SAMIRA ĆOSOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1973. godine. Živi u Prijepolju.

Po zanimanju je profesor srpskog jezika i književnosti.

Zaposlena je u OŠ “Svetozar Marković” u Brodarevu.

Bila je odbornica u tri mandata ispred Sandžačke demokratske partije u skupštini opštine Prijepolje.

Potpredsednica je Opštinskog odbora SDP-a u Prijepolju.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 30
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Zakon o kulturi koji se primenjuje od 2010. godine sa nizom podzakonskih akata koji proizilaze iz njega stvorio je preduslove za ujednačenu, sistematsku i efikasnu regulaciju celokupne oblasti kulture.

Izmene i dopune Zakona o kulturi koje smo usvojili početkom maja ove godine imale su za cilj da unaprede zakon, a samim tim i unapređenje funkcionisanja javnih institucija kulture.

Pomenute izmene tiču se, na primer, usvajanja budžeta za sledeću godinu pre kraja tekuće fiskalne godine, što omogućava jednu dobru dinamiku. Zatim, ujednačavanje broja članova upravnih odbora. Naime, novi zakon je bitno uredio sastav upravnih odbora, što je doprinelo da više nema šarolikosti koja je bila prisutna, posebno u manjim sredinama, kada se starim zakonom ostavljala mogućnost da upravni odbor ima najmanje tri člana, pa su neki upravni odbori imali tri, a neki pet, a neki možda i više. Sada je precizirano da mora biti pet članova i smatram da je ta ujednačenost važna.

Osim toga, upravni odbor je ustanova u kojoj za određenu nacionalnu manjinu od posebnog značaja, osim pet članova, sada imaju i po jednog člana iz Saveta nacionalnih manjina.

Jedna od novina koje su donele izmene i dopune Zakona o kulturi koji smo usvojili u maju ove godine jeste i ta da se za direktora kulturne ustanove imenuje lice koje ima visoko obrazovanje i pet godina radnog iskustva u kulturi, umesto tri godine radnog iskustva, što je bilo prethodno predviđeno.

Kako su i danas pred nama izmene i dopune Zakona o kulturi, one se tiču usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Izmene se odnose na članove u zakonu kojim se definiše učešće žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i u upravnim i nadzornim odborima. Tako umesto 30% manje zastupljenog pola, mora biti obezbeđena zastupljenost 40% manje zastupljenog pola, a to su najčešće žene.

Kako razvoj jednog društva nije moguć bez poštovanja principa rodne ravnopravnosti, smatram da će ova izmena doprineti ujednačenijem odlučivanju žena i muškaraca. Mada je u poslednjih nekoliko godina broj žena u politici, na mestima odlučivanja, porastao, još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.

Većem broju žena na mestima odlučivanja doprinose i kvote kao instrument, zahvaljujem kojem su žene kandidovane, vidljive i aktivne u javnom i političkom životu. Naime, 40% žena, kao manje zastupljenog pola, na mestima odlučivanja još nije suštinska ravnopravnost, ali jeste jedan korak ka tome.

Što se tiče Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, on predstavlja normativni okvir koji omogućava razvoj bibliotečko-informacione delatnosti, napredak biblioteka u stručnom smislu, kao i zaštitu i sigurnost biblioteka u institucionalnom smislu.

Izmena zakona o kojoj danas govorimo odnosi se na obavezu usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o kulturi. Preciznije, izmena Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti odnosi se na deo zakona kojim se regulišu uslovi za izbor direktora biblioteke. Tako će ubuduće članom 17. Zakona o bobliotečko-informacionoj delatnosti biti jasno definisano da se za direktora biblioteke imenuje lice koje ima visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi, umesto tri, koliko je bilo do sada.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije podržavamo izmene pomenutih zakona i nadamo se da će njihova primena biti dosledna.

Želela bih da napomenem ovom prilikom da se ustanove kulture u manjim sredinama susreću sa problemom zapošljavanja stručnih kadrova na neodređeno vreme. Iako je povučena zabrana zapošljavanja i omogućeno da se zaposli do 70% od broja radnika koji su napustili radni odnos zbog odlaska u penziju ili nekog drugog razloga, zbog malog ukupnog broja zaposlenih, i dalje se susreću sa praktičnim problemima i ne mogu da zaposle nove radnike na neodređeno vreme.

U malim sredinama ovo je poseban problem, zato što su često neophodni stručni kadrovi, posebno muzejski kadrovi, koji moraju da dođu iz drugih mesta ili iz velikih kadrova. Ukoliko ne mogu da dobiju posao na neodređeno vreme, ovakvi kandidati nisu u mogućnosti ili nisu voljni da preuzmu rizik i troškove koji su rezultat rada u drugom mestu, jer to često podrazumeva preseljenje i odvajanje od porodice. Ovakva situacija muzeja kao ustanova kulture u manjim sredinama dodatno stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na slične ustanove u velikim gradovima.

Nadam se da će Ministarstvo imati razumevanja i pokazati još jednom svoju posvećenost ravnomernom očuvanju i promovisanju kulture u Srbiji.

Mali pomaci u kvalitetu rada kulturnih ustanova u manjim sredinama rezultiraju natprosečnim uticajem u zajednici i zbog toga smatram da je svaki oblik pomoći koji Ministarstvo može da pruži višestruko koristan.

Iskoristiću ovu priliku da istaknem podršku Ministarstvu kulture i informisanja, koje značajnim finansijskim sredstvima podržava rad kulturnih ustanova i programe njihove u opštini Prijepolje, odakle dolazim. U pitanju su tradicionalne manifestacije i programi, kao i projekti kojima se neguje kultura i tradicija Bošnjaka. Tu su i značajna sredstva za digitalizaciju bioskopa, doma kulture, gde se Prijepolje našlo među deset opština za koje su izdvojena ova sredstva. Značajna su i sredstva dobijena na konkursu "Gradovi u fokusu" i to je ono što treba pohvaliti.

Izdvojila bih i podršku Ministarstva kulture i informisanja muzeju u Prijepolju u iznosu od 600 hiljada dinara za otkup dva značajna umetnička dela kojim je uvećana i obogaćena muzejska zbirka. Ovo je prvi put da je Ministarstvo izdvojilo sredstva za ovu namenu muzeju u Prijepolju i nadam se da će se ovakva saradnja nastaviti na dobrobit građana Prijepolja, ali i svih onih građana Srbije koji su u prilici da posete Prijepolje i muzej u Prijepolju.

Značajna su i sredstva od 430 hiljada dinara kojima Ministarstvo u celosti finansira projekat "Religijsko mišljenje i praksa stanovništva Prijepolja i okoline", gde će tim etnologa vršiti etnološka istraživanja.

Postoji mogućnost da Ministarstvo finansira još jedan značajan projekat koji se tiče razvoja novinarstva u opštini Prijepolje povodom 90 godina od pojave prvih novina, kada je prvi broj lista "Sandžak" izašao 1. februara 1932. godine, čiji je izdavač i publicista bio Milivoje Žugić.

Za građane Prijepolja od velikog značaja je i podrška Ministarstva u obnovi bibliotečkog fonda biblioteke "Vuk Karadžić". Moji Prijepoljci koji vole da čitaju i koriste druge usluge biblioteke imaće priliku da dođu do najnovijih i najaktuelnijih naslova. Prijepoljska biblioteka je primer dobrog rada i upravljanja i nadam se da će Ministarstvo nastaviti sa ovim vidom podrške. Verujem da razumete koliko je dragoceno svim ljubiteljima knjige, studentima, uopšte intelektualcima, kada u jednoj maloj sredini kao što je opština Prijepolje, mogu da dođu ne samo do najaktuelnijih naslova, nego do svih onih značajnih naslova koji su im neophodni za obrazovanje i uopšte rad.

Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predloge zakona o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem se.

Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

Uvaženi ministre sa saradnikom, kolege i koleginice narodni poslanici, Predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je pred nama, uređuju se zahtevi i mere uređenja poljoprivrednih proizvoda, trgovina sa drugim državama, kao i druga pitanja od značaja za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Republika Srbija do sada nije imala ovakav zakon koji je neophodan da bi se uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda, ali i da bi se propisi u Republici Srbiji uskladili sa propisima EU.

Izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir neophodan je za implementaciju EU mehanizama koji se odnose na organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i da bi poljoprivreda Republike Srbije nastavila svoj razvoj.

Predlog zakona o kojem danas raspravljamo omogućiće zaštitu poljoprivrednim proizvođačima tako što će trgovina između proizvođača i otkupljivača biti regulisana ugovorima.

Smatram da je to dobar način da se izbegnu zloupotrebe i šteta za same proizvođače kako ne bi bili ostavljeni na milost i nemilost otkupljivača.

Predlogom zakona se uređuje i položaj otkupljivača, pa će oni morati ubuduće da uplate depozit na ime osiguranja kako proizvođači ne bi ostali kratkih rukava u poslovanju sa nesavesnim otkupljivačima. Jednostavno, mora postojati garancija da će poljoprivredni proizvođači kada prodaju svoju robu istu i naplatiti.

Dakle, važno je što će se ubuduće svi učesnici u lancu, od proizvođača do prerađivača, naći u jednom sistemu na zakonom regulisan način.

Treba reći i to da su obaveze proizvođača za prilagođavanjem zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta prehrambenih proizvoda sve veći, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu.

Stvaranjem uslova za ispunjenjem zahteva velikih prodajnih sistema umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta.

Razvojem i unapređenjem tržišnog lanca i prateće logističke podrške stvaraju uslovi za ravnopravni pristup tržištima za sve proizvođače, nezavisno od veličine i tipa poljoprivrednog gazdinstva. Olakšava se uvođenje i primena tržišnih standarda, oznaka kvaliteta, kreiranja inovativnih rešenja i proizvoda, kao i njihovo brendiranje i promocija.

Ovaj zakon će imati direktan pozitivan uticaj na poljoprivredne proizvođače koji će se uključivanjem u proizvođačke organizacije samim tim bolje organizovati i popraviti svoju poziciju na tržištu, jer će imati koncentrisanu proizvodnju u okviru svoje proizvođačke organizacije, a time i bolju pregovaračku poziciju.

Smatram da treba pohvaliti odlučnost Vlade Republike Srbije da na ovaj način osnaži male proizvođače dajući im mogućnost da se udružuju i budu spremni da izdrže utakmicu sa velikim proizvođačima. Predlogom zakona propisuje se i da se status proizvođača unapredi tako što bi država finansirala rad organizacija proizvođača tokom pet godina sa namerom da te organizacije prerastu u poslovna udruženja i povežu se sa otkupljivačima i prerađivačima.

Poljoprivreda je važna grana privrede. Razvoj poljoprivrede ne znači samo proizvodnju hrane, već i stvaranje baze za razvoj više grana industrije kao što su prehrambena, tekstilna, kožarska, hemijska itd. Ulaganje u poljoprivredu je ulaganje u opstanak sela i budućnost.

U Republici Srbiji poljoprivreda je gotovo u svim lokalnim, regionalnim i nacionalnim strategijama prepoznata kao jedna od osnovnih strateških pravaca razvoja. Zato je važno da zakonski uredimo regulativu u oblasti poljoprivredne proizvodnje, ali i da finansijskom podrškom omogućimo uslove da mladi ljudi ostanu na selu kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na svojim imanjima i tako doprineli razvoju i napretku. Kako je rekao veliki pesnik Ljubivoje Ršumović: „Dok je sela i seljana Srbija će biti jaka“.

Želim da naglasim važnost izdvajanja za subvencije u poljoprivredi, iznos sredstava namenjen podsticajima u poljoprivredi iz godine u godinu se povećava. S tim u vezi ove godine biće još dva konkursa za poljoprivrednike. Jedan od njih u vrednosti od 60 miliona evra namenjen je za nabavku fizičke imovine gazdinstva, kao što su oprema, objekti, mehanizacija i sve ono što može da služi onima koji su mali da postanu srednje veličine a srednji da se osnaže i to je za svaku pohvalu.

Međutim, smatram da bi Ministarstvo moralo da dodatno subvencioniše poljoprivredne proizvođače u devastiranim krajevima poput opštine Prijepolje iz koje ja dolazim i još 42 na prostoru širom Srbije. Država pomaže ova područja, ali po mom mišljenju ne u dovoljnoj meri.

Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je važan zakon koji će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati.

Šesto vanredno zasedanje , 23.06.2021.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama su dva veoma značajna zakona čije usvajanje predstavlja nastavak aktivnosti u cilju unapređenja obrazovanja u Republici Srbiji, konkretno visokog obrazovanja.

Zakonom o studentskom organizovanju, pre svega, prevazilazimo problem suviše opštih odredbi koje se odnose na studentsko organizovanje kroz Zakon o visokom obrazovanju.

Naime, svega dva člana u okviru Zakona o visokom obrazovanju, koja su do sada regulisala pitanje studentskog organizovanja, nisu bili dovoljni da bi doprineli unapređenju visokog obrazovanja. Donošenjem posebnog zakona na celovit način i jasno se definišu studentske organizacije i studentska predstavnička tela, kao što su studentske konferencije i studentski parlament.

Studenti ovaj zakon čekaju unazad dve decenije. O tome koliko je ovaj zakon značajan za studentsku populaciju, odnosno studente, svedoči snažna zainteresovanost studentskih predstavnika tokom procesa pripreme ovog predloga i njihova konstruktivna uloga u toku javne rasprave.

Oko 250 hiljada studenata u Srbiji do sada su bili deo jednog neujednačenog sistema organizovanja, što je činilo neke studente povlašćenim u odnosu na druge u zavisnosti od univerziteta ili fakulteta koji studiraju. To stvara ogromnu razliku, koja može imati i elemente diskriminacije.

Nedovoljno definisan institucionalni okvir rada studentskih parlamenata ostavljao je prostor za proširen uticaj predstavnika visokoškolskih ustanova na delovanje rada studentskih parlamenata. Jedinstven zakonski okvir omogući će svim studentima, bez obzira koju visoko školsku pohađaju, univerzalni okvir za organizovanje i saradnju i izbrisaće razlike koje su do sada postojale među organizacijama sa različitih visoko školskih ustanova.

Takođe, ovaj zakonski predlog postavlja jasna pravila za odnos između studentskih organizacija i visokoškolskih ustanova. Upravo ovim zakonom se uređuju i institucionalni okvir za studentsko organizovanje na samostalnim visokoškolskim ustanovama i visokoškolskim ustanovama, odnosno položaj, delatnost, nadležnost, organizacija, kao i okvir za ostvarivanje zajedničkih interesa studenata na nacionalnom nivou kroz rad studentskih konferencija i Nacionalne studentske organizacije. To znači da se ovim zakonom omogućava i udruživanje srodnih studentskih organizacija na nivou univerziteta, odnosno akademija strukovnih studija, što dodatno širi prostor institucionalizovanog delovanja studenskih organizacija.

Takođe, kroz stvaranje Nacionalnog saveza studentskih organizacija stvoren je organ preko kog će organizovani studenti samostalno moći da usklađuju rad saveza studentskih organizacija u skladu sa zakonom.

Ovaj zakon će značajno da doprinese transparentnosti rada i finansiranja studentskih organizacija, pošto se ovim zakonom po prvi put detaljno propisuju načini finansiranja ovih organizacija i način njihovog funkcionisanja unutar pravnog sistema, a u skladu sa specifičnom ulogom koju imaju u društvu i jedinstvenim odlikama.

Posebno je značajno što se ovim predlogom zakona uređuje i učešće studenata sa invaliditetom, studenata upisanih na osnovu afirmativnih mera i studenata u riziku od socijalnog isključenja.

Ovaj zakon će omogućiti da se specifični problemi sa kojima se susreću pripadnici ovih grupa uzmu u obzir prilikom donošenja odluka koje će bitno uticati na njihov život tokom studija.

Takođe, ovaj zakon će omogućiti ravnomernu zastupljenost pripadnika oba pola u legitimnim predstavničkim organizacijama, odnosno studentskim parlamentima.

Većina zemalja u regionu već ima ovakav zakon, što je svakako važno za usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom. Donošenje ovog zakona omogućiće punopravno članstvo studentskih organizacija iz Srbije u Evropskoj studentskoj uniji i povratak Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za proveru kvaliteta visokog obrazovanja ENQA.

Zbog svega navedenog i zbog svih neophodnih poboljšanja koje ovaj zakon donosi studentima, studentskim organizacijama, a u skladu sa zahtevima studenata i u skladu sa standardima Evropske asocijacije za proveru kvaliteta visokog obrazovanja, SDPS će podržati ovaj predlog zakona, kao i izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 04.03.2021.

Moje pitanje je upućeno Komisiji za izdavanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, a glasi – zašto Komisija za izdavanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje ne izda saglasnost Muzeju u Prijepolju za prijem u radni odnos na neodređeno vreme jednog diplomiranog arheologa i jednog diplomiranog ekonomiste?

Naime, više puta je opština Prijepolje, kao osnivač muzeja, od pomenute Komisije tražila saglasnost za prijem u radni odnos navedenih kadrova koji su muzeju sa kompleksnom zbirkom neophodni za normalno odvijanje muzejske delatnosti.

Muzej u Prijepolju osnovan je 1990. godine. Dobitnik je specijalne nagrade od Evropskog muzejskog foruma za 2012. godinu, uručena je maja 2013. godine u Portugaliji. Ovo priznanje do sada nije dobio ni jedan muzej u regionu.

Muzej je teritorijalno nadležan inače za opštine Prijepolje i Priboj. Prilikom inspekcijskog nadzora Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u Izveštaju broj 07-00-343/2017-01, od 28. maja 2018. godine, konstatovano je da u skladu sa članom 3. tačka 3. Pravilnika o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara, Muzej u Prijepolju treba da ima četiri stručna saradnika, od kojih u ovom trenutku muzeju nedostaju dva, i to pre svega diplomirani arheolog i kustos dokumentalista.

Takođe, odlaskom u penziju diplomiranog ekonomiste za finansijsko-računovodstvene poslove pre dve godine, muzej nema u stalnom radnom odnosu ni diplomiranog ekonomistu, te je neophodno da se reguliše radni odnos na neodređeno vreme i za ovo radno mesto, kako bi se finansijsko poslovanje obavljalo redovno i u skladu sa zakonskim propisima.

Napominjem da u muzeju već skoro jednu deceniju pored navedenih kadrovskih problema postoji i problem smanjenja broja radnika, pre svega prirodnim odlivom, što predstavlja ozbiljnu otežavajuću okolnost u redovnom obavljanju rada ove renomirane ustanove kulture. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, opština Prijepolje ima površinu od 827 kvadratnih kilometara i podeljena je na 75 katastarskih opština. Izradom digitalnog katastarskog plana, pre desetak godina, došlo je do grešaka u više katastarskih opština, kao što su Kovačevac, Brodarevo, Sedobro, Ivanje i druge. Te greške predstavljaju razlike u međama i međnim granicama koje iznose od 40 centimetara do dva metra. Tako se dešava da se dve kuće lepe, ali zbog pomenute greške ispada da jedna kuća ulazi u drugu po 40, 60 ili nekada i više centimetara, što nije logično jer niko ne bi gradio kuću na taj način. To izaziva velike probleme kod građana u vezi sa imovinskim odnosima, dovodi do sukoba između graničnih suseda katastarskih parcela, pa dolazi i do sudskih sporova kojima se ne nazire kraj, niti kako će se okončati, a i sudije su u problemu kako da presude zbog nejasne situacije.

Moje pitanje glasi – šta će preduzeti Republički geodetski zavod, odnosno katastar, da se isprave greške u međama i međnim granicama između katastarskih parcela kako bi se sadašnje stanje rešilo? Zahvaljujem.