MILOŠ BANĐUR

Srpska napredna stranka

Rođen je 16. septembra 1966. godine u Prištini. Živi u Nišu.

Zamenik gradonačelnika Niša, bivši gradski većnik i funkcioner Srpske napredne stranke. Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Prištini 1993. godine.

U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je postdiplomske studije završio na Elektronskom fakultetu u Beogradu. Magistarsku tezu odbranio je 2001. godine, a doktorsku disertaciju 2008. godine.

Na Univerzitetu u Prištini počeo je da radi 1994. godine. Od 2009. godine je profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, a od 2011. godine profesor na Alfa Univerzitetu u Beogradu.

Od jula 2012. do jula 2016. je bio član Gradskog veća Niša. Resorno je bio zadužen za komunalne teme.

Jula 2016. godine je izabran za zamenika gradonačelnika Niša.
U oktobru 2017. godine dobio je opomenu pred isključenje iz Srpske napredne stranke.

Član je Srpske napredne stranke od osnivanja.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 07.08.2020, 12:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 34
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi članu VSS, uvažene koleginice i kolege, ja ću podržati sve predloge svih tačaka današnjeg dnevnog reda obzirom da nije bilo primedbi na izbor pojedinih nosilaca funkcija od strane narodnih poslanika koji dolaze iz tih sredina, odnosno lokalnih samouprava na koje se izbori odnose.

Za početak reći ću da sam pročitao juče, prekjuče jednu izjavu jedne od lidera bivše vlasti, a sada opozicije, da sa ustavnim promenama u pravosuđu treba sačekati, tj. treba odložiti referendum zakazan za 16. januar, sve dok se ne konstituiše neka nova Skupština posle aprilskih izbora koja će o tome odlučivati u nekim drugim okolnostima, verovatno misle na neki drugi sastav ovog doma kvalifikujući da je ova Skupština u stvari jednopartijska i da nije dobro da jednopartijska Skupština donosi takve odluke.

Vrlo čudna izjava od strane onih koji su punih 12 godina vršili vlast, od 2000. do 2012. godine, i ne samo da ništa nisu učinili sa preporukama Venecijanske komisije da se stanje u pravosuđu poboljša, nego su Ustavnim zakonom iz 2009. ili 2010. godine naneli štetu pravosuđu koja je neprocenjiva, čije posledice trpimo i dan danas. Šteta je kako stručna, profesionalna, tako i materijalna, jer smo kasnije morali, odnosno država je kasnije morala da isplaćuje i nadoknade za neisplaćene zarade sudijama i tužiocima.

Zaista je neobično da nam lekcije iz oblasti pravosuđa drže oni koji su, i jedino oni, čak nikada pre njih i nikada posle njih izbori tj. predlozi za nosioce pravosudnih funkcija nisu prolazili partijske organe. Samo tada u vreme vladavine žute mafije predlozi za sudije i ostale pravosudne funkcije su išli kroz opštinske odbore DS i morali su tamo da dobiju saglasnost i na osnovu toga je izvršena velika seča sudija i tužilaca 2010. godine.

Dakle, Marinika Tepić je izjavila da bi bilo jako dobro i korisno da se sve ovo što smo mi već uradili i zakazani referendum za 16. januar odloži, sve do konstituisanja neke nove Narodne skupštine. E, sad, ja pitam – šta bi to promenilo? Sa moje tačke gledišta, to ne bi promenilo ništa. Prvo, i oni sami znaju, kao što i građani Srbije znaju, da njihov potencijal da osvoje trećinu poslaničkih mesta je mali, gotovo nemoguć, a ovde se sve odluke donose dvotrećinski.

Čak i u nekom hipotetičkom teorijskom slučaju da ta udružena, združena patriotska i ona druga opozicija koju čini bivša vlast osvoje više od trećinu mandata, da li to znači da se oni ne slažu sa svim reformama koje su postignute od 2012. godine do danas, a koje su u skladu sa praksom EU i sa preporukama savetodavnog tela Saveta Evrope, tj. Venecijanskom komisijom, koja je u stvari savetodavno telo za demokratiju putem prava?

Ono što oni nisu realizovali od 2000, tj. 2005, 2007, pa do 2012. godine, a što predstavlja i neophodan uslov na putu Srbije ka EU i neophodan uslov za uspešan završetak pregovora za Poglavlje 23, uradila je ova vlast. Šta oni misle da bi postigli čak i da imaju mogućnost da sa trećinom poslanika, ili više, utiču na te odluke? Prosto, to mi nije jasno.

Jednostavno, neko ko je grešio, neko ko je toliko štete napravio, mislim na celokupnu bivšu vlast, a ne samo na gospođu koja je tu izjavu dala, imaju uopšte hrabrosti da se jave i da komentarišu ove uspešne reforme koje je Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima uspela da izvede i za koje sam siguran da će se potvrditi na referendumu.

Nije ovde jedna partija prisutna u koaliciji, ovde je veliki broj stranaka koje su prepoznale iste zajedničke ciljeve i isti zajednički put dolaska, odnosno kretanja ka tom cilju. Tako da, to što u Narodnoj skupštini postoji saglasnost političkih stranaka da se određene reforme izvrše i da se određeni zakoni donesu, to uopšte ne znači da je ova Narodna skupština jednopartijska. To je jedna, da tako kažem, prljava podvala bivše vlast. Jer, bivšu vlast uvek treba nazivati bivšom vlašću, a ne samo opozicijom, jer u opoziciji ima i onih koji nikada nisu bili na vlasti.

Dakle, ono što oni nisu uspeli da urade, tj. ono što oni nisu želeli da urade, a imali su preporuke Venecijanske komisije, mi smo pre par nedelja završili i siguran sam da će 16. januara biti potvrđeno na referendumu. Zaista se radi o promenama koje ne samo da podvlače nezavisnost sudstva u Ustavu, nego podvlače i personalnu, obezbeđuju personalnu nezavisnost sudija bolje nego što je to rešeno Ustavom iz 2006. godine.

Naime, sve one bojazni u praksi, bojazni sudija da mogu da trpe određene posledice ukoliko sude u skladu sa svojom stručnošću i ukoliko nezavisno donose odluke, otklanjaju se amandmanima koje smo usvojili. Tako da i onaj uslov da se posle tri godine nekog probnog rada sudija potvrđuje na Visokom savetu sudstva otklanja se, jer se smatra da tokom te tri godine na sudiju početnika može da se vrši odgovarajući pritisak, hipotetički. To ne znači da će se on vršiti u praksi, ali potencijalno je moguće da on bude pod određenim pritiscima, kako bi time bio uslovljen da kasnije bude stalno izabran. Zbog toga se taj uslov, odnosno ta odrednica o izboru na probne tri godine ukida, upravo da u tom periodu sudija potencijalno ne bi bio izložen odgovarajućim pritiscima.

Takođe, personalnoj nezavisnosti sudije doprinosi i deo koji se odnosi na njegovu disciplinsku odgovornost, odnosno razrešenje. Umesto nejasnih odrednica kako i zbog čega sudija može da bude razrešen, a sve ovo se odnosi na tužioce, ja sada govorim o sudijama, ali slične su odrednice i za tužioce, precizno se u Ustavu definiše da sudija može biti razrešen ukoliko teže povredi disciplinsku odgovornost i to na način da to vređa ugled sudijske funkcije ili poverenje javnosti u sudstvu.

Naravno, zakonima i bližim aktima to će se precizno razraditi, ali je bilo potrebno da to bude zapisano u Ustavu. Jer, znate kako, Ustav je akt koji se teže menja, sporije menja i nije dobro da jedan sudija, čiji radni vek može biti i 30, 40 godina, bude prepušten samo zakonima i da se samo zakonima određuju uslovi pod kojima on može biti razrešen ili premešten, jer to onda znači da svaka većina posle četiri godine može da te uslove menja.

Zato se to, na preporuku Venecijanske komisije, utvrđuje Ustavom, kao što se Ustavom utvrđuju i uslovi pod kojima sudija može da bude premešten. Jer, premeštanje ili pretnja premeštanjem, čak i ona neizrečena, može da bude jedan vid uticaja na rad sudije, odnosno jedan indirektni uticaj na njega, tako da se Ustavom definiše da sudija može da bude premešten u drugi sud samo ako taj sud preuzima one nadležnosti ili pretežni deo nadležnosti suda kojima se bavi sudija o kojem je reč.

Znači, bilo da se osniva novi sud, bilo da se taj pretežni deo nadležnosti premešta u neki drugi sud, on se samo pod tim uslovima može premestiti tamo, ili pod uslovom da se lično saglasi da bude premešten.

Dakle, ciljevi ustavnih amandmana koje smo mi doneli su da ojačaju personalnu nezavisnost sudije, time što će da otklone sve one potencijalne mogućnosti ili lukave mogućnosti uticaja na sudiju i na njegovu nezavisnost. To je: premeštanje, razrešenje i probni rad od tri godine.

Takođe, sastav Visokog saveta sudstva je, duboko sam ubeđen od samog početka, rešenje koje je mnogo bolje od ovog postojećeg. Da ovo postojeće rešenje nije idealno govori činjenica da smo mi na sednicama Narodne skupštine imali priliku da osporavamo ponekad i do trećinu predloga Visokog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Šta to znači? Svi ti kandidati su dobili sjajne i bajne ocene u sudovima u kojima trebaju da budu izabrani, sve je to prošlo, sve komisije, sva ta radna tela Visokog saveta sudstva, svi su oni ovde ocenjeni najvišim ocenama, ali smo mi i one kolege koje dolaze iz lokalnih samouprava gde ti ljudi trebaju da rade i gde su radili jednostavno došli do drugih podataka, odnosno činjenica da jedan deo tih kandidata najčešće nije dostojan da obavlja posao za koji je predložen.

Tako da, sama ta činjenica da smo mi osporavali jedan veliki broj predloga Visokog saveta sudstva govori o tome da način na koji se bira Visoki savet sudstva treba popraviti. Mislim da ustavni amandmani koje smo usvojili i koje će građani potvrditi na referendumu upravo rade reformu u tom smeru, tj. doprinose nezavisnosti Visokog saveta sudstva.

Naravno, izbor sudija se reguliše zakonom, zakonom i podzakonskim aktima je značajno urediti i pitanje monitoringa rada sudije, pitanje kvantifikacije njegovog rada, merenja kvaliteta rada, ocenjivanja kvaliteta rada i tako dalje jer će sve to biti bitno budućem Visokom savetu sudstva za ocenu rada sudija.

Nezavisnost Visokog saveta sudstva garantuje i to što će četiri predloga biti izglasana na Narodnoj skupštini od ukupno osam, ali dvotrećinskom većinom poslanika, što u određenoj situaciji koja se može desiti u nekoj budućnosti ili daljoj budućnosti garantuje, odnosno pretpostavlja da oko ta četiri predloga, ta četiri pravnika moraju da se slože i predstavnici pozicije i predstavnici opozicije.

Vrlo je važno urediti izbor šest sudija u Visoki savet sudstva koji u stvari predstavljaju svoju struku, jer se među njima bira i predsednik Visokog saveta sudstva. Znate, nije dobro da, a mislim da je do sada to u nekim slučajevima bilo, odnosno dešavalo se, da to u stvari budu predstavnici određenih lobija u apelacionim sudovima. Tako da zakonom i podzakonskim aktima i nekom metodologijom mora da se dobro utvrdi način izbora tih šest ljudi koji će zaista predstavljati struku, koji čine većinu u Visokom savetu sudstva i koji će obezbediti nezavisnost i Visokog saveta sudstva a onda svojim radom obezbediti i nezavisnost sudija, tj. njihovu personalnu nezavisnost i čitavog sudskog sistema.

Znamo mi da je naš pravosudni sistem i dalje opterećen i nepotizmom i rodbinskim vezama i da u ovim predlozima koje smo u proteklih godinu, godinu i po dana dobijali od strane Visokog saveta sudstva bilo mnogo predloga - ja tebi, ti meni, odnosno da su tu bili razni rođaci, sestrići, sestričine, članovi uže i šire porodice ili članova Visokog saveta sudstva ili predsednika opštinskih ili sudova višeg nivoa. Tako da zaista od ovih ustavnih amandmana koji su jedan temelj za donošenje zakona i drugih akata kojima će se stvari bliže odrediti, ja očekujem puno i očekujem punu podršku građana na referendumu.

A da Venecijanska komisija nije neko ko nama želi zlo, jer čuo sam ovde danas komentare da baš i ne treba imati neko poverenje u nju, suprotno, mislim da u nju treba imati veliko poverenje i ona jeste organ od autoriteta. Ona je ukazala na pogubne posledice koje će ustavni zakoni iz 2009. godine imati na sudstvo, kada je izbor svih sudija i tužilaca resetovan i kada su svi oni morali da prođu opštinski odbor DS da bi bili izabrani na funkcije.

Znači, Venecijanska komisija je ukazala i na to i rekla je da će to biti pogubno po naše sudstvo i to se zaista desilo. Tako da njena uputstva smatram vrlo kvalitetnim i nju vrlo dobronamernom i kvalifikovanom za savete i u našem slučaju.

Da se još jednom vratim na kraju na gospođu Tepić i bivšu vlast, meni ovih dana u izveštajima medija smetaju neke izjave, da eto sad neki tamo Sava ili Savo, kako li se zove, je pozvao građane da ne izađu u subotu na neke protest, blokade ulica i puteva i eto, građani su njega poslušali. Pa, dajte ljudi, nemojte da zamenjujemo teze, nemojte da od nekog ko do juče nije postojao u političkom životu Srbije i prostoru, pravimo sad neku veličinu i da mu dajemo značaj koji mu ne pripada. Pa, građani nisu izašli na ulice i nisu blokirali ulice zato što je predsednik Srbije uradio sve ono što je trebalo da uradi jer je prosto osetio energiju građana. Posetio je Gornje Nedeljice, razgovarao je sa ljudima, razgovarao je i sa drugim ljudima i sa svojim pravnim savetnicima.

On je prosto prepoznao, kao što to uvek najbolje radi, bolje i od Vlade i od narodnih poslanika. Prepoznao šta treba da se uradi, kakva je volja, kakva je energija naroda. Jedan zakon je potpisao, predložio da se u jednom delu izmeni, drugi zakon je odbio da potpiše i zahtevao jedan duži period od šest meseci da se stvari usaglase sa svim zainteresovanim stranama i da se obavi javna rasprava.

Tako da, to što je ekološki ustanak propao, što su blokade ulica i puteva propale, raskrsnica, pa nije za to zaslužan neki Savo, ili ne znam Janko ili Marko, koji je pozvao narod da ne izađe na ulice nego je zaslužan predsednik Republike Srbije koji bolje od bilo koga može da prepozna energiju naroda i volju građana u određenom trenutku.

Zahvaljujem se na vremenu koje ste mi dali. Živeo predsednik Republike Srbije! Živela Srbija!

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2021.

Predsedavajući, samo mi recite koliko imam vremena.

Pošto imamo vremena, onda da kažem nešto o zakonima koji su danas na dnevnom redu. Pre svega, govorio bih o garantovanju za kredit Srbijagasu za gasifikaciju Zlatiborskog okruga u iznosu od 40 miliona evra i podsetio bih sve nas i sve građane Srbije da je ova Skupština, negde sredinom juna, usvojila garanciju, takođe, Srbijagasu u vrednosti od 169 miliona evra za gasifikaciju Borskog, Zaječarskog, Kolubarskog i Pčinjskog okruga. Dakle, ono što je rekao predsednik Vučić 1. januara ove godine se realizuje punim tempom.

Želim da napomenem da je u planu budžeta za 2022. godinu jedna garancija Srbijagasu od 180 miliona evra za izgradnju transportne mreže tj. Srbijagas će uzeti kredit, a država će garantovati, kao što garantuje i za ove kredite.

Ono što je vrlo verovatno je da Srbijagas neće moći sam da vrati kredite koje je uzeo, pogotovo što su rokovi za otplatu kratki. Verovatno će to platiti država kao i u ranijim slučajevima, ali se to konvertuje u ulog države u vlasništvu, u kapitalu preduzeća, tako da sa te strane ne postoji problem.

Želim da podsetim da je 2019. godine Vlada Srbije na taj način otpisala milijardu i 200 miliona evra Srbijagasu. Zapravo, Srbijagas je uzimao kredite za izgradnju mreže. Ti krediti nisu vraćeni, banke su aktivirale garancije države i države je izmirila sve te obaveze i onda je samo formalno na sednici Vlade otpisala dugovanje tj. konvertovala iznos od 1,2 miliona evra koliko je garantovala Srbijagasu u svoj udeo u vlasništvu ovog javnog preduzeća.

Moram da kažem da Srbija zaista ima veliki napredak u izgradnji i transportne i distributivne gasovodne mreže i da 70% domaćinstava Srbije leži uz postojeću transportnu gasovodnu mrežu.

To znači da je potencijal izgradnje distributivne mreže po opštinama i naseljima jako veliki. Međutim, samo 12% domaćinstava je priključeno na distributivnu mrežu, što znači da taj potencijal nije u potpunosti iskorišćen iako se uporedimo sa Evropskom unijom mi smo negde na 36% gasifikacije u Evropskoj uniji, odnosno oni su iskoristili taj potencijal tri puta više od nas.

Ono što još želim da kažem po ovom pitanju je da „Srbijagas“ kao najveći snabdevač i snabdevač javnih snabdevača prirodnim gasom i kao preduzeće koje osim 2.500 kilometara transportne mreže ima i jako veliku 12.000 kilometara distributivne mreže i pokriva 60% potrošnje gasa u Srbiji, kada su u pitanju domaćinstva i privreda, mora da vodi računa i o svojoj likvidnosti.

Skrenuo bih pažnju na neke slučajeve gde se dugovanje pojedinih toplana „Srbijagasu“ konvertuje ili nadoknadi preuzimanjem distributivne mreže u tom gradu. Poznato je da je 2019. godine u Zrenjaninu, negde krajem godine dug od 600 miliona evra, dug Zrenjaninske toplane prema „Srbijagasu“ namiren tako što je Zrenjanin svoju distributivnu mrežu ustupio ovom našem javnom preduzeću.

Znate, meni je to malo čudno da baš onoliko koliko je dugovala toplana iznosi vrednost distributivne mreže. Mislim da to ne može da bude baš jedno za drugo. Znači, tu je morala da postoji neka razlika u sredstvima. Svež novac je svež novac. Vi ste dali distributivnu mrežu, ali ko će da plati gas Rusima, nedostaje 600 miliona.

Na kraju će opet kao i u ranijim procedurama da sve ono što „Srbijagas“ treba da plati Rusiji da se prevali na Republiku Srbiju i na taj način imamo da u stvari Republika Srbija izmirila dugovanje toplane u Zrenjaninu.

Mislim da to nije korektno, posebno kada se radi o gradovima na severu Srbije, opštinama koje su najrazvijenije i koje svakako mogu da nađu mogućnosti da izmire dugovanja svojih toplana. U Nišu, grad Niš je taj koji garantuje za rad svojih javnih preduzeća pa i za sve obaveze Gradske toplane u Nišu. Ne jednom smo mi morali da nađemo način da ono što Gradska toplana duguje snabdevaču mi izmirimo kao grad. Znate, mnogo je lepo to kada se 600 miliona prebaci na nešto drugo i lokalna samouprave se rastereti tog duga. Mislim da to nije u redu, kao što nije u redu i cela priča oko „Novi Sad Gasa“ gde je nepažnjom mnogih dozvoljeno da taj dug naraste na devet milijardi za ono što je „Novi Sad Gas“ preuzeo od „Srbijagasa“ i da onda se stvar rešava preuzimanje preduzeća. Da, preuzeli ste „Novi Sad Gas“ i njegovu distributivnu mrežu, ali gde je devet milijardi i ko će da plati devet milijardi Rusima za isporučeni gas?

Mnogo više računa mora da se vodi o tome. Kada smo mi u Nišu imali dugovanje od 400 ili 500 miliona prema snabdevaču odmah su sazivani sastanci. Od nas je tražen dinamički plan otplate. Analizirane su mogućnosti da mi to možemo zaista i da platimo i prilikom prvog odstupanja od plana ponovo su sazivani sastanci i raspravljalo se šta će dalje.

Tako da je to moja zamerka na politiku „Srbijagasa“ prema najbogatijim opštinama koje se nalaze u AP Vojvodini. Slučajno je možda i sedište preduzeća tamo, pa se i u tim slučajevima ponašamo malo blagonaklonije nego u nekim ostalim slučajevima.

Znači, mreža za mrežu, ali gas za pare. Pare su potrebne da bi se jednostavno gas isplatio dobavljaču u inostranstvu. Pošto nema dovoljno vremena za nastavak diskusije, ja vam se zahvaljujem.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2021.

Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, potpredsedniče Narodne skupštine, uvažene koleginice i kolege, u potpunosti podržavam sve ono što su kolege pre mene rekle o proširenju RIK-a. Zaista je u pitanju presedan. U pitanju je ustupak koji niko nikada nije napravio vanparlamentarnoj opoziciji, ali to je naša dobra volja i naš doprinos poboljšanju izbornih uslova, mada kada je SNS 2012. godine došla na vlast nije bilo gorih izbornih uslova nego tada.

Govorio sam prošli put o Zakonu o eksproprijaciji i sada ću nešto reći o Zakonu o referendumu tj. o neophodnosti baš ovakve formulacije kakva stoji. Naime, prethodni zakon je donet 1994. godine i po njemu je potvrđen Ustav iz 2006. godine i svi znamo da glasanje trajalo dva dana, 28. i 29. oktobra 2006. godine, da su svi mediji bili u funkciji pozivanja građana da izađu i podrže Ustav, da su sve poznate javne ličnosti angažovane da se obrate građanima i da ih pozovu i da nakon ta dva dana ukupna izlaznost bila 55%, a samo 53% ukupno upisanih birača je podržala Ustav. Znači, za 3% smo uspeli da prebacimo cenzus i nigde više u svetu se taj uslov cenzusa od 50% upisanih birača ne traži i ne poštuje jer je uglavnom izlaznost birača u određenim slučajevima jako mala i pravilo je da većina koja izađe na određeni referendum ili izbore odlčuje o tome šta će se dalje raditi.

Uostalom, i Venecijanska komisija to rekla 2007. godine i zanimljivo je da oni koji su doneli Ustav iz 2006. godine nisu 2008. godine i tamo do 2012. godine to implementirali kroz izmene zakona, nego su to ostavili nama, a sada to isto kritikuju, osporavaju, pljuju itd. Venecijanska komisija je u više navrata, pa i preporukama iz 2020. godine, to je nedavnim preporukama, podržala ovakav tekst izmena i dopuna Zakona o referendumi ističući da pravo apstinenata ne može biti veće od prava onih koji izađu da se o nečemu izjasne.

Prema tome, gospodo, ako niste zainteresovani da učestvujete u nečemu, ako ćete ostati kući, ako imate preča posla, pustite one ljude koji izlaze da se izjasne, da o nečemu odluče. U protivnom ni o jednom pitanju ne možemo doneti odluku jer ako većina izađe onaj drugi deo koji je zainteresovan, a opet kažem da je to većina upisanih birača, on u tom slučaju ne može da odluči bilo šta i nalazimo se u jednoj mat poziciji.

Ono što je još važno, ne odlučuje se samo referendumom, referendumom se potvrđuje Ustav, odnosno promene Ustava, odnosno neki zakon, pre toga Narodna skupština preko narodnih poslanika koji takođe imaju legitimitet, jer su građani i njima delegirali određeni legitimitet, donose promene Ustava, donose promene zakona koje se potvrđuju na samom referendumu.

Ja zaista moram da se osvrnem na događaje iz subote i neko moje razmišljanje je sledeće, kada neko ima podršku velikog broja građana, on organizuje protest ispred određenih institucija, na određenom trgu, na određenoj javnoj površini, jer njih ima dovoljno da vlast tu poruku vidi i čuje. Kada ih ima nešto manje oni krenu u neku šetnju, naprave neku kolonu koja se razvuče da to izgleda onako veće nego što jeste, ali kada ih ima jako malo oni žele da skrenu pažnju tako što će napraviti nešto što će svima skrenuti pažnju. I ovo blokiranje saobraćajnice je upravo to, jedan mali broj ljudi odlučio se da blokira saobraćajnice kako bi time skrenuo pažnju učesnika u saobraćaju i medija i celokupne javnosti na sebe. Što je najpodmukliji i prljaviji, oni su uradili to onoga dana kada SNS obeležava 13 godina postojanja i ima svoju izbornu Skupštinu.

Ja sam duboko ubeđen da je cilj ovih protesta, odnosno blokade saobraćaja u subotu bio izazivanje nereda, jer očekivalo se da ljudi koji putuju autobusima za Beograd, da se sukobe sa onima koji su na barikadama. Podsetite se, nedavno je Marinika Tepić u Cavtatu najavila građanski rat u Srbiji. Nedavno je ona o tome govorila i oni o tome vrlo često govore, oni pokušavaju da isprovociraju sukobe, jer u građanskim sukobima vide svoju šansu. Dobro je što se policija korektno ponela i što je pokušavala da u jednoj takvoj situaciji smiri tenzije.

Apsolutno ne mogu da razumem jedan protest koji se desio ovih dana, a kaže se za čistiji vazduh u Beogradu i uopšte je ekologija tema ovih tzv. protesta, ali protesti za čistiji vazduh apsolutno nemaju bilo kakvog smisla.

Agencija za zaštitu životne sredine od 2010. godine meri stanje vazduha u pojedinim gradovima u Srbiji, naravno, ta mreža mernih stanica je sve veća, mreža je u određenim gradovima sve gušća i rezultati su sve relevantniji. Ali, šta je bilo pre 2010. godine? Pa, vazduh je bio zagađeniji nego danas. Pa, 2011, 2012. godine, on je bio takođe zagađeniji nego danas.

Znate, pre 2010. godine, ništa nismo merili, nemamo rezultate i onda to je kao u redu, sada kada merimo, ne valja i neko je za to kriv. Pa, odgovornost je višedecenijska, nije odgovornost ni od juče, ni od prekjuče, ni od pre desetak godina. Znate, to vam je kao sa testovima za koronu, tamo gde se svi sumnjivi testiraju, tamo ima mnogo novootkrivenih slučajeva. U zemljama u kojima nema testova, imali ste podatke nule ili neke normalne male brojke zato što se to i ne kontroliše, e tako i sa merenjem zagađenosti vazduha.

Osim toga, tu postoji još jedan problem, mreža tih stanica nije dovoljno optimalna, one su uglavnom postavljene pored najvećih emitera zagađenja i ti podaci ne važe za čitav grad. Podaci iz ulica Kneza Miloša ne mogu da se primene na čitav Beograd itd, zato što ta mapa zagađenosti zavisi od mikrolokacije i uglavnom se ti podaci zloupotrebljavaju medijski i u kampanji i protiv sadašnje vlasti.

Mogu da kažem da se zagađenje vazduha u Srbiji i u gradovima dešava uglavnom zimi i to zbog tog individualnih ložišta tj. zagrevanja građana, oni zagrevaju svoje kuće i stanove na ugalj, na drva, na lož ulje, osim onih koji su priključeni na sistem gradske toplane i mi smo u poslednjih desetak godina sve velike toplane u Srbiji u Beogradu, u Novom Sadu i Nišu preveli na gas. Sto posto kapaciteta u Novom Sadu, 97% u Beogradu, 97% u Nišu, funkcionišu na prirodni gas.

Znači, ne postoji odgovornost države i javnog sektora za zagađenje vazduha u oblasti zagrevanja stanovništva, već odgovornost pojedinaca koji imaju individualna ložišta na fosilna goriva. Naravno da planom toplifikacije koji mora da postoji za svaki grad i planom gasifikacije će to u budućnosti da se reši, a tamo gde ta dva plana ne dotiču, ne dopiru nekim subvencijama tipa prelaska na pelet ili korišćenje obnovljivih izvora energija lokalne samouprave i ministarstva će preko Uprave za energetsku efikasnost da stimulišu građane da to čine. Uostalom u budžetu koji smo usvojili, usvojen je i plan da se uzme kredit od 50 miliona evra za energetsku efikasnost građana, odnosno za podsticaje u toj oblasti.

Moram da je Srbija usvojila nacionalni plan smanjenja emisija štetnih materija, od 2020. do 2027. godine i na kraju 2027. godine po tom planu emisija štetnih gasova treba da se svede na granične vrednosti koje je propisala EU. Mi to uveliko radimo, 2019. godine je objavljen tender i već se radi postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT-u A. Zatim, 2020. godine u septembru je položen kamen temeljac za isto takvo postrojenje u TENT-u B. U termoelektrani "Nikola Tesla" ugrađeni su električni filteri koji redukuju emisiju PM čestica, PM 10, PM 2,5, kao i filteri koji odstranjuju azot oksid.

U budžetu smo videli da će država garantovati EPS-u za postrojenje za osumporavanje emitujućih gasova iz TE Kostolac A. Kada se sve to pogleda, država radi i uradiće sve što je do nje na smanjenju emisije štetnih gasova i materija, ali nešto od toga je i na građanima.

Uzeću za primer saobraćaj. Po podacima koje sam još u Nišu gledao kao neko ko se u gradskom veću bavio time, u porastu je zagađenje vazduha od saobraćaja, tj. od strane automobila, zato što je automobila u Srbiji sve više. Kada je predloženo da se podigne standard za uvoz automobila, kakav je u drugim zemljama, većina javnosti se uskomešala i usprotivila. Znači, mi sa jedne strane hoćemo, ti isti građani, jeftine automobile, stare i po 20 godina, koje možemo da uvezemo iz EU po standardu euro 3. Nećemo euro 4 i euro 5 iz 2005. godine, kakav je u susednim zemljama, a ti automobili dva puta više zagađuju nego oni po standardu euro 4. Znači, euro 3 dva puta više zagađuje nego standard euro 4. U čitavoj Srbiji je povećanje zagađenja iz automobila zato što broj automobila raste, negde oko 130.000 automobila se uveze godišnje.

Inače, moram da kažem da se mnogo ulaže i u gasifikaciju. Mi smo predvideli garancije, 180 miliona "Srbijagasu" za transportnu gasovodnu mrežu u sledećoj godini, odnosno narednih godina. Već smo usvojili neke kredite za gasifikaciju Borskog, Kolubarskog i Pčinjskog okruga. U 2020. godini, pošto koristim zvanične podatke, distributivna mreža je proširena 600 kilometara, sa 20.000, na 20.600 kilometara. Dobili smo 10.000 novopriključenih domaćinstava u 2020. godini. Osam toplana je prešlo na prirodni gas, a postoje planovi da i ostale toplane u Kragujevcu, Kruševcu, Boru, Valjevu, itd. pređu na prirodni gas.

Ukupna potrošnja gasa u Srbiji u 2020. godini je bila 7% veća nego u prethodnoj godini, 19% u domaćinstvima, 2% u industriji i 6% u toplanama. Sve su to podaci koji govore u prilog one rečenice koju je izjavio predsednik Vučić kada je u gospođincima na Novu Godinu puštao u rad Južni tok ili proglasio završetak radova na Balkanskom toku, rečenicom da je naš cilj da gasifikujemo sve gradove, sva mesta i na taj način će vazduh u Srbiji biti čistiji. Tako da ova priča o ekologiji, a posebno o zagađenosti vazduha je jedna prazna priča. Vazduh je nekad bio zagađeniji, ali jednostavno to se tada nije merilo.

Živela Srbija, živeli svi Srbi gde god da žive.

Imovinska karta

(Niš, 31.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Zamenik gradonačelnika Gradsko veće Niša Grad Mesečno 82758.00 RSD 11.07.2016 -
- Fakultet tehničkih nauka Kosovka Mitrovica Republika Mesečno 28759.00 RSD 01.01.2011 -