SAMIRA ĆOSOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1973. godine. Živi u Prijepolju.

Po zanimanju je profesor srpskog jezika i književnosti.

Zaposlena je u OŠ “Svetozar Marković” u Brodarevu.

Bila je odbornica u tri mandata ispred Sandžačke demokratske partije u skupštini opštine Prijepolje.

Potpredsednica je Opštinskog odbora SDP-a u Prijepolju.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 36
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 19.10.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici i poslanice, danas usvajamo važne sporazume iz oblasti bilateralne saradnje sa više značajnih partnera Republike Srbije koji će omogućiti bolju i uspešniju saradnju u nizu različitih oblasti.

Na početku bih se osvrnula na bilateralni sporazum sa Austrijom iz oblasti zaštite od katastrofa. Oduvek, jedna od najvećih pretnji po ljudsku bezbednost su bile prirodne, ali i ljudskim aktivnostima izazvane katastrofe. Naravno, katastrofe ne odnose samo živote, iako je njihov gubitak najteža posledica, nanose značajnu materijalnu štetu, narušavaju životnu sredinu i dugoročno smanjuju kvalitet života u pogođenom području. Takođe, katastrofe narušavaju i ekonomsku i privrednu bazu pogođenog područja, što dodatno otežava oporavak.

Katastrofe prirodne, ali i izazvane ljudskom aktivnošću ili nemarom, ne poznaju granice i često posebno u slučajevima većih katastrofa one pogađaju velike geografske regione, više država istovremeno, pa u ekstremnim slučajevima čak i čitav svet. Naravno, često čak i ako je pogođena katastrofom samo jedna država, njoj je neophodna pomoć i solidarnost međunarodne zajednice kako bi uspešno reagovala i sanirala katastrofu, ali je često neophodna i podrška za dugoročni oporavak i izgradnju sistema za prevenciju.

Stoga je za uspešan odgovor na rizike od katastrofa, pored delovanja svake države pojedinačno, neophodno i internacionalno delovanje. Na ovim principima je tokom prethodne tri decenije unutar sistema UN napravljen sistem za međusobnu saradnju i kooperaciju članica, ali poseban značaj predstavljaju i brojni bilateralni sporazumi poput ovog koji je danas pred nama.

Mislim da se naši građani i svi mi sećamo značajne međunarodne pomoći koju je naša zemlja primila kako iz regiona, tako i od naših partnera i prijatelja iz EU i Rusije prilikom velikih poplava koje su pogodile našu zemlju i čitav region pre nekoliko godina i koliko je bila značajna svaka pomoć u tom trenutku.

Takođe, treba da budemo ponosni i na ulogu i solidarnost koju je naša zemlja i naš narod pokazao u pružanju pomoći u regionu, kao što je bio slučaj ovog leta prilikom vatrene stihije u Grčkoj i u Severnoj Makedoniji.

Osnovni značaj ovog sporazuma je što će omogućiti razmenu kritičnih informacija o potencijalnim opasnostima i time će se omogućiti efikasno delovanje sistema za rana upozoravanja. Takođe, omogući će i jednostavnije sprovođenje mera za ublažavanje, zaštitu i sanaciju područja zahvaćenih katastrofom.

Značaj dobre saradnje je u tome što omogućava neophodnu brzinu delovanja, pošto prekogranično delovanje podrazumeva postojanje dodatnih prepreka vezanih za proceduru ulaska, izlaska, uvoza neophodnih materijala i opreme.

Sporazum o kome danas govorimo pojednostaviće proces privremenog uvoza neophodnih materijala spasilačke opreme, a države potpisnice se obavezuju da pojednostave proceduru u budućnosti kako bi kooperacija bila uspešnija.

Bilateralni odnosi Srbije i Austrije su na visokom nivou, sveobuhvatni i stabilni. Austrija je značajan ekonomski partner Srbije i usvajanje ovog sporazuma jeste još jedan primer dobre saradnje.

Danas, takođe, razmatramo i usvajanje Memoranduma iz oblasti vojne saradnje Republike Srbije sa Arapskom Republikom Egipat. Saradnja Republike Srbije sa Egiptom, koja postoji još iz vremena formiranja Pokreta nesvrstanih, pokazuje duboku privrženost izgradnji mira i bezbednosti u svetu, u skladu sa principima nesvrstanosti i neutralnosti i vrednostima zasnovanim na uzajamnom poštovanju i ne mešanju u unutrašnje poslove.

Cilj ovog memoranduma je da se kreira pravni okvir koji će omogućiti vojnu saradnju u oblasti vojno-tehničke, vojno-ekonomske i vojno-naučne saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, kao i vojne medicine. Kroz saradnju ugovorenih strana, Srbije i Egipta, Memorandum će se sprovoditi kroz intenzivne posete, radne sastanke, konferencije, stručne simpozijume i seminare i razmenu iskustava i konsultacije u oblasti od zajedničkog interesa, kao i upućivanje i razmenu osoblja, stručnjaka radi školovanja i radi vojne obuke.

Osvrnuću se i na set sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom u oblasti prekogranične saradnje. Jednostavniji i sigurniji prekogranični transport ljudi, ali i robe je u interesu građana Srbije i Bosne i Hercegovine, a posebno građana koji žive u pograničnom području i često moraju da prelaze granicu, što zbog školovanja, posla, lečenja ili kako bi posetili članove familije, obrađivali imanja koja se nalaze na teritoriji susedne države.

Zadovoljstvo je videti napredak u izgradnji dobrosusedskih odnosa između naše države i Bosne i Hercegovine i nadam se da će ovo biti još jedan signal koji će ohrabriti obe strane da preuzmu korake ka još bližoj i boljoj ekonomskoj i svakoj drugoj saradnji Srbije i Bosne i Hercegovine. Smatram da zadatak i cilj svih potpisnica treba da bude da granice koje su pred nama prevazilazimo tako što ćemo bolje sarađivati, tako što ćemo tu saradnju unapređivati, širiti i na druge segmente društvenog života i negovati tradicionalno prijateljske i dobre odnose sa našim partnerima.

Ovi sporazumi su još jedan korak u pravcu razvoja prijateljskih odnosa i razvoja saradnje Srbije sa zemljama potpisnicama i Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će ih sa zadovoljstvom podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Uvaženi ministre, poštovani saradniče ministarke kulture i informisanja, drage kolege narodni poslanici, Zakonom o muzejskoj delatnosti uređen je sistem zaštite korišćenja muzejske građe. Na snazi je od aprila ove godine i to je prvi put da se oblast muzejske delatnosti definiše specijalizovanim zakonom, budući da se muzejska delatnost do sada uređivala Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji po svom karakteru i opštem propisu uređuje opšta i zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara.

S obzirom na društveno-političke promene koje su se desile u ovom dugom periodu od tri decenije, kao i terminološku zastarelost prethodnog zakona, bilo je neophodno da se Ministarstvo kulture i informisanja prihvati važnog posla kao što je donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti.

Cilj zakona je sistemsko unapređenje oblasti kroz jačanje muzejskih ustanova i približavanje evropskoj praksi uvođenjem najsavremenijih muzeoloških standarda, od propisanih uslova za osnivanje, čuvanje, proučavanje, zaštitu i predstavljanje baštine.

Takođe, ovaj zakon omogućava da uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže Srbije, povezivanjem institucija i podsticanjem edukacije muzejskih stručnjaka, budu stvoreni uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji.

Zakon o muzejskoj delatnosti na snazi je od aprila, a počeće sa primenom 17. oktobra ove godine. Međutim, prethodno mora doći do izmene koja se odnosi na potrebu usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o kulturi u delu zakona kojim se regulišu uslovi koje treba da ispuni kandidat za direktora i vršioca dužnosti direktora muzeja.

U Zakonu o kulturi je utvrđeno da kandidati za direktore ustanova kulture moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina iskustva u kulturi. Smatram da je ovo dobro rešenje i da je veoma važno za direktore kulturnih ustanova da budu imenovani kandidati koji su imali dodira sa kulturom i imaju osećaj za kulturu. Ranije je bilo potrebno pet godina iskustva u struci, pa su neki direktori kulturnih ustanova bili daleko od kulture, nisu imali osećaja za kulturu, pa su možda čak radili i suprotno interesima kulturne ustanove.

Takođe, u Zakonu o muzejskoj delatnosti u članu 49. stav 3. je utvrđeno da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja, pored uslova utvrđenih odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture, može biti lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina rada u muzejskoj delatnosti.

Kada smo u martu ove godine raspravljali o Predlogu Zakona o muzejskoj delatnosti, ukazala sam da bi ovo u praksi moglo predstavljati ozbiljan problem, posebno u manjim sredinama.

Naime, u situaciji kada nema novih zapošljavanja, a stari kadar odlazi u penziju, znači da se sužava izbor i u nekim muzejima bi verovatno došlo do situacije da ne mogu biti ispoštovane sve odrednice člana u zakonu kojim se reguliše imenovanje direktora. Ovde posebno mislim na muzeje u unutrašnjosti Srbije, dakle, u manjim sredinama.

Da bi muzejska delatnost istinski napredovala, nije dovoljan samo dobar zakon, potrebni su i mladi stručni muzejski kadrovi koje će nositi važan deo posla u oblasti arheologije, konzervacije, etnologije, istorije, itd. Nažalost, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dovela je do toga da u muzejima nema dovoljno muzejskih stručnjaka neophodnih za unapređenje muzejske delatnosti.

Ja sam u nekim prethodnim izlaganjima govorila o muzeju u Prijepolju, koji je osnovan 1990. godine i teritorijalno je nadležan za opštine Prijepolje i Priboj. Takođe, dobitnik je specijalne nagrade Evropskog muzejskog foruma 2012. godine. Ipak, ovom muzeju nedostaju stručni radnici, pa umesto četiri stručna radnika imaju samo dva i muzeju nedostaju arheolog i kustos dokumentarista, kako bi muzej kvalitetno obavljao svoju primarnu delatnost.

Otežano zapošljavanje ovakvih stručnih saradnika predstavlja ozbiljnu otežavajuću okolnost u redovnom obavljanju rada ova ustanove kulture.

Dakle, zabrana zapošljavanje u javnom sektoru i smanjenje broja radnika prirodnim odlivom umanjuju broj muzejskih stručnjaka.

Takođe, uzak izbor visokostručnih radnika u muzeju predstavlja i posebnu prepreku prilikom izbora direktora i imenovanje vršioca dužnosti direktora muzeja.

Smatram da ovi problemi moraju biti prevaziđeni tokom budućeg vremena, kako bi se omogućilo nesmetano obavljanje i unapređenje muzejske delatnosti. Nadam se da su izmene koje danas usvajamo dobar signal da Vlada razmišlja u tom pravcu i da je prepoznala ovaj problem sa kojim se susreću ustanove kulture u manjim sredinama.

Jačanjem ustanova kulture kroz omogućavanje lakšeg zapošljavanja stručnjaka značajno će doprineti očuvanju kulturno-istorijskog blaga u svim sredinama u kojima upravo nedostatak dovoljnog broja stručnjaka sprečava obimniji rad na njegovom prikupljanju, očuvanju, predstavljanju.

S obzirom da dolazim iz opštine Prijepolje, želim da iskoristim priliku i izrazim zahvalnost Ministarstvu kulture i informisanja, koje je učinilo pravi potez izborom Prijepolja za mesto odigravanja centralnog događaja manifestacije „Dani evropske baštine“ u našoj zemlji.

Tako je jedna mala opština, poznata kao jedinstvena multietnička sredina i kraj sa izrazito bogatim kulturnim nasleđem, bila domaćin velike kulturne manifestacije. „Dani evropske baštine“, kao zajednički program Saveta Evrope i Evropske komisije, obeležavaju se u 50 evropskih država programima čiji je cilj da se širokoj javnosti u svim evropskim državama približi i učini dostupnim kulturno nasleđe i da se tom prilikom istakne jedinstvo raznolikosti zajedničkog evropskog nasleđa kao jednog od najkarakterističnijih činilaca evropskog identiteta.

„Dani evropske baštine“ se u Srbiji organizuju od 2002. godine, a od 2003. godine pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, od kada je naša zemlja pristupila Savetu Evrope.

Ove godine Prijepolju je pripala čast i zadovoljstvo da bude domaćin centralnom republičkom programu manifestacije. Mislim da se Prijepolje prepoznalo i preporučilo za domaćinstvo samom temom ovogodišnjih „Dana evropske baštine“, kulturno nasleđe za sve ol-inkluziv.

U Prijepolju se vrlo brzo nauči da različitosti mogu da žive u harmoniji, bilo da je reč o religiji, kulturi i arhitekturi, narodnim običajima, jelima, odeći ili nekim drugim segmentima svakodnevnog života.

Dom kulture u Prijepolju kao nosilac kulturno-umetničkog rada u opštini Prijepolje se pokazao kao odličan domaćin i na taj način je opravdao poverenje koje mu je ukazalo Ministarstvo kulture. Mislim da ovaj primer može da posluži kao podstrek u daljem radu svim kulturnim ustanovama u manjim sredinama širom Srbije i da ih ohrabri da u budućnosti i one preuzmu na sebe organizovanje velikih i značajnih manifestacija i da to što su iz male sredine ne mora nužno da ograničava njihove ambicije.

Još jednom bih izrazila zadovoljstvo i zahvalnost Ministarstvu kulture, koje je uvažilo moje sugestije iz marta, kada sam napomenula da Zakon o muzejskoj delatnosti, uz niz dobrih rešenja, sadrži i manje slabosti koje će se usvajanjem ovih izmena otkloniti.

Imajući u vidu značaj ovog zakona i unapređenja koje donose ove izmene, poslanička grupa SDPS podržaće u danu za glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti. Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Dok živi jezik, živi i narod. Zato se prema jeziku moramo odnositi sa velikim poštovanjem i stalno ukazivati na važnost očuvanja jezika, kako bi se posebno kod mlađih podigla svest o vlastitom identitetu, kulturi i različitosti.

Manjinski narodi su posebno osetljivi po pitanju jezika i pisma. Zakon o kojem raspravljamo ničim ne ugrožava nacionalne manjine i njihovo već ranije stečeno pravo na upotrebu maternjeg jezika i pisma. Ako je i bilo bojazni do danas donošenjem amandmana na zakon o kom govorimo, apsolutno nema razloga za brigu, jer će i nacionalne manjine nastaviti da koriste svoje pravo na maternji jezik i pismo, na osnovu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. O tome je govorila i uvažena ministarka, o tome sam govorila i ja u svojoj prethodnoj diskusiji.

Ono što želim još jednom da istaknem, da ponovim, jeste da se mora insistirati na pravilnom jeziku književnom, standardnom jeziku, dakle, voditi računa o pravopisu i gramatici, a ne samo o tome šta govorimo, šta pišemo i kojim pismom pišemo.

Moj predlog bi bio da možda malo više i čitamo, jer tako bogatimo svoj rečnik, tako širimo vidike i tako čuvamo svoj jezik. Zahvaljujem.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 04.03.2021.

Moje pitanje je upućeno Komisiji za izdavanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, a glasi – zašto Komisija za izdavanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje ne izda saglasnost Muzeju u Prijepolju za prijem u radni odnos na neodređeno vreme jednog diplomiranog arheologa i jednog diplomiranog ekonomiste?

Naime, više puta je opština Prijepolje, kao osnivač muzeja, od pomenute Komisije tražila saglasnost za prijem u radni odnos navedenih kadrova koji su muzeju sa kompleksnom zbirkom neophodni za normalno odvijanje muzejske delatnosti.

Muzej u Prijepolju osnovan je 1990. godine. Dobitnik je specijalne nagrade od Evropskog muzejskog foruma za 2012. godinu, uručena je maja 2013. godine u Portugaliji. Ovo priznanje do sada nije dobio ni jedan muzej u regionu.

Muzej je teritorijalno nadležan inače za opštine Prijepolje i Priboj. Prilikom inspekcijskog nadzora Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u Izveštaju broj 07-00-343/2017-01, od 28. maja 2018. godine, konstatovano je da u skladu sa članom 3. tačka 3. Pravilnika o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara, Muzej u Prijepolju treba da ima četiri stručna saradnika, od kojih u ovom trenutku muzeju nedostaju dva, i to pre svega diplomirani arheolog i kustos dokumentalista.

Takođe, odlaskom u penziju diplomiranog ekonomiste za finansijsko-računovodstvene poslove pre dve godine, muzej nema u stalnom radnom odnosu ni diplomiranog ekonomistu, te je neophodno da se reguliše radni odnos na neodređeno vreme i za ovo radno mesto, kako bi se finansijsko poslovanje obavljalo redovno i u skladu sa zakonskim propisima.

Napominjem da u muzeju već skoro jednu deceniju pored navedenih kadrovskih problema postoji i problem smanjenja broja radnika, pre svega prirodnim odlivom, što predstavlja ozbiljnu otežavajuću okolnost u redovnom obavljanju rada ove renomirane ustanove kulture. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, opština Prijepolje ima površinu od 827 kvadratnih kilometara i podeljena je na 75 katastarskih opština. Izradom digitalnog katastarskog plana, pre desetak godina, došlo je do grešaka u više katastarskih opština, kao što su Kovačevac, Brodarevo, Sedobro, Ivanje i druge. Te greške predstavljaju razlike u međama i međnim granicama koje iznose od 40 centimetara do dva metra. Tako se dešava da se dve kuće lepe, ali zbog pomenute greške ispada da jedna kuća ulazi u drugu po 40, 60 ili nekada i više centimetara, što nije logično jer niko ne bi gradio kuću na taj način. To izaziva velike probleme kod građana u vezi sa imovinskim odnosima, dovodi do sukoba između graničnih suseda katastarskih parcela, pa dolazi i do sudskih sporova kojima se ne nazire kraj, niti kako će se okončati, a i sudije su u problemu kako da presude zbog nejasne situacije.

Moje pitanje glasi – šta će preduzeti Republički geodetski zavod, odnosno katastar, da se isprave greške u međama i međnim granicama između katastarskih parcela kako bi se sadašnje stanje rešilo? Zahvaljujem.