SAMIRA ĆOSOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena je 1973. godine. Živi u Prijepolju.

Po zanimanju je profesor srpskog jezika i književnosti.

Zaposlena je u OŠ “Svetozar Marković” u Brodarevu.

Bila je odbornica u tri mandata ispred Sandžačke demokratske partije u skupštini opštine Prijepolje.

Potpredsednica je Opštinskog odbora SDP-a u Prijepolju.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Poštovani prisutni, pozdravljam i smatram važnim prihvatanje amandmana koji će Zakon o kulturi učiniti konkretnijim i uređenijim. Tome će doprineti i amandman koji se odnosi na član kojim se reguliše broj članova upravnih odbora kutlurnih ustanova.

Upravni odbor ustanove zahvaljujući amandmanu, osim pet članova u buduće će imati i po jednog člana Saveta nacionalnih manjina, za ustanove koje su za određenu nacionalnu manjinu od posebnog značaja.

Inače, novi zakon bitno uređuje sastave upravnih odbora i to će doprineti da nema više šarolikosti koja je bila prisutna, posebno u manjim sredinama kada se starim zakonom ostavljala mogućnost da upravi odbor ima najmanje tri člana, pa su neki upravni odbori imali tri, neki pet, a neki i više članova. Sada se precizira da to mora biti pet članova i to smatram veoma važnim.

Međutim, volela bih da skrenem pažnju i na jednu pojavu koja se takođe može u manjim sredinama primetiti, a reč je o članovima upravnih odbora koji bi trebalo da dolaze iz redova istaknutih stručnjaka i poznavalaca kulturne delatnosti. To nije uvek slučaj u manjim sredinama. Nekada se lokalne samouprave ogluše o ovu odredbu pa bih volela da neki budući zakon o kulturi vodi više računa o tim malim sredinama, da se razmisli kako da se zakonom precizira ko može biti član upravnog odbora, ne samo istaknuti kulturni radnik, da može biti makar fakultetski obrazovan član, jer do sada imamo situacije da u upravnim odborima ponekad mogu da se nađu i oni koji nisu ni konzumenti kulturnih sadržaja, a ponajmanje su istaknuti kulturni radnici.

Iskoristću ovu priliku da pohvalim odluku Ministarstva kulture da značajnim finansijskim sredstvima podrži tradicionalne manifestacije i programe, tj. projekte kojima se neguje kultura i tradicija Bošnjaka u opštini Prijepolje.

Tu su i značajna sredstva za digitalizaciju bioskopa Doma kulture, gde se Prijepolje našlo među 10 opština za koje su izdvojena ova sredstva. Značajna su i sredstva dobijena na konkursu „Gradovi u fokusu“ i to je ono što treba pohvaliti. Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poznato je da su pojedini sportisti još od perioda starog veka pa do danas koristili stimulativna sredstva sa ciljem postizanja što boljih rezultata.

U današnje vreme u svetu sporta i pored rigoroznih mera sa ciljem sprečavanja dopinga u sportu, potresaju doping skandali koji uključuju neke od najvećih sportskih zvezda današnjice.

Doping ugrožava pre svega zdravlje sportiste, a u dobroj meri dovodi u pitanje i regularnost samog takmičenja. U tim činjenicama leži i puno opravdanje da se preduzmu mere u cilju sprečavanja dopinga u sportu.

Na tom planu, sankcionisanje koje može biti sportsko, krivično-pravno ili prekršajno-pravno igra značajnu ulogu. Komercijalizacija današnjeg sporta nameće zaključak da je iluzorno nadati se nestanku ili drastičnom smanjenju dopinga u sportu, prvenstveno zbog činjenice da su proizvođači i korisnici dopinga uvek korak ispred doping kontrola.

Zato bi sankcionisanje trebalo da igra sporednu ulogu, a da se glavna i odlučujuća borba protiv dopinga u sportu, kako definiše i svetski anti doping kodeks vodi na preventivnom planu, u kojem bi edukacija igrala glavnu ulogu.

Taj plan treba usmeriti prema trenerima, sportistima i medicinskim radnicima. Najvažniji razlog za razmatranje izmena i dopuna Zakona o sprečavanju dopinga u sportu leži u potrebi usaglašavanja ovog zakona sa osnovnim principima novog svetskog anti doping kodeksa i najvažnijim odredbama kojima se ti principi personalizuju.

Mi u SDPS tvrdo stojimo iza stava da sport mora biti oaza u kojoj su promocija zaštite i očuvanje ljudskog zdravlja imperativ, tako da ćemo sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o kulturi, one imaju za cilj unapređenje funkcionisanja javnih institucija kulture. Ja ću se odmah osvrnuti na član 1. Naime, već neko vreme je uvedena praksa usvajanja budžeta za sledeću godinu pre kraja tekuće fiskalne godine, što predstavlja sasvim dovoljno vremena da se osnivačima ostavi duži rok od 30 dana, tj. 60 dana za raspisivanje javnih konkursa. Na taj način će se stvoriti adekvatni uslovi za kvalitetniju pripremu kompletne dokumentacije za javne konkurse, što je u krajnjoj liniji od interesa za zainteresovane subjekte i učestvovanje na njima.

Mislim da ova dinamika nije loša, ali treba voditi računa da se veliki broj kulturnih manifestacija koje se projektno finansiraju održavaju u prvoj trećini godine. Navešću primer.

Festival amaterskih pozorišta zlatiborskog okruga se održava u aprilu. Zatim se u maju održava festival amaterskih pozorišta zapadne Srbije, a koji se održava u Prijepolju, a onda svi zajedno odlaze na festival amaterskih pozorišta u Kuli. Svi ovi festivali vezani su jedan za drugi, vezani su za datume i kao nekome ko dolazi iz opštine Prijepolje, jedne male sredine, mogu vam reći da nama izuzetno znači ovaj festival amaterskih pozorišta i da je to jedan kulturni događaj koli u toku nekoliko takmičarskih večeri okupi veliki broj poklonika ove umetnosti. Zato je važna podrška ministarstva kako bi festival nastavio da živi i bude još uspešniji.

Ovom prilikom želim da pohvalim i inicijativu Ministarstva kulture i informisanja da i manje sredine mogu da konkurišu za prestonicu kulture Srbije. Time ste ohrabrili manje sredine da osmisle projekte i konkurišu, a time da podignu kvalitet kulturnog života u svojoj lokalnoj samoupravi.

Tako i Prijepolje sa svojim kulturnim ustanovama, manifestacijama i kulturno-istorijskim spomenicima ima šansu da se možda nađe kao prestonica kulture Srbije.

Inače, Prijepolje je ušlo u uži krug u raspodeli sredstava na konkursu „Gradovi u fokusu“, što nam je jako značajno i očekujemo rezultate konkursa. Nadam se da je Ministarstvo prepoznalo želju i volju kulturnih institucija da učine pomak na polju kulturnog života u ovoj sredini.

U toku su i konkursi za sufinansiranje programa u okviru oblasti za pozorišnu, muzičku i likovnu delatnost. Nadam se da će rezultati konkursa omogućiti da i Prijepolje kao mala sredina ima bogat kulturni život, jer Prijepoljci i te kako umeju da cene kulturu i uživaju u njoj.

Posebno očekujemo podršku Ministarstva za umetničku koloniju „Mileševa“, jednu od najstarijih umetničkih kolonija u Srbiji, kao i podršku u oblasti negovanja bošnjačke kulture i tradicije.

Da ne bude, uvažena ministarko, da samo očekujemo podršku ministarstva, ja ovu priliku hoću da iskoristim da pozovem vas i vaše saradnike da posetite Prijepolje, upoznate se sa radom tri uspešne kulturne institucije kao što su dom kulture, muzej i biblioteka „Vuk Karadžić“, kao i sa kulturnim manifestacijama koje se tradicionalno održavaju. Zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, set predloga zakona iz finansija o kojima danas raspravljamo Vlada Republike Srbije pripremila je sa ciljem da pomogne građanima i privredi za ublažavanje posledica pandemije Kovida – 19.

Ovo je treći paket mera kao finansijski odgovor na krizu koja ne jenjava ili nastavak preduzetih mera podrške stanovništvu i privredi. Mere podrazumevaju pomoć od 60 evra svim punoletnim građanima Republike Srbije uz dodatnih 50 evra za sve penzionere i dodatnih 60 evra za nezaposlene građane.

Što se tiče pomoći privredi, ona se odnosi na isplatu tri puta po pola minimalne zarade preduzetnicima, mikro-malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, tu je i pomoć poljoprivrednim gazdinstvima i branšama koje su najviše pogođene. Na ovaj način država pomaže i građanima i privredi da prebrode ovaj težak period krize izazvane pandemijom.

Međutim, uvaženi ministre, smatram da bi Vlada morala dodatno da pomogne nerazvijenim opštinama kojih je u Srbiji 44, a među kojima je i opština Prijepolje iz koje ja dolazim. Privreda u opštini Prijepolje je u teškom stanju, a zasniva se na malim i srednjim preduzećima. Mislim da bi Vlada u skladu sa svojim mogućnostima morala dodatno da subvencioniše privredu u nerazvijenim opštinama, možda kroz isplatu još jedne minimalne zarade.

Kako privredi, tako i građanima nerazvijenih opština treba obezbediti dodatne subvencije. Naime, prosečna plata u opštini Prijepolje je za 13.000 niža od prosečne plate na republičkom nivou. Zato smatram da se i građanima devastiranih opština mora omogućiti dodatna olakšica, na primer, kroz oslobađanje od poreza na imovinu. Zakon o porezu na imovinu daje mogućnost da se 50% kamate otpiše, ali bi se u ovoj situaciji kamata mogla otpisati u celosti pod uslovom da se izmiri osnovni dug u ratama.

Na kraju, podržavam sve mere koje Vlada primenjuje na oporavku privrede i pomoći stanovništvu u uslovima pandemije, ali tražim da se nerazvijenim opštinama dodatno pomogne, naravno u skladu sa mogućnostima.

U danu za glasanje poslanički klub Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 04.03.2021.

Moje pitanje je upućeno Komisiji za izdavanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, a glasi – zašto Komisija za izdavanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje ne izda saglasnost Muzeju u Prijepolju za prijem u radni odnos na neodređeno vreme jednog diplomiranog arheologa i jednog diplomiranog ekonomiste?

Naime, više puta je opština Prijepolje, kao osnivač muzeja, od pomenute Komisije tražila saglasnost za prijem u radni odnos navedenih kadrova koji su muzeju sa kompleksnom zbirkom neophodni za normalno odvijanje muzejske delatnosti.

Muzej u Prijepolju osnovan je 1990. godine. Dobitnik je specijalne nagrade od Evropskog muzejskog foruma za 2012. godinu, uručena je maja 2013. godine u Portugaliji. Ovo priznanje do sada nije dobio ni jedan muzej u regionu.

Muzej je teritorijalno nadležan inače za opštine Prijepolje i Priboj. Prilikom inspekcijskog nadzora Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u Izveštaju broj 07-00-343/2017-01, od 28. maja 2018. godine, konstatovano je da u skladu sa članom 3. tačka 3. Pravilnika o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara, Muzej u Prijepolju treba da ima četiri stručna saradnika, od kojih u ovom trenutku muzeju nedostaju dva, i to pre svega diplomirani arheolog i kustos dokumentalista.

Takođe, odlaskom u penziju diplomiranog ekonomiste za finansijsko-računovodstvene poslove pre dve godine, muzej nema u stalnom radnom odnosu ni diplomiranog ekonomistu, te je neophodno da se reguliše radni odnos na neodređeno vreme i za ovo radno mesto, kako bi se finansijsko poslovanje obavljalo redovno i u skladu sa zakonskim propisima.

Napominjem da u muzeju već skoro jednu deceniju pored navedenih kadrovskih problema postoji i problem smanjenja broja radnika, pre svega prirodnim odlivom, što predstavlja ozbiljnu otežavajuću okolnost u redovnom obavljanju rada ove renomirane ustanove kulture. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, opština Prijepolje ima površinu od 827 kvadratnih kilometara i podeljena je na 75 katastarskih opština. Izradom digitalnog katastarskog plana, pre desetak godina, došlo je do grešaka u više katastarskih opština, kao što su Kovačevac, Brodarevo, Sedobro, Ivanje i druge. Te greške predstavljaju razlike u međama i međnim granicama koje iznose od 40 centimetara do dva metra. Tako se dešava da se dve kuće lepe, ali zbog pomenute greške ispada da jedna kuća ulazi u drugu po 40, 60 ili nekada i više centimetara, što nije logično jer niko ne bi gradio kuću na taj način. To izaziva velike probleme kod građana u vezi sa imovinskim odnosima, dovodi do sukoba između graničnih suseda katastarskih parcela, pa dolazi i do sudskih sporova kojima se ne nazire kraj, niti kako će se okončati, a i sudije su u problemu kako da presude zbog nejasne situacije.

Moje pitanje glasi – šta će preduzeti Republički geodetski zavod, odnosno katastar, da se isprave greške u međama i međnim granicama između katastarskih parcela kako bi se sadašnje stanje rešilo? Zahvaljujem.