Uvaženi predstavnici nezavisnih i samostalnih republičkih organa, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama su izveštaji samostalnih i nezavisnih organa i organizacija Republike Srbije koji su po zakonu dužni da Narodnoj skupštini podnose izveštaj o svom radu.

Među njima je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki čiji Izveštaj za 2020. godinu danas razmatramo. Ovaj republički organ je veoma važan jer učestvuje u postupcima javnih nabavki i štiti interese i prava ponuđača. Inače, oblast javnih nabavki je jedna dinamična oblast koju smo uredili i u odnosu na neki prethodni period ona je daleko uređenija, ali se mora nastaviti u tom pravcu i svaki nedostatak blagovremeno otkloniti.

U Izveštaju koji je pred nama navodi se da je Republička komisija u toku 2020. godine preduzela sve potrebne mere kako bi obezbedila neometano obavljanje svih poslova iz zakonom utvrđenim nadležnosti ovog organa uključujući i period trajanja vanrednog stanja. Na taj način Republička komisija je uspela da osigura kontinuitet i efikasnost u svom postupanju.

Predsedavajući, ako biste bili ljubazni da mi omogućite da govorim. Zahvaljujem.

Nadležnosti Republičke komisije utvrđene su članom 187. Zakona o javnim nabavkama. Izmene i dopune zakona daju dobre rezultate i oblast javnih nabavki postaje uređenija, ima sve manje nepravilnosti. To je vrlo značajno jer se smanjuje mogućnost privilegovanih ponuđača i smanjuje mogućnost korupcije.

Ono što bih izdvojila iz prakse koju imamo u postupku primene zakona tiče se rokova. Naime, rokovi u postupanju Republičke komisije znaju u praksi veoma često da budu produženi, pa traju od tri do šest meseci. To stvara nemogućnost okončanja postupka javnih nabavki, a samim tim i realizaciju značajnih investicija koje su bitne za razvoj određene lokalne samouprave. Ne ulazim u razlog kašnjenja, ali bi bilo dobro da se izvrši pojedinačna i detaljna analiza razloga produženih rokova. Smatram da bi se na taj način unapredio postupak javnih nabavki.

Takođe iz zapažanja do kojih sam došla pripremajući se za ovu temu i informacija, koje sam dobila iz određenih lokalnih samouprava, došla sam do saznanja da se veoma retko primenjuje moguća radnja u postupku, a to je usmena rasprava pred samom Komisijom. Moje mišljenje je da bi se kroz usmenu raspravu pred Komisijom, u kojoj bi ravnopravno učestvovali kako ponuđači, tako i naručioci javnih nabavki, raspravila sva sporna pitanja vezano za sprovođenje javne nabavke što bi, smatram, u mnogome doprinelo da rokovi za rešavanje u ovom postupku budu ispoštovani ili bi barem bilo umanjeno njihovo produženje.

Moje sledeće zapažanje se odnosi na postupanje upravnih sudova u rešavanju po tužbama ponuđača. Praksa je pokazala da se ta vrsta upravnih sporova pred Upravnim sudom rešava sporo, a ima primera da takvi postupci traju tri do četiri godine čime se obesmišljava ovaj vid pravne zaštite.

Iz Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za 2020. godinu izdvojila bih i deo koji se odnosi na najčešće uočene nepravilnosti u postupcima javnih nabavki, kao što su nepoštovanje odredbi zakona i podzakonskih akata prilikom izrade konkursne dokumentacije, zatim nejasna i neprecizna sadržina konkursne dokumentacije koja ne omogućava ponuđačima da pripreme prihvatljivu ponudu, odnosno ne omogućava da bude isključena subjektivnost i proizvoljnost u postupanju naručioca prilikom sprovođenja stručne procene ponuda. Zatim, definisanje tehničkih specifikacija u postupcima javnih nabavki na način na koji je diskriminatorskog karaktera ili nepravedno svodi konkurenciju na ograničeni krug potencijalnih ponuđača ili se tako tehnička specifikacija definiše nedovoljno jasno i precizno na način koji onemogućava potencijalne ponuđače da sačine odgovarajuće ponude, sužavanje konkurencije među ponuđačima, određivanje kriterijuma za dodelu ugovora i metodologije za njihovu primenu protivno odredbama Zakona o javnoj nabavci i nepravilno sprovedena i neobrazložena stručna ocena ponuda.

Sve ove nepravilnosti tj. Izveštaj Republičke komisije koji se odnosi na najčešće uočene nepravilnosti smatram posebno važnim za službu javnih nabavki jedinica lokalnih samouprava jer na osnovu njega mogu da sagledaju koje su to manjkavosti u postupcima javnih nabavki kako ne bi počinili sopstvenu ili ponovili tuđu grešku.

U danu za glasanje Poslanička grupa SDPS podržaće sve izveštaje koji su danas pred nama. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti pojednostavljuje se život građana i suvišne administrativne i birokratske procedure. To se posebno odnosi na situaciju prilikom gubitka lične karte. Po ranijem rešenju u važećem Zakonu o ličnoj karti gubitak isprave je morao da se objavi u „Službenom glasniku“ o trošku lica koje je lično kartu izgubilo, a sada to građani više neće morati da čine, već će nadležni organ, tj. Ministarstvo unutrašnjih poslova, nakon donošenja rešenja o proglašenju lične karte nevažećom, oglasiti gubitak isprave na zvaničnoj veb prezentaciji MUP.

Ovo u velikoj meri pojednostavljuje život građana, da ne govorimo o ekonomskoj strani ovog rešenja i finansijskoj uštedi, ali i uštedi u vremenu koje su građani morali da izdvoje čekajući na šalterima i sprovodeći sve druge procedure.

Takođe, ovim predlogom zakona pojednostavljuje se izdavanje lične karte maloletnim licima starijim od 16 godina. Naime, prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične karte ovim licima više nije potrebna saglasnost oba, već samo jednog roditelja. Ovo je posebno važno zbog činjenice da u određenom broju porodica u Srbiji jedan roditelj u Srbiji zbog posla ili iz nekog drugog razloga ne boravi duže vreme u svojoj zemlji, već u inostranstvu.

Predlog zakona predviđa upisivanje u čip sertifikata za elektronsku identifikaciju zbog čega lična karta predstavlja kvalifikovano sredstvo za identifikaciju na daljinu.

Takođe, dobra izmena koju ovaj predlog zakona nudi, a koja se odnosi na unošenje u ličnu kartu podataka o prebivalištu lica, čime će se postići veća efikasnost u sprovođenju upravnog postupka, a samim tim i bržeg ostvarivanja prava pred državnim i drugim organima koji vode ovaj postupak.

Iz svih navedenih razloga poslanici SDPS će podržati ovaj predlog zakona, posebno zato što je on u skladu sa planom prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta u Republici Srbiji, poznatiji kao projekat „Stop birokratiji“, koji građanina stavlja u prvi plan, a birokratiji pravi barijeru.

Ovo je samo jedan od zakona koji Vlada Republike Srbije predlaže u cilju unapređenja zakonske regulative, a za dobrobit građana.

Spremnost predsednika Srbije i Vlade Srbije da poboljšaju život građana u svim delovima naše zemlje ogleda se i u brojnim posetama koje realizuju. Naime, prilikom posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića opštinama Priboj i Prijepolje, u delegaciji su bili i ministri i direktori više republičkih javnih preduzeća. Ta poseta je pokazala da su predsednik i ministri odlično upoznati sa brojnim infrastrukturnim i drugim problemima u opštini Prijepolje i njenih građana i spremnost države da se oni rešavaju.

Nadamo se da će ova poseta predsednika Vučića biti podstrek za dolazak investitora i da će i Prijepolje uskoro moći da računa na neku ozbiljniju investiciju. Nažalost, prethodna lokalna vlast u Prijepolju nije stvorila uslove za velike investicije jer nije imala sluha za potrebe građana, već samo za lične potrebe. Mala potvrda o ovome o čemu govorim su brojni istražni i krivični postupci koji se vode protiv nosilaca prethodne lokalne vlasti u Prijepolju. Na svu sreću, građani Prijepolja su brzo prepoznali ideje i programe stranaka, kao što su SDP i SNS i koalicioni partneri, kojima su dali poverenje da u narednom periodu dovrše ono što je započeto do 2016. godine.

Ovo je prilika da se zahvalim predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije što su prepoznali dobrobit i važnost onoga što je aktuelna lokalna vlast u opštini Prijepolje planirala da uradi u naredne četiri godine. Lična podrška predsednika nam je posebno važna i predstavlja ogromnu odgovornost, ali i vetar u leđa.

Lokalno rukovodstvo opštine Prijepolje koje su predstavljali predsednik opštine Vladimir Babić i njegov zamenik Esad Hodžić, sa predstavnicima Vlade, razgovaralo je o brojnim infrastrukturnim projektima, kao što su rekonstrukcija puteva, izgradnja trafo-stanice i rekonstrukcija nisko naponske mreže, gasifikacija i mnogi drugi projekti. Tom prilikom je i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović, u pratnji predsednika opštine Babića i zamenika Hodžića, obišla radove na sanaciji deponije i izrazila veliko zadovoljstvo brzinom i kvalitetom izvedenih radova. Takođe je najavila i rešavanje drugih ekoloških problema u opštini Prijepolje.

Sve ovo svedoči o spremnosti predsednika Republike i same Vlade da problemi nagomilani u prethodnom periodu budu rešavani za dobrobit svih građana i u cilju stvaranja boljih uslova života u opštini Prijepolje.

Građanima Prijepolja želim da se zahvalim što su pokazali domaćinsku srdačnost i otvorenost i što su svoja osećanja nesebično podelili u razgovoru sa predsednikom i još jednom prikazali Prijepolje u najboljem svetlu.

Što se tiče svih predloženih zakona koji su na dnevnom redu, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će ih podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem se.

S obzirom da je koleginica Rakić objasnila na koji se član odnosi amandman o kom raspravljamo, ja ću samo reći da iako kazne obično ne nailaze na odobravanje javnosti i nisu preporučljive, jedan ovako važan zakon, odnosno materija koju reguliše član 3. Predloga zakona o izmeni Zakona o planiranju i izgradnji nameće potrebu za ovim amandmanom.

Ovde se kaže da jedinica lokalne samouprave, odnosno organi jedinice lokalne samouprave dužni su da planskim dokumentima regulišu pitanja planiranja i izgradnje. To su životna pitanja za one koji se time bave. Nedavno smo govorili o neophodnosti rasterećenja lokalnih samouprava prekomerne dokumentacije. Upravo, planskim dokumentima i represivnim merama koje predviđa ovaj amandman i sam Predlog zakona dobija na ozbiljnosti i težini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani ministre, uvaženi gosti, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, na današnjem zasedanju razmatramo, između ostalog, i Predlog zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Na prvi pogled, u odnosu na obim predloženih izmena, mogao bi se izvesti zaključak da se radi o tehničkim izmenama, jer su u pitanju ukupno četiri člana.

Međutim, nije tako. Kada se pažljivo analizira predlog izmene, jasno se vidi da se ovde ne radi o tehnici, već o suštini.

Predlagač je naveo da su razlozi za donošenje ovog zakona nastali usled uočavanja pojedinih problema koji su se pojavili prilikom primene zakona, te je potrebno njihovo otklanjanje ovim izmenama. Suština je u tome da će investitori kroz davanje dodatnog roka od četiri godine dobiti novu šansu da pribave odobrenje za upotrebu objekta.

Ovim će se postići dva cilja. Prvi – stvoriće se uslovi za nova investiranja u ove objekte, a drugi – tako pravno uređeni objekti će moći biti predmet fizičkog i pravnog prometa.

Jednostavno, predložena izmena će doprineti sveukupnom razvoju, kako lokalnih samouprava, tako i naše zemlje u celini, a svakako se ovim stvaraju uslovi iz ove oblasti ka bržem članstvu u EU.

Uvaženi ministre, pored ovog što sam rekla, hoću samo još da ukažem na činjenicu da implementacija Zakona o planiranju i izgradnji ima poteškoća kada se vodi postupak izdavanja građevinskih dozvola za izgradnju objekata. Zakon je tu jasan i tu su rokovi za izdavanje dozvole prihvatljivi i kratki. Kada se postupak kroz objedinjenu proceduru, uz prethodne saglasnosti i uslove dovede do samog izdavanja dozvole, ona se izdaje brzo i efikasno.

Međutim, nekada se dešava da se teško i dugo dolazi do ove zadnje upravne radnje izdavanja dozvole. Predlažem da kroz vaše ministarstvo napravite analizu poštovanja datih rokova, da li se oni poštuju kako od strane uprave, a tako i posebno naglašavam da li rokove poštuju imaoci javnih ovlašćenja kao važan faktor u postupku izdavanja građevinske dozvole.

Po onom što je meni poznato, upravo bi imaoci javnih ovlašćenja trebali imati aktivniji i ažurniji pristup pri izdavanju odobrenja za gradnju. Ova analiza naročito ima smisla kada se zna da je investitoru svaki dan čekanja dug kao godina.

Zahvaljujem se i naglašavam još jednom da će Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržati i ovaj predlog, kao i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu.

Na današnjem zasedanju, između ostalog, razmatramo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju koji ćemo mi iz SDPS podržati. Ono što zakon predviđa jeste početak uvođenja državne mature i, takođe, zakon izmenama otvara mogućnost da škola, ukoliko ne može da organizuje nastavu drugog stranog jezika, zbog nedovoljnog broja učenika, može da organizuje kombinovanu grupu na nivou dva ili više različitih razreda. Škole sa odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke mogu da organizuju kombinovanu grupu na nivou dva ili više razreda koje ima najmanje 12 učenika.

Smatram da Ministarstvo ovu izmenu u zakonu predlaže u cilju podizanja kvaliteta nastave drugog stranog jezika. Pitanje je koliko će to biti funkcionalno, ali odgovor na to pitanje će dati sami nastavnici za koje će ova novina biti ne samo veliki izazov, nego i dodatno opterećenje, a sve u cilju podizanja kvaliteta nastave, kako sam već rekla.

S tim u vezi želela bih da iskoristim prisustvo ministra prosvete, gospodina Ružića, i postavim jedno pitanje. Poštovani ministre, želim da vas pitam da li ste upoznati sa informacijom da je sportska sala OŠ „Svetozar Marković“ u Brodarevu, opština Prijepolje, zatvorena već godinu i osam meseci?

Ovom prilikom želim da kažem da je izgradnje sale započeta 2015. godine, a završena 2018. godine. Objekat je površine 980 kvadratnih metara, izgrađen je sredstvima iz budžeta opštine Prijepolje u iznosu od 56 miliona dinara. Upotrebna dozvola dobijena je 1. septembra 2018. godine kada je sportska sala puštena u rad.

Osnovnu školu u Brodarevu pohađa 450 učenika. Pored njih salu su koristili sportski klubovi, kao i veliki broj građana za rekreativne aktivnosti. Sala je bila u funkciji do 5. oktobra 2019. godine kada je zatvorena.

Ono što želim da pitam jeste – da li Ministarstvo prosvete u saradnji sa, recimo, lokalnom samoupravom može da preduzme nešto da se sala ponovo otvori, a sve u cilju unapređenja nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, kao najšire osnove za razvoj sporta i očuvanja zdravlja nacije.

Školu u Brodarevu je 2019. godine obeležila 100 godina postojanja i iznedrila je više od 15 doktora nauka. Ja ću pomenuti samo akademika Veljka Vlahovića i neke profesore Beogradskog univerziteta, kao što su Rifat Ramović, Hasan Hanić i da ne nabrajam dalje.

Što se sporta tiče, Brodarevo je mesto koje je dalo državnog prvaka, rekordera, olimpijca Armina Sinančevića, atletika, disciplina – bacanje kugle. Osim toga, u takmičenjima na republičkom nivou učenika osnovnih škola, ova škola, kao rasadnik talenata u atletici, već nekoliko godina daje učenike koji zauzimaju prvo i drugo mesto. Među njima je i Dino Tumbul, omladinski prvak Srbije i četvrti na Balkanu.

Da ne bih nabrajala sve uspehe učenika osnovne škole u Brodarevu u atletici i u sportu uopšte, mada je tu i stoni tenis itd, ono što me zanima jeste – da li ste vi kao Ministarstvo upoznati sa ovom informacijom i da li možete da preduzmete neke aktivnosti kako bi sala, nakon godinu i osam meseci, bila ponovo otvorena i bila na usluzi prvenstveno učenicima osnovne škole u Brodarevu, a zatim i sportskim klubovima i građanima Brodareva?

Što se tiče Predloga zakona, kao što sam rekla, SDPS će podržati sve zakone koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Samo bih htela da iskoristim priliku da se zahvalim ministru na odgovoru. Nisu u pitanju dugovanja, u pitanju je vanredni inspekcijski nadzor vezano za protivpožarnu zaštitu. Znači, dat je rok da se otklone mere 30 dana, dva puta su produžavane te mere na period od šest meseci.

Mislim da bi Ministarstvo prosvete moralo da se uključi u rešavanje ovog problema, jer očigledno da neko ne radi svoj posao kako treba.

Uvažena ministarko sa saradnicama, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, pet predloga važnih zakona danas je pred nama.

Predlogom zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti tehničko zakonodavstvo se usklađuje sa regulativom koja se primenjuje u EU, a naročito nakon skrininga za pregovaračko Poglavlje 1 – Sloboda kretanja roba.

Predlogom zakona se definiše pravni osnov za unapređivanje tehničkog zakonodavstva, usklađivanje sa najboljom praksom EU i savremenim standardima u oblasti tehnike, poboljšanje uslova za poslovanje i razvoj srpske privrede, kao i smanjivanje nelojalne konkurencije i uklanjanje nepravednih prepreka u trgovini. Primena novih propisa doprinela bi bezbednosti njihove upotrebe, jer kada potrošač ugleda znak usaglašenosti na proizvodu, on treba da bude siguran da su na taj proizvod primenjeni svi zahtevi koji omogućavaju da on bude bezbedan, kako za čoveka koji ga upotrebljava, tako i za životnu sredinu.

Što se tiče harmonizacije sa EU i slobode kretanja robe, Poglavlje o slobodnom kretanju roba podrazumeva da se svim proizvodima može trgovati slobodno, sa jednog na drugi kraj EU. Sačinjavaju ga tehnički propisi koji regulišu infrastrukturu kvaliteta u koju spadaju standardizacija, akreditacija, metrologija, ocenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor. Ovi propisi se odnose na sve proizvode i obuhvataju tzv. harmonizovano područje.

Značajno je napomenuti da će ovaj zakon regulisati bezbednost proizvoda za upotrebu pravilnim deklarisanjem i označavanjem, a biće definisan i srpski znak usaglašenosti. Sve će to dovesti do lakšeg i efikasnijeg poslovanja i sprečavanja nelojalne konkurencije. Nesavesno trgovanje biće na vreme sankcionisano.

Zakonodavstvo reguliše proizvode koji su zakonito proizvedeni i stavljeni na tržište u jednoj državi članici, a mogu se slobodno kretati unutar jedinstvenog tržišta EU. Na njih se primenjuje načelo uzajamnog priznavanja.

Takođe, postizanjem što potpunije usklađenosti domaćih propisa sa propisima EU obezbediće se poštovanje jedne od osnovnih sloboda jedinstvenog tržišta - slobode kretanja robe. Ovaj princip znači da trgovina proizvodima iz jednog dela EU u bilo kojem drugom mora da se sprovodi bez ograničenja.

Shodno tome, i proizvodi iz Srbije će se kretati na evropskom tržištu bez prepreka. Danom pristupanja EU Srbija postaje deo unutrašnjeg tržišta EU na kojem važe jednaka pravila za sve proizvode država članica. Sloboda kretanja roba omogućiće da kvalitetni srpski proizvodi budu plasirani na evropsko tržište, a istovremeno kvalitetni evropski proizvodi budu plasirani na tržištu Srbije. Zakon o kome danas govorimo, doprineće boljoj zaštiti zdravlja ljudi, omogućiće bolji, jači tržišni nadzor i povećati konkurentnost privrede.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnivanju muzeja žrtava genocida, u pitanju su izmene tehničke prirode i tiču se usaglašavanja sa drugim zakonima i utvrđuje se mesto, sedište muzeja, pa će umesto u Kragujevcu buduće biti u Beogradu. Tako će biti rešeni problemi administrativne prirode.

Muzej predstavlja trajno sećanje na žrtve koje su stradale na prostorima bivše Jugoslavije. Među tim žrtvama su neretko bila i deca. O njihovim stradanjima svedočio je i Memorijalni kompleks Boško Buha na Jabuci kod Prijepolja, a u sklopu njega Muzej pionira i omladine Jugoslavije.

Svesna sam da je vreme pregazilo ideološke priče o bombašima, pionirima i memorijalnim kompleksima, ali smatram da je važno da čuvamo našu istoriju od zaborava i ne smemo da dozvolimo da propada jedno takvo mesto sećanja.

Naime, pioniri Prijepolja i Pljevalja su pokrenuli inicijativu i pokrenuli akciju prikupljanja novca za izgradnju spomen doma u znak sećanja na Boška Buha. Akcija pionira naišla je na opštu podršku, pa su i usledile donacije raznih preduzeća, tako da je otvoren Spomen dom otvoren 1966. godine. Od tada je postao jedan od najposećenijih istorijskih mesta u SFRJ.

Međutim, nažalost, moram reći da su stvari bitno promenile danas. Velikom aktivnošću i zalaganju građana Prijepolja, ali i mnogih širom bivše Jugoslavije, kroz onlajn peticiju, ovaj kompleks je izuzet iz poslednje prodaje preduzeća koje je svojatalo prostor. Učinjen je prvi korak, ali je kompleks ostao nedefinisan. Niko više ne vodi brigu i ne upravlja njime. Kompleks je smešten na planini Jabuka, na 1.260 metara nadmorske visine, pa je idealna šansa uz dopunu i proširenje za razvoj turizma. Tada bi postojala mogućnost organizovanja škole u prirodi, kao i mnogih drugih sadržaja.

Meni je žao što ministarka kulture nije sada ovde i zamolila bih je da učini napor da se reši pitanje Muzeja pionira i omladine na Jabuci. Zahvaljujem se.

Poštovani prisutni, pozdravljam i smatram važnim prihvatanje amandmana koji će Zakon o kulturi učiniti konkretnijim i uređenijim. Tome će doprineti i amandman koji se odnosi na član kojim se reguliše broj članova upravnih odbora kutlurnih ustanova.

Upravni odbor ustanove zahvaljujući amandmanu, osim pet članova u buduće će imati i po jednog člana Saveta nacionalnih manjina, za ustanove koje su za određenu nacionalnu manjinu od posebnog značaja.

Inače, novi zakon bitno uređuje sastave upravnih odbora i to će doprineti da nema više šarolikosti koja je bila prisutna, posebno u manjim sredinama kada se starim zakonom ostavljala mogućnost da upravi odbor ima najmanje tri člana, pa su neki upravni odbori imali tri, neki pet, a neki i više članova. Sada se precizira da to mora biti pet članova i to smatram veoma važnim.

Međutim, volela bih da skrenem pažnju i na jednu pojavu koja se takođe može u manjim sredinama primetiti, a reč je o članovima upravnih odbora koji bi trebalo da dolaze iz redova istaknutih stručnjaka i poznavalaca kulturne delatnosti. To nije uvek slučaj u manjim sredinama. Nekada se lokalne samouprave ogluše o ovu odredbu pa bih volela da neki budući zakon o kulturi vodi više računa o tim malim sredinama, da se razmisli kako da se zakonom precizira ko može biti član upravnog odbora, ne samo istaknuti kulturni radnik, da može biti makar fakultetski obrazovan član, jer do sada imamo situacije da u upravnim odborima ponekad mogu da se nađu i oni koji nisu ni konzumenti kulturnih sadržaja, a ponajmanje su istaknuti kulturni radnici.

Iskoristću ovu priliku da pohvalim odluku Ministarstva kulture da značajnim finansijskim sredstvima podrži tradicionalne manifestacije i programe, tj. projekte kojima se neguje kultura i tradicija Bošnjaka u opštini Prijepolje.

Tu su i značajna sredstva za digitalizaciju bioskopa Doma kulture, gde se Prijepolje našlo među 10 opština za koje su izdvojena ova sredstva. Značajna su i sredstva dobijena na konkursu „Gradovi u fokusu“ i to je ono što treba pohvaliti. Zahvaljujem.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poznato je da su pojedini sportisti još od perioda starog veka pa do danas koristili stimulativna sredstva sa ciljem postizanja što boljih rezultata.

U današnje vreme u svetu sporta i pored rigoroznih mera sa ciljem sprečavanja dopinga u sportu, potresaju doping skandali koji uključuju neke od najvećih sportskih zvezda današnjice.

Doping ugrožava pre svega zdravlje sportiste, a u dobroj meri dovodi u pitanje i regularnost samog takmičenja. U tim činjenicama leži i puno opravdanje da se preduzmu mere u cilju sprečavanja dopinga u sportu.

Na tom planu, sankcionisanje koje može biti sportsko, krivično-pravno ili prekršajno-pravno igra značajnu ulogu. Komercijalizacija današnjeg sporta nameće zaključak da je iluzorno nadati se nestanku ili drastičnom smanjenju dopinga u sportu, prvenstveno zbog činjenice da su proizvođači i korisnici dopinga uvek korak ispred doping kontrola.

Zato bi sankcionisanje trebalo da igra sporednu ulogu, a da se glavna i odlučujuća borba protiv dopinga u sportu, kako definiše i svetski anti doping kodeks vodi na preventivnom planu, u kojem bi edukacija igrala glavnu ulogu.

Taj plan treba usmeriti prema trenerima, sportistima i medicinskim radnicima. Najvažniji razlog za razmatranje izmena i dopuna Zakona o sprečavanju dopinga u sportu leži u potrebi usaglašavanja ovog zakona sa osnovnim principima novog svetskog anti doping kodeksa i najvažnijim odredbama kojima se ti principi personalizuju.

Mi u SDPS tvrdo stojimo iza stava da sport mora biti oaza u kojoj su promocija zaštite i očuvanje ljudskog zdravlja imperativ, tako da ćemo sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o kulturi, one imaju za cilj unapređenje funkcionisanja javnih institucija kulture. Ja ću se odmah osvrnuti na član 1. Naime, već neko vreme je uvedena praksa usvajanja budžeta za sledeću godinu pre kraja tekuće fiskalne godine, što predstavlja sasvim dovoljno vremena da se osnivačima ostavi duži rok od 30 dana, tj. 60 dana za raspisivanje javnih konkursa. Na taj način će se stvoriti adekvatni uslovi za kvalitetniju pripremu kompletne dokumentacije za javne konkurse, što je u krajnjoj liniji od interesa za zainteresovane subjekte i učestvovanje na njima.

Mislim da ova dinamika nije loša, ali treba voditi računa da se veliki broj kulturnih manifestacija koje se projektno finansiraju održavaju u prvoj trećini godine. Navešću primer.

Festival amaterskih pozorišta zlatiborskog okruga se održava u aprilu. Zatim se u maju održava festival amaterskih pozorišta zapadne Srbije, a koji se održava u Prijepolju, a onda svi zajedno odlaze na festival amaterskih pozorišta u Kuli. Svi ovi festivali vezani su jedan za drugi, vezani su za datume i kao nekome ko dolazi iz opštine Prijepolje, jedne male sredine, mogu vam reći da nama izuzetno znači ovaj festival amaterskih pozorišta i da je to jedan kulturni događaj koli u toku nekoliko takmičarskih večeri okupi veliki broj poklonika ove umetnosti. Zato je važna podrška ministarstva kako bi festival nastavio da živi i bude još uspešniji.

Ovom prilikom želim da pohvalim i inicijativu Ministarstva kulture i informisanja da i manje sredine mogu da konkurišu za prestonicu kulture Srbije. Time ste ohrabrili manje sredine da osmisle projekte i konkurišu, a time da podignu kvalitet kulturnog života u svojoj lokalnoj samoupravi.

Tako i Prijepolje sa svojim kulturnim ustanovama, manifestacijama i kulturno-istorijskim spomenicima ima šansu da se možda nađe kao prestonica kulture Srbije.

Inače, Prijepolje je ušlo u uži krug u raspodeli sredstava na konkursu „Gradovi u fokusu“, što nam je jako značajno i očekujemo rezultate konkursa. Nadam se da je Ministarstvo prepoznalo želju i volju kulturnih institucija da učine pomak na polju kulturnog života u ovoj sredini.

U toku su i konkursi za sufinansiranje programa u okviru oblasti za pozorišnu, muzičku i likovnu delatnost. Nadam se da će rezultati konkursa omogućiti da i Prijepolje kao mala sredina ima bogat kulturni život, jer Prijepoljci i te kako umeju da cene kulturu i uživaju u njoj.

Posebno očekujemo podršku Ministarstva za umetničku koloniju „Mileševa“, jednu od najstarijih umetničkih kolonija u Srbiji, kao i podršku u oblasti negovanja bošnjačke kulture i tradicije.

Da ne bude, uvažena ministarko, da samo očekujemo podršku ministarstva, ja ovu priliku hoću da iskoristim da pozovem vas i vaše saradnike da posetite Prijepolje, upoznate se sa radom tri uspešne kulturne institucije kao što su dom kulture, muzej i biblioteka „Vuk Karadžić“, kao i sa kulturnim manifestacijama koje se tradicionalno održavaju. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, set predloga zakona iz finansija o kojima danas raspravljamo Vlada Republike Srbije pripremila je sa ciljem da pomogne građanima i privredi za ublažavanje posledica pandemije Kovida – 19.

Ovo je treći paket mera kao finansijski odgovor na krizu koja ne jenjava ili nastavak preduzetih mera podrške stanovništvu i privredi. Mere podrazumevaju pomoć od 60 evra svim punoletnim građanima Republike Srbije uz dodatnih 50 evra za sve penzionere i dodatnih 60 evra za nezaposlene građane.

Što se tiče pomoći privredi, ona se odnosi na isplatu tri puta po pola minimalne zarade preduzetnicima, mikro-malim, srednjim, ali i velikim preduzećima, tu je i pomoć poljoprivrednim gazdinstvima i branšama koje su najviše pogođene. Na ovaj način država pomaže i građanima i privredi da prebrode ovaj težak period krize izazvane pandemijom.

Međutim, uvaženi ministre, smatram da bi Vlada morala dodatno da pomogne nerazvijenim opštinama kojih je u Srbiji 44, a među kojima je i opština Prijepolje iz koje ja dolazim. Privreda u opštini Prijepolje je u teškom stanju, a zasniva se na malim i srednjim preduzećima. Mislim da bi Vlada u skladu sa svojim mogućnostima morala dodatno da subvencioniše privredu u nerazvijenim opštinama, možda kroz isplatu još jedne minimalne zarade.

Kako privredi, tako i građanima nerazvijenih opština treba obezbediti dodatne subvencije. Naime, prosečna plata u opštini Prijepolje je za 13.000 niža od prosečne plate na republičkom nivou. Zato smatram da se i građanima devastiranih opština mora omogućiti dodatna olakšica, na primer, kroz oslobađanje od poreza na imovinu. Zakon o porezu na imovinu daje mogućnost da se 50% kamate otpiše, ali bi se u ovoj situaciji kamata mogla otpisati u celosti pod uslovom da se izmiri osnovni dug u ratama.

Na kraju, podržavam sve mere koje Vlada primenjuje na oporavku privrede i pomoći stanovništvu u uslovima pandemije, ali tražim da se nerazvijenim opštinama dodatno pomogne, naravno u skladu sa mogućnostima.

U danu za glasanje poslanički klub Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sve predloge zakona koji su na dnevnom redu.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici.

Pred nama su danas četiri predloga zakona iz oblasti energetike i rudarstva, i oni su pravni okvir koji će omogućiti nove investicije i usmeravanje Srbije ka zelenoj energetici i zelenoj ekonomiji. Dva zakona su potpuno nova, po prvi put ih donosimo, a dva su postojeća ali bitno unapređena.

Što se tiče Zakona o energetici izmenama postojećeg zakona, obezbediće se sigurnost isporuke i snabdevanje energijom i energentima Srbije, zaštita interesa svih učesnika na tržištu kao i uvećanje konkurencije. Istovremeno biće stvoreni uslovi za dalji razvoj i funkcionisanje organizovanog tržišta električne energije za unapređenje transparentnosti i zaštitu konkurencije i neskriminatornog ponašanja.

U članu 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, između ostalog stoji - jedinica lokalne samouprave, donosi planove razvoja energetike, kojima se utvrđuju potrebe, za energijom na svom području, kao i uslovi i načini obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta, u skladu sa strategijom i programom.

Ovo smatram posebno važnim, jer svaka lokalna samouprava najbolje zna sa kojim problemom se suočava, i moram reći, s obzirom da dolazim iz opštine Prijepolje, da iako nije imala zakonsku obavezu u ranijem periodu, opština Prijepolje je više puta sugerisala Elektroprivredi Srbije da Prijepolje ima veliki problem sa nisko naponskom mrežom. Navešću i neke primere, kao što je Velika župa i Ivanje, su naselja u kojima je 3500 domaćinstava, veliki broj industrijskih pogona, veliki broj privrednih subjekata, a među njima i nekoliko hladnjača, jer je Prijepolje, jedan ozbiljan malinarski kraj.

Kada zbog problema sa snabdevanjem električnom energijom, hladnjačari koriste agregate, i to nije samo ogroman trošak za same hladnjačare, već i ekološki problem za taj kraj.

Šta je problem? Problem je trafostanica male snage zbog koje često dolazi do pada sistema, i nestanka električne energije.

Rešenje problema je izgradnja jedne velike trafostanice, doduše prema rečima zamenika predsednika opštine, Prijepolje, Esada Hodžića, koji je obavio razgovore sa predstavnicima EPS, ta trafostanica velikog kapaciteta koja bi podnela jednu ozbiljnu industrijsku zonu, i podržala razvoj tog kraja, trebalo bi da bude i izgrađena.

Vi ste potpredsednice Vlade, i uvažena ministarko najavili značajnija ulaganja u distribuciji, u distributivnom sektoru zapravo i niskoj naponskoj mreži, što će verujem ubrzati izgradnju ove velike trafostanice u Velikoj župi.

Takođe, moram pomenuti i probleme sela Zavinograđe, u kome drveni stubovi bukvalno vise sa žica. To su stari bagremovi stubovi, koji iako su u mogućnosti da budu zamenjeni betonskim stubovima, jer su pre pet godina, pre drvenih stubova položeni i betonski, nikad za tih pet godina, još nije prebačena mreža sa tih starih stubova na nove betonske.

Selo je živo, oko 800 domaćinstava i takođe je jedno ozbiljno selo sa 350 hiljada sadnice organske maline, što smatram da je za njih od velikog značaja, da reše problem sa snabdevanjem električnom energijom.

Verujem da će ulaganja o kojima ste vi govorili, uticati na poboljšanje kvaliteta snabdevanja električnom energijom, u Prijepoljskom kraju, jer jasno je da je energetika važna i da ima uticaj i na sve druge delatnosti.

Ja sam morala malo ovu priču da spustim na lokalni nivo, jer mi je važno da vi, uvažena ministarko čujete, sa kakvim problemima se suočavaju i poljoprivrednici i građani i privrednici Prijepoljskog kraja.

Verujem da će ozbiljni i stručno pripremljeni zakoni o energetici i o rudarstvu, o kojima je danas reč u Narodnoj Skupštini, omogućiti i strateški razvoj zemlje, ali i boljitak za svakog građanina. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnikom, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, smatram opravdanim što je Vlada Republike Srbije prihvatila pomeranje roka u kome će biti obavljen popis stanovništva, jer je u situaciji pandemije Kovida-19 to jedna razumna odluka.

Međutim, ja želim da se osvrnem na vaše obraćanje na početku današnje sednice, s obzirom da dolazim iz opštine Prijepolje. To je sandžačka opština. Ja sam Bošnjakinja i muslimanka i nisam mislila nikada da to ističem ovde u Narodnoj skupštini, jer su mene u Prijepolju podržali i Srbi i Bošnjaci.

Ono što želim da kažem jeste da u opštini Prijepolje u skoro podjednakom broju žive i Srbi i Bošnjaci. Međutim, u opštini Prijepolje je podeljeno 11.500 vakcina, što opštinu Prijepolje svrstava na prvom mestu u Republici Srbiji po broju vakcinisanih građana u odnosu na broj stanovnika.

Smatram da nikako ne treba generalizovati i smatram da i vi i Vlada Republike Srbije morate primeniti neke mere stimulacije. U Sandžak, u opštinu Prijepolje ste dobrodošli. Nagradite opštinu Prijepolje, dođite, posetite naše privrednike, nagradite opštinu Prijepolje za ovu revnost u vakcinaciji građana, dajte nam investiciju. Donesite nam investiciju, jer to je ono što nam je preko potrebno. Građani Prijepolja će to znati da cene.

Sigurna sam da će ovaj broj vakcinisanih građana biti i veći, jer se već pristupilo vakcinaciji bez zakazivanja, a od danas je krenula i vakcinacija po mesnim zajednicama upravo zbog stanovništva koje što zbog godina, što zbog udaljenosti, jer žive u seoskim sredinama, daleko od zdravstvenih ustanova, nisu u mogućnosti da dođu da se vakcinišu, tako da vas pozivam kao narodna poslanica iz opštine Prijepolje i Bošnjakinja da dođete i posetite ne samo Prijepolje, ali prvenstveno bih volela da to bude Prijepolje.

Ja vaše izlaganje u jednom delu i opravdavam i razumem. Ja sam to razumela kao prozivku onih koji bi morali da budu primer svojim sunarodnicima, bilo da su to politički, verski ili neki drugi istaknuti predstavnici jednog naroda, da svojim primerom pokažu da je vakcinacija jedini izlaz iz ove teške situacije sa Kovidom-19, koja se odrazila na sve, na živote sve nas.

Još jednom, pozivam vas da dođete i tako što ćete Prijepolju obezbediti neku investiciju stimulišete možda i druge sredine da možda revnosnije pristupe imunizaciji svojih građana.

Zahvaljujem.

"Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća. Svetiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničemu što je tajno i zlo."

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, ovo su bile reči Ive Andrića. Poznati književnik i nobelovac. Bio je fasciniran mostovima i o njima je često i rado pisao.

Naime, mostovi nisu samo građevine koje služe da se savladaju prepreke, prirodne ili veštačke, kao što su reka, dolina ili put, mostovi spajaju obale, ali mostovi povezuju i gradove, povezuju države i što je najvažnije, povezuju ljude.

Dobri mostovi u pravom, kao i u simboličnom smislu predstavljaju dobre veze i zato je važno da gradimo nove mostove, ali i da održavamo postojeće koji za sobom imaju određeni životni vek.

Zato je danas pred nama Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova. Ovaj Sporazum se odnosi na ukupno 11 mostova koji se nalaze na granici između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Od toga su preko reke Save u mestu Sremske Rača dva mosta, jedan drumski, jedan drumsko-železnički. Preko reke Drine ukupno šest mostova od Šepaka preko Malog Zvornika i Ljubovije do Skelana u Bajinoj Bašti. Tu su i tri mosta preko reke Uvac.

Prema bilateralnom Sporazumu koji su dve države potpisale, Republika Srbija se obavezala da će vršiti održavanje i rekonstrukciju svih šest mostova preko reke Drine, a prema istom Sporazumu Bosna i Hercegovina će vršiti održavanje i rekonstrukciju dva mosta preko reke Save i tri mosta preko reke Uvac.

Rekonstrukcija pomenutih mostova omogućiće bolji kvalitet transporta, ljudi i robe i uticaće na jačanje prekogranične saradnje.

Neki od mostova koji su predmet ovog Sporazuma, kao što su Rača, Šepak i Karakaj, posebno su bili aktuelni krajem meseca marta, kada su iz susedne Bosne i Hercegovine izveštavali o kolonama koje se formiraju na istoimenim graničnim prelazima. Reč je o masovnom dolasku bosansko-hercegovačkih građana u Srbiju zbog vakcinacije. Ovo govori da mostovi među ljudima nisu samo beton, kamen, gvožđe. To je i pružanje ruke pomoći koju Srbija ovih dana pokazuje na delu i pomaže susednim zemljama u borbi protiv pandemije Kovida-19. Ta pružena ruka Srbije gradi i najistrajnije mostove, a ta pomoć Srbije udara temelje saradnje koji će kasnije lako izgraditi nove puteve, mostove i što kvalitetnije odnose između dve države.

Ovaj velikodušni gest Srbije naišao je na veliko odobravanje ljudi u regionu i šire. Ja mislim da je to najbolji put kojim Srbija treba da ide.

Sada da se vratim na mostove i na temu bilateralnog sporazuma o kome danas raspravljamo. Mostovi su važni, oni omogućavaju povezivanje država i ljudi. Za građane Sandžaka veliku važnost imaju mostovi na reci Uvac. Posebno je značajan most na graničnom prelazu Uvac. Preko ovog mosta svakodnevno u Bosnu i nazad prelazi veliki broj građana Prijepolja, Priboja, Nove Varoši, Sjenice, Tutina i Novog Pazara, bilo da su razlog porodične veze, školovanje, posao ili neki drugi razlog. Održavanje i rekonstrukcija pomenutog mosta omogućiće bolje i kvalitetnije uslove transporta putnika i robe.

Kao što sam rekla, mostovi su važni, njihovo postojanje omogućava povezanost gradova, država i ljudi. Međutim, bez dobrih puteva, mostovi ne znače ništa. Jednom rečju, mala će biti korist od mostova, ako je putna infrastruktura loša ili uopšte ne postoji i o tome treba razmišljati. Zato koristim priliku i prisustvo ministra gospodina Momirovića da obavesti i sugerišem u ime građana Prijepolja, donekle i građana Priboja, da postoji jedan putni pravac koji se gradi kao Skadar na Bojani. Izgradnja je početa još 1947. godine, nastavljena osamdesetih godina prošlog veka, kada je i urađen najveći deo posla koji još uvek nije završen. Taj pravac, koji ide kroz kanjon reke Miloševke, je predviđen za magistralni put Prijepolje – Sjenica. Njegovom izgradnjom put bi bio kraći za skoro 12 kilometara, pa bi građani Prijepolja do Sjenice, umesto 40 kilometara, prelazili put od otprilike 17 kilometara.

Ujedno, on bi omogućio i najbliži pristup autoputu koji Srbija gradi prema Crnoj Gori. Prijepolje bi tako najkraćom deonicom bilo povezano sa ključnom saobraćajnicom i ne bi ostalo u zapećku ili kao slepo crevo, jer bi u tom slučaju autoput bio na dohvat ruke.

Napominjem da je već probijeno devet tunela, što je bio i najteži deo trase, da je urađen veliki deo najtežih radova i ostaje da se taj projekat završi.

Molim vas da o tome razmislite i da najozbiljnije pristupite završavanju ovog projekta planiranjem, eventualno, budžetskih sredstava za, recimo, 2022. godinu. Ovo su direktni zahtevi i lokalne samouprave opštine Prijepolje i ja ih sada prenosim u njihovo ime.

Naravno, lokalna samouprava opštine Prijepolje će i zvanično poslati zahtev sa potrebnim obrazloženjem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ja se nadam da sam vas uverila koliko nam je ovaj put važan i koliko će nam biti dragocen u budućem periodu.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova, o kome danas razgovaramo, doprineće daljem razvoju i unapređenju regionalne infrastrukture, kao i produbljivanju bilateralnih odnosa dve zemlje. Zato će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije sa zadovoljstvom podržati potvrđivanje ovog sporazuma u danu za glasanje.

Poštovani prisutni, pred nama je Predlog zakona o muzejskoj delatnosti kojim će biti uređen sistem zaštite i korišćenja muzejske građe.

Ovo je prvi put da se oblast muzejske delatnosti definiše specijalizovanim zakonom, budući da se muzejska delatnost do sada uređivala Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine koji po svom karakteru i opštem propisu uređuje opšta i zajednička pitanja zaštite kulturnih dobara.

S obzirom na sve promene koje su se desile u ovom dugom vremenskom periodu od tri decenije, kao što su društveno-političke promene, znamo i da znamo terminološku zastarelost prethodnog zakona, utoliko je važnije što se Ministarstvo kulture i informisanja prihvatilo ovog važnog posla, kao što je Zakon o muzejskoj delatnosti.

Cilj zakona je sistemsko unapređenje oblasti kroz jačanje muzejskih ustanova i približavanje evropskoj praksi uvođenjem najsavremenijih muzeoloških standarda od propisanih uslova za osnivanje, čuvanje, proučavanje, zaštitu i predstavljanje baštine.

Takođe, novi zakon omogućava da uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže Srbije, povezivanjem institucija i podsticanjem edukacije muzejskih stručnjaka budu stvoreni uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji, no da bi muzejska delatnost istinski napredovala nije dovoljan samo dobar zakon, potrebni su i mladi stručni muzejski kadrovi koji će nositi važan deo posla u oblasti arheologije, konzervacije, etnologije, istorije.

Nažalost, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru dovela je do toga da u muzejima nema dovoljno muzejskih stručnjaka neophodnih za unapređenje muzejske delatnosti.

Ja dolazim iz opštine Prijepolje. Muzej u Prijepolju je osnovan 1990. godine i teritorijalno je nadležan za opštine Priboj i Prijepolje. Sa ponosom mogu reći da je muzej u Prijepolju dobitnik specijalne nagrade Evropskog muzejskog foruma 2012. godine, a koja je uručena 2013. godine u Portugaliji. Ovo priznanje do sada nije dobio nijedan muzej u regionu.

Takođe, prilikom inspekcijskog nadzora Ministarstva kulture i informisanja 2018. godine u Izveštaju je konstatovano da Muzej u Prijepolju treba da ima četiri stručna radnika od kojih u ovom trenutku muzej ima samo dva, a dva nedostaju, a to pre svega diplomirani arheolog i kustos-dokumentalista.

Međutim, saglasnost za zapošljavanje ovih muzejskih stručnjaka, koji bi poneli deo posla, nema, pa je moje pitanje za vas – kako da se reši ovaj problem, kako da da Muzej u Prijepolju dobije stručnjake koji su mu preko potrebni?

Osim toga, postoji problem smanjenja broja radnika prirodnim odlivom, što predstavlja ozbiljnu otežavajaću okolnost u redovnom obavljanju rada ove ustanove kulture.

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru može da predstavlja problem kod imenovanja direktora muzeja. Naime, u članu 49. Zakona o muzejskoj delatnosti stoji – direktor i vršilac dužnosti direktora muzeja, pored uslova utvrđenih odredbama zakona koji se uređuje oblast kulture, može biti lice koje ima položen stručni ispit i najmanje pet godina rada u muzejskoj delatnosti. To je nešto novo što nije do sada bilo u praksi.

U situaciji kada nema novih zapošljavanja, a stari kadar odlazi u penziju, znači da se sužava izbor i u nekim muzejima će verovatno doći do situacije da ne mogu biti ispoštovane baš sve odrednice iz člana u zakonu kojim se reguliše imenovanje direktora. Ovde posebno mislim na muzeje u unutrašnjosti Srbije, u manjim sredinama.

Ovi problemi moraju biti prevaziđeni tokom budućeg vremena kako bi se omogućilo nesmetano obavljanje i unapređenje muzejske delatnosti.

Inače, cilj zakona o kojem danas govorimo i koji je pred nama jeste da stvori pravni okvir, odnosno sistem u okviru kojeg će ustanove zaštite moći da na adekvatan način i savremen način obavljaju svoju delatnost. Potpuno je prilagođen uslovima u našoj zemlji, tako da će kada stupi na snagu biti i primenjiv. Biće to svojevrsno dragoceno uputstvo koje će u mnogome olakšati rad muzeja i onih koji u njima rada.

Ovom prilikom želim i da pohvalim jednu inicijativu koju je pokrenulo Ministarstvo kulture i informisanja. Naime, iako je jedan broj ustanova kulture u Srbiji išao u korak sa vremenom, ipak je, čini mi se, veći deo trebalo podstaći da iskoriste društvene mreže kao način oglašavanja i prezentovanja određenih sadržaja. S obzirom na broj korisnika i količinu vremena koju ljudi provedu na društvenim mrežama, smatram da je prisustvo institucija kulture na društvenim mrežama put kojim postaju moderne institucije prilagođene savremenom trenutku i potrebama njihove publike.

Tako, recimo, Dom kulture u Prijepolju već nekoliko godina ima i Fejsbuk i Instagram stranicu i Jutjub kanal i veb sajt, ali od nedavno i Muzej u Prijepolju takođe ima profile na društvenim mrežama i veb sajt.

Kultura je hrana za duh i um i zato je moramo približiti ljudima. Mi iz SDPS ćemo se uvek zalagati da kultura bude dostupna svima.

Kada je reč o odluci o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, njome je 720 starih rukopisa i štampanih knjiga nastalih od 15. do 19. veka dobilo kategorizaciju u pogledu zaštite. Na taj način biće stvoreni uslovi za njihovu potpuniju pravnu i tehničku zaštitu, odnosno konzervaciju, restauraciju i mikrofilmovanje, za dalje proučavanje i objavljivanje rezultata tih istraživanja, kao i za priređivanje fototipskih izdanja najvrednijih dela.

Što se tiče i Predloga zakona o muzejskoj delatnosti i Predloga odluke o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja, poslanička grupa SDPS će u danu za glasanje podržati oba predloga. Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, razvojem IT tehnologija pristup internetu je sve više tražen, pa se pojavila potreba za novim načinima povezivanja koji su postali širokopojasni pristup internetu.

Pojavom brzog interneta korisnici imaju više mogućnosti, uz minimalne troškove. Razvoj širokopojasnih mreža u velikoj meri utiče na povećanje kvaliteta svakodnevnog života ljudi i pomaže efikasnijem funkcionisanju u mnogobrojnim oblastima. Zato je neophodno pristupiti izgradnji širokopojasne infrastrukture u oblastima gde građani nemaju dobar pristup internetu, a to su prigradska i seoska područja.

Na osnovu podataka iz 2019. godine, samo 69% ruralnih domaćinstava u Republici Srbiji je povezano za fiksnim širokopojasnim mrežama, dok je 85% povezano u urbanim sredinama. Ovi podaci govore o otežanom pristupu i ekonomskim mogućnostima velikog dela stanovništva, ali i o neujednačenosti između gradskih i seoskih sredina i njihovih mogućnosti.

Obezbeđivanje širokopojasnog pristupa svakom građaninu predstavlja osnovni zadatak savremene civilizacije i Deklaracijom UN 2010. godine postavljeno je kao milenijumski cilj.

Širokopojasna internet konekcija ne omogućava samo brži pristup internetu, već menja celokupan način upotrebe interneta. Širokopojasni pristup građanima omogućava da osim telefona, interneta i TV-a, mogu da koriste i veliki broj savremenih servisa i usluga, kao što su: elektronsko poslovanje, bankarstvo, trgovina, obrazovanje i zdravstvo.

Usvajanjem Strategije razvoja mreža nove generacije do 2023. godine, u aprilu 2018. godine, na predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Vlada Srbije pokazala je odlučnost za potpunu digitalnu transformaciju privrede i poslovanja u Republici Srbiji.

Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Republike Srbije je projekat strateški prioritetnog značaja, imajući u vidu da realizacija ovog projekta za cilj ima unapređenje širokopojasne komunikacije kroz izgradnju nedostajuće pristupne infrastrukture u ruralnim naseljima u Republici Srbiji i povezivanje javnih ustanova, pre svega osnovnih škola i domaćinstava na širokopojasnu mrežu.

Pre otpočinjanja realizacije ovog projekta, ministarstvo je sprovelo analizu, odnosno pregled postojećeg stanja dostupnosti širokopojasnog pristupa internetu i analizu potreba za davanje podsticaja za izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture u belim zonama ruralnih predela Republike Srbije, tj. u područjima koja nemaju pristup širokopojasnoj mreži.

Tokom 2017. i 2018. godine, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Ministarstvo je izradilo detaljnu analizu stanja po pitanju dostupnosti fiksnog širokopojasnog pristupa internetu, kao i studiju kojom su predloženi različiti modeli podsticaja izgradnje fiksne širokopojasne infrastrukture, u zavisnosti od geografskih, demografskih, kao i socioekonomskih specifičnosti određenih delova teritorije Republike Srbije.

Ministarstvo je u drugoj polovini 2019. godine u saradnji sa operatorima elektronskih komunikacija izgradilo mape dostupnosti fiksnog širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji i rezultati su pokazali da postoji nešto više od pola miliona domaćinstava u ruralnim predelima, gde ne postoji ekonomski interes operatora za razvoj infrastrukture, koja se zasniva na pristupu sledeće generacije, tzv. bele i sive zone, tj. područja koja nemaju pristup širokopojasnoj mreži i područja u kojima postoji najviše jedna širokopojasna mreža ili postoje planovi operatora za izgradnju najviše jedne širokopojasne mreže tokom tri naredne godine.

Tokom analize prepoznato je 1.518 naselja u Republici Srbiji sa 251.960 domaćinstava u kojima je potencijalno opravdana intervencija putem kapitalnih podsticaja, jer u istim ispod 40% domaćinstava ima mogućnost širokopojasnog pristupa nove generacije, kao i 1.370 naselja sa 70.712 domaćinstava u kojima je prepoznata potreba za intervencijom, koja bi takođe mogla biti realizovana putem kapitalnih podsticaja.

Rezultati sprovedene analize stanja pokazali su da su podsticajne mere države neophodne, kako bi se izgradila infrastruktura i omogućio ravnomeran regionalni razvoj u Republici Srbiji, jer se u regionima sa visokom penetracijom širokopojasnog pristupa javlja značajan uticaj na porast BDP i zapošljavanja.

Pozitivan efekat realizacije podsticajnih mera ogleda se pre svega kroz razvoj ruralnih oblasti, povezivanje privrednih regiona, razvoj industrijskih zona, kao i povećanje upotrebe novih tehnologija i inovacija u poslovanju i obrazovanju.

Zato je Evropska banka za obnovu i razvoj potpisala sa Vladom Republike Srbije ugovor o kreditu od 18 miliona evra za Projekat širokopojasne mreže u ruralnim područjima i Ugovor o donaciji od 1,7 miliona evra, koji su obezbedili bilateralni donatori iz investicionog okvira za zapadni Balkan. To su sredstva koja će omogućiti Srbiji da izgradi optičku širokopojasnu infrastrukturu u ruralnim regionima zemlje. Tako će u fazi jedan biti izgrađena širokopojasna infrastruktura u 500 ruralnih naselja, zatim će 500 ruralnih škola biti povezano na optički pristup i biće omogućen pristup nove generacije sa brzinom interneta od preko 100 megabajta u sekundi za otprilike 80 hiljada okolnih domaćinstava.

Iako su aktivnosti za izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima započeli nekoliko godina ranije, tek su mere karantina zbog pandemije Kovida – 19 pokazale da je brzi internet presudan za rad od kuće, nastavak obrazovanja, pristup medicinskim i finansijskim uslugama ili jednostavno održavanje komunikacije sa spoljnim svetom.

Nedostatak širokopojasnog interneta za seoske škole identifikovan je kao rastući problem za Srbiju i pre pandemije. Jedna četvrtina svih učenika pohađa škole u seoskim sredinama, a poslednjih godina rast upisa u ruralnim regijama nadmašio je rast u svim ostalim školama.

Bez odgovarajuće infrastrukture za brzi internet seoske škole i njihovi učenici rizikuju da ostanu iza svojih vršnjaka u urbanim sredinama. Kako sam i sama prosvetni radnik ovaj projekat smatram izuzetno značajnim jer će unaprediti obrazovanje, uspostaviti kvalitetnije uslove za nastavu i učenje, kao i potpunu primenu novih tehnologija u nastavi. Naime, ja sam radila u jednom od devet izdvojenih odeljenja osnovne škole u Brodarevu, svih devet u ruralnoj sredini i zato me raduje što će nivo opremljenosti informaciono-komunikaciono infrastrukture u školama seoskih sredina biti unapređen, a trenutno nije na zadovoljavajućem nivou.

Opremanje škola informacionom mrežom u seoskim sredinama će znatno poboljšati kvalitet nastave i omogućiti bolju i uspešniju realizaciju nastave na daljinu. Izgradnju širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima će omogućiti da zapuštene ruralne sredine krenu putem ka modernim selima Srbije. Potrebno je od sela napraviti atraktivnu sredinu za mlade ljude, vodeći računa da bez dobre infrastrukture, ali i digitalizacije nema zadržavanja mladih ljudi na selu. Minimalna brzina od 100 megabajta u sekundi omogućava korišćenje savremene internet tehnologije u svakom domaćinstvu kao i savremenih softverskih rešenja i internet aplikacija u bankarskom sektoru, e-Upravi, komunikaciji sa ljudima itd.

Zahvaljujući brzoj i kvalitetnoj internet komunikaciji poljoprivrednik će moći da završi svoje brojne obaveze od kuće, a da ne izgubi ceo dan zbog odlaska u grad. To znači da bez kvalitetnog širokopojasnog interneta nema kvalitetnog života i razvoja na selu.

Opština Prijepolje je jedna od devet opština koja će dobiti brži internet koji će takođe biti stabilan za osam ruralnih sredina, a to su Taševo, Kosetica, Karoševina, Sopotnica, Divci, Ivanje, Zavinograđe i Gornje Babine. Tako će pristup brzom internetu biti omogućen za 1.629 domaćinstava, što će unaprediti telekomunikacione veze u ovim sredinama.

Takođe, pristup brzom internetu podstiče rast poslovanja, proširiće poslovni potencijal i poboljšati produktivnost i konkurentnost. To je posebno važno za preduzetništvo u ruralnim područjima i mikro preduzeća, koja će pristupiti novim tržištima i imati korist od e-usluga.

Zato će poslanici SDPS, Rasima Ljajića, sa zadovoljstvom podržati Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a koji se tiče projekta izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima.