DUBRAVKA KRALJ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1994. godine u Zrenjaninu.

Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu diplomirala je 2017. sa najvišim prosekom u generaciji - 9,97. Tokom studija više puta je nagrađivana Izuzetnom nagradom koju Univerzitet u Novom Sadu dodeljuje najboljim studentima.

Bila je stipendista Ministarstva prosvete, Fondacije Calsberg & Dunđerski, Fonda za stipendiranje darovitih studenata i mladih naučih radnika i umetnika Univerziteta, te Fonda za mlade talente u okviru Ministarstva omladine.

U imenik advokatskih pripravnika upisana je 2018. godine. Prvu godinu pripravničke vežbe obavila je u novosadskoj advokatskoj kancelariji, dok drugu obavlja u porodičnoj kancelariji u Zrenjaninu.

Završila je master akademske studije 2019. godine, takođe na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, sa prosekom deset.

Predsednik je Odbora pripravnika Advokatske komore Vojvodine. Priprema pravosudni ispit i početak samostalnog bavljenja advokaturom.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovana

čeka se odgovor 6 meseci i 10 dana i 8 sati

Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Uvažena ministarko, gospodine Vinš, dobar dan.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se osvrnula na jedno svoje razmišljanje još od kad sam bila student, a i kasnije kao postdiplomac. Nekako nikada nisam maštala o državnom poslu u javnoj službi, jer sam negde smatrala da se prava vrednost znanja može videti samo na slobodnom tržištu, međutim, sada shvatam da se prava vrednost zapravo vidi samo u doprinosu koji smo spremni da damo društvu i u borbi za izgradnju jednog socijalno pravednog ambijenta.

Zato kao socijalista danas ne želim da fasciniram citiranjem pravnih normi koje i te kako znam, već da ukažem zajedno sa svojim kolegama na ono što je nužnost.

Nužan nam je aplauz za sve časne ljude koji žive pošteno i poštuju propise, nužna je kazna za sve one koji propise krše, nužan je dokaz da ne postoje lakši putevi prečice i zaobilazni pravci. Zato su nužnost časni i stručni tužioci, hrabri i odlučni da se za takav dokaz bore, poštujući svačija prava, a motivisani željom da Srbija bude pravna država.

Srbija zaslužuje vladavinu prava, zaslužuje pravičan i efikasan pravosudni sistem, zaslužuje najbolji mogući okvir tog sistema, ali isto tako zaslužuje i ljude koji će i svojim moralnim i svojim stručnim kvalitetima dati veru u pravosuđe.

Mi danas biramo više javnih tužioca koji će rukovoditi javnim tužilaštvima širom zemlje i nadam se da će to činiti na način koji će obezbediti na da na svako pitanje da li je moguće, da li mogu da ne poštujem svoju zemlju i kršim njeno zakonodavstvo, stigne brz, efikasan i dovoljno glasan odgovor – ne može i da taj odgovor stigne bez obzira na to ko pitanje postavlja, ko iskušava naše zakonodavstvo.

Isto tako, bez obzira na to ko zaštitu traži, jer kao što je važna poruka države da nema zaštićenih, koja jeste poslata, podjednako je važna, možda i važnija poruka da nema nezaštićenih i da svako ko se obrati tužilaštvu može da dobije jednaku zaštitu svojih prava i satisfakciju sankcionisanjem onog ko ih ugrožava, jer svačija nesreća boli podjednako i tu reda prioriteta ne sme da bude ko god bio oštećeni.

Ono što jeste prioritet jeste poruka društvu da svaka vrsta kriminala, ko god ga vršio, ne vodi do lagodnog života, već vodi do kazne i zato nam trebaju tužioci koji su dorasli tom zadatku, koji su dorasli važnosti svog posla, koji su odlučni da rade zakonito, samostalno, nepristrasno, poštujući svačija prava, odgovorno i posvećeno sa profesionalnim i ličnim integritetom. To su zahtevi koje pred tužioce postavlja Etički kodeks.

Generalno, sve što treba da rade sve piše u propisima, a sve ono što mi očekujemo jeste da to znaju, poštuju i postupaju. Odgovornost je velika.

Unapređenja su potrebna, uprkos tome što je tužilaštvo u prethodnom periodu pokazalo zaista veliku sposobnost. Danas sam čula pohvale i uspehe koji su postignuti u konkretnim predmetima i to zaista stoji, ali ja bih dodala i to što su se tužioci u relativno kratkom periodu snašli u novom sistemu javnotužilačke istrage koja je u momentu njenog uvođenja zaista promenila dotadašnji koncept i za to zaista tužioci zaslužuju pohvalu.

Promene će potencijalno uslediti i nakon referenduma.

Jako mi se dopalo izlaganje koleginice Veljović, isto kao i kolege Kosanića iz Jedinstvene Srbije, jer su zaista po malo ušli u tematiku ustavnih promena.

I ja lično imam, pošto ću pričati sledeće nedelje, ambiciju da celo izlaganje posvetim ustavnim promenama. Danas će o tome pričati i uvaženi narodni poslanik Zvonimir Stević iz naše poslaničke grupe, ali pored angažovanja poslanika na približavanju ustavnih amandmana građanima, ja mislim da bi bilo korisno da i ministarka pravde, kao neko ko je zaista uložio veliki trud u izradu ustavnih amandmana i zaista se posvećeno bavi ovom tematikom i bio prisutan i na svim javnim slušanjima koja je organizovala predsednica Odbora za ustavna pitanja, da ipak se zauzme za jednu aktivniju prisutnost ove teme u medijima, jer stvarno mislim da građani zaslužuju da im bude objašnjeno šta ove ustavne promene zapravo podrazumevaju i šta je intencija, a zaista mislim da je intencija dobra.

Takođe, potpuno uvažavam činjenicu, i ona jeste pohvalna, povećanja plata, generalno u javnom sektoru. Međutim, i pored toga, mislim da zarade u pravosuđu zaista više nisu motiv za bavljenje tim zanimanjima i zato se negde sve više kvalitetnih pravnika odlučuje za neke druge pravničke profesije.

Eto, recimo, tu je i uloga javnih tužilaca, koji će rukovoditi tužilaštvima, da zaista svoje saradnike i zamenike motivišu na jedno ažurnije postupanje, na usavršavanje i edukaciju, uprkos tome što… Kažem, ne mislim da je plata tužilaca i sudija mala, ali mislim da je neadekvatna velikoj odgovornosti koju njihovi poslovi nose, niti da je dovoljna garancija nezavisnosti i samostalnosti. Zato smatram da bi bilo korisno ulaganje u pravosuđe i na taj način, pored toga što je u prethodnom periodu zaista dosta uloženo u unapređenje pravosudne infrastrukture, izgrađeni su objekti ili su renovirani objekti za potrebe pravosuđa u više gradova, ja sam o tome već govorila, a sada bih istakla da me zaista posebno raduje što je počela izgradnja Palate pravde u Novom Sadu, jer novosadski sud i Tužilaštvo zaista zaslužuju bolje prostorne uslove. No, za razliku od toga, mislim da je raditi u zrenjaninskoj Palati pravde jedna posebna privilegije, jer je zaista kuriozitet da jedna takva monumentalna zgrada, koja je i proglašena za spomenik kulture, čuva dostojanstvo zrenjaninskog pravosuđa. Ali, mnogo važnije od toga, dostojanstvo pravosuđa u celini treba da čuvaju svi nosioci pravosudnih funkcija u svim situacijama, bez obzira na izazove i pritiske sa kojima se neminovno, i svesni smo toga, susreću.

Poslanici Socijalističke partije Srbije će dati podršku svakome ko ima volju da se sa tim izazovima i pritiscima suoči.

Hvala vam.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja smatram da je umesno da na samom početku svog izlaganja, a povodom odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Velikoj Plani i funkcije predsednika Upravnog suda, gospođi Slavici Ivanović čestitam na navršenju radnog veka i sticanju uslova za starosnu penziju, makar što se tužilačkog posla tiče, isto kao i gospođi Jeleni Ivanović na izboru sudiju Vrhovnog kasacionog suda, što su razlozi prestanka funkcija koje sam pomenula.

Što se tiče izbora članova Visokog saveta sudstva, moja poruka njima je ista ona koju upućujem kada biramo predsednike sudova, a to je da nastoje da stvore čvrstu branu svim nedozvoljenim pritiscima i uticajima na sud, a nikako da budu karika u vršenju tih uticaja i pritisaka, pri čemu, naravno, da je u odnosu na predsednike sudova, odgovornost članova Visokog saveta sudstva još veća, budući da govorimo o organu koji je po definiciji osnovan sa ciljem da obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudija i suda. Zato svi njegovi članovi moraju biti snažno okrenuti ka ostvarenju tog cilja, bez dozvole bilo čijeg uticaja na definiciju pravde u presudama suda.

Isto tako, budući da Visoki savet sudstva ima ključnu ulogu u predlaganju sudija i generalno u kadriranju u pravosuđu, svi njegovi članovi moraju biti snažno suprotstavljeni nepotizmu, lobiranju, traženju veza za napredovanje u pravosuđu i slično, jer, svi ćemo se složiti, jedina veza za pristup pravosudnim profesijama moraju da budu znanje, trud i pravdoljubivost.

Nekako mislim da sudi može samo onaj ko je daleko pošteniji od onih kojima se sudi, oni koji su stručniji od ostalih pravnika, mudriji od advokata, nezavisni od uticaja i neosetljivi na molbe. U tome vidim odlike ideala sudije kojima svaki pretendent na sudijsku funkciju mora da teži. Kada ovo kažem, naravno da aludiram na danas predloženih 25 kandidata, čije su biografije ušle u izbor sudijsko zvanje.

Odgovornost Visokog saveta sudstva na odgovor na pitanje - ko su sudije, će biti još veće ukoliko budu usvojene pomenute ustavne promene koje doduše prate brojne dezinformacije o tome šta te promene zapravo podrazumevaju. Primećujem da pokušava da se proturi priča o tome da se menja preambula, ali nekako ne mogu da verujem da neko misli da Srbija može da poveruje u to da će Ivica Dačić koji je kao ministar spoljnih poslova izdejstvovao da 19 država povuče priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, koji i sada kao predsednik Narodne skupštine obilazi svet u očuvanju našeg teritorijalnog integriteta, evo i pre neki dan se vratio iz Egipta sa stavom njihovog predsednika o zamrznutom priznanju, i da će sada on raspisati referendum o izmeni preambule! Nikada, niko od socijalista! Ali, da se vratim na pravosuđe.

U kontekstu potrebe efikasnog suđenja, pored sudija, značajnu ulogu imaju i sudijski pomoćnici i saradnici koji su donedavno bili u nezavidnom položaju, budući da su mahom bili angažovani na određeno vreme, uz veoma sužene mogućnosti za napredovanje, i zato bih pohvalila to što je u prethodnom periodu izabran veliki broj sudija, upravo iz redova sudijskih saradnika, kao i to što je veliki broj njih dobio posao za stalno, što ovako opšte posmatrano, gledajući sve oblasti, prestaje da bude pravilo.

Kategorija stalnog zaposlenja u privatnom sektoru sve primetnije postaje izuzetak, a ta tendencija se može primetiti i u javnom sektoru, jer se koriste ugovori o privremenim i povremenim poslovima, produžavaju se mimo dozvoljenog ugovori na određeno vreme, uz fiktivni prekid od jedan dan, što sve vodi jednoj opštoj egzistencijalnoj nesigurnosti.

Recimo, kada posmatram svoje prijatelje, većina njih su zaposleni i zaista rade poslove koje su želeli, ali niko od njih nema posao za stalno. Svi su oročeno zaposleni. Onda pomislim - kako mlad čovek, ukoliko ne nasledi, kako da stekne sopstveni stan, kad sa pozicije privremeno zaposlenog o stambenom kreditu može samo da mašta? Zato i imamo pad nataliteta. Zato imamo erupciju individualizma, dominaciju ličnog i apatične mlade ljude koji u sprintu jure svoje parče u torti kapitalizma.

Ja se kao socijalista zalažem za besplatno obrazovanje, za stalno i sigurno zaposlenje, za državnu pomoć u rešavanju stambenog pitanja. Ali, ta trka, koja nam nije prirodna, nesporno je nametnuta realnost savremenog života svuda u svetu, ne samo kod nas. Ako je već tako, neka bude praćena aplauzom za one koji je trče pošteno i kaznom za one koji pravo i pravila ne poštuju.

Mojoj generaciji je nužan dokaz da se trud isplati, nužan je dokaz da ne postoje prečice i lakši putevi, da postoji efikasan, nezavistan i samostalan sud i pravične sudije koje su dostojne svog posla i koje će, ukoliko je to potrebno, biti hrabre da osude i one koji s pozicije države javna sredstva koriste za privatne svrhe, recimo, zloupotrebljavajući sistem javnih nabavki, što je i danas tema o kojoj će govoriti moja koleginica Dijana Radović, a ja ću vam se sada zahvaliti, kako bih ostavila dovoljno vremena. Hvala vam.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje koje interesuje najmanje 200.000 ljudi koji prema zvaničnoj statistici žive u vanbračnoj zajednici. Upućujem ga Ministarstvu pravde, a odnosi se na mogućnost izmene Zakona o nasleđivanju u smislu da se i u tom propisu vrši usklađivanje sa Ustavom koji predviđa ravnopravnost bračne i vanbračne zajednice, pri čemu kada kažem vanbračna zajednica naravno mislim na trajniju zajednicu života muškarca i žene između kojih nema bračnih smetnji.

Kao što sam rekla, Ustav Republike Srbije propisuje da su vanbračna i bračna zajednica ravnopravne. Taj princip je razrađen u nizu propisa, počevši od Porodičnog zakona, preko krivičnog procesnog zakonodavstva, Zakona o obligacionim odnosima, pa sve do Zakona o PIO.

Recimo, prema Porodičnom zakonu, imovina koju su vanbračni partneri u toku trajanja te vanbračne zajednice stekli radom, jeste njihova zajednička imovina i u slučaju eventualnog razlaza imaju pravo na deobu te imovine, odnosno jedan partner ima pravo da potražuje udeo u imovini drugog. No, u slučaju njegove smrti prema zakonskom rešenju nema pravo ni na šta, jer prema Zakonu o nasleđivanju vanbračni partner nije u krugu zakonskih naslednika, odnosno nema pravo na nasleđivanje.

Dame i gospodo, dopadalo se to nama ili ne, bilo to dobro ili ne, trend zajedničkog života bez sklapanja braka jeste realnost koju Zakonom o nasleđivanju moramo da uvažimo zato što postoji niz primera parova koji godinama žive zajedno i imaju zajedničku ženu, ali se iz ko zna kojeg razloga nisu venčali, što ne sme da bude prepreka deljenju imovinske sudbine.

Daću jedan primer koji sam nedavno čula, to je primer muža i žene koji su se venčali, dobili dete, živeli par godina srećno, posvađali se, razveli se, nakon toga se pomirili, dobili još dvoje dece, živeli zajedno još deceniju, zatim je vanbračni suprug preminuo i nakon toga njegova vanbračna supruga nije imala pravo da ga nasledi, što svakako složićemo se da jeste apsurd o kome gospodin Fila i ja već mesecima razgovaramo.

Kada smo to rekli, mnogi su bili iznenađeni, jer zapravo ni ne znaju da je tako, ni ne znaju da vanbračni partner nema pravo na nasleđivanje, koje smatramo da bi trebalo priznati. Dakle, ovo i jeste za čuđenje, posebno kada se uzme u obzir da je usaglašavanje sa Ustavom izvršeno Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kom vanbračni partner ima pravo da nasledi penziju preminulog partnera.

Potpuno sam svesna teškoća u dokazivanju, potpuno sam svesna da su zloupotrebe moguće, ali mislim da se dobrim normativnim rešenjem te teškoće mogu prevazići. Evo, dokaz je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Smatram da isti princip treba predvideti i Zakonom o nasleđivanju, jer ovakvo rešenje kakvo je sada dovodi do nepravičnih situacija, eto dala sam i primer. Ovakvo stanje demantuje ustavni princip o ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice. Tek kada se to uradi, tek onda bi moglo da se razmišlja o priznavanju naslednih prava nekim drugim parovima. Hvala vam.