Hvala vam uvažena potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo izbore istaknutih pravnika, odnosno članove VSS i VST. Naime, reč je o izboru kome je prethodila veoma složena, ali i veoma reprezentativna procedura, pre ove plenumske sednice.
Na samom početku u tom smislu želim da dam jedan komentar te procedure. Neke kolege koje su ranije govorile su već komentarisale. Ja bih rekla da jedan od onako najkonstruktivnijih momenata ovog skupštinskog saziva, čijem dostojanstvu i političkoj zrelosti, jer je zaista bila čast prisustvovati, bila je sednica Odbora za pravosuđe koja je održana posle prvog javnog slušanja, razgovora i predstavljanja kandidata za ove pozicije.
Na toj sednici od kandidata koji su se prijavili za ove funkcije, mi smo dvotrećinskom većinom, glasovima i vlasti i opozicije izabrali skoro sve kandidate čija su imena uneta na listu sa koje danas vršimo izbor. Od toga, dakle, od 16 kandidata koji se nalaze na listama za ova dva saveta, čak 10 je izabrano na predlog poslanika opozicije.
Međutim, da li zbog straha da će konstruktivnost biti ocenjena kao kooperativnost, da li zbog neke puke potrebe za oponiranjem, već na narednoj odborskoj sednici, atmosfera je bila drugačija, manje konstruktivna, ali ipak ostaje upisano da od 16 kandidata koliko je imena trebalo uvrstiti u ovu listu, njih 13 je izabrano
zajedničkim glasovima vladajuće koalicije i opozicionih stranaka, što je bio lakmus papir koji je pokazao da je konsenzus oko ovog pitanja moguć.
Bilo bi jako dobro da se i današnja sednica završi takvim konsenzusom i izborom istaknutih pravnika u parlamentu, bez potrebe za aktiviranjem rezervnog tzv. antidedlok mehanizma, odnosno izbora od strane komisije. Time bismo pokazali i građanima, ali što je možda i manje važno i međunarodnoj zajednici, da i mi kao narodni poslanici i Republika Srbija kao država politički i demokratski sazreva, da nema bespotrebne sabotaže ustavnih procesa i da ne moramo frontalno da se suprotstavljamo oko svega u odnosu na naše političke neistomišljenike, već da smo u stanju da ostavimo po strani političke razlike kada je reč o zaštiti našeg Ustava, o zaštiti našeg pravosuđa i na kraju naših građana.
Negde potpuno razumem i verujem da smo svi svesni težine ovog političkog momenta i toga da nam, nažalost, najveći problem nisu pravosudni saveti. Mnogo veći problem od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva juče je bio Savet Evrope u kome nam je pretilo otpočinjanje procedure za prijem tzv. Kosova. Čuli smo obraćanje ministra inostranih poslova gospodina Ivice Dačića. Mislim da svi možemo samo da pretpostavimo koliko je bila teška diplomatska borba i koliko je veliki uspeh što se od otpočinjanja te procedure odustalo, koliko je u stvari bila teška borba za ono što bi trebalo da je pravda.
Isto tako trebalo bi da je pravda, kao što je ministar Dačić i rekao, da se na deset godina neispunjenja Briselskog sporazuma drugoj strani izrekne sankcija, a ne nagrada, kako to sada liči da jeste. Uopšte mislim da nisam van teme kada to kažem, jer i mi ovde danas vodimo svojevrsnu borbu za pravdu, u najmanju ruku borbu za jedan bolji pravosudni sistem koji će zaštititi svakog ko se vlada po pravu i sankcionisati onog ko pravo ignoriše, a ne obrnuto.
U tom smislu, ono što mi danas možemo da uradimo je daleko lakše. Samo treba da, kao što sam rekla, ostavimo po strani svoje političke razlike, koje nekada svakako da jesu legitimne, da pustimo oštrice međustranačke borbe koje, koliko god nekada tupe bile, iritiraju na ovoj sednici na kojoj se zahteva da donesemo politički neutralnu odluku, odnosno da izaberemo politički neutralne stručnjake.
Uostalom, na kraju dana mislim da svi do jednog u ovom domu znamo da kandidati koji su predloženi za izbor u pravosudne savete jesu istaknuti pravnici, dorasli zadacima koji su povereni ovim savetima. Naime, njihovim izborom novi pravosudni saveti konačno će početi da funkcionišu, čime će stupiti u dejstvo i novi mehanizmi zaštite nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva koje smo ugradili ustavnim amandmanima, a nedavno i konkretizovali ustavnim zakonima, čime će posle više zareza u postupku ove pravosudne reforme biti stavljena tačka na izbor sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca od strane parlamenta kao političkog tela.
Svakako ostaju istaknuti pravnici da, kao članovi visokih saveta, putem legitimiteta koji će, nadam se, dobiti u ovom domu, budu spona između građana i nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije. Podsetiću da je za njihov izbor neophodna dvotrećinska većina, što je, koliko znam, presedan u našoj parlamentarnoj istoriji, kada je reč o izboru javnih funkcionera. Takođe, s obzirom na aktuelne političke prilike, biće presedan i ako takvu saglasnost postignemo, ali se tom presedanu iskreno nadam. Evo, još jednom pozivam na konstruktivnost.
Tako i nastupam, jer iako je bilo poslanika opozicije koji su se korektno držali tokom celog ovog procesa izbora istaknutih pravnika i tokom današnje sednice, bilo je i onih koji su svojim istupanjem dali toliko materijala za političke napade, ali em što to nije manir socijalista, niti je moj lični manir, em što su ovo ipak teme države, pravosuđa i zaštite prava građana koje su iznad nekog dnevnopolitičkog nadgornjavanja.
Poslaničkoj grupi „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ izuzetno je važno kako će pravosuđe gledati na građane i kako će građani gledati na pravosuđe, da li će u njemu videti efikasan i pravičan sistem ili sistem koji će dozvoliti da ga zasene neki izuzeci. Preduslov da taj sistem bude okarakterisan kao pravičan jeste način na koji će pravosuđe, odnosno sudovi i tužilaštva gledati na građane i na njihove probleme, da svakog i svačiji problem gleda jednako. Ta jednakost pred zakonom za socijaliste je imperativ, da ne bude nezaštićenih koji bi se uzalud obraćali sudu, koji bi godinama čekali na sudsku zaštitu i da isto tako ne bude ni onih zaštićenih, u smislu imuniteta na obavezu poštovanja prava, bez obzira na to ko su, koga poznaju, šta imaju i šta mogu.
U tom smislu, važno je da istaknuti pravnici budu bedem odbrane Ustava, ustavnih prava građana, ideje ustavnih promena i da budu brana nekim uticajima koji bi pretili da ugroze ostvarenje te ideje. To je ono što je moja poruka za njih. Njihova ovlašćenja će biti izuzetno velika, ali će biti još veća njihova odgovornost, naime, zajedno sa članovima koje će izabrati sudije i tužioca, dakle, ukupno njih 11 biće odgovorni za to ko će obavljati sudijski i tužilački poziv i kako će taj poziv obavljati.
Mi iz poslaničke grupe „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ znamo koje ćemo od predloženih kandidata podržati u danu za glasanje. Neću ponaosob komentarisati kandidate, već ću samo reći da su oni svojim biografijama, istupanjem, držanjem u ovom domu, načinom i sadržinom odgovora na pitanja, po našem mišljenju, zavredeli poverenje naše poslaničke grupe i ispunili zahteve Zakona za izbor, a pre svega onaj u pogledu dostojnosti i relevantnosti njihovog znanja i iskustva za rad u savetima sa tako značajnim ovlašćenjima.
Takođe, deo današnjeg dnevnog reda jeste i izbor Zaštitnika građana. Naša poslanička grupa je za izbor predložila gospodina Pašalića, koga smo prepoznali kao nekog ko je dobro obavljao svoju funkciju u prethodnom periodu, koji je svestan problema koji i dalje postoje. Takođe, svestan je i potrebe približavanja institucije Zaštitnika građana građanima iz različitih krajeva naše zemlje. U tom kontekstu, mi smo i menjali Zakon o Zaštitniku građana 2021. godine, čime je to približavanje i normativno olakšano.
Mi smo ocenili da je gospodin Pašalić svestan potrebe i neophodnosti međunarodne saradnje. U tom smislu je dao veliki doprinos i zapravo prvi je Ombudsman koji je tom sferom počeo da se bavi i dao je zaista veliki značaj i veliki doprinos pozicioniranju srpskog Ombudsmana u nekim međunarodnim krugovima. Ostvareno je članstvo u brojnim relevantnim međunarodnim organizacijama, inicijator je Balkanske mreže ombudsmana. Takođe, Zaštitnik građana je nacionalna institucija u A statusu, što je potvrđeno reakreditacijom od strane Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava. Ovo sad malo suvoparno zvuči, ali zapravo reč je o veoma značajnom priznanju.
Međutim, najznačajnije od svega jeste efikasnost koju je u prethodnom periodu Zaštitnik građana pokazao u svom radu, koju je pokazao u davanju reakcije na povrede prava građana, o čemu svedoči podatak da je čak 92% predmeta koji su primljeni u 2022. godini okončano. Ta činjenica svrstava Zaštitnika građana među državne organe sa najvećom efikasnošću u radu.
Ne bih sada da zamaram ciframa, ali s obzirom na to da je bilo onih koji su njegov rad negativno ocenili, da bi stekli gledaoci dojam o obimu posla, pročitaću da se u 2022. godini Zaštitniku građana obratio 13.841 građanin naše zemlje. To pokazuje da građani i građanke znaju da u instituciji Zaštitnika građana imaju sagovornika koji će im pomoći da reše svoje probleme, one koji su prouzrokovani nezakonitim, nepravilnim ili neefikasnim postupanjem javne uprave. Mislim da treba taj mehanizam i dalje da popularizujemo, ne bi li bio još pristupačniji građanima, a sve u cilju dostizanja visokog standarda dobre administracije.
Ovom porukom ću i završiti, da bih ostavila vreme za eventualne zaključke na kraju sednice. O ostalim tačkama dnevnog reda u nastavku diskusije govoriće moje kolege, pre svega moja koleginica, Dijana Radović koja će se takođe osvrnuti na izbor istaknutih pravnika iz njene perspektive. Takođe govoriće kolega Dragovan Milinković i kolega Uglješa Marković.
Hvala vam.