MILOŠ BANĐUR

Srpska napredna stranka

Rođen je 16. septembra 1966. godine u Prištini. Živi u Nišu.

Zamenik gradonačelnika Niša, bivši gradski većnik i funkcioner Srpske napredne stranke. Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Prištini 1993. godine.

U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je postdiplomske studije završio na Elektronskom fakultetu u Beogradu. Magistarsku tezu odbranio je 2001. godine, a doktorsku disertaciju 2008. godine.

Na Univerzitetu u Prištini počeo je da radi 1994. godine. Od 2009. godine je profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, a od 2011. godine profesor na Alfa Univerzitetu u Beogradu.

Od jula 2012. do jula 2016. je bio član Gradskog veća Niša. Resorno je bio zadužen za komunalne teme.

Jula 2016. godine je izabran za zamenika gradonačelnika Niša.
U oktobru 2017. godine dobio je opomenu pred isključenje iz Srpske napredne stranke.

Član je Srpske napredne stranke od osnivanja.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 07.08.2020, 12:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ja bih prokomentarisao ili se osvrnuo na Predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međuparlamentarnim institucijama.

Mislim da sam maločas čuo stav da je to dogovoreno već i da je pravo svake parlamentarne grupe da delegira svoje predstavnike. Ja bih se sa tim u načelu složio, ali pod određenim uslovima, a to je da se neki pisani i nepisani kriterijumi obavezno ispoštuju. Naravno, kada kažem nepisani da se povede računa o ukupnom ugledu parlamenta.

Smatram da najveća poslanička grupa i stranka koja dominantno učestvuje u vlasti nosi najveću odgovornost pred građanima. Građani u stvari samo nju vide kada posmatraju vlast vrlo često ili kada govore o vlasti, a neki drugi manji koalicioni partneri se ne vide pred javnošću, međutim, iz ovog ovde, iz nekih drugih akata vidim da neki kriterijumi nisu ispoštovani po mom viđanju prilikom predlaganja.

Nisam za to da poslanici koji nisu aktivni i ne dolaze na sednice Narodne skupštine budu negde stalno predlagani i budu predlagani u neke bitne delegacije. Recimo, gospodina Bajatovića, osim jednom, nisam video na sednicama Narodne skupštine. Mislim da je zakasnio kada se birao i predsednik Narodne skupštine i da nije učestvovao u glasanju čak ni za predsednika Narodne skupštine, a vidim sada da je u Parlamentarnoj delegacije za ODKB. Ne znam zašto? Da li neko hoće da nametne utisak da Rusi ne mogu da žive bez Bajatovića ili da jednostavno bilo šta što se tiče Rusije i odnosa sa Rusima mora da ima u sebi i komponentu koja se zove direktor „Srbijagasa“, gospodin Bajatović? Nije mi jasno. Potpuno mi je nejasno da neko ko nije aktivan biva plus i delegiran.

Što se tiče neke druge delegacije, recimo, jedan od potpredsednika parlamenta Stefan Krkobabić je vrlo retko prisutan na sednicama parlamenta. Njegovo mesto je valjda tamo gore, u radnom predsedništvu. Takođe, vidim da je on u sastavu neke delegacije, a znamo da tu postoje i neke srodničke veze koje sada nije potrebno posebno objašnjavati. Sve to što čine neki drugi manji koalicioni partneri se u javnosti komentariše i pripisuje, nekako negativno podvlači Srpskoj naprednoj stranci koja se u suštini u svemu ovome najkorektnije ponaša i na čije delegiranje, odnosno na čije kadriranje ovde ima najmanje primedbi.

Kada je u pitanju, recimo, sastav delegacije u Skupštini NATO-a, Parlamentarnoj skupštini NATO-a, ja sam protiv toga da lobisti NATO-a budu na čelu te delegacije. Koji god kanal da upalim da promenim, čovek koji je predložen za šefa delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a nastupa kao NATO glasnogovornik. Ja sam se više puta pitao, da li je on naš predstavnik tamo ili je on njihov predstavnik ovde kod nas?

Prosto, ta količina ostrašćenosti sa kojom se govori, ne samo o tome da Srbija treba da uđe u NATO, protiv toga nemam bilo šta, jer svako ima pravo da iznese svoje argumente, pa i on, pa i svako drugi ima pravo da diskutuje o tome, ali protiv toga sam da se druge zemlje i drugi narodi nama bliski neprekidno vređaju u medijima kako bi se pokazala odanost i lojalnost NATO paktu. Onda takvi ljudi nekako po definiciji budu predloženi da vode parlamentarne delegacije u tom delu.

Nisam čuo da se šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO izvinio Ruskoj federaciji zbog niza uvreda koje su iznesene i na račun predsednika Putina i na račun Rusije, onih dana i u ono vreme jula meseca kada su u Srbiji bili incidenti. Nisam čuo da se bilo ko izvinio Rusiji po tom pitanju i ne znam na koga je neko mislio kada je rekao da on i ona, Rusija, su mali kepec na svetskoj političkoj sceni.

Izvinite, mene kao građanina Srbije koji gaji neke posebne, a valjda većina nas gaji simpatije prema Rusiji i ruskom narodu, to vređa. Onda vidimo da neko takav, valjda po nekom naslednom pravu, biva i dalje član te delegacije, biva na tom mestu.

Takođe, jedan vrlo ugledan profesor, valjda je ugledan u svojoj struci, je iste one noći kada su bili incidenti u Beogradu izašao, pa otišao na TV i rekao da iza toga stoji Rusija. Da li je to preporuka za Parlamentarnu delegaciju NATO-a? Jedino pozitivno što sam u sastavu te delegacije primetio je Vladimir Đukanović. To mi uliva poverenje da će u toj delegaciji mnoge stvari biti pod kontrolom, odnosno da ta delegacija ima smisla i pored ovakvih kadrovskih rešenja koja mi se jednostavno ne dopadaju.

Znači, postoje i ponavljanja, imate i još neke ljude iz parlamentarne grupe SPS-a, ali i nekih drugih čija se imena ponavljaju i kao predsednika skupštinskih odbora, a zatim kao članova i zamenika članova ovih delegacija. Ovde ima 250 poslanika i mislim da uopšte nije bilo potrebno da se pojedini ljudi pojavljuju na više mesta, na više funkcija i time kumuliraju funkcije. Stiče se utisak da nema drugih kvalitetnih, nego, eto, da je to taj skup, jedan uži, manji, koji je jedino merodavan da bude na nekim mestima.

Ovo je moj lični stav, nije dogovoren sa bilo kim u okviru poslaničke grupe SNS. Prosto, kao neko ko razmišlja na način na koji, ja mislim, razmišlja veliki broj naših građana, čak i većina tako razmišlja, imao sam potrebo da ovo iznesem. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću govoriti o četiri zakona koji se odnose na zajmove za oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

Te dve oblasti imaju ogroman potencijal za ulaganje, štaviše, vape za ulaganjima i svaki dinar plasiran u energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine je dobro usmeren, pogotovo ako se radi o sredstvima koja su sa niskim kamatama, sa subvencionisanim kamatama, ako uz ta sredstva postoji i neki garant onoga ko daje kredit, odnosno zajam, i uz, naravno, grejs period kakav je u ovim sporazumima, pet-šest godina i period otplate od 10 do 15 godine, u zavisnosti koji je sporazum u pitanju. Znači, ako imamo jednu takvu situaciju, sasvim je logično da se ta sredstva uzmu i plasiraju u ove oblasti.

Komunalna infrastruktura, ovde mislim na vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu pre svega, u mnogim gradovima i mnogim opštinama u Srbiji je u vrlo lošem stanju i mogu da vam navedem primer gradskog vodovoda u Nišu, gde se 40% vode gubi, tj. između količine vode koja se zahvati na izvoru i potisne u sistem kroz cevovod i fakturisane količine vode postoji razlika od 40%, pri čemu su, naravno, nelegalni priključci zanemarljivi, tj. oni učestvuju sa nekim zanemarljivim delom u svemu tome.

Postoje veliki gubici vode u vodovodnoj mreži, čak i na magistralnom vodovodu, odnosno magistralnim putevima i potrebna je rekonstrukcija svega toga, tako da ovaj zajam od 200 miliona evra, gde se još 50 pribavlja od Evropske investicione banke i ostatak iz grantova EU i nešto malo lokalne samouprave, pa to ukupno iznosi 300 miliona dinara je nešto što će zaista na pravi način, ja sam potpuno siguran, biti iskorišćeno u opštinama koje ta sredstva budu dobile.

Kanalizaciona mreža takođe je u lošem stanju, ali ne samo što je u lošem stanju u jednom delu, ona i nije dovoljno izgrađena, odnosno postoji problem sa prikupljanjem, odvodom i preradom otpadnih voda, tako da to ulaganje u životnu sredinu je preko potrebno.

Kolega Vasiljević je pomenuo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu. Projekat je u toku i tu se radi o IPA projektu, odnosno projektu koji se finansira iz IPA projekta EU, 85% sredstava daje EU, a 15% Republika Srbija. Zaista se radi o jednom gigantskom projektu čija je vrednost 54 miliona evra.

Ova dva zakona koji se odnose na ulaganje u energetsku efikasnost u zgrade javne namene i zgrade centralne vlasti su dobra ne samo zato što će posle rekonstrukcije tih objekata biti potrebno manje energije zato što će biti korišćeno manje energije, odnosno ostvariće se energetska ušteda, nego i zato što se time daje i pokazuje primer svim ostalim subjektima i građanima kako treba da se postupa, odnosno daje se dobar primer svima ostalima.

Na taj način smo se ponašali i mi u gradu Nišu, tako da smo težili da i škole, osnovne, srednje, dečije vrtiće, zgrade gradske uprave i sve ono što pripada nama, odnosno lokalnoj samoupravi kao njena obaveza da rekonstruišemo, zamenimo fasadu, odnosno popravimo fasadu, zamenimo stolariju ili zamenimo energent, kako bi prosto dali primer celokupnoj zajednici.

Kada je u pitanju zakon kojim se potvrđuje KfW zajam u iznosu od 30 miliona evra, moram da se pohvalim da je naš grad jedini, mislim, učestvovao u svim fazama KfW programa od prve do pete. Učestvuje i u ovoj petoj i grad Niš je uspeo gotovo isključivo zahvaljujući sredstvima koje je dobijao kroz KfW programe da zameni kotlove, odnosno energente u gotovo svim toplanama.

Tako da danas 93% svih kapaciteta gradske toplane u Nišu je na prirodni gas, a ovim novim zajmom u kojem grad Niš je već dobio četiri miliona evra od ovih 30, planirana je zamena energenta u još jednoj gradskoj toplani. Osim toga mnogo kilometara magistralnih toplovoda u gradu je zamenjeno, tako da smo dobili jedan izuzetno dobar koeficijent prenosa toplotne energije kroz distributivnu mrežu.

Izuzetno dobar koeficijent iskorišćenja energenata i u tom smislu grad Niš može da bude primer ostalima u smislu očuvanja životne sredine, 35% stanovništva u gradu koristi daljinsko grejanje za zagrevanje i kažem taj sistem ne zagađuje životnu sredinu. Često smo svedoci da u javnosti postoje prozivanja lokalnih vlasti zbog povremene zagađenosti koja je iznad određene granice, ali u svemu tome najveću odgovornost snose individualna ložišta, odnosno ljudi koriste ugalj, koriste drvo i naravno da sve to kada se sabere i kada svi založe u istom trenutku pređu se odgovarajuće referentne vrednosti i dozvoljene vrednosti zagađenosti.

Tako da mislim da je tu rešenje da se mreža daljinskog grejanja i mreža prirodnog gasa koje treba da budu komplementarne u jednom gradu ponude kao rešenje svima onima koji se nalaze tu negde u blizini, znači da se vide planovi razvoja te dve mreže i da se prosto građanima ponude i direktne subvencije i subvencionisani krediti koji će ih motivisati da uđu u jedan od ta dva sistema koja čuvaju životnu sredinu, a tamo gde i u nekom daljem periodu neće biti moguće da se ljudi priključe na bilo koji od ta dva sistema. Treba dati subvencije i subvencionisane kredite za prelazak na pelet ili recimo korišćenje obnovljivih izvora energije, znači toplotnih pumpi i tako dalje, kako bi nivo zagađenosti u gradovima u kritičnom periodu, u određenim zimskim danima bio podnošljiv i prihvatljiv.

Naravno, ja znam kako stoje fondovi, zeleni fondovi lokalnih samouprava i mislim da oni sami ne mogu da iznesu taj teret subvencionisanja pojedinaca. Mislim da država i lokalna samouprava zajedno mogu da urade puno u tom smislu, zajedničkim naporima. Kažem subvencionisanjem kamata kredita, tako da građani to ne osete kao neki teret nego prosto da taj kredit dožive kao beskamatni zajam.

Ono što želim ovde da istaknem i da vas upoznam sa problemom je da mi imamo u gradu određene republičke institucije koje bi trebalo da daju primer svima nama kako se čuva životna sredina i kako se postupa u smislu uštede energije. Oni se ne ponašaju na takav način, a oni nisu u našoj recimo, gradskoj nadležnosti i lokalna samouprava ne može tu ništa da uradi na svoju ruku ili na silu.

Mi smo nudili svoje usluge i pomoć i Medicinskom fakultetu i zgradi Univerziteta, to je zgrada Moravske banovine u samom centru grada, Pravnom i Ekonomskom fakultetu, znači radi se o visokoškolskim institucijama koje osim budžetskih prihoda imaju i visoke sopstvene prihode, samostalne prihode i rekao bih nisu bez para i mi smo ponudili svoju pomoć da oni svoja grejanja, da oni sa uglja ili mazuta, lož ulja pređu na recimo gas ili da se priključe na gradsku toplanu i nismo naišli na neko razumevanje. Tako da mislim da bi Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete, pošto se ovde radi i visokoškolskim institucijama koje su u nadležnosti ministarstva, mogle da učine napor sa svoje strane da ih ubede da povedu računa o životnoj sredini, jer kažem grad nema tu ingerenciju, nema tu kompetenciju.

Ono što je naše bilo je da zgrade gradske uprave, da zgrade direktnih, indirektnih korisnika budžetskih sredstava grada Niša, škole, osnovne, srednje, vrtiće u što većoj meri uvedemo, odnosno prebacimo ili na gas ili da priključimo na sistem daljinskog grejanja.

Počeo sam pa sam skrenuo sa pitanja KFV 5, mi smo u prva tri programa KFV dobili negde pet miliona i 800 hiljada evra bespovratnih sredstava od Nemačke razvojne banke i dva miliona i 800 su bila naša gradska sredstva. Znači, ovde treba naglasiti da je u prve tri faze Nemačka razvojna banka izuzetno pomogla grad Niš i ta razlika između njihovih i naših ukupno plasiranih sredstava iznosi tri miliona evra. U četvrtoj fazi i trećoj, treća je imala i kreditni deo, četvrta faza je bila samo kredit od četiri miliona evra, ukupno je uzet kredit od sedam i po miliona evra za te dve faze.

Kažem, sada u ovih 30 miliona mi smo već konkurisali i prošli su projekti za četiri miliona, a pripremili smo i projekte za još tri miliona evra. Tako da, ukoliko sredstva ostanu neiskorišćena od strane ostalih potencijalanih korisnika, grad Niš uvek ima dobre projekte za tu oblast. Tako da, iz ove moje diskusije se zaključuje naravno da podržavam sve zakone koji su na dnevno redu. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, posle čitanja izmena i dopuna ovog seta poreskih i carinskih zakona, zaista se zaključuje da postoji opravdana potreba da se ove izmene usvoje. Prosto, sama epidemija Kovid-19 je ove godine izazvala određene zakonske promene, a i zakonska praksa vrlo često nametne odgovarajuće izmene, jer pojedine odredbe uvek treba ili neke odredbe treba precizirati kako bi se suzio prostor za njihovo tumačenje i na taj način prosto povećala pravna sigurnost građana, u ovom slučaju poreskih obveznika.

Naravno, Vlada Republike Srbije je aprila meseca, to svi znamo, donela uredbu kojom se poreske obaveze prebacuju iz jednog kvartala u 2021. godinu, odnosno od 1. januara 2021. godine, pa u naredna 24 meseca. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u jednoj svojoj izmeni se upravo odnosi na ovo, na ovu situaciju, ali i sve moguće slične situacije u kojima se možemo naći, gde se odlukom Vlade odgovarajuće poreske obaveze mogu prebaciti u neki drugi vremenski period. Tako da, ovaj član zakona ima povratno dejstvo, što je vrlo neobično, ali je potpuno opravdano obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo. To znači da se ovaj član primenjuje na kalendarsku godinu u kojoj se zakon donosi.

Kao što se vidi iz ovih izmena i kao što se vidi iz same poreske prakse, mi prosto idemo ka zaokruživanju koncepta digitalne uprave, odnosno elektronske uprave, pa i digitalizacije u oblasti poreske uprave. Od 2018. godine moguće je podneti poresku prijavu za PDV putem e-portala, a od 2019. godine moguće je podneti poresku prijavu za porez na imovinu, odnosno nepokretnosti. Tada je u jednom članu pisalo da fizičko lice, fizičkih lica ima 10 puta više nego pravnih lica i preduzetnika ukupno kao poreskih obveznika, da fizičko lice može da se izjasni da poreski akt dobije elektronskim putem.

Ova izmena koja se ovde predlaže je sasvim logična. Ukoliko se fizičko lice obrati elektronskim putem, tj. popuni poresku prijavu putem portala elektronske uprave, sasvim je logično da i poreski akt dobije na isti način putem portala, bez bilo kakve potrebe da se on o tome posebno izjašnjava. Naravno, izjašnjavaće se samo ono fizičko lice koje se na klasičan način obrati poreskom organu.

Ono što je naročito zanimljivo i korisno i ide u pravcu te potpune digitalizacije, to je da ostale poreske zahteve, odnosno ostale zahteve poreski obveznik, kao što je zahtev za dodelu poreskog kredita ili za povraćaj viška uplaćenog iznosa ili za određenim poreskim odlaganjima, takođe može da uputi putem portala poreske uprave. Na ovaj način se ne samo skraćuje vreme komunikacije između obveznika i uprave, nego se i, o tome su govorile kolege, pojednostavljuju, odnosno smanjuju troškovi na strani Poreske uprave, pošto ona komunicira sa svim poreskim obveznicima.

Kao što je poznato, 1. januara 2022. godine planirano je da se zaokruži taj koncept elektronske uprave, da informacioni sistemi lokalnih poreskih administracija budu inkorporirani i potpuno udenuti u jedinstven sistem sa državnom poreskom upravom i prebacivanje odgovornosti ili ubiranja, tj. određivanja naplate i kontrole poreza na nasleđe, na poklon i na prenos apsolutnih prava, prebacivanje sa državne poreske uprave lokalnoj poreskoj administraciji je jedan korak u tome, jer je potpuno logično da onaj kome prihodi pripadaju je zainteresovaniji za njihovo prikupljanje od nekog drugog. Naravno, svako će se više pobrinuti da sopstvene prihode ubere onako kako treba, bez ikakvih propusta, znači najaktivniji je kad skuplja za sebe, a ovaj prihod pripada lokalnoj samoupravi. To je njen, kako ja razumem, ustupljeni prihod, za razliku od poreza na nekretnine koji je izvorni prihod lokalne samouprave.

Ono što je sasvim logično, naše kolege u prethodnom sazivu su 10. oktobra 2019. godine donele dva zakona, jedan je o otvorenim investicionima fondovima, a drugi o alternativnim investicionim fondovima. Zakoni su stupili na snagu, zapravo počeli su da se primenjuju 20. aprila ove godine, kada je Komisija za hartije od vrednosti donela pravilnike po kojima se bliže uređuje poslovanje, osnivanje poslovanja tih fondova. Naravno, pošto imate novi subjekt oporezivanja, to je potrebno udenuti u zakone, u Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i u Zakon o porezu na imovinu. Jer, ukoliko fond poseduje nepokretnosti, drži ih ili koristi, on treba da plati porez na imovinu. Ukoliko primi poklon, nasleđe ili vrši prenos apsolutnih prava bez naknade, takođe treba da plati odgovarajući porez.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji do detalja reguliše takav proces i kaže da je Društvo za upravljanje fondom ono koje u ime fonda i za račun fonda učestvuje u jednom takvom postupku, obavlja takav postupak, a iz imovine fonda. Fond ne mora da bude pravno lice, ali je društvo za upravljanje fondom naravno pravno lice.

Zadržao bih se na par preciziranja koja su izvršena u Zakonu o imovini. Potpuno podržavam preciziranje koje se tiče umanjenja poreza na stan u vlasništvu ili kuću u vlasništvu, gde se umanjenje do 50%, najviše 20.000 dinara, ostvaruje ne kako je pisalo – ukoliko vlasnik stanuje u stanu, nego ukoliko u stanu ima prijavljeno prebivalište. Znači, to je jedna znatno bolja formulacija u pitanju.

Takođe, kada su u pitanju pogoni prerađivačke industrije, poreska osnovica za njih je knjigovodstvena vrednost. Da ne bi došlo do zloupotrebe, precizirano je da je to samo u situaciji kada se pogon prerađivačke industrije koristi za tu namenu. Dobro je što je došlo do olakšica kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja manjeg obima, odnosno primarna poljoprivredna proizvodnja, gde su objekti takve proizvodnje za one koji ne koriste poreske knjige, odnosno nemaju obavezu vođenja poreskih knjiga, prosto izuzeti iz poreza.

Ja bih se ovde najviše zadržao na porez za nekretnine u lokalnim samoupravama, obzirom da smo, recimo, mi u Nišu u proteklom mandatu porez na imovinu, porez na nekretnine prepoznali kao drugi najvažniji izvor finansiranja lokalne samouprave. Prosto, porez na zarade je najveći i glavnina naših prihoda tekućih potiče iz tog poreza, ali porez na imovinu je nešto gde smo mi prepoznali, gde je gradonačelnik Bulatović prepoznao potencijal koji nije iskorišćen.

Mi smo, recimo, za poređenje, 2012. godine u Nišu ostvarili porez na imovinu 170 miliona. Naravno da je naša administracija od 2012. do 2016. godine napravila određene pomake i mi smo 2017. godine ostvarili taj porez u iznosu od 453 miliona.

Međutim, 2017. godine gradonačelnik je napravio radnu grupu koja je imala zadatak da reformiše lokalnu poresku administraciju i u saradnji sa gradskim opštinama i javnim preduzećima napravljen je popis nekretnina u gradu. Kao rezultat toga imamo da je broj nekretnina uvećan za dva puta, odnosno broj nekretnina koje podležu porezu je dupliran, tako da je 2018. godine potencijalna poreska obaveza poreza na imovinu bila negde milijardu i 180 miliona, a sledeće godine je evidentirano još 12.000 nekretnina više, tako da je poreska obaveza potencijalno bila milijardu i 370 miliona.

Naravno, tu smo uradili pet stvari. Ne samo što su ekipe obišle teren i potpisale objekte, nego je došlo i do konstatovanja stvarne veličine određenih objekata, odnosno njihove korisne površine. Rešenja o nasleđivanju su evidentirana, kao i ugovori o kupoprodaji. U zakonu sam primetio jednu dobru stvar, odnosno u ovim izmenama, da se javni beležnici obavezuju da u roku od 30 dana dostave kupoprodajne ugovore ili rešenja o nasleđivanju lokalnoj poreskoj administraciji.

Zanimljive su i izmene kada je u pitanju zoniranje. Znamo da svaka lokalna samouprava mora da ima najmanje dve zone opremljenosti i da se prosečna cena u zoni utvrđuje tako što se tokom, do sada je bilo devet meseci, sve prodajne cene saberu i podele, odnosno nađe prosečna prodajna vrednost.

Zanimljivo je da se ovaj period povećava na 12 meseci, što sa sobom vuče dva benefita. Prvo, duži vremenski period značio bi veći broj slučajeva koji upadaju u taj period, a to znači tačnije jedno pravednije određivanje prosečne vrednosti. U slučaju kada nemamo tri prometa u određenoj zoni za objekat ili određenu vrstu objekta, povećanjem period sa devet na 12, mi u stvari povećavamo verovatnoću da se taj treći slučaj ili tri slučaja dese, tako da ovo povećanje perioda sa devet na 12 meseci u kojem se računa prosečna cena po zoni je vrlo dobro, iz ova dva razloga.

Takođe, mislim da je dobro rešenje za određivanje prosečne cene u najopremljenijoj i najneopremljenijoj zoni, na način da se za te cene uzima za cenu u najopremljenijoj zoni najviša prosečna cena zona koje teritorijalno okružuju tu zonu, a za prosečnu cenu u najneopremljenijoj zoni uzima se najniža prosečna cena onih zona koje teritorijalno okružuju tu zonu.

To su, sa aspekta nekoga ko se pomalo bavio tim stvarima, vrlo dobra zakonska rešenja. Moj zaključak je, na osnovu onog iskustva koje mi imamo u Nišu, da je dobro da u gradu postoji više zona opremljenosti. Mi imamo 11 zona. Mi nismo povećavali poresku stopu, nismo povećavali jediničnu cenu poreza po zoni, ali smo većim obuhvatom i evidencijom stvarnog realnog stanja na terenu uspeli da za nekoliko puta uvećamo poreske prihode.

Zaista iz sveg srca podržavam ove izmene koje su na dnevnom redu i čestitam na uspehu koji ste nam danas saopštili. Hvala.

Imovinska karta

(Niš, 31.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Zamenik gradonačelnika Gradsko veće Niša Grad Mesečno 82758.00 RSD 11.07.2016 -
- Fakultet tehničkih nauka Kosovka Mitrovica Republika Mesečno 28759.00 RSD 01.01.2011 -