Poštovani prisutni, promena klime je jedan od najozbiljnijih problema životne sredine. Ona je prouzrokovana promenama prirodnog efekta staklene bašte koji zadržava toplotu emitovanu sa površine zemlje i ostvaruje toplu atmosferu pogodnu za život.

Prva stvar koju želim napomenuti jeste da kada se govori o klimatskim promenama ne misli se na prirodne cikluse zagrevanja i hlađenja koje je opisao naš poznati naučnik Milutin Milanković, već na promene koje su izazvane ljudskom aktivnošću. Ljudske aktivnosti povećale su emisiju ugljen dioksida neograničenim sagorevanjem fosilnih goriva. Dakle, uglja, nafte, prirodnog gasa što su takođe i uzročnici oslobađanja ugljen dioksida u atmosferu, a što je povećalo temperaturu. Među mogućim posledicama su ekstremni vremenski uslovi i topljenje polarnog leda.

Promena klime je u tesnoj vezi sa otpadom. Skoro dve trećine ljudi u Srbiji, 73% preciznije odlažu otpad na nesanitarne deponije, a sa deponija u atmosferu odlazi čak 27% od ukupnih emisija metana, gasa koji je 21 put moćniji od ugljen-dioksida kada su u pitanju klimatske promene. Stoga, plan je da do 2029. godine svi građani Srbije odlažu otpad na sanitarne deponije i da stopa reciklaže dostigne 50% od ukupnog stanovništva do 2035. godine.

U Srbije se godišnje ukupno proizvede oko 2,4 miliona tona otpada, a divljih deponija ima više od 3,5 hiljade na teritoriji cele države. Dok sanitarne deponije ima sistem sakupljanja deponijskog gasa, kod divljih metan odlazi u atmosferu i ima veliki uticaj na klimatske promene. Vlada Republike Srbije sada radi na konkretnim koracima vezanim za upravljanje otpadom.

Sada ću govoriti kao narodna poslanica koja dolazi iz opštine Prijepolje gde je zahvaljujući energičnom zalaganju opštinskog rukovodstva opštine Prijepolje, razumevanju rukovodstva susednih opština Priboj i Nova Varoš, a prvenstveno zahvaljujući odlučnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i vašem ličnom angažovanju, gospođo Vujović, posle višegodišnje eksploatacije lokacije smetlište u Stanjevinama je zatvoreno kao privremena prijepoljska deponija. Od tada se komunalni otpad sa područje opštine Prijepolje odvozi na privremenu lokaciju u Druglićima.

Posebno je važno reći da je sanacija i rekultivacija privremene deponije Stanjevine u toku. Veći deo je presut zemljom, a radovi će trajati najkasnije do polovine maja.

Odlaganje komunalnog otpada na deponiji Duboki potok u Druglićima trajaće najmanje dve godine, do izgradnje transfer stanice sa reciklažom na lokaciji Banjica odakle će se otpad iz sve tri opštine transportovati do deponije Duboko u Užicu gde su, kako ste i sami rekli, već u toku projektne aktivnosti na proširivanju tela deponije.

Zatvaranjem deponije Stanjevine, ali i svih drugih deponija, a iz medija sam propratila vaše angažovanje na zatvaranju deponije, divlje deponije u Kovinu, doprineće se u borbi protiv klimatskih promena, poboljšanju ljudskog zdravlja i boljeg kvaliteta života svih građana u Republici Srbiji.

Iako je od javne rasprave o Nacrtu zakona o klimatskim promena prošlo dve i po godine, Vlada Republike Srbije je usvojila Predlog zakona i mi danas u plenarnom delu razgovaramo o njemu.

Primenom zakona o klimatskim promenama uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Pri tome, predlogom zakona ispunjavaju se obaveze prema međunarodnoj zajednici, odnosno okvirnoj Konvenciji UN o promeni klime i Pariskom sporazumu i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovima EU.

Predlogom zakona predviđa se donošenje strategije nisko-ugljeničnog Republike Srbije sa akcionim planom u roku od dve godine, čije će važenje biti 10 godina od stupanja na snagu ovog zakona.

Zakon predstavlja pravni okvir za dalje delovanje sa ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje n izmenjene klimatske uslove, što je jedan od pet strateških ciljeva EU i osnova zelene i cirkularne ekonomije.

Kao najvažnije za sprečavanje klimatskih promena i izgradnju društva koje neće biti zavisno od fosilnih goriva važno je dodati i promene u svesti ljudi.

Zakon o klimatskim promena je jedan od najvažnijih zakona koji će biti usvojen u Republici Srbiji. On utiče na sve segmente društva, a naša svest o klimatskim promenama i adaptacija na njih uticaće na budućnost čitavog čovečanstva.

Za kraj, navešću reči Čarlsa Darvina – ne preživljavaju najjače vrste, niti najinteligentnije, već one koje se promenama najviše prilagode.

Socijaldemokratska partija Srbije, Rasima Ljajića, podržaće ovaj zakon u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Poštovani prisutni, pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o trgovini žitaricama. Usvajanjem ovog predloga zakona u Narodnoj skupštini, putem Međunarodnog žitarskog saveta, kao međuvladine organizacije, pospešiće se međunarodna saradnja o trgovini žitaricama i pružiti doprinos Srbije, stabilnosti tržišta, kao i unapređenju svetske bezbednosti u oblasti hrane.

Međunarodni žitarski savet, doprinosi stabilnosti tržišta žitarica i unapređenju svetske bezbednosti u hrani. To su ciljevi koji se traže kroz poboljšanje transparentnosti tržišta kroz razmenu informacija, analiza i konsultacija na tržištu i politike razvoja. Tržišni uslovni za žitarice, pirinač i uljarice posmatraju se na dnevnoj bazi kroz promet dnevnih izveštaja i održavanje veb informacione usluge.

Međunarodni žitarski savet ima funkciju da sprovodi Konvenciju o trgovini žitaricama iz 1995. godine, da raspravlja o trenutnim i perspektivnim kretanjima na tržištu žitarica, ali i da prati promene u nacionalnoj politici žitarica i njihovih tržišnih implikacija. Srbija je u aprilu 2020. godine pristupila Međunarodnom žitarskom Savetu, kao 57. članica i tako se priključila najvećim svetskim proizvođačima žita. Tada je u Odluci o prijemu Srbije navedeno da je naša zemlja jedan od najznačajnijih proizvođača i osmi u svetu po izvozu. Članstvo u Savetu omogućava brzu razmenu informacija o kretanjima cena na tržištu, aktuelnim trendovima i bitnijim temama iz ove oblasti.

Smatram da sve ove informacije moraju biti dostupne poljoprivrednicima, kako bi uspešnije planirali, ali i unapredili proizvodnju. Jedan od trendova jeste da se sve više ulaže u sisteme navodnjavanja, kako bi poljoprivrednici što manje zavisili od vremenskih nepogoda, prvenstveno suše. Naime, kukuruz je uz pšenicu najznačajnija poljoprivredna kultura u većini zemalja Evrope i sveta. U Vojvodini se kukuruz svake godine seje na približno 600 hiljada hektara, na kojima se proizvede oko 4,7 miliona tona. Iako su ti rezultati vrlo ozbiljni, pa se tako Vojvodina, tj. Republike Srbija svrstava među prvih pet evropskih proizvođača žutog zlata, poznato je da mnoge zemlje postižu i znatno veće prinose kukuruza po hektaru.

Zbog sve izraženijih klimatskih promena, dugotrajne suše, treba smatrati manje ili više redovnom pojavom. Kada se suše dese, poljoprivrednici očekuju da im štete izazvane sušom nadoknadi država iz fondova za elementarne nepogode. To se može uraditi jedne godine, ali to svakako nije dugoročno rešenje. Smatram da nije racionalno da se sredstva koriste za smanjivanje štete. Naprotiv, sredstva treba koristiti za povećanje tehnološke osposobljenosti koja poljoprivrednicima omogućava sigurnu zaštitu od klimatskih promena, ali istovremeno i produktivniju proizvodnju uz postizanje veće zarade. To je šansa da se tehnološkim unapređenjem poveća konkurentnost domaće proizvodnje.

Važno je zato da se što više ulaže u sisteme za navodnjavanje i to bi moralo biti prioritetna investicija za svakog proizvođača kukuruza. Takođe, mislim da je važno poboljšati kvalitet domaćeg žita. To se može postići tako što će se kod poljoprivrednika probuditi svest o tome da se i u deklarisano seme biraju sorte koje daju dobre prinose i u potpunosti primenjuju sve agro-tehničke mere, odnosno da između kvantiteta i kvaliteta izaberu kvalitet. Svuda u okruženju, npr. u Mađarskoj, Rumuniji ili Hrvatskoj imaju neku vrstu podsticaja za određene vrste kvaliteta, tako bismo i mi kao jedan od većih izvoznika mogli da budemo deo sistema vrednosti po kvalitetu žita. Ovim se ujedno štite i pomažu sami proizvođači i poboljšava se njihova nezavisnost na tržištu žita i žitarica.

Što se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje ovim Sporazumom reguliše se između ostalog jačanje saradnje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, visoko tehnološkog kriminala, zatim suzbijanje trgovine narkoticima i trgovine ljudima, kao i saradnja u oblasti vanrednih situacija. To je još jedan od sporazuma o bezbednosti koje Srbija uspostavlja sa različitim zemljama u svetu.

Sporazum je važan, kao što je važno da države međusobno sarađuju, prikupljaju, analiziraju i razmenjuju informacije u borbi protiv kriminala i terorizma, zato će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati oba sporazuma.

Moje pitanje je upućeno Komisiji za izdavanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, a glasi – zašto Komisija za izdavanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje ne izda saglasnost Muzeju u Prijepolju za prijem u radni odnos na neodređeno vreme jednog diplomiranog arheologa i jednog diplomiranog ekonomiste?

Naime, više puta je opština Prijepolje, kao osnivač muzeja, od pomenute Komisije tražila saglasnost za prijem u radni odnos navedenih kadrova koji su muzeju sa kompleksnom zbirkom neophodni za normalno odvijanje muzejske delatnosti.

Muzej u Prijepolju osnovan je 1990. godine. Dobitnik je specijalne nagrade od Evropskog muzejskog foruma za 2012. godinu, uručena je maja 2013. godine u Portugaliji. Ovo priznanje do sada nije dobio ni jedan muzej u regionu.

Muzej je teritorijalno nadležan inače za opštine Prijepolje i Priboj. Prilikom inspekcijskog nadzora Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u Izveštaju broj 07-00-343/2017-01, od 28. maja 2018. godine, konstatovano je da u skladu sa članom 3. tačka 3. Pravilnika o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara, Muzej u Prijepolju treba da ima četiri stručna saradnika, od kojih u ovom trenutku muzeju nedostaju dva, i to pre svega diplomirani arheolog i kustos dokumentalista.

Takođe, odlaskom u penziju diplomiranog ekonomiste za finansijsko-računovodstvene poslove pre dve godine, muzej nema u stalnom radnom odnosu ni diplomiranog ekonomistu, te je neophodno da se reguliše radni odnos na neodređeno vreme i za ovo radno mesto, kako bi se finansijsko poslovanje obavljalo redovno i u skladu sa zakonskim propisima.

Napominjem da u muzeju već skoro jednu deceniju pored navedenih kadrovskih problema postoji i problem smanjenja broja radnika, pre svega prirodnim odlivom, što predstavlja ozbiljnu otežavajuću okolnost u redovnom obavljanju rada ove renomirane ustanove kulture. Zahvaljujem.

Poštovani prisutni, u međudržavnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma se smatra značajnim korakom u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u drugim oblastima od međusobnog interesa i značaja.

Podstaknute željom da uspostave i učvrste saradnju u oblasti obrazovanja, kulture i sporta, Vlada Republike Srbije i Vlada Sjedinjenih Meksičkih Država potpisale su Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji. Sporazum je nastao iz uverenja da ovakva saradnja predstavlja značajan instrument uzajamnog razumevanja između dve zemlje, kao i važan mehanizam koji doprinosi jačanju saradnje u oblasti obrazovanja, kulture i sporta. Inicijativu za potpisivanje sporazuma pokrenula je meksička strana, sa željom da se učvrsti i nadogradi saradnja u navedenim oblastima.

Stupanjem na snagu Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država prestaće da važi Ugovor o kulturnoj razmeni između FNRJ i Sjedinjenih Meksičkih Država potpisan još davne 1960. godine.

Mišljenja sam da je ovaj period duži od pola veka veliki gubitak vremena na diplomatskom, prosvetnom, kulturnom, sportskom i svakom drugom planu. Takođe mislim da treba pogledati sve sporazume i sa drugim državama u svetu, posebno prijateljskim kao što je Meksiko, ako nisu obnovljeni, da se pod hitno radi na njihovom obnavljanju.

Dobro bi bilo da inicijativa potekne od nas, a ne da čekamo inicijativu od drugih. Mislim da Srbiji treba svaka vrsta pomoći i podrške i ovakva vrsta saradnje produbljuje diplomatske odnose. Zato treba proširiti ovakvu vrstu saradnje na što veći broj zemalja u svetu.

Potpisivanjem ovog sporazuma stvara se novi pravni okvir za realizaciju bilateralne saradnje na savremen način, uz uvažavanje obostranih interesa, realnih potencijala i aktuelnih tendencija u oblasti prosvete, kulture i sporta. Potpisivanjem sporazuma omogućava se saradnja nadležnih institucija dve zemlje na svim nivoima obrazovanja, kroz razmenu stručnjaka i buduće zajedničke projekte, kao i omogućavanje priznavanja visokoškolskih diploma i srednjoškolskih javnih isprava u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom svake zemlje.

Nakon potpisivanja sporazuma dve zemlje će podsticati izučavanje jezika, književnosti i kulture druge zemlje. time se stvara mogućnost osnivanja kulturnih centara jedne zemlje u drugoj u glavnim gradovima. Ta je ideja dobra, ali mislim da treba otvoriti mogućnost da i drugi gradovi u Srbiji i Meksiku uspostave saradnju na kulturnom i sportskom planu, da se omogući, na primer, bratimljenje gradova.

Bratimljenje predstavlja približavanje dve zajednice koje na taj način žele da preduzmu aktivnosti usmerene ka razvijanju međusobno sve neposrednijih prijateljskih veza. Vrednosti koje bratimljenje nosi su prijateljstvo, saradnja i uzajamno upoznavanje naroda.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije uvek ćemo se zalagati za povezivanje, saradnju i dobre diplomatske odnose ne samo sa zemljama u regionu, već sa čitavim svetom, jer to može da donese samo dobro i prosperitet u svim segmentima.

Što se tiče Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji. Reč je o Sporazumu koji je potpisan u Beogradu 18. novembra 2019. godine. Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu ili Fronteks osnovana 2004. godine kako bi pomogla zemljama EU i zemljama pridruženim šengenskom prostoru pri zaštiti spoljnih granica, područja, slobodnog kretanja unutar EU.

Ova Evropska agencija je proširena 2016. godine i postala je Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu, pri čemu je proširila svoju uloga s migracijskih kontrola na upravljanje granicama i preuzela veću odgovornost za prekogranični kriminal. Fronteks se smatra jednim od važnijih tela EU u području slobode, sigurnosti i pravde. Operacije potrage i spašavanja takođe su službeno postale deo nadležnosti Fronteksta, a svaki put kada se takve situacije dogode u kontekstu nadzora morskih granica.

Stupanjem na snagu Sporazuma će omogućiti Fronteksu da pomogne Srbiji u upravljanju granicama, da sprovedu zajedničke operacije i rasporede timove u regionima zemalja koje graniče sa EU, ako se te zemlje usaglase. Aktivnosti Agencije za evropsku graničnu i obalsku stražu su usmerene na rešavanje problema ilegalne migracije, posebno naglih promena migracijskih tokova i prekograničnog kriminala, a mogu uključivati pružanje povećane tehničke i operativne pomoći na granici.

U pitanju je operativni instrument čiji će pripadnici biti pod kontrolom zemlje domaćina, a radiće na odobravanju ili odbijanju ulazaka na spoljnim granicama EU, ali i presretanju pojedinaca koji su granicu prešli nelegalno. Kada Sporazum bude finalizovan granična straža postavljena na srpskim granicama će dobiti pravo da sprovodi provere na graničnim prelazima zajedno sa srpskim graničarima. Oni će takođe patrolirati duž granice kako bi je nadgledali, a biće korišćena i tehnička oprema. Ovaj Sporazum će doneti značajnu dodatnu vrednost u smislu jačanja upravljanja granicama i borbe protiv neregularne migracije i krijumčarenja migranata kroz region, a tako i doprineti našoj zajedničkoj bezbednosti.

Oficiri Fronteksa za vezu već rade u Srbiji od prošle godine, gde je i sedište regionalne kancelarije te organizacije za koordinaciju. Ovaj Sporazum o kome danas govorimo treba da reguliše položaj njihovih službenika i uslove rada u Srbiji.

U danu za glasanje poslaničke grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sve predložene sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o međunarodnim poslanicima koje je Republika Srbija potpisala sa više država, a u cilju regulisanja značajnih pitanja u međunarodnim odnosima. Iako su ovi ugovori prošli određeni put od pregovora, usvajanja teksta i overe sporazuma, proces potvrđivanja je danas pred nama tj. pred Narodnom skupštinom, nakon čega će postati pravno obavezujući.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburg o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka nastao je iz potrebe da se utvrde pravila za zaštitu tajnih podataka koji se međusobno razmenjuju u okviru političke, vojne, ekonomske, pravne, naučno-tehnološke ili bilo koje druge saradnje.

Donošenjem zakona o potvrđivanju sporazuma, Republika Srbija pokazuje spremnost da bilateralnu saradnju sa Luksenburgom unapredi u sektoru bezbednosti, uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka.

Osim toga, stvaraju se uslovi za intenzivniju i delotvorniju saradnju sa državom koja je članica EU i NATO, što je važno s obzirom na Strategiju nacionalne bezbednosti, kojom je Srbija definisala osnovna stremljenja i opredeljenja političke i nacionalne bezbednosti, kao što su unapređenje odnosa sa članicama EU i partnerima NATO.

Donošenjem zakona o potvrđivanju sporazuma stvaraju se uslovi zajedničkog delovanja protiv izazova, rizika i pretnji koji se odnose ne samo na Republiku Srbiju već predstavljaju globalne izazove, rizike i pretnje. Takođe, stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Luksenburga u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službe bezbednosti, kao i saradnja sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čiji poslovi se odnose na oblasti namenjene industriji i proizvodnji, kao i pružanju usluga za potrebe bezbednosnog sektora.

Što se tiče Sporazuma o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara BiH, Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, on je neophodan da bi se omogućilo bezbedno obavljanje međunarodnih letačkih operacija preko zajedničkih državnih granica pomenutih država u cilju unapređenja odnosa u vazdušnom saobraćaju.

Sporazum je usaglašen sa međunarodnim konvencijama, strategijama, propisima jedinstvenog evropskog neba, kao i pravnim aktima tri države Srbije, BiH i Crne Gore.

Nakon 20 godina primene prvog Sporazuma, usvajanjem Predloga zakona o Sporazumu o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju biće zaključen novi sporazum kojim će najvažnija pitanja vazdušnog saobraćaja između tri države biti regulisan na moderan način u skladu sa aktuelnim trenutkom.

Pred nama je danas i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma. Želim da istaknem da je bezbedan život, život bez straha od nasilja, kriminala i terorizma je poseban kvalitet. Bezbednost je opšte dobro koje mora biti zagarantovano svakom građaninu Srbije, bez obzira na socijalni status i imovinske mogućnosti. Da bi se omogućila bezbednost za sve, važno je unapređenje bilateralne saradnje u borbi protiv terorizma.

Zato će SDPS podržati predloge zakona o međunarodnim sporazumima koji su danas pred nama.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici nezavisnih institucija, uvažene kolege, pred nama su danas izveštaji četiri nezavisne i samostalne državne institucije, čija je ulog nadzorna i savetodavna.

Svojim radom ove institucije doprinose i imaju veliki značaj u ostvarivanju ljudskih prava najugroženijih građana i osetljivih grupa.

Neću se baviti drugim telima, obratiću pažnju na instituciju Zaštitnika građana.

Prema Izveštaju koji je danas pred nama, 2019. godina bila je puna izazova za Zaštitnika građana kao nezavisnog državnog organa, čiji je zadatak zaštita prava građana i kontrola rada državne uprave, organa nadležnog za upravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i svih drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova, kojima su poverena javna ovlašćenja.

Čuvajući načelo nezavisnosti državnog organa kome je poverena briga o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, u Izveštaju se kaže da je u 2019. godini unapređen rad sa građanima rešavanjem brojnih pritužbi, povećanjem dostupnosti same institucije građanima koji žive u manjim gradovima i opštinama u Srbiji i uvećanjem broja reagovanja po sopstvenoj inicijativi.

Dostupnost institucije građanima koji žive u manjim gradovima i opštinama u Srbiji smatram posebno značajnom. Konkretno, građani Prijepolja i okolnih opština imaju mogućnost da se putem Skajpa iz biblioteke obrate pravnoj službi Zaštitnika građana i podnesu pritužbu na rad organa javne vlasti. Ukoliko ova institucija nije prava adresa za rešavanje njihovih problema, dobiće stručni savet kojim organima da se obrate i ostvare svoja prava.

Takođe smatram da su veoma važne posete gradovima i opštinama, sa ciljem da se građanima približe nadležnosti institucije i načini na koje mogu da ostvare svoja prava.

Iz Izveštaja se vidi da se Zaštitniku građana 2019. godine obratilo oko 11 hiljada građana, a primljeno je više od 3.200 pritužbi, u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Od toga u oblasti ostvarivanja prava deteta kao posebno ugrožene grupe razmatrano je 223 predmeta, gde je ukazano na 485 povreda prava, čiji se najveći deo odnosi na posebna prava u oblasti prava deteta.

Posebno poražavajuće deluje saznanje da usled nedovoljnih finansijskih sredstava zbog sprovođenja ekonomskih mera, usluge za decu se ne razvijaju, a neke su i ukinute. Primera radi, jedna od prvih mera štednje u gradu Beogradu bila je prestanak finansiranja svratišta za decu ulice, a značajan broj jedinica lokalne samouprave nije uspostavio uslugu ličnog pratioca za decu i druge oblike podrške obrazovanju dece, zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Mene interesuje koliko lokalne samouprave imaju sluha za vaše preporuke, posebno za mene koja dolazim iz prosvete i znam koliki je značaj usluge ličnog pratioca…

(Predsedavajuća: Izvinite, moraćete privesti kraju.)

… kako za samu decu, tako i za roditelje i nastavno osoblje.

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije jedan od glavnih ciljeva jeste jačanje svih institucija koje će sprovoditi vladavinu prava. Nezavisne institucije čije izveštaje danas razmatramo su neke od tih važnih institucija, čiji je rad značajan za uspostavljanje vladavine prava. Utoliko je značajnije razmatranje izveštaja u plenarnom delu, koje će doprineti razumevanju rada i postupanju nezavisnih institucija, što će doprineti i da se zakonska regulativa koja se bavi ovim pitanjima unapredi. Zahvaljujem.

Poštovani prisutni, u međudržavnim odnosima zaključivanje bilateralnih sporazuma se smatra značajnim korakom u pravcu stvaranja što povoljnijih uslova za dalje unapređenje političkih odnosa i svestrane saradnje u ekonomskoj, kulturnoj, naučnoj i drugim oblastima od međusobnom interesa i značaja.

Vlada Republike Srbije i Savet ministara Republike Albanije u želji da unaprede i dalje razvijaju već postojeće prijateljske odnose dve zemlje, potvrđujući da poštovanje i ostvarivanje ljudskih prava, osnovnih sloboda i načela demokratije predstavljaju osnov slobode, pravde i mira, 2011. godine potpisali su Sporazum o uzajamnom putovanju državljana. U cilju omogućavanja kontakata među ljudima, kao važnog sredstva za jačanje veza i podršku razvoju svih polja aktivnosti, na osnovu tog sporazuma građanima dveju država ukinute su vize. U želji da olakšaju uzajamna putovanja državljana, u novembru ove godine, Vlada Republike Srbije i Savet ministara Republike Albanije sporazumeli su se da su potrebne izmene i dopune Sporazuma koje će omogućiti slobodno kretanje samo uz ličnu kartu.

Smatram da je potpisivanje Sporazuma između Srbije i Albanije o slobodnom kretanju građana sa ličnim kartama napravljen još jedan značajan korak napred, a u pravcu bolje saradnje dve zemlje i da će ovaj važan dokument doneti konkretnu korist građanima dve zemlje, kao i dodatnu sigurnost.

Što se tiče Finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, reč je o međunarodnom ugovoru po kom Evropska investiciona banka odobrava zajam od 65 miliona evra Republici Srbiji za finansiranje razvoja informaciono-komunikacione infrastrukture u osnovnim i srednjim školama u republici Srbiji. „Povezane škole“ je projekat koji su pripremili zajedno Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Akademska mreža Republike Srbije uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Odobreni kredit je neophodan za realizaciju treće faze projekta koji je započeo još 2018. godine. Faza jedan i dva projekta se već realizuju sredstvima iz budžeta Republike Srbije, obuhvatajući izgradnju bežične lokalne računarske mreže u približno 400 matičnih školskih objekata u fazi jedan, a u fazi dva koja je planirana da se završi do kraja 2020. godine još približno 500 matičnih školskih objekata.

U trećoj fazi biće izgrađena bežična lokalna računarska mreža u još približno 930 školskih objekata, a to znači da će bežična lokalna računarska mreža biti izgrađena u svim školskim objektima u našoj zemlji gde je to tehnički opravdano i potrebno.

Projekat je od kapitalnog značaja i predstavlja infrastrukturni komunikacioni preduslov za realizaciju digitalizacije sistema obrazovanja, kao jedan od najviših prioriteta Vlade Republike Srbije.

Kao prosvetni radnik, ovaj projekat smatram izuzetno značajnim, jer će unaprediti obrazovanje, uspostaviti kvalitetnije uslove za nastavu i učenje kao i potpunu primenu novih tehnologija u nastavi. S obzirom da dolazim iz opštine Prijepolje gde sam radila u osnovnoj školi u mestu Brodarevo koje ima devet izdvojenih odeljenja u ruralnoj sredini, raduje me što će posebna pažnja biti usmerena na povećanje nivoa opremljenosti informaciono-komunikacione infrastrukture u školama ruralnih, dakle seoskih područja koji nije na zavidnom nivou.

Opremanje škola informacionom mrežom u seoskim sredinama bi znatno poboljšao kvalitet nastave i omogućio bolju i uspešniju realizaciju nastave na daljinu. Ovaj projekat sastoji se iz više segmenata. Jedan od njih je obuka za 250 trenera i 50.000 nastavnika, što smatram izuzetno značajnim.

Kada se sa tradicionalnog načina rada, praktično preko noći, prešlo na rad na daljinu veliki broj nastavnika nije posedovao odgovarajući nivo digitalnih veština. To je na žalost slučaj i dalje i zato je ovaj segment projekta, dakle, obuka nastavnika vrlo neophodan.

Digitalno opremanje koje podrazumeva obezbeđivanje 48.000 laptopova ili kompleta koji sadrže laptop, projektor i postolje takođe će unaprediti nastavu u svim učionicama. Do kraja projekta trebalo bi da svaki nastavnik dobije laptop. Osim toga za učionice redovne veličine sa više od pet učenika, biće isporučeni projektori i postolja.

Opremanje i uvođenje WLAN mreže u 1.900 škola takođe je važno, jer bežični internet u školama je infrastrukturna osnova za opremanje škola odgovarajućom računarskom opremom, digitalnim nastavnim sadržajima i primenom potpuno nove metodike, ne samo u nastavi informacije i vođenju elektronskih dnevnika već i u svim nastavnim predmetima i kompletnom procesu obrazovanja.

Zatim, tu je nadogradnja akademske mreže u smislu nadogradnje kičme mreže i centralne lokacije mreže Ambres kako bi mogla da opslužuje mrežu od približno 1.900 škola.

Na kraju, informatičko opremanje učionica u vidu obezbeđivanja do 50.000 računara, da bi se zamenili zastareli računari prosečne starosti od sedam do 10 godina. Ovo je neophodno da bi se zadovoljili zahtevi reformisanog nastavnog programa kojim se uvode obavezni časovi informatike, razvoja softvera i pisanja računarskog koda.

Sprovođenje projekta će omogućiti razvoj digitalnih veština i omogućiti kreiranje novih digitalnih sadržaja, a sve u cilju boljeg i kvalitetnijeg obrazovanja. Iako se projekat finansira iz zajma, podsetiću na izreku koja kaže: „Investicija u znanje plaća najbolje kamate“. Zato će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije podržati predloge zakona o kojima danas raspravljamo.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko Obradović, uvaženi saradnici ministra finansija, poštovane kolege narodni poslanici, stavljanjem na dnevni red skupštinskog zasedanja Predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2019. godinu, pokazuje se odgovornost Vlade prema narodnim poslanicima, ali i građanima Srbije.

S obzirom na to da upravo građani pune budžet dužni smo da im ponudimo odgovor gde je budžetski novac trošen. To nije bila praksa u prethodnom periodu od 2002. do 2019. godine, kada je usvojeno 17 završnih budžeta, a ove godine je ta praksa uvedena.

Ove godine raspravljamo o budžetu za 2021. godinu, ali imamo i izveštaj Vlade gde je trošen budžet za 2019. godinu. Smatram da na taj način Vlada pokazuje odgovornost, a Republika Srbija kao uređena zemlja da poštuje evropske standarde.

Ozbiljnost rada Vlade ogleda se u njenoj doslednosti, transparentnom radu i odgovornom trošenju para poreskih obveznika u skladu sa zakonom. Da je budžet za 2019. godinu dobro planiran i dobro realizovan, svedoči i suficit o kome je ministar govorio. Doduše, DRI je kao kontrolno telo dala određene primedbe na završni račun budžeta za 2019. godinu, pa bih ja želela da odgovorite kada će ti nedostaci biti otklonjeni i zapravo o čemu se radi.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu njegovim usvajanjem od 1. januara sledeće godine do 31. decembra 2023. godine, u javnom sektoru biće omogućena nova zapošljavanja na neodređeno i određeno vreme, bez posebnih dozvola i saglasnosti Vlade Republike Srbije. To će biti punih šest godina nakon što je zapošljavanje u javnom sektoru i zabranjeno.

Državna preduzeća i ustanove moći će da prime za stalno nove zaposlene bez odobrenja Vlade, ali broj primljenih radnika neće moći da bude veći od 70% broja onih kojima je u tom trenutku u tom preduzeću ili ustanovi prestao odnos u prethodnoj kalendarskoj godini. Za prekoračenje tog limita moraće da se dobije odobrenje posebnog tela Vlada Republike Srbije, uz saglasnost ministarstva.

Zabrana zapošljavanja u zdravstvu je zbog krize sa pandemijom ukinuta silom prilika. U prosveti do ukidanja zabrane zapošljavanja na neodređeno vreme došlo je nešto ranije u januaru ove godine. Tako su učitelji, nastavnici, profesori koji se ističu kvalitetnim i posvećenim radom, a godinama su zaposleni na određeno vreme u osnovnim i srednjim školama dobili priliku da na konkursu budu primljeni u stalni radni odnos. Ovo smatram posebno značajnim, s obzirom da dolazim iz prosvete.

Budući da je Ministarstvo prosvete svim školskim upravama, a onda i direktorima škola uputilo preporuku da prilikom raspisivanja konkursa vode računa o dužini čekanja na stalno zaposlenje, a onda i o radnom doprinosu nastavnika, zanima me da li postoji mehanizam kontrole zapošljavanja u prosveti i kako se rešavaju sporne situacije kada se direktor ogluši o preporuku ministarstva?

Kada govorim o prosveti, ne mogu a da ne pomenem da je budžetom za 2021. godinu opredeljeno 12 milijardi dinara više nego u prethodnoj godini da bi se obrazovni sistem poboljšao. To jasno govori o prioritetima Vlade.

Moram da istaknem da mi iz SDPS pozdravljamo povećanje budžeta za obrazovanje, posebno zato što mi u svom delovanju imamo program koji se naziva „Država obrazovanja“, koji afirmiše obrazovni proces kao preduslov napretka i prosperiteta jedne zemlje.

Ovom prilikom moram pomenuti povećanje plata u javnom sektoru, prvenstveno u zdravstvu, a naravno i u prosveti koja podnosi ogroman teret situacije izazvane pandemijom.

Kada je reč o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, jasno je da je reč o stvaranju preduslova da se 18. decembra isplati jednokratna novčana pomoć od 5.000 dinara našim najstarijim građanima.

Ovu pomoć smatram dragocenom, a ne zaboravljam ni onu jednokratnu pomoć u iznosu od 4.000 dinara koju su penzioneri dobili u aprilu. Kada se uzme u obzir i povećanje penzija u januaru po „švajcarskoj formuli“ od 5,9%, jasno se vidi socijalna komponenta budžeta za 2021. godinu, za koju se zalaže i politika SDPS.

Zato ćemo mi podržati predloge zakona i odluke o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih leta, SDPS Rasima Ljajića podržava evropske vrednosti, u skladu sa kojima su formirana nezavisna regulatorna tela.

Danas su pred nama godišnji izveštaji samostalnih i nezavisnih državnih organizacija, čiji je osnovni zadatak zakonito, pravično i transparentno raspolaganje javnih resursima, funkcionisanje tržišta kapitala, odgovorno vođenje fiskalne politike i zaštita prava u postupcima javnih nabavki.

Reč je o izveštajima za 2019. godinu Agencije za borbu protiv korupcije, Fiskalnog saveta, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisije za hartiju od vrednosti.

U pitanju su nezavisna i regulatorna tela čija je uloga savetodavna, ali ova tela imaju i nadzornu ulogu. Samostalna regulatorna tela moraju da rade u skladu sa zakonima i drugim pravnim aktima, ali nisu iznad zakona. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, ova tela su odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ono što želim da istaknem i posebno pozdravim jeste da se o izveštajima o radu nezavisnih državnih organa raspravlja i u plenumu, a ne samo na sednicama odbora, što je ranije bio slučaj. To je znak da Narodna skupština Republike Srbije i njeni poslanici daju punu podršku ovim telima.

Neću se baviti drugim telima, obratiću pažnju na Agenciju za borbu protiv korupcije. Pred nama je izveštaj za 2019. godinu i bilo mi je u tom izveštaju interesantno u delu provera prihoda i imovine javnih funkcionera da su u 2019. godini godišnjim planom obuhvaćena 223 funkcionera, direktora i v.d. direktora javnih preduzeća i privrednih subjekata, čiji su osnivači Republika Srbija, AP Vojvodina i jedinica lokalne samouprave.

Završena je provera 212 funkcionera i pokrenuta su 74 postupka zbog povreda odredbi Zakona o Agenciji. Od toga, 63 postupka protiv funkcionera koji vrše javne funkcije na republičkom nivou, ministara, pomoćnika ministara, narodnih poslanika, direktora javnih preduzeća i privrednih subjekata čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno AP Vojvodina, kao i sudija, tužilaca, državnih sekretara i 11 postupaka protiv funkcionera koji vrše funkciju na lokalnom nivou. Dakle, direktora javnih preduzeća, predsednika opština i predsednika upravnih odbora. Nakon pokrenutih postupaka izrečene su 63 mere.

Iz navedenog se može zaključiti da nije bilo povlašćenih. Slično je i kod sprečavanja sukoba interesa u vršenju javnih funkcija. Nije bilo povlašćenih ni kod pokretanja postupaka, ni kod izricanja mera, mada se iz izveštaja primećuje kako je funkcija veća, tako se broj mera smanjuje.

Smatram značajnim što je Agencija u cilju prevencije kao prvog i najvažnijeg koraka za uspešno suprotstavljanje problemu korupcije, donela poseban program stručnog usavršavanja zaposlenih u javnom sektoru, u oblasti prevencije korupcije.

Agencija je izradila i model lokalnog antikorupcijskog plana koji je usvojilo 118 gradova i opština, a 28 gradova i opština je formiralo i telo za praćenje primene lokalnog antikorupcijskog plana.

Kako je ovo izveštaj za 2019. godinu, kada je Agencija nosila naziv Agencija za borbu protiv korupcije, a primenom novog zakona od septembra, Agencija nastavlja svoj rad kao Agencija za sprečavanje korupcije, jel tako. Neću govoriti o izveštaju, ali želim da kažem da je poznato da je borba protiv korupcije osnovni preduslov Srbije kao zemlje kandidata za ulazak u EU.

Vlada Srbije je sebi postavila kao zadatak nultu toleranciju na korupciju. Uprkos tome, Srbija zauzima 91 mesto od 180 zemalja prema indeksu percepcije korupcije za 2019. godinu, kako je objavila Agencija „Transparensi internešnal“.

Indeks percepcije korupcije pokazuje da dve trećine zemalja, uključujući tu i neke od najrazvijenijih svetskih privreda stagnira ili nazaduje u pogledu napora koji ulažu u borbu protiv korupcije.

Stoga možemo zaključiti da pred Srbijom nije uopšte lak zadatak i da se moraju uložiti dodatni napori i resursi kako bi se korupcija svela na minimum.

Iz Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. godinu navodi se da je korupcija sveprisutna u mnogim sferama i nastavlja da zabrinjava. Potrebna je snažna politička volja kako bi se problem korupcije rešio na delotvoran način, kao i snažan odgovor tužilaštva i sudstva u slučajevima posebno visoke korupcije.

Srbija treba naročito da poboljša konkretne rezultate kada je reč o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima visoke korupcije.

U svakom slučaju, videćemo u sledećem izveštaju za 2020. godinu da li su novi Zakon o sprečavanju korupcije i preporuke EU dali rezultate. Mi smo tu da damo svoj puni doprinos i podršku Agenciji za sprečavanje korupcije, kako bi njene mere bile delotvornije i efikasnije.

Mi, narodni poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, uvek ćemo podržavati rad samostalnih regulatornih tela, njihovu nezavisnost i pravo da imaju ponekad drugačije mišljenje od organa vlasti. Ali, nikada nećemo podržati njihovu politizaciju. U danu za glasanje mi ćemo glasati za usvajanje izveštaja o radu nezavisnih regulatornih tela za 2019. godinu.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvažena gospođo Janković, pred nama je izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Želim na početku da kažem da je ravnopravnost kao pojam da svako bez obzira na godine, pol, rod, veru, etničku pripadnost ili neko drugo obeležje ima jednaka prava.

U predgovoru Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima stoje reči – priznavanje urođenog dostojanstva, ravnopravnosti i neotuđivih prava svih članova ljudske zajednice temelje slobode, pravednosti i mira u svetu.

Jedan od prioriteta Republike Srbije odnosi se upravo na poštovanje, zaštitu i unapređivanje ljudskih prava, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu u skladu sa Poveljom UN, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i drugim relevantnim međunarodnim instrumentima u ovoj oblasti.

U skladu sa tim i na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije 2009. godine formiran je i nezavisni samostalni i specijalni državni organ – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Zadaci ovog organa su sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa.

Smatram ste vi, gospođo Janković, u prethodnom periodu izuzetno dobro obavljali svoj posao i da ste sa razlogom predloženi za novi mandat. Kao neko ko se bavio pitanjima rodne ravnopravnosti u lokalnoj zajednici iz koje dolazim, znam da je dosta učinjeno u cilju podizanja svesti o pravu žena na političku participaciju i značaju njihovog većeg učešća na mestima odlučivanja, na podsticanju rada lokalnih mehanizama za uspostavljanje rodne ravnopravnosti da aktivno rade na rodnim pitanjima, na uspostavljanju saradnje nacionalnih i lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva u bavljenju pitanjima koja su od interesa za žene.

Nadam se da ćete vi i u narednom mandatu biti tako uspešni. Prvenstveno, želim vam što manje pritužbi, što manje posla. Nama iz SDPS borba za poštovanje i unapređenje ljudskih prava je od ključnog značaja i od ključne vrednosti u političkom delovanju i mi ćemo podržati vašu kandidaturu.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, opština Prijepolje ima površinu od 827 kvadratnih kilometara i podeljena je na 75 katastarskih opština. Izradom digitalnog katastarskog plana, pre desetak godina, došlo je do grešaka u više katastarskih opština, kao što su Kovačevac, Brodarevo, Sedobro, Ivanje i druge. Te greške predstavljaju razlike u međama i međnim granicama koje iznose od 40 centimetara do dva metra. Tako se dešava da se dve kuće lepe, ali zbog pomenute greške ispada da jedna kuća ulazi u drugu po 40, 60 ili nekada i više centimetara, što nije logično jer niko ne bi gradio kuću na taj način. To izaziva velike probleme kod građana u vezi sa imovinskim odnosima, dovodi do sukoba između graničnih suseda katastarskih parcela, pa dolazi i do sudskih sporova kojima se ne nazire kraj, niti kako će se okončati, a i sudije su u problemu kako da presude zbog nejasne situacije.

Moje pitanje glasi – šta će preduzeti Republički geodetski zavod, odnosno katastar, da se isprave greške u međama i međnim granicama između katastarskih parcela kako bi se sadašnje stanje rešilo? Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice, narodni poslanici, s obzirom da je pred nama rasprava o Predlogu zakona o ministarstvima, ja ovom prilikom neću govoriti o već postojećim ministarstvima, već ću obratiti pažnju na nova ministarstva koja ovaj zakon predviđa.

Moram reći da se SDPS, koju predstavljam, suštinski i programski zalaže upravo za pitanja kojima će se nova ministarstva baviti, a naročito ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. O tome svedoče strateška dokumenta koja je SDPS usvojila i primenjuje ih u svom političkom delovanju.

Jedan od pomenutih dokumenata tiče se rodne ravnopravnosti, jer je za nas veoma važno veće prisustvo žena u političkom životu i na mestima odlučivanja, na republičkom, ali i na lokalnom nivou. U prilog tome ja ću reći da u našoj poslaničkoj grupi veći broj poslaničkih mandata upravo pripada ženama, da su brojne značajne funkcije na republičkom nivou, ali i na lokalnom nivou poverene ženama koje ih i uspešno obnašaju.

Podizanje kvote na 40% manje zastupljenog pola donelo je značajan pomak i omogućilo veće učešće žena u lokalnim i u Narodnoj skupštini. Mislim da kvote nisu dobre, ali sam takođe svesna da su neophodne sve dok se ne ostvare uslovi za ravnopravno učešće žena u političkom i javnom životu.

Smatram da novo ministarstvo, između ostalog, treba da se bavi i time da pronađe bolje i efikasnije mehanizme za uspešniju saradnju sa lokalnim telima, bilo da su to odbori, komisije ili saveti za rodnu ravnopravnost, a zbog svih onih žena koje na lokalu biju neke bitke za unapređenje položaja žena.

To znači da mora postojati poseban sektor u ministarstvu koji će se baviti ovom problematikom i kome se mogu obratiti predstavnici lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, ali i predstavnici civilnog sektora da bi zajedno rešavali probleme i razvijali projekte čiji je cilj unapređenje položaja žena i rodne ravnopravnosti.

Ovo govorim i iz iskustva kao neko ko je u nekom prethodnom periodu vodio Odbor za rodnu ravnopravnost u opštini Prijepolje, kada smo imali više ideja za realizaciju projekata koji se bave unapređenjem rodne ravnopravnosti, ali nismo imali dovoljno podrške, dovoljno informacija, a posebno dovoljno finansija da te projekte i sprovedemo.

Mi iz SDPS, naravno, radićemo i na tome da se zakonska regulativa, koja se bavi ovim pitanjem, unapredi, jer opšte je poznato da se demokratičnost svake zemlje meri upravo pravima koja ostvaruju u nekoj zemlji nacionalne manjine, ali i osetljive grupe u društvu.

Što se tiče formiranje ministarstva za brigu o selu, smatram da je to snažan iskorak ka revitalizaciji i osnaživanju sela. Trenutna situacija u selima Srbije nije ni malo zadovoljavajuća. Navešću primer opštine Prijepolje, prema popisu iz 2011. godine, u 30 sela živi manje od 50 stanovnika, prosečna starost stanovništva je preko 60 godina. U seoskim školama koje su brojale preko 100 učenika više se ne čuje školsko zvono. Slična situacija je u celoj Srbiji. Zato je potrebno da se donesu uredbe i mere koje će oživeti selo i zadržati, a i vratiti mlade ljude u seoske sredine. Potrebno je od sela napraviti atraktivnu sredinu za mlade ljude, vodeći računa da bez dobre infrastrukture, digitalizacije, udruživanja, održivog razvoja, očuvanja prirodnih resursa uz brigu o životnoj sredini, nema zadržavanja mladih ljudi i povratka mladih na selo.

Cilj budućeg ministarstva treba da bude i da uspostavi mehanizme koji će omogućiti da zapuštene ruralne sredine krenu putem ka modernim selima Srbije. Verujući da će postojeća i novoformirana ministarstva doprineti razvoju i unapređenju sektora koja će pokrivati, SDPS će podržati Predlog zakona o ministarstvima. Hvala.