandra Vučića i SNS, Srbija kreće da vodi nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku. Krećemo da jačamo našu vojsku i danas Srbija ima svoje snage i danas Srbija suvereno štiti nebo iznad Srbije i nikome ništa ne dugujemo i nikome ništa ne moramo da plaćamo.

Najbolji smo i nastavićemo da jačamo naše kapaciteta i u oblasti zdravstva, nastavićemo da jačamo našu ekonomiju i najbolji smo i upravo iz tog razloga smo najbolji u procesu i u postupku vakcinacije i kolektivne imunizacije naših građana, zato smo najbolji danas u Evropi što se tiče ekonomskog rasta i nastavićemo, siguran sam, pogotovo mi iz SNS da jačamo, u punom smislu te reči, kapacitete srpske države.

Zato ću za kraj samo da kažem da ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama i koleginicama iz SNS, iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati predloge zakona i sporazume koji su danas na dnevnom redu, jer smatram da su korisni za građane Republike Srbije. Zahvaljujem.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, Srbija je vojno neutralna zemlja odlukom Narodne skupštine Republike Srbije i time smo jasno svima stavili do znanja da hoćemo da budemo slobodni i da ćemo u skladu sa šest prioriteta državne politike koju je definisao predsednik Aleksandar Vučić, da ćemo nastaviti da vodimo jednu nezavisnu, suverenu i slobodnu politiku i da ćemo nastaviti da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer smatram da su te tri stvari najvažnije za budućnost naše zemlje.

Smatram da je ekonomska bezbednost preduslov nacionalne bezbednosti i snažne Srbije koja uvek može da zaštiti svoj narod. Tek po dolasku na vlast predsednika Aleksandra Vučića, Srbija u strateškim dokumentima jasno definiše da će zaštiti srpski narod ma gde on živeo. Zato je zaista važno da jačamo našu vojsku kao faktor odvraćanja svakome ko ikada pomisli da može na bilo koji način da ugrozi srpske državne i nacionalne interese.

S tim u vezi, pitanje hoću da postavim Vladi Republike Srbije, Ministarstvu odbrane, a to je da li se razmatra vraćanje obavezno služenja vojnog roka i u kojoj formi?

Ovo pitanje sam postavio jer smatram da je politika Srbije politika mira i da je važno da svima jasno stavimo do znanja da više nikada nećemo dozvoliti da neko gazi i ponižava Srbiju kao u nekim prethodnim vremenima i da je važno da jačamo našu vojsku, jer danas imamo ekonomske uslove da to radimo. Do 2012. godine Srbija nije imala jedan avion koji je mogao da poleti. Danas je naša vojska ojačana novim avionima, novim helikopterima, novim tenkovima, oklopnim vozilima, bespilotnim letelicama, lasersko vođenim avio-bombama i danas suvereno i slobodno štitimo i čuvamo naše nebo. Nabavka raketnog odbrambenog sistema „Pancir“ je odlična stvar za naše oružane snage i mislim da nema čoveka u Srbiji koji nije srećan kada vidi snažnu i dobro opremljenu srpsku vojsku što su građani Srbije imali prilike da vide na vojnoj vežbi „Odgovor 21“.

Snažna, naoružana, opremljena, obučena, dobro diplomatski utemeljena Srbija je najudaljenija od bilo kakvog potencijalnog sukoba. Sve je to suprotno od onoga što su radile prethodne vlasti koje su vodile politiku puzajućeg pristupanja NATO paktu, izbegavajući da Srbija uspostavi snažnu vojsku, politiku saradnje sa svim vojnim savezima, ali bez pristupanja u neki od njih, iz razloga, jer jedino tako možemo da sačuvamo našu političku vojnu nezavisnost i samostalnost.

Tadić, Šutanovac i Ponoš su na sve moguće načine sprečavali da se vojna neutralnost nađe u nekom strateškom dokumentu iako ih je na to obavezivala odluka Narodne skupštine Republike Srbije. Boris Tadić kao ministar odbrane i vrhovni komandant je najviše odgovoran za pad standarda pripadnika srpske vojske, za uništavanje tehnike i za ukidanje vojnog roka. Rasformirali su čitave korpuse, uključujući i legendarni Prištinski korpus na koji su ponosni.

Slava naših boraca na Košarama bi u potpunosti potamnela da nije bilo političkih promena u Srbiji 2012. godine i tek od tada krećemo da obeležavamo važne događaje. Nikada se za Košare u vreme vlasti žutog tajkunskog režima nije čulo. Nikada, da su oni ostali na vlasti, ne bismo došli u situaciju da popravimo status našim vojnicima, našim borcima, našim ratnim invalidima i da odajemo počast našim herojima sa Košara.

Naša vojska je herojski izdržala napade NATO, ali umalo nije preživela napade Tadića, Šutanovca i Ponoša, jer su u njihovo vreme u vazduh letela vojna skladišta, dok danas na nebu iznad Srbije lete MIG-ovi 29, a pripadnici Vojske imaju najmoderniju opremu i naoružanje.

Znam da Tadića, Ponoša i Šutanovca, kao ideologe razoružavanja Srbije, nervira snaga srpske vojske i upravo zbog toga su im građani Srbije zauvek uskratili poverenje zbog takvog odnosa prema državi.

U vreme bivšeg režima čak je bilo i razmišljanja da pred Srbijom neće biti bezbednosnih pretnji i izazova u budućnosti, pa su tako ukidali spoljnu diplomatsku obaveštajnu službu, šifrovanje, telegrama, ukinuli su 2005. godine srednju stručnu vojnu školu itd.

Prava je sreća što smo 2012. godine uspeli da pobedimo na izborima i da konačno stavimo i srpsku državu, i srpsku vojsku na noge i, kao što sam rekao na početku, nastavićemo da jačamo našu ekonomsku, zdravstvenu i vojnu moć, jer ćemo na taj način uspeti da građanima Srbije omogućimo ono što zaista zaslužuju, a to je – bolji životni standard i još veću bezbednost. Hvala.