Zahvaljujem, predsedavajući.

Koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, evo privodimo kraju ovu višednevnu raspravu o listi kandidata za članove Saveta REM-a. Moram da priznam da smo svi mi ovde ali i građani Republike Srbije naslušali svega i svačega, od toga da pojedini kandidati treba valjda da daju otkaze na svojim radnim mestima samo zato što su kandidati za članove Saveta REM-a, dakle, nisu izabrani i pitanje je da li će biti izabrani. Nema veze, valjda, neka ostanu bez posla.

Pretpostavljam da se ovi iz blokaderske opozicije, a nekadašnje vlasti vode time kako su radili u ono njihovo vreme, kada je pola miliona ljudi ostalo bez posla.

Čuli smo od predstavnika blokaderske opozicije da nas mrze, iako moram da priznam da mi ovde u Narodnoj skupštini nismo od građana Republike Srbije izabrani da se volimo već da se za njih borimo i da radimo u njihovom interesu.

Nikako nije očekivano da se na dnevnom nivou širi i seje tolika količina mržnje. Upravo je ta mržnja izazvala da se ovde ispred Doma Narodne skupštine puca u čoveka, da se dehumanizuje i targetira svako ko se usudi da javno iznese svoje mišljenje koje je drugačije u odnosu na mišljenje blokadera, da se kidiše na prostorije SNS, da se gotovo svakodnevno šire laži.

Čuli smo i od predstavnika blokaderske opozicije sledeću formulaciju – da od REM-a zavisi medijska slika u Srbiji, a da od medijske slike u Srbiji zavisi naš politički život. E, pa neće biti da je tako imajući u vidu da REM nije nadležan za medije registrovane u Luksemburgu, Upravo sa tih medija stižu najodvratnije, najmonstruoznije i najbolesnije laži na račun svih nas koji na bilo koji način podržavamo politiku predsednika Aleksandra Vučića.

Dešavalo se u par navrata da se naš REM obratio nadležnom REM-u u Luksemburgu i to u slučaju kada je sadašnja predsednica Skupštine, a nekadašnja predsednica Vlade Republike Srbije na jednoj od tih tajkunskih televizija bila upoređena sa blagajnikom nacističkog logora i u tom slučaju je televizija pomenuta samo dobila opomenu. Znači, ništa.

Kada smo odlučili da po drugi put krenemo u izbor za članove Saveta REM-a nakon više nedeljne blokade RTS-a, opet, napominjem iako sam o tome već govorila, dakle ne REM-a, nego RTS-a, nama je u tom trenutku interes države bio na prvom mestu. To je dovelo do toga da se smanji napetost ali i da se prekine ta nehumana i nezakonita blokada RTS-a.

Godine 2005. kada je biran RRA, što je ekvivalent današnjem REM-u, iako su se neki kandidati povukli iz procesa vlast je čitav proces sprovela do kraja, kao da se ništa nije desilo. Dakle, valjda je to ta sloboda medija, valjda je to poštovanje mišljenja nevladinog sektora, i valjda je to da inkluzivnost i demokratičnost o kojoj nam svi oni danas govore.

Moram da napomenem jednu važnu činjenicu da je u više navrata u ovom prethodnom periodu vladajuća većina izlazila u susret zahtevima blokaderske opozicije. Mi smo 2021. godine, imali u dva koloseka pregovore o poboljšanju izbornih uslova u našoj državi gde su nakon toga bili izbori gde je Srpska napredna stranka odnela pobedu.

Onda, neposredno nakon toga, nakon onih strašnih tragedija u maju mesecu na njihovo insistiranje formirali Anketni odbor koji je kasnije prekinuo svoj rad na zahtev porodice žrtava ali opet su nakon toga bili neki izbori i opet je Srpska napredna stranka odnela pobedu, pa smo i prošle godine imali izmene jedinstvenog biračkog spiska koje su se ticale prebivališta, pa smo opet imali izbore, pa je opet Srpska napredna stranka odnela pobedu.

Nije REM taj koji određuje pobedu ili gubitak na izborima. Do pobede na izborima dolazimo zahvaljujući politici. Postavlja se pitanje – šta je to što jedni ili drugi rade u interesu građana Republike Srbije? Da li će oni od toga bolje živeti? Da li će više moći da obezbede sebi i svojoj porodici?

Nikakav REM ovu blokadersku opoziciju, ovakva kakva jeste neće dovesti na vlast. Nikakav REM i nikakav jedinstveni birački spisak. Puna su im usta i danas i tokom prethodnih dana to pitanje nacionalne frekvencije. Treba svi da se zapitaju kada je ta tema u pitanju. Pa, nacionalne frekvencije ste svim medijima dali vi, a ne Srpska napredna stranka ili vladajuća većina.

Što se tiče nacionalnih frekvencija – stanje je onako kako je zatečeno i 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast. Puna su im usta te priče kako ne mogu da se pojave na javnom medijskom servisu, iako mi sada uživo idemo baš na RTS-u, iako je baš u ponedeljak jedan od lidera te njihove opozicije, ne znam da li je lider ili nije lider i šta je već ali je njihov, je bio baš u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

Ima jedna zanimljiva činjenica koja se nekako potkrala i kojoj nije posvećeno čini mi se dovoljno pažnje. Prošle godine je predsednik Upravnog odbora baš tog RTS-a, o kome sada govorimo, tužio direktora RTS-a zbog fiktivnih ugovora sa firmama koje su u vlasništvu gazde ove blokaderske opozicije. Dakle, te firme su samo u 2022. godini prihodovale devet miliona evra od RTS-a, a RTS je javni medijski servis, finansiran novcem svih nas građana Republike Srbije.

S tim u vezi, ja sam sasvim sigurna da ćemo po završetku ovog procesa i današnjeg dana imati jedan snažan i kvalitetan REM. Proces je sproveden apsolutno na transparentan, inkluzivan i regularan način, uz poštovanje svih procedura, sveobuhvatno, onako kako se to i radi u našoj državi, s obzirom da imamo jedno ozbiljno i odgovorno rukovodstvo kome su interesi države uvek i svuda i po svakom pitanju, pa i kada je REM u pitanju, na prvom mestu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća. Koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, tema o kojoj danas raspravljamo a to je lista kandidata za članove saveta REM, uključujući i temu o kojoj smo raspravljali čitave prošle nedelje, a to je jedinstveni birački spisak. Te teme su deo važnih reformi i procesa koji traje već više od godinu dana. Kao neko ko je direktno bio uključen u sam proces, istakla bih da je apsolutno transparentan, inkluzivan i sproveden na jedan sveobuhvatan način, regularan i sasvim sam sigurna da ćemo po završetku ovog procesa imati jedan kvalitetan REM.

Želela bih da podsetim da je ovaj drugi proces za izbor članova Saveta REM, pokrenut nakon višednevne blokade RTS, ne REM, nego RTS. Kada se po prvi put u istoriji naše države za poslednjih 25 godina, od NATO agresije, 1999. godine, dogodilo da RTS nije bio u prilici da direktno prenosi komemorativni skup, sećanja na brutalno ubistvo na ratni zločin nad našom zemljom, ali pre svega nad zaposlenima na javnom medijskom servisu. U tom momentu, ljudi koji su se zatekli na svom radnom mestu, nisu mogli da napuste posao, da unesu hranu i vodu, da praznik, jer je u tom periodu bio Vaskrs, provedu sa svojom porodicom, ili da eventualno oni ljudi koji tek treba da odu, stignu do svog radnog mesta. Ali je to deo blokaderskog terora koji svi mi građani Republike Srbije trpimo, pa evo sada već više od godinu dana.

I kada sam se već dotakla RTS, ne mogu a da ne pomenem ono što se nedavno dogodilo odavde, ali nedaleko i od RTS, kada je jedan od blokadera, koji je zaposlen na RTS, ne samo kao novinar, već urednik dnevnika na RTS, uputio monstruozne, brutalne ja bih rekla i ako ja smatram da je i to blago rečeno, umobolne pretnje svima nama, koji na bilo koji način podržavamo politiku Aleksandra Vučića, i SNS.

Dakle, ja ne govorim o uvredama, na to smo svi mi manje više navikli, neko teže ili lakše podnosi, ali to nam je uobičajeno jer za tim posežu oni koji nemaju politiku ili argumente, ali onakve kletve upućene, ja kažem svima nama, a nema nas malo, dakle u velikom broju nas i parafraziraću da nam deca „pomru od raka“ je nešto što nikome pri čistoj svesti i zdravoj pameti ne bi palo na pamet, da tako nešto konstruiše, a kamoli da izgovori i uputi onako da to široko ode u etar. Kada sam već na temi RTS, moram da napomenem da je to javni medijski servis, finansiran novcem svih nas, svih građana Republike Srbije, s tim u vezi dužan je da izveštava i objektivno i pravovremeno i nepristrasno o svim društvenim dešavanjima, ali da li je to tako bilo tokom ovog blokaderskog delovanja, ja se osvrćem samo na taj period ili ne, mislim da građani sami mogu da donesu odluku i ja bih podsetila na samo jedan momenat, kada je dete brutalno na tom RTS zloupotrebljeno u političke svrhe.

Sa druge strane, sa tajkunskih medija, mi smo svedoci laži koje se plasiraju na dnevnom nivou, dakle od zvučnog topa koji se nije desio, do mrtvog 16.godišnjeg dečaka koji nije postojao, preko pretučene studentkinje sa Poljoprivrednog fakulteta koja takođe nije postojala, ali onog momenta kada ne postoji program i politika i svesni sami blokaderi da im je pokušaj obojene revolucije propao, moraju da posežu za lažima koje plasiraju na dnevnom nivou. Ono što je zanimljivo, to je da zbog tog objavljivanja javnosti, zbog pokušaja da se poljulja poverenje u naše državne institucije, niko nikada nije rekao ni – izvini.

Sećamo se svi izjava poput- sve je mirno, samo već evo pola sata, demoliraju prostorije SNS. Baš tako na delu izgleda koordinisana akcija blokadera i različitih grupa za pritisak, tu mislim na medijske grupe, što ove domaće, što regionalne. Došli smo čak i u situaciju da se deca sa smetnjama u razvoju targetiraju, zato što je neko na trenutak samo pomislio da su ta deca „ćaci“.

Ono što se samo od sebe nameće kao zaključak je da za ovih poslednjih godinu dana, u toku čitavog procesa ove obojene revolucije, nije napadnuta samo vlast u Srbiji, već naša država. Napadnute su osnovne vrednosti našeg društva i neko je želeo da razori srpsku državu i naš narod.

To vidimo na primerima blokada obrazovnog sistema gde su naši studenti izgubili skoro čitavu godinu svog života, vidimo na primeru više desetine hiljada ne prijavljenih kriminalnih ilegalnih skupova, a opet dolazimo u situaciju da nekome smeta ovo malo parče zemlje Srbije ispred Narodne skupštine, ta jedina tačka otpora gde je ranjen hrabri Milan Bogdanovića, pucano je u čoveka i taj pucanj predstavlja pucanj u svakog čoveka koji se usudi da misli svojom glavom.

Tu štrajkuje glađu i naš kolega Uglješa Mrdić kome svi ovde pružamo podršku jer se on bori za istinu, za pravdu i za sve one, pre svega one porodice čiji su članovi porodice tragično nastradali u padu nadstrešnice 1. novembra prošle godine.

Zatim, imamo medijski linč u javnom prostoru i na društvenim mrežama, gde je humanizaciji i targetiranju izložen svako ko se usudi da iskaže i javno svoje mišljenje koje je drugačije u odnosu na mišljenje koje imaju blokaderi i čitav blokaderski pokret.

Dakle, pokušali su da sruše porodične vrednosti, tradicionalne vrednosti, poštovanje autoriteta i poštovanje institucija. Ti mirni građani su išli na vrate političara koji ne misle kao oni, vređali porodice, pretili deci i napadali i rušili prostorije SNS, pucali na iste u Vrnjačkoj Banji, pokušali u prostorijama ljude žive da spale u Novom Sadu, pre nekoliko dana su vređali i šutirali uglednog profesora Mašinskog fakulteta nedaleko odavde, vređali gradonačelnika i direktora Doma zdravlja u Nišu, gađali ga svim i svačim, slična situacija je bila i u Kraljevu.

Ali neki su mediji o svim ovim pojavama izveštavali kao o uobičajenim aktivnostima, da ne govorim o tome kako su pojedini izveštavali o napadima na njihove kolege.

S tim u vezi imajući u vidu da su ovlašćenja REM-a ogromna, da REM ima ključnu ulogu u regulaciji elektronskih medija, u dodeljivanju i oduzimanju frekvencija, utvrđivanju smernica za razvoj medijskog okruženja, dakle, REM utiče na to kako izgleda programski sadržaj, da li emiteri ispunjavaju standarde, da li ima dovoljno kulturnog i obrazovnog sadržaja, naravno da prate kako i mediji izveštavaju tokom medijske kampanje. Sada, tu imamo jedan problem što blokaderska opozicija to koristi ili joj to služi kao izgovor za neuspeh na izborima.

Zašto to kažem? Valja se podsetiti kako je sve izgledalo u vreme onih koji nam danas drže slovo i spočitavaju nam sve i svašta, i po pitanju medija, i po pitanju slobode medija i drže pridike kada je reč o izboru članova Saveta REM-a. Pa, da idemo redom.

Godine 2005. kada je biran RRA, što je pandan današnjem REM-u, određeni kandidati su se povukli iz procesa ali je vlast nastavila čitav proces i izabrala RRA kao da se ništa nije dogodilo.

Dalje, 2011. godine, usvojen je Izveštaj na skupštini Evropske federacije novinara kada je istaknuto da, citiram – novinari u Srbiji su osiromašeni, poniženi, ućutkani i uplašeni. Govorim o 2011. godini.

Dalje, rezolucija Evropskog parlamenta, takođe iz januara 2011. godine, znamo ko je tada bio na vlasti, u toj rezoluciji izražena je zabrinutost zbog kontrole medija i mešanja u medijski sektor, zbog napada i pretnji srpskim novinarima, zbog nedovoljnog pristupa internetu građanima Srbije, što danas realno u Srbiji nije problem.

I na kraju, čuveni Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, iz 2011. godine koji je tada vodila Verica Barać istakao je da je medijima u Srbiji vršen snažan politički pritisak, da je vlast predvođena tada Demokratskom strankom preuzela potpunu kontrolu. Izveštaj je naveo da ne postoje mediji iz kojih građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije, da su mediji u Srbiji zarobljeni, vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko najbližih saradnika predsednika Srbije.

Nekako se, stoji u Izveštaju, podudarilo da su najbliži u medijskoj sferi i najbliži državnom vrhu, pa su dva najbliža čoveka predsedniku Srbije preko svojih medijskih firmi uspostavili potpunu kontrolu medijskog prostora i još se navodi da najmanje jedna četvrtina novca za reklame medijima dolazi iz budžeta Srbije i dodala da današnji gazda opozicije u tom trenutku ima dve firme za medije preko kojih idu kanali za novac i kupovina reklama i drugi uticaji na medije.

Dakle, o ovome ne govorim ja. Sve ovo što sam sada pročitala o ovome su govorile međunarodne organizacije i institucije, ali i savet za borbu protiv korupcije, ali je ipak Srpska napredna stranka 2012. godine osvojila vlast.

Suština priče je da neće nikoga do pobede na izborima dovesti ni REM ni birački spisak, već plan i program, rad i rezultati od kojih naši građani bolje žive. Pošto se kod blokaderske opozicije sve svodi na kritiku radi kritike, dakle, onako neosnovano i neutemeljeno, pošto se politikom bave bez politike i misle da će time uspeti da konkurišu ozbiljnoj i državotvornoj politici kakva jeste Srpska napredna stranka, neće biti u prilici da to učine, ne zato što ja to kažem, već zato što to kažu građani Republike Srbije. Oni očigledno pokušavaju da nađu svoje mesto pod suncem tamo negde između Picule, Bartulice i eventulno Kantićeve.

Zato danas imamo ozbiljno državno rukovodstvo koje se bori i da legalizacija ide ubrzanim tempom, da rastu plate i penzije, da imamo niže cene, da ne govorim o infrastrukturnom ulaganju EXPO, i svim ostalim projektima koji su vidljivi golim okom i o kojima može da ih prećuti samo onaj koji ne želi da istakne rezultate te ozbiljne i odgovorne politike. Danas se vodi računa o svim kategorijama stanovništva, od najmlađih do najstarijih i sasvim sam sigurna da će se tako nastaviti i u narednom periodu.

Podsetila bih za sam kraj da je u više navrata baš taj REM jednom na zahtev Radio-televizija Srbija (RTS), jednom na zahtev televizije „N1“ u toku izborne kampanje zabranio u dva navrata spotove baš Srpske napredne stranke. Kao što vidite, Srpska napredna stranka je zahvaljujući svom ozbiljnom programu i politici uspela da osvoji poverenje građana.

Sve građani Republike Srbije vide, sve prepoznaju i sasvim sam sigurna da će tako biti i u narednom periodu.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača Nataša Jovanović.

Zahvaljujem.
Gospodine Paviću, daću vam reč, i ako vas nijednog momenta direktno pomenula, ali iz konteksta jasno da se vama obraćala. Samo vas molim da završimo ovaj krug replika i da pređemo na sledećeg govornika.

Reč ima predstavnik predlagača, Nataša Jovanović.

Zahvaljujem, reč ima potpredsednica Narodne skupštine, Elvira Kovač.

Pravo na repliku, Ahmedin Škrijelj, pa Branimir Jovanović.
Izvolite.

Reč ima predstavnik predlagača Nataša Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Molim vas sam ko je sve po povredi Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Branko Miljuš, pa Ahmedin Škrijelj.

Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje.

Reč ima Ahmedin Škrijelj.

Zahvaljujem.
Isteklo je vreme.
Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje po ovome?
Reč ima Branimir Jovanović, replika.
Izvolite.

Zahvaljujem. Gospođa Elvira Kovač. Izvolite.

Reč ima predstavnik predlagača Nataša Jovanović.
Izvolite.

Pustite narodnu poslanicu, nema potrebe, zaista. Ima prava da govori.
Možete li makar u jednom momentu da pokažete elementarnu pristojnost.