DUBRAVKA KRALJ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1994. godine u Zrenjaninu.

Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu diplomirala je 2017. sa najvišim prosekom u generaciji - 9,97. Tokom studija više puta je nagrađivana Izuzetnom nagradom koju Univerzitet u Novom Sadu dodeljuje najboljim studentima.

Bila je stipendista Ministarstva prosvete, Fondacije Calsberg & Dunđerski, Fonda za stipendiranje darovitih studenata i mladih naučih radnika i umetnika Univerziteta, te Fonda za mlade talente u okviru Ministarstva omladine.

U imenik advokatskih pripravnika upisana je 2018. godine. Prvu godinu pripravničke vežbe obavila je u novosadskoj advokatskoj kancelariji, dok drugu obavlja u porodičnoj kancelariji u Zrenjaninu.

Završila je master akademske studije 2019. godine, takođe na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, sa prosekom deset.

Predsednik je Odbora pripravnika Advokatske komore Vojvodine. Priprema pravosudni ispit i početak samostalnog bavljenja advokaturom.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, uvaženi sudija Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je trenutno najaktuelnije političko pitanje u našoj zemlji dijalog vlasti i opozicije kojim organizuje i kojim predsedava predsednik SPS i predsednik Narodne skupštine gospodin Ivica Dačić.

Reč je o veoma važnom pitanju za politički život u našoj zemlji i negde svi verujemo da ukoliko je Ivica Dačić uspeo da rukovodstvo 19 država ubedi da povuku priznanje nezavisnosti tzv. Kosova da će uspeti da ubedi rukovodstvo političkih partija da učestvuju na izborima, da ih ubedi u neophodnost dijaloga, pa i mogućnost konsenzusa o najvažnijim državnim pitanjima. Zašto sada ovo govorim kada je na dnevnom redu izbor sudija? Pa, zato da bih napravila paralelu između oblasti u kojima su dijalog, pregovori i kompromis važni s jedne strane i s druge strane oblasti pravosuđa u kojoj za dijalog nema mesta.

Kada sud sudi, kada sudije vrše svoju funkciju, nema mesta ni za razgovore, ni za pregovore, ni za kompromis, ima mesta samo za strogu i doslednu primenu zakona. Za časne sudije jedini autoritet i jedini sagovornik jeste Ustav Republike Srbije, kao i zakoni naše zemlje i nadam se da su kandidati koje će danas biti izabrani upravo takvi, da će strogo poštovati propise koji su na snazi u Republici Srbiji, da će čuvati svoju nezavisnost i nepristrasnost, da će čuvati ugled svoje profesije, da neće pristajati ni na kakve kompromise i da će ostati otporni na pritiske kojih će neminovno biti i da neće voditi dijalog ni sa vlašću, ni sa opozicijom, ni sa okrivljenim, ni sa oštećenim, ni dužnikom, ni poveriocem, već da će razgovarati, odnosno slušati samo Ustav i zakon.

Iskoristiću priliku da podsetim građane Srbije da su policija, tužilaštvo i sudovi nadležni da istražuju, da optužuju i na kraju i presuđuju da li je neko izvršio određeno krivično delo ili nije. To je njihova nadležnost i to je njihova odgovornost i na svojevrsan način na te poslove imaju i monopol, a svi mi ostali treba da se uzdržimo od optužbi i od osuda.

I, hoću da podsetim sve građane da svaki put kada onako u društvu i uz kaficu optužujemo i osuđujemo, kada pretpostavljamo da je neko nešto uradio, da svaki taj put mi kršimo Ustav Republike Srbije, jer kršimo pretpostavku nevinosti koja je svakom građaninu naše zemlje Ustavom zagarantovana. Treba da pustimo nadležne organe da rade svoj posao, a oni svoj posao moraju da rade efikasno, kvalitetno i da posvete punu pažnju otkrivanju svih krivičnih dela i njihovih izvršilaca, a naročito onih najtežih, jer tako postupanje nadležnih organa jeste neophodno da bi im građani Srbije verovali, a sudijama veruje i Ustav Republike Srbije, garantovana im je nezavisnost, a i poslanička grupa SPS veruje da će sudije koje će nakon današnje sednice pristupiti polaganju zakletve, poštovati, pre svega pravo građana na pravično suđenje, između ostalog i pravo na suđenje u razumnom roku, da će se truditi da ne nagomilavaju fascikle sa predmetima, da će poštovati procesne rokove, da neće ignorisati pokušaje učesnika u postupku da odugovlače ili da neopravdano odlažu ročišta, odnosno pretrese iako je sada u vreme pandemije to možda i teži zadatak nego inače.

Važno je da pravda i sudska zaštita stignu u pravom momentu bez zakašnjenja u razumnom roku dakle, zato ću na ovoj sednici apostrofirati razuman rok za trajanje sudskog postupka, kao jedan od prioriteta, jer zapravo svi znamo da mnogi građani kada čuju koliko sudski postupci prosečno traju i koliko onako žargonski rečeno moraju da se mlate po sudovima, mnogi i odustaju od obraćanja sudu.

Zato mislim da je to problem na čijem rešenju užurbano mora da se radi. Još jedno veoma značajno pitanje od koga zavisi ostvarenje prava na pristup sudu jeste pitanje troškova sudskog postupka, pre svega najveće opterećenje jesu troškovi stručne pravne pomoći.

Baš smo juče uvaženi narodni poslanik Zvonimir Stević i ja razgovarali o tome kako veoma mali broj građana zna da je na snazi i u primeni Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Drago mi je što je taj zakon danas pomenula i koleginica Žarić Kovačević iz razloga što su mogućnosti koje socijalno ugroženim kategorijama građana taj zakon pruža, izuzetno važne. Zato želim da građanima koji gledaju ovu sednicu apostrofiram da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. To se pre svega odnosi na socijalno ugrožene kategorije, dakle građane čija je egzistencija ugrožena ili bi bila ugrožena ukoliko bi smo snosili troškove punomoćnika, odnosno branioca.

Poučiću ih ukoliko im je besplatan pravna pomoć potrebna, da mogu da podnesu zahtev opštinskoj, odnosno gradskoj upravi. Taj zahtev mogu i na licu mesta da popune, pri čemu je potrebno da podnesu i dokaze o teškom materijalnom stanju u kome se nalaze i zbog koga tu besplatnu pravnu pomoć i traže. To recimo može da bude izvod iz banke iz kog se vidi iznos plate ili penzije, može da bude rešenje centra za socijalni rad, ali u svakom slučaju, ja od službenika koji rade u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi očekujem da budu ljubazni prema građanima i da im ljubazno daju sva uputstva i da pomognu svakom tražiocu, jer SPS je izuzetno važno da naša država bude socijalno odgovorna i da svakom građaninu bude omogućeno jednako pravo na pristup sudu, a time i pristup pravdi.

Htela bih par rečenica da posvetim posebno kandidatima za prekršajne sudove, jer smatram da njihov zadatak nije nimalo lak, niti da je njihova odgovornost mala iz više razloga. Pre svega, jer su prekršaji najčešća kaznena dela, najveći broj građana se susreće sa prekršajnim sudom i najvećem broju građana sudije prekršajnog suda nisu baš omiljene.

Ono što je mnogo važnije jeste da se od sudija Prekršajnog suda očekuje da poznaju više od 300 propisa, budući da se prekršaji ne propisuju samo zakonima, već i uredbama, već i pokrajinskim i lokalnim odlukama, dakle, zavisno od lokalne samouprave. Dakle, reč je o izuzetno dinamičnim propisima koji se često menjaju i pripadaju najrazličitijim oblastima.

Takođe, napomenuću da u prekršajnom postupku, naravno, postoji i mogućnost izricanja kazne zatvora do 90 dana, kao i mogućnost da se izrečena novčana kazna u slučaju neplaćanja zameni kaznom zatvora, a najvažnije, svako lice kome je izrečena prekršajna sankcija postaje prekršajno kažnjeno lice, što povlači određene pravne posledice.

Recimo prema Zakonu o policiji, uslov je da lice koje želi da se u organu unutrašnjih poslova zaposli nije čak ni prekršajno kažnjeno, tj. da nije kažnjavano u prošlosti. To nije jedini propis koji takav uslov postavlja i zbog toga je važno da sudije Prekršajnog suda znaju da očekivanja od njih nisu ništa manja u odnosu na očekivanja od sudija koja će svoju funkciju vršiti u osnovnim sudovima već, naprotiv, očekuje se veoma visok nivo stručnosti, nezavisnosti i naravno ažurnosti u radu.

Uvaženi gospodin Fila je pomenuo ustavne promene. Ta procedura je već pokrenuta. Cilj je da se odredbe našeg Ustava o pravosuđu usklade sa standardima EU u toj oblasti. Ja bih dodala da ne treba sa pravom EU usklađivati samo propise i samo ustavne odredbe o pravosuđu, već bih sa evropskim nivoom i evropskim standardom trebalo uskladiti i plate sudija i tužilaca.

Poslednjih godina je svakako mnogo ulagano u pravosuđe, rađeno je dosta na razvoju pravosudne infrastrukture. U Beogradu je renovirana Palata pravde. Videla sam da su sada u toku radovi na rekonstrukciji fasade Privrednog suda u Beogradu. Čini mi se da je renoviran i Privredni sud. Takođe, nove zgrade dobili su i sudovi u Leskovcu, Zaječaru, Pirotu, Pančevu. Grade se palate pravde i u Nišu, Kragujevcu, a planirana je i izgradnja objekata za potrebe sudova i tužilaštava i u drugim gradovima. Zaista, važno je da se radi na unapređenju prostornih uslova u kojima će sudije obavljati svoju funkciju i to je svakako segment koji nadalje treba unapređivati.

Međutim, posebno bih želela da istaknem da će samo nekoliko danas predloženih kandidata ukoliko budu izabrani imati privilegiju da rade u zrenjaninskom sudu koji sada, u kontekstu ove priče o pravosudnoj infrastrukturi, bih istakla da ima najlepšu zgradu. Naime, reč je o građevini koja je proglašena za spomenik kulture od velikog značaja, koja je građena još u periodu od 1906. do 1908. godine.

Zaista, ovo govorim kao kuriozitet, jer su retki gradovi koji za zgradu suda imaju toliko monumentalnu građevinu. Moja privilegija je bila da još kao dete u Zrenjaninu posmatram tu tako velelepnu zgradu i maštam da jednog dana i ja u nju uđem sa nekom pravosudnom titulom. No, nekad nije baš sve kako smo maštali a, doduše, ima za to i vremena.

Ovo namerno govorim da bi kandidatima koji se danas biraju i neki će sigurno biti i izabrani podvukla da će nakon polaganja zakletve ovde u Narodnoj skupštini dobiti titulu. Sudija jeste titula i ja verujem da će biti njeni ne samo dostojni nosioci, već da će je nositi dostojanstveno čuvajući pravni poredak naše zemlje ali i ugled svoje profesije i celokupnog pravosuđa.

Na kraju, samo bih još želela da građanima koji danas slave Đurđevdan, pa i svojoj porodici čestitam slavu i poželim sreću i zdravlje. Hvala vam.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi sudija Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, prva tačka dnevnog reda o kojoj danas odlučujemo jeste prestanak funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu gospodina Dragana Lopušine i iskoristiću priliku da mu čestitam navršenje radnog veka, što je i razlog za prestanak funkcije. Apelovaću na njegove kolege da ga na adekvatan način isprate u penziju, naravno, uz poštovanje svih epidemioloških mera. Želim mu da provede lepe penzionerske dane, a kao što je advokat Fila već rekao, ukoliko se odluči za bavljenje advokaturom i ukoliko bude primljen u Advokatsku komoru želim mu uspeha i na novom poslu.

Što se tiče druge tačke dnevnog reda, odnosno izbora novih sudija, pročitala sam negde, čini mi se, u nekom od zvaničnih izveštaja, da je priliv novih predmeta povećan za oko 25%, dok rast ukupnog broja sudija dostiže nešto manje od 19%, što znači da proširivanje kadrovskih kapaciteta našeg pravosuđa nije u potpunosti usklađeno sa potrebama građana za sudskom zaštitom i zato smatram da je izuzetno dobro što u ovom skupštinskom sazivu veoma često na dnevnom redu imamo izbor novih sudija, za koje verujem da će ne samo time što će preuzeti deo posla, već i jednom posebnom ažurnošću i efikasnošću, koja se i može očekivati od novoizabranih sudija, doprineti efikasnijem radu naših sudova, kao i ostvarivanju prava naših građana na suđenje u razumnom toku, što je i uslov da bi se suđenje moglo smatrati pravičnim.

Naravno, poručujem im da nakon stupanja na funkciju, ukoliko budu izabrani, sa svoje strane strogo poštuju procesne rokove i da uvek kada primete da ukoliko stranke opstruišu postupak i odugovlače ga, da koriste ovlašćenja koja imaju u pogledu procesne discipline, a sve to kako bi imovinskopravni sporovi bili završavani u razumnom roku, posebno porodični sporovi, radni sporovi, kako bi u razumnom roku nevini bili oslobođeni, a krivi osuđeni. Mislim da su to zahtevi pravne države. Ovo posebno naglašavam, ne samo zato što prekoračenje razumnog roka za okončanje postupka košta državu, već i zato što građani često kada čuju koliko postupci uglavnom traju, negde izgube želju da štite svoja prava. To je negde i opštepoznata stvar, ali zbog koje moramo unapređivati efikasnost suđenja, jer pravda mora biti dostupna našim građanima.

Građani moraju da znaju da je suđenje u razumnom roku njihovo pravo. Podsetiću ih da je na snazi Zakon o zaštiti suđenja u razumnom roku, da uvek kada osete da je taj razuman rok prekoračen imaju pravo na podnošenje prigovora radi ubrzanja postupka, da imaju pravo na žalbu i ukoliko bude utvrđeno da je njihovo pravo povređeno, imaju pravo i na pravično obeštećenje. Najčešće je to naknada neimovinske štete, čini mi se da je iznos negde od 300 do 3.000 evra. Ovo govorim zbog građana koji sada gledaju ovu Skupštinu, eto, da ih podsetim na mogućnosti koje im stoje na raspolaganju u zaštiti njihovog prava na efikasan sud. Tu je svakako i ustavna žalba koju mogu koristiti po okončanju postupka.

Još jedna stvar koja je opštepoznata, a to je preterano dugo trajanje radnih sporova koji su inače po zakonu hitni, jer se tu rešava o egzistencijalnim pitanjima i oni se moraju prema zakonskom tekstu rešiti u roku od šest meseci. Mi hvalimo novosadski sud zato što je prosečno trajanje radnog spora pred njim dve godine, dok je u drugim sudovima prosečno trajanje oko pet godina i na tome se mora raditi.

Hoću da kažem još jednu stvar na koju su u prethodnom skupštinskom sazivu socijalisti već ukazivali, a to je protivrečnost koja postoji između Pravilnika o vrednovanju rada sudija i Zakona o parničnom postupku. Čini mi se da prema tom Pravilniku sudija se ocenjuje kao izuzetno uspešan, odnosno da izuzetno zadovoljava kriterijume ukoliko najveći procenat svojih odluka donosi u roku od 30 dana, a ostale u roku od 90. Mislim da to nije u saglasnosti sa Zakonom o parničnom postupku koji kaže da je rok za izradu odluke osam dana, uz izuzetak u složenim predmetima gde je 15, možda bi tu trebalo izvršiti usklađivanje.

U svakom slučaju, ne krivim i ne možemo kriviti za ta kašnjenja samo sudije. Pomenula sam da često i stranke doprinose dugom trajanju postupaka. Na prošloj sednici smo pričali o masovnim tužbama koje su opteretile sudove. Mislim da je najvažnije da je država tih problema svesna i zato mi je drago da su najavljene izmene Zakona o parničnom postupku koje bi trebalo da doprinesu efikasnosti suđenja. Najavljena su i informatička unapređenja u pravosuđu koja bi trebalo da olakšaju rad sudova, kao i komunikaciju građana sa sudovima, pošto učinilo mi se da elektronski podnesci u praksi baš i nisu zaživeli. Mislim da su to pozitivne stvari koje svakako moramo da pohvalimo.

Ono što je takođe neophodno da bi suđenje bilo pravično jeste i nezavisan sud i tu garanciju moramo jačati. U tom kontekstu su i predložene promene u Ustavu u delu koji se odnosi na sudove i javna tužilaštva. Dakle, taj predlog je od strane Vlade podnet Narodnoj skupštini i takve promene su sa stanovišta evrointegracija i sa aspekta usklađivanja našeg prava sa pravom Evropske unije neophodne.

Ja sada ne želim da prejudiciram konkretna rešenja, to će tek biti predmet diskusije, ali smatram da ne postoji niti jedan jedini razlog da mi u bilo kojoj oblasti, pa ni u oblasti pravosuđa, budemo ispod evropskog nivoa i ispod evropskih standarda, kada smo, evo, u trenutno najosetljivijoj oblasti, mislim na vakcinaciju, ispred. Pokazali smo da možemo.

Svakako, smatram da najvažniji razlog zbog koga Ustav treba da se promeni jesu interesi naših građana i pravo naših građana na nezavistan i nepristrasan sud i da je neophodno eliminisati svaku mogućnost uticaja na sud i na njegove odluke.

Ono što želim da kažem jeste da sa zahtevima EU moramo da budemo oprezni. Predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, sinoć je u emisiji „Ćirilica“ i govorio o tim pokretnim ciljevima koje EU postavlja pred zemlje koje pretenduju na članstvo, u smislu da se zahtevi često menjaju, proširuju, postavljaju se novi i zemlje koje žele da postanu članovi jure ka njihovom ispunjenju, a od napredovanja u evrointegracijama ništa. O tome svedoči i primer Crne Gore, koja je uvela evro kao valutu, koja se učlanila u NATO, koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, uvela sankcije Rusije, eno, razrešava ministre čije se izjave ne sviđaju zapadu i mislim da su uradili sve škakljive poslove koji su od njih traženi, pri čemu ne vidim da su napredovali u evrointegracijama, a što je još gore, ne vidim ni da njihovi građani imaju benefite od toga.

Ovo govorim zato što to treba da bude pouka nama, pouka da sve promene propisa koje se donose moraju biti u interesu naših građana, pa tako i promene Ustava moraju biti u koleraciji sa pravom naših građana na nezavistan sud i ići u smeru jačanja te nezavisnosti. Do tih ustavnih promena, uz postojeće ustavne mehanizme i uz postojeće garancije, sudije, posebno ove novoizabrane, kao i sudije koje su već na stalnoj sudijskoj funkciji, moraju da očuvaju svoju nezavisnost, jer znamo da nezavisnost ima dve dimenzije, ona nije samo institucionalna, već zavisi od personalnih svojstava i moraju da ostanu otporne na svaku vrstu uticaja, podsticaja, da budu gluvi na svaku molbu, sugestiju, lobiranja i slično.

Mi verujemo da su kandidati koji se danas biraju dostojni, stručni, osposobljeni, prihvatamo preporuku Visokog saveta sudstva i podržaćemo kao poslanička grupa SPS njihov izbor. Od njih ne očekujemo ništa, ovu podršku koju će danas dobiti mogu da zaborave. Dakle, mi smo na stanovištu da nikakav politički uticaj na sudije ne treba da se vrši. Jedino što očekujemo jeste da slepo poštuju Ustav, zakon i sve propise koji obavezuju sve nas. Hvala vam.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Milojeviću, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su kolege koje su pre mene govorile već rekle, mi danas odlučujemo o jednom izuzetno važnom kadrovskom pitanju, pitanju ko će biti na čelu najvišeg suda Republici Srbiji.

Važno je, kao što je važan i sam Vrhovni kasacioni sud, jer mi ovde govorimo o sudu trećeg stepena, koji je nadležan za odlučivanje po vanrednim pravnim lekovima koji su često poslednja šansa da se isprave, eventualni, propusti, nedostaci i greške koje su učinjeni u presudama koje su doneli nižestepeni sudovi.

Odluke koje tim povodom Vrhovni kasacioni sud donosi nisu važne samo zbog toga što se njima najčešće stavlja tačka na rešavanje pojedinačnih slučajeva, već zato što stavovi koje Vrhovni kasacioni sud zauzme u tim odlukama imaju izuzetan značaj, značaj u svim narednim postupcima koji se povodom istog pravnog pitanja povedu pred nižestepenim sudovima.

U tim slučajevima osnovni ili viši sudovi, zavisno od toga ko je nadležan, uglavnom pod tim stavovima postupaju. Pravna pitanja koja je Vrhovni kasacioni sud već razmatrao mogu se smatrati već unapred rešenim, što u velikoj meri relativizuje činjenicu da u našem pravnom sistemu sudska praksa nije izvor prava.

Advokati iz stranke se veoma često u svojim zahtevima koje podnose sudu pozivaju na odluke i pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda. Na taj način sebi obezbeđuju dodatnu argumentaciju.

To poštovanje odluka Vrhovnog kasacionog suda od strane sudova nižeg ranga je verovatno rezultat toga što se ocenjivanje kvaliteta rada sudija meri kroz prizmu broja odluka koje su ukinute ili preinačeni.

Zbog toga se sudije najčešće pridržavaju stavova i tumačenja zakona koji su već prihvaćeni, što ne mislim da je loše, već naprotiv, mislim da je ujednačena sudska praksa najvažniji zadatak i najvažnija nadležnost Vrhovnog kasacionog suda, jer pred zakonom svi moraju biti jednaki. Sve devojčice ovog sveta moraju biti jednake pred zakonom, a mi moramo da se trudimo da budu jednake u Srbiji, to je pravo naših građana.

Hajde da govorimo o ovim predmetima koji su u poslednje vreme najčešći, a povodom kojih se javljaju kontradiktorne odluke. Mislim na ove postupke koji se vode protiv banaka zbog troškova obrade kredita.

Evo navešću primer Novosadskog suda, gde se zna da polovina sudija usvaja te tužbene zahteve, a polovina ih odbija, iako naravno, poštujem slobodno sudijsko uverenje ne mislim da je to dobro. Tačno se zna koji sudija odlučuje na koji način i onda advokati često kada podnose tužbu ako dobiju sudiju koji im ne odgovara, onda je povuku, pa ponovo podnose da bi izdejstvovali usvajajuću presudu.

Mislim da to nije dobro. Zbog toga je po ovom pitanju izuzetno važan stav Vrhovnog kasacionog suda i uopšte njegova uloga na ujednačavanju sudske prakse. Zbog toga smatram da je izuzetno važno da Vrhovni kasacioni sud usvaja jasne i nedvosmislene stavove uvek kada se pojavi neko sporno pravno pitanje, a naročito kada je reč o pitanjima koja u tolikoj meri interesuje građane kao što je to slučaj u ovim sporovima koji se vode protiv banaka.

Tim povodom ja moram da kažem da sam kao čovek, kao narodni poslanik, kao socijalista, kao neko ko prati politiku predsednika SPS, Ivice Dačića, uvek na strani čoveka, na strani ratnog veterana, na strani građana koji su već godinama u agoniji zbog kredita indeksiranih u švajcarcima, zbog svih onih koji se smatraju diskriminisano, prevareno, i na bilo koji drugi način oštećeno. Za te ljude mi moramo da se borimo i socijalista će to uvek raditi.

Ali, sa druge strane, ja kao pravnik razumem da sudije prilikom donošenja odluka ne treba da se rukovode time da njihove odluke budu opšte prihvaćene i da budu dopadljive. Baš sam ovde na ovom mestu, na nekoj od prethodnih sednica i rekla da sudije ni ne treba da teže ka tome da budu voljene, omiljene i popularne u narodu, već samo tome da budu poštovane. To će postići ukoliko uvek, u svakom slučaju hrabro budu na strani zakona, a njihovim presudama će uvek neko biti nezadovoljan. Naime, u tome je i suština spora, da postoji suprostavljenost interesa i u tome jeste težina sudijske funkcije.

Važno je da Vrhovni kasacioni sud i u buduće, i u mandatu novog predsednika još revnosnije ispunjava svoju obavezu ujednačavanja sudske prakse i zauzima stavove o aktuelnim pravnim pitanjima, jer neujednačena praksa i neujednačeno odlučivanje može da dovede u pitanje pravično suđenje, može da dovede stranke koje se nalaze u potpuno jednakim pravnim situacijama, u nejednak položaj, čime se izaziva pravna nesigurnost, narušava ugled pravosuđa.

U krajnjoj liniji, jedna ozbiljna država mora da omogući da se zna šta se može očekivati, za šta se može odgovarati i šta se može dobiti. I toga moramo da se pridržavamo, ako želimo da nosimo epitet pravne države, a sudovi u njenoj izgradnji imaju najvažniju ulogu.

Hajde da kažem i jednu praktičnu stvar koja je u kontekstu ujednačavanja sudske prakse veoma korisna i pohvalna, a to je što su sve odluke, stavovi i pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda svima veoma lako dostupna putem njegovog sajta, koji se veoma lako pretražuje i mislim da je to korisno i strankama i njihovim punomoćnicima, odnosno braniocima koji na taj način pribavljaju i dodatnu argumentaciju, ali mogu i da procene kakve su šanse za uspeh u nekom sporu.

Pošto sam već pomenula masovne tužbe, prokomentarisaću i pitanje preopterećenosti sudova, kojem one značajno doprinose. Evo, ispričaću i primer jednog mog druga koji radi u jednoj advokatskoj kancelariji. Dobio je zadatak da, verovali ili ne, napiše 500 gotovo istovetnih tužbi. Kad god ga zovemo i pitamo ga šta radi, on kaže – pišem tužbe za kredite. I stvarno, sudovi jesu preopterećeni.

Pročitala sam podatak da sudije Trećeg osnovnog suda imaju u radu svako po 2.500 predmeta, a da im svakog meseca stigne, govorim o svakom sudiji pojedinačno, još po 250 predmeta.

Zato ja smatram da je korisno rešenje Vrhovnog kasacionog suda da se deo tih predmeta po kriterijumu mesta prebivališta tužioca delegira na sudove u manjim mestima, na sudove u unutrašnjosti, pre svega i zbog toga što to olakšava podnošenje tužbe, znači da je u interesu građana, a i zato što će dovesti do rasterećenja najopterećenijih sudova. U manjim mestima sudije imaju manje predmeta u radu, ali svakako sumnjam da će im se ovo rešenje dopasti.

Vrhovni kasacioni sud je usvojio novi program za rešavanje starih predmeta, odnosno cilj tog novog programa jeste da se smanji ukupan broj starih predmeta negde za oko trećinu. Predviđen je čitav niz konkretnih mera koje tome treba da doprinesu. Neću ih ja sada nabrajati, ali svakako smatram da je najvažnije da se poveća broj sudija i zbog toga mi je drago što u ovom skupštinskom sazivu veoma često na dnevnom redu imamo izbor novih sudija. Evo, to će na dnevnom redu biti sledeće nedelje, u utorak, i radujem se tome.

Videla sam u izveštaju za prethodni period da je značajno smanjen broj nerešenih predmeta u izvršnim postupcima i potpuno mi je jasno da je sam pomen izvršenja veoma neprijatan, ali izvršenje mora biti efikasno, ko god ga sprovodio, zato što poverioci nisu samo komunalna preduzeća, nisu samo zle banke, nisu samo pohlepni zajmodavci, poverioci su i deca koja potražuju alimentaciju, poverioci su žene koje se bore za svoj udeo u imovini nakon razvoda, poverioci su radnici kojima nije isplaćena zarada i za njih i zbog njih moramo da se borimo da prinudna naplata potraživanja bude efikasna.

Mogla bih ja ovako do sutra, ali hajde da vidimo ko će biti nov predsednik Vrhovnog kasacionog suda u koji su u poslednje vreme toliko često bili upereni pogledi građana. Podsetiću da predsednik Vrhovnog kasacionog suda istovremeno postaje i predsednik Visokog saveta sudstva, tela koje ima ogroman značaj i važnu ulogu u cilju unapređenja pravosuđa.

Kao što su kolege već rekle, za ovu poziciju je predložena Jasmina Vasović, aktuelna sudija Vrhovnog kasacionog suda, koja je dobila jednoglasnu podršku na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda. Visoki savet sudstva je utvrdio da ispunjava sve kriterijume i sva merila koja se traže za izbor na ovu funkciju i verujemo da je to urađeno na adekvatan način.

Ono što ja želim da kažem vezano za predloženog kandidata jeste da me izuzetno raduje što je u pitanju žena, jer žene jesu većina u pravosuđu. O tome smo ovde i pričali. Mislim da sam jednom prilikom prokomentarisala, kada su se birale nove sudije, čini mi se za sud u Kragujevcu ili Kraljevu, da će u tom gradu pravda biti u ženskim rukama, zato što su sve predložene kandidatkinje bile žene. Ali, žene su ređe na rukovodećim pozicijama. U svim oblastima je tako, pa i u pravosuđu. Recimo, žene su češće zamenici javnog tužioca, a ređe su javni tužioci. Ređe su predsednici sudova, ređe su šefovi odeljenja.

Čuli smo kada je pričao uvaženi gospodin Fila o tome kako je u njegovo vreme u sudovima bilo svega dve sudije, a sada ćemo na čelu Vrhovnog kasacionog suda imati ženu. Ja to iz razloga ženske solidarnosti želim da pozdravim, u nadi da u skoroj budućnosti to više uopšte neće biti stvar interesantna za isticanje, već nešto potpuno obično.

Želim da kažem da sam u medijima pročitala, bilo je posebno naglašeno, da je reč o jednoj od najmlađih sudija Vrhovnog kasacionog suda i negde mi se učinilo kao da je to navedeno u negativnom kontekstu. Ja bih sada prećutala svoje iskreno mišljenje ako ne bih rekla da mi to izuzetno laska i da smatram da novim licima i treba dati šansu da zaista u našem pravosuđu uvedu neke dobre promene, ali moram da naglasim da je takva tvrdnja bespredmetna, iz razloga što je reč o sudiji koja ima 23 godina radnog iskustva. Gospodin Milojević je ovde i pročitao njenu biografiju i zaista se tu ne može ništa zameriti.

Socijalistička partija Srbije će podržati njen izbor, zato što verujemo da se radi o ženi koja je svesna svih problema u srpskom pravosuđu i, naravno, očekujemo snažne napore u njihovom rešavanju.

Ona je sama istakla problem trajanja sudskih postupaka i mi se pridružujemo isticanju prava na suđenje u razumnom roku, kao jednom od prioriteta.

Ono što takođe treba da se završi u razumnom roku jeste ova epidemija korona virusa i zato, za sam kraj svog izlaganja, želim da pozovem građane da daju doprinos u tom cilju i da se vakcinišu. Hvala vam.