MILOŠ BANĐUR

Srpska napredna stranka

Rođen je 16. septembra 1966. godine u Prištini. Živi u Nišu.

Zamenik gradonačelnika Niša, bivši gradski većnik i funkcioner Srpske napredne stranke. Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Prištini 1993. godine.

U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je postdiplomske studije završio na Elektronskom fakultetu u Beogradu. Magistarsku tezu odbranio je 2001. godine, a doktorsku disertaciju 2008. godine.

Na Univerzitetu u Prištini počeo je da radi 1994. godine. Od 2009. godine je profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, a od 2011. godine profesor na Alfa Univerzitetu u Beogradu.

Od jula 2012. do jula 2016. je bio član Gradskog veća Niša. Resorno je bio zadužen za komunalne teme.

Jula 2016. godine je izabran za zamenika gradonačelnika Niša.
U oktobru 2017. godine dobio je opomenu pred isključenje iz Srpske napredne stranke.

Član je Srpske napredne stranke od osnivanja.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 07.08.2020, 12:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.03.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući i potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi gosti, uvažene koleginice i kolege, pred nama je danas izbor sudija koji se prvi put biraju na tu funkciju u Beogradu, Kruševcu, Kragujevcu, u privrednom, osnovnom i prekršajnim sudovima.

Pogledao sam materijal, pročitao materijal i biografije kandidata i ono što mogu mogu da pohvalim i ono što se meni dopada u tom materijalu je da su gotovo svi kandidati, osim jednog, završili državne pravne fakultete i da se radi o kandidatima koji su u roku otprilike te fakultete završili, izuzev dvoje, troje kandidata koji su negde u 27, 28. godini to učinili, ali verovatno je tu bilo i nekih opravdanih razloga.

Ono što u biografijama nedostaje, a možda bi nama čisto kao informacija bilo zanimljivo, ali ne bi moglo da utiče, niti bi uticalo na neku našu odluku je prosečna ocena tokom studiranja. Znate, među sudijama mislim da svi mi narodni poslanici volimo da vidimo dobre studente, studente koji su imali visok prosek i visoku prosečnu ocenu za vreme akademskih studija.

Takođe, ne postoji podatak, ali ne bi bilo loše da se i na tome radi na nivou Visokog saveta sudstva, to je da se izvrši jedna evidencija rodbinskih veza u sudstvu. Ja ne znam lično puno takvih primera, ali znam par primera i znam da toga ima, daleko manje nego u nekim drugim oblastima, kao što je obrazovanje, odnosno univerzitet, ali evidencija rodbinskih veza, odnosno vođenje računa o nepotizmu je jako bitno zato što je nepotizam zapravo uvod ili može da bude dobra osnova za postojanje korupcije u sudstvu.

Naravno, potpuno se slažem sa onim što je rekao kolega Milenko Jovanov, kada je rekao kakvu to nezavisnost neke sudije traže za sebe, odnosno sudstvo traži za sebe. Pa oni i jesu nezavisni, oni su potpuno nezavisni u obavljanju svog posla i svi mi želimo da oni u tome budu nezavisni, to je cilj svih ciljeva u oblasti pravosuđa, da budu nezavisni, da budu naravno pravedni i da sude u skladu sa zakonom.

To što mi potvrđujemo izbor sudija uopšte ne utiče ili gotovo da ne utiče na čitav proces. Objavi se konkurs, ljudi se prijave, Visoki savet sudstva formira komisije, komisije pregledaju prijave, prema zakonu, pravilnicima, bližim pravilima za izbor, određenim kriterijumima, a to su sve kao neki filteri, propuste određene kandidate i na kraju predlože kandidate koje mi samo možemo da potvrdimo ili odbacimo, ukoliko neko od nas, a dolazimo iz svih gradova, opština, krajeva Republike Srbije, imamo dokaze ili konkretne informacije da kandidat iz naše sredine nije dostojan sudijske funkcije ili ima neke druge probleme koji ga diskvalifikuju za tu funkciju.

Prema tome, ja ne vidim da osim toga što mi potvrđujemo na kraju samog procesa taj izbor, mi u nekoj meri ili bilo kakvoj meri utičemo na čitav taj proces, sve se to dešava u okviru sudstva, u okviru organa pravosuđa, a prirodno je da Narodna skupština to potvrdi. Znate, ja hoću, vezujući ovo sa izjavom kolege Jovanova, da uporedim sa univerzitetom. Znate, univerzitet je potpuno autonoman. On je u smislu izvođena nastave, izbora studijskih programa, izbora nastavnika u zvanja, takođe potpuno nezavisan. Zavisan je samo u smislu finansiranja, kada se radi o državnim univerzitetima i fakultetima. Ali baš ta autonomija je negde od 80-ih godina pa do danas proizvela velike probleme na univerzitetu u smislu nepotizma. Nisam ja protiv autonomije u ovim oblastima koje sam naveo, ali autonomija u odabiru saradnika, asistenata, u izboru u zvanje dovela je do toga da danas na fakultetima i univerzitetima u Srbiji, a posebno državnim, jer se tamo najbolje plaća, odnosno plate su najbolje, a ne radi se puno, imamo uglavnom decu profesora. Znači, nedostatak svesti kod ljudi, nedostatak savesti kod ljudi napravio je problem, a oni su imali čitavu ili potpunu autonomiju u toj oblasti.

Ja se sada bojim šta bi se desilo kada bi sudijama dozvolili da sami sebe biraju i sami sebe potvrđuju. Možda bi zapali u istu ili goru situaciju od one u kojoj smo došli sa univerzitetom. Naravno da najveći broj sudija, ja sam duboko ubeđen, pošteno radi svoj posao. Uostalom, postoje i mehanizmi kontrole, znam da postoje komisije koje vrednuju rad sudija i sudova, da se kvalitet njihovog rada kvantifikuje na osnovu nekih merila, na osnovu broja potvrđenih presuda na višim sudskim instancama. Znači, postoji ocena kvaliteta rada sudija koja je vrlo merljiva i koja služi za neke dalje izbore, odnosno njima služi u karijeri.

Međutim, u nekim situacijama koje jesu problematične i gde postoje određene dileme i nismo baš sigurni koliko je neko radio pošteno svoj posao i da li postoje koruptivne veze sa određenim kriminalnim ili nekim drugim krugovima. Možda ne bi bilo loše da Visoki savet sudstva uvede ili se za potrebe Visokog saveta sudstva u smislu donošenja bliže ocene o nekome ili bližeg rešenja o nečijem izboru uvede i poligraf. U tu spravicu ja imam izuzetno veliko poverenje i smatram da je treba koristiti. Naravno da rezultati izlaska na poligraf, odnosno detektora laži ne treba da budu uvek javno poznati, svima poznati, ali treba ju da budu poznati onome ko o nečemu odlučuje ili ko se opredeljuje.

Kad je u pitanju poligraf koga sam maločas spomenuo, ja sam prosto iznenađen da su neke javne ličnosti, odnosno ljudi koji obavljaju javne funkcije ovih dana odbili da izađu na poligraf, po pitanju događaja o kojima svi čitamo i slušamo ovih dana, to je obračun sa mafijom i obračun sa visokim kriminalom. Oduvek sam smatrao da neko ko se bavi javnim poslom ili vrši javnu funkciju mora uvek da bude spreman da se podvrgne poligrafskom testiranju.

To je zaista bio moj stav oduvek, a bio je i 2017. godine kada su meni lično upalili automobil u Nišu ispred kuće. Naravno, oni koji su to naručili i oni koji su to izveli su kasnije to spinovali da sam ja to sam sebi uradio kako bih sebe političkih promovisao i od sebe napravio političku žrtvu. Sad, osim neke štete koju ste pretrpeli i pretnji vi sad imate i optužbu da ste to sami sebi uradili. Zato sam zatražio poligraf i na taj poligraf sam išao ja i moji najbliži saradnici. Neke je policija prihvatila da ispita, za druge je bilo potpuno suvišno. Naravno, svi smo prošli, ali problem je što oni na koje se posumnja da stoji iza toga nisu hteli da izađu na poligraf i ništa se nije desilo. Neki su čak i dobili dobra radna mesta, itd.

Zato, smatram da ovaj stav koji sam čuo juče u medijima, koji potpuno podržavam, da svako ko se bavi javnim poslom mora da ode na poligraf po određenim pitanjima. Naravno, ne treba niko nikog da ispituje za čitav život, jer onda pitanja i odgovori mogu da budu dvosmisleni i mogu da daju potpuno pogrešan zaključak, ali za određeno krivično delo ili određenu materiju tačno određena, definisana pitanja koja su nedvosmislena, na to mora da bude spreman svako ko se bavi javnim poslom, pogotovo neki koji su drmali ovom državom i bili na izuzetno visokim političkim funkcijama.

Tako da, usput sam hteo da prokomentarišem i to što se dešava ovih dana i što je vrlo aktuelno. Imam utisak da možda veći problem od sudstva jeste tužilaštvo, koje nije nezavisno, ono je samostalno, ali vrlo često tužilaštvo ima izgovor, dobar izgovor da prebacuje deo svoje odgovornosti na policiju, a policija deo svoje odgovornosti na tužilaštvo. Kad se sednete da popijete kafu sa jednima ili drugima jedni vam se žale na druge. Tužilaštvo prebacuje odgovornost na policiju, policija na njih. Ko je tu kriv ja ne znam, ali se vrlo često dešava da određeni predmeti tako čekaju po fiokama dok im prođu određeni rokovi ili čak i ne odu na sud. Znači, jednostavno tu se negde završi cela priča u tužilačkim fiokama.

To je uglavnom ukratko ono što sam hteo da kažem na ovu temu. Svima onima za koje ćemo da glasamo, ja se nadam, jer su predloženi i verovatno nema nekih primedbi od strane kolega na pojedine kandidate, želim uspeh u budućem radu. Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Ja želim da ukažem, član 103, na povredu Poslovnika po kojem radimo. Ja sam pokušao da reklamiram povredu Poslovnika posle prvog istupanja gospodina Markovića a vi ste po stavu 3. istog člana bili dužni da mi odmah date reč, međutim, pogledali ste me i nastavili dalje, iako je svetlo bilo upaljeno, odnosno signalizacija. U čemu se sastoji povreda Poslovnika?

Naravno, povredu Poslovnika uvek čini predsedavajući, zato što ne reaguje u skladu sa Poslovnikom.

Prvo, član 106 – Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Ovde smo ponovo slušali tiradu o koroni, o utakmicama, o prisustvu publike na utakmicama itd. Mislim da to nije tema dnevnog reda.

Član 107. stav 1 – Govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Meni se čini da način na koji gospodin Marković diskutuje je ponekad vrlo zabavan i simpatičan, ali mislim da nije uvek u skladu sa dostojanstvom Narodne skupštine.

Posebno bih ukazao na prozivanje nama prijateljskih zemalja, kao što je Francuska i korišćenje termina francuska demokratija odnosno francuske ljudske slobode sa pendrekom. Mislim da jedno takvo obraćanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije primereno i nije primeren odnos prema državi koja je prema nama vrlo prijateljska i u korektnom odnosu prema Srbiji.

Stav 2 člana 107 – Nije dozvoljeno direktno obraćanje…

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Samo da vam kažem još i ovo… (Isključen mikrofon.)

Imovinska karta

(Niš, 31.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Zamenik gradonačelnika Gradsko veće Niša Grad Mesečno 82758.00 RSD 11.07.2016 -
- Fakultet tehničkih nauka Kosovka Mitrovica Republika Mesečno 28759.00 RSD 01.01.2011 -