MILOŠ TERZIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1988. godine. Živi u Grockoj, Leštane.

Po obrazovanju je diplomirani pravnik i master politikolog.

Radi u Javnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija Grocka“, kao šef Službe za opšte i pravne poslove.

Od 2017. godine obavljao je funkciju pomoćnika predsednika opštine Grocka. Bio je zaposlen u Odeljenju za inspekcijske poslove opštine Grocka.

Član je Srpske napredne stranke od 2014. godine gde obavlja funkciju zamenika predsednika omladine u Opštinskom odboru SNS Grocka i koordinatora za severni deo opštine.

Jedan je od autora Strategije razvoja sporta u Grockoj za period od 2016. do 2018. godine i član Radne grupe koja se bavila izradom Strategije razvoja sporta u Grockoj. Član je Upravnog odbora Sportskog saveza opštine Grocka i zamenik predsednika u Judo klubu „Vinča“.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 20.10.2020, 14:18

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su danas na dnevnom redu kadrovska rešenja, odnosno Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavke, kao i Predlog odluke o izboru članova Državnog veća tužilaca, Predlog odluka o izboru članova Visokog saveta sudstva, Predlog odluke o izboru predsednika sudova.

Imajući u vidu da predsedniku i članu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki mandat ističe 18. decembra 2020. godine nadležni Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava utvrdio je Predlog odluke o izboru predsednika i jednog člana Komisije. Naravno, Narodna skupština je ta koja bira i razrešava članove Republičke komisije.

Ono što može da se konstatuje u vezi samog rada Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki jeste da su uspeli da unaprede stanje u ovim postupcima i da smo u prethodnom periodu ostvarili značajan napredak u ovoj oblasti. To se posebno videlo u okolnostima koje su nastale 2020. godine.

Republička komisija je nastavila pozitivan trend skraćivanja rokova odlučivanja u postupcima i stvaranja dobrih uslova za efikasnije sprovođenje javnih nabavki.

Zadatak same Komisije kao nezavisnog tela u narednom periodu biće da se formira još sigurnije pravno okruženje za sve privredne subjekte i efektivan sistem zaštite prava u postupku javnih nabavki, kao i stvaranje sigurnog pravnog okruženja za naručioce zarad efikasnijeg vođenje postupka.

Ono što je takođe potrebno istaći jeste da su, dakle, eksperti Evropske komisije 2019. godine zaista visokom ocenom ocenili rad ove Republičke komisije, posebno u sektorima zdravstva i građevinarstva, odnosno kako oni to karakterišu ranjivim oblastima. To je u stvari najbolji pokazatelj da ova Komisija radi efikasno.

Srpska napredna stranke sve što radi u Srbiji, radi za dobrobit građana Republike Srbije. Republika Srbija u postupku javnih nabavki ima rešena prava i obaveze privrede i države, kao što je to rešeno u zemljama EU. Postupak je unapređen, vidljiviji, transparentniji svim subjektima koji u postupcima učestvuju.

Danas, za razliku od perioda do 2012. godine, živimo u zemlji u kojoj su svi pred zakonom jednaki, a ne neki povlašćeni. Ono što je svakako jedan od zadataka ove komisije i svih nas jeste potpuno iskorenjivanje korupcije u postupcima javnih nabavki, pravna zaštita i efikasan pravni mehanizam kako bi ponuđači imali poverenje u pravni sistem i u sistem postupaka javnih nabavki.

Takođe, važno je da se poseban akcenat stavi na preventivno delovanje kako ne bi dolazilo do zloupotreba diskrecionih ovlašćenja i trgovine uticajem, jer je do takvih zloupotreba dolazilo baš u periodu između 2000. i 2012. godine, kako ne bismo došli u situaciju da pojedini političari steknu bogatstvo u iznosu od više od pola milijardi evra na račun građana Srbije i na štetu budžeta Republike Srbije.

Dakle, konačni cilj jeste dobra primena zakona i zaštita državnog budžeta i dobro je da je Ministarstvo finansija Republike Srbije procenilo dobro značaj i ulogu Republičke komisije i da je Republička komisija uzela aktivno učešće u izradi Predloga zakona o budžetu za 2021. godinu.

Poštovani narodni poslanici, efikasan sistem sprečavanja zloupotreba u postupcima javnih nabavki do 2012. godine gotovo da uopšte nije postojao. Upravo je SNS ta koja je od 2012. godine pa naovamo, započela suštinsku izgradnju antikoruptivnih mehanizama u Srbiji upravo kroz regulisanje postupaka javnih nabavki.

Mi smo 2012. godine počeli da uspostavljamo ozbiljan državni mehanizam borbe protiv korupcije i prvi zakon koji je donet na inicijativu SNS bio je upravo Zakon o javnim nabavkama. Novi Zakon o javnim nabavkama, koji je u primeni od 1. jula 2020. godine još više je popravio stanje u ovoj oblasti i uskladio je domaću zakonsku regulativu sa regulativom EU sa ciljem jasnijeg postupka javne nabavke, uz smanjenje administrativnog tereta za privredne subjekte i kroz sprovođenje elektronske komunikacije u duhu sveobuhvatnog procesa digitalizacije u Srbiji što je svima olakšalo posao u postupcima javnih nabavki, posebno u situaciji kada smo se suočili sa posledicama prouzrokovanim virusom Kovida 19.

Kroz donošenje i primenu dobrih zakona, ostvaruje se napredak u svim sferama društvenog života i svakako i u oblasti koja se odnosi na pitanja zaštite prava u postupcima javnih nabavki. Mi smo do 2012. godine imali najveću korupciju u državi upravo kroz postupke javnih nabavki i od strane pripadnika bivšeg režima, i upravo su javne nabavke koristili da očerupaju državni budžet i da uzimaju novac građana Srbije.

Mislim da bi bilo dobro da se prisetimo kako su ti postupci izgledali do 2012. godine, pre svega da bi građani mogli da izvuku zaključke kako su to radili oni koji su ovom zemljom upravljali u periodu od 2000. do 2012. godine i kako su uništavali ekonomiju ove zemlje. Mada, zaista je teško otkriti sve malverzacije pripadnika bivšeg režima u postupcima javnih nabavki, jer su u periodu između 2000. i 2012. godine javne nabavke, kao i svi njihovi ugovori, poslovi, bili tajna, a državne tajne su bile javne.

Zato smo mi tu da građanima kažemo istinu, kako bi građani Srbije znali ko to ponovo pretenduje da uzima novac iz budžeta. Gospodin Dragan Đilas je sinonim i merna jedinica za korupciju u Srbiji. Čovek čija je čitava politička karijera protkana koruptivnim aferama koje su mu doprinele da se njegovi prihodi stostruko uvećaju od trenutka od kada je ušao u politiku.

Ne zaostaju za njim ni drugi političari koji su pod njegovom kontrolom i uticajem. Tu pre svega mislim na Marka Bastaća, bivšeg predsednika opštine Stari Grad, to je onaj poštovani građani Srbije, kome je njegov kum oteo kovertu od reketa za nelegalnu gradnju na Starom Gradu.

Njima je, dakle, politika samo sredstvo za povećanje ličnog bogatstva.

Godine 2011, pokojna Verica Barać je ukazala i dokazala sistemske pljačke u postupcima javnih nabavki i dokazala da se gotovo svaki četvrti dinar iz postupaka javnih nabavki slivao u džepove Dragana Đilasa i u tajkunski biznis strukture političke stranke koja se tada zvala Demokratska stranka. Godišnje je samo po osnovu provizije odlazilo oko milijardu evra novca građana Srbije.

Svi se sećamo da je bivši gradonačelnik Beograda, naravno preko javnih nabavki, kupio softver koji je koštao 10 miliona evra. Taj softver koji je trebao da poveže sve institucije u gradu, naravno, nikada nije stavljen u funkciju. To rade i danas, samo drugačijim metodama, tako što kradu državne tajne i te državne tajne prodaju bugarskim novinarima, kako bi zaradili nešto novca i kako bi uništili srpsku namensku industriju i srpska preduzeća, a konačni cilj im je državni budžet i njegovo uništavanje.

U vreme Dragana Đilasa, dok je bio gradonačelnik Beograda, Beograd je dobio najskuplji most u Evropi. Most na Adi je u predračunskoj vrednosti trebao da košta 116 miliona evra, pa je kao čelik poskupeo, pa je nakon toga ta vrednost dostigla 161 milion evra, a na kraju je taj most građane Srbije koštao ukupno 450 miliona evra. Nije čudno zašto je to tako funkcionisalo, jer su firmama u inostranstvu kroz jednu transakciju uplaćivali 2,5 miliona evra, i to firmama koje se bave prodajom brodova, a da pri tom ni Grad Beograd ni država Srbija u tom trenutku nisu otkupili nijedan brod, a te firme nisu mogle uopšte da učestvuju u građevinskim poslovima koji se odnose na most na Adi.

Svi se sećamo afere nabavke podzemnih kontejnera koja je građane Beograda koštala šest miliona evra i koji, takođe, nikad nisu bili u funkciji. Taj projekat je, takođe, oštetio državni budžet za 169 miliona. Priveden je direktor Gradske čistoće, kao i njegovi saradnici.

Dalje, imamo aferu za rekonstrukciju Bulevara, gde pobeđuju firme koje imaju mesec dana poslovanja i kapital od 500 evra. To im nije bilo dosta, već su sa tom praksom nastavili i posle 2012. godine, tamo gde su kršili zakon, a to je, kako sam naveo, opština Stari Grad, i to se događalo kroz političko delovanje Marka Bastaća.

Klasičan primer zloupotreba i sumnjivih nabavki u toj opštini oslikan je kroz zloupotrebu imovine Sportskog centra „Milan Gale Muškatirović“, kada je založena imovina bazena, koji nije opštinska svojina, radi dobijanja kredita od 50 miliona, kojim je trebalo da se otplati dug. Novac je potrošen na nešto drugo i Bastać je očigledno išao putem svog šefa. To su, bez sumnje, nastavili da rade i dalje. To su radili od 2016. do 2020. godine, kada su iz te opštine uspeli da ispumpaju gotovo 1,7 miliona evra kako bi platili svoje političke aktiviste, upravo one koji su u julu mesecu jurišali na Narodnu skupštinu Republike Srbije i pokušali da nasiljem dođu na vlast. To vam najbolje, poštovani građani Srbije, oslikava kako oni doživljavaju demokratiju, institucije, imovinu i državna sredstva Srbije.

Gospodo narodni poslanici, pitam se šta bi danas radili sa novcem građana Srbije iz državnog budžeta, kada nekadašnji Đilasov direktor Branko Janković Agencije za javne nabavke grada Beograda krade krem bananice na benzinskoj pumpi, što su zabeležile sigurnosne kamere? Zamislite šta sve sigurnosne kamere nisu uspele da zabeleže do 2012. godine. Ne smem ni da pomislim šta bi radili sa novcem iz budžeta kada bi bili na funkciji i kada bi koristili svoja ovlašćenja.

Novac koji je vođa propalog saveza prisvojio za sebe rezultirao je sa 619 miliona evra za samo jednog političara. Zamislite, poštovani građani Srbije, koliko je to novca i koliko je bolnica moglo da se izgradi i opremi za taj novac, kada smo mi za svega četiri meseca izgradili dve potpuno nove kovid bolnice u Batajnici i u Kruševcu za 90 miliona evra.

Zato pozivam građane Srbije da realno sagledaju stvari i da ne zaboravljaju one koji su Srbiju bacili na kolena i koji sada hoće da se nasiljem vrate na vlast. Iskreno se radujemo primeni Zakona o poreklu imovine političara, jer će moći da se ispita kako su stekli svoje bogatstvo.

O njihovim aferama možemo još mnogo da govorimo, ali hoću da im poručim sa ovog mesta, bez obzira na konstantne napade koji su upućeni ka narodnim poslanicima SNS u Narodnoj skupštini, a to je da ćemo zbog istine i zbog građana Srbije uvek da postavljamo pitanje - kako je svoj prvi milion zaradio gospodin Dragan Đilas?

Naime, Đilas insistira na tome da dok je bio vlasti nije uvećao svoje bogatstvo, već da je to plod i posledica njegovih menadžerskih sposobnosti i da to nema apsolutno nikakve veze sa funkcijama državne vlasti i moći. Najbolji argument protiv njegovih tvrdi jesu reči samog Dragana Đilasa. Tokom vanredne izborne skupštine DS 2012. godine, rekao je – ljudi su napravili puno para tako što se uvek u lancu nađe neka državna firma ili državni budžet na koji se ljudi nakače i tu se pravi najveća zarada. Ili, prema rečima njegovog doskorašnjeg političkog saveznika Vuka Jeremića, 18. februara 2013. godine, prilikom gostovanja na televiziji „Prva“, gde je naglasio da je poslovna imperija Dragana Đilasa od trenutka kada je ušao u politiku samo rasla, a da se DS smanjivala.

On, dakle, tvrdi da je novac zaradio u Češkoj. Međutim, zvanične institucije češke države tvrde drugačije. Prema njihovim navodima, do 2003. godine kompanije koje su u vlasništvu Dragana Đilasa prihodovale su 80 hiljada evra, nakon čega su ugašene zbog netransparentnog poslovanja, ali od 2004. godine njegovo bogatstvo eksponencijalno raste. U tom delu ključna je bila saradnja sa RTS i izdavanje reklamnog prostora na toj televiziji preko njegovih marketinških agencija. Dakle, Dragan Đilas u politiku nije ušao kao bogat čovek, ali jedno je sigurno, u jednom trenutku iz politike kao enormno bogat čovek izlazi.

Onda, kada je SNS sprovela reforme fiskalne konsolidacije, kada smo sproveli ekonomske reforme, kada smo obezbedili suficit u budžetu četiri godine za redom, onda hajde da se ponovo vratim u politiku i hajde da Srbiju ponovo bacimo na kolena i da Srbiju ekonomski i politički uništimo.

Sam Dragan Đilas je davao kontradiktorne izjave u vezi toga koliko je njegova politička moć uticala na sticanje njegovog bogatstva. Čas insistira na tome da njegove privatne kompanije nikada nisu sarađivale ni sa jednom državnom kompanijom, međutim, on je nekada govorio drugačije, pa je u TV duelu 2005. na Pink televiziji s predsednikom Aleksandrom Vučićem izjavio da ipak postoji jedna državna firma sa kojom sarađuje, ili u emisiji „Poligraf“, 3. oktobra 2005. godine, gde je potvrdio i rekao: „Na svu sreću, moje kompanije od svih firmi sa kojima sarađuju, samo je jedna državna, a sve ostalo su privatne“.

Zato je važno da pokažemo građanima Srbije kako je izgledalo političko delovanje onih koji su neodgovorno vršili vlast od 2000. do 2012. godine i da ne nasedaju na laži perjanica drugosrbijanske lažne elite pred naredne izbore. Kakve su ti njegove menadžerske sposobnosti kada je uspeo da zaduži grad Beograd 2012. godine za milijardu i 200 miliona evra? Očigledno nikakve kada je u pitanju interes građana Srbije i Beograda. Zaista je malo vremena da istražimo sve njihove korupcionaške afere, npr. u Šapcu, u Paraćinu, ali tek ćemo o tome govoriti u narednom periodu.

Što se tiče današnje teme o izboru predsednika i člana Republičke komisije za zaštitu prava u procesu javnih nabavki, i time ću završiti svoje današnje izlaganje, neophodno je da Republička komisija obavlja što efikasniji deo posla i za to će uvek imati podršku Narodne skupštine Republike Srbije. Mislim da smo jedna od retkih država gde ta komisija ima apsolutnu nezavisnost u radu i gde ta komisija za svoj rad odgovara nikom drugom do Narodnoj skupštini. Borbu protiv korupcije ćemo svakako nastaviti. Zakoni ove države važiće za sve političare, tajkune i novobogataše.

Što se tiče ostalih tačaka dnevnog reda koja se odnose na kadrovska rešenja vezana za pravosuđe, svi smo u prethodnom periodu imali prilike da vidimo katastrofalne posledice reformi pravosuđa iz 2009. godine. Na isti način kako su pripadnici bivšeg režima vodili postupke javnih nabavki, tako su sprovodili i reforme u oblasti pravosuđa, koje su državu koštale 44 miliona evra. Zbog tako neodgovornog delovanja svi su bili na gubitku a posebno građani, koji nisu dobili bolje i efikasnije pravosuđe. Na kraju su građani takve postupke kaznili na izborima.

Srpska napredna stranka nastavlja reforme u svim oblastima, i u sektoru pravosuđa, za dobrobit građana Srbije i to ćemo nastaviti da činimo i u narednom periodu.

U vezi kadrovskih rešenja vezanih za pravosuđe, osporavam izbor sudije Bjelogrlić za predsednika Osnovnog suda u Ivanjici i Zlatoja Antića za predsednika Osnovnog suda u Zrenjaninu.

Što se tiče građana Srbije, siguran sam da oni danas veruju SNS u rad, red i odgovornost koju pokazujemo, da veruju u trud i rezultate koje Aleksandar Vučić čini za državu i za narod, jer se kraj taj rad, trud i odgovornost tima SNS obezbeđuju veće plate, veće penzije, nove škole, nove bolnice, novi auto-putevi. Jednom rečju, tamo gde je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića, tamo ima sreće za građane Srbije, a tamo gde je politika onih na koje uporno podsećamo i na koje ćemo uporno podsećati kako se ne bi vratili u još goroj formi, tamo nema sreće za građane Srbije.

Imajući u vidu navedeno, pozivam kolege narodne poslanike da podrže ove predloge. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu, između ostalog, imamo i Predlog odluke o davanju saglasnosti za Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2021. godinu.

Kada govorimo o medijima u Srbiji, moramo da napomenemo one koji izbegavaju da plaćaju porez državi. Tu, pre svega, mislim na Dragana Đilas, Dragana Šolaka, Jugoslava Ćosića, koji su vlasnici Junajted grupe koja je vlasnik Junajted medije koja je registrovana u Luksemburgu i koja preko stranih televizijskih kanala „N1“ i „Nova S“ navodno reemituje program u Srbiji, iako ga, pri tom, ne emituje u Luksemburgu. Sa razlogom se, ja mislim, pitamo da li to predstavlja na jedan način direktan strani uticaj na politička dešavanja u Srbiji zarad zaštite biznisa Dragana Đilasa i Dragana Šolaka?

Nesporno je da sa Đilasovih i sa Šolakovih medija se proizvodi politička kampanja, pre svega prema predsedniku i protiv predsednika Aleksandra Vučića i SNS, jer se te televizije predstavljaju u javnosti kao mediji, a u stvari su samo politički protivnici SNS.

Konstantno se napada i SPC i Krizni štab i naši lekari, jer jedina njihova politika jeste – što gore za Srbiju, to bolje za njih. Posebno je ružno kada vidite Dragana Đilasa u jednom trenutku da poziva građane Srbije da krše mere Kriznog štaba, da ne slušaju savete svojih lekara, a onda nakon izvesnog vremena Dragan Đilas poziva državu da sprovede što restriktivnije mere i to pokazuje svo licemerstvo njihovog političkog delovanja i da im uopšte nisu važni interesi građana Republike Srbije i javno zdravlje građana Republike Srbije.

SBB i antidržavni kanali „N1“ i „Nova S“ na najdirektniji mogući način štete budžetu građana Republike Srbije, ali isključivo štete onim nacionalnim televizijama i medijima koji su uredno registrovani u Republici Srbiji i koji uredno plaćaju porez ovoj zemlji. Stara strategija Dragana Đilasa, Dragana Šolaka ogleda se kroz proizvodnju političkih afera, lažnih političkih afera u tim medijima.

Zamislite, poštovani građani Republike Srbije, koliko takva lažna politička afera npr. košta našu namensku industriju i Krušik novih ugovora, koliko takve lažne političke afere koštaju Telekom Republike Srbije. Hoću da podsetim građane da je Telekom sa jeden strane vlasništvo države Srbije, a sa druge strane vlasništvo kao akcionarsko društvo građana Republike Srbije.

Dakle, svaka njihova lažna afera na najdirektniji mogući način šteti budžetu ove zemlje. Oni su jednostavno isfrustrirani zbog političkih i ekonomskih pobeda koje Srbija ostvaruje od 2012. do 2020. godine. Smeta im kada naša namenska industrija posluje dobro i kada ostvaruje profit. Smeta im kada Telekom posluje dobro. jednostavno, smeta im sve što ima veze sa uspehom ove zemlje.

Nova strategija Dragana Đilasa i Dragana Šolaka ogleda se kroz pokušaj da se diskredituju svi članovi SNS, kako bi došlo do erozije poverenja građana u institucije u Republici Srbiji. Svi smo svesni toga da te institucije zavise od učešća i od poverenja građana. Njima smeta politička, ekonomska i infrastrukturna konsolidacija Srbije, a na izbore pri tom ne žele da izađu zato što su svesni da ih građani Srbije jednostavno neće.

Pošto vidim da opet govore o izbornim uslovima i o nekakvom razdvajanju izbora, biće da im je Tanja Fajon opet napričala bajke kako može da utiče na to kako, kada i na koji način će Srbija da organizuje izbore za nacionalni parlament. Setite se kakav je uticaj Tanja Fajon imala na izborima u Šapcu, kada su se izbori ponavljali sve do trenutka dok, kako oni to misle, Tanja Fajon ne bude zadovoljna izbornim rezultatima, ali dobili su jasan odgovor od građana Republike Srbije. Dobili su odgovor da građani Republike Srbije u Šapcu podržavaju politiku koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić i SNS. I još hiljadu puta da su ponovili te izbore dobili bi isti takav odgovor.

Dakle, smatram da je važno da se građanima Srbije predstavljate politikom, planom, programom, idejama, a ne Tanji Fajon i propalim političarima iz Slovenije. Ali, izgleda je to njihovo poimanje srpskog suverenizma, da se umesto građana Srbije pitaju propali političari koji dolaze iz Slovenije. Ne bi me iznenadilo da u narednom periodu pozovu u pomoć i Igora Šolteza, bivšeg evropskog parlamentarca, Kardeljevog unuka, da nam i Kardeljev unuk možda objasni kako, kada i na koji način će Srbija da organizuje izbore za nacionalni parlament.

Hoću sa ovog mesta da poručim i njima i njihovim prijateljima u Sloveniji, da će se izbori u Srbiji održavati u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u skladu sa zakonima Srbije i da će se uvek poštovati izborna volja građana Republike Srbije, a ne volja propalih političara iz Slovenije.

Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Marinika Tepić, Borko Stefanović i ta lažna krugodvojkaška, drugosrbijanska elita skoncentrisana u beogradskom krugu dvojke, jednostavno ne razume potrebe srpskog naroda. Oni jednostavno ne shvataju borbu za naše vitalne državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji, što smatram da je jedno od najvažnijih, svakako najvažnije pitanje srpske politike.

Ako mi dozvolite, napravio bih jednu kratku uporednu analizu u odnosu na to kako su se oni ophodili prema tom pitanju između 2000. i 2012. godine, kada su upravljali ovom zemljom, a kako se SNS ophodi prema pitanju Kosova i Metohije od 2012. do 2020. godine na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Od 2000. do 2004. godine potpuno su uništili srpsku ekonomiju. Od 2000. do 2012. godine su donosili katastrofalne političke odluke.

Smatram da je važno da građane Srbije prisetimo na tako nešto. Kao posledicu toga imali smo 2004. godinu i snažan udar na srpsko duhovno, versko, kulturno, istorijsko i identitetsko nasleđe na Kosovu i Metohiji. Neodgovorni politički činioci bivšeg režima u Beogradu i u Srbiji su to nemo posmatrali upravo iz razloga što je Srbija bila i ekonomski i politički već tada potpuno uništena zemlja. Godine 2006. imali smo odvajanje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, a oni su Srbima u Crnoj Gori i onima koji su hteli da žive i dalje u zajedničkoj državi pomogli tako što su platili jedno istraživanje javnog mnjenja. I dan-danas zbog svega toga srpski narod u Crnoj Gori oseća pravne posledice i nasilje koje se nad njim sprovodi.

Godine 2008. imali smo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane privremenih institucija u Prištini. Imali smo predsednika države Borisa Tadića koji je tada pobegao u Rumuniju i nije bio u Srbiji da podeli sudbinu sa svojim narodom u trenutku kada je tom narodu teško. Godine 2008. imali smo nekakav Nacionalni investicioni plan Dragana Đilasa, posle kojeg je pola miliona ljudi do 2012. godine u Srbiji ostalo bez posla. Godine 2010. imamo ono sumanuto pitanje Vuka Jeremića pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, iako su bili svesni da većinu sudija sudskog veća tog suda čine upravo sudije koje dolaze iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Onda imamo dovođenje Euleks misije umesto UNMIK misije na Kosovu i Metohiju, imamo uspostavljanje granica između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku i imamo, ono što je najgore, izmeštanje težišta pregovora iz Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju, čime su jasno pokušali da utabaju stazu kosovsko-metohijske nezavisnosti i zbog čega ih i dan-danas u prištinskoj političkoj štampi slave i zahvaljuju im se.

Nakon 2012. godine mi imamo snažan politički zaokret što se tiče najvažnijeg pitanja srpske politike, a to je pitanje Kosova i Metohije, i imamo konkretne rezultate. Osamnaest država zemalja članica Ujedinjenih nacija, zahvaljujući veštim diplomatskim umećem predsednika Aleksandra Vučića i SNS, donelo je odluku o tome da povuku odluku o priznanju lažne države. Lažna država nije uspela da uđe u 11 međunarodnih institucija, uključujući one najvažnije – Interpol, Unesko i Svetsku carinsku organizaciju.

Uspeli smo da dovedemo američku razvojnu korporaciju u Beograd i da na taj način ulažemo u našu infrastrukturu, što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta. Uspeli smo da izdejstvujemo mini-šengen inicijativu, zbog koje će srpska ekonomija u narednom periodu da bude deset puta snažnija u odnosu na sve ekonomije u regionu. Uspeli smo ono što je najvažnije, a to je da zaštitimo i sačuvamo imovinu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, da više nikad niko ne pomisli da kaže da su Novo Brdo, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Arhangeli i Dečani deo nečijeg tuđeg kulturnog nasleđa, već samo ono što jeste, a to je deo srpskog kulturnog, verskog, duhovnog i istorijskog nasleđa.

Da Dragan Đilas nešto zna o politici prema Kosovu i Metohiji, pa on bi se u svojim medijima oglašavao na ozbiljan način po tom pitanju. I nikako da izvuku neku pouku iz svega toga, već 2019. godine istupaju sa deklaracijom o pomirenju između Srba i Albanaca i u deklaraciji stoji deo koji podrazumeva zajedničku istoriju Srba i Albanaca i zajedničko kulturno nasleđe. Mene ta deklaracija koju su oni doneli 2019. godine podseća i govori o potrebi da se uspostavi jača veza između tajkuna u Beogradu i terorista u Prištini, baš onakva veza kakva je postojala između 2000. i 2012. godine.

Da o tome nešto znaju da kažu, oni bi nešto pametno i govorili na svojim medijima u odnosu na zaštitu vitalnih državnih i nacionalnih interesa Srbije na Kosovu i Metohiji. Ali ne, oni govore isključivo i samo o kriminalizaciji Aleksandra Vučića i njegove porodice i žele da formiraju pogodnu atmosferu da dođe do toga da neko uradi ono o čemu je Čaba Der govorio mađarskim istražnim organima i da neko od kriminalnih krugova u regionu fizički ukloni Vučića jer im je smetnja, jer im je smetnja da dovedu do obojene revolucije, da izazovu nasilje na ulicama Srbije i da na taj način dođu na vlast, jer izborima to ne mogu da urade jer ih narod neće, pa da rade sve ono što su radili između 2000. i 2012. godine, kada su čerupali državni budžet Republike Srbije i kada su samo za jednog političara tajkuna uspeli da ukradu više od 619 miliona evra novca građana Republike Srbije. Zamislite gde su svi ostali zbirno, kada je samo jedan političar tajkun uspeo da ukrade 619 miliona evra, gde su svi oni koji su učestvovali u pljačkaškim privatizacijama.

Zato je važno da građani Srbije znaju sa kakvim antidržavnim elementima i lopovima mi imamo posla. Jasno je da Dragan Đilasa nikada nije razmišljao o važnim nacionalnim pitanjima, o Kosovu i Metohiji, već kako da svom bratu u vreme dok je bio gradonačelnik obezbedi više od 30 nekretnina na elitnim lokacijama u Beogradu, čija je vrednost više od 5,5 miliona evra. A to što su Albanci 2008. godine proglasili jednostrano, kao privremene institucije u Prištini, nezavisnost Kosova, to se njih nije ticalo, ni njega ni Borka Stefanovića, koji su 2007. godine išli u Američku ambasadu da mole da se ta odluka prolongira za 2008. godinu, kako bi Boris Tadić postao predsednik Republike Srbije. To jasno piše u depešama Vikiliksa.

Da se na kraju samo vratim na suštinu današnjeg dnevnog reda.

Smatram da je važno da se poštuje zakonski okvir i da sve televizije plaćaju REM-u naknadu za emitovanje, a ne da i dalje postoji mogućnost da Dragan Đilas, Šolak i Ćosić nelegalno upravljaju i simuliraju prekogranične kanale, iako program proizvode iz Srbije. Zamislite, poštovani građani Srbije, da se sve televizije registruju u Luksemburgu. Pa ko bi plaćao porez u ovoj zemlji?

Suština je u tome da televizije N1 i Nova S predstavljaju jednu antidržavnu konstrukciju koju građani Srbije i čiju priču građani Srbije ne žele da progutaju, i to ne bez razloga, već zato što veruju u politiku SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Zato što idemo ka tome da uspostavimo još bolju privrednu atmosferu, da osnažimo našu ekonomiju i da zaštitimo naše državne i vitalne nacionalne interese na Kosovu i Metohiji. Zato što veruju da zajedno možemo da podignemo lestvicu uspeha Srbije na najveći mogući nivo i da ostvarimo sve ono što smo zacrtali i što smo predvideli za njih kroz Investicioni plan „Srbija 2025“, a to je sveobuhvatni razvoj Srbije i da 2025. godine u Srbiji prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija 440 evra i da građanima Srbije obezbedimo ono što oni zaista zaslužuju, a to je bolji životni standard. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre svega, hoću u svom prvom obraćanju Narodnoj skupštini da iskoristim priliku da se zahvalim građanima Republike Srbije zato što su u velikom broju izašli na izbore koji su održani 21. juna 2020. godine, zato što su tog dana odbranili demokratiju u Srbiji, i zato što su glasali za politiku u kontinuiteta SNS i zato što su jasno svima stavili do znanja kakvu budućnost žele za Srbiju.

Lično smatram da su u politici važne dve stvari, a to su, pre svega, odgovornost i rezultati i što se rezultata tiče tu je stvar potpuno jasna, rezultati ili imate ili nemate, i na osnovu toga dobijete poverenje građana na izborima.

Mi iz SNS možemo da budemo ponosni na rezultate koje smo ostvarili ne samo u prethodne četiri godine, odnosno za vreme trajanja mandata prethodne Vlade Republike Srbije, već i od 2012. godine kada pod vođstvom i pod liderstvom predsednika Aleksandra Vučića SNS upravlja ovom zemljom.

Šest prioriteta državne politike koje je definisao predsednik Aleksandar Vučić imaće jasnu podršku Narodne skupštine Republike Srbije i za to postoji široki konsenzus. Naravno, u ovim trenucima najveći izazov koji je pred nama jeste borba za javno zdravlje naših građana i borba protiv korona virisa. Upravo kroz Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti mi se borimo za zaštitu javnog zdravlja i za obezbeđenje kvalitetnije zdravstvene zaštite za sve naše građane. U toj borbi protiv korona virusa koja traje od marta meseca, obezbedili smo veće plate za naše zdravstvene radnike. Kroz rebalans budžeta za 2020. godinu obezbedili smo jednokratnu novčanu pomoć našim medicinskim radnicima zato što su upravo oni bili na najvećem udaru korona virusa. Ne samo to, uspeli smo da obezbedimo u prethodom periodu pet milijardi evra za naš privredni sistem i za naš zdravstveni sistem kako niko u Srbiji ne bi došao u situaciju da tokom krize ostane bez posla.

Zahvaljujući ekonomskim reformama koje smo sproveli 2014. godine, mi danas u Narodnoj skupštini možemo da govorimo i o rezultatima u zdravstvenom sistemu koje smo postigli u prethodnom periodu.

U prethodnom periodu izgradili smo novi Klinički centar u Nišu, završavamo izgradnju Kliničkog centra Srbija, završavamo izgradnju Kliničkog centra Vojvodina i nastavljamo sa projektom izgradnje Univerzitetske dečije klinike "Tiršova 2". pristupili smo rekonstrukciji gotovo svih bolnica, kliničkih centara i domova zdravlja u Srbiji, a ja ću da podsetim građane Republike Srbije da to niko nije radio prethodnih 50 godina, dok na vlast nisu došli SNS i Aleksandar Vučić.

Hoćemo da građanima Republike Srbije obezbedimo ono što smo za njih predvideli kroz investicioni plan "Srbija 2020-2025", a to je ono što građani Republike Srbije zaslužuju. Predvideli smo više od 600 miliona evra investicija u naš zdravstveni sistem kako bi građani Republike Srbije dobili najmoderniji zdravstveni sistem u Evropi.

Zato što smo dovoljno ekonomski osnažili Srbiju, mi danas možemo da govorimo o izgradnji dve nove kovid bolnice za svega tri meseca u Batajnici i u Kruševcu, možemo da govorimo o opremanju laboratorija za PSR testiranje u Kosovskoj Mitrovici. Možemo da govorimo o proširenju naših zdravstvenih kapaciteta u Gračanici, možemo da govorimo o izgradnji dodatnih kapaciteta za klinički centar u Kosovskoj Mitrovici, za zdravstvene sisteme u Kosovskom pomoravlju, Metohiji, jer jedino ekonomski snažna Srbija može da se bori za zaštitu vitalnih državnih i nacionalnih interesa na KiM i da se bori za zaštitu javnog zdravlja naših sunarodnika na KiM.

U ovom trenutku jačanje kapaciteta našeg zdravstva ukupno snaži moć Republike Srbije. Naš zadatak kao narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije biće da formiramo takav zakonskih okvir da Srbija može da nastavi putem ekonomskih i političkih reformi, da postižemo još bolje rezultate u svim sferama društvenog života kako bi smo sačuvali naše nacionalne interese, kako bismo sačuvali javno zdravlje i živote građana i kako bismo dodatno osnažili našu ekonomiju.

Iz tog razloga pripremili smo pravni okvir koji će omogućiti sankcionisanje svakog nepridržavanja epidemioloških mera. Kroz ovakav zakonski okvir otvaramo mogućnost da se sprovedu mere Kriznog štaba. Drugi izbor nemamo, jer ne možemo da zatvorimo našu ekonomiju.

Aktuelni zakon nije mogao da predvidi ono što se događa sa pandemijom i u Srbiji i u svetu i zato je naš zadatak da se suočimo sa novim okolnostima i da se borimo za našu ekonomiju i za živote građana

Suštinski, i to hoću da naglasim, mislim da je važno zbog građana Srbije, poenta i cilj ovog zakona nije novčano kažnjavanje građana Republike Srbije, već je poenta i cilj ovog zakona da se građani čuvaju, da slušaju savete lekara i da se pridržavaju epidemioloških mera upravo iz razloga da bismo zaštitili naše zdravstvene kapacitete, da bismo zaštitili našu ekonomiju i da bismo zaštitili naše interese.

Dakle, jasno je da kada govorimo o zaštiti javnog zdravlja govorimo o jednom od ključnih pitanja za budućnost ove zemlje. Još jednom hvala našim lekarima koji se svakodnevno bore za zaštitu života građana i hvala ljudima koji se na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem bore za ekonomiju ove zemlje, jer i pored problema koje nam je donela Korona uspeli smo da sačuvamo radna mesta i da ne ugrozimo stopu javnog duga Srbije, da budemo najbolja ekonomija u Evropi u 2020. godini i da pri tom imamo i dobre vesti za građane Republike Srbije, a to je da ih od 1. januara 2021. godine očekuju i veće plate i veće penzije.

Ono što na kraju želim da kažem jeste da ću glasati za predloženi zakon koji predstavlja jedan od prvih koraka u ostvarivanju ovih šest prioriteta državne politike koju je definisao predsednik Aleksandar Vučić, jer ta politika je dobila neprikosnovenu podršku na izborima. Zahvaljujem.