Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi potpredsednici Vlade sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je set zakona o obrazovanju i vaspitanju, čije izmene i dopune imaju za cilj povećanje kvaliteta sistema obrazovanja i vaspitanja. Donošenjem ovih pet zakona će omogućiti usklađivanje sa ciljevima i reformama obrazovanja.

Na početku ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i nekim novinama koje ovaj Predlog zakona donosi.

Jedna od novina odnosi se na ostvarivanje predškolskog pripremnog programa kada zbog malog broja dece nije moguće formirati vaspitnu grupu od pet učenika kako bi nastavu izvodio vaspitač. U tom slučaju deca se priključuju učenicima kombinovanog odeljenja gde nastavu izvodi nastavnik razredne nastave.

Ovo je i do sada bila praksa u ruralnim područjima Republike Srbije, dakle u izdvojenim odeljenjima, samo nije bilo sadržano u zakonu. Sada je zakonodavac definisao da pripremni predškolski program može da izvodi i nastavnik razredne nastave i mislim da je to dobro rešenje.

Još jedna od predloženih dopuna zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja odnosi se na obrazovanje Komisije za versku nastavu koja treba da prati organizovanje i ostvarivanje verske nastave.

Između ostalog, Komisija daje mišljenje o listama nastavnika verske nastave. Škole dobijaju liste sa velikim brojem predloženih veroučitelja. Međutim, među njima se nalaze i oni koji su već profesionalno angažovani kao verska lica u verskim objektima, dakle u crkvama ili džamijama. Smatram da Komisija može da suzi krug predloženih veroučitelja na one koji nisu profesionalno već angažovani i na one koji odgovarajuće teološko obrazovanje imaju pedagoški smer.

Smatram da bi zakonodavac morao u budućem periodu da nađe način da nađe rešenje kako da se verska nastava unapredi i da se izbegnu ovakve situacije. Veroučitelji smatram da budu angažovani samo u školi, da izvršavaju sve svoje obaveze kao i ostali nastavnici od vođenja pedagoške dokumentacije, do prisustva sednicama stručnih organa. Zato smatram da treba da budu angažovani jedino u školi.

Predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja preciznije definiše i postupak razrešenja članova organa upravljanja škole, tj. članova školskog odbora, bilo da su iz reda zaposlenih, lokalne samouprave i saveta roditelja. To je jedna novina koja unapređuje ovaj zakon.

Ono što bih posebno istakla jeste da se ovim Predlogom zakona prvi put definiše uloga organa upravljanja škole po pitanju odgovornosti direktora. Organu upravljanja propisana je mogućnost da obrazuje Komisiju za vođenje disciplinskog postupka protiv direktora, kao i donošenje odluke odgovornosti direktora za težu obavezu radne povrede. Za ovo, takođe smatram da je dobro rešenje i da je bilo neophodno.

Predlog zakona precizira i sastav konkursne komisije prilikom izbora zaposlenog u ustanovi, tako što izostavlja sekretara ustanove, ali koji je dužan da pruža stručnu podršku radu Komisije.

Zatim je vrlo jasno definisana dvostepenost postupka, odnosno mogućnost kandidata koji nije zadovoljan rešenjem direktora o izboru kandidata da uloži žalbu organu upravljanja ustanove.

Ono što ja želim da istaknem jeste da Konkursna komisija za prijem u radni odnos biva imenovana od strane direktora. U tom slučaju direktor može da vrši uticaj na komisiju. Moje mišljenje je da bi Komisiju trebalo da imenuje organ upravljanja ili školski odbor.

S obzirom da Zakon propisuje da Komisija broji najmanje tri člana, što znači da ih može biti i više, recimo pet, a ono o čemu treba voditi računa jeste i sastav komisije.

Član Komisije može da bude, na primer, stručni saradnik, nastavnik srodne grupe predmeta za koju kandidat konkuriše, ali mislim da je nedopustivo da u konkursnoj komisiji za prijem, na primer, nastavnika matematike, bude pomoćni radnik, a bivalo je takvih situacija, ja upravo dolazim iz prakse, iz osnovnog obrazovanja i ne govorim ovo napamet.

Smatram da Ministarstvo prosvete i u ovom slučaju mora naći rešenje za neki budući period kako bi se izbegle ovakve situacije.

Sa izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja usklađuje se i Zakon o predškolskom obrazovanju, kao i ostali prosvetni zakoni koji su danas na dnevnom redu.

Izmene definišu da pripremljen predškolski program može da izvodi nastavnik razredne nastave, o čemu sam već govorila. Zatim bih izdvojila izvršenu dopunu člana kojim se propisuje evidencija o detetu povodom jedinstvenog obrazovnog broja, koji mi skraćeno zovemo još JOB. Preciziran je JOB koji se dodeljuje detetu kao sastavni deo evidencije o detetu, kao i način unosa podataka u okviru evidencije koju ustanova vodi i javnih isprava koje izdaje. Dakle, od predškolskog uzrasta se učeniku dodeljuje JOB koji kasnije, kroz celo obrazovanje, sadrži sve one podatke o detetu, učeniku, o njegovim postignućima.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju, mislim da je važna izmena kojom se uvodi mogućnost da osnovna muzička škola ostvaruje i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja, kao da u nekoj lokalnoj samoupravi ima dovoljno interesovanja za učenike koji su završili osnovnu muzičku školu, a recimo da ne postoji srednja muzička škola čak ni u bližem okruženju kao u malim sredinama iz koje ja dolazim, recimo, opština Prijepolje, niti opštine u okruženju nemaju srednju muzičku školu, a imaju dovoljno polaznika osnovnih muzičkih škola.

Smatram da je svrsishodna izmena zakona kojom se propisuje organizacija obrazovno-vaspitnog rada tako što se definiše rad u kombinovanom odeljenju u predmetnoj nastavi od petog do osmog razreda, gde broj učenika ostaje isti kao i u razrednoj nastavi. Mislim da je ovo neophodno i razumem potpuno zašto se našlo u novom zakonu.

Predlogom zakona izvršena je izmena kojom se precizira da u sastavu tima koji vrši prethodnu proveru znanja može biti nastavnik predmetne nastave u situacijama kada se prethodna provera znanja vrši kod dece starije od 12 godina. Na ovaj način se povećava stručnost i kompetentnost komisije, dakle uvođenjem u ovu komisiju i predmetnog nastavnika.

Što se tiče Predloga zakona o prosvetnoj inspekciji, ja ću obratiti pažnju, osim onog usklađivanja terminologije republički prosvetni inspektor i opcione mogućnosti da prosvetni inspektori budu uniformisani, što smatram da je u redu i da je prihvatljivo, obratiću pažnju na član 10. stav 4. koji će u novom zakonu glasiti: „Ukoliko prosvetni inspektor ne otkloni utvrđene nepravilnosti u datom roku, republički prosvetni inspektor je ovlašćen da, u skladu sa zakonom, predloži pokretanje disciplinskog postupka protiv tog inspektora, kao i protiv njegovog neposrednog rukovodioca“ itd.

Dakle, to je jedna novina za koju, takođe, smatram da je dobra. Prosto, traži se odgovorniji rad opštinskih prosvetnih inspektora u situacijama kada oni ponekad zataje, a uloga prosvetne inspekcije smatram da je veoma važna. Oni treba da deluju savetodavno, da deluju preventivno, ali i adekvatnijim merama kada je to neophodno.

I, dok sam još na polju obrazovanja i prosvete, dužna sam da informišem ministra prosvete i sve vas ispred Ministarstva prosvete, pošto sam se već obraćala pre otprilike godinu dana, da objekat sportske sale u Brodarevu još uvek nije otvoren. Dve i po godine nastava se ne izvodi u tom novosagrađenom objektu. Ja sam tražila podršku Ministarstva i naišla zaista na jedan dobar odgovor i na jednu dobru saradnju. Posle više sastanaka i razgovora ne samo sa pomoćnikom ministra i ministrom, nego i sa predstavnicima ostalih relevantnih subjekata, da kažem, kao što su Sektor za vanredne situacije, lokalna samouprava, znači i dalje smo na istom. Sala je zatvorena, učenici ne mogu da izvode nastavu u tom objektu, što smatram da je ogromna šteta.

Čini mi se da neko ili neće ili ne ume da obavlja svoj posao. Još jednom ću ponoviti da ništa ne sme da bude iznad interesa dece, iznad interesa učenika. Lokalna samouprava je dala čvrsta uveravanja da finansije nisu problem. Ukoliko to neko smatra za izgovor, znači, čak su pokušali da reše problem, ali još uvek to stoji i ja se nadam da ćemo zajedno. Evo, ja sam pokrenula inicijativu i vi kao ministarstvo i lokalna samouprava u nekom budućem periodu naći rešenje da se ovaj objekat otvori.

Što se tiče Zakona o kulturnom nasleđu, Republika Srbija baštini neprocenjivo nasleđe svih kultura i naroda koji su živeli i žive na ovim prostorima. To podrazumeva sva ona dobra koja su nasleđena od prethodnih generacija ili nastaju u sadašnjosti, a imaju specifičnu vrednost za ljude i treba da budu sačuvana za buduće generacija.

Iako stvarano i oblikovano u prošlosti, kulturno nasleđe je veoma važno u poimanju i kreiranju naše sadašnjosti, kao i planiranju i stvaranju naše budućnosti.

Kompleksnost kulturnog nasleđa Srbije je nastala zahvaljujući viševekovnim uticajima različitih civilizacija i kultura, što ovaj prostor čini bogatim, raznovrsnim kulturnim nasleđem.

Vrednost kulturnog nasleđa, bilo da je reč o materijalnom ili nematerijalnom, u stalnom je porastu zbog prirodno uslovljenog vremena trajanja, ali i zbog razvoja novih tehnologija i promene stila i načina života. Zato briga o očuvanju kulturnog nasleđa u 21. veku nije samo obaveza nadležnih institucija, već je to i moralna uloga celokupnog savremenog društva koje, prepoznajući značaj kulturne baštine, stvara uslove za njeno očuvanje i budućnost.

Polazna tačka jeste razumevanje nasleđa, a kada se ono razume, tada može i da se ceni. Kada se nasleđe ceni, onda se stvara potreba i da se zaštiti, a kada je zaštićeno u njemu se može i uživati.

Zakon o kulturnom nasleđu ima za cilj da uspostavi zakonski okvir za potpunu zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa i kulturnih dobara na jedinstven način, bez obzira na oblik u kojem nastaje i gde se nalazi, kao i prostor budućim podsticajima za trajna ulaganja u kulturno nasleđe.

Ovim zakonom regulišu se pitanja u vezi sa nastankom, čuvanjem, zaštitom kulturnih dobara, nadležnostima i radom ustanova zaštite kulturnog nasleđa i obavezama i pravima vlasnika i držaoca.

Predloženim zakonskim rešenjima takođe se uređuju pitanja nematerijalnog kulturnog nasleđa i postavljaju pravni osnovi za uređenje posebnih oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

Ovo je prvi put da se oblast kulturnog nasleđa definiše specijalizovanim zakonom, budući da je kulturno nasleđe do sada uređivano Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji je po svom karakteru i opštem propisu uređivao zajednička opšta pitanja zaštite kulturnih dobara.

Novi zakon je unapređen i usaglašen sa propisima EU, a ja bih se osvrnula na neke novine koje ovaj Predlog zakona donosi.

Novim zakonskim rešenjem omogućava se produženje roka za potvrđivanje svojstva kulturnog dobra koji za pokretna dobra traje dve, a za nepokretna tri godine, a za još dve ili tri godine ukoliko za to postoji opravdan razlog.

Znači, ne ponavlja se cela procedura za potvrđivanje svojstva kulturnog dobra ispočetka, već se traži produženje roka koji će u tom slučaju trajati pet godina.

Takođe, u ovom članu se jasno navodi da se evidentiraju pokretna i nepokretna kulturna dobra, što u postojećem Zakonu o kulturnim dobrima nije bio slučaj, već se pominje samo pojam kulturno dobro.

Predlogom zakona se precizira i prestanak prethodne zaštite kulturnog dobra, kao i da su registri kulturnih dobara javni.

Predlog ovog zakona jasnije i konkretnije reguliše pravo preče kupovine kulturnog dobra u odnosu na važeći Zakon o kulturnim dobrima.

U Predlogu zakona se kaže da pravo preče kupovine kulturnog dobra u privatnoj svojini ima Republika Srbija, kao i da se Republika Srbija može odreći prava preče kupovine.

Što se tiče Poglavlja 12 Predloga ovog zakona koji govori o uvozu, unošenju, izvozu i iznošenju pokretnih kulturnih dobara, kao i povraćaju svih predmeta nezakonito iznesenih sa teritorije država članica Evropske unije, takođe, smatram da je ovo jedan korak napred, doduše, članovi zakona koji se tiču ove materije mogu se primenjivati tek kada Republika Srbija bude deo Evropske unije, što ja želim i nadam se da će uskoro i biti, ali u tom slučaju nećemo morati da menjamo zakon, barem u ovom delu.

Na kraju, Predlogom zakona kaznene odredbe su obuhvaćene jednim članom dosta jasnije i preciznije u odnosu na prethodni Zakon o kulturnim dobrima, gde je čak pet članova regulisalo ovu oblast.

Za kraj bih se samo osvrnula još jednom na činjenicu da je novim zakonom prvi put prepoznato nematerijalno kulturno nasleđe koje obuhvata tradicionalne zanate, ishranu, običaje, načine usmenog izražavanja i izvođenja narodnih igara i pesama, a koje zajednice baštine i prenose ih s generacije na generaciju kao obeležje sopstvenog identiteta.

Tako su se na listi elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije našli krsna slava, pirotsko ćilimarstvo, zlakuska lončarija, pazarske mantije, erski humor i da ne nabrajam dalje. Želim samo da izrazim nadu da će se uskoro na ovoj listi naći i ćetenija, poslastica tradicionalne kuhinje Bošnjaka.

Inicijativu da se ćetenija uvrsti na listu elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije pokrenuo je Dom kulture Prijepolje, koji već nekoliko godina organizuje tradicionalnu manifestaciju „Ćetenija uz pjesmu i igru“, kako bi sačuvali od zaborava običaje i način pripreme ove poslastice.

Kulturna baština Bošnjaka, sa svim svojim osobenostima i specifičnostima, deo je multikulturalnog prostora Sandžaka i Republike Srbije. Njeno očuvanje, kao i očuvanje i unapređenje svih kultura koje vekovima žive na tom području, biće garant da smo uspeli da stvorimo društvo koje s jedne strane poštuje različitosti, podržava kulturni diverzitet i prepoznaje ga kao izuzetnu vrednost sandžačke regije, a da sa druge strane teži ka višim ljudskim i moralnim vrednostima koje podižu kvalitet svakodnevnog života svakog njenog građanina.

Sve zakone koji su danas na dnevnom redu i one o kojima nisam stigla da govorim, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko Atanasković sa sardnicima, poštovane kolege narodni poslanici, iako Zakon o patentima smatram podjednako važnim kao i Sporazum između Republike Srbije i Mongolije, o njima ću govoriti ipak kasnije, a na početku svog obraćanja želim da posebnu pažnju obratim na Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije o zaduženju „Srbijagas“. Razlog ovog zaduženja je pribavljanje sredstava za investicije u oblasti jačanja kapaciteta gasovoda, a posebno je to značajno za mene kao narodnog poslanicu iz opštine Prijepolje što će se ovom investicijom omogućiti nešto što je građanima i privredi Prijepolja, kao i celom Zlatiborskom okrugu postalo neophodno za dalji razvoj, a to je upravo izgradnja gasovoda i sprovođenje dalje gasifikacije.

Ovaj projekat je deo inicijative jačanja transportnih kapaciteta gasovoda čime naravno doprinosi izgradnja novih gasovoda. Kako bi se stvorili uslovi za korišćenje samog gasa, neophodno je raditi na daljoj gasifikaciji cele Srbije. Meni je zadovoljstvo što su upravo Prijepolje i Zlatiborski okrug prvi u nizu projekata koji se planiraju u cilju jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u Srbiji i da u tom cilju „Srbijagas“ investira 40 miliona i da će ta sredstva biti upotrebljena za izgradnju gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga. Naime, u pitanju je izgradnja trase dva nezavisna gasovoda koji će rešiti pitanje gasifikacije opština Prijepolje, Priboj i Nova Varoš i grada Novog Pazara, opštine Tutin i Sjenica.

Ova investicija izgradnja gasovoda predstavljaju značajan podstrek naporima opštine Prijepolje, ali i celog regiona da privuku investitore. Moram reći da je naša opština uložila veliki napor da privuče investitore, da kreira jednu što bolju poslovnu klimu i poveća konkurentnost opštine, ali su predstavnici opštine uvek nailazili na zahtev od strane investitora koji nisu mogli da ispune, a to je pristup gasnoj infrastrukturi.

Vi ste tokom svoje prve posete opštini Prijepolje imali prilike da se upoznate sa privrednim potencijalima i da upoznate neke od najuspešnijih privrednika i da čujete od njih koji su to problemi sa kojima se suočavaju, a sigurno je tu i nedostatak gasne infrastrukture kao između ostalog i pristup izgradnja auto-puta i slično.

Privreda našeg regiona beleži suficit, a to ste i vi u svom obraćanju pomenuli, i Zlatiborski okrug je jedan od retkih koji beleži suficit u trgovinskoj razmene, ali je i pored značajnog rada lokalnih samouprava i Republike na dovođenju investitora neophodno dodatno raditi na podizanju efikasnosti i konkurentnosti privrede, daljem razvoju i unapređenju turizma, kao jednog od najznačajnijih izvora prihoda u regionu.

Posebno je značajno raditi na privlačenju novih investitora za šta je neophodno raditi i na gasifikaciji Zlatiborskog okruga. Privlačenje investitora i razvoj privrede su svakako ključni razlozi zašto je jedna ovakva investicija neophodna, kao što sam rekla i Prijepolju i regionu, ali to nisu jedini uslovi.

Snažna privreda i razvoj preduzetništva predstavljaju bazu na kojoj možemo da gradimo bolji život za sve građane, na primer to znači mogućnost većih izdavanja i ulaganja za škole, kulturu i očuvanje materijalnih i nematerijalnih spomenika koji krase Prijepolje.

Pored privlačenja investitora postoji još značajnijih benefita od ove investicije i izgradnje gasovoda. Srbiji je upravo odobreno otvaranje četvrtog klastera pregovora sa EU, a to je klaster koji objedinjuje poglavlja vezana za transport, energetiku, trans-evropske mreže i zaštitu životne sredine i klimatske promene. Srbija je napravila značajne korake u oblasti regulacije zaštite životne sredine i zaokružili smo zakone iz oblasti rudarstva i energetike i doneli novi Zakon o zaštiti životne sredine.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine kao što to treba da bude fokus rada, kako danas, tako i u budućnosti, treba napomenuti da je prirodni gas jeftino i ekološki prihvatljivo gorivo danas kada živimo u periodu sve većeg društvenog osvešćivanja, uticaja koji fosilna goriva imaju na zdravlje građana ali i okoline i jedan od najbržih i najefikasnijih načina da smanjimo zagađenje vazduha posebno u gradovima, jer uvođenje gasa kao značajnog energenta upravo to i predstavlja.

Što se tiče opštine Prijepolje i susednih lokalnih sredina toplane uglavnom koriste ugalj i mazut kao energente. Svi smo svesni koliko je korišćenje ovih energenata ekološki pogubno rešenje na duge staze i da su to sve više ekološki neprihvatljiva goriva.

S toga su brojne lokalne samouprave koje su bile u mogućnosti prešle na prirodni gas kao osnovni energent i to, naravno, nije slučaj samo u Srbiji, već je to dobra praksa širom Evrope.

Nadam se da će izgradnja i završetak ove investicije otvoriti šansu za modernizaciju preostalih postrojenja na mazut, kako bi naši sugrađani udisali čistiji vazduh.

Gasifikacijom će se stvoriti uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima okruga. Pored pomenute industrijske primene omogućiće se i priključivanje individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kod individualnih potrošača u budućnosti. To može da znači smanjenje zagađenja i kod individualnih ložišta koja koriste čvrsta goriva, i nažalost, svedoci smo sve lošijeg kvaliteta su ti energenti.

Opština Prijepolje i region poseduju značajan potencijal i pristup prirodnom gasu i to je jedan značajan preduslov za ostvarivanje punog privrednog potencijala. Zbog toga ja podržavam ovaj predlog zakona, kao i poslanička grupa Socijaldemokratske partije kojoj pripadam.

Kratko bih se osvrnula i na druge dve tačke o kojima danas raspravljamo. Iako zbog geografske udaljenosti i drugih objektivnih faktora obim trgovinske razmene sa Mongolijom nije veliki, sporazumi o trgovinskoj ekonomskoj saradnji poput ove svedoče o kontinuiranoj politici koja za cilj ima kreiranje partnerstva širom sveta, koja otvaraju nova potencijalna tržišta našim preduzetnicima.

Ovakvi sporazumi kreiraju osnov za dugoročnu saradnju. U ovom slučaju predviđa se formiranje bilateralne zajedničke komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju koja će raditi na uklanjanju eventualnih prepreka za trgovinsku i ekonomsku saradnju.

Za kraj, neophodno je podržati izmene Zakona o patentima. Za građane će ove izmene imati posebno veliki značaj u oblasti proizvodnje i cene tzv. generičkih lekova, reformom domaći proizvođači lekova stavljaju se u ravnopravan položaj sa drugim proizvođačima lekova koji imaju sertifikate o dodatnoj zaštiti.

Blagovremeni ulazak generičkih lekova na tržište Republike Srbije za građane znači smanjenje cene lekova kroz povećanje tržišne konkurencije a to doprinosi povećanju održivosti sistema nacionalne zdravstvene zaštitite, a nažalost, zbog pandemije virusa Korona upravo smo svedoci koliko je za jednu državu bitno da ima funkcionalan sistem zdravstvene zaštite.

Zbog svega navedenog, u danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije podržaće sve zakone na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Uvažene kolege, najpre želim da izjavim saučešće povodom smrti našeg kolege Milutina Mrkonjića njegovoj porodici i Socijalističkoj partiji Srbije, u ime Socijaldemokratske partije Srbije i u svoje lično ime.

Socijaldemokratska partija Srbije je uvek bila dosledna i istrajna u svom zalaganju i promociji demokratskih vrednosti i izgradnji i očuvanja institucija koje čine temelj demokratskog društva u Srbiji.

Posvećenost smo iskazali i tokom procesa dijaloga o izbornim uslovima i njihovom poboljšanju i svrsishodno tome Socijaldemokratska partija Srbije je učestvovala u međustranačkom dijalogu koji se vodio i uz posredovanje evropskih parlamentaraca, ali i u dijalogu koji se odvijao u okviru parlamenta direktno i u kome je učestvovao i predsednik Republike Srbije.

Čak i pre najave i samog početka dijaloga, trudili smo se da u svakoj svojoj izjavi i postupku pokažemo konstruktivnost i otvorenost, a posebno da konkretnim predlozima poboljšamo izborne uslove u korist svih građana Srbije, kako bi se očuvalo i povećalo poverenje građana u izborni proces i izborni sistem. Uostalom, kao što smo radili i u prvom međustranačkom dijalogu pre dve godine.

Mi smo u sve razgovore o poboljšanju izbornog sistema ulazili konstruktivno i o tome svedoče konkretni predlozi Socijaldemokratske partije Srbije za izmene postojećeg zakona i izbornog sistema. U svojim predlozima SDPS uvek se vodio idejom očuvanja i povećanja poverenja u izborni proces, kroz što veće uključivanje građana i kroz rešenja koja za svoj cilj imaju motivisanje građana, posebno mladih, da uzmu učešća u osnovnom demokratskom procesu i da u svoje ruke uzmu odlučivanje o svojoj sudbini. U tom cilju SDPS tokom dijaloga predlagao je da se krene od korena problema, od izmene izbornog zakona koji omogućava glasačima da postanu birači i to u pravom smislu te reči.

Nadam se da će izbor šest novih članova RIK doprineti pomaku u pravom smeru i da je ovo korak, osim što će ojačati reprezentativnost RIK, isto tako jačati i poverenje građana i institucije nadležne za sprovođenje izbora i referenduma.

Poverenje u rad izbornih organa Republike Srbije, nikada nije bilo toliko značajno, kao sada kada nas u relativnom kratkom vremenskom periodu očekuje donošenje nekoliko krucijalnih odluka za budućnost i napredak Srbije, koji će građani doneti svojim glasovima na predstojećem referendumu o ustavim promenama, ali i na predstojećim izborima na svim nivoima.

Nema sumnje da su građani Srbije kao i do sada posvećeni da podrže one ideje koje su pokazale u prošlosti da su osnova za reforme koje su neophodne kako bi se ubrzala transformacija Srbije na njenom putu ka Evropi, ka zajednici razvijenih država, ali građani koji odgovorno pristupe svojoj građanskoj dužnosti i daju svoj glas moraju da budu sigurni i da će se njihovi glasovi ne samo prebrojati nego i da će se njihova volja čuti i da će oni koji budu dobili poverenje građana sprovesti njihovu volju. Sa naše strane, mi smo dužni da obezbedimo da građani, kao i do sada sačuvaju poverenje u izborni sistem, da će njihovi glasovi biti sigurni i da će biti tačno prebrojani i sačuvani.

Naša je dužnost prema građanima, ali i svih političara koji pretenduju da učestvuju u izbornom procesu, da su demokratski procesi i demokratske institucije jedini validni, ali i najbolji način da se vrši politička borba i da se očuvaju prava građana i sam demokratski sistem.

Pred novoizabranim članovima RIK, s toga je velika odgovornost očuvati integritet narodne volje, je zadatak od najvećeg značaja u svakoj demokratskoj zemlji na očuvanju integriteta izbornog procesa počiva očuvanje integriteta i legitimiteta svih institucija jedne moderne demokratske države kakva je Srbija i kakva teži da bude i nadam se da će novi članovi RIK pokazati i više nego da su dostojni pozicije na koju će biti izabrani. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Imajući u vidu značaj privrednih društava kao pravnih lica koja obavljaju neku delatnost u cilju sticanja određene dobiti, jasno je koliko je bitno za razvoj svake privrede i poslovanja privrednih subjekata da ova oblast bude u potpunosti uređena.

Takođe, imajući u vidu da je primarni spoljnopolitički cilj Republike Srbije ulazak u EU, usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima EU je osnova tog procesa. Tako, u skladu sa akcionim planom programa za unapređenje pozicija Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja za period 2020-2023, da bi se bolje zaštitila prava manjinskih članova društva, izvršene su određene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima. Ovaj predlog zakona je u stvari usklađivanje sa odredbama direktive EU i stvaranje uslova za poboljšanje pozicije Srbije na rang listi Svetske banke.

Jedna od značajnih novina koje ovaj predlog zakona donosi je, na primer, slučaj kada privredna društva, usled nemogućnosti da ponekad utvrde ko su im akcionari kako bi mogli direktno da komuniciraju sa njima, sada posrednici imaju obavezu da na zahtev privrednog društva dostave informacije o tim akcionarima.

Takođe, bitna dopuna zakona sastoji se i u preciznijem regulisanju mogućnosti iskazivanja stavova akcionara u vezi sa politikom naknada i stimulacije direktora, odnosno izvršnog direktora i članova nadzornog odbora ako je društvo dvodomno, čime se povećava korporativna transparentnost i odgovornost samih direktora.

Dalje, precizirane su odredbe koje se odnose na zaključivanje poslova u kojima postoji lični interes. Sve ove promene sigurno će rezultirati većom pravnom sigurnosti, boljim uslovima poslovanja i, na kraju, poboljšanjem investicione klime u Srbiji.

Pored ovog predloga zakona, osvrnula bih se kratko i na Predlog zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške.

Norveška i Srbija su zaključile veći broj sporazuma, a Sporazum o poljoprivrednim proizvodima je zaključen 2009. godine. Izmena navedenog sporazuma odnosi se na preciziranje pojma države EFTA, tj. pozivanje na države EFTA smatra se pozivanjem na Norvešku.

Potrebno je istaći da Norveška i Srbija imaju dugogodišnje dobre i prijateljske političke i ekonomske odnose. Robna razmena je dobra, a najveća norveška investicija u Srbiji je kupovina mobtel mreže od strane „Telenora“ i iznosila je 2006. godine 1,5 milijardi evra.

Takođe, Norveška u velikoj meri kroz različite donacije i projekte obezbeđuje značajna sredstva razvojne pomoći u Srbiji. Tako, na primer, juna ove godine sa ukupno 100.000 dolara Kraljevina Norveška je podržala preduzetnike iz oblasti poljoprivrede, kako bi povećali svoje kapacitete održivosti i konkurentnosti na tržištu.

Prema zvaničnim podacima Kraljevine Norveške, ona ima otprilike svega 4% obradivog zemljišta u odnosu na ukupnu površinu. Pored tako malog procenta obradivog zemljišta i nepovoljnih prirodnih uslova, poljoprivredna proizvodnja u ovoj zemlji bi morala biti više nego skromna. Ipak, Norveška je oduvek pridavala veliki značaj razvoju poljoprivrede kroz velike subvencije poljoprivrednim proizvođačima i racionalnim i domaćinskim odnosnom prema svojoj proizvodnji.

Taj njihov sistematičan odnos prepoznat je i na globalnom nivou, pa su Norvežani osnivači Svetskog trezora semena kojim upravlja Ministarstvo poljoprivrede i hrane. U pitanju je najveća banka biljnih gena na svetu, otvorena da u slučaju ratova ili velikih katastrofa spasi biljni svet od uništenja, čuvajući uzorke semena iz svetske zbirke useva.

Srbija se priključila ovom projektu tako što je ove godine deponovala 96 najznačajnijih domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži, koje je odabrao Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Na ovaj način Srbija će doprineti globalnim naporima da se obezbedi prehrambena bezbednost budućih generacija. Inače, u ovoj jedinstvenoj bazi čuva se preko milion uzoraka semena iz skoro svih zemalja sveta.

Smatram da je ovaj potez Republike Srbije jako važan, jer, kao što je to Tomas Džeferson rekao, poljoprivreda je naše najmudrije bavljenje jer će na kraju najviše pridoneti stvarnom bogatstvu, dobrom moralu i sreći.

S obzirom da je Srbija u suštini poljoprivredna zemlja sa velikim potencijalima u ovoj oblasti, saradnja sa razvijenim zemljama je veoma značajna. Zato je treba razvijati i negovati.

Upravo je jedan od programskih ciljeva moje stranke Socijaldemokratske partije Srbije zalaganje za održivu poljoprivrednu proizvodnju, bolji kvalitet i što veću zdravstvenu bezbednost hrane. Smatramo da je interes Srbije da prilagodi svoju poljoprivredu standardima i propisima EU, zato što je evropsko tržište zapravo i naše tržište i naš najbolji kupac poljoprivrednih proizvoda.

Zato će Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.

Uvažena ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ima za cilj unapređenje uslova za otpočinjanje poslova u skladu sa konceptom e-uprave i digitalizacije poslovanja privrede. Najznačajnija novina koju ovaj Predlog zakona donosi jeste elektronska forma prijave za osnivanje privrednog društva.

Uvođenje elektronske prijave je neophodno zbog usklađivanja sa Zakonom o opštem upravnom postupku, odredbama Zakona o elektronskoj upravi i uslugama od poverenja i nizom drugih zakona, kao i zbog otklanjanja pravnih praznina i problema koji su uočeni.

Elektronska prijava imaće niz pozitivnih efekata. Prvenstveno će biti ubrzan postupak registracije. Zatim, troškovi naknade za registraciju privrednih subjekata ukoliko se podnose u papiru, u onom klasičnom obliku, iznose 5.900 dinara, a izmenama ovog zakona iznos naknade za prijavu elektronskim putem biće čak 24% manji, odnosno iznosiće 4.500 dinara.

Još jedna od pogodnosti je i to što privredni subjekti neće morati da overavaju prijavu kod notara.

Za pripremu primene zakona u delu koji se tiče podnošenja prijave u elektronskoj formi određen je rok od 18 meseci. Smatram da je ovaj rok primeren i neophodan za informisanje i edukaciju privrednih subjekata, kako bi se na vreme pripremili za novi način poslovanja. To će rezultirati punom primenom zakona, čime on ispunjava svoju svrhu. Zašto to kažem?

Složićete se sa mnom da elektronska pismenost kod privrednih subjekata nije još uvek na zadovoljavajućem nivou, kao ni informisanost i obučenost službenika u javnoj upravi ili drugim institucijama. Primera radi, u pojedinim bankama službenici još uvek insistiraju da stranka priloži original traženog rešenja sa pečatom, iako je isti dostupan na satu APR-a.

Na kraju, želim da skrenem pažnju na organizacije jedinice APR-a kojih ima 14 na nivou Republike Srbije, ali nisu ravnomerno raspoređeni, što privrednim subjektima otežava obavljanje svakodnevnih administrativnih poslova. Recimo, ukoliko je privrednom subjektu iz, na primer, Novog Pazara hitno potreban izvod iz registra ili kopija rešenja ili izvod iz registra ponuđača, on mora da putuje u Kraljevo. Smatram da Novi Pazar kao regionalni privredni centar sa velikim brojem privrednih subjekata treba da ima organizacionu jedinicu u kojoj bi bila omogućena savetodavna pomoć.

Takođe, kad se govori o opštinskim kancelarijama koje ima čini mi se svaka lokalna samouprava u Republici Srbiji, one takođe nisu u mogućnosti da pruže neophodnu savetodavnu pravnu pomoć privrednim subjektima, već najčešće pružaju pomoć da se skine registracioni formular recimo sa sajta APR-a itd.

Smatram da bi zapošljavanje pravnika u ovakvim kancelarijama daleko unapredilo i pomoglo privrednim subjektima u Srbiji. Zahvaljujem.

Iako su na dnevnom redu današnje sednice dva vrlo važna zakona ja ću u svom obraćanju govoriti o Predlogu Zakona o Zaštitniku građana, pa ću reći da je pravni poredak Republike Srbije institucija Zaštitnika građana uvedena 2005. godine kada je donet Zakon o Zaštitniku građana.

Postojanje ove institucije potvrđeno je i Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine. Uloga Zaštitnika građana je da spreči nezakonito i nepravilno postupanje države prema građanima.

Još 2011. godine Zaštitnik građana je ukazao na potrebu unapređenja zakona, što je činio i u svim narednim godišnjim izveštajima, na šta su ukazivale i mnoge nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava, kao i relevantne međunarodne organizacije.

Suština inicijativa za unapređenje zakona odnosila se na omogućavanje efikasnije zaštite prava građana kroz širenje nadležnosti Zaštitnika građana, omogućavanje efikasnije kontrole organa i organizacije koje rešavaju o pravima građana i usklađivanja sa međunarodnim standardima, položaja i rada organizacija ovog tipa kojim se obezbeđuje njihov nezavisan, samostalan, stručan, profesionalan i pravedan rad. Stoga je posebna pohvalno što se novim zakonskim rešenjem što se proširuje krug lica čija se prava štite, širi se i krug lica koja mogu da podnesu pritužbu i dodatno se regulišu obaveze u pogledu prava deteta.

Najšira ekspanzija izvršena je samim pojmom građanin koji u predloženom zakonu obuhvata sva fizička i pravna lica bez obzira na njihovo državljanstvo i da li poseduju državljanstvo.

Značajno za zaštitu prava građana je to što predloženo zakonsko rešenje donosi i duži rok za podnošenje pritužbe i propisuje da to bude najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.

U zakon se uvodi i dugogodišnja praksa Zaštitnika građana, a koja se tiče ostvarivanja saradnje sa organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama i mehanizmima za zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava. To u praksi donosi novinu da se omogućava da pritužbe u ime fizičkog lica može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, a koje za to dobije pismenu saglasnost fizičkog lica. Ovo je posebno značajno jer će olakšati pristup pravdi i zaštitu prava građana onim građanima koji bi imali poteškoća da sami prođu kroz proceduru neophodnu kako bi zaštitili svoja prava.

Posebno je značajno kada imamo u vidu daje Zaštitnik građana forma zaštite prava koja je za građane besplatna i da se sada dodatno olakšava mogućnost da se ovaj instrument zaštite prava građana iskoristi.

U današnje vreme institucija Zaštitnika građana obavlja više od same kontrole uprave po pritužbama građana. Za razliku od prethodnog ovo zakonsko rešenje ovlašćuje Zaštitnika građana da inicijative za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata upućuje ne samo Narodnoj skupštini i Vladi, već i drugim subjektima, odnosno organima uprave koji podležu njegovoj kontroli, a Narodna skupština, Vlada i organi uprave imaju obavezu da omoguće Zaštitniku građana da se u postupku pripreme propisa posebno izjasne i iznesu svoj mišljenje.

Želela bih da kao značajnu novinu istaknem i ulogu Zaštitnika građana koju zapravo Zaštitnik građana dobija u oblasti zaštite i promovisanja prava deteta. Predlog zakona bi omogućio da dete starije od 10 godina života može samostalno podneti pritužbu, takođe za dete pritužbu podnosi roditelj ili staratelj, ali u skladu sa principima saradnje, sa organizacijama civilnog društva i udruženja koja se bave zaštitom prava deteta uz saglasnost roditelja ili staratelja ili deteta starijeg od 10 godina.

Predlogom zakona se posebno predviđa i ovlašćenje Zaštitnika građana da bez prethodne najave i ometanja pregleda ustanove socijalne zaštite koja pruža uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.

U odnosu na dosadašnje rešenje novinu predstavlja transparenti izbor Zaštitnika građana. To podrazumeva uvođenje javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave kao potencijalni kandidati za Zaštitnika građana. Izvršene su izmene u oblasti trajanja mandata pa je predloženo i produženje mandata Zaštitniku građana, ali bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu funkciju. Trajanje mandata je planirano na osam godina iako Zaštitnik građana u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju on, za razliku od trenutno važećeg rešenja, nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koju je izabran. Ovo rešenje bi trebalo da omogući veći nivou autonomije Zaštitnika u odnosu na one koji ga biraju, ali da obeshrabri moguće pokušaje trgovine uticajem na funkciju kako bi se obezbedio reizbor.

U skladu sa težnjom ka većoj autonomiji je i predlog da zamenike Zaštitnike građana više ne bira Narodna skupština, već na predlog Zaštitnika građana isključivo Zaštitnik građana nakon sprovedenog javnog konkursa. Bitna novina koja se odnosi na obaveze podnosioca pritužbe…

(Predsedavajući: Samo da vas upozorim na vreme.)

… Dakle, pre obraćanja Zaštitniku građana pokušava da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.

Po važećem zakonu Zaštitnik građana po pravilu ne postupa po pritužbi dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstava, što vrlo često znači odgovarajuće sudske postupke koji nažalost mogu da traju jako dugo i često zahtevaju značajna materijalna sredstva i koja obeshrabruju građane da uđu u sam postupak. Prema Ustavu Zaštitnik građana ne može da utiče. Stoga pozdravljamo to što se predlaže da se obaveze iscrpljivanja odgovarajućih pravnih postupaka odnose samo na postupke pred organima, organizacijama i koje Zaštitnik građana može da kontroliše i na taj način se donekle olakšava dolazak do zaštite od strane Zaštitnika građana.

Izvinjavam se ako sam prekoračila vreme i zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici i poslanice, danas usvajamo važne sporazume iz oblasti bilateralne saradnje sa više značajnih partnera Republike Srbije koji će omogućiti bolju i uspešniju saradnju u nizu različitih oblasti.

Na početku bih se osvrnula na bilateralni sporazum sa Austrijom iz oblasti zaštite od katastrofa. Oduvek, jedna od najvećih pretnji po ljudsku bezbednost su bile prirodne, ali i ljudskim aktivnostima izazvane katastrofe. Naravno, katastrofe ne odnose samo živote, iako je njihov gubitak najteža posledica, nanose značajnu materijalnu štetu, narušavaju životnu sredinu i dugoročno smanjuju kvalitet života u pogođenom području. Takođe, katastrofe narušavaju i ekonomsku i privrednu bazu pogođenog područja, što dodatno otežava oporavak.

Katastrofe prirodne, ali i izazvane ljudskom aktivnošću ili nemarom, ne poznaju granice i često posebno u slučajevima većih katastrofa one pogađaju velike geografske regione, više država istovremeno, pa u ekstremnim slučajevima čak i čitav svet. Naravno, često čak i ako je pogođena katastrofom samo jedna država, njoj je neophodna pomoć i solidarnost međunarodne zajednice kako bi uspešno reagovala i sanirala katastrofu, ali je često neophodna i podrška za dugoročni oporavak i izgradnju sistema za prevenciju.

Stoga je za uspešan odgovor na rizike od katastrofa, pored delovanja svake države pojedinačno, neophodno i internacionalno delovanje. Na ovim principima je tokom prethodne tri decenije unutar sistema UN napravljen sistem za međusobnu saradnju i kooperaciju članica, ali poseban značaj predstavljaju i brojni bilateralni sporazumi poput ovog koji je danas pred nama.

Mislim da se naši građani i svi mi sećamo značajne međunarodne pomoći koju je naša zemlja primila kako iz regiona, tako i od naših partnera i prijatelja iz EU i Rusije prilikom velikih poplava koje su pogodile našu zemlju i čitav region pre nekoliko godina i koliko je bila značajna svaka pomoć u tom trenutku.

Takođe, treba da budemo ponosni i na ulogu i solidarnost koju je naša zemlja i naš narod pokazao u pružanju pomoći u regionu, kao što je bio slučaj ovog leta prilikom vatrene stihije u Grčkoj i u Severnoj Makedoniji.

Osnovni značaj ovog sporazuma je što će omogućiti razmenu kritičnih informacija o potencijalnim opasnostima i time će se omogućiti efikasno delovanje sistema za rana upozoravanja. Takođe, omogući će i jednostavnije sprovođenje mera za ublažavanje, zaštitu i sanaciju područja zahvaćenih katastrofom.

Značaj dobre saradnje je u tome što omogućava neophodnu brzinu delovanja, pošto prekogranično delovanje podrazumeva postojanje dodatnih prepreka vezanih za proceduru ulaska, izlaska, uvoza neophodnih materijala i opreme.

Sporazum o kome danas govorimo pojednostaviće proces privremenog uvoza neophodnih materijala spasilačke opreme, a države potpisnice se obavezuju da pojednostave proceduru u budućnosti kako bi kooperacija bila uspešnija.

Bilateralni odnosi Srbije i Austrije su na visokom nivou, sveobuhvatni i stabilni. Austrija je značajan ekonomski partner Srbije i usvajanje ovog sporazuma jeste još jedan primer dobre saradnje.

Danas, takođe, razmatramo i usvajanje Memoranduma iz oblasti vojne saradnje Republike Srbije sa Arapskom Republikom Egipat. Saradnja Republike Srbije sa Egiptom, koja postoji još iz vremena formiranja Pokreta nesvrstanih, pokazuje duboku privrženost izgradnji mira i bezbednosti u svetu, u skladu sa principima nesvrstanosti i neutralnosti i vrednostima zasnovanim na uzajamnom poštovanju i ne mešanju u unutrašnje poslove.

Cilj ovog memoranduma je da se kreira pravni okvir koji će omogućiti vojnu saradnju u oblasti vojno-tehničke, vojno-ekonomske i vojno-naučne saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, kao i vojne medicine. Kroz saradnju ugovorenih strana, Srbije i Egipta, Memorandum će se sprovoditi kroz intenzivne posete, radne sastanke, konferencije, stručne simpozijume i seminare i razmenu iskustava i konsultacije u oblasti od zajedničkog interesa, kao i upućivanje i razmenu osoblja, stručnjaka radi školovanja i radi vojne obuke.

Osvrnuću se i na set sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom u oblasti prekogranične saradnje. Jednostavniji i sigurniji prekogranični transport ljudi, ali i robe je u interesu građana Srbije i Bosne i Hercegovine, a posebno građana koji žive u pograničnom području i često moraju da prelaze granicu, što zbog školovanja, posla, lečenja ili kako bi posetili članove familije, obrađivali imanja koja se nalaze na teritoriji susedne države.

Zadovoljstvo je videti napredak u izgradnji dobrosusedskih odnosa između naše države i Bosne i Hercegovine i nadam se da će ovo biti još jedan signal koji će ohrabriti obe strane da preuzmu korake ka još bližoj i boljoj ekonomskoj i svakoj drugoj saradnji Srbije i Bosne i Hercegovine. Smatram da zadatak i cilj svih potpisnica treba da bude da granice koje su pred nama prevazilazimo tako što ćemo bolje sarađivati, tako što ćemo tu saradnju unapređivati, širiti i na druge segmente društvenog života i negovati tradicionalno prijateljske i dobre odnose sa našim partnerima.

Ovi sporazumi su još jedan korak u pravcu razvoja prijateljskih odnosa i razvoja saradnje Srbije sa zemljama potpisnicama i Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će ih sa zadovoljstvom podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, poštovani saradniče ministarke kulture i informisanja, drage kolege narodni poslanici, Zakonom o muzejskoj delatnosti uređen je sistem zaštite korišćenja muzejske građe. Na snazi je od aprila ove godine i to je prvi put da se oblast muzejske delatnosti definiše specijalizovanim zakonom, budući da se muzejska delatnost do sada uređivala Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine, koji po svom karakteru i opštem propisu uređuje opšta i zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara.

S obzirom na društveno-političke promene koje su se desile u ovom dugom periodu od tri decenije, kao i terminološku zastarelost prethodnog zakona, bilo je neophodno da se Ministarstvo kulture i informisanja prihvati važnog posla kao što je donošenje Zakona o muzejskoj delatnosti.

Cilj zakona je sistemsko unapređenje oblasti kroz jačanje muzejskih ustanova i približavanje evropskoj praksi uvođenjem najsavremenijih muzeoloških standarda, od propisanih uslova za osnivanje, čuvanje, proučavanje, zaštitu i predstavljanje baštine.

Takođe, ovaj zakon omogućava da uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže Srbije, povezivanjem institucija i podsticanjem edukacije muzejskih stručnjaka, budu stvoreni uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji.

Zakon o muzejskoj delatnosti na snazi je od aprila, a počeće sa primenom 17. oktobra ove godine. Međutim, prethodno mora doći do izmene koja se odnosi na potrebu usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o kulturi u delu zakona kojim se regulišu uslovi koje treba da ispuni kandidat za direktora i vršioca dužnosti direktora muzeja.

U Zakonu o kulturi je utvrđeno da kandidati za direktore ustanova kulture moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina iskustva u kulturi. Smatram da je ovo dobro rešenje i da je veoma važno za direktore kulturnih ustanova da budu imenovani kandidati koji su imali dodira sa kulturom i imaju osećaj za kulturu. Ranije je bilo potrebno pet godina iskustva u struci, pa su neki direktori kulturnih ustanova bili daleko od kulture, nisu imali osećaja za kulturu, pa su možda čak radili i suprotno interesima kulturne ustanove.

Takođe, u Zakonu o muzejskoj delatnosti u članu 49. stav 3. je utvrđeno da direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja, pored uslova utvrđenih odredbama zakona kojim se uređuje oblast kulture, može biti lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina rada u muzejskoj delatnosti.

Kada smo u martu ove godine raspravljali o Predlogu Zakona o muzejskoj delatnosti, ukazala sam da bi ovo u praksi moglo predstavljati ozbiljan problem, posebno u manjim sredinama.

Naime, u situaciji kada nema novih zapošljavanja, a stari kadar odlazi u penziju, znači da se sužava izbor i u nekim muzejima bi verovatno došlo do situacije da ne mogu biti ispoštovane sve odrednice člana u zakonu kojim se reguliše imenovanje direktora. Ovde posebno mislim na muzeje u unutrašnjosti Srbije, dakle, u manjim sredinama.

Da bi muzejska delatnost istinski napredovala, nije dovoljan samo dobar zakon, potrebni su i mladi stručni muzejski kadrovi koje će nositi važan deo posla u oblasti arheologije, konzervacije, etnologije, istorije, itd. Nažalost, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dovela je do toga da u muzejima nema dovoljno muzejskih stručnjaka neophodnih za unapređenje muzejske delatnosti.

Ja sam u nekim prethodnim izlaganjima govorila o muzeju u Prijepolju, koji je osnovan 1990. godine i teritorijalno je nadležan za opštine Prijepolje i Priboj. Takođe, dobitnik je specijalne nagrade Evropskog muzejskog foruma 2012. godine. Ipak, ovom muzeju nedostaju stručni radnici, pa umesto četiri stručna radnika imaju samo dva i muzeju nedostaju arheolog i kustos dokumentarista, kako bi muzej kvalitetno obavljao svoju primarnu delatnost.

Otežano zapošljavanje ovakvih stručnih saradnika predstavlja ozbiljnu otežavajuću okolnost u redovnom obavljanju rada ova ustanove kulture.

Dakle, zabrana zapošljavanje u javnom sektoru i smanjenje broja radnika prirodnim odlivom umanjuju broj muzejskih stručnjaka.

Takođe, uzak izbor visokostručnih radnika u muzeju predstavlja i posebnu prepreku prilikom izbora direktora i imenovanje vršioca dužnosti direktora muzeja.

Smatram da ovi problemi moraju biti prevaziđeni tokom budućeg vremena, kako bi se omogućilo nesmetano obavljanje i unapređenje muzejske delatnosti. Nadam se da su izmene koje danas usvajamo dobar signal da Vlada razmišlja u tom pravcu i da je prepoznala ovaj problem sa kojim se susreću ustanove kulture u manjim sredinama.

Jačanjem ustanova kulture kroz omogućavanje lakšeg zapošljavanja stručnjaka značajno će doprineti očuvanju kulturno-istorijskog blaga u svim sredinama u kojima upravo nedostatak dovoljnog broja stručnjaka sprečava obimniji rad na njegovom prikupljanju, očuvanju, predstavljanju.

S obzirom da dolazim iz opštine Prijepolje, želim da iskoristim priliku i izrazim zahvalnost Ministarstvu kulture i informisanja, koje je učinilo pravi potez izborom Prijepolja za mesto odigravanja centralnog događaja manifestacije „Dani evropske baštine“ u našoj zemlji.

Tako je jedna mala opština, poznata kao jedinstvena multietnička sredina i kraj sa izrazito bogatim kulturnim nasleđem, bila domaćin velike kulturne manifestacije. „Dani evropske baštine“, kao zajednički program Saveta Evrope i Evropske komisije, obeležavaju se u 50 evropskih država programima čiji je cilj da se širokoj javnosti u svim evropskim državama približi i učini dostupnim kulturno nasleđe i da se tom prilikom istakne jedinstvo raznolikosti zajedničkog evropskog nasleđa kao jednog od najkarakterističnijih činilaca evropskog identiteta.

„Dani evropske baštine“ se u Srbiji organizuju od 2002. godine, a od 2003. godine pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, od kada je naša zemlja pristupila Savetu Evrope.

Ove godine Prijepolju je pripala čast i zadovoljstvo da bude domaćin centralnom republičkom programu manifestacije. Mislim da se Prijepolje prepoznalo i preporučilo za domaćinstvo samom temom ovogodišnjih „Dana evropske baštine“, kulturno nasleđe za sve ol-inkluziv.

U Prijepolju se vrlo brzo nauči da različitosti mogu da žive u harmoniji, bilo da je reč o religiji, kulturi i arhitekturi, narodnim običajima, jelima, odeći ili nekim drugim segmentima svakodnevnog života.

Dom kulture u Prijepolju kao nosilac kulturno-umetničkog rada u opštini Prijepolje se pokazao kao odličan domaćin i na taj način je opravdao poverenje koje mu je ukazalo Ministarstvo kulture. Mislim da ovaj primer može da posluži kao podstrek u daljem radu svim kulturnim ustanovama u manjim sredinama širom Srbije i da ih ohrabri da u budućnosti i one preuzmu na sebe organizovanje velikih i značajnih manifestacija i da to što su iz male sredine ne mora nužno da ograničava njihove ambicije.

Još jednom bih izrazila zadovoljstvo i zahvalnost Ministarstvu kulture, koje je uvažilo moje sugestije iz marta, kada sam napomenula da Zakon o muzejskoj delatnosti, uz niz dobrih rešenja, sadrži i manje slabosti koje će se usvajanjem ovih izmena otkloniti.

Imajući u vidu značaj ovog zakona i unapređenja koje donose ove izmene, poslanička grupa SDPS podržaće u danu za glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o muzejskoj delatnosti. Zahvaljujem.

Dok živi jezik, živi i narod. Zato se prema jeziku moramo odnositi sa velikim poštovanjem i stalno ukazivati na važnost očuvanja jezika, kako bi se posebno kod mlađih podigla svest o vlastitom identitetu, kulturi i različitosti.

Manjinski narodi su posebno osetljivi po pitanju jezika i pisma. Zakon o kojem raspravljamo ničim ne ugrožava nacionalne manjine i njihovo već ranije stečeno pravo na upotrebu maternjeg jezika i pisma. Ako je i bilo bojazni do danas donošenjem amandmana na zakon o kom govorimo, apsolutno nema razloga za brigu, jer će i nacionalne manjine nastaviti da koriste svoje pravo na maternji jezik i pismo, na osnovu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. O tome je govorila i uvažena ministarka, o tome sam govorila i ja u svojoj prethodnoj diskusiji.

Ono što želim još jednom da istaknem, da ponovim, jeste da se mora insistirati na pravilnom jeziku književnom, standardnom jeziku, dakle, voditi računa o pravopisu i gramatici, a ne samo o tome šta govorimo, šta pišemo i kojim pismom pišemo.

Moj predlog bi bio da možda malo više i čitamo, jer tako bogatimo svoj rečnik, tako širimo vidike i tako čuvamo svoj jezik. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Srpski jezik je jedan od retkih u svetu i jedini evropski jezik koji se može pohvaliti digrafijom, tj. da se u njemu istovremeno koriste dva pisma, ćirilično i latinično. Mada je u Srbiji ćirilica u službenoj upotrebi, što je definisano Ustavom Republike Srbije i njegovim članom 10. koji se odnosi na jezik i pismo ipak su globalizacija i savremeni oblici komuniciranja učinili latinicu dominantnijim pismom.

Prema istraživanju koje je 2014. godine sprovela agencija „Open sors“ 47% ispitanika koristi latinično pismo, dok njih 36% piše ćirilicom. Ostali koriste oba pisma. Za razliku od tinejdžera kod kojih su pisma izjednačena mladi ljudi u dvadesetim godinama mnogo češće koriste latinicu, čak 65% naspram 18%, dok je ćirilica dominirala jedino kod starijih od 60 godina. Razlika je još veća među korisnicima interneta gde 57% njih piše latinicom, naspram 29% onih koji ni u digitalnoj komunikaciji ne odustaju od ćiriličnog pisma.

Zbog sve ređe upotrebe ćirilice pred nama je Predlog zakona o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.

Donošenje zakona ima za cilj da se proširi krug korisnika koji su obavezni da u javnom životu koriste ćirilično pismo u cilju njegovog očuvanja kao matičnog pisma srpskog jezika.

Predlogom zakona definisano je ustanovljavanje dodatnih mera čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao i kulturnih i tradicionalnih vrednosti i šira upotreba ćiriličnog pisma u javnom životu, s obzirom na njegov istorijski, kulturni i identitetski značaj.

Predlogom zakona predviđene su obavezujuće i stimulativne mere za zaštitu ćiriličnog pisma. Tako ovaj Predlog zakona predviđa da se srpski jezik i ćirilica obavezno upotrebljavaju u radu državnih organa, autonomnih pokrajina, gradova, opština i privrednih društava koji vrše javna ovlašćenja, radu javnih preduzeća, javnih službi, doduše za državne, pokrajinske i lokalne organe vlasti javna preduzeća i javne službe obaveza upotrebe ćiriličnog pisma već je predviđeno zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama.

Takođe, obavezna upotreba se odnosi na privredna društva koja obavljaju delatnost sa većinskim javnim kapitalom koja radi u oblasti naučnog istraživanja, kao i ustanove obrazovanja. Takođe, upotreba se odnosi na rad javnih servisa.

Obavezna upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje poslovnog imena, odnosno naziva, sedišta, delatnosti, naziva roba i usluga, uputstva za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, računa, potvrda i tako dalje.

Zakonom o kojem danas raspravljamo obuhvaćene su i kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih sredstava, pa će ubuduće morati da imaju logo ispisan na ćirilici.

Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koristi ćirilicu i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala, Predlog zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor.

Pre svega, to se odnosi i na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćirilično pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličnog pisma u elektronskim medijima prilikom izdavanja i štampanja javnih glasila.

Predlog zakona propisuje mere stimulativne prirode koje su, prvenstveno usmerene na privatni sektor, kao i na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu s obzirom na njihov značaj u javnom životu i odnose se na mogućnost ustanovljavanja poreskih i drugih olakšica.

Ta praksa već postoji u Beogradu, gde su gradske vlasti pre tri godine usvojile odluku da svi zakupci koji koriste gradski i poslovni prostor imaju popust na zakup ako u natpisima koriste ćirilicu. Tu pogodnost koristi 2.200 različitih zakupaca, što složićemo se, nije mali broj.

Novi predlog zakona predviđa i mogućnost kažnjavanja fizičkih i pravnih lica koji prekrše zakon. Novčanom od 50 hiljada do 500 hiljada kazniće se za prekršaj pravno lice ako postupa suprotno odredbama zakona. Odgovorno lice u pravnom licu kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 15 hiljada do 100 hiljada dinara. Koliko god bile nepopularne, ove kazne, verujem da će biti delotvorne.

Predlogom zakona predviđeno je osnivanje posebnog saveta Vlade za srpski jezik, koji će sa stručnog stanovišta pratiti i analizirati stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličnog pisma kao matičnog, i predlagati preporuke, predloge i mere za unapređenje stanja.

Da se priča o predlogu zakona koji je na dnevnom redu ne bi svela samo na upotrebu ćirilice, treba reći da se ovaj zakon bavi i upotrebom srpskog jezika. Treba insistirati na dobrom, tačnom i književnom jeziku, čiji će kvalitet pridoneti očuvanju srpskog jezika. Srpskim jezikom, u smislu ovog zakona, smatra se standardizovani tip srpskog jezika, tj. jezika koji je uređen i normiran. To znači, osim što moramo voditi računa šta i kojim pismom pišemo, mora se voditi računa i o pravopisu i gramatici.

Kao profesor srpskog jezika ne mogu a da ne primetim i smatram da je nedopustivo da se ne vodi mnogo računa o pravopisu i gramatici ne samo na društvenim mrežama, već što je posebno poražavajuće, i u objavama zvaničnih medija, službenoj prepisci itd.

Ovom prilikom želim posebno da naglasim da predlog zakona o kom danas govorimo ne diskriminiše pripadnike nacionalnih manjina, jer će oni svoje pravo na upotrebu maternjeg jezika i dalje ostvarivati kroz primenu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Veći deo važećeg Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama tiče se manjinskih prava u oblasti upotrebe jezika i pisma. U zakonu stoji - na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina njihov jezik i pismo može biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi. To znači da je pripadnicima nacionalnih manjina na maternjem jeziku omogućeno da mogu da koriste svoj jezik u upravnim i sudskim postupcima, službenoj komunikaciji, izdavanje ličnih dokumenata, u biračkom procesu i u radu predstavničkih tela.

Takođe, u lokalnim samoupravama gde pripadnici nacionalne manjine broje više od 15% stanovništva, nazivi naselja, trgova, ulica i drugi toponimi, zatim nazivi organa i organizacija, obaveštenja i upozorenja za javnost i drugi javni natpisi ispisuju se i na jeziku dotične nacionalne manjine. Višejezičnost i multikulturalnost su bogatstvo Republike Srbije.

Drago mi je da primetim i želela bih ovim putem da podsetim poštovanu ministarku Gojković, da je Ministarstvo kulture i informisanja ove godine značajnim sredstvima podržalo neke programe promocije i očuvanja npr. bošnjačke kulture i tradicije u Prijepolju. Nadam se da će Ministarstvo nastaviti na ovaj način da pomaže manjinskim narodima u očuvanju njihove kulturne baštine.

Očuvanje jezika i pisma i razvoj i promocija kulturne politike predstavljaju jedne od vrednosti za koje se SDPS bori od svog osnivanja i zbog toga ćemo mi podržati predlog ovog zakona u danu za glasanje.

Zahvaljuje, predsedavajući.

Nekoliko važnih bilateralnih sporazuma danas je pred nama. Ti sporazumi su rezultat saglasnosti volja Republike Srbije i nekoliko drugih država da uspostave ili unaprede saradnju u različitim oblastima.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o saradnji u oblasti odbrane ima za cilj stvaranje pravnog okvira, neophodnog za saradnju dve države u oblasti odbrane.

Potpisivanjem ovog sporazuma, dve države iskazuju spremnost i opredeljenje za nastavak intenzivne bilateralne saradnje između dva ministarstva i dve vojske. Saradnja se može odvijati kroz više oblasti kao što su obuka i vojne vežbe, industrija odbrane, informaciona bezbednost i sajber odbrana, razmena iskustava i stručnosti, vojno zdravstvo i druge. Smatram da je unapređenje saradnje u oblasti odbrane važno i neophodno, kao bitan elemenat globalne bezbednosti i stabilizacije.

Pored Kraljevine Maroko, Vlada Republike Srbije potpisala je Sporazum o saradnji u oblasti odbrane i sa Vladom Savezne Republike Nemačke. Sporazumom se dve države obavezuju da u duhu partnerstva i uzajamne saradnje razvijaju i dobre odnose u oblasti odbrane, radi poboljšanja uzajamnog poštovanja, poverenja i razumevanja, poštujući partnerstvo za mir.

Tako će unapređenje saradnje između dva Ministarstva odbrane i oružanih snaga dve države u oblastima od obostranog interesa unaprediti sveukupno dobre odnose Srbije i Nemačke.

Podsetiću da je Nemačka najveći trgovinski partner Srbije i što se tiče izvoza i što se tiče uvoza. Verujem da će Sporazum u oblasti odbrane postojeću dobru saradnju između Nemačke i Srbije dodatno ojačati. Smatram da je otvorenost za uspostavljanje saradnje u svim oblastima od obostranog interesa i da je treba unapređivati dalje kako bi došlo do vidljivijih rezultata.

Danas takođe usvajamo i amandman na Montrealski protokol. Ja ću iskoristiti priliku da se osvrnem na način na koji nam donošenje ovog značajnog dokumenta iz oblasti zaštite životne sredine pokazuje put kako da se kao globalna zajednica postavimo prema pretnji koju klimatske promene predstavljaju, ne samo našoj državi nego čitavoj planeti.

Montrealski protokol usvojen je kao odgovor u to vreme na nedavno otkrivena oštećenja ozonskog omotača, poznatih kao ozonske rupe, nakon što je pronađeno da jedinjenja poput freona i halona koja se pretežno koriste u proizvodnji frižidera, klima uređaja, aerosola, odnosno boca za sprejeve, značajno oštećuju ozonski omotač koji štiti našu planetu od ultra ljubičastog zračenja koje je kao jedno od negativnih posledica po zdravlje ljudi, ima znatno veći rizik.

Pre svega, značaj ovog protokola je u tome što je, verovatno, najuspešniji međunarodni dogovor iz oblasti zaštite životne sredine. Pokazalo se da je, pre svega, značajno da države koje su najveće i koje imaju najveću ulogu u kreiranju samog problema moraju da preuzmu vodeću poziciju u njegovom rešavanju i da povedu ostale države, kao i da omoguće podršku manje razvijenim državama, kako bi uspešno izvršile tranziciju.

Jedna od prvih zemalja koje su zagovarale dogovor o hemikalijama koje štete ozonskom omotaču tada su bile SAD. To je omogućilo da se veliki broj zemalja od starta aktivno uključi u pronalaženje rešenja. Još značajnije je bilo to što je prvi dogovor bio zasnovan na tome da je neophodan visok nivo kooperacije i jedan od prvih dogovora koji je napravljen bio je da potpisnice sporazuma mogu da trguju ovim supstancama samo sa drugim državama koje su, takođe, potpisale protokol, što je poslalo signal svim državama o nivou urgentnosti i značaju problema.

Takođe, pokazalo se da je neophodno jasno odrediti i konkretno navoditi šta je tačno zabranjeno i da ovakva rešenja za zaštitu životne sredine ne smeju da budu previše opširna i nejasna. Konkretno navođenje supstanci na koje se odnosi, i procesa, i proizvoda gde se one pretežno koriste omogućilo je brzo rešavanje problema i pronalaska odgovarajućih alternativa.

Takođe, pokazalo se značajnim da se uključi i privreda i industrija u pregovore i donošenje odluka. Prilikom donošenja ovog protokola industrijski proizvođači su bili uključeni od samog starta pregovara i aktivno su sarađivali u cilju pronalaska najboljeg rešenja.

Ono što treba reći jeste da nije dovoljno samo donositi zabrane, bez ikakvog obzira na privredu, kao što je ovaj protokol, proizvođačima koji su prestali da koriste proizvode zabranjenih hemikalija. Dobili su benefite, ali finansijsku i stručnu podršku kako bi mogli da razviju manje štetne proizvode i alternativu.

Mi danas usvajamo i promene iz Kigalija koje su još jedan važan korak. Montrealski protokol je nekoliko puta menjan, kako bi se, između ostalog, omogućila kontrola novih hemikalija i stvaranje finansijskog mehanizma koji bi omogućio zemljama u razvoju da sprovode taj sporazum. Multilateralni fond za implementaciju Montrealskog protokola, finansijski mehanizam protokola obezbedio je zemljama u razvoju više od 3,5 milijardi dolara za postepeno ukidanje OSD.

Važan korak je napravljen u oktobru 2016. godine kada je protokol izmenjen tako da uključi mere kontrole za smanjenje hidrohlor ugljenika, koji se koristi kao zamena za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Međutim, pojedini hidrohlor ugljenici mnogo više doprinose klimatskim promenama od ugljen dioksida. Zemlje koje su ratifikovale amandman iz Kigalija, obavezale su se da u narednih 30 godina smanje proizvodnju i potrošnju HFC za više od 80%.

Ono što sve sporazume koji su danas na dnevnom redu povezuje jeste da su oni okrenuti budućnosti i zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije podržati ove sporazume u danu za glasanje.

U cilju zaštite svojih građana koji se svakako u nekom trenutku nađu i u ulozi potrošača, država je propisala zakon kojim se garantuju osnovna prava potrošača. Predlogom zakona o zaštiti potrošača koji je danas pred nama biće ispravljeni svi uočeni nedostaci postojećeg zakona i omogućiti njegovo dalje usklađivanje sa evropskom regulativom.

Za građane je verovatno najznačajnija novina kojom će se poboljšati njihov položaj kao potrošača u odnosu na prodavce, što se ovim predlogom zakona predviđa, da trgovac ima obavezu da se odazove postupku vansudskog rešavanja spora. Kako ova odredba ne bi ostala prazno slovo na papiru, za trgovce koji se ne odazovu i odbiju da učestvuju u postupku vansudskog rešavanja spora sa potrošačima, predviđena je kazna od 50.000 dinara. Naravno, da bi potrošači bili efektivno zaštićeni neophodno je da budu upoznati sa mehanizmom zaštite koju im ovaj zakon pruža.

Ovim zakonom se propisuje obaveza da u svakom prodajnom mestu bude istaknuto obaveštenje da je po zakonu prodavac obavezan da učestvuje u vansudskom postupku, a ukoliko prodavac ne istakne ovo obaveštenje, propisana je kazna od 50.000 dinara. Zakon takođe propisuje da postupak vansudskog poravnanja može da pokrene jedino potrošač, tako da je mogućnost zloupotrebe ovog mehanizma zaštite potrošača od strane prodavca ograničena.

Međutim, kako bi se smanjio broj ovakvih postupaka, uslov da se pokrene je da potrošač prethodno pokuša da sa trgovcem reši predmet spora. Ova mogućnost zaštite potrošača je postojala i ranije, međutim, prema podacima Ministarstva trgovine i telekomunikacija, u regionalnom savetovalištima potrošača je u toku 2020. godine evidentirano čak 22.213 potrošačkih prigovora, a samo dva su rešena vansudskim poravnanjem, dok je podneto svega 16 tužbi protiv trgovaca. Ovo je bilo moguće, jer postojećim rešenjima nije postojala obaveza trgovca da učestvuje u ovom sporu.

Kao što se vidi iz brojeva koje sam malopre navela, oni govori o visokom nivou zainteresovanosti građana da ovim putem brane svoja prava i ovaj zakon će im omogućiti da to ostvare na efikasniji način nego što je to bio slučaj do sada. Ovaj zakon će primorati neetične prodavce da promene svoju poslovnu logiku, a građani više neće morati da troše značajno vreme, pa i sredstva kako bi na sudu ostvarili svoju pravdu.

Iz ovoga vidimo da će uvođenje obavezne medijacije imati i taj benefit da će smanjiti pritisak na sudove u kojima ima mnogo predmeta vezanih za potrošačke sporove, ali ne postoji podatak koliko ih je tačno.

Sudovi će ovim zakonom biti obavezni da vrše evidenciju svih tužbi potrošača i da jednom godišnje dostavljaju podatke o broju potrošačkih sporova, donetih presuda i prosečnoj dužini trajanja potrošačkih sporova, Ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa i na taj način dobićemo kompletniju sliku o tome kako funkcioniše zaštita potrošača kako bi u budućnosti mogli još efikasnije da ih zaštitimo.

Druga značajna novina koju ovaj zakon donosi jeste registar potrošača koji ne žele da primaju pozive i poruke od direktnog oglašavanja. Svedoci smo da građani godinama se žale na pozive koje svakodnevno dobijaju od raznih prodavaca koji pokušavaju da ponude svoje proizvode i usluge i verujem da se svako od nas našao u sličnoj situaciji. Ovakvi agresivni oblici marketinga narušavaju mir sugrađana, ali predstavljaju i vektor preko koga nesavesni trgovci mogu da zloupotrebe naivnost naših, posebno starijih sugrađana.

Ovim predlogom zakona zabranjuje se direktno oglašavanje telefonom, elektronskom poštom i faksom bez prethodnog pristanka potrošača. Ukoliko prodavci ne budu poštovali želje potrošača koji će biti zabeležene u – „ne zovi“ registru predviđeno je zakonom da će platiti kazne od 50.000 dinara.

Novi zakon donosi još niz novina, kao što je proračun za sve usluge skuplje od 5.000 dinara, zatim tu su i novi detalji u proceduri po reklamaciji proizvoda, zaštita korisnika turističkih usluga, a ono na šta ću ja još obratiti pažnju govoreći o novom Zakonu o zaštiti potrošača jeste i usklađivanje sa regulativom EU.

Posebno treba napomenuti da se ovim zakonom regulativa iz oblasti zaštite potrošača usklađuje sa pravom EU, a da u određenim segmentima i prevazilazi standarde koje je postavila EU. Pored toga direktiva EU o pravima potrošača predviđa da je trgovac u obavezi da pribavi prethodni pristanak potrošača na bilo koju dodatnu uplatu koja prelazi prvobitno ugovoreni iznos naknade za pružene usluge.

Pošto je nezamislivo unutar EU, da potrošač kada je reč o visini cene koju su dužni da plate za proizvod ili usluge budu iznenađeni, može se zaključiti da se domaća regulativa u tom smislu približava evropskim standardima, kao što smo posebno videli u segmentu naplate pružanja usluga od strane majstora. Ali, postoji jedan segment u kome ovaj predlog zakona ide dalje od onoga što zahteva regulative EU. Imajući u vidu da prema direktivi EU o alternativnom rešavanju sporova ne postoji obaveza da se prodavac odazove na poziv za vansudsko rešavanje spora, da se ovim predlogom predviđa da je odgovor prodavca obavezan, može se zaključiti da je u ovom ključnom segmentu zaštita prava potrošača ovaj zakon čak korak ispred onoga što se zahteva u EU.

Poslanička grupa SDPS podržaće ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zakon o kulturi koji se primenjuje od 2010. godine sa nizom podzakonskih akata koji proizilaze iz njega stvorio je preduslove za ujednačenu, sistematsku i efikasnu regulaciju celokupne oblasti kulture.

Izmene i dopune Zakona o kulturi koje smo usvojili početkom maja ove godine imale su za cilj da unaprede zakon, a samim tim i unapređenje funkcionisanja javnih institucija kulture.

Pomenute izmene tiču se, na primer, usvajanja budžeta za sledeću godinu pre kraja tekuće fiskalne godine, što omogućava jednu dobru dinamiku. Zatim, ujednačavanje broja članova upravnih odbora. Naime, novi zakon je bitno uredio sastav upravnih odbora, što je doprinelo da više nema šarolikosti koja je bila prisutna, posebno u manjim sredinama, kada se starim zakonom ostavljala mogućnost da upravni odbor ima najmanje tri člana, pa su neki upravni odbori imali tri, a neki pet, a neki možda i više. Sada je precizirano da mora biti pet članova i smatram da je ta ujednačenost važna.

Osim toga, upravni odbor je ustanova u kojoj za određenu nacionalnu manjinu od posebnog značaja, osim pet članova, sada imaju i po jednog člana iz Saveta nacionalnih manjina.

Jedna od novina koje su donele izmene i dopune Zakona o kulturi koji smo usvojili u maju ove godine jeste i ta da se za direktora kulturne ustanove imenuje lice koje ima visoko obrazovanje i pet godina radnog iskustva u kulturi, umesto tri godine radnog iskustva, što je bilo prethodno predviđeno.

Kako su i danas pred nama izmene i dopune Zakona o kulturi, one se tiču usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Izmene se odnose na članove u zakonu kojim se definiše učešće žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i u upravnim i nadzornim odborima. Tako umesto 30% manje zastupljenog pola, mora biti obezbeđena zastupljenost 40% manje zastupljenog pola, a to su najčešće žene.

Kako razvoj jednog društva nije moguć bez poštovanja principa rodne ravnopravnosti, smatram da će ova izmena doprineti ujednačenijem odlučivanju žena i muškaraca. Mada je u poslednjih nekoliko godina broj žena u politici, na mestima odlučivanja, porastao, još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.

Većem broju žena na mestima odlučivanja doprinose i kvote kao instrument, zahvaljujem kojem su žene kandidovane, vidljive i aktivne u javnom i političkom životu. Naime, 40% žena, kao manje zastupljenog pola, na mestima odlučivanja još nije suštinska ravnopravnost, ali jeste jedan korak ka tome.

Što se tiče Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, on predstavlja normativni okvir koji omogućava razvoj bibliotečko-informacione delatnosti, napredak biblioteka u stručnom smislu, kao i zaštitu i sigurnost biblioteka u institucionalnom smislu.

Izmena zakona o kojoj danas govorimo odnosi se na obavezu usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o kulturi. Preciznije, izmena Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti odnosi se na deo zakona kojim se regulišu uslovi za izbor direktora biblioteke. Tako će ubuduće članom 17. Zakona o bobliotečko-informacionoj delatnosti biti jasno definisano da se za direktora biblioteke imenuje lice koje ima visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi, umesto tri, koliko je bilo do sada.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije podržavamo izmene pomenutih zakona i nadamo se da će njihova primena biti dosledna.

Želela bih da napomenem ovom prilikom da se ustanove kulture u manjim sredinama susreću sa problemom zapošljavanja stručnih kadrova na neodređeno vreme. Iako je povučena zabrana zapošljavanja i omogućeno da se zaposli do 70% od broja radnika koji su napustili radni odnos zbog odlaska u penziju ili nekog drugog razloga, zbog malog ukupnog broja zaposlenih, i dalje se susreću sa praktičnim problemima i ne mogu da zaposle nove radnike na neodređeno vreme.

U malim sredinama ovo je poseban problem, zato što su često neophodni stručni kadrovi, posebno muzejski kadrovi, koji moraju da dođu iz drugih mesta ili iz velikih kadrova. Ukoliko ne mogu da dobiju posao na neodređeno vreme, ovakvi kandidati nisu u mogućnosti ili nisu voljni da preuzmu rizik i troškove koji su rezultat rada u drugom mestu, jer to često podrazumeva preseljenje i odvajanje od porodice. Ovakva situacija muzeja kao ustanova kulture u manjim sredinama dodatno stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na slične ustanove u velikim gradovima.

Nadam se da će Ministarstvo imati razumevanja i pokazati još jednom svoju posvećenost ravnomernom očuvanju i promovisanju kulture u Srbiji.

Mali pomaci u kvalitetu rada kulturnih ustanova u manjim sredinama rezultiraju natprosečnim uticajem u zajednici i zbog toga smatram da je svaki oblik pomoći koji Ministarstvo može da pruži višestruko koristan.

Iskoristiću ovu priliku da istaknem podršku Ministarstvu kulture i informisanja, koje značajnim finansijskim sredstvima podržava rad kulturnih ustanova i programe njihove u opštini Prijepolje, odakle dolazim. U pitanju su tradicionalne manifestacije i programi, kao i projekti kojima se neguje kultura i tradicija Bošnjaka. Tu su i značajna sredstva za digitalizaciju bioskopa, doma kulture, gde se Prijepolje našlo među deset opština za koje su izdvojena ova sredstva. Značajna su i sredstva dobijena na konkursu "Gradovi u fokusu" i to je ono što treba pohvaliti.

Izdvojila bih i podršku Ministarstva kulture i informisanja muzeju u Prijepolju u iznosu od 600 hiljada dinara za otkup dva značajna umetnička dela kojim je uvećana i obogaćena muzejska zbirka. Ovo je prvi put da je Ministarstvo izdvojilo sredstva za ovu namenu muzeju u Prijepolju i nadam se da će se ovakva saradnja nastaviti na dobrobit građana Prijepolja, ali i svih onih građana Srbije koji su u prilici da posete Prijepolje i muzej u Prijepolju.

Značajna su i sredstva od 430 hiljada dinara kojima Ministarstvo u celosti finansira projekat "Religijsko mišljenje i praksa stanovništva Prijepolja i okoline", gde će tim etnologa vršiti etnološka istraživanja.

Postoji mogućnost da Ministarstvo finansira još jedan značajan projekat koji se tiče razvoja novinarstva u opštini Prijepolje povodom 90 godina od pojave prvih novina, kada je prvi broj lista "Sandžak" izašao 1. februara 1932. godine, čiji je izdavač i publicista bio Milivoje Žugić.

Za građane Prijepolja od velikog značaja je i podrška Ministarstva u obnovi bibliotečkog fonda biblioteke "Vuk Karadžić". Moji Prijepoljci koji vole da čitaju i koriste druge usluge biblioteke imaće priliku da dođu do najnovijih i najaktuelnijih naslova. Prijepoljska biblioteka je primer dobrog rada i upravljanja i nadam se da će Ministarstvo nastaviti sa ovim vidom podrške. Verujem da razumete koliko je dragoceno svim ljubiteljima knjige, studentima, uopšte intelektualcima, kada u jednoj maloj sredini kao što je opština Prijepolje, mogu da dođu ne samo do najaktuelnijih naslova, nego do svih onih značajnih naslova koji su im neophodni za obrazovanje i uopšte rad.

Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predloge zakona o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre sa saradnikom, kolege i koleginice narodni poslanici, Predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je pred nama, uređuju se zahtevi i mere uređenja poljoprivrednih proizvoda, trgovina sa drugim državama, kao i druga pitanja od značaja za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Republika Srbija do sada nije imala ovakav zakon koji je neophodan da bi se uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda, ali i da bi se propisi u Republici Srbiji uskladili sa propisima EU.

Izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir neophodan je za implementaciju EU mehanizama koji se odnose na organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i da bi poljoprivreda Republike Srbije nastavila svoj razvoj.

Predlog zakona o kojem danas raspravljamo omogućiće zaštitu poljoprivrednim proizvođačima tako što će trgovina između proizvođača i otkupljivača biti regulisana ugovorima.

Smatram da je to dobar način da se izbegnu zloupotrebe i šteta za same proizvođače kako ne bi bili ostavljeni na milost i nemilost otkupljivača.

Predlogom zakona se uređuje i položaj otkupljivača, pa će oni morati ubuduće da uplate depozit na ime osiguranja kako proizvođači ne bi ostali kratkih rukava u poslovanju sa nesavesnim otkupljivačima. Jednostavno, mora postojati garancija da će poljoprivredni proizvođači kada prodaju svoju robu istu i naplatiti.

Dakle, važno je što će se ubuduće svi učesnici u lancu, od proizvođača do prerađivača, naći u jednom sistemu na zakonom regulisan način.

Treba reći i to da su obaveze proizvođača za prilagođavanjem zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta prehrambenih proizvoda sve veći, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu.

Stvaranjem uslova za ispunjenjem zahteva velikih prodajnih sistema umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta.

Razvojem i unapređenjem tržišnog lanca i prateće logističke podrške stvaraju uslovi za ravnopravni pristup tržištima za sve proizvođače, nezavisno od veličine i tipa poljoprivrednog gazdinstva. Olakšava se uvođenje i primena tržišnih standarda, oznaka kvaliteta, kreiranja inovativnih rešenja i proizvoda, kao i njihovo brendiranje i promocija.

Ovaj zakon će imati direktan pozitivan uticaj na poljoprivredne proizvođače koji će se uključivanjem u proizvođačke organizacije samim tim bolje organizovati i popraviti svoju poziciju na tržištu, jer će imati koncentrisanu proizvodnju u okviru svoje proizvođačke organizacije, a time i bolju pregovaračku poziciju.

Smatram da treba pohvaliti odlučnost Vlade Republike Srbije da na ovaj način osnaži male proizvođače dajući im mogućnost da se udružuju i budu spremni da izdrže utakmicu sa velikim proizvođačima. Predlogom zakona propisuje se i da se status proizvođača unapredi tako što bi država finansirala rad organizacija proizvođača tokom pet godina sa namerom da te organizacije prerastu u poslovna udruženja i povežu se sa otkupljivačima i prerađivačima.

Poljoprivreda je važna grana privrede. Razvoj poljoprivrede ne znači samo proizvodnju hrane, već i stvaranje baze za razvoj više grana industrije kao što su prehrambena, tekstilna, kožarska, hemijska itd. Ulaganje u poljoprivredu je ulaganje u opstanak sela i budućnost.

U Republici Srbiji poljoprivreda je gotovo u svim lokalnim, regionalnim i nacionalnim strategijama prepoznata kao jedna od osnovnih strateških pravaca razvoja. Zato je važno da zakonski uredimo regulativu u oblasti poljoprivredne proizvodnje, ali i da finansijskom podrškom omogućimo uslove da mladi ljudi ostanu na selu kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na svojim imanjima i tako doprineli razvoju i napretku. Kako je rekao veliki pesnik Ljubivoje Ršumović: „Dok je sela i seljana Srbija će biti jaka“.

Želim da naglasim važnost izdvajanja za subvencije u poljoprivredi, iznos sredstava namenjen podsticajima u poljoprivredi iz godine u godinu se povećava. S tim u vezi ove godine biće još dva konkursa za poljoprivrednike. Jedan od njih u vrednosti od 60 miliona evra namenjen je za nabavku fizičke imovine gazdinstva, kao što su oprema, objekti, mehanizacija i sve ono što može da služi onima koji su mali da postanu srednje veličine a srednji da se osnaže i to je za svaku pohvalu.

Međutim, smatram da bi Ministarstvo moralo da dodatno subvencioniše poljoprivredne proizvođače u devastiranim krajevima poput opštine Prijepolje iz koje ja dolazim i još 42 na prostoru širom Srbije. Država pomaže ova područja, ali po mom mišljenju ne u dovoljnoj meri.

Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je važan zakon koji će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama su dva veoma značajna zakona čije usvajanje predstavlja nastavak aktivnosti u cilju unapređenja obrazovanja u Republici Srbiji, konkretno visokog obrazovanja.

Zakonom o studentskom organizovanju, pre svega, prevazilazimo problem suviše opštih odredbi koje se odnose na studentsko organizovanje kroz Zakon o visokom obrazovanju.

Naime, svega dva člana u okviru Zakona o visokom obrazovanju, koja su do sada regulisala pitanje studentskog organizovanja, nisu bili dovoljni da bi doprineli unapređenju visokog obrazovanja. Donošenjem posebnog zakona na celovit način i jasno se definišu studentske organizacije i studentska predstavnička tela, kao što su studentske konferencije i studentski parlament.

Studenti ovaj zakon čekaju unazad dve decenije. O tome koliko je ovaj zakon značajan za studentsku populaciju, odnosno studente, svedoči snažna zainteresovanost studentskih predstavnika tokom procesa pripreme ovog predloga i njihova konstruktivna uloga u toku javne rasprave.

Oko 250 hiljada studenata u Srbiji do sada su bili deo jednog neujednačenog sistema organizovanja, što je činilo neke studente povlašćenim u odnosu na druge u zavisnosti od univerziteta ili fakulteta koji studiraju. To stvara ogromnu razliku, koja može imati i elemente diskriminacije.

Nedovoljno definisan institucionalni okvir rada studentskih parlamenata ostavljao je prostor za proširen uticaj predstavnika visokoškolskih ustanova na delovanje rada studentskih parlamenata. Jedinstven zakonski okvir omogući će svim studentima, bez obzira koju visoko školsku pohađaju, univerzalni okvir za organizovanje i saradnju i izbrisaće razlike koje su do sada postojale među organizacijama sa različitih visoko školskih ustanova.

Takođe, ovaj zakonski predlog postavlja jasna pravila za odnos između studentskih organizacija i visokoškolskih ustanova. Upravo ovim zakonom se uređuju i institucionalni okvir za studentsko organizovanje na samostalnim visokoškolskim ustanovama i visokoškolskim ustanovama, odnosno položaj, delatnost, nadležnost, organizacija, kao i okvir za ostvarivanje zajedničkih interesa studenata na nacionalnom nivou kroz rad studentskih konferencija i Nacionalne studentske organizacije. To znači da se ovim zakonom omogućava i udruživanje srodnih studentskih organizacija na nivou univerziteta, odnosno akademija strukovnih studija, što dodatno širi prostor institucionalizovanog delovanja studenskih organizacija.

Takođe, kroz stvaranje Nacionalnog saveza studentskih organizacija stvoren je organ preko kog će organizovani studenti samostalno moći da usklađuju rad saveza studentskih organizacija u skladu sa zakonom.

Ovaj zakon će značajno da doprinese transparentnosti rada i finansiranja studentskih organizacija, pošto se ovim zakonom po prvi put detaljno propisuju načini finansiranja ovih organizacija i način njihovog funkcionisanja unutar pravnog sistema, a u skladu sa specifičnom ulogom koju imaju u društvu i jedinstvenim odlikama.

Posebno je značajno što se ovim predlogom zakona uređuje i učešće studenata sa invaliditetom, studenata upisanih na osnovu afirmativnih mera i studenata u riziku od socijalnog isključenja.

Ovaj zakon će omogućiti da se specifični problemi sa kojima se susreću pripadnici ovih grupa uzmu u obzir prilikom donošenja odluka koje će bitno uticati na njihov život tokom studija.

Takođe, ovaj zakon će omogućiti ravnomernu zastupljenost pripadnika oba pola u legitimnim predstavničkim organizacijama, odnosno studentskim parlamentima.

Većina zemalja u regionu već ima ovakav zakon, što je svakako važno za usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom. Donošenje ovog zakona omogućiće punopravno članstvo studentskih organizacija iz Srbije u Evropskoj studentskoj uniji i povratak Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za proveru kvaliteta visokog obrazovanja ENQA.

Zbog svega navedenog i zbog svih neophodnih poboljšanja koje ovaj zakon donosi studentima, studentskim organizacijama, a u skladu sa zahtevima studenata i u skladu sa standardima Evropske asocijacije za proveru kvaliteta visokog obrazovanja, SDPS će podržati ovaj predlog zakona, kao i izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.