| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 3 godine i 4 dana i 3 sata
Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo već četvrti dan raspravljamo, pod izgovorom, tačku dnevnog reda koja se odnosi na formiranje anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su doveli do dve užasne tragedije, s pozivom na koje smo prethodnih dana i prethodnih nedelja u ovom domu mnogo pričali, ako ćemo pošteno, malo smo rekli.
Zato mi se negde nameće zaključak da je bilo bolje da smo ćutali, jer zaista je bilo i postupaka i diskusija i tonova i međusobnih prepucavanja potpuno nedostojnih i ovog doma i nedostojnih pijeteta prema žrtvama.
No, u svemu tome ipak smo uspeli da se saglasimo oko ideje da se formira anketni odbor, koju ideju smo mogli uzeti za bespredmetnu. Mogli smo u tom smislu iznositi i pravne i iskustvene argumente, no odabrali smo da tu ideju posmatramo kao dobru. Ja je vidim kao ideju timskog rada predstavnika svih poslaničkih grupa, dakle i vlasti i opozicije na formulisanju nekih zajedničkih zaključaka, na zajedničkom traženju rešenja i akcenat stavljam upravo na tom zajedništvu.
Neću biti prva koja je to istakla. Mi se kao narod negde ponosimo tom našom crtom da uvek u momentima kada su nas kroz istoriju pogađale različite tragedije, a uglavnom nas nisu zaobilazile, da smo u tim momentima kada je bilo najteže da smo tad bili najsaborniji, najjedinstveniji, najjači. Ne bih volela da ta naša karakteristika sada izostane, a deluje mi da izostaje.
Ove majske tragedije, kako im se iznedrio naziv, jesu posebno. Slažemo se oko toga da su posebne jer su prouzrokovane od strane jednog deteta i jednog mladog čoveka, ali nemojmo da budu posebne po tome što nećemo makar pokušati da ih zajedno prevaziđemo. Ne da sa oko toga prepucavamo, već treba da budemo odlučni i da se zaista potrudimo da se tako nešto više ikada ne ponovi.
U tom smislu ako ideja anketnog odbora može na bilo koji način da doprinese tome da sednemo za isti sto, da približimo stavove, da uvidimo da li smo pogrešili, gde smo pogrešili, šta možemo da promenimo, onda tu ideju treba podržati, iako u ovom momentu, s obzirom na način rada ove sednice, to deluje iluzorno.
Negde se iskreno nadam da bez kamera, bez reflektora, bez prenosa, koji, činjenica je, uvek traže neku senzaciju i moramo da probamo to da promenimo, da će u takvoj atmosferi poslanici koji budu izabrani u anketni odbor moći da rade konstruktivnije nego mi na ovoj sednici.
Poslanička grupa Ivica Dačić – SPS delegiraće u anketni odbor stručne ljude koji zasigurno hoće dati svoj doprinos da ovaj anketni odbor ostvari zadatak koji smo mu postavili.
Ja svoje strane ja bih vam dala sugestiju da primenite mogućnost koju Poslovnik pruža, a to je da anketni odbor u svoj rad uključi, odnosno da konsultuje relevantne naučnike i stručnjake. Jer, zaista smatram da ako stvarno hoćemo da sagledamo sve uzročne okolnosti, ako hoćemo da shvatimo i taj širi kontekst koji su moje kolege već pomenule, ako hoćemo da te okolnosti promenimo, onda moramo da razumemo svu kompleksnost aktuelnog momenta. Moramo da razumemo svu težinu kako odrastanja, tako i roditeljstva.
Kada je reč o odrastanju, ovi događaji, ali i događaji iz čitave prethodne tri godine su najviše uticali, najviše pogađali upravo decu i mlade. Naime, najpre smo imali tzv. izgubljene korona godine kada deca nisu išla u školu, nisu mogli normalno da se druže, nastavu pratili onlajn, jer od druga iz klube možeš da dobiješ virus i to virus čije su se žrtve računale i objavljivale svakog dana na svim medijima. Onda smo imali čitav niz slučajeva vršnjačkog nasilja što je takođe utkalo nesigurnost u odrastanje. Evo sada imamo ovaj događaj iz Ribnikara koji na neki način šalje vrlo surovu poruku, da drug iz klupe može da te ubije.
Mnogo je ovaj momenat težak, deca su ranjiva samim svojim uzrastom, a svakodnevno ih ranjavaju različiti događaji, ranjava ih jedan iskrivljen sistem vrednosti. Ranjavaju ih i pogrešni autoriteti koji se promovišu i preko medija, ali pre svega preko društvenih mreža, o čemu nedovoljno čini mi se govorimo.
Skoro sam delegat SPS bila u poseti Narodnoj republici Kini i tom prilikom smo išli da posetimo Kineski zid i tamo smo sreli jedan školski razred, jednu grupu đaka koja je došla na ekskurziju i svi učenici su bili isto obučeni. Nosili su uniforme i izrazili su želju da se slikaju sa nama kao sa turistima. To im je bilo interesantno i po uputstvu svog učitelja koji je nesporno njihov autoritet. Stali su u dva reda radi fotografisanja.
Na nas je to ostavilo baš lepo utisak, ali nam je nametnulo i zaključak da ipak u Kini nema društvenih mreža koje bi ljuljale sistem vrednosti koji je tamo uspostavljen, a kakve mi koristimo i kakve neretko i deca i veoma mladi ljudi koriste, a na kojim mrežama mogu da vide razne ličnosti, nekada i samo par godine starije od njih kako se kupaju u luksuzu, kao da je to potpuno normalno, kao da je podrazumevano. Onda vrše pritisak na roditelje koji se neretko i zadužuju da im deca ne bi patila, da ne bi bila nepopularna ili čak ismevana zbog toga što nemaju markirane patike, zbog toga što nemaju nov telefon, ne slave rođendan u nekoj popularnoj igraonici, jer te stvari su danas postale imperativ. Nažalost postale su i predmet strašne žudnje i to ne samo među mladima i ne samo među decom. Uopšte ovo ne pričam politički, već pričam onako ljudski zato što znam šta ljudi o tome misle i znam šta ljudi pričaju. Priča se o tome da devojčice putem instagrama gledaju neke nerealno lepe devojke, fotošopirane, onda same postaju nesigurne i veoma rano počinju da žude za nekim estetskim korekcijama i operacijama, što im neki roditelji čak i omogućavaju. Složićemo se da to jeste problem modernog društva.
Zbog čega ovo pominjem? Hoću da kažem da kao što na „Instagramu“ fotografije provlačimo kroz razne neke filtere, tako bi morali da nađemo i filter kroz koji će prethodno proći sadržaj koji se plasira putem društvenih mreža našoj deci i omladini. Kako, na koji način, to je tema za razmišljanje, ali činjenica je da kao društvo i kao država nemamo adekvatan odgovor na ove i mnoge druge opasnosti koje nose društvene mreže.
U tome je ogroman pritisak na roditelje, koji ionako sami trče trku s vremenom, suočeni s jedne strane sa izazovima roditeljstva, s druge strane sa izazovima neoliberalnog kapitalizma. Neki tu trku trče da bi svojim porodicama obezbedili minimum, neki pak trče za bogatstvom, luksuznim životom, a negde između ostaju deca prepuštena vrednostima savremenog sveta, koji se neretko svede na konzumerizam, materijalne vrednosti, virtuelni život, nedostatak pravih prijatelja, nezdravu konkurenciju i kompeticiju itd, itd.
Hoću da svoju diskusiju zaključim time da, kao što svi mi imamo neke svoje lične tragedije i traume sa kojima smo naučili da živimo, tako moramo da nađemo način, moramo da naučimo kako da živimo i kako da se nosimo i kako da prevaziđemo ovu kolektivnu tragediju. Čini mi se da način na koji se ovde diskutuje nije pravi način za to. U tom smislu, smatram da bi bilo dobro i da svi mi ovde naučimo kako da budemo drugovi, a istovremeno da budemo i gospoda, u smislu manira ponašanja u ovom domu.
Na kraju, želim da kažem da porodice žrtava, ali i sve porodice u Srbiji, porodica kao institucija i svi mladi ljudi i svi roditelji mogu da računaju na razumevanje, saosećanje, empatiju i podršku Socijalističke partije Srbije, jer mi smo uvek bili i uvek ćemo biti pre svega drugovi narodu, zato što smo tako učeni. U tom smislu je moja poruka za roditelje da svoju decu uče pre svega kako da budu drugovi. Hvala vam.
Hvala vam uvažena potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo izbore istaknutih pravnika, odnosno članove VSS i VST. Naime, reč je o izboru kome je prethodila veoma složena, ali i veoma reprezentativna procedura, pre ove plenumske sednice.
Na samom početku u tom smislu želim da dam jedan komentar te procedure. Neke kolege koje su ranije govorile su već komentarisale. Ja bih rekla da jedan od onako najkonstruktivnijih momenata ovog skupštinskog saziva, čijem dostojanstvu i političkoj zrelosti, jer je zaista bila čast prisustvovati, bila je sednica Odbora za pravosuđe koja je održana posle prvog javnog slušanja, razgovora i predstavljanja kandidata za ove pozicije.
Na toj sednici od kandidata koji su se prijavili za ove funkcije, mi smo dvotrećinskom većinom, glasovima i vlasti i opozicije izabrali skoro sve kandidate čija su imena uneta na listu sa koje danas vršimo izbor. Od toga, dakle, od 16 kandidata koji se nalaze na listama za ova dva saveta, čak 10 je izabrano na predlog poslanika opozicije.
Međutim, da li zbog straha da će konstruktivnost biti ocenjena kao kooperativnost, da li zbog neke puke potrebe za oponiranjem, već na narednoj odborskoj sednici, atmosfera je bila drugačija, manje konstruktivna, ali ipak ostaje upisano da od 16 kandidata koliko je imena trebalo uvrstiti u ovu listu, njih 13 je izabrano
zajedničkim glasovima vladajuće koalicije i opozicionih stranaka, što je bio lakmus papir koji je pokazao da je konsenzus oko ovog pitanja moguć.
Bilo bi jako dobro da se i današnja sednica završi takvim konsenzusom i izborom istaknutih pravnika u parlamentu, bez potrebe za aktiviranjem rezervnog tzv. antidedlok mehanizma, odnosno izbora od strane komisije. Time bismo pokazali i građanima, ali što je možda i manje važno i međunarodnoj zajednici, da i mi kao narodni poslanici i Republika Srbija kao država politički i demokratski sazreva, da nema bespotrebne sabotaže ustavnih procesa i da ne moramo frontalno da se suprotstavljamo oko svega u odnosu na naše političke neistomišljenike, već da smo u stanju da ostavimo po strani političke razlike kada je reč o zaštiti našeg Ustava, o zaštiti našeg pravosuđa i na kraju naših građana.
Negde potpuno razumem i verujem da smo svi svesni težine ovog političkog momenta i toga da nam, nažalost, najveći problem nisu pravosudni saveti. Mnogo veći problem od Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva juče je bio Savet Evrope u kome nam je pretilo otpočinjanje procedure za prijem tzv. Kosova. Čuli smo obraćanje ministra inostranih poslova gospodina Ivice Dačića. Mislim da svi možemo samo da pretpostavimo koliko je bila teška diplomatska borba i koliko je veliki uspeh što se od otpočinjanja te procedure odustalo, koliko je u stvari bila teška borba za ono što bi trebalo da je pravda.
Isto tako trebalo bi da je pravda, kao što je ministar Dačić i rekao, da se na deset godina neispunjenja Briselskog sporazuma drugoj strani izrekne sankcija, a ne nagrada, kako to sada liči da jeste. Uopšte mislim da nisam van teme kada to kažem, jer i mi ovde danas vodimo svojevrsnu borbu za pravdu, u najmanju ruku borbu za jedan bolji pravosudni sistem koji će zaštititi svakog ko se vlada po pravu i sankcionisati onog ko pravo ignoriše, a ne obrnuto.
U tom smislu, ono što mi danas možemo da uradimo je daleko lakše. Samo treba da, kao što sam rekla, ostavimo po strani svoje političke razlike, koje nekada svakako da jesu legitimne, da pustimo oštrice međustranačke borbe koje, koliko god nekada tupe bile, iritiraju na ovoj sednici na kojoj se zahteva da donesemo politički neutralnu odluku, odnosno da izaberemo politički neutralne stručnjake.
Uostalom, na kraju dana mislim da svi do jednog u ovom domu znamo da kandidati koji su predloženi za izbor u pravosudne savete jesu istaknuti pravnici, dorasli zadacima koji su povereni ovim savetima. Naime, njihovim izborom novi pravosudni saveti konačno će početi da funkcionišu, čime će stupiti u dejstvo i novi mehanizmi zaštite nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva koje smo ugradili ustavnim amandmanima, a nedavno i konkretizovali ustavnim zakonima, čime će posle više zareza u postupku ove pravosudne reforme biti stavljena tačka na izbor sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca od strane parlamenta kao političkog tela.
Svakako ostaju istaknuti pravnici da, kao članovi visokih saveta, putem legitimiteta koji će, nadam se, dobiti u ovom domu, budu spona između građana i nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije. Podsetiću da je za njihov izbor neophodna dvotrećinska većina, što je, koliko znam, presedan u našoj parlamentarnoj istoriji, kada je reč o izboru javnih funkcionera. Takođe, s obzirom na aktuelne političke prilike, biće presedan i ako takvu saglasnost postignemo, ali se tom presedanu iskreno nadam. Evo, još jednom pozivam na konstruktivnost.
Tako i nastupam, jer iako je bilo poslanika opozicije koji su se korektno držali tokom celog ovog procesa izbora istaknutih pravnika i tokom današnje sednice, bilo je i onih koji su svojim istupanjem dali toliko materijala za političke napade, ali em što to nije manir socijalista, niti je moj lični manir, em što su ovo ipak teme države, pravosuđa i zaštite prava građana koje su iznad nekog dnevnopolitičkog nadgornjavanja.
Poslaničkoj grupi „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ izuzetno je važno kako će pravosuđe gledati na građane i kako će građani gledati na pravosuđe, da li će u njemu videti efikasan i pravičan sistem ili sistem koji će dozvoliti da ga zasene neki izuzeci. Preduslov da taj sistem bude okarakterisan kao pravičan jeste način na koji će pravosuđe, odnosno sudovi i tužilaštva gledati na građane i na njihove probleme, da svakog i svačiji problem gleda jednako. Ta jednakost pred zakonom za socijaliste je imperativ, da ne bude nezaštićenih koji bi se uzalud obraćali sudu, koji bi godinama čekali na sudsku zaštitu i da isto tako ne bude ni onih zaštićenih, u smislu imuniteta na obavezu poštovanja prava, bez obzira na to ko su, koga poznaju, šta imaju i šta mogu.
U tom smislu, važno je da istaknuti pravnici budu bedem odbrane Ustava, ustavnih prava građana, ideje ustavnih promena i da budu brana nekim uticajima koji bi pretili da ugroze ostvarenje te ideje. To je ono što je moja poruka za njih. Njihova ovlašćenja će biti izuzetno velika, ali će biti još veća njihova odgovornost, naime, zajedno sa članovima koje će izabrati sudije i tužioca, dakle, ukupno njih 11 biće odgovorni za to ko će obavljati sudijski i tužilački poziv i kako će taj poziv obavljati.
Mi iz poslaničke grupe „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ znamo koje ćemo od predloženih kandidata podržati u danu za glasanje. Neću ponaosob komentarisati kandidate, već ću samo reći da su oni svojim biografijama, istupanjem, držanjem u ovom domu, načinom i sadržinom odgovora na pitanja, po našem mišljenju, zavredeli poverenje naše poslaničke grupe i ispunili zahteve Zakona za izbor, a pre svega onaj u pogledu dostojnosti i relevantnosti njihovog znanja i iskustva za rad u savetima sa tako značajnim ovlašćenjima.
Takođe, deo današnjeg dnevnog reda jeste i izbor Zaštitnika građana. Naša poslanička grupa je za izbor predložila gospodina Pašalića, koga smo prepoznali kao nekog ko je dobro obavljao svoju funkciju u prethodnom periodu, koji je svestan problema koji i dalje postoje. Takođe, svestan je i potrebe približavanja institucije Zaštitnika građana građanima iz različitih krajeva naše zemlje. U tom kontekstu, mi smo i menjali Zakon o Zaštitniku građana 2021. godine, čime je to približavanje i normativno olakšano.
Mi smo ocenili da je gospodin Pašalić svestan potrebe i neophodnosti međunarodne saradnje. U tom smislu je dao veliki doprinos i zapravo prvi je Ombudsman koji je tom sferom počeo da se bavi i dao je zaista veliki značaj i veliki doprinos pozicioniranju srpskog Ombudsmana u nekim međunarodnim krugovima. Ostvareno je članstvo u brojnim relevantnim međunarodnim organizacijama, inicijator je Balkanske mreže ombudsmana. Takođe, Zaštitnik građana je nacionalna institucija u A statusu, što je potvrđeno reakreditacijom od strane Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava. Ovo sad malo suvoparno zvuči, ali zapravo reč je o veoma značajnom priznanju.
Međutim, najznačajnije od svega jeste efikasnost koju je u prethodnom periodu Zaštitnik građana pokazao u svom radu, koju je pokazao u davanju reakcije na povrede prava građana, o čemu svedoči podatak da je čak 92% predmeta koji su primljeni u 2022. godini okončano. Ta činjenica svrstava Zaštitnika građana među državne organe sa najvećom efikasnošću u radu.
Ne bih sada da zamaram ciframa, ali s obzirom na to da je bilo onih koji su njegov rad negativno ocenili, da bi stekli gledaoci dojam o obimu posla, pročitaću da se u 2022. godini Zaštitniku građana obratio 13.841 građanin naše zemlje. To pokazuje da građani i građanke znaju da u instituciji Zaštitnika građana imaju sagovornika koji će im pomoći da reše svoje probleme, one koji su prouzrokovani nezakonitim, nepravilnim ili neefikasnim postupanjem javne uprave. Mislim da treba taj mehanizam i dalje da popularizujemo, ne bi li bio još pristupačniji građanima, a sve u cilju dostizanja visokog standarda dobre administracije.
Ovom porukom ću i završiti, da bih ostavila vreme za eventualne zaključke na kraju sednice. O ostalim tačkama dnevnog reda u nastavku diskusije govoriće moje kolege, pre svega moja koleginica, Dijana Radović koja će se takođe osvrnuti na izbor istaknutih pravnika iz njene perspektive. Takođe govoriće kolega Dragovan Milinković i kolega Uglješa Marković.
Hvala vam.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, upravo smo čuli kolegu koji je rekao, tj. odrekao je mogućnost da će u Odboru za pravosuđe imati priliku da kandiduje makar jednog ili još bolje dva istaknuta pravnika koji će biti njihov. Kaže – nećemo imati priliku da kandidujemo našeg istaknutog pravnika.
Javila sam se da kažem da nijedan istaknuti pravnik koji će biti biran u Visoki savet sudstva ili Visoki savet tužilaštva ne treba da bude ni naš ni njihov, već treba da bude nesporno ugledan čovek, sa nespornim pravničkim znanjem, i to jeste ne u našem interesu, ne u vašem interesu, već u interesu građana Srbije, u čijem interesu se i donosi ovaj zakon, upravo zato da ni sudija ni tužioci ne bi bili ni naši ni vaši, već sudije i tužioci Republike Srbije.
Pažljivo sam pratila diskusije koje su vođene i u subotu, i u nedelju, i juče i danas, i u načelnoj diskusiji i danas u diskusiji u pojedinostima, vidi se očigledna protivrečnost između opozicije i opozicije.
Predstavnik jedne ovlašćene grupe ocenio je ove zakone kao propise koji legalizuju uticaj i politike na pravosuđe, da su u njih ugrađeni mehanizmi za uticaj izvršne vlasti. E, onda se javio poslanik jedne druge opozicione poslaničke grupe, koji je rekao da izabrani narodni predstavnici neće imati uticaj na pravosuđe i da će nosioci pravosudnih funkcija biti bez ikakve kontrole. E, onda se javio sledeći predstavnik druge opozicione grupe koji je rekao da će politički uticaj biti još veći i na sudije i na tužioce. E, onda opet javio predstavnik sledeće poslaničke grupe koji je rekao – ne smemo da izmestimo da o sudijama i tužiocima odlučuje isključivo struka, ne smeju međusobno da se biraju. Ko će njih da kontroliše itd?
To se vidi i u pojedinostima, vidi se pre svega u amandmanima koji su podneti na Zakon o Visokom savetu sudstva, gde jedni predlažu da kvorum za odlučivanje u Visokom savetu sudstva bude određen tako da je za odlučivanje potrebno prisustvo šest članova i da se odluke donose većinom od šest članova, a onda je podnet drugi amandman kojim se predlaže da se odluke donose većinom od osam članova, uz kvorum od osam članova, a ono što je zakonom predviđeno jeste da se odluke donose većinom od šest glasova u kvorumu od osam članova.
Dakle, to je jedno optimalno srednje rešenje koje omogućava, s jedne strane, da struka ima dominantan uticaj na izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a da se s druge strane očuva ono što je mnogo važno, a to je da ostane spona između naroda, građana Srbije i sudija i tužilaca koji u njihovo ime treba da sude i tužioci da procesuiraju učinioce krivičnih dela.
Dakle, ovo rešenje je optimalno i ono je korektno, zbog toga smo ga i podržali i zbog toga ćemo u Danu za glasanje i podržati ove zakonske predloge. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje koje interesuje najmanje 200.000 ljudi koji prema zvaničnoj statistici žive u vanbračnoj zajednici. Upućujem ga Ministarstvu pravde, a odnosi se na mogućnost izmene Zakona o nasleđivanju u smislu da se i u tom propisu vrši usklađivanje sa Ustavom koji predviđa ravnopravnost bračne i vanbračne zajednice, pri čemu kada kažem vanbračna zajednica naravno mislim na trajniju zajednicu života muškarca i žene između kojih nema bračnih smetnji.
Kao što sam rekla, Ustav Republike Srbije propisuje da su vanbračna i bračna zajednica ravnopravne. Taj princip je razrađen u nizu propisa, počevši od Porodičnog zakona, preko krivičnog procesnog zakonodavstva, Zakona o obligacionim odnosima, pa sve do Zakona o PIO.
Recimo, prema Porodičnom zakonu, imovina koju su vanbračni partneri u toku trajanja te vanbračne zajednice stekli radom, jeste njihova zajednička imovina i u slučaju eventualnog razlaza imaju pravo na deobu te imovine, odnosno jedan partner ima pravo da potražuje udeo u imovini drugog. No, u slučaju njegove smrti prema zakonskom rešenju nema pravo ni na šta, jer prema Zakonu o nasleđivanju vanbračni partner nije u krugu zakonskih naslednika, odnosno nema pravo na nasleđivanje.
Dame i gospodo, dopadalo se to nama ili ne, bilo to dobro ili ne, trend zajedničkog života bez sklapanja braka jeste realnost koju Zakonom o nasleđivanju moramo da uvažimo zato što postoji niz primera parova koji godinama žive zajedno i imaju zajedničku ženu, ali se iz ko zna kojeg razloga nisu venčali, što ne sme da bude prepreka deljenju imovinske sudbine.
Daću jedan primer koji sam nedavno čula, to je primer muža i žene koji su se venčali, dobili dete, živeli par godina srećno, posvađali se, razveli se, nakon toga se pomirili, dobili još dvoje dece, živeli zajedno još deceniju, zatim je vanbračni suprug preminuo i nakon toga njegova vanbračna supruga nije imala pravo da ga nasledi, što svakako složićemo se da jeste apsurd o kome gospodin Fila i ja već mesecima razgovaramo.
Kada smo to rekli, mnogi su bili iznenađeni, jer zapravo ni ne znaju da je tako, ni ne znaju da vanbračni partner nema pravo na nasleđivanje, koje smatramo da bi trebalo priznati. Dakle, ovo i jeste za čuđenje, posebno kada se uzme u obzir da je usaglašavanje sa Ustavom izvršeno Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kom vanbračni partner ima pravo da nasledi penziju preminulog partnera.
Potpuno sam svesna teškoća u dokazivanju, potpuno sam svesna da su zloupotrebe moguće, ali mislim da se dobrim normativnim rešenjem te teškoće mogu prevazići. Evo, dokaz je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Smatram da isti princip treba predvideti i Zakonom o nasleđivanju, jer ovakvo rešenje kakvo je sada dovodi do nepravičnih situacija, eto dala sam i primer. Ovakvo stanje demantuje ustavni princip o ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice. Tek kada se to uradi, tek onda bi moglo da se razmišlja o priznavanju naslednih prava nekim drugim parovima. Hvala vam.
(Zrenjanin, 09.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (plata) | Republika | Mesečno | 93478.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština grada Zrenjanina | Grad | Mesečno | 34094.00 | RSD | 21.08.2020 - |