SAMIRA ĆOSOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1973. godine. Živi u Prijepolju.

Po zanimanju je profesor srpskog jezika i književnosti.

Zaposlena je u OŠ “Svetozar Marković” u Brodarevu.

Bila je odbornica u tri mandata ispred Sandžačke demokratske partije u skupštini opštine Prijepolje.

Potpredsednica je Opštinskog odbora SDP-a u Prijepolju.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 24.11.2020, 09:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvažena gospođo Janković, pred nama je izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Želim na početku da kažem da je ravnopravnost kao pojam da svako bez obzira na godine, pol, rod, veru, etničku pripadnost ili neko drugo obeležje ima jednaka prava.

U predgovoru Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima stoje reči – priznavanje urođenog dostojanstva, ravnopravnosti i neotuđivih prava svih članova ljudske zajednice temelje slobode, pravednosti i mira u svetu.

Jedan od prioriteta Republike Srbije odnosi se upravo na poštovanje, zaštitu i unapređivanje ljudskih prava, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu u skladu sa Poveljom UN, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i drugim relevantnim međunarodnim instrumentima u ovoj oblasti.

U skladu sa tim i na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije 2009. godine formiran je i nezavisni samostalni i specijalni državni organ – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Zadaci ovog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa.

Smatram ste vi, gospođo Janković, u prethodnom periodu izuzetno dobro obavljali svoj posao i da ste sa razlogom predloženi za novi mandat. Kao neko ko se bavio pitanjima rodne ravnopravnosti u lokalnoj zajednici iz koje dolazim, znam da je dosta učinjeno u cilju podizanja svesti o pravu žena na političku participaciju i značaju njihovog većeg učešća na mestima odlučivanja, na podsticanju rada lokalnih mehanizama za uspostavljanje rodne ravnopravnosti da aktivno rade na rodnim pitanjima, na uspostavljanju saradnje nacionalnih i lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva u bavljenju pitanjima koja su od interesa za žene.

Nadam se da ćete vi i u narednom mandatu biti tako uspešni. Prvenstveno, želim vam što manje pritužbi, što manje posla. Nama iz SDPS borba za poštovanje i unapređenje ljudskih prava je od ključnog značaja i od ključne vrednosti u političkom delovanju i mi ćemo podržati vašu kandidaturu.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, opština Prijepolje ima površinu od 827 kvadratnih kilometara i podeljena je na 75 katastarskih opština. Izradom digitalnog katastarskog plana, pre desetak godina, došlo je do grešaka u više katastarskih opština, kao što su Kovačevac, Brodarevo, Sedobro, Ivanje i druge. Te greške predstavljaju razlike u međama i međnim granicama koje iznose od 40 centimetara do dva metra. Tako se dešava da se dve kuće lepe, ali zbog pomenute greške ispada da jedna kuća ulazi u drugu po 40, 60 ili nekada i više centimetara, što nije logično jer niko ne bi gradio kuću na taj način. To izaziva velike probleme kod građana u vezi sa imovinskim odnosima, dovodi do sukoba između graničnih suseda katastarskih parcela, pa dolazi i do sudskih sporova kojima se ne nazire kraj, niti kako će se okončati, a i sudije su u problemu kako da presude zbog nejasne situacije.

Moje pitanje glasi – šta će preduzeti Republički geodetski zavod, odnosno katastar, da se isprave greške u međama i međnim granicama između katastarskih parcela kako bi se sadašnje stanje rešilo? Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice, narodni poslanici, s obzirom da je pred nama rasprava o Predlogu zakona o ministarstvima, ja ovom prilikom neću govoriti o već postojećim ministarstvima, već ću obratiti pažnju na nova ministarstva koja ovaj zakon predviđa.

Moram reći da se SDPS, koju predstavljam, suštinski i programski zalaže upravo za pitanja kojima će se nova ministarstva baviti, a naročito ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. O tome svedoče strateška dokumenta koja je SDPS usvojila i primenjuje ih u svom političkom delovanju.

Jedan od pomenutih dokumenata tiče se rodne ravnopravnosti, jer je za nas veoma važno veće prisustvo žena u političkom životu i na mestima odlučivanja, na republičkom, ali i na lokalnom nivou. U prilog tome ja ću reći da u našoj poslaničkoj grupi veći broj poslaničkih mandata upravo pripada ženama, da su brojne značajne funkcije na republičkom nivou, ali i na lokalnom nivou poverene ženama koje ih i uspešno obnašaju.

Podizanje kvote na 40% manje zastupljenog pola donelo je značajan pomak i omogućilo veće učešće žena u lokalnim i u Narodnoj skupštini. Mislim da kvote nisu dobre, ali sam takođe svesna da su neophodne sve dok se ne ostvare uslovi za ravnopravno učešće žena u političkom i javnom životu.

Smatram da novo ministarstvo, između ostalog, treba da se bavi i time da pronađe bolje i efikasnije mehanizme za uspešniju saradnju sa lokalnim telima, bilo da su to odbori, komisije ili saveti za rodnu ravnopravnost, a zbog svih onih žena koje na lokalu biju neke bitke za unapređenje položaja žena.

To znači da mora postojati poseban sektor u ministarstvu koji će se baviti ovom problematikom i kome se mogu obratiti predstavnici lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, ali i predstavnici civilnog sektora da bi zajedno rešavali probleme i razvijali projekte čiji je cilj unapređenje položaja žena i rodne ravnopravnosti.

Ovo govorim i iz iskustva kao neko ko je u nekom prethodnom periodu vodio Odbor za rodnu ravnopravnost u opštini Prijepolje, kada smo imali više ideja za realizaciju projekata koji se bave unapređenjem rodne ravnopravnosti, ali nismo imali dovoljno podrške, dovoljno informacija, a posebno dovoljno finansija da te projekte i sprovedemo.

Mi iz SDPS, naravno, radićemo i na tome da se zakonska regulativa, koja se bavi ovim pitanjem, unapredi, jer opšte je poznato da se demokratičnost svake zemlje meri upravo pravima koja ostvaruju u nekoj zemlji nacionalne manjine, ali i osetljive grupe u društvu.

Što se tiče formiranje ministarstva za brigu o selu, smatram da je to snažan iskorak ka revitalizaciji i osnaživanju sela. Trenutna situacija u selima Srbije nije ni malo zadovoljavajuća. Navešću primer opštine Prijepolje, prema popisu iz 2011. godine, u 30 sela živi manje od 50 stanovnika, prosečna starost stanovništva je preko 60 godina. U seoskim školama koje su brojale preko 100 učenika više se ne čuje školsko zvono. Slična situacija je u celoj Srbiji. Zato je potrebno da se donesu uredbe i mere koje će oživeti selo i zadržati, a i vratiti mlade ljude u seoske sredine. Potrebno je od sela napraviti atraktivnu sredinu za mlade ljude, vodeći računa da bez dobre infrastrukture, digitalizacije, udruživanja, održivog razvoja, očuvanja prirodnih resursa uz brigu o životnoj sredini, nema zadržavanja mladih ljudi i povratka mladih na selo.

Cilj budućeg ministarstva treba da bude i da uspostavi mehanizme koji će omogućiti da zapuštene ruralne sredine krenu putem ka modernim selima Srbije. Verujući da će postojeća i novoformirana ministarstva doprineti razvoju i unapređenju sektora koja će pokrivati, SDPS će podržati Predlog zakona o ministarstvima. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, opština Prijepolje ima površinu od 827 kvadratnih kilometara i podeljena je na 75 katastarskih opština. Izradom digitalnog katastarskog plana, pre desetak godina, došlo je do grešaka u više katastarskih opština, kao što su Kovačevac, Brodarevo, Sedobro, Ivanje i druge. Te greške predstavljaju razlike u međama i međnim granicama koje iznose od 40 centimetara do dva metra. Tako se dešava da se dve kuće lepe, ali zbog pomenute greške ispada da jedna kuća ulazi u drugu po 40, 60 ili nekada i više centimetara, što nije logično jer niko ne bi gradio kuću na taj način. To izaziva velike probleme kod građana u vezi sa imovinskim odnosima, dovodi do sukoba između graničnih suseda katastarskih parcela, pa dolazi i do sudskih sporova kojima se ne nazire kraj, niti kako će se okončati, a i sudije su u problemu kako da presude zbog nejasne situacije.

Moje pitanje glasi – šta će preduzeti Republički geodetski zavod, odnosno katastar, da se isprave greške u međama i međnim granicama između katastarskih parcela kako bi se sadašnje stanje rešilo? Zahvaljujem.