DUBRAVKA KRALJ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1994. godine u Zrenjaninu.

Na Pravnom fakultetu u Novom Sadu diplomirala je 2017. sa najvišim prosekom u generaciji - 9,97. Tokom studija više puta je nagrađivana Izuzetnom nagradom koju Univerzitet u Novom Sadu dodeljuje najboljim studentima.

Bila je stipendista Ministarstva prosvete, Fondacije Calsberg & Dunđerski, Fonda za stipendiranje darovitih studenata i mladih naučih radnika i umetnika Univerziteta, te Fonda za mlade talente u okviru Ministarstva omladine.

U imenik advokatskih pripravnika upisana je 2018. godine. Prvu godinu pripravničke vežbe obavila je u novosadskoj advokatskoj kancelariji, dok drugu obavlja u porodičnoj kancelariji u Zrenjaninu.

Završila je master akademske studije 2019. godine, takođe na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, sa prosekom deset.

Predsednik je Odbora pripravnika Advokatske komore Vojvodine. Priprema pravosudni ispit i početak samostalnog bavljenja advokaturom.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga posebna sednica , 26.12.2020.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.0

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Janković, vama sam već jednom prilikom na Odboru za ustavna pitanja i pravosuđe naglasila koliko su teme kojima se bavite, važne SPS. Zbog toga ću danas upravo pričati o vašem izveštaju, odnosno o nekim njegovim aspektima koji su meni najbliži i koje možda smatram najaktuelnijim, budući da želim da budem što konciznija, ali neću propustiti priliku da kažem da je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS ove godine i formalno proglašen za džentlmena 2020. godine.

Mislim da je to informacija koja je u kontekstu borbe za rodnu ravnopravnost izuzetno važna. Važno je da sve narodne poslanice znaju da će uvek imati snažnu podršku predsednika Skupštine Ivice Dačića.

U vašem izveštaju ste naveli da je potrebno promovisati participaciju mladih i zbog toga želim da vam ukažem, a verovatno ste i primetili, odnosno demonstrirali smo da su mladi narodni poslanici i te kako sposobni da artikulišu mišljenje i interese građana Srbije. Ja sam danas četvrti mladi poslanike sa liste SPS koji govori, a treća narodna poslanica koja komentariše izveštaje koji su na dnevnom redu.

U tom kontekstu kao mlada žena moram da istaknem pitanje koje se pred većinom mladih žena kad tada pojavi, a to je da li napredovati u poslu, da li se dalje usavršavati, da li kako se to moderno kaže juriti karijeru ili je možda važnije požuriti sa brakom i porodicom. I da često je to ili ili, upravo zbog diskriminacije koju ste izveštaju detektovali, a koja se vrši na osnovu bračnog i porodičnog statusa.

U strahu od sprečavanja, odnosno smanjenih mogućnosti za napredovanje na poslu, u strahu od otkaza i uopšte pogoršanja položaja na radnom mestu žene često odlažu odluku o stupanju u brak i odluku o potomstvu. Zato smatram da je borba upravo protiv ovog vida diskriminacije izuzetno, izuzetno važna. Smatram da će u godinama koje dolaze sve manje biti važna diskriminacija po osnovu pola, a sve važnija diskriminacija upravo po ovom osnovu jer će žene koje imaju porodične obaveze biti u nešto lošijem položaju u odnosu na one koje su od te odluke o potomstvu i braku odustale. Zbog toga su vaše preporuke u pogledu načina za usklađivanje rada i roditeljstva izuzetno značajne. Mi moramo podsticati poslodavce da ih što šire primenjuju.

Evo, recimo rad od kuće se do sada retko primenjivao, a u vreme pandemije se pokazao kao jedan potpuno primenljiv radno-pravni mehanizam. Postoje i drugi radno-pravni mehanizmi koje ste naveli i mi moramo da ih stavimo u širu primenu. Naše društvo ne sme da osuđuje žene koje su se odlučile da prioritet stave na svoj poslovni uspeh. Isto tako ne smemo da osuđujemo žene koje su se odlučile da se u potpunosti posvete porodici i brizi o deci, koje su se odlučile da budu domaćice jer smatram da je to jedna titula. Isto tako moramo omogućiti ženama da spoje te dve uloge. U tome veliki doprinos mogu da daju i muškarci ukoliko bi bili spremniji da preuzmu deo poslova oko dece.

Evo, smeška mi se narodna poslanica Sneža Paunović, koja me je jutros kada smo diskutovale rekla da ako budem apelovala na muškarce da preuzmu brigu o deci da se nikada neću udati. Žena je zadržala svoju tradicionalnu ulogu. Žena je i dalje majka, žena je i dalje supruga, ali je sada i zaposlena, sada snosi i deo tereta izdržavanja cele porodice. Vidite, moderan muškarac, on želi ženu koja je uspešna, ali da nije uspešnija od njega. On želi ženu koju ne mora da izdržava, ženu koja zarađuje, ali da ipak ne zarađuje više od njega. Želi ženu koja je lepa, ali da ipak nije prelepa. Mislim da ti zahteva muškaraca i žena međusobno moraju da se usklade.

Eto, vi ste i naveli da muškarci retko koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, a zapravo to možda i ne bi bilo loše. Treba priznati da su žene neretko i uspešnije. Žene su danas uspešne, doktorke, profesorke, advokatice ali su isto tako i uspešna vojna lica, vozači kamiona. Mislim da će ta podela na muške i ženske poslove u nekom narednom periodu biti u potpunosti izgubljena.

U svakom slučaju, poruka je da treba jasno da osudimo svaki vid diskriminacije žena i naročito one poslodavce koji na razgovorima za posao postavljaju pitanje o bračnim i porodičnim prilikama i planovima. Moramo ne samo da sankcionišemo nego da učinimo da se takvih pitanja stide.

Ovim bih završila temu o rodnoj ravnopravnosti i kao socijalistkinja moram da se osvrnem na naše stare, na naše bake i dece koji su izgradili ovu zemlju i kojima dugujemo zahvalnost i moramo da se borimo da oni svoje zrele godine provedu u najmanju ruku dostojanstveno. Verujem da ćemo svi mi jednog dana biti bake i deke i to takve da ćemo biti dostojni poštovanja naših unuka.

Za kraj iskoristila bih priliku, pošto je ovo moje poslednje izlaganje u ovoj godini da građanima Republike Srbije čestitam novu 2021. godinu sa osnovnom željom da korona virus što pre postane jedna ružna uspomena i da u novoj godini stvaraju prelepe, prelepe uspomene i mnogo zdravlja i veselja. Hvala vam.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno mi je drago da danas kao najmlađi poslanik Socijalističke partije Srbije imam priliku da diskutujem o jednom ovako modernom i progresivnom zakonskom rešenju kakav je Predlog zakona o digitalnoj imovini.

Iako je koleginica Paunović rekla da je ovim zakonom već skoro sve rečeno, nisam čula da je iko čestitao svim onim talentovanim, mahom mladim ljudima, koji su se do sada bavili kripto valutama, a za koje niko nije znao šta oni to zapravo rade i šta su uopšte to kripto valute, na tome što će njihov rad, nakon usvajanja ovog zakona, biti zakonski prepoznat, definisan, objašnjen i transparentan svima nama kroz nadzor koji će vršiti Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Jasno mi je da ima i onih koji su prema svojim znanjima, pa i prihodima koja su od tih znanja imali pomalo sebični, pa im se ova predložena regulativa nešto i ne dopada, ali svi moramo da budemo svesni da jedna ozbiljna država, kakva je naša, ne može da dozvoli postojanje bilo kakvog neregulisanog tržišta, pre svega u cilju sprečavanja poreske evazije, pranja novca i finansiranja različitih nelegalnih aktivnosti.

Čula sam i komentar da Zakon o digitalnoj imovini neće imati direktan značaj za obične građane, sa čim ne mogu da se složim zato što znam za primer jedne advokatske kancelarije iz Novog Sada kojoj su hakeri zaplenili svu dokumentaciju i sve podneske koje je ta kancelarija čuvala na svojim međusobno povezanim računarima, a hakeri su ponovno omogućavanje pristupa tim dokumentima uslovili uplatom određenog iznosa upravo u kripto valuti, odnosno u bitkoinu. Nakon što je ta uplata izvršena i pristup podacima ponovo omogućen, nikada nije otkriveno kome je ta uplata otišla, odnosno ko je to uradio zato što tada transakcije kriptovalute nisu bile pod nadzorom države i bilo je gotovo nemoguće ući im u trag. Zbog toga je ovakvom regulativom neophodno zaštiti upravo obične građane.

Takođe, javna je tajna da se gotovo celokupno crno tržište i Evrope i sveta finansira upravo preko bitkoina. Zbog toga smatram da su i predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma izuzetno važno, o čemu će moja koleginica Justina Pupin podrobnije govoriti.

Da sumiram. Ovim zakonom će se uvesti red u tržište digitalne imovine, znaće se ko poseduje digitalnu imovinu, ko može da pruža sa njom povezane usluge, kome i na koji način.

Takođe, pomenula bih još tri stvari koje smatram da zaslužuju posebnu pažnju. Prva je ta što se prilikom izrade zakonskog teksta računalo sa rizicima koje digitalna imovina ili, konkretnije, virtuelna valuta sa sobom nose, pa su iz tog razloga iz mogućnosti da poseduju i posluju sa digitalnom imovinom isključene banke i slične institucije, čime smatram da je u velikoj meri predupređena mogućnost pojave određenih anomalija u našem finansijskom sistemu.

Druga važna stvar jeste to što zakon ne sadrži restriktivne odredbe, odnosno nema taksativnog nabrajanja šta se to smatra digitalnom imovinom, već, naprotiv, zakon proklamuje načelo tehnološke neutralnosti, što zapravo znači da je moguće da sutra neki naš mlad čovek izume novu tehnologiju koja će biti priznata kao digitalna imovina, bez potrebe da se zakon menja ili da pak emituje našu domaću, srpsku virtuelnu valutu. Ja to nisam čula da je neko pomenuo.

Treća stvar jeste, naravno, naše domaće tržište, odnosno domaća platforma za trgovinu digitalnom imovinom.

Generalno, svakome ko ima neku novu, inovativnu ideju, država mora da je omogući da je realizuje, a smatram da ovaj zakon otvara niz mogućnosti za prosperitet mladih preduzetnika.

Ministar je pomenuo mogućnost da mladi preduzetnici putem digitalnih tokena prikupe novac za realizaciju svojih projekata, a postoji i mogućnost da se vrednost njihovih projekata uveća kroz trgovinu tim tokenima na našoj berzi.

Kada je predsednik Narodne skupštine i predsednik SPS uvodio mlade kadrova SPS-a u skupštinske klupe, rekao je – menjajmo da nas ne promene. Rukovođena takvim stavom, SPS je uz Ivicu Dačića partija koja uvodi i podržava pozitivne promene, pa će u tom kontekstu i naša poslanička grupa podržati Predlog zakona o digitalnoj imovini i prateće zakone kojima se uvode promene i unapređuje naš finansijski sistem, a sprečavaju zloupotrebe i štite građani Srbije.

Na kraju, advokat Toma Fila, inače takođe poslanik Socijalističke partije Srbije, me je zamolio da iznesem komentare Zakona o fiskalizaciji, koji su izuzetno važni za položaj advokata.

Naime, u članu 4. Predloga zakona o fiskalizaciji određeno je da je obveznik fiskalizacije svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti, što bi zapravo značilo da se ova odredba odnosi i na advokate, uz mogućnost da Vlada odluči da ne moraju da evidentiraju promet.

Advokat Fila ističe, sa čime se u potpunosti slažem, da bi predlagač trebalo već samim zakonom da predvidi da advokati nisu obveznici fiskalizacije. Naime, pridružujem se njegovom stavu da se ovo pitanje ne može rešavati posebnom odlukom Vlade, jer, naime, ta odluka može i ne mora da bude doneta, a i ako bude, ne postoji garancija da će naredna Vlada tu odluku zadržati. Naprotiv, može u jednostavnoj proceduri da je promeni ili ukine. Stoga molim ovlašćenog predlagača da se izjasni da li će Vlada iz obaveze fiskalizacije izuzeti advokaturu. Hvala vam.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Samo da zamolim ministra da prilikom donošenja takve uredbe ima u vidu specifičnosti advokature kao profesije i da se svakako zalaže da iz obaveze fiskalizacije advokati budu izuzeti, kao što je to i do sada bilo.