Hvala.
Pre svega, Snežana, nisam bio danas kada ste o tome diskutovali, ali ja kada nekome dajem reč ja ne procenjujem šta će taj da kaže. Reč se dobija na osnovu onoga da li neko ima pravo da dobije reč ili ne.
Zakonom o Narodnoj skupštini, koji je donet 2010. godine, je definisano da narodni poslanik ima pravo da na sednici Narodne skupštine govori i da pisane dokumente u radu Narodne skupštine podnosi na svom jeziku. Lično smatram da je ta odredba veoma neprecizna zato što šta to znači – na svom jeziku? Da li je taj jezik u stvari jezik nacionalne manjine ili svako od vas može da ima neki svoj jezik?
Drugo, u istom tom članu zakona stoji da je generalni sekretar dužan da obezbedi prevođenje. Šta sada to znači? Da li to što mi nemamo trenutno prevodioca onemogućava da neko dobije reč? Za 10 godina niko nije našao za shodno da operacionalizuje ovo i zato sam i tražio juče od Generalnog sekretarijata da se obrati resornom ministarstvu, koje je donelo niz zakona koji se tiču ove oblasti, da jasno odredi pod kojim uslovima se ovo pravo ostvaruje i šta to znači.
Ovde je gospodin Martinović. On zna da mi u sistematizaciji radnih mesta ovde nemamo radno mesto prevodilaca za ove jezike, ako neko podrazumeva da u svakom momentu mora da postoji ovde prevodilac. Drugo, ako podrazumeva da to treba da bude po potrebi, onda mora da postoji mehanizam kako se najavljuje da će neko govoriti na jeziku koji namerava da koristi, ali to podrazumeva kooperativnost i saradnju između narodnih poslanika i onih koji rukovode radom Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovo jeste zloupotreba prava da se koristi nešto što mnoge nacionalne manjine nemaju. Ovde je Elvira dugo, već više meseci, i vodi sednice Narodne skupštine i govori čak i na mađarskom jeziku i sama prevede to što kaže. Ako je neko dobronameran, uvek ćemo da nađemo rešenje za postojeći problem.
Da ne ulazim u suštinu onoga što je rekao, govorim o formalno-pravnom delu ovog problema, a o političkim stvarima mislim da je apsolutno ispod nivoa Narodne skupštine da se na ovakav način komunicira, da su u pitanju laži i da, pazite, tu ima i gorih stvari, kao što je poređenje sa nacističkom Nemačkom, poređenje sa Jevrejima itd, ali to je sada, pošto je pitanje upućeno premijerki, tu je i ministar Vulin na koga se delom i odnosilo ovo pitanje, mada je on tu više upotrebljen kao povod da se iznese određeni politički pamflet, očigledno da Kamberiju nije ni bilo bitno da se ovo prevede na srpski. Bilo mu je bitno da kaže to što je hteo da kaže i misli da je time nešto dobio.
Mislim da je time mnogo izgubio jer je samim tim što je iz parlamenta Srbije govorio na albanskom jeziku demantovao da je Srbija država mržnje, nego država sa visokim stepenom prava nacionalnim manjina, jer sam gotovo siguran, ne gotovo nego sam siguran da Srbi prvo ne mogu ni da budu u parlamentu Albanije, a kamoli da govore na srpskom jeziku.
Hteo bih da sada zatvorimo tu temu, a da se o političkoj suštini ovoga što je izrečeno naravno polemiše i diskutuje.
Zamolio bih predstavnika predlagača, ministra Vulina da se obrati.
Izvolite.