Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kada je u pitanju Predlog zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, cilj je da se uspostavi jedinstveni pravni okvir baziran na uporednim rešenjima i pozitivnoj evropskoj praksi u ovoj oblasti. Zakon će nam omogućiti jasan i precizan način ažuriranja podataka u baze, pristupa podacima tih baza, njihovog korišćenja i zaštita, a naravno sve u skladu sa međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava i sloboda.

Državni organi nadležni za prevenciju, borbu protiv terorizma će imati efikasniju razmenu podataka čime će se podići sposobnost sistema bezbednosti naše zemlje. Nacionalna baza će sadržati podatke o fizičkim licima, pravnim licima, kao i grupama ili organizacijama. Sva lica koja su imala dodir sa terorističkim ćelijama, a ne samo oni koji su krivično gonjeni, naći se u Nacionalnoj bazi podataka.

Formiranjem ove baze podataka Srbija se svrstava u bezbednosnom smislu u rang razvijenih evropskih zemalja.

Jedna od strateških investicija naše države je ubrzana gasifikacija delova Srbije koji nisu pokriveni transportnim sistemima prirodnog gasa i zato je Vlada Republike Srbije dala saglasnost da se Javno preduzeće Srbijagas zaduži za 169 miliona. Trenutno je gasifikovano oko 60% teritorije Republike Srbije i to vrlo neujednačeno. Gasifikacija strateški projekat koji će pored zaštite životne sredine stvoriti uslove za privlačenje novih investitora, novih investicija u ovim delovima Srbije, jer to je osnovni uslov da bi neko investirao u ovim područjima.

Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke po zaduženju Srbijagasa u iznosu od 66 miliona evra odnosi se na deo naše teritorije koja nije pokrivena transportnim sistemom prirodnog gasa. To je deo istočne Srbije koji obuhvata deo Borskog okruga i deo Zaječarskog okruga u kom živi preko 200 hiljada stanovnika.

Teritorija Republike Srbije koja do kraja nije prekrivena transportnim sistemom prirodnog gasa je Pčinjski okrug. Kredit od 28 miliona evra biće upotrebljen za izgradnju razvojnog gasovoda Leskovac – Vranje koji je inače nerazvijena zona sa potrebama velikih ulaganja u prirodne aktivnosti, prevashodno kada je u pitanju dolazak stranih investicija za koje je neophodan prirodni gas kao energent.

Sredstva kredita od 75 miliona evra biće upotrebljena za gasifikaciju Kolubarskog okruga, izgradnju razvojnog gasovoda Beograd – Valjevo – Loznica. Znači, država je učinila maksimalno da se smanje troškovi priključaka na gasovodnu mrežu, tako što su korigovane takse lokalnih samouprava. Velike takse su bile glavni razlog što su mnogi odustajali od priključenja na gas koji je inače najisplativiji energent na duži rok.

Pored toga i Srbijagas će smanjiti svoje troškove, pa će priključak za gas koštati oko 780 evra, a moći se otplaćivati na 36 rata bez kamate. U Srbiji se na gas greje oko 300 hiljada domaćinstava, a u planu je da do kraja 2022. godine na gasovod bude priključeno oko 500 hiljada domaćinstava.

Želim da podsetim da je teritorija AP Vojvodine skoro 100% gasifikovana. Balkanski tok je deo gasovoda Turski tok i u ovom momentu sva 403 kilometra magistralnog gasovoda od Zaječara do Horgoša su završena i u toku je spajanje sa gasovodom u Mađarskom. Kompresorska stanica će biti izrađena do polovine leta i tako će sve ugovorene obaveze sa naše strane biti ispunjene kako je i predviđeno.

Prve količine gasa prema Mađarskoj će poteći u oktobru mesecu, a najvažnije je da je urađena diverzifikacija, odnosno uspostavljen je pravac snabdevanja od Crnog mora preko Bugarske do Srbije prema Mađarskoj. Kapacitet kraka je 15,7 milijardi kubnih metara gasa i ta količina je dovoljna da zadovolji oko 15 miliona srednjih domaćinstava.

Više puta smo od rukovodstva Srbijagasa čuli da je sve urađeno u skladu sa evropskim normama. Ugrađeni su najsavremeniji uređaji, materijali, oprema i sve što je zahtevala Energetska zajednica, kako u tehničkom, tako i u komercijalnom smislu.

Želim posebno da pohvalim Vladu Republike Srbije i rukovodstvo Srbijagasa, na čelu sa Dušanom Bajatovićem, što su pored svih opstrukcija zastupnika, interesa velikih zemalja i kompanija uspeli da bez velike pompe i u tišini završe ovaj projekat koji je jedan od najvećih i najznačajnijih projekata poslednjih decenija u našoj zemlji. Zbog toga će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega želim da uputim punu podršku predsedniku Jedinstvene Srbije gospodinu Draganu Markoviću Palmi i pravosudnim institucijama naše zemlje u nameri da se lažne optužbe za koje je zainteresovana šira javnost dobiju svoj epilog, naravno, na sudu.

Dragan Marković Palma je čovek koji ima ličnu kartu, a to su njegova dela, rad u interesu građana Srbije, investicije, Jagodina – grad budućnosti itd. i to narod Srbije zna. S druge strane, imamo Mariniku Tepić i njene šefove čija lična karta govori o preletanju, lažnim optužbama, podmetanjima, manipulacijama i medijskim predstavama. Naravno, i to narod Srbije treba da zna i zna.

Danas su pred nama izmene i dopune Zakona o ličnoj karti, koje uređuju prava, obaveze i procedure vezane za ličnu kartu, kao javnu ispravu kojom građani dokazuju svoj identitet. Glavni razlozi za izmenu postojećeg zakona su uočeni nedostaci u važećem zakonu, kao i obaveze koje proizilaze iz projekta Vlade Srbije „Stop birokratiji“. Izmene su u skladu sa Planom prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih troškova za građane.

Predloženim izmenama postojećeg zakona predviđa se i upisivanje sertifikata za elektronsku identifikaciju u čip, na osnovu čega lična karta postaje kvalifikovano sredstvo za identifikaciju na daljinu i šemu elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti. Cilj je usklađivanje sa propisima o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Čak i NALED preporučuje da se uvede obaveza da se lične karte izdaju samo sa čipom, kako bi se dalje unapređivao razvoj elektronske uprave u Srbiji. Time bi se ubrzale, pojednostavile i pojeftinile procedure u upravama u kojima učestvuju građani. Po mišljenju NALED-a, lične karte bez čipa onemogućavaju izdavanje kvalifikovanog elektronskog potpisa, koji je inače besplatan za sve građane i on je digitalna zamena za svojeručni potpis.

Izmene zakona predviđaju i smanjenje administrativnog tereta za građane. Lična karta koja je proglašena nevažećom do sada se oglašavala nevažećom u „Službenom glasniku“ o trošku građana. Predloženim izmenama zakona predviđeno je da u slučaju gubitka lične karte građanin neće morati da je oglašava nevažećom u „Službenom glasniku“, nego će nadležni organ, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, nakon donošenja rešenja o proglašenju lične karte nevažećom, oglasiti nevažećom na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva.

Izmene predviđaju da u slučaju kada MUP donese rešenje o zabrani korišćenja lične karte kao putne isprave navedena zabrana će važiti dok su ispunjeni uslovi za oduzimanje putne isprave. Predložene izmene zakona će omogućiti da se maloletnom licu starijem od 16 godina lična karta izda uz saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo, odnosno saglasnost drugog roditelja nije potrebna.

U izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu konstatuje se stalni napredak u oblasti informatičkog društva i elektronske komunikacije, i u ovoj oblasti smo daleko napredovali. Potvrda toga je naš sistem elektronske komunikacije, kada je u pitanju vakcinacija našeg stanovništva. Sistem je besprekorno funkcionisao u poslednjih šest-sedam meseci i značajno pomogao da danas budemo na ovom nivou imunizacije stanovništva.

Kada je u pitanju Zakon o akcizama, razlog menjanja akcizne politike o alkoholnim pićima je usklađivanje sa direktivama Evropske unije. U izveštaju Evropske komisije preporučuje se da Poglavlje 16 može biti otvoreno za pregovore tek kada Srbija revidira svoje zakonodavstvo o oporezivanju akcizama alkoholnih pića. Izmenama zakona ujednačava se iznos akcize za sva jaka alkoholna pića u odnosu na procenat alkohola koji sadrže, a ne u odnosu na sirovine od kojih su nastala. Akcize na određena pića biće veće što je procenat čistog alkohola u njima veći, pa za visinu akciza neće biti bitno da li je piće napravljeno od voća, što je slučaj sa rakijama, ili od žitarica, koje su osnova za proizvodnju viskija.

Predložene zakonske izmene će najverovatnije uticati na povećanje maloprodajnih cena nekih akcioznih proizvoda kao i uvećanje poreskih obaveza, a sa druge strane privredi i proizvođačima će da se stvara okvir za potencijalno umanjenje troškova.

Iz svega navedenog poslanička grupa Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati ova dva veoma bitna zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas je pred nama nekoliko važnih izmena zakona i zakona, tako da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama predlaže se uvođenje registra brodskih knjižica i brodskih dnevnika, registra izdatih ovlašćenja članovima posade brodova unutrašnje plovidbe i razmene podataka sa odgovarajućim evropskim registrima. Ovo je sve neophodno radi bezbedne plovidbe i sprečavanja falsifikovanja ovlašćenja članova posade na rekama Dunav, Sava, Tisa, koje su inače i evropski vodni putevi.

Zakon predviđa mogućnost da se koncesionim aktom predvide gornji limiti lučnih taksi koje će koncesionar imati pravo da naplati. Uvodi se i mogućnost dodele odobrenja za obavljanje lučke delatnosti, sprovođenje postupaka propisanih Zakonom o javnom privatnom partnerstvu i Zakonom o koncesijama, kako bi se obezbedio razvoj terminala onih luka za koje kompanije nisu pokazale tržišni interes za ulaganje. Zakonom se propisuje i način kategorisanja vodnog puta pomorskog karaktera u slučaju nekih promena na vodnom putu, a sve u cilju obezbeđenja bezbedne plovidbe.

Kada su u pitanju obuke članova posade, trening centar koji se bavi obukom dobija dodatne obaveze i standarde kako bi se povećao kvalitet edukacije članova posade. Ove godine je počela izrada tehničke dokumentacije za izgradnju nacionalne akademije za obuku članova posade brodova i drugih lica u transportu. O ovoj akademiji se priča već godinama unazad, a sada će se desiti prvi konkretan korak po tom pitanju.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o elektronskom poslovanju i elektronskoj identifikaciji, zakon koji je donet 2017. godine je u potpunosti u skladu sa direktivama evropske EIDAS regulative. Cilj ovih izmena je da se poveća obim upotrebe elektronske komunikacije u realnom životu kada su u pitanju usluge od poverenja.

Glavne tri stvari koje su sadržane u ovim predlozima zakona su prekogranična interoperativnost registrovanih šema elektronske identifikacije koja će omogućiti da naši ljudi koji žive van zemlje mogu da koriste usluge naše e-uprave.

Druga stvar kao važna izmena je udaljena identifikacija, da naši građani, naši ljudi koji žive van zemlje, kao i strani državljani, mogu da dobiju sertifikat ili elektronski potpis bez dolaska u prostorije pružaoca usluga, a udaljena identifikacija će omogućiti i druge elektronske usluge koje se mogu izdati na daljinu.

Treća novina je sertifikacija sredstava za kreiranje elektronskog pečata i potpisa. Zakonom je bilo predviđeno da se formira telo za sertifikaciju, ali to se do sada nije dogodilo. Zbog toga je ovim zakonom predviđeno da taj postupak akreditacije, tj. provere kvalifikovanosti obavlja ministarstvo, što će omogućiti da neki domaći proizvodi mogu da se koriste u EU ukoliko žele i tamo da se akredituju.

Ministarstvo trgovine i turizma i dalje ima obavezu da promoviše upotrebu kvalifikovanih elektronskih sertifikata, a potrebno je da pružaoci usluga omoguće jednostavniju upotrebu elektronskih sredstava u smislu pojednostavljenja aplikacija i postupaka.

Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o posebnim uslovima za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Zakonom iz 2018. godine bila je predviđena tipska izgradnja tih zgrada. Ovim dopunama predviđeno je dosta tehničkih izmena, od kojih je najznačajnija da investitor može izgraditi prostor za komercijalne delatnosti sa sadržajem koji je potreban stanovnicima tog kompleksa zgrada.

Najčešće su to dislocirane zgrade i kompleksi koji se nalaze van uže gradske zone i stanovnici tih zgrada imaju potrebu za osnovnim sadržajima koji su potrebni svakom domaćinstvu. Prvenstveno se misli na komercijalne delatnosti kao što su marketi i apoteke, parking mesta i ostali prostori koji su neophodni za stanovanje.

Izmenama zakona omogući će se izgradnja podzemnih i nadzemnih blokovskih garaža, što je svakako bio nedostatak postojećih pravila. Jednostavno, radi se o izmenama koje će na jasan način regulisati nedostatke, a sve je u interesu stanara tih zgrada.

Predlogom zakona o metrou i gradskoj železnici definiše se procese metodologija i procedure izgradnje, kao i sistem upravljanja metroom. Zakon predstavlja jedan od najkompleksnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji, a biće osnov javnog prevoza koji je inače veoma opterećen i veoma je važan za razvoj ukupne ekonomije, a posebno grada Beograda, kao i cele Srbije. Zakonom će se pomoći brža i jednostavnija realizacija projekata od procesa eksproprijacije zemljišta, do izdavanja neophodnih dozvola i ubrzavanja procedura javnih nabavki koje su potrebne za realizaciju projekta.

Početak realizacije projekta očekuje se do kraja ove godine. Procenjena vrednost dve linije Beogradskog metroa je oko šest milijardi evra. Prva linija koja će povezivati Železnik i Mirijevo bi trebala biti puštena u rad 2028. godine, a druga linija metroa će povezivati Mirijevo i Zemun. Metro će biti građen po uzoru na francuske metroe. Planirani rok završetka projekta predviđen je 2033. godine.

Interesantno je da će za izgled javnih stanica metro sistema biti raspisan arhitektonski konkurs, kako bi uz pomoć građana došlo do najboljeg idejnog rešenja. Čuli smo od ministra ko sve čini radnu grupu koja je zadužena za realizaciju ovog projekta, što je još jedna garancija da će projekat biti urađen na vreme i u rokovima.

Svih ovih šest zakona koji su danas na dnevnom redu dobiće podršku Poslaničke grupe Jedinstvene Srbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pre svega želim da uputim punu podršku predsedniku JS, gospodinu Draganu Markoviću Palmi, u nameri da se do kraja razotkriju i raskrinkaju sve laži i sve lažne optužbe koje je Marinika Tepić i njena ekipa zadnjih mesec dana plasirala u javnosti.

Zahtevam od policije i nadležnog javnog tužioca da obavesti javnost, što je zakonska mogućnost i obaveza, kada je šira javnost zainteresovana o tome da li su preuzete bilo koje procesne radnje povodom iznetih laži i ako jesu, da li je procesujirano bilo koje lice.

U koliko gospodin Marković nema status osumnjičenog, a nema i neće ga ni imati, što je do sada moralo biti rečeno, tada je neophodan odgovor na pitanje da li je lice koje je iznelo optužbe i laži procesujirano i ako nije, zbog čega nije?

Izostankom reakcije i bilo kakvog epiloga, izgovorena reč koja prekoračuje definiciju slobode govora vodi pravnoj anarhiji, a to je preduslov i pravni i moralni linč, što se po mojoj oceni ovde dešava.

Kada su u pitanju tačke dnevnog reda, Memorandum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominika potpisan je pre dve godine na osnovu uzajamnog poštovanja i obostrane koristi. Vlada Komonvelta Dominika je 2018. godine suspendovala svoju poziciju o priznanju Kosova i dala podršku u dijalogu Beograda i Prištine, uz posredovanje EU i naravno Srbija ceni takav stav.

Mi želimo da razvijamo ekonomsku saradnju sa svim zemljama, Asocijacija država Kariba, kao i Karipske zajednice. Cilj je naravno proširenje ekonomske, naučne, tehničke saradnje, u oblasti poljoprivrede i turizma i Srbija sigurno može biti dobar i pouzdan partner.

Svi ovi zakoni o potvrđivanju ugovora između naše zemlje i Vlade Republike Argentine, kada je u pitanju pružanje pravne pomoći kod krivičnih dela, izručenju okrivljenih i osuđenih lica, su u interesu naše države.

Mi smo prva zemlja, iz našeg regiona, koja ima ovakva sporazum sa Argentinom. Između naših zemalja do sada nije postojao bilateralni ugovor kojim bi bila regulisana ova pravna pitanja oko svih vidova kriminala, pogotovo trans-nacionalnog organizovanog kriminala.

Sada se stvaraju uslovi za čvršću i efikasniju saradnju i veću zaštitu određenih ljudskih prava. Uzajamna pravna pomoć predstavlja formalni način na koji države traže i pružaju pomoć prilikom prikupljanja dokaza koji se nalaze u jednoj zemlji, a potrebni su kako bi pomogli u vođenju krivičnih postupaka u drugoj zemlji.

Srbija i Argentina su dve prijateljske zemlje koje imaju diplomatske odnose duge 85 godina i imamo slične stavove po pitanju međunarodnog pravnog poretka.

Argentina nije priznala lažnu državu „Kosovo“ i stav se neće menjati i nama je cilj da sa takvim državama produbljujemo saradnju na svim nivoima. Za razliku od severnoameričke dijaspore o kojoj je dosta toga poznato o emigraciji u Argentini, nikada nismo imali pouzdane podatke.

Prema nekim istraživanjima, na teritoriji Republike Argentine živi oko 30.000 ljudi srpskog i crnogorskog porekla sa prostora bivše Jugoslavije i svaka vrsta ugovora i sporazuma ekonomske saradnje naših zemalja značiće i za te naše sunarodnike.

Argentina u ovom trenutku prolazi kroz težak politički i ekonomski period, a pogotovo u uslovima pandemije. Neki mediji su objavljivali da je Argentina bankrotirala po treći put u ovom veku i zaista teška situacija ih je dovela na nivo da imaju oko 40% stanovništva koje se nalazi ispod linije siromaštva.

Ugovor između Republike Srbije i Republike Belorusije o izručenju predstavlja nastavak čvrste saradnje u oblasti pravne pomoći. Cilj je da se što efikasnije regulišu procedure oko izručenja okrivljenih i osuđenih lica. Naše zemlje nemaju otvorenih političkih pitanja i ekonomska saradnja je prioritet naših odnosa.

Belorusija ne priznaje nezavisnost Kosova i mi to izuzetno cenimo. Belorusija ceni Srbiju zato što vodi samostalnu, nezavisnu politiku u regionu. Srbiji je cilj da naš nivo političke i ekonomske saradnje unapređujemo i proširujemo je i da našu trgovinsku razmenu još povećavamo.

Najveće povećanje robne razmene je moguće u razmeni poljoprivrednih proizvoda, naročito ako se reguliše status mesa i mesnih prerađevina prilikom izvoza u Belorusiju. Robna razmena je sada na nivou oko 500 miliona dolara. U Belorusiji uspešno posluje dvadesetak srpskih kompanija, a lider među njima je BK grupa.

Iako Srbija i Belorusija imaju režim slobodne trgovine, Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija je jako značajan za Srbiju. To znači naše prisustvo na tržištu od oko 180 miliona stanovnika.

Sporazum predviđa visok stepen liberalizacije međusobne trgovine i omogućiće da se carine ne naplaćuju na gotovo 99% proizvoda. Sporazum je potpisan pre godinu i po dana. Ratifikacija od strane svih potpisnica je završena ove godine i uskoro se očekuje početak primene ovako važnog sporazuma za našu zemlju.

Današnji svi sporazumi su u interesu naše države i naše zemlje, tako da poslanička grupa JS će u Danu za glasanje podržati ove sve pomenute predloge. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, želim da uputim punu podršku predsedniku JS gospodinu Draganu Markoviću Palmi u nameri da se do kraja raskrinkaju i razotkriju lažne optužbe i lažna podmetanja od strane jednog dela opozicije, od koga ne možemo da čujemo njihov program, njihovu dobru ideju i neko dobro rešenje, nego samo laži i podmetanja. Želimo da ta medijska predstava Marinike Tepić što pre dobije neki sudski epilog, gde će se razmontirati sva ta njihova podmetanja i sve laži.

Kada su u pitanju ova današnja tri sporazuma, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sporazume i oni su, naravno, u interesu za našu zemlju.

S obzirom da pokrajina Kvebek ima različit penzioni sistem u odnosu na državu Kanadu, ovaj sporazum je neophodan u cilju sveobuhvatne zaštite osiguranika.

Inače, Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Republike Kanade postoji još od 2014. godine, ali taj sporazum nije obuhvatio zdravstveno osiguranje.

Sporazum sa pokrajinom Kvebek reguliše ostvarivanje prava iz penziono-invalidskog osiguranja, kao i prava po osnovu povrede na radu, profesionalnih bolesti i zdravstvenog osiguranja. Ovim sporazumom naši ljudi, odnosno naši sunarodnici koji žive i rade u pokrajini Kvebek imaće mogućnost da regulišu staž i ostvare pravo na PIO, na zdravstvenu zaštitu prilikom lečenja u Srbiji ili Kvebeku.

Pruža se mogućnost našim ljudima koji rade u Kanadi da regulišu pitanja povezivanja staža za godine za koje su im tamo uplaćivani doprinosi, kao i da koriste određene zdravstvene usluge.

Sporazumom je predviđen i program zdravstvene zaštite studenata dok borave na Kvebeku ili su na studijama u Srbiji, što konvencija sa Kanadom taj deo nije predviđala. U svakom slučaju, ovo je jako značajan Sporazum za naše ljude koji su već decenijama naseljeni u ovoj kanadskoj pokrajini.

Protokol o nastavku naučno-tehnološke saradnje Srbije i SAD je značajan dokument za nas i on će omogućiti nastavak saradnje naših i američkih naučnika. Naravno, i ovakav vid saradnje predstavlja značajan segment u unapređenju naših bilateralnih odnosa.

Američka strana je pokrenula ovaj protokol sa namerom da se u narednih 10 godina učvrsti i nadogradi saradnja u svim oblastima nauke i tehnologije, a posebno u oblasti intelektualne svojine. Protokol će omogućiti naučnicima iz Srbije i SAD da nastave zajednički rad na projektima, otkrićima, istraživanjima, kao i dodatni prostor za saradnju naših naučnih institucija i univerziteta.

Cilj Sporazuma sa Vladom Republike Ruske Federacije je da se razvije bilateralna saradnja u oblasti biljnog karantina zaštite bilja. Postoji potreba da se teritorija naših država zaštite od unošenja i širenja karantinskih i drugih opasnih štetnih organizama, kao i da se obezbedi koordinacija nacionalnih fitosanitarnih mera. I do sada su postojale procedure prilikom uvoza prehrambenih proizvoda, ali se one često nisu poštovale, odnosno bilo je raznih zloupotreba.

Srbija sa Rusijom preko 20 godina ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, koji propisuje da se za robu za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije ne plaća carina kada je roba namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine.

Kontrola uvoza u Rusiju je postala jako rigorozna i postavili su visoke standarde posle uvođenja sankcija od strane EU. Suština je da svaki proizvod koji podleže biljnom karantinu, koji se uvozi na teritoriji naših zemalja, ili u tranzitu prelazi teritorije naših država, mora pratiti i fitosanitarni sertifikat ili sertifikat za reeksport. Sertifikat izdaju nadležni organi države izvoznice u skladu sa međunarodnim konvencijama kojim se potvrđuje da karantinski štetni organizmi nisu prisutni u proizvodu koji podležu karantinu.

Bićemo deo jedinstvenog elektronskog sistema za slanje pošiljki i sve što se u Srbiji fitosanitarno pregleda, biće istovetno kao da je pregledala neka ruska stručna služba.

Danas iz Srbije voće u Rusku Federaciju izvozi oko 130 firmi, a povrće oko dvadesetak kompanija i zbog toga ovaj sporazum je jako važan za našu zemlju.

Još jednom da ponovim, poslanička grupa u danu za glasanje će podržati ove pomenute sporazume. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani predsedavajući, dozvolite mi da sa par rečenica izađem iz današnje teme, tako što ću uputiti punu podršku predsedniku JS gospodinu Draganu Markoviću Palmi, u nameri da se razmontiraju sve laži i lažne optužbe koje smo čuli zadnjih sedam dana i da ova politička i marketinška predstava jednog dela opozicije dobije sudski epilog.

U situaciji kada se dođe do saznanja o mogućem izvršenju krivičnog dela za čije detalje je zainteresovana šira javnost, Republički javni tužilac, u skladu sa članom 68, je dužan da upozna javnost sa preduzetim merama od strane nadležnih državnih organa. To znači da Republički tužilac mora da odgovori da li je do sada povodom iznetih tvrdnji identifikovano bilo koje oštećeno lice ili više lica i da se navedu njihovi inicijali. U suprotnom, ukoliko operativna saznanja ukazuju da ne postoje oštećena lica, a znamo da takvih nema, kako se tvrdilo, niti je preduzeta bilo kakva krivično-pravna radnja, tada javnost mora da zna da su mere preduzete protiv tih lica, koje su takve informacije i objavile.

Osoba, u ovom slučaju Marinika Tepić, koja izjavi da je neko lice izvršilo krivično delo, znajući da takvo delo to lice nije izvršilo, sam čini krivično delo lažnog prijavljivanja iz člana 334. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ukoliko, pak, zna identitet navedenih žrtava, a ne želi da ih identifikuje, tada čini krivično delo prikrivanja krivičnog dela iz člana 332. istog zakona.

Dakle, kao što je Dragan Marković Palma u svom obraćanju javnosti naveo, neko u konkretnom slučaju mora snositi krivično-pravnu odgovornost, ili Palma ili Marinika Tepić.

Kada su u pitanju današnji sporazumi koji su na dnevnom redu, oni su, naravno, u interesu naše zemlje i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove sporazume.

Sporazum o saradnji na realizaciji prioritetnih infrastrukturnih projekata u Srbiji predstavlja važan korak u privrednim i političkim odnosima Srbije i Francuske. Vrednost sporazuma je 580 miliona evra, namenjeno unapređenju efikasnosti elektrodistributivne mreže, izgradnji prve linije metroa u Beogradu.

Početak radova prve linije metroa, u koji će biti uloženo oko 454 miliona evra, očekuje se krajem ove godine. U izgradnji će učestvovati dve francuske i jedna kineska firma.

Finansijska podrška sastoji se od direktnog zajma kod francuskog trezora i bankarskih kredita za koje garancije daje Vlada Francuske. Izgradnja metroa u Beogradu pokazuje snagu jedne države, jednog rada i na neki način je stvar prestiža, a samim tim i modernizacije cele Srbije.

Sa oko 127 miliona evra biće kreditirano unapređenje EPS-ove elektrodistributivne mreže. Saradnjom sa Francuzima, Elektroprivreda Srbije će automatizovati srednjenaponsku distributivnu mrežu. To će osigurati pouzdano snabdevanje, kvalitetniju struju, daljinsko upravljanje mrežom i brže lokalizovanje kvarova. Automatizacija omogućava smanjenje gubitaka, priključenje obnovljivih izvora energije, kao i bolje iskorišćenje distributivne mreže i postojećih resursa proizvodnje. Predviđena je gradnja najsavremenijih trafo-stanica u velikim gradovima. Prema nekim procenama, Srbija na tehničke i ne tehničke gubitke na mreži godišnje gubi oko 250 miliona evra.

Francuska podržava Srbiju u evropskim integracijama i ona veruje u privrednu i ekonomsku budućnost Srbije. Ekonomska veza Srbije i Francuske sigurno može biti bolja i to je, naravno, naš cilj.

Sporazum Srbije sa SAD je međudržavni sporazum o podsticanju investicija i on je preduslov za otpočinjanje aktivnosti američke međunarodne razvojne korporacije DFC u Srbiji. Iako je bilo špekulacija da će kancelarija DFC-a biti zatvorena dolaskom nove američke administracije, interes Amerike je, ipak, da bude prisutna na Balkanu i da na neki način konkuriše ruskim i kineskim investicijama. DFC raspolaže fondom za investicije od 60 milijardi dolara i zamišljena je kao pandam kineskoj inicijativi „Pojas i put“.

Cilj je da se ovim novim instrumentima, kojima DFC, raspolaže mobilišu nove investicije u Srbiji, i to ne samo strane, nego i investicije domaćih srpskih kompanija.

Kancelarija DFC u Beogradu je prvo sedište ove organizacije u Evropi i jasne su namere da neće odustati od obaveza predviđenih Vašingtonskim sporazumom.

Najvažniji razlog ovakvog sporazuma je veliko poverenje koje američka administracija ima u ekonomske reforme koje Srbija sprovodi, kao i značaj sporazuma za realizaciju garantne šeme koja će u saradnji sa DFC-om i komercijalnim bankama biti sproveden u Srbiji. Cilj je da do kraja drugog kvartala taj novac bude na raspolaganju našim preduzećima, poslovnim bankama, privrednicima, malim i srednjim preduzećima.

Po svim izjavama američkih zvaničnika, Srbija ima punu podršku na putu evropskih integracija, kao i podršku da bude ekonomski lider na Balkanu.

Sporazum Srbije i Narodne Republike Kine o programu sigurnosti i bezbednosti Uprave carina, poznate kao AEO program i program za upravljanje kreditima je potvrda izuzetne saradnje carinskih administracija dveju država. Cilj ovog sporazuma je da se obezbede bolje poslovne mogućnosti, da se unapredi bezbednost u prometu roba, kao i otklanjanje prepreka u međunarodnoj trgovini.

Prema sporazumu, kompanije koje steknu status AEO u dve zemlje uživaće pojednostavljenje carinske procedure, kao što su jednostavniji pregled robe i carinjenje po prioritetu.

Program AEO, koji je pokrenula Svetska carinska organizacija, ima za cilj da olakša carinjenje preduzećima za koja se smatra da imaju visok nivo poštovanja zakona kreditnog statusa i sigurnosti. To znači da će naše kompanije sa statusom AEO imati jednostavnije procedure kod svih carinskih protokola.

Kina poslednjih godina jača svoje prisustvo u regionu Zapadnog Balkana, a Srbija ima sigurno jednu najintenzivniju saradnju sa Kinom u celom našem regionu.

Da ponovim, poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ove pomenute sporazume. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, današnji predlozi zakona o merama podrške privredi za ublažavanje posledica krize su svakako neophodni u ovom trenutku i sigurno će pomoći da se na nešto lakši način prevaziđu problemi.

Ovaj treći paket pomoći mera podrške vredan je oko dve milijarde evra i on će značajno pomoći našu privredu, očuvati njenu likvidnost, sačuvati radna mesta i pomoći građanima u ovim teškim vremenima. Ovaj paket je rezultat teških mera koje je država sprovodila zadnjih godina, ekonomska i finansijska stabilnost su omogućile ovaj paket mera. Vlada Srbije je prošle godine obezbedila dva paketa pomoći u vrednosti od šest milijardi evra i oni su dali odlične rezultate.

Treba svakako pohvaliti projekciju Vlade, koja je još krajem prošle godine počela da radi na ovom, jer je bilo izvesno da će se kriza izazvana pandemijom nastaviti i u ovoj tekućoj godini.

Sa rebalansom budžeta nivo kapitalnih investicija će biti oko 430 milijardi dinara. Nastavak dolaska stranih investitora prošle i ove godine su samo neki pokazatelji da je Srbija jaka i stabilna i sigurna država. To je preduslov da građani i privreda mogu da računaju na pomoć države. Brojke u ovom prvom kvartalu ove godine pokazuju da je i pored svega situacija mnogo bolja nego što se očekivalo i da će rast BDP od 6% ostati u planiranim projekcijama. Nema mnogo zemalja u svetu koje su svoj budžet tako koncipirale u ovoj situaciji i da su u mogućnosti da na ovakav način pomažu privredi i građanima.

Ovaj treći paket ekonomskih mera pomoći podrazumeva direktnu pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, ali i velikim preduzećima. U novi paket mera, za razliku od prva dva, uključena su i velika preduzeća koja upošljavaju oko 300 hiljada radnika.

Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava jeste izuzetno važna mera i potreban način pomoći.

Donošenjem ovog zakona biće proširena postojeća garantna šema koja je formirana prošle godine u vrednosti od dve milijarde dinara, a sada je proširena na dodatnih 500 miliona evra. To će biti povoljni krediti koje banke daju privredi za koje garantuje država i oni će biti raspoloživi do 30. juna sledeće godine.

Druga garantna šema se odnosi na preduzeća koja su u lošijem finansijskom stanju, firmama iz ugroženih sektora, kao i firmama koje su imale pad prihoda veći od 20%. Krediti pokriveni drugom garantnom šemom daju period otplate do 60 meseci sa grejs periodom od 18-24 meseca. Vrednost ove garantne šeme je isto 500 miliona evra. Za ove kredite država garantuje još veći deo tog kredita, kako bi banke bile sigurnije i lakše odobravale kredite. Ukoliko preduzeće ne vrati kredit banci, deo vraća država u njegovo ime.

Kada je reč o direktnoj podršci za građane Srbije ove godine, oni koji se budu prijavili dobiće ukupno 60 evra, i to u mesecu maju 30 evra, a zatim u novembru još 30 evra. To će nam, naravno, pomoći i današnji Zakonom o privremenom registru punoletnih građana. Kao i prošlog puta penzioneri, primaoci novčanih sredstava socijalnih davanja neće morati da se prijavljuju, već će biti automatski prijavljeni. Za najstarije sugrađane spreman je dodatni novac, tako da će oni u mesecu septembru dobiti dodatnih 50 evra, što će značiti da će ukupno dobiti u toku godine 110 evra.

Paket podrazumeva isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca za preduzetnike, mikro i mala i srednja i velika preduzeća koja u Republici Srbiji zapošljavaju preko 1,5 miliona građana.

Sledi pomoć ugostiteljima, turističkim radnicima, plaća se jedna cela minimalna zarada za zaposlene u ugostiteljstvu, turističkim, rentakar agencijama, kao i hotelijerima i turističkim radnicima. Ova isplata će verovatno biti u mesecu julu. Takođe, u ovom mesecu će se pomoći gradski hoteli sa 350 evra po ležaju, odnosno 150 evra po krevetu, po sobi.

Želim posebno da pohvalim mere koje je grad Novi Sad preuzeo da bi se pomoglo privrednicima. Stabilan gradski budžet, domaćinsko trošenje sredstava i dobre ekonomske projekcije omogućile su da Skupština grada Novog Sada usvoji mere koje će i ove godine pomoći privrednim subjektima.

Ugostiteljima u Novom Sadu grad izlazi u susret tako što će od 1. januara do 1. septembra biti uvedene olakšice od 99% za zauzeće javnih površina. Od 1. januara do 1. jula ugostitelji će biti oslobođeni zakupa poslovnog prostora kod Uprave za imovinu u visini od 50%. Za sve druge privredne subjekte oslobođenje zakupa poslovnog prostora kod Uprave za imovinu u visini od 50%. Za ugostitelje na pijacama u periodu od 1. marta do 1. jula oslobađanje zakupa u iznosu od 50%. Grad je omogućio prioritetno rešavanje pitanje sporazuma i reprograma dospelih obaveza kod poreske gradske uprave i kod komunalnih preduzeća.

Grad je prošle godine na razne načine pomogao 5.600 privrednih subjekata što je pokazatelj finansijske stabilnosti gradskog budžeta.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove predložene zakone i sve pohvale, gospodine ministre, za vaše ministarstvo i za sve što ste predložili ovim zakonima. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, rebalans budžeta o kome danas razgovaramo usmeren je na ublažavanje posledica izazvane pandemijom, na povećanje broja kapitalnih investicija i nastavak izgradnje zdravstvene infrastrukture.

Osnovni cilj rebalansa budžeta je sprovođenje mera za podršku privredi i stanovništvu. Sredstva koja su obezbeđena za ovaj treći paket pomoći iznose 257 milijardi dinara. Čuli smo juče jednu dobru vest da Srbija u ovom trenutku na računu ima 259 milijardi dinara i naša likvidnost se ne može dovesti u pitanje.

Prva dva paketa pomoći su dala rezultat, a nadamo se da će i ovaj treći paket pomoći, da sačuvamo našu ekonomiju, radna mesta i obezbedimo neku dobru poziciju za našu privredu po okončanju ove krize.

Srbija je ponovo preuzela na sebe najveći teret krize i pokazujemo da smo stabilna država, da nam ekonomska i finansijska stabilnost omogućava ovakve konkretne vrste pomoći.

Najvažnija strana predloženog rebalansa je svakako snažno povećanje ulaganja u infrastrukturu, jer je to najbolji način podizanja privrednog rasta. Sa jedne strane imamo visok stepen ulaganja u kapitalne investicije, tako ohrabrujemo i privatne investitore, a sa druge strane, povećanjem plata, penzija i drugih primanja povećavamo kupovnu moć stanovništva i to su neka dva osnovna stuba naše ekonomske stabilnosti.

Nivo kapitalnih investicija se uvećava za 78 milijardi dinara, pa će ukupne investicije u 2021. godini iznositi 430 milijardi dinara, odnosno 7,2% BDP-a.

Trenutno se grade četiri auto-puta, a u narednih nekoliko dana počinje izgradnja kovid bolnice u Novom Sadu, koja bi trebalo da se završi do septembra ove godine. Samo da podsetim da je grad Novi Sad za ovaj projekat izdvojio 250 miliona dinara.

Uveliko se radi na fabrici vakcina, kliničkim centrima u Beogradu i Novom Sadu, a naravno, uvek je prioritet izdvajanje za medicinske radnike. I po ko zna koji put, uveravamo se da investicije u zdravstvo nisu trošak nego ulaganje u građane naše zemlje.

Danas smo čuli od ministra da je u odnosu na 2019. godinu za jednu milijardu evra veće ulaganje u zdravstvo i to je zaista ogroman uspeh.

Vrlo je bitno da se vodilo računa o svim kategorijama stanovništva i privrede, kao i prošle godine.

Više puta smo danas čuli sve mere koje će biti preduzete, a želim da napomenem koliko je značajna pomoć auto-prevoznicima koji su zaista jako pogođeni ovom krizom. Već je krenula isplata za prevoznike od 600 evra po autobusu za narednih šest meseci. U Srbiji ima registrovano 800 privatnih firmi sa 6.400 autobusa koji će dobiti državnu pomoć. Prema nekim grubim procenama, gubitak prevoznika u prošloj godini bio je oko 90 miliona evra.

Predloženim rebalansom budžet Ministarstva zaštite životne sredine uvećan je za četiri milijarde dinara. To je potvrda da je ekologija jedan od prioriteta Vlade i da je ova godina rekordna po ulaganju u ekologiju.

Posebno je bitno da će deo sredstava biti usmeren na kapitalne projekte, kao što je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 28 lokalnih samouprava.

Izuzetno je važno da naši sugrađani na Kosovu i Metohiji, uključujući decu, dobiju po 100 evra pomoći, a oni koji nemaju posao po 200 evra pomoći.

Rebalansom budžeta izdvojeno je 100 miliona dinara za nove turističke čekove u vrednosti od 5.000 dinara kako bi se i dalje motivisali građani da letuju u našoj zemlji. Sto hiljada vaučera je podeljeno već početkom ove godine.

Veoma je dobro što je poljoprivreda zauzela značajno mesto u rebalansu, pa budžet za subvencije u poljoprivredi iznosi 42 milijarde dinara, što je za 4,9 milijarde više u odnosu na projektovani budžet.

Najveći deo tih subvencija će otići na stočarstvo. Iz ove oblasti imamo jednu dobru vest, a to je da je cena tovljenih svinja pre sedam dana bila 115 dinara, a od neki dan ona je 150 dinara, zahvaljujući intervenciji države.

Setimo se samo da je poljoprivreda prošle godine najviše uticala na stabilnost naše ekonomije i ostvarila rekordno visoko učešće u BDP-u.

Ohrabruje najava ministra Nedimovića da je u pripremi novi Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju u sektoru poljoprivrede. Nedopustivo je više da poljoprivrednici sa jednim hektarom obradive zemlje i oni sa stotinama hektara obradive zemlje plaćaju iste ili slične doprinose. Pa imamo situaciju da od 30 milijardi dinara za isplatu poljoprivrednih penzija, država daje 28 milijardi dinara, a samo dve milijarde obezbeđuju se od osiguranja poljoprivrednika.

Pored svega ovoga što je predviđeno rebalansom, naše zaduženje neće preći 60% BDP-a. I druge zemlje, kao i članice EU, su prisiljene da žive na kredit. Samo da podsetim da je jedna moćna Nemačka trenutno zadužena 80%, Austrija 90% svog BDP-a, a recimo, Grčka 200%. Italijanski javni dug je na nivou od 180% BDP-a.

Jedan deo sredstava koja su neophodna za ove mere su obezbeđena iz zajmova od komercijalnih banaka i međunarodnih institucija.

Princip ekonomske politike Vlade je da se dugoročne kapitalne investicije finansiraju dugoročnim izvorima finansiranja. Ako naš privredni rast u ovoj godini ostane na projektovanih 6%, a to pokazatelji iz prvog kvartala govore da će biti, to će u velikoj meri doprineti da se problem zaduživanja reši na najbolji način po srpsku privredu.

I dok Vlada Republike Srbije i mi kao Skupština svaki dan radimo…

(Predsedavajuća: Vreme.)

…kako bi na najbolji način donosili akte u interesu države i građana, za to vreme neke opozicione stranke i njihovi lideri svakodnevno se bave izmišljotinama, lažima i podlim podmetanjima. Da li smo ikada od njih čuli neki pametan predlog, rešenje nekog problema ili neku dobu ideju? Naravno da nismo.

Njihov najveći problem je pokazivanje…

(Predsedavajuća: Izvinite, moraćete da zaključite.)

…njihove nemoći da se organizuju, da ponude nešto građanima, ali vidimo da toga nema. Zadnjih nekoliko dana predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma bio je meta lažnih napada i podmetanja. Sa predsednikom Draganom Makovićem Palmom sarađujem 12 godina i znam koliko i na koji način se bori za tradicionalne vrednosti, za zdravu porodicu, znam koliko mu je to bitno i ceo njegov lični profesionalni angažman je zasnovan na porodičnim vrednostima.

Gospodin Marković je domaćin čovek i cela Srbija to zna. Narod zna da se nikada tako nešto ne može prepisati Palmi. Ovo je pokušaj devalvacije svega što je Palma učinio za grad Jagodinu, za Pomoravski okrug i za celu Srbiju, ali neće uspeti u tome, jer moraće da tužilaštvu objasne sve što su pričali i lagali. Zahvaljujem.

Hvala, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici.

Narodna skupština Republike Srbije je najvažnije zakonodavno telo, jedan od zadataka Narodne skupštine je kontrola izvršne vlasti, uključujući i evropske integracije i pregovore u procesu pristupanja naše zemlje EU.

Iako je proces pred prisutno prilagođavanje EU uglavnom u nadležnosti izvršne vlasti, uloga Narodne skupštine Republike Srbije ima svoje posebno i značajno mesto. Aktivnosti parlamenata država kandidata za pristupanje EU, uglavnom se svodi na usklađivanje nacionalnog zakonodavstva, sa pravnim tekovinama EU, saradnju sa Evropskim parlamentom, saradnju sa parlamentima država članica, kao i praćenje i nadzor procesa stabilizacije pridruživanja i samog pregovaračkog procesa.

Stupanjem na snagu sporazuma o stabilizaciji pridruživanja, Srbija je započela sa ispunjavanjem svojih obaveza, a predviđeno je i formirana su neka nova tela. Na izvršnom nivou, to su Savet za stabilizaciju pridruživanje i Odbor za stabilizaciju pridruživanje, koji pomaže u radu Saveta.

Narodna skupština ima dobru saradnju sa Evropskim parlamentom, i sa parlamentima država članica, a saradnja je uspostavljena još od 2004. godine.

Što se tiče pregovaračkog procesa o pristupanju EU, on je počeo 2014. godine, tada je Narodna skupština usvojila rezoluciju o ulozi Narodne skupštine i usvojena su osnovna načela u pregovorima o pristupanju. Rezolucijom je propisano da je Odbor za evropske integracije, radno telo Narodne skupštine, koji će u saradnji sa predsednikom Narodne skupštine koordinirati proces praćenja pregovora, o pristupanju Republike Srbije EU.

Pored godišnjeg izveštaja o napretku Srbije, koji usvaja Evropska komisija, Evropski parlament usvaja izveštaj u formi rezolucije, koji predlaže izvestilac Evropskom parlamenta, za Srbiju. Rezolucija nema obavezujući karakter, ali može poslužiti, kao smernica u procesu evropskih integracija.

Rezolucija se tumači na razne načine, a ono što se može prihvatiti, kao primedba, jeste potreba veće saradnje i razgovora sa svim poslaničkim klubovima, u Evropskom parlamentu, pogotovo sa poslaničkim klubovima socijaldemokrata i zeleni. Rezolucija, sa jedne strane pozdravlja napredak u ekonomiji i regionalnoj saradnji, i otvorena za dijalog sa Prištinom, a sa druge strane kritikuje nedostatak u oblasti vladavine prava, slobode i medija.

Nikako ne mogu da stoje kritike, kada je u pitanju naša saradnja sa Kinom i Rusijom, pogotovo u vreme pandemije i svih problema koji su nastali. Da ne govorim o tome koliko su paradoksalne kritike u nabavci vakcina, iz Kine i Rusije, a sa druge strane pohvaljuju nas da smo dobro organizovali sistem, kada je u pitanju vakcinacija stanovništva.

Naravno, izveštaj nije za potcenjivanje, ali rezolucija ni na koji način nije obavezujuća za Srbiju. Politiku EU, prema Srbiji vodi prevashodno Evropska komisija i Evropski savet. Ministarka Joksimović nas je skoro upoznala da je došlo do nove metodologije pregovora i da su sada sva pregovaračka poglavlja grupisana u šest klasera. Kroz klasere se definišu i zajedničke politike EU i meri se koliko zemlje kandidata učestvuju u njima. Po toj novoj metodologiji, Odbor za evropske integracije i Narodna skupština Republike Srbije će dobiti pojačanu odgovornost.

Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, gde danas menjamo sastav, odnosno neke članove je zajedničko telo koje je osnovano radi parlamentarnog nadzora nad primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali i političkog dijaloga na nivou Evropskog parlamenta i Narodne Skupštine.

Formiranjem Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje ispunjen je osnovni preduslov za nastavak saradnje Narodne Skupštine i Evropskog parlamenta, a samim tim i otpočinjanje procedure za uspostavljanje nove runde dijaloga o izbornim uslovima u Srbiji uz posredovanje Evropskog parlamenta.

Parlamentarni odbor se dokazao kao dobar primer, kako formalna saradnja može uspešno da omogući i neformalne kontakte i interakcije između dve strane.

Članovi Odbora su zadnjih godina gotovo u istom sastavu, što je omogućilo parlamentarcima da uspostave poverenje, izrade lične kontakte kroz uspešnu saradnju.

Parlamentarni odbor čine poslanici Narodne Skupštine i poslanici Evropskog parlamenta. Prema Poslovniku o rad u sastaju se najmanje dva puta godišnje, jednom u Beogradu, jednom u Briselu.

Srbija ima svoje predstavnike u Parlamentarnoj skupštini NATO-a. Danas neke od njih menjamo. Parlamentarna skupština NATO-a okuplja nacionalne parlamente, 28 zemalja članica NATO-a, kao i partnerskih zemalja. Predstavljaju značajnu vezu između NATO-a i nacionalnih parlamenata i važan je instrument parlamentarne diplomatije.

Srbija i NATO su razvili snažno partnerstvo u praktičnoj saradnji u protekloj deceniji. Ovo partnerstvo je zasnovano na razumevanju da smo susedi, da zajednički rad sa našim susedima na pitanju bezbednosti čini naše građane bezbednijim.

Godine 2018. Srbija je bila domaćin velike NATO vežbe za reagovanje u slučaju nepogoda koje je doprinela našoj zajedničkoj spremnosti da se suočimo sa vanrednim situacijama, kao što su poplave, zemljotresi, šumski požari i tako dalje.

NATO i Srbija su pre dve godine dogovorile i novi individualni Akcioni plan partnerstva za period 2019/2021 godina.

U ovom dokumentu sadržani su detalji koji predviđaju našu saradnju ove dve godine i način na koji će NATO pomagati Srbiji u njenim naporima pri sprovođenju reformi.

Treba napomenuti da stalno predstavništvo Srbije u Briselu predstavlja značajno diplomatsko telo i epicentar iz kog se odvijaju aktivnosti koje se tiču zastupanja interesa Srbije.

Predstavništvo omogućava redovne političke i stručne dijaloge između institucija Evropske unije i Srbije, i kao takvo predstavlja osnovni komunikacioni kanal između Beograda i Brisela.

Pre par meseci ministar Selaković nagovestio je osveženje i podmlađivanje srpske diplomatije, što je za svaku pohvalu. Sigurno je potrebno svežih i energičnih kadrova koji će biti dostojni predstavnici jedne moderne demokratske Srbije.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati ove pomenute izmene i predloge.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, ovim zakonom se potvrđuje Sporazum Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između naše dve zemlje.

Od 11 mostova na Drini, Savi i Uvcu, koji će biti rekonstruisani i održavani, u nadležnosti Srbije će biti šest mostova, a Bosna i Hercegovina će brinuti o pet mostova.

Srbija je za ovaj projekat u naredne tri godine obezbedila 15 miliona evra i još jednom pokazuje nameru da se pomogne našem narodu preko Drine, a ujedno spremnost za dalji napredak u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom.

Regionalno povezivanje je najvažniji način i uslov razvoja naših država, pa i ovaj sporazum će doprineti stvaranju uslova za što bolju komunikaciju, trgovinu, protok robe i kapitala i povezanost na svaki način.

Najveći infrastrukturni projekat regiona je svakako autoput Beograd-Sarajevo, koji će biti realizovan u narednih nekoliko godina, a ukupna procenjena vrednost projekta je dve milijarde evra, koji će delom biti finansirani od Republike Turske.

Srbija je prošle godine već krenula u izgradnju prve deonice od Sremske Rače do Kuzmina u dužini od 18 kilometara i preuzela na sebe da investira izgradnju mosta na Rači, a vrednost investicije je 220 miliona evra.

Saradnja Republike Srpske i Srbije nikada nije bila bolja. Za građane je najvidljivija saradnja u oblasti ekonomije i zajedničkih investicija.

Trenutno ne postoji nijedna opština u Republici Srpskoj gde Srbija nije investirala određena sredstva u infrastrukturne projekte po predlozima i potrebama samih opština i gradova. Tačnije, u 48 jedinica lokalnih samouprava u Republici Srpskoj i u svim opštinama koje se nalaze u drugim delovima Bosne i Hercegovine sa većinskim srpskim stanovništvom investirano je u infrastrukturne projekte, vrtiće, domove zdravlja, domove kulture, škole.

Srbija je u zadnjih sedam godina u različite projekte u Republiku Srpsku uložila oko 60 miliona evra, a samo u budžetu za ovu godinu izdvojeno je pet milijardi dinara za jedan od najznačajnijih projekata, a to je aerodrom Trebinje.

Ukupna količina sredstava koje je Srbija opredelila za ovaj projekat je 55 miliona evra. Trebinje će imati šansu da bude jedna od najposećenijih turističkih destinacija u ovom delu Balkana i realizacijom ovog projekta očekuje se rast i razvoj privredne aktivnosti, dolazak novih investicija i otvaranje novih radnih mesta.

Pre neki dan potpisan je Sporazum o izgradnji gasovoda koji se povezuje na Balkanski tok i koji će doneti sigurnost snabdevanja gasom većeg dela Bosne i Hercegovine, a u taj projekat će biti uloženo oko 125 miliona evra.

Na Balkanski tok od Inđije vezaće se gasna interkonekcija prema granici sa Bosnom i Hercegovinom. Magistralni gasovod će biti dugačak 325 kilometara, prolaziće kroz Republiku Srpsku, a jedan krak će ići prema Federaciji.

Kapacitet gasovoda je 1,2 milijarde kubika gasa godišnje i zaista je ovo jedan strateški projekat koji će omogućiti gasifikaciju velikog dela Bosne i Hercegovine.

Trenutno je ekonomija najjača spona naše dve države i Srbija je veliki spoljno-trgovinski partner Bosne i Hercegovine. Zbog velikih investicija naše zemlje jako nam je bitna stabilnost i mir u celom regionu.

Dakle, CEFTA i EU su dva ključna tržišna regiona Zapadnog Balkana i svaka integracija regiona po tom pitanju može uticati na povećanje BDP-a.

Treba napomenuti da je Srbija treći najveći investitor u Bosni i Hercegovini sa dosadašnjim uloženim kapitalom od preko milijardu evra i drugi spoljno-trgovinski partner sa oko 13% u trgovinskoj razmeni prošle godine.

Privrede naše dve zemlje su prirodno upućene jedna na drugu. Srpske firme i brendovi su prepoznati na bosansko-hercegovačkom tržištu. U svakom slučaju, privredna saradnja je daleko bolja od političke saradnje, koja je uvek opterećena događajima iz bliske prošlosti.

Srbija je spremna i to se pokušava na svim nivoima, da se politička saradnja unapredi, pa je tako skoro i dala saglasnost za otvaranje konzulata Bosne i Hercegovine u Novom Pazaru do kraja ove godine. Ovo je svakako dobra vest za Bošnjake iz Raške oblasti, a ujedno i dobra politička odluka od strane Srbije.

Prilikom nedavne posete Sarajevu i donacije od pet hiljada vakcina, predsednik Vučić je dogovorio održavanje samita saradnje i poverenja zvaničnika i privrednika Bosne i Hercegovine iz Srbije kako bi se u budućnosti efikasnije rešavali problemi koji opterećuju odnose ove dve zemlje.

Opredeljenje Srbije će i dalje biti bliska saradnja sa našim narodom u Republici Srpskoj kada je to god moguće.

Srbija je do sada mnogo pomagala. To će i nastaviti u narednom periodu i to nam niko ne može zabraniti.

Svakako, i ovaj sporazum današnji u interesu naše zemlje i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati ovaj sporazum.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, danas je pred nama Zakon o muzejskoj delatnosti kojim će se sistematski urediti sve pojedinačne oblasti kulturnih dobara, kao i zaštita pokretnih kulturnih dobara, odnosno muzejske građe. Zakonom se definišu obaveze muzeja i osnivača, poboljšanje uslova za rad muzeja kako bi se na najbolji način zaštitila pokretna kulturna dobra, kao i regulisanje centralne i matične funkcije muzeja.

Predlogom zakona muzejska delatnost je definisana kao javna delatnost zaštite muzejske građe i nematerijalnog nasleđa od opšteg interesa za Republiku Srbiju. Zakonom će biti definisan jedinstveni informacioni sistem za sve muzeje, biće formirano novo telo kao muzejski savet, kao i mreža muzeja koju čine centralna ustanova, matični muzeji, teritorijalno nadležni i drugi muzeji.

Centralna ustanova zaštite muzejske građe biće Narodni muzej u Beogradu koji će biti preimenovan u Narodni muzej Srbije.

Matični muzeji sprovode matičnu muzejsku delatnost prema vrsti muzejske građe i osobenosti u vršenju muzejske delatnosti.

Nadležnost muzeja prema teritoriji sprovodi se na određenom području u skladu sa administrativnom podelom Srbije uz pomoć centralne ustanove i matičnih muzeja.

Želim posebno da istaknem, kao primer dobre prakse, da je Muzej Vojvodine najveća muzejska ustanova u Vojvodini i jedini muzej koji sprovodi digitalizaciju muzejske građe na teritoriji cele Republike Srbije. Inače, Muzej Vojvodine je ustanova sa tradicijom dugom više od 150 godina i u svojim zbirkama čuva neprocenjivu kulturnu baštinu.

Usvajanjem ovakvog zakona omogućeno je sveobuhvatno regulisanje muzejske delatnosti, kao i uspostavljanje sistema, organizacije i funkcionisanja, s obzirom da se drugačije ne mogu rešiti aktuelni problemi.

Najveći problemi su nedovoljno finansiranje, kao i finansiranje od strane lokalnih samouprava, smanjenje broja zaposlenih, nedostatak prostora za smeštaj kulturnih dobara, razne zakonske procedure oko imalaca i držalaca kulturnih dobara, kao i pitanje prava i obaveza muzeja.

Ministarka Gojković je odmah posle stupanja na dužnost ministra kulture najavila donošenje ovako bitnog zakona, i to prvi put, a posle više decenija i neki novi propis. Ministarka je odmah prepoznala potrebu ovakvog zakona i evo danas diskutujemo o njemu i sagledavamo njegovu važnost.

Želim da posebno napomenem da je još 2008. godine, kao tadašnja gradonačelnica Novog Sada, Maja Gojković prva uputila inicijativu da se Novi Sad podrži za prestižnu titulu – Evropska prestonica kulture. Danas sa zadovoljstvom mogu da kažem da je Novi Sad jedini grad van EU koji je poneo ovu titulu i da je danas već jedinstven po svojoj kulturnoj strategiji razvoja. Iako su još dva grada EU poneli ovu titulu zajedno sa Novim Sadom, kao prestonica kulture 2021. godine, samo je Novi Sad ispunio sve uslove i zahvaljujući gradonačelniku Milošu Vučeviću i njegovom timu ta titula je osvojena na pravi način.

Zbog pandemije titula je odložena za sledeću godinu, a gradovi Temišvar i grčka Elfsina, kao gradovi EU, tek će 2023. godine biti nosioci ove titule.

Od 2016. godine kada je Novi Sad osvojio ovu titulu, pa do kraja sledeće godine, sredstva koja se ulažu u kapitalne projekte u kulturi, a među kojima su i muzeji je oko 60 miliona evra. Finansiranje ovog projekta je obezbeđeno sa svih nivoa vlasti, kao i od fondova EU. Projekat je osmišljen kao potreba za razvoj kulturnih potencijala grada Novog Sada koji za cilj ima da osnaži kulturnu vitalnost, da omogući kulturnu regeneraciju, da se poboljša međunarodni ugled i turistička ponuda Novog Sada.

Mreža kulturnih stanica je najveći dobitak ovog projekta i ima ih ukupno osam i nalaze se u raznim delovima gradskih i prigradskih naselja. To su prostori koji nisu ničemu služili. U njih se uložilo, oni su renovirani, adaptirani i u njima se danas odvija kulturni život. Kulturne stanice su novi mostovi kulture koji povezuju, uključuju građane, umetnike, organizacije i predstavljaju renesansu kulturnog života. Kroz decentralizaciju kulture svaki građanin može biti uključen u kreiranje kulturne slike grada.

U ugledu na projekat – Evropske prestonice kulture nešto slično ćemo imati u Srbiji, i to smo čuli u ekspozeu Vlade, a često puta od ministarke. Taj projekat će se zvati – Nacionalna prestonica stvaralaštva. Cilj je takođe decentralizacije kulturnih zbivanja, razvoj savremenih umetničkih praksi, promocija kulturnog nasleđa pojedinih delova Srbije, kao i povećano ulaganje opština, gradova u kulturu i umetnost.

Ministarstvo kulture u budžetu za 2021. godinu je obezbedilo preko 300 miliona dinara za projekat – Gradovi u fokusu. Projektom je planirano unapređenje infrastrukture u oblasti kulture u gradovima i opštinama u Srbiji, a u smislu izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih objekata.

Zaista vidimo da je ministarka Gojković u ozbiljnoj nameri da se svi gradovi i opštine u Srbiji podstiču i pomažu i da imaju svoje kulturne sadržaje i kulturni život. Vidimo da je ovo neki novi pristup rešavanju problema i promocije kulture i zaslužuje zaista svaku pohvalu.

Odluka o proglašavanju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro je takođe jako značajno za Srbiju.

Svi propisi koji se donose u kulturi puno će značiti i Matici srpskoj iz Novog Sada kao najstarijoj, književnoj i kulturnoj i naučnoj instituciji srpskog naroda. Poznata nam je uloga Matice srpske u našem prosvećivanju, nacionalnoj homogenizaciji, izdavanju srpskih knjiga. Biblioteka Matice srpske je najstarija biblioteka nacionalnog značaja i prava javna naučna biblioteka u Srba. Biblioteka Matice srpske u svojim zbirkama danas poseduje više od tri miliona knjiga i drugih publikacija.

Današnjom odlukom napravljena je lista 720 starih i retkih knjiga u Srbiji, koji su unikati ili veoma retki primerci u vreme nastajanja ili je reč o primercima koji nigde nisu sačuvani. Takve knjige se nalaze u Matici srpskoj, Narodnoj biblioteci Srbije, manastiru Kaona i još nekim mestima. Ovim zakonom takva dela će dobiti pravnu i drugu zaštitu i biće omogućena njihova restauracija, konzervacija, mikrofilmovanje.

Često se može čuti da ulaganje u kulturu da li kroz zakone ili kroz finansijska sredstva spada među najdugovečnije investicije za jedno društvo. Zbog toga Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove današnje predloge. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o potvrđivanju Odluke 1/2019 ESAA Zajedničkog komiteta iz 2019. godine kojim se zamenjuje Aneks 1 multilateralnog Sporazuma između Evropske zajednice i njenih članica.

Sporazum ima za cilj uspostavljanje Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja primenom osnovnih principa Evropske zajednice, EU u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Pridruženim stranama spada i naša zemlja koja je još 2009. godine deo ovog sporazuma, a ujedno i deo jedinstvenog evropskog neba.

Ti ciljevi podrazumevaju slobodan pristup tržištu, slobode osnivanja preduzeća, jednake uslove konkurencije, upravljanje vazdušnim prostorom, zajednička pravila u oblasti vazduhoplovne i bezbednosne, vazduhoplovne sigurnosti i bezbednosti.

Svi ti ciljevi su definisani kroz Aneks 1 Sporazuma. Poslednji put je rađeno 2009. godine. U međuvremenu su mnogi propisi izmenjeni doneti potpuno novi, pa se zbog toga mora ažurirati Aneks donošenja nove odluke.

Noviji propisi su podeljeni u dve grupe. Jedna se tiče direktnog civilnog vazduhoplovstva kao što su pravila o bezbednosti i sigurnosti u vazdušnom saobraćaju, a drugu grupu čine pravila koja se primenjuju indirektno i tiču se socijalnog aspekta u oblasti rada bezbednosti na radu, osiguranja u saobraćaju, istraživanju nesreća, kao i u turističkim aranžmanima.

ESAA Sporazum funkcioniše tako da oni našu zemlju prepoznaju kao deo evropskog zajedničkog prostora samo ako u potpunosti ispunjavamo sve propise i sve uslove Evropske zajednice. Republika Srbija primenjuje sva pravila i naše zakonodavstvo je u potpunosti usaglašeno sa evropskim, tako da postoje svi uslovi da nemamo problem da pristupimo ovoj odluci kojom se vrši izmena i dopuna, odnosno aneksiranje Sporazuma.

Kod nas postoje dve organizacije koje se bave bezbednošću vazdušnog saobraća i pružanjem usluga vazdušnom prostoru. Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je javna agencija koja je obavljala poslove koji su joj povereni Zakon o vazdušnom saobraćaju.

Ovaj Direktorat donosi propise, vodi sporove i evidencije, učestvuje u radu vazduhoplovnih organizacija, sarađuje sa nadležnim organima i drugim državama. Direktorat je nacionalno nadzorno telo u vazdušnoj plovidbi i sve aktivnosti Direktorata su usmerene na što pouzdanijem, efikasnijem razvoju sistema vazduhoplovne bezbednosti.

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore je SMATSA, Državna agencija za pružanje usluga kontrole letenja u vazdušnom prostoru Srbije i Crne Gore i jednog dela BiH uz granicu sa Republikom Srbijom.

SMATSA ima veliku ulogu u povećanju bezbednosti, efikasnosti i ekonomičnosti u vazdušnom saobraćaju u skladu sa najvišim standardima i preporučenom praksom.

Prema oceni "Eurokontrole", Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraća, SMATSA zauzima visoko mesto po nivou bezbednosti u konkurenciji pedesetak provajdera. Danas je SMATSA sinonim uspešnog, modernog i respektabilnog pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi na Panevropskom prostoru.

Vazduhoplovna industrija je jedan od najvećih gubitnika trenutne krize koju je prouzrokovala pandemija i ovo je veliki udarac za ovu granu privrede. Verovatno da će proći mnogo vremena da se kompletna industrija vrati na nivo pre krize. Po nekim procenama, prošle godine je bilo 65% manje letova nego u godini pre krize, a u isto vreme BDP u evrozoni je manji za 7,5%.

Kako stvari stoje, u ovom trenutku je teško predvideti kako će se vazdušni saobraćaj odvijati ove, a i narednih godina.

Naša kompanija „Er Srbija“ je takođe u vrlo teškoj situaciji. „Er Srbija“ trenutno posluje na oko 40% kapaciteta u odnosu na godinu pre pandemije. Koliko je teška situacija govori i podatak da „Er Srbija“ za predstojeću letnju sezonu, koja počinje 28. marta, za koji dan, uklonila dodatnih 11 linija sa mreže svojih destinacija.

Ono što je najbitnije je da je država jasno rekla da je „Er Srbija“ od nacionalnog značaja i da će se sigurno naći načina da se pomogne, kao i do sada što se pomagalo. Znači, kompanija koja donosi puno novca i zadužena je za veliki priliv turista, jednostavno postoji veliki interes države da se sačuva i da se na što bolji način prevaziđe ova teška situacija.

Postoje razni scenariji izlaska iz ove situacije, u zavisnosti od trajanja krize i raznih ograničenja i koordinisanog pristupa na nivou cele Evropske unije.

Donošenjem ovog zakona naša obaveza će biti ispunjena i stvoriće se uslovi za punu harmonizaciju našeg zakonodavstva sa sadržajem Aneksa.

Zbog toga Poslanička grupa Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, gospodine Kovačeviću sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, preduslov za kvalitetno funkcionisanje društva je baza pouzdanih i objektivnih statističkih podataka, koja pruža informacije koje se dalje mogu koristiti za definisanje odluka na svim nivoima vlasti, ali i u poslovnom sektoru.

Program zvanične statistike za period 2021/2025 godine pripremio je Republički zavod za statistiku u saradnji sa drugim odgovornim proizvođačima zvanične statistike i Zavod garantuje bezbednost i poverljivost prikupljenih podataka.

Petogodišnji Program zvanične statistike sa Strategijom razvoja predstavlja jedan od značajnih segmenata u procesu prilagođavanja sa standardima i praksom EU.

Programom se definišu aktivnosti kojima će se postići potpuna harmonizacija statističkih istraživanja, kao i metodologija izrada rezultata zvanične statistike Republike Srbije.

Osnovna strateška opredeljenja sistema zvanične politike Republike Srbije jeste obezbeđivanje kvalitetnih i međunarodno uporedivih rezultata zvanične statistike i ostvarivanje potpune usklađenosti sa međunarodnim statističkim standardima.

Najvažniji zadatak zvanične statistike jeste da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji i da obezbedi pouzdanu osnovu za analizu i donošenje odluka. To se postiže na osnovu jedinstvene metodologije, definicija, klasifikacija i statističkih istraživanja.

Razvoj i napredak zvanične statistike povezan je sa našim procesom pristupanja EU, odnosno našom sposobnosti preuzimanja obaveza za članstvo u EU.

Po pravilu, EU zahteva za države kandidate za pristupanje EU da izrađuju statističke podatke na osnovu profesionalne nezavisnosti, nepristrasnosti, pouzdanosti i poverljivosti.

Poglavlje 18. je otvoreno još 2018. godine i tada je konstatovan visok stepen usklađenosti našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti statistike.

U izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu, kada je u pitanju Poglavlje 18, konstatuje se izvestan napredak u sprovođenju preporuka, kao i u podnošenju statističkih podataka Eurostata. Eurostat je Kancelarija EU zadužena za statistiku, a njen glavni zadatak je obrada i objavljivanje uporedivih statističkih podataka na nivou cele EU.

Cilj Eurostata je da države članice i kandidati za članstvo u EU usklade nacionalni statistički sistem sa sistemom EU, što će dovesti do poboljšanja kvaliteta dostupnosti i uporedivosti statističkih podataka.

Napredak cele zemlje u procesu evrointegracija meri se isključivo na osnovu zvanične statistike. Po preporukama Evropske komisije, na osnovu njihovog izveštaja, najvažniji zadatak zavoda u ovoj godini biće povećanje nezavisnosti Republičkog zavoda kroz izmenu i dopunu zakona, kao i da se nastave pripreme za popis stanovništva koji treba da se obavi ove godine.

Republički zavod za statistiku doneo je odluku da se zbog nepovoljne epidemiološke situacije, koja može bitno da ugrozi pripreme i terensku realizaciju popisa 2021. godine, popis odloži za šest meseci.

Sprovođenje ovog najkompleksnijeg i najskupljeg statističkog istraživanja neće se sprovoditi u aprilu, nego u oktobru ove godine. Popis će trajati mesec dana i ovo će biti poslednji popis koji će sprovoditi popisivači na terenu, a sledeći popis za 10 godina treba da bude realizovan putem Centralnog registra stanovništva.

Popisom će biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava, objekata stanovanja. Obezbediće se pouzdani podaci o migracijama, o etničkim, ekonomskim, obrazovnim i drugim obeležjima stanovništava koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja i ciljeva.

Kada već govorim o popisu, želim da napomenem da je prvi popis stanovništva u Srbiji obavljen davne 1834. godine, a od 1862. godine vodi se državna statistika naše zemlje.

Mnoge evropske zemlje razmatraju različite scenarije za sprovođenje popisa. Nama je najinteresantnije kako će se popis odvijati u našem regionu, odnosno u susednim zemljama u kojima žive naši sunarodnici. Znamo da će popis u BiH biti tek 2023. godine, a u Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj bi trebalo da se održi ove godine.

Jako smo zainteresovani da se taj veliki posao obavi bez raznih političkih kampanja, pritisaka i nepravilnosti, što je bio slučaj u nekim zemljama regiona na prošlom popisu.

Jedan od najvećih problema je da se na popisu u nekim zemljama nije moguće izjasniti o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, kao što je bio slučaj u Sloveniji 2011. godine. Sličnih problema je bilo i u Crnoj Gori i Makedoniji.

Stav Srbije je da ne tražimo ništa više i ništa manje za naše sunarodnike od onog što mi pružamo pripadnicima nacionalnih manjina u našoj zemlji kada je u pitanju popis stanovništva.

Ovaj petogodišnji program je neophodan za naš statistički sistem i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, posle par meseci ponovo govorimo o problemima korupcije, kao globalnom fenomenu, ako i mehanizmima koji su nam potrebni da bi prevencija korupcije bila efikasna.

Korupciju definišemo kao zloupotrebu službenog ili društvenog položaja ili uticaja u javnom ili privatnom sektoru radi sticanja lične koristi ili koristi za druga lica.

Korupcija je pojava koja podriva vladavinu prava, ugrožava ljudska prava i negativno utiče na ekonomski razvoj svake zemlje. Zato borba protiv korupcije predstavlja najvažniji zadatak za razvoj demokratskog društva. Vlada Srbije u svom programu od šest tačaka je posebno naglasila odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Sistemska borba protiv korupcije podrazumeva da ne mogu to biti samo neke i nekoliko institucija, nego jednostavno sve institucije ove države treba da budu uključene u borbu protiv korupcije. Novi Zakon o sprečavanju korupcije koji je stupio na snagu 1. septembra prošle godine predstavlja krovni, preventivni, antikorupcijski propis koji jača ulogu i kapacitete Agencije za sprečavanje korupcije.

Osnovni ciljevi novog zakona su zaštita javnog interesa, smanjivanje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornosti organa javne vlasti i funkcionera.

Usvajanjem Zakona o sprečavanju korupcije uspostavljen je normativni okvir, usklađen sa međunarodnim standardima u toj oblasti, pre svega sa preporukama grupa država pri Savetu Evrope za borbu protiv korupcije, poznatu kao GRECO.

Cilj je da se ojačaju nacionalni mehanizmi za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za Poglavlje 23. To će se postići jačanjem transparentnosti, efikasnosti kod nacionalnih institucija, jačanjem kapaciteta za prevenciju, jačanjem kapaciteta za suzbijanje korupcije, efikasnim istragama, krivičnim gonjenjima i sudskim procesima.

Prema indeksu percepcije korupcija, Srbija nedovoljno napreduje u ovoj oblasti, iako imamo sva antikorupcijska pravila, najveći je problem, kao i u svim ostalim segmentima društva, implementacija zakona i propisa.

Građani prepoznaju negativan uticaj korupcije na društvo i svrstavaju je u nekoliko velikih problema, ali nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica korupcije na život građana. Po nekim istraživanjima, samo svaki peti građanin je svestan negativnih posledica koje nastaju korupcijom.

Novim zakonskim rešenjima značajna je proširena nadležnost i ojačana nezavisnost Agencije za sprečavanje korupcije. Kontrola imovine i prihoda političara, sprečavanje gomilanja funkcija i sukoba interesa, prijavljivanjem onih koji svoje funkcije zloupotrebljavaju u političke svrhe samo su neki od zadataka Agencije.

Danas govorimo o izboru članova Veća Agencije koja predstavlja drugostepeni organ ove nezavisne institucije. Svi kandidati koji su se prijavili na javni konkurs su polagali test na kom je ocenjena njihova stručna osposobljenost, znanje, veštine kao integritet kandidata. Ovo je jedna transparentna i otvorena procedura zasnovana na kompetenciji i znanju kandidata, tako da imamo jasne i merljive kriterijume o kadidatima.

Budući članovi veća koji će dobiti našu podršku imaju priliku da daju svoj doprinos efikasnoj borbi protiv korupcije. Danas tako imamo sve potrebne zakonske okvire i mehanizme da se krene odlučnije u borbu protiv sprečavanja korupcije, a najpotrebnija nam je još politička volja i partnerski odnos svih institucija građana.

Pred nama je i Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora RATEL. Vlada je po sprovedenom konkursu utvrdila predlog kandidata. Predloženi kandidati su već obavljali ove i slične funkcije i oni su provereni stručnjaci u oblasti elektronske komunikacije i poštanskih usluga i očekujemo da opravdaju našu podršku.

Zbog toga, poslanička grupa JS će u Danu za glasanje podržati predložena kadrovska rešenja. Zahvaljujem.

Poštovani predsedničke, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, Sporazum između Republike Srbije i EU u akcijama koje sprovodi Evropska agencija za obalsku i graničnu stažu u Republici Srbiji potpisan je još ove 2019. godine.

Suština Sporazuma je da pripadnici Evropske agencije kao Fronteks pomažu Srbiji u upravljanju granicama, da se sprovode zajedničke operacije i razmeštaju svoje operativne timove duž oblasti gde se Srbija graniči sa EU.

Donošenjem zakona uspostaviće se pravni okvir koji na sveobuhvatan način uređuje sve apsekte koordinacije potrebne za sprovođenje akcija službenika Fronteksa koji se mogu odvijati u našoj zemlji.

Cilj je da ova evropska agencija pruži punu podršku Republici Srbiji radi efikasnijeg nadzora granice, pojačanja kapaciteta naših graničnih jedinica kako bi bili što operativniji i efikasniji u obavljanju i upravljanju migracijama.

Službenici Fronteksa neće delovati samostalno, nego isključivo u koordinaciji sa našim službama i po propisima i zakonima naše zemlje koja je inače kandidat za pristupanje EU.

Neki oficiri za vezu Fronteksa već su prisutni u Srbiji i već je uspostavljena ta saradnja, a sedište ove organizacije i ove kancelarije je već u našoj zemlji. Zakon o graničnoj kontroli bliže definiše način obavljanja međunarodne saradnje. To podrazumeva skup ovlašćenja, radnji i mera koje se sprovode na državnoj granici i na graničnim prelazima u cilju suzbijanja prekograničnog kriminala, nepovredivosti granica, kontrole graničnih odobrenja i preduzimanja mera i radnji prema licima koja čine nezakonite radnje.

Zajedničke aktivnosti naših službi i oficira Fronteksa biće usmerene i na rešavanje problema ilegalne emigracije, trgovine ljudima i na krijumčarenje migrantima, sprečavanje šverca droge i oružja, borba protiv terorizma i prekograničnog kriminala.

Iako Srbija nije članica EU, ona je partner u upravljanju migracijama, kao i deo sistema kontrole granica EU. Pet zemalja zapadnog Balkana Albanija, Crna Gora, BiH, Severna Makedonija i Srbija su potpisale sporazume sa Fronteksom što je deo novog pristupa Brisela rešavanju, upravljanju migracijama.

Saradnja sa susednim zemljama, kao i jačanje međunarodne saradnje sa agencijama kao što je Fronteks je deo nacionalne strategije integrisanog upravljanja granicama Republike Srbije. Za Srbiju je važno da zemlje regiona sarađuju po ovom pitanju i da svi zajedno pronalazimo rešenja za migracije, jer problem će biti i narednih godina. Saradnja samo može da unapredi i rešava probleme.

Fronteks je osnovan 2004. godine, kako bi pomogao zemljama EU, ali i zemljama pridruženim šengenskom prostoru. Sedište ove organizacije je u Varšavi i smatra se jednim od najvažnijih dela EU u području slobode, sigurnosti i pravde, a posebno je dobio na značaju od početka migrantske krize 2015. godine.

Poznato je da su mnoge humanitarne organizacije optuživale graničare Fronteksa da krše međunarodno, izbegličko i migrantsko pravo ili da tolerišu, kako to rade njihove kolege iz pojedinih zemalja članica EU. U mnogim situacijama te optužbe su bile opravdane.

Sve ove godine migrantske krize na vrlo uspešan način smo se nosili sa svim problemima i stav Srbije je da i u narednom periodu sve migrante podrži i da sistemski rešavaju svoj status i da uživaju minimum ljudskih prava.

Balkanska ruta će i dalje biti jako interesantna za migrante. Srbiju migracije ne mogu zaobići nikako. Sa Fronteksom ili bez njega mi moramo da se nosimo sa ovim problemom, da imamo strategiju i predviđanja kako da se borimo sa ovim pitanjima.

Kada je u pitanju sporazum Republike Srbije sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, to je isto u kontekstu bezbednosti i kontrole naših granica. Sporazum sa Severnom Makedonijom uređuje pitanja koja se tiču saradnje po pitanju prevencije, identifikacije, zaštite saradnje u krivičnim i drugim postupcima.

Trgovina ljudima je globalni fenomen koji pogađa sve zemlje, pogotovo zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji, nerazvijene zemlje, zemlje u razvoju, kao i zemlje pogođene ratom.

Ovaj predlog zakona je u interesu naše dve zemlje i Srbija na ovaj način pokazuje koliko je potrebno da ceo region sarađuje po svim pitanjima koja su u interesu građana zapadnog Balkana.

Poklanjanjem vakcina Severnoj Makedoniji, Srbija je dokazala opredeljenost da se komšijama pruži ruka i pomoć kad god je to moguće i tako će biti u narednom periodu. Ovi sporazumi su u interesu za našu zemlju i poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati sve ove sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.