DUBRAVKA KRALJ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Dubravka Kralj je do sada jednom bila narodna poslanica, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 12. sazivu bila je članica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i zamenica člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za zdravlje i porodicu.

Tokom 12. saziva imala je 25 obraćanja u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije nije učestvovala nijednom, a u traženju obaveštenja i objašnjenja je učestvovala jednom. Na redovnim zasedanjima u Skupštini je provela 555 sati, i učestvovala u glasanju o 403 akta, od čega je 402 puta glasala “Za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 15. na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS). Članica je Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Takođe, zamenica je člana Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1994. godine u Zrenjaninu. Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu diplomirala je 2017. godine. Tokom studija više puta je nagrađivana Izuzetnom nagradom koju Univerzitet u Novom Sadu dodeljuje najboljim studentima. Bila je stipendista Ministarstva prosvete, Fondacije Calsberg & Dunđerski, Fonda za stipendiranje darovitih studenata i mladih naučih radnika i umetnika Univerziteta, te Fonda za mlade talente u okviru Ministarstva omladine. Završila je master akademske studije 2019. godine, takođe na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

U imenik advokatskih pripravnika upisana je 2018. godine. Prvu godinu pripravničke vežbe obavila je u novosadskoj advokatskoj kancelariji, a drugu u porodičnoj kancelariji u Zrenjaninu.

Bila je predsednica Odbora pripravnika Advokatske komore Vojvodine.

Od 2020. godine odbornica je u Skupštini grada Zrenjanina.

Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.
Poslednji put ažurirano: 02.09.2022, 19:13

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovana

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 15 dana

Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

Hvala vam, uvaženi predsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažena predstavnice Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o tačkama dnevnog reda koje se odnose na oblast pravosuđa, i to najpre o Zakonu potvrđivanju drugog dodatnog protokola uz Konvenciju o visoko-tehnološkom kriminalu.

Ovo je protokol koji je danas, čini mi se, izmakao iz poslaničkih diskusija, a izuzetno je važan i veoma je afirmativno za našu zemlju da smo od država koje su u maju mesecu ovaj protokol potpisale prve od onih koje su i pristupile ratifikaciji. To svakako govori o tome da razumemo da je visoko-tehnološki kriminal ne samo kriminal budućnosti, već i kriminal sadašnjosti.

O tome govori i podatak da je Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal samo u ovoj godini u radu imalo oko 5.500 ovih predmeta, a recimo juče je glavna vest u medijima bila velika akcija policije i upravo ovog tužilaštva, koju su mediji nazvali prevarom kladioničara. Naime, uhapšeno je 35 osumnjičenih, a nažalost oštećeno je nekoliko hiljada ljudi samo u ovom konkretnom predmetu.

Upravo zbog porasta broja ovih internet prevara, važno je da permanentno unapređujemo mehanizme suprotstavljanja ovoj oblasti kriminala, da u narednom periodu veću pažnju posvetimo unapređenju rada Tužilaštva za visoko-tehnološki kriminal i, kako se to u preambuli ovog protokola kaže, da naše građane zaštitimo ne samo of-lajn, već i on-lajn, za šta je međunarodna saradnja i te kako važna, i te kako bitna.

Ono što drugi protokol uz Konvenciju o visoko-tehnološkom kriminalu donosi jeste efikasnija saradnja između, s jedne strane, država i, s druge strane, privatnog sektora. Prostije rečeno, ovim protokolom se ustanovljava obaveza za Fejsbuk, Instagram, Vacap i druge, kako se u Konvenciji nazivaju, pružaoce usluga da odgovore na zahteve koje države koje su ratifikovale Konvenciju mogu neposredno da im upute i da dostave podatke koji bi bili od značaja za otkrivanje i krivično gonjenje izvršilaca krivičnih dela. To, recimo, mogu biti podaci koji se odnose na IP adresu ili pak one podatke koje je izvršilac ostavio prilikom registracije i slične podatke, koji će zapravo onemogućiti anonimnost pred zakonom i nadležnim državnim organima.

Popularne aplikacije, odnosno društvene mreže su do sada imale opciju da dostave te podatke, a sada će imati i tu obavezu, moraće to da urade jer su Konvenciju potpisale države u kojima se nalazi njihovo sedište. Zbog toga je važno da zemlje koje su potpisale protokol isti što pre i ratifikuju, kako bi ove zaista potrebne novine u oblasti borbe protiv visoko-tehnološkog kriminala što pre zaživele u praksi i olakšale posao organima krivičnog gonjenja.

No, pre potrebe za uključivanjem nadležnih državnih organa je potreba da edukujemo građane o prevarama i svim drugim izazovima po bezbednost na internetu, a puno ih je, i da radimo na prevenciji.

Poslanička grupa Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije ovu temu smatra izuzetno važnom i posvetićemo joj još vremena kroz izlaganje moje uvažene koleginice dr Tatjane Jovanović.

Kada je reč o tačkama dnevnog reda koje obuhvataju sporazume sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, oni predstavljaju produbljivanje prijateljskih odnosa sa ovom državom i u oblasti pravosuđa. Mi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima smo do sada zaključili više sporazuma, a jedan od najznačajnijih je svakako Sporazum o međusobnom ukidanju viza, koji su 2018. godine u Njujorku zaključili ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i šeik Abdulah bin Zajed.

Takođe imamo i Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i niz drugih sporazuma koji treba da olakšaju ekonomsku saradnju između naših zemalja, ali u oblasti pravosuđa do sada nismo imali definisane bilateralne odnose, a njihovo definisanje kroz danas predložene sporazume svakako jeste u cilju jačanja sigurnosti privrednih odnosa, kao i zaštite prava naših državljana.

Tu je najpre Ugovor o izručenju koji nosi više zaštitnih odredbi za naše državljane koji u Ujedinjenim Arapskim Emiratima krenu pogrešnim putem. Najpre, ono što je izuzetno važno jeste da se neće prihvatiti izručenje domaćih državljana, što znači da se ovim sporazumom potvrđuje princip da našim državljanima treba da se sudi u našoj zemlji.

Takođe, sporazumom se otklanja mogućnost izricanja smrtne kazne izručenim licima, budući da u toj državi ova kazna i dalje postoji, odnosno ukoliko izricanje te kazne dolazi u obzir izručenje se neće odobriti bez garancije da ta kazna neće biti izrečena.

Takođe, važno je reći da će se, prema ovom Sporazumu o izručenju, izručenje dozvoliti samo za ona dela koja se smatraju krivičnim delima prema zakonima obe države i da će se izručenje odbiti ukoliko postoji sumnja da će izručena lica biti izložena surovom, ponižavajućem ili nehumanom postupanju.

U svakom slučaju, Sporazum o izručenju između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata obezbeđuje da Republika Srbija neće biti mesto za skrivanje od krivične odgovornosti za državljane te zemlje, kao što ni Ujedinjeni Arapski Emirati neće biti mesto za skrivanje od krivične odgovornosti pred našim organima i obrnuto.

Ovaj sporazum, kao i ostali sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, donosi mogućnost direktne komunikacije između ministarstava pravde, čime se ta komunikacija olakšava i čini značajno bržom i prosto preskaču se te birokratske barijere koje mogu da otežaju ostvarivanje uloge organa krivičnog gonjenja.

Drugi sporazum jeste Sporazum o transferu osuđenih lica, koji treba da omogući da naši državljani koji su osuđeni u Emiratima, iako su loši predstavnici naše zemlje, da ipak imaju mogućnost da kaznu zatvora izdržavaju u našoj zemlji, a time i bolju mogućnost resocijalizacije i druge šanse.

Tu je i Sporazum o pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji je veoma značajan u obezbeđivanju dokazne asistencije i lakšeg otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca. Svakako je važno da širimo krug država sa kojima sarađujemo u oblasti borbe protiv kriminala i potvrđivanjem ovih sporazuma mi zapravo potvrđujemo neophodnost te saradnje i dajemo joj podršku i pravni osnov.

Četvrti sporazum jeste Sporazum o pravnoj i sudskoj saradnji u građanskim i trgovinskim stvarima, koji je takođe važan, jer kako je ojačana ekonomska saradnja između naših zemalja i ljudima omogućeno da rade, zarađuju i međusobno trguju, i kao pravna i kao fizička lica, neophodno je obezbediti i efikasnu sudsku zaštitu u slučaju eventualnih sporovo, kako kroz procesnu asistenciju, pristup sudovima, tako naravno i kroz priznanje izvršenja sudskih i arbitražnih odluka.

Sve ovo može biti od značaja i za naše državljane koji žive i rade najčešće u Abu Dabiju i Dubaiu, ali ono oko čega negde treba da budemo saglasni jeste da mnogo važnije od sporazuma i benefita koje oni donose za naše državljane koji tamo žive jeste da nastavimo da radimo na tome da obezbedimo da naši ljudi ovde imaju sve ono zbog čega odlaze. Dakle, bolje životne i radne uslove, mogućnost da budu i stambeno obezbeđeni, pa sve do pravne zaštite u svojoj zemlji.

Takođe, predlog na dnevnom redu jeste i Sporazum sa Brazilom. Veoma je sličan i takođe se odnosi na pravnu pomoć u građanskim stvarima. Za naše građane donosi slobodan pristup sudovima u Brazilu, nacionalni tretman pred tim sudovima, oslobođenje od aktorske kaucije, besplatnu pravnu pomoć itd.

Kada je reč o pravnoj zaštiti pred našim sudovima, pred Narodnom skupštinom je Predlog za izbor predsednika u šest sudova, kao i 28 kandidata za sudije. Ja sam lično među poslanicima koji jedva čekaju da se ove teme isele iz Narodne skupštine. Ne zato što ne volim da pričam o tome, već zato što jedva čekam da ustavne promene, u koje iskreno verujem, dobiju svoju zakonsku konkretizaciju i da dobiju epilog u praksi, kako bi benefiti novih ustavnih garancija dobili svoj odsjaj i u očima građana.

Svakako da sudije ne treba da čekaju početak primene novog mehanizma njihovog izbora, već treba da budu nezavisni od samog stupanja na sudijsku funkciju, nezavisno od toga da li ih je izabrao parlament ili Visoki savet sudstva i da, naravno, od prvog dana sudijskog poziva, kao neki povez preko očiju, ispred sebe stave zakon i da neguju svoju stručnost i nepristrasnost.

Nove sudije koje danas biramo sigurno će samim učešćem u radu i preuzimanjem dela predmeta doprineti efikasnijem radu sudova i bržem odvijanju sudskih postupaka, jer znamo da je upravo trajanje sudskih procesa najčešća primedba koju građani imaju na rad sudova.

Jedno od mogućih opravdanja za to bi svakako bio i kadrovski deficit koji nesporno postoji u pravosuđu i tek će u narednom periodu to biti aktivno pitanje, budući da se pominje potreba za čak 500 novih sudija u budućnosti.

Zbog toga, pored normativnih unapređenja na kojima smo radili i na kojima ćemo u narednom periodu i dalje raditi, svakako treba i na druge načine da učinimo sudijski poziv atraktivnijim za mlade pravnike. Kada to kažem, pre svega mislim na unapređenje materijalnog položaja sudija.

Što se tiče kandidata za predsednike sudova, oni su dobili pozitivno mišljenje svojih kolega i sudova u kojima su radili, što smatram da je dovoljna preporuka za njihov izbor, jer same sudije najbolje znaju ko među njima ima najviše sklonosti ka organizacionim poslovima i ko bi najbolje obavljao posao rukovođenja sudskom upravom, dok mi iz parlamenta u vidu te okolnosti nemamo, što sve ide u prilog stavu potvrđenom na referendumu, da izbor predsednika sudova treba izmestiti iz Narodne skupštine u Visoki savet sudstva.

Sve u svemu, glavni zadatak zakona koji su na dnevnom redu danas i koje ćemo usvojiti u danu za glasanje, kao i kandidate za sudije i predsednika sudova koje nadam se da ćemo izabrati, jeste da s jedne strane ne bude zaštićenih, da ne bude onih koji bi bili imuni na primenu prava i isto tako da ne bude ni nezaštićenih, već da zaista svaki pojedinac može da računa da će država zaštititi njegova prava i da neće postojati ni jedan jedini predmet koji će godinama čamiti u nekoj fijoci, čekajući da nadležni organi za njega pokažu interesovanje.

To je i moja poruka za kandidate za nosioce pravosudnih funkcija. Nadam se da će u danu za glasanje biti izabrani i unapred im čestitam na tome, želim im uspeh i sreću u radu. Vama se zahvaljujem na pažnji.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Hvala vam.

Uvažena potpredsednice, uvaženi ministri, uvažena guvernerko, uvažena sudijo Delibašić, centralna tema današnje sednice svakako jeste Predlog zakona o budžetu. Međutim, stav poslaničke grupe Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije jeste da sve tačke dnevnog reda treba obuhvatiti diskusijom. Stoga ću ja govoriti o predlozima kandidata za sudije i predsednike sudova.

Naime, Visoki savet sudstva uputio je Narodnoj skupštini predlog predsednika u 12 sudova, kao i predlog 62 pretendenta na sudijsku funkciju. Ako nisam pogrešila s brojkama, sudijo, molim vas, ispravite me.

Naime, ne mislim da ovome treba posvetiti neku dugu diskusiju. Ne treba se upuštati u raspravu o personalnim rešenjima, jer smatram da smo svoj stav o izboru sudija u parlamentu već iskazali učešćem u procesu ustavne promene. Međutim, do konstituisanja pravosudnih saveta, odnosno do donošenja pravosudnih zakona ova nadležnost ostaje u domu parlamenta. Stoga mislim da to jeste prilika da povučemo neke važne paralele, kao i da kao glas naroda uputimo neke važne poruke budućim nosiocima pravosudnih funkcija, jer kao što je našim građanima važna ekonomska sigurnost, energetska sigurnost, tako im je važna i pravna sigurnost. Svašta je naš narod trpeo, ali nepravdu nikada nije.

Nezavisnost sudova definitivno jeste imperativ u ostvarivanju prava građana na pravično suđenje. Zato jesmo radili, zato i dalje radimo na unapređenju tih ustavnih garancija, ali negde mislim da smo svi svesni da je od te institucionalne nezavisnosti daleko važnija ona personalna koja zavisi od dostojanstva ličnosti svakog pojedinca na poziciji sudije.

U tom smislu najpre predsednici sudova treba da vode računa o čuvanju nezavisnosti suda i sudija, takođe da organizuju rad u sudovima na način koji će obezbediti da se suđenja odvijaju efikasno i u razumnom roku, kao i da čuvaju ugled suda i poverenje građana u pravosuđe.

Što se tiče sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju, zapravo je reč o njihovom izboru na stalnu sudijsku funkciju zbog novih ustavnih rešenja i ovo je jedna od izuzetnih, u smislu da će njihov položaj i status biti garantovan već od samog momenta stupanja na sudijsku funkciju.

Takođe, u smislu garancije nezavisnosti veoma je važno da izaberemo predsednike sudova da bi oni dobili garantovan mandat, budući da je veliki broj danas predloženih kandidata u statusu vršioca dužnosti predsednika suda, što može predstavljati svojevrsnu pretnju njihovoj nezavisnosti, kao i svojevrsnu uvredu ograničenog trajanja mandata predsednika sudova. No, uz ove i ostale ustavne i zakonske mehanizme zaštite nezavisnosti pravosuđa, svakako, budući da je tu i ministar finansija, da bi uz povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru za 12,5%, tema za neki naredni budžet trebalo da bude i povećanje plata u pravosuđu.

Konflikti u Ukrajni nesporno jesu produbili ekonomsku krizu koja traje još od kovid pandemije, a koju Vlada Republike Srbije nizom ekonomskih poteza nastoji da anulira, kao i ovim budžetom, u čemu ima podršku naše poslaničke grupe, ali isto tako situacija u Ukrajni produbila je svojevrsnu krizu prava. Učinila ju je vrištećom na međunarodnom plana. Naša perspektiva jeste evropska. Nama EU jeste pomogla time što nas je podstakla na promenu ustavnih odredbi o pravosuđu, jeste nam pomogla ulaganjem u našu pravosudnu infrastrukturu. Primera radi, u toku je izgradnja zgrade suda i tužilaštvu u Novom Sadu koja je preko potrebna, ali, nažalost, nije nam dala dobar primer vladavine prava i njegove jednake primene.

Da li je Briselski sporazum pravo i da li on vlada u odnosima Beograda, Prištine i Brisela kao njegovih potpisnika? Da li Zapad, kada metaforički sudi o potrebi zaštite teritorijalnog integriteta država, teritorijalni integritet svake države ceni jednako? Da li je, kao što je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao, garancija teritorijalnog integriteta sveto pismo koje samo za Srbiju ne važi? Da li je međunarodno javno pravo uopšte pravo ili je samo puko sredstvo politike velikih sila? Da li je reforma koja će obezbediti nearbitrernu, jednaku i efektivnu primenu prava možda bila potrebnija nekom drugom? Sve ovo govorim zato što mislim da je važno sa ovog mesta, iz Doma Narodne skupštine, uputiti podršku našoj diplomatskoj borbi i poslati poruku da je Srbija pravna država koja se snažno zalaže za doslednu primenu prava kako unutrašnjeg, tako i međunarodnog?

Sve nepravde učinjene našem narodu ostaće upisane u istoriji, ali isto tako svo bezakonje treba da u svoje presude upišu časne, stručne, nepristrasne sudije koje će, za razliku od ovih međunarodnih sudija, svačije pravo, svačiju krivicu, svačiji dug, svačiji bol, jednako vrednovati i jednako primenjivati zakone.

Na kraju, da bih ostavila vreme svojoj koleginici, čestitam kandidatima za sudije i predsednike sudova koji će biti izabrani. Želim im sreću u radu i od njih zahtevam odgovornost prema Ustavu i zakonu.

Hvala vam.

Petnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.

Uvažena ministarko, gospodine Vinš, dobar dan.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se osvrnula na jedno svoje razmišljanje još od kad sam bila student, a i kasnije kao postdiplomac. Nekako nikada nisam maštala o državnom poslu u javnoj službi, jer sam negde smatrala da se prava vrednost znanja može videti samo na slobodnom tržištu, međutim, sada shvatam da se prava vrednost zapravo vidi samo u doprinosu koji smo spremni da damo društvu i u borbi za izgradnju jednog socijalno pravednog ambijenta.

Zato kao socijalista danas ne želim da fasciniram citiranjem pravnih normi koje i te kako znam, već da ukažem zajedno sa svojim kolegama na ono što je nužnost.

Nužan nam je aplauz za sve časne ljude koji žive pošteno i poštuju propise, nužna je kazna za sve one koji propise krše, nužan je dokaz da ne postoje lakši putevi prečice i zaobilazni pravci. Zato su nužnost časni i stručni tužioci, hrabri i odlučni da se za takav dokaz bore, poštujući svačija prava, a motivisani željom da Srbija bude pravna država.

Srbija zaslužuje vladavinu prava, zaslužuje pravičan i efikasan pravosudni sistem, zaslužuje najbolji mogući okvir tog sistema, ali isto tako zaslužuje i ljude koji će i svojim moralnim i svojim stručnim kvalitetima dati veru u pravosuđe.

Mi danas biramo više javnih tužioca koji će rukovoditi javnim tužilaštvima širom zemlje i nadam se da će to činiti na način koji će obezbediti na da na svako pitanje da li je moguće, da li mogu da ne poštujem svoju zemlju i kršim njeno zakonodavstvo, stigne brz, efikasan i dovoljno glasan odgovor – ne može i da taj odgovor stigne bez obzira na to ko pitanje postavlja, ko iskušava naše zakonodavstvo.

Isto tako, bez obzira na to ko zaštitu traži, jer kao što je važna poruka države da nema zaštićenih, koja jeste poslata, podjednako je važna, možda i važnija poruka da nema nezaštićenih i da svako ko se obrati tužilaštvu može da dobije jednaku zaštitu svojih prava i satisfakciju sankcionisanjem onog ko ih ugrožava, jer svačija nesreća boli podjednako i tu reda prioriteta ne sme da bude ko god bio oštećeni.

Ono što jeste prioritet jeste poruka društvu da svaka vrsta kriminala, ko god ga vršio, ne vodi do lagodnog života, već vodi do kazne i zato nam trebaju tužioci koji su dorasli tom zadatku, koji su dorasli važnosti svog posla, koji su odlučni da rade zakonito, samostalno, nepristrasno, poštujući svačija prava, odgovorno i posvećeno sa profesionalnim i ličnim integritetom. To su zahtevi koje pred tužioce postavlja Etički kodeks.

Generalno, sve što treba da rade sve piše u propisima, a sve ono što mi očekujemo jeste da to znaju, poštuju i postupaju. Odgovornost je velika.

Unapređenja su potrebna, uprkos tome što je tužilaštvo u prethodnom periodu pokazalo zaista veliku sposobnost. Danas sam čula pohvale i uspehe koji su postignuti u konkretnim predmetima i to zaista stoji, ali ja bih dodala i to što su se tužioci u relativno kratkom periodu snašli u novom sistemu javnotužilačke istrage koja je u momentu njenog uvođenja zaista promenila dotadašnji koncept i za to zaista tužioci zaslužuju pohvalu.

Promene će potencijalno uslediti i nakon referenduma.

Jako mi se dopalo izlaganje koleginice Veljović, isto kao i kolege Kosanića iz Jedinstvene Srbije, jer su zaista po malo ušli u tematiku ustavnih promena.

I ja lično imam, pošto ću pričati sledeće nedelje, ambiciju da celo izlaganje posvetim ustavnim promenama. Danas će o tome pričati i uvaženi narodni poslanik Zvonimir Stević iz naše poslaničke grupe, ali pored angažovanja poslanika na približavanju ustavnih amandmana građanima, ja mislim da bi bilo korisno da i ministarka pravde, kao neko ko je zaista uložio veliki trud u izradu ustavnih amandmana i zaista se posvećeno bavi ovom tematikom i bio prisutan i na svim javnim slušanjima koja je organizovala predsednica Odbora za ustavna pitanja, da ipak se zauzme za jednu aktivniju prisutnost ove teme u medijima, jer stvarno mislim da građani zaslužuju da im bude objašnjeno šta ove ustavne promene zapravo podrazumevaju i šta je intencija, a zaista mislim da je intencija dobra.

Takođe, potpuno uvažavam činjenicu, i ona jeste pohvalna, povećanja plata, generalno u javnom sektoru. Međutim, i pored toga, mislim da zarade u pravosuđu zaista više nisu motiv za bavljenje tim zanimanjima i zato se negde sve više kvalitetnih pravnika odlučuje za neke druge pravničke profesije.

Eto, recimo, tu je i uloga javnih tužilaca, koji će rukovoditi tužilaštvima, da zaista svoje saradnike i zamenike motivišu na jedno ažurnije postupanje, na usavršavanje i edukaciju, uprkos tome što… Kažem, ne mislim da je plata tužilaca i sudija mala, ali mislim da je neadekvatna velikoj odgovornosti koju njihovi poslovi nose, niti da je dovoljna garancija nezavisnosti i samostalnosti. Zato smatram da bi bilo korisno ulaganje u pravosuđe i na taj način, pored toga što je u prethodnom periodu zaista dosta uloženo u unapređenje pravosudne infrastrukture, izgrađeni su objekti ili su renovirani objekti za potrebe pravosuđa u više gradova, ja sam o tome već govorila, a sada bih istakla da me zaista posebno raduje što je počela izgradnja Palate pravde u Novom Sadu, jer novosadski sud i Tužilaštvo zaista zaslužuju bolje prostorne uslove. No, za razliku od toga, mislim da je raditi u zrenjaninskoj Palati pravde jedna posebna privilegije, jer je zaista kuriozitet da jedna takva monumentalna zgrada, koja je i proglašena za spomenik kulture, čuva dostojanstvo zrenjaninskog pravosuđa. Ali, mnogo važnije od toga, dostojanstvo pravosuđa u celini treba da čuvaju svi nosioci pravosudnih funkcija u svim situacijama, bez obzira na izazove i pritiske sa kojima se neminovno, i svesni smo toga, susreću.

Poslanici Socijalističke partije Srbije će dati podršku svakome ko ima volju da se sa tim izazovima i pritiscima suoči.

Hvala vam.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje koje interesuje najmanje 200.000 ljudi koji prema zvaničnoj statistici žive u vanbračnoj zajednici. Upućujem ga Ministarstvu pravde, a odnosi se na mogućnost izmene Zakona o nasleđivanju u smislu da se i u tom propisu vrši usklađivanje sa Ustavom koji predviđa ravnopravnost bračne i vanbračne zajednice, pri čemu kada kažem vanbračna zajednica naravno mislim na trajniju zajednicu života muškarca i žene između kojih nema bračnih smetnji.

Kao što sam rekla, Ustav Republike Srbije propisuje da su vanbračna i bračna zajednica ravnopravne. Taj princip je razrađen u nizu propisa, počevši od Porodičnog zakona, preko krivičnog procesnog zakonodavstva, Zakona o obligacionim odnosima, pa sve do Zakona o PIO.

Recimo, prema Porodičnom zakonu, imovina koju su vanbračni partneri u toku trajanja te vanbračne zajednice stekli radom, jeste njihova zajednička imovina i u slučaju eventualnog razlaza imaju pravo na deobu te imovine, odnosno jedan partner ima pravo da potražuje udeo u imovini drugog. No, u slučaju njegove smrti prema zakonskom rešenju nema pravo ni na šta, jer prema Zakonu o nasleđivanju vanbračni partner nije u krugu zakonskih naslednika, odnosno nema pravo na nasleđivanje.

Dame i gospodo, dopadalo se to nama ili ne, bilo to dobro ili ne, trend zajedničkog života bez sklapanja braka jeste realnost koju Zakonom o nasleđivanju moramo da uvažimo zato što postoji niz primera parova koji godinama žive zajedno i imaju zajedničku ženu, ali se iz ko zna kojeg razloga nisu venčali, što ne sme da bude prepreka deljenju imovinske sudbine.

Daću jedan primer koji sam nedavno čula, to je primer muža i žene koji su se venčali, dobili dete, živeli par godina srećno, posvađali se, razveli se, nakon toga se pomirili, dobili još dvoje dece, živeli zajedno još deceniju, zatim je vanbračni suprug preminuo i nakon toga njegova vanbračna supruga nije imala pravo da ga nasledi, što svakako složićemo se da jeste apsurd o kome gospodin Fila i ja već mesecima razgovaramo.

Kada smo to rekli, mnogi su bili iznenađeni, jer zapravo ni ne znaju da je tako, ni ne znaju da vanbračni partner nema pravo na nasleđivanje, koje smatramo da bi trebalo priznati. Dakle, ovo i jeste za čuđenje, posebno kada se uzme u obzir da je usaglašavanje sa Ustavom izvršeno Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kom vanbračni partner ima pravo da nasledi penziju preminulog partnera.

Potpuno sam svesna teškoća u dokazivanju, potpuno sam svesna da su zloupotrebe moguće, ali mislim da se dobrim normativnim rešenjem te teškoće mogu prevazići. Evo, dokaz je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Smatram da isti princip treba predvideti i Zakonom o nasleđivanju, jer ovakvo rešenje kakvo je sada dovodi do nepravičnih situacija, eto dala sam i primer. Ovakvo stanje demantuje ustavni princip o ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice. Tek kada se to uradi, tek onda bi moglo da se razmišlja o priznavanju naslednih prava nekim drugim parovima. Hvala vam.