SAMIRA ĆOSOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1973. godine. Živi u Prijepolju.

Po zanimanju je profesor srpskog jezika i književnosti.

Zaposlena je u OŠ “Svetozar Marković” u Brodarevu.

Bila je odbornica u tri mandata ispred Sandžačke demokratske partije u skupštini opštine Prijepolje.

Potpredsednica je Opštinskog odbora SDP-a u Prijepolju.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Poštovani prisutni, u međudržavnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma se smatra značajnim korakom u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u drugim oblastima od međusobnog interesa i značaja.

Podstaknute željom da uspostave i učvrste saradnju u oblasti obrazovanja, kulture i sporta, Vlada Republike Srbije i Vlada Sjedinjenih Meksičkih Država potpisale su Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji. Sporazum je nastao iz uverenja da ovakva saradnja predstavlja značajan instrument uzajamnog razumevanja između dve zemlje, kao i važan mehanizam koji doprinosi jačanju saradnje u oblasti obrazovanja, kulture i sporta. Inicijativu za potpisivanje sporazuma pokrenula je meksička strana, sa željom da se učvrsti i nadogradi saradnja u navedenim oblastima.

Stupanjem na snagu Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država prestaće da važi Ugovor o kulturnoj razmeni između FNRJ i Sjedinjenih Meksičkih Država potpisan još davne 1960. godine.

Mišljenja sam da je ovaj period duži od pola veka veliki gubitak vremena na diplomatskom, prosvetnom, kulturnom, sportskom i svakom drugom planu. Takođe mislim da treba pogledati sve sporazume i sa drugim državama u svetu, posebno prijateljskim kao što je Meksiko, ako nisu obnovljeni, da se pod hitno radi na njihovom obnavljanju.

Dobro bi bilo da inicijativa potekne od nas, a ne da čekamo inicijativu od drugih. Mislim da Srbiji treba svaka vrsta pomoći i podrške i ovakva vrsta saradnje produbljuje diplomatske odnose. Zato treba proširiti ovakvu vrstu saradnje na što veći broj zemalja u svetu.

Potpisivanjem ovog sporazuma stvara se novi pravni okvir za realizaciju bilateralne saradnje na savremen način, uz uvažavanje obostranih interesa, realnih potencijala i aktuelnih tendencija u oblasti prosvete, kulture i sporta. Potpisivanjem sporazuma omogućava se saradnja nadležnih institucija dve zemlje na svim nivoima obrazovanja, kroz razmenu stručnjaka i buduće zajedničke projekte, kao i omogućavanje priznavanja visokoškolskih diploma i srednjoškolskih javnih isprava u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom svake zemlje.

Nakon potpisivanja sporazuma dve zemlje će podsticati izučavanje jezika, književnosti i kulture druge zemlje. time se stvara mogućnost osnivanja kulturnih centara jedne zemlje u drugoj u glavnim gradovima. Ta je ideja dobra, ali mislim da treba otvoriti mogućnost da i drugi gradovi u Srbiji i Meksiku uspostave saradnju na kulturnom i sportskom planu, da se omogući, na primer, bratimljenje gradova.

Bratimljenje predstavlja približavanje dve zajednice koje na taj način žele da preduzmu aktivnosti usmerene ka razvijanju međusobno sve neposrednijih prijateljskih veza. Vrednosti koje bratimljenje nosi su prijateljstvo, saradnja i uzajamno upoznavanje naroda.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije uvek ćemo se zalagati za povezivanje, saradnju i dobre diplomatske odnose ne samo sa zemljama u regionu, već sa čitavim svetom, jer to može da donese samo dobro i prosperitet u svim segmentima.

Što se tiče Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji. Reč je o Sporazumu koji je potpisan u Beogradu 18. novembra 2019. godine. Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu ili Fronteks osnovana 2004. godine kako bi pomogla zemljama EU i zemljama pridruženim šengenskom prostoru pri zaštiti spoljnih granica, područja, slobodnog kretanja unutar EU.

Ova Evropska agencija je proširena 2016. godine i postala je Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu, pri čemu je proširila svoju uloga s migracijskih kontrola na upravljanje granicama i preuzela veću odgovornost za prekogranični kriminal. Fronteks se smatra jednim od važnijih tela EU u području slobode, sigurnosti i pravde. Operacije potrage i spašavanja takođe su službeno postale deo nadležnosti Fronteksta, a svaki put kada se takve situacije dogode u kontekstu nadzora morskih granica.

Stupanjem na snagu Sporazuma će omogućiti Fronteksu da pomogne Srbiji u upravljanju granicama, da sprovedu zajedničke operacije i rasporede timove u regionima zemalja koje graniče sa EU, ako se te zemlje usaglase. Aktivnosti Agencije za evropsku graničnu i obalsku stražu su usmerene na rešavanje problema ilegalne migracije, posebno naglih promena migracijskih tokova i prekograničnog kriminala, a mogu uključivati pružanje povećane tehničke i operativne pomoći na granici.

U pitanju je operativni instrument čiji će pripadnici biti pod kontrolom zemlje domaćina, a radiće na odobravanju ili odbijanju ulazaka na spoljnim granicama EU, ali i presretanju pojedinaca koji su granicu prešli nelegalno. Kada Sporazum bude finalizovan granična straža postavljena na srpskim granicama će dobiti pravo da sprovodi provere na graničnim prelazima zajedno sa srpskim graničarima. Oni će takođe patrolirati duž granice kako bi je nadgledali, a biće korišćena i tehnička oprema. Ovaj Sporazum će doneti značajnu dodatnu vrednost u smislu jačanja upravljanja granicama i borbe protiv neregularne migracije i krijumčarenja migranata kroz region, a tako i doprineti našoj zajedničkoj bezbednosti.

Oficiri Fronteksa za vezu već rade u Srbiji od prošle godine, gde je i sedište regionalne kancelarije te organizacije za koordinaciju. Ovaj Sporazum o kome danas govorimo treba da reguliše položaj njihovih službenika i uslove rada u Srbiji.

U danu za glasanje poslaničke grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sve predložene sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o međunarodnim poslanicima koje je Republika Srbija potpisala sa više država, a u cilju regulisanja značajnih pitanja u međunarodnim odnosima. Iako su ovi ugovori prošli određeni put od pregovora, usvajanja teksta i overe sporazuma, proces potvrđivanja je danas pred nama tj. pred Narodnom skupštinom, nakon čega će postati pravno obavezujući.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburg o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka nastao je iz potrebe da se utvrde pravila za zaštitu tajnih podataka koji se međusobno razmenjuju u okviru političke, vojne, ekonomske, pravne, naučno-tehnološke ili bilo koje druge saradnje.

Donošenjem zakona o potvrđivanju sporazuma, Republika Srbija pokazuje spremnost da bilateralnu saradnju sa Luksenburgom unapredi u sektoru bezbednosti, uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka.

Osim toga, stvaraju se uslovi za intenzivniju i delotvorniju saradnju sa državom koja je članica EU i NATO, što je važno s obzirom na Strategiju nacionalne bezbednosti, kojom je Srbija definisala osnovna stremljenja i opredeljenja političke i nacionalne bezbednosti, kao što su unapređenje odnosa sa članicama EU i partnerima NATO.

Donošenjem zakona o potvrđivanju sporazuma stvaraju se uslovi zajedničkog delovanja protiv izazova, rizika i pretnji koji se odnose ne samo na Republiku Srbiju već predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje. Takođe, stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Luksenburga u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službe bezbednosti, kao i saradnja sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čiji poslovi se odnose na oblasti namenjene industriji i proizvodnji, kao i pružanju usluga za potrebe bezbednosnog sektora.

Što se tiče Sporazuma o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara BiH, Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, on je neophodan da bi se omogućilo bezbedno obavljanje međunarodnih letačkih operacija preko zajedničkih državnih granica pomenutih država u cilju unapređenja odnosa u vazdušnom saobraćaju.

Sporazum je usaglašen sa međunarodnim konvencijama, strategijama, propisima jedinstvenog evropskog neba, kao i pravnim aktima tri države Srbije, BiH i Crne Gore.

Nakon 20 godina primene prvog Sporazuma, usvajanjem Predloga zakona o Sporazumu o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju biće zaključen novi sporazum kojim će najvažnija pitanja vazdušnog saobraćaja između tri države biti regulisan na moderan način u skladu sa aktuelnim trenutkom.

Pred nama je danas i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma. Želim da istaknem da je bezbedan život, život bez straha od nasilja, kriminala i terorizma je poseban kvalitet. Bezbednost je opšte dobro koje mora biti zagarantovano svakom građaninu Srbije, bez obzira na socijalni status i imovinske mogućnosti. Da bi se omogućila bezbednost za sve, važno je unapređenje bilateralne saradnje u borbi protiv terorizma.

Zato će SDPS podržati predloge zakona o međunarodnim sporazumima koji su danas pred nama.

Druga posebna sednica , 26.12.2020.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici nezavisnih institucija, uvažene kolege, pred nama su danas izveštaji četiri nezavisne i samostalne državne institucije, čija je ulog nadzorna i savetodavna.

Svojim radom ove institucije doprinose i imaju veliki značaj u ostvarivanju ljudskih prava najugroženijih građana i osetljivih grupa.

Neću se baviti drugim telima, obratiću pažnju na instituciju Zaštitnika građana.

Prema Izveštaju koji je danas pred nama, 2019. godina bila je puna izazova za Zaštitnika građana kao nezavisnog državnog organa, čiji je zadatak zaštita prava građana i kontrola rada državne uprave, organa nadležnog za upravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i svih drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova, kojima su poverena javna ovlašćenja.

Čuvajući načelo nezavisnosti državnog organa kome je poverena briga o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, u Izveštaju se kaže da je u 2019. godini unapređen rad sa građanima rešavanjem brojnih pritužbi, povećanjem dostupnosti same institucije građanima koji žive u manjim gradovima i opštinama u Srbiji i uvećanjem broja reagovanja po sopstvenoj inicijativi.

Dostupnost institucije građanima koji žive u manjim gradovima i opštinama u Srbiji smatram posebno značajnom. Konkretno, građani Prijepolja i okolnih opština imaju mogućnost da se putem Skajpa iz biblioteke obrate pravnoj službi Zaštitnika građana i podnesu pritužbu na rad organa javne vlasti. Ukoliko ova institucija nije prava adresa za rešavanje njihovih problema, dobiće stručni savet kojim organima da se obrate i ostvare svoja prava.

Takođe smatram da su veoma važne posete gradovima i opštinama, sa ciljem da se građanima približe nadležnosti institucije i načini na koje mogu da ostvare svoja prava.

Iz Izveštaja se vidi da se Zaštitniku građana 2019. godine obratilo oko 11 hiljada građana, a primljeno je više od 3.200 pritužbi, u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Od toga u oblasti ostvarivanja prava deteta kao posebno ugrožene grupe razmatrano je 223 predmeta, gde je ukazano na 485 povreda prava, čiji se najveći deo odnosi na posebna prava u oblasti prava deteta.

Posebno poražavajuće deluje saznanje da usled nedovoljnih finansijskih sredstava zbog sprovođenja ekonomskih mera, usluge za decu se ne razvijaju, a neke su i ukinute. Primera radi, jedna od prvih mera štednje u gradu Beogradu bila je prestanak finansiranja svratišta za decu ulice, a značajan broj jedinica lokalne samouprave nije uspostavio uslugu ličnog pratioca za decu i druge oblike podrške obrazovanju dece, zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Mene interesuje koliko lokalne samouprave imaju sluha za vaše preporuke, posebno za mene koja dolazim iz prosvete i znam koliki je značaj usluge ličnog pratioca…

(Predsedavajuća: Izvinite, moraćete privesti kraju.)

… kako za samu decu, tako i za roditelje i nastavno osoblje.

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije jedan od glavnih ciljeva jeste jačanje svih institucija koje će sprovoditi vladavinu prava. Nezavisne institucije čije izveštaje danas razmatramo su neke od tih važnih institucija, čiji je rad značajan za uspostavljanje vladavine prava. Utoliko je značajnije razmatranje izveštaja u plenarnom delu, koje će doprineti razumevanju rada i postupanju nezavisnih institucija, što će doprineti i da se zakonska regulativa koja se bavi ovim pitanjima unapredi. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, opština Prijepolje ima površinu od 827 kvadratnih kilometara i podeljena je na 75 katastarskih opština. Izradom digitalnog katastarskog plana, pre desetak godina, došlo je do grešaka u više katastarskih opština, kao što su Kovačevac, Brodarevo, Sedobro, Ivanje i druge. Te greške predstavljaju razlike u međama i međnim granicama koje iznose od 40 centimetara do dva metra. Tako se dešava da se dve kuće lepe, ali zbog pomenute greške ispada da jedna kuća ulazi u drugu po 40, 60 ili nekada i više centimetara, što nije logično jer niko ne bi gradio kuću na taj način. To izaziva velike probleme kod građana u vezi sa imovinskim odnosima, dovodi do sukoba između graničnih suseda katastarskih parcela, pa dolazi i do sudskih sporova kojima se ne nazire kraj, niti kako će se okončati, a i sudije su u problemu kako da presude zbog nejasne situacije.

Moje pitanje glasi – šta će preduzeti Republički geodetski zavod, odnosno katastar, da se isprave greške u međama i međnim granicama između katastarskih parcela kako bi se sadašnje stanje rešilo? Zahvaljujem.