| 18.12.2020. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu |
usvojen
|
| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi potpredsednici Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je set zakona o obrazovanju i vaspitanju, čije izmene i dopune imaju za cilj povećanje kvaliteta sistema obrazovanja i vaspitanja. Donošenjem ovih pet zakona će omogućiti usklađivanje sa ciljevima i reformama obrazovanja.
Na početku ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i nekim novinama koje ovaj Predlog zakona donosi.
Jedna od novina odnosi se na ostvarivanje predškolskog pripremnog programa kada zbog malog broja dece nije moguće formirati vaspitnu grupu od pet učenika kako bi nastavu izvodio vaspitač. U tom slučaju deca se priključuju učenicima kombinovanog odeljenja gde nastavu izvodi nastavnik razredne nastave.
Ovo je i do sada bila praksa u ruralnim područjima Republike Srbije, dakle u izdvojenim odeljenjima, samo nije bilo sadržano u zakonu. Sada je zakonodavac definisao da pripremni predškolski program može da izvodi i nastavnik razredne nastave i mislim da je to dobro rešenje.
Još jedna od predloženih dopuna zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja odnosi se na obrazovanje Komisije za versku nastavu koja treba da prati organizovanje i ostvarivanje verske nastave.
Između ostalog, Komisija daje mišljenje o listama nastavnika verske nastave. Škole dobijaju liste sa velikim brojem predloženih veroučitelja. Međutim, među njima se nalaze i oni koji su već profesionalno angažovani kao verska lica u verskim objektima, dakle u crkvama ili džamijama. Smatram da Komisija može da suzi krug predloženih veroučitelja na one koji nisu profesionalno već angažovani i na one koji odgovarajuće teološko obrazovanje imaju pedagoški smer.
Smatram da bi zakonodavac morao u budućem periodu da nađe način da nađe rešenje kako da se verska nastava unapredi i da se izbegnu ovakve situacije. Veroučitelji smatram da budu angažovani samo u školi, da izvršavaju sve svoje obaveze kao i ostali nastavnici od vođenja pedagoške dokumentacije, do prisustva sednicama stručnih organa. Zato smatram da treba da budu angažovani jedino u školi.
Predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja preciznije definiše i postupak razrešenja članova organa upravljanja škole, tj. članova školskog odbora, bilo da su iz reda zaposlenih, lokalne samouprave i saveta roditelja. To je jedna novina koja unapređuje ovaj zakon.
Ono što bih posebno istakla jeste da se ovim Predlogom zakona prvi put definiše uloga organa upravljanja škole po pitanju odgovornosti direktora. Organu upravljanja propisana je mogućnost da obrazuje Komisiju za vođenje disciplinskog postupka protiv direktora, kao i donošenje odluke odgovornosti direktora za težu obavezu radne povrede. Za ovo, takođe smatram da je dobro rešenje i da je bilo neophodno.
Predlog zakona precizira i sastav konkursne komisije prilikom izbora zaposlenog u ustanovi, tako što izostavlja sekretara ustanove, ali koji je dužan da pruža stručnu podršku radu Komisije.
Zatim je vrlo jasno definisana dvostepenost postupka, odnosno mogućnost kandidata koji nije zadovoljan rešenjem direktora o izboru kandidata da uloži žalbu organu upravljanja ustanove.
Ono što ja želim da istaknem jeste da Konkursna komisija za prijem u radni odnos biva imenovana od strane direktora. U tom slučaju direktor može da vrši uticaj na komisiju. Moje mišljenje je da bi Komisiju trebalo da imenuje organ upravljanja ili školski odbor.
S obzirom da Zakon propisuje da Komisija broji najmanje tri člana, što znači da ih može biti i više, recimo pet, a ono o čemu treba voditi računa jeste i sastav komisije.
Član Komisije može da bude, na primer, stručni saradnik, nastavnik srodne grupe predmeta za koju kandidat konkuriše, ali mislim da je nedopustivo da u konkursnoj komisiji za prijem, na primer, nastavnika matematike, bude pomoćni radnik, a bivalo je takvih situacija, ja upravo dolazim iz prakse, iz osnovnog obrazovanja i ne govorim ovo napamet.
Smatram da Ministarstvo prosvete i u ovom slučaju mora naći rešenje za neki budući period kako bi se izbegle ovakve situacije.
Sa izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja usklađuje se i Zakon o predškolskom obrazovanju, kao i ostali prosvetni zakoni koji su danas na dnevnom redu.
Izmene definišu da pripremljen predškolski program može da izvodi nastavnik razredne nastave, o čemu sam već govorila. Zatim bih izdvojila izvršenu dopunu člana kojim se propisuje evidencija o detetu povodom jedinstvenog obrazovnog broja, koji mi skraćeno zovemo još JOB. Preciziran je JOB koji se dodeljuje detetu kao sastavni deo evidencije o detetu, kao i način unosa podataka u okviru evidencije koju ustanova vodi i javnih isprava koje izdaje. Dakle, od predškolskog uzrasta se učeniku dodeljuje JOB koji kasnije, kroz celo obrazovanje, sadrži sve one podatke o detetu, učeniku, o njegovim postignućima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju, mislim da je važna izmena kojom se uvodi mogućnost da osnovna muzička škola ostvaruje i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja, kao da u nekoj lokalnoj samoupravi ima dovoljno interesovanja za učenike koji su završili osnovnu muzičku školu, a recimo da ne postoji srednja muzička škola čak ni u bližem okruženju kao u malim sredinama iz koje ja dolazim, recimo, opština Prijepolje, niti opštine u okruženju nemaju srednju muzičku školu, a imaju dovoljno polaznika osnovnih muzičkih škola.
Smatram da je svrsishodna izmena zakona kojom se propisuje organizacija obrazovno-vaspitnog rada tako što se definiše rad u kombinovanom odeljenju u predmetnoj nastavi od petog do osmog razreda, gde broj učenika ostaje isti kao i u razrednoj nastavi. Mislim da je ovo neophodno i razumem potpuno zašto se našlo u novom zakonu.
Predlogom zakona izvršena je izmena kojom se precizira da u sastavu tima koji vrši prethodnu proveru znanja može biti nastavnik predmetne nastave u situacijama kada se prethodna provera znanja vrši kod dece starije od 12 godina. Na ovaj način se povećava stručnost i kompetentnost komisije, dakle uvođenjem u ovu komisiju i predmetnog nastavnika.
Što se tiče Predloga zakona o prosvetnoj inspekciji, ja ću obratiti pažnju, osim onog usklađivanja terminologije republički prosvetni inspektor i opcione mogućnosti da prosvetni inspektori budu uniformisani, što smatram da je u redu i da je prihvatljivo, obratiću pažnju na član 10. stav 4. koji će u novom zakonu glasiti: „Ukoliko prosvetni inspektor ne otkloni utvrđene nepravilnosti u datom roku, republički prosvetni inspektor je ovlašćen da, u skladu sa zakonom, predloži pokretanje disciplinskog postupka protiv tog inspektora, kao i protiv njegovog neposrednog rukovodioca“ itd.
Dakle, to je jedna novina za koju, takođe, smatram da je dobra. Prosto, traži se odgovorniji rad opštinskih prosvetnih inspektora u situacijama kada oni ponekad zataje, a uloga prosvetne inspekcije smatram da je veoma važna. Oni treba da deluju savetodavno, da deluju preventivno, ali i adekvatnijim merama kada je to neophodno.
I, dok sam još na polju obrazovanja i prosvete, dužna sam da informišem ministra prosvete i sve vas ispred Ministarstva prosvete, pošto sam se već obraćala pre otprilike godinu dana, da objekat sportske sale u Brodarevu još uvek nije otvoren. Dve i po godine nastava se ne izvodi u tom novosagrađenom objektu. Ja sam tražila podršku Ministarstva i naišla zaista na jedan dobar odgovor i na jednu dobru saradnju. Posle više sastanaka i razgovora ne samo sa pomoćnikom ministra i ministrom, nego i sa predstavnicima ostalih relevantnih subjekata, da kažem, kao što su Sektor za vanredne situacije, lokalna samouprava, znači i dalje smo na istom. Sala je zatvorena, učenici ne mogu da izvode nastavu u tom objektu, što smatram da je ogromna šteta.
Čini mi se da neko ili neće ili ne ume da obavlja svoj posao. Još jednom ću ponoviti da ništa ne sme da bude iznad interesa dece, iznad interesa učenika. Lokalna samouprava je dala čvrsta uveravanja da finansije nisu problem. Ukoliko to neko smatra za izgovor, znači, čak su pokušali da reše problem, ali još uvek to stoji i ja se nadam da ćemo zajedno. Evo, ja sam pokrenula inicijativu i vi kao ministarstvo i lokalna samouprava u nekom budućem periodu naći rešenje da se ovaj objekat otvori.
Što se tiče Zakona o kulturnom nasleđu, Republika Srbija baštini neprocenjivo nasleđe svih kultura i naroda koji su živeli i žive na ovim prostorima. To podrazumeva sva ona dobra koja su nasleđena od prethodnih generacija ili nastaju u sadašnjosti, a imaju specifičnu vrednost za ljude i treba da budu sačuvana za buduće generacija.
Iako stvarano i oblikovano u prošlosti, kulturno nasleđe je veoma važno u poimanju i kreiranju naše sadašnjosti, kao i planiranju i stvaranju naše budućnosti.
Kompleksnost kulturnog nasleđa Srbije je nastala zahvaljujući viševekovnim uticajima različitih civilizacija i kultura, što ovaj prostor čini bogatim, raznovrsnim kulturnim nasleđem.
Vrednost kulturnog nasleđa, bilo da je reč o materijalnom ili nematerijalnom, u stalnom je porastu zbog prirodno uslovljenog vremena trajanja, ali i zbog razvoja novih tehnologija i promene stila i načina života. Zato briga o očuvanju kulturnog nasleđa u 21. veku nije samo obaveza nadležnih institucija, već je to i moralna uloga celokupnog savremenog društva koje, prepoznajući značaj kulturne baštine, stvara uslove za njeno očuvanje i budućnost.
Polazna tačka jeste razumevanje nasleđa, a kada se ono razume, tada može i da se ceni. Kada se nasleđe ceni, onda se stvara potreba i da se zaštiti, a kada je zaštićeno u njemu se može i uživati.
Zakon o kulturnom nasleđu ima za cilj da uspostavi zakonski okvir za potpunu zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa i kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi, kao i prostor budućim podsticajima za trajna ulaganja u kulturno nasleđe.
Ovim zakonom regulišu se pitanja u vezi sa nastankom, čuvanjem, zaštitom kulturnih dobara, nadležnostima i radom ustanova zaštite kulturnog nasleđa i obavezama i pravima vlasnika i držaoca.
Predloženim zakonskim rešenjima takođe se uređuju pitanja nematerijalnog kulturnog nasleđa i postavljaju pravni osnovi za uređenje posebnih oblasti zaštite kulturnog nasleđa.
Ovo je prvi put da se oblast kulturnog nasleđa definiše specijalizovanim zakonom, budući da je kulturno nasleđe do sada uređivano Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji je po svom karakteru i opštem propisu uređivao zajednička opšta pitanja zaštite kulturnih dobara.
Novi zakon je unapređen i usaglašen sa propisima EU, a ja bih se osvrnula na neke novine koje ovaj Predlog zakona donosi.
Novim zakonskim rešenjem omogućava se produženje roka za potvrđivanje svojstva kulturnog dobra koji za pokretna dobra traje dve, a za nepokretna tri godine, a za još dve ili tri godine ukoliko za to postoji opravdan razlog.
Znači, ne ponavlja se cela procedura za potvrđivanje svojstva kulturnog dobra ispočetka, već se traži produženje roka koji će u tom slučaju trajati pet godina.
Takođe, u ovom članu se jasno navodi da se evidentiraju pokretna i nepokretna kulturna dobra, što u postojećem Zakonu o kulturnim dobrima nije bio slučaj, već se pominje samo pojam kulturno dobro.
Predlogom zakona se precizira i prestanak prethodne zaštite kulturnog dobra, kao i da su registri kulturnih dobara javni.
Predlog ovog zakona jasnije i konkretnije reguliše pravo preče kupovine kulturnog dobra u odnosu na važeći Zakon o kulturnim dobrima.
U Predlogu zakona se kaže da pravo preče kupovine kulturnog dobra u privatnoj svojini ima Republika Srbija, kao i da se Republika Srbija može odreći prava preče kupovine.
Što se tiče Poglavlja 12 Predloga ovog zakona koji govori o uvozu, unošenju, izvozu i iznošenju pokretnih kulturnih dobara, kao i povraćaju svih predmeta nezakonito iznesenih sa teritorije država članica Evropske unije, takođe, smatram da je ovo jedan korak napred, doduše, članovi zakona koji se tiču ove materije mogu se primenjivati tek kada Republika Srbija bude deo Evropske unije, što ja želim i nadam se da će uskoro i biti, ali u tom slučaju nećemo morati da menjamo zakon, barem u ovom delu.
Na kraju, Predlogom zakona kaznene odredbe su obuhvaćene jednim članom dosta jasnije i preciznije u odnosu na prethodni Zakon o kulturnim dobrima, gde je čak pet članova regulisalo ovu oblast.
Za kraj bih se samo osvrnula još jednom na činjenicu da je novim zakonom prvi put prepoznato nematerijalno kulturno nasleđe koje obuhvata tradicionalne zanate, ishranu, običaje, načine usmenog izražavanja i izvođenja narodnih igara i pesama, a koje zajednice baštine i prenose ih s generacije na generaciju kao obeležje sopstvenog identiteta.
Tako su se na listi elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije našli krsna slava, pirotsko ćilimarstvo, zlakuska lončarija, pazarske mantije, erski humor i da ne nabrajam dalje. Želim samo da izrazim nadu da će se uskoro na ovoj listi naći i ćetenija, poslastica tradicionalne kuhinje Bošnjaka.
Inicijativu da se ćetenija uvrsti na listu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije pokrenuo je Dom kulture Prijepolje, koji već nekoliko godina organizuje tradicionalnu manifestaciju „Ćetenija uz pjesmu i igru“, kako bi sačuvali od zaborava običaje i način pripreme ove poslastice.
Kulturna baština Bošnjaka, sa svim svojim osobenostima i specifičnostima, deo je multikulturalnog prostora Sandžaka i Republike Srbije. Njeno očuvanje, kao i očuvanje i unapređenje svih kultura koje vekovima žive na tom području, biće garant da smo uspeli da stvorimo društvo koje s jedne strane poštuje različitosti, podržava kulturni diverzitet i prepoznaje ga kao izuzetnu vrednost sandžačke regije, a da sa druge strane teži ka višim ljudskim i moralnim vrednostima koje podižu kvalitet svakodnevnog života svakog njenog građanina.
Sve zakone koji su danas na dnevnom redu i one o kojima nisam stigla da govorim, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko Atanasković sa sardnicima, poštovane kolege narodni poslanici, iako Zakon o patentima smatram podjednako važnim kao i Sporazum između Republike Srbije i Mongolije, o njima ću govoriti ipak kasnije, a na početku svog obraćanja želim da posebnu pažnju obratim na Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije o zaduženju „Srbijagas“. Razlog ovog zaduženja je pribavljanje sredstava za investicije u oblasti jačanja kapaciteta gasovoda, a posebno je to značajno za mene kao narodnog poslanicu iz opštine Prijepolje što će se ovom investicijom omogućiti nešto što je građanima i privredi Prijepolja, kao i celom Zlatiborskom okrugu postalo neophodno za dalji razvoj, a to je upravo izgradnja gasovoda i sprovođenje dalje gasifikacije.
Ovaj projekat je deo inicijative jačanja transportnih kapaciteta gasovoda čime naravno doprinosi izgradnja novih gasovoda. Kako bi se stvorili uslovi za korišćenje samog gasa, neophodno je raditi na daljoj gasifikaciji cele Srbije. Meni je zadovoljstvo što su upravo Prijepolje i Zlatiborski okrug prvi u nizu projekata koji se planiraju u cilju jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u Srbiji i da u tom cilju „Srbijagas“ investira 40 miliona i da će ta sredstva biti upotrebljena za izgradnju gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga. Naime, u pitanju je izgradnja trase dva nezavisna gasovoda koji će rešiti pitanje gasifikacije opština Prijepolje, Priboj i Nova Varoš i grada Novog Pazara, opštine Tutin i Sjenica.
Ova investicija izgradnja gasovoda predstavljaju značajan podstrek naporima opštine Prijepolje, ali i celog regiona da privuku investitore. Moram reći da je naša opština uložila veliki napor da privuče investitore, da kreira jednu što bolju poslovnu klimu i poveća konkurentnost opštine, ali su predstavnici opštine uvek nailazili na zahtev od strane investitora koji nisu mogli da ispune, a to je pristup gasnoj infrastrukturi.
Vi ste tokom svoje prve posete opštini Prijepolje imali prilike da se upoznate sa privrednim potencijalima i da upoznate neke od najuspešnijih privrednika i da čujete od njih koji su to problemi sa kojima se suočavaju, a sigurno je tu i nedostatak gasne infrastrukture kao između ostalog i pristup izgradnja auto-puta i slično.
Privreda našeg regiona beleži suficit, a to ste i vi u svom obraćanju pomenuli, i Zlatiborski okrug je jedan od retkih koji beleži suficit u trgovinskoj razmene, ali je i pored značajnog rada lokalnih samouprava i Republike na dovođenju investitora neophodno dodatno raditi na podizanju efikasnosti i konkurentnosti privrede, daljem razvoju i unapređenju turizma, kao jednog od najznačajnijih izvora prihoda u regionu.
Posebno je značajno raditi na privlačenju novih investitora za šta je neophodno raditi i na gasifikaciji Zlatiborskog okruga. Privlačenje investitora i razvoj privrede su svakako ključni razlozi zašto je jedna ovakva investicija neophodna, kao što sam rekla i Prijepolju i regionu, ali to nisu jedini uslovi.
Snažna privreda i razvoj preduzetništva predstavljaju bazu na kojoj možemo da gradimo bolji život za sve građane, na primer to znači mogućnost većih izdavanja i ulaganja za škole, kulturu i očuvanje materijalnih i nematerijalnih spomenika koji krase Prijepolje.
Pored privlačenja investitora postoji još značajnijih benefita od ove investicije i izgradnje gasovoda. Srbiji je upravo odobreno otvaranje četvrtog klastera pregovora sa EU, a to je klaster koji objedinjuje poglavlja vezana za transport, energetiku, trans-evropske mreže i zaštitu životne sredine i klimatske promene. Srbija je napravila značajne korake u oblasti regulacije zaštite životne sredine i zaokružili smo zakone iz oblasti rudarstva i energetike i doneli novi Zakon o zaštiti životne sredine.
Kada govorimo o zaštiti životne sredine kao što to treba da bude fokus rada, kako danas, tako i u budućnosti, treba napomenuti da je prirodni gas jeftino i ekološki prihvatljivo gorivo danas kada živimo u periodu sve većeg društvenog osvešćivanja, uticaja koji fosilna goriva imaju na zdravlje građana ali i okoline i jedan od najbržih i najefikasnijih načina da smanjimo zagađenje vazduha posebno u gradovima, jer uvođenje gasa kao značajnog energenta upravo to i predstavlja.
Što se tiče opštine Prijepolje i susednih lokalnih sredina toplane uglavnom koriste ugalj i mazut kao energente. Svi smo svesni koliko je korišćenje ovih energenata ekološki pogubno rešenje na duge staze i da su to sve više ekološki neprihvatljiva goriva.
S toga su brojne lokalne samouprave koje su bile u mogućnosti prešle na prirodni gas kao osnovni energent i to, naravno, nije slučaj samo u Srbiji, već je to dobra praksa širom Evrope.
Nadam se da će izgradnja i završetak ove investicije otvoriti šansu za modernizaciju preostalih postrojenja na mazut, kako bi naši sugrađani udisali čistiji vazduh.
Gasifikacijom će se stvoriti uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima okruga. Pored pomenute industrijske primene omogućiće se i priključivanje individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kod individualnih potrošača u budućnosti. To može da znači smanjenje zagađenja i kod individualnih ložišta koja koriste čvrsta goriva, i nažalost, svedoci smo sve lošijeg kvaliteta su ti energenti.
Opština Prijepolje i region poseduju značajan potencijal i pristup prirodnom gasu i to je jedan značajan preduslov za ostvarivanje punog privrednog potencijala. Zbog toga ja podržavam ovaj predlog zakona, kao i poslanička grupa Socijaldemokratske partije kojoj pripadam.
Kratko bih se osvrnula i na druge dve tačke o kojima danas raspravljamo. Iako zbog geografske udaljenosti i drugih objektivnih faktora obim trgovinske razmene sa Mongolijom nije veliki, sporazumi o trgovinskoj ekonomskoj saradnji poput ove svedoče o kontinuiranoj politici koja za cilj ima kreiranje partnerstva širom sveta, koja otvaraju nova potencijalna tržišta našim preduzetnicima.
Ovakvi sporazumi kreiraju osnov za dugoročnu saradnju. U ovom slučaju predviđa se formiranje bilateralne zajedničke komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju koja će raditi na uklanjanju eventualnih prepreka za trgovinsku i ekonomsku saradnju.
Za kraj, neophodno je podržati izmene Zakona o patentima. Za građane će ove izmene imati posebno veliki značaj u oblasti proizvodnje i cene tzv. generičkih lekova, reformom domaći proizvođači lekova stavljaju se u ravnopravan položaj sa drugim proizvođačima lekova koji imaju sertifikate o dodatnoj zaštiti.
Blagovremeni ulazak generičkih lekova na tržište Republike Srbije za građane znači smanjenje cene lekova kroz povećanje tržišne konkurencije a to doprinosi povećanju održivosti sistema nacionalne zdravstvene zaštitite, a nažalost, zbog pandemije virusa Korona upravo smo svedoci koliko je za jednu državu bitno da ima funkcionalan sistem zdravstvene zaštite.
Zbog svega navedenog, u danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije podržaće sve zakone na dnevnom redu.
Zahvaljujem.
Uvažene kolege, najpre želim da izjavim saučešće povodom smrti našeg kolege Milutina Mrkonjića njegovoj porodici i Socijalističkoj partiji Srbije, u ime Socijaldemokratske partije Srbije i u svoje lično ime.
Socijaldemokratska partija Srbije je uvek bila dosledna i istrajna u svom zalaganju i promociji demokratskih vrednosti i izgradnji i očuvanja institucija koje čine temelj demokratskog društva u Srbiji.
Posvećenost smo iskazali i tokom procesa dijaloga o izbornim uslovima i njihovom poboljšanju i svrsishodno tome Socijaldemokratska partija Srbije je učestvovala u međustranačkom dijalogu koji se vodio i uz posredovanje evropskih parlamentaraca, ali i u dijalogu koji se odvijao u okviru parlamenta direktno i u kome je učestvovao i predsednik Republike Srbije.
Čak i pre najave i samog početka dijaloga, trudili smo se da u svakoj svojoj izjavi i postupku pokažemo konstruktivnost i otvorenost, a posebno da konkretnim predlozima poboljšamo izborne uslove u korist svih građana Srbije, kako bi se očuvalo i povećalo poverenje građana u izborni proces i izborni sistem. Uostalom, kao što smo radili i u prvom međustranačkom dijalogu pre dve godine.
Mi smo u sve razgovore o poboljšanju izbornog sistema ulazili konstruktivno i o tome svedoče konkretni predlozi Socijaldemokratske partije Srbije za izmene postojećeg zakona i izbornog sistema. U svojim predlozima SDPS uvek se vodio idejom očuvanja i povećanja poverenja u izborni proces, kroz što veće uključivanje građana i kroz rešenja koja za svoj cilj imaju motivisanje građana, posebno mladih, da uzmu učešća u osnovnom demokratskom procesu i da u svoje ruke uzmu odlučivanje o svojoj sudbini. U tom cilju SDPS tokom dijaloga predlagao je da se krene od korena problema, od izmene izbornog zakona koji omogućava glasačima da postanu birači i to u pravom smislu te reči.
Nadam se da će izbor šest novih članova RIK doprineti pomaku u pravom smeru i da je ovo korak, osim što će ojačati reprezentativnost RIK, isto tako jačati i poverenje građana i institucije nadležne za sprovođenje izbora i referenduma.
Poverenje u rad izbornih organa Republike Srbije, nikada nije bilo toliko značajno, kao sada kada nas u relativnom kratkom vremenskom periodu očekuje donošenje nekoliko krucijalnih odluka za budućnost i napredak Srbije, koji će građani doneti svojim glasovima na predstojećem referendumu o ustavim promenama, ali i na predstojećim izborima na svim nivoima.
Nema sumnje da su građani Srbije kao i do sada posvećeni da podrže one ideje koje su pokazale u prošlosti da su osnova za reforme koje su neophodne kako bi se ubrzala transformacija Srbije na njenom putu ka Evropi, ka zajednici razvijenih država, ali građani koji odgovorno pristupe svojoj građanskoj dužnosti i daju svoj glas moraju da budu sigurni i da će se njihovi glasovi ne samo prebrojati nego i da će se njihova volja čuti i da će oni koji budu dobili poverenje građana sprovesti njihovu volju. Sa naše strane, mi smo dužni da obezbedimo da građani, kao i do sada sačuvaju poverenje u izborni sistem, da će njihovi glasovi biti sigurni i da će biti tačno prebrojani i sačuvani.
Naša je dužnost prema građanima, ali i svih političara koji pretenduju da učestvuju u izbornom procesu, da su demokratski procesi i demokratske institucije jedini validni, ali i najbolji način da se vrši politička borba i da se očuvaju prava građana i sam demokratski sistem.
Pred novoizabranim članovima RIK, s toga je velika odgovornost očuvati integritet narodne volje, je zadatak od najvećeg značaja u svakoj demokratskoj zemlji na očuvanju integriteta izbornog procesa počiva očuvanje integriteta i legitimiteta svih institucija jedne moderne demokratske države kakva je Srbija i kakva teži da bude i nadam se da će novi članovi RIK pokazati i više nego da su dostojni pozicije na koju će biti izabrani. Zahvaljujem.
Moje pitanje je upućeno Komisiji za izdavanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, a glasi – zašto Komisija za izdavanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje ne izda saglasnost Muzeju u Prijepolju za prijem u radni odnos na neodređeno vreme jednog diplomiranog arheologa i jednog diplomiranog ekonomiste?
Naime, više puta je opština Prijepolje, kao osnivač muzeja, od pomenute Komisije tražila saglasnost za prijem u radni odnos navedenih kadrova koji su muzeju sa kompleksnom zbirkom neophodni za normalno odvijanje muzejske delatnosti.
Muzej u Prijepolju osnovan je 1990. godine. Dobitnik je specijalne nagrade od Evropskog muzejskog foruma za 2012. godinu, uručena je maja 2013. godine u Portugaliji. Ovo priznanje do sada nije dobio ni jedan muzej u regionu.
Muzej je teritorijalno nadležan inače za opštine Prijepolje i Priboj. Prilikom inspekcijskog nadzora Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u Izveštaju broj 07-00-343/2017-01, od 28. maja 2018. godine, konstatovano je da u skladu sa članom 3. tačka 3. Pravilnika o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara, Muzej u Prijepolju treba da ima četiri stručna saradnika, od kojih u ovom trenutku muzeju nedostaju dva, i to pre svega diplomirani arheolog i kustos dokumentalista.
Takođe, odlaskom u penziju diplomiranog ekonomiste za finansijsko-računovodstvene poslove pre dve godine, muzej nema u stalnom radnom odnosu ni diplomiranog ekonomistu, te je neophodno da se reguliše radni odnos na neodređeno vreme i za ovo radno mesto, kako bi se finansijsko poslovanje obavljalo redovno i u skladu sa zakonskim propisima.
Napominjem da u muzeju već skoro jednu deceniju pored navedenih kadrovskih problema postoji i problem smanjenja broja radnika, pre svega prirodnim odlivom, što predstavlja ozbiljnu otežavajuću okolnost u redovnom obavljanju rada ove renomirane ustanove kulture. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Naime, opština Prijepolje ima površinu od 827 kvadratnih kilometara i podeljena je na 75 katastarskih opština. Izradom digitalnog katastarskog plana, pre desetak godina, došlo je do grešaka u više katastarskih opština, kao što su Kovačevac, Brodarevo, Sedobro, Ivanje i druge. Te greške predstavljaju razlike u međama i međnim granicama koje iznose od 40 centimetara do dva metra. Tako se dešava da se dve kuće lepe, ali zbog pomenute greške ispada da jedna kuća ulazi u drugu po 40, 60 ili nekada i više centimetara, što nije logično jer niko ne bi gradio kuću na taj način. To izaziva velike probleme kod građana u vezi sa imovinskim odnosima, dovodi do sukoba između graničnih suseda katastarskih parcela, pa dolazi i do sudskih sporova kojima se ne nazire kraj, niti kako će se okončati, a i sudije su u problemu kako da presude zbog nejasne situacije.
Moje pitanje glasi – šta će preduzeti Republički geodetski zavod, odnosno katastar, da se isprave greške u međama i međnim granicama između katastarskih parcela kako bi se sadašnje stanje rešilo? Zahvaljujem.