| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici.
Danas je pred nama nekoliko značajnih predloga zakona o ugovorima i sporazumima. Ja ću se osvrnuti samo na neke od njih.
Predlogom zakona koji je usvojila Vlade Republike Srbije, država će „Srbijagasu“ dati garancije za izmirenje novih kreditnih obaveza kod šest banaka, ukupne vrednosti 200 miliona evra. Zbog havarije koja se desila u novembru prošle godine u Bugarskoj prekinuto je redovno snabdevanje prirodnim gasom, tako da je „Srbijagas“ morao da uveze interventne količine gasa iz Mađarske. To je dovelo do potrošnje sopstvenih sredstava.
Ovo zaduživanje je neophodno radi daljeg sigurnog i kontinuiranog snabdevanja prirodnim gasom naše zemlje, što podrazumeva nastavak uvoza ovog energenta. „Srbijagas“ je prinuđen da i dalje uvozi dodatne količine gasa, a sada po značajno većim cenama. Bila je potrebna intervencija države, odnosno Vlade Republike Srbije.
Treba naglasiti i veliki posao koji je napravila naša država kada je u pitanju cena gasa tekućih šest meseci, kao i za naredni period, gde smo pokazali da smo pouzdan i strateški partner Rusije na zapadnom Balkanu. Pokazali smo da imamo strategiju naše dalje nezavisnosti kada je u pitanju energetska politika. Smatram da je projekat gasovod Balkanski tok jedan od najvećih i najznačajnijih projekata u poslednjim decenijama u našoj zemlji. Tek ćemo narednih godina da shvatimo značaj velikog projekta kada je u pitanju naša energetska nezavisnost.
Znamo svi da je naša zemlja lider u ovom delu Evrope po dovođenju novih stranih investicija i sigurno jedan od najznačajnijih uslova za nove investicije jeste gasifikacija cele Srbije. Država je odlučno krenula da promeni gasnu mapu Srbije tako što je izmenila neke norme o taksama lokalnih samouprava i razne druge olakšice, a „Srbijagas“ je obezbedio korektne cene priključaka, tako da će svako domaćinstvo moći da se priključi na gas.
Kao najbolji primer toga je grad Jagodina koja je u celosti gasikovana i svih 52 sela koja gravitiraju su do kraja gasifikovana i to je značajno pomoglo predsedniku moje poslaničke grupe, gospodinu Draganu Markoviću Palmi da u poslednjih devet godina dovede 12 značajnih stranih i direktnih investicija u grad Jagodinu i tako doprinese značajno razvoju celog Moravskog okruga.
U svakom slučaju ovo zaduženje je nešto što je zaista potrebno u ovom trenutku, radi daljeg snabdevanja i redovnog prirodnim gasom i svakako treba da podržimo ovu odluku.
Kada je u pitanju Zakon o potvrđivanju ugovora za kredit kod kineske banke „Eksport-import“ to je deo sporazuma o ekonomskoj saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine koji je otpočeo još pre 12 godina. Na ovakav način su finansirani razni kapitalni projekti od kojih su most Borča-Zemun, put Obrenovac-Surčin, Obrenovac-Ljig, obilaznica oko Beograda, ulaganje u železničku infrastrukturu i razne druge i velike projekte.
Već smo više puta govorili koliko je izgradnja Fruškogorskog koridora bitna i koliko je značajna za ekonomski razvoj ovog dela Vojvodine. Ovo je jedna od najprometnijih saobraćajnica sa dnevnim prometom od 10.000 do 12.000 vozila i ovo je zaista postalo nepodnošljivo. Često sam u prilici da prolazim ovom deonicom i znam koliko je ovo veliki problem i koliko će to značiti za rasterećenje saobraćaja i svih putnih pravaca, kao i za očuvanje životne sredine.
Fruškogorski koridor čini 48 km puta i tu će biti najduži dvocevni tunel u našoj zemlji, u dužini od 3,5 km, ako i most preko Dunava, dužine 1,8 km. Značajno će se smanjiti vreme putovanja, biće brži protok saobraćaja. Bezbednost saobraćaja će biti značajno povećanja. Ova trasa se vezuje za postojeći državni put Ruma-Šabac-Loznica koji se takođe rekonstruiše i postaće brza saobraćajnica i tako će se Vojvodina na bolji način povezati sa zapadnom i severozapadnom Srbijom, a samim tim i sa BiH.
Kada je u pitanju Predlog zakona o Sporazumu o osnivanju Međunarodne investicione banke, kojoj mi kao država pristupamo, to je još jedan pokazatelj da je Republika Srbija postala poželjna investiciona destinacija i da će to rezultirati prilivom novih stranih investicija, a samim tim i boljim životom naših građana.
Međunarodna investiciona banka je jedan od vodećih i najbolje ocenjenih međunarodnih institucija koju čine devet zemalja, od kojih je najznačajnija Ruska federacija. To je jedna multilateralna razvojna banka sa centrom u centralnoj istočnoj Evropi, koja je specijalizovana za srednjoročna i dugoročna finansiranja velikih projekata. Cilj je podrška ekonomskom razvoju država članica i naše članstvo u ovoj organizaciji je dokaz da smo relevantan međunarodni partner i deo svetskih i finansijskih tokova, a sada i deo odlučivanja.
Naše članstvo će sigurno doprineti jačanju našeg celokupnog finansijskog sistema, što je svakako cilj svega ovoga. U svakom slučaju, poslanička grupa JS će podržati sve današnje predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas je između ostalog pred nama i Zakon o inovacionoj delatnosti, koji sistemski definiše prirodu inovacija, donosi godišnje programe, vrste projekata, kao i organizacionu strukturu nosilaca investicione delatnosti.
Novi zakon će nastaviti da inovacioni sistem usmerava prema istraživanjima koja za rezultat imaju inovacione procese i proizvode koji podstiču privredni i društveni razvoj naše zemlje. Inovacija jeste koncept ideja i metod za dobijanje novog proizvoda ili nekog novog procesa.
Porediti se sa EU u Srbiji postoje relativno dobra institucionalna i normativna akta i najveći deo strateških dokumenata je usvojen i primenjuje se, pa tako će i ovaj današnji zakon nakon našeg usvajanja.
Prema nekim analizama NALED-a, jedna četvrtina firmi u Srbiji je inovativna i digitalno transformisana. Inovaciju bez digitalne transformacije primenjuje oko 40% naših preduzeća. Ali, recimo, broj prijavljenih inovacija na milion stanovnika u Srbiji je nekoliko puta manji nego u EU. Ulaganje u istraživanje i razvoj u Srbiji je još uvek ispod 1% BDP, a prosek EU je nešto malo preko 2% BDP. Vidimo da se stvari kod nas pomeraju u dobrom pravcu i za očekivati je u narednom periodu još veća finansijska ulaganja u inovativnu delatnost.
Po analizama NALED-a, više od 50% naših privrednih subjekata inovacije smatra kao preduslov za opstanak na tržištu, što znači da su naši privredni subjekti svesni da bez brzog prilagođavanja savremenim tehnologijama ne mogu biti konkurentni na tržištu.
Budžet Srbije se svake godine značajnije povećava kada su u pitanju inovacije. Recimo, danas je budžet 10 puta veći nego samo pre četiri, pet godina, i plus inovatorima je na raspolaganju čitav set poreskih olakšica, pogodnosti prilikom započinjanja biznisa, olakšice prilikom zapošljavanja, kao i drugi programi podrške.
Već nekoliko godina vidimo da je namera Vlade da u Srbiji primenimo novu industrijsku politiku Evrope koja ima četiri osnovna stuba, nove tehnologije, finansije, tržište i ljudske resurse. Upravljanje resursima znanja, posebno novijim idejama, konceptima potrebno je svakoj kompaniji koja želi da se uspešno prilagodi novijem poslovnom okruženju.
Inženjeri predstavljaju resurs na kome Srbija planira svoje budući industrijski razvoj. Najbolji primer toga je nemačka firma „Kontinental“, koja je u Novom Sadu otvorila Centar za istraživanje i razvoj i koja zapošljava i zaposliće u narednom periodu oko 600 inženjera sa prosečnom platom oko 2.500 evra. „Kontinental“ je jedna od globalnih tržišnih lidera auto-industrije i sigurno će biti jedna od najvećih izlaznika naše zemlje.
Da su Srbiji prioritet inovacije, tehnološki razvoj pokazuje činjenica da se ogromna sredstva ulažu u naučno-tehnološke parkove, u regionalne start-ap centre, u žensko inovativno preduzetništvo, kao i u inovacionu podršku u lokalnim samoupravama.
Kada je u pitanju Sporazum Srbije i EU o programu - Kreativna Evropa, omogućava se nastavak učešća naše zemlje u programu – Kreativna Evropa 2021-2027 godina. Sporazum će omogućiti ustanovama kulture i udruženjima i drugim kulturnim subjektima, učešće u najznačajnijim projektima EU u kulturi čime se obezbeđuje integracija naše kulture i u međunarodne tokove.
Sporazumom i saradnjom promoviše se kulturna raznolikost i obezbeđuje se finansijska podrška za naše domaće kulturne projekte.
Kao jedna od najvećih investicija EU u kulturu jeste projekat – Evropska prestonica kulture, koja će sledeće godine poneti naš Novi Sad. Novi Sad je za nekoliko godina, od kada je proglašen evropskom prestonicom kulture, uspeo da razvije novu infrastrukturu za kulturne događaje i omogućio je širi pristup kulturi tako što je u raznim delovima grada otvorio osam kulturnih stanica koje će doprineti decentralizaciji kulturnih dešavanja u našem gradu. Ova titula doprinela je privrednom razvoju Novog Sada kroz nova znanja, inovacije i kreativnosti. Novi Sad je unapredio i nastaviće da postiže svoj imidž u međunarodnim okvirima. Postao je prepoznatljiv na evropskoj mapi i kao jako interesantna turistička destinacija.
Od 2016. godine kada je Novi Sad osvojio titulu, pa do kraja sledeće godine kada se završava ovaj proces, sredstva koja se ulažu u kapitalne projekte, kulturne kapitalne projekte je oko 60 miliona evra. To je obezbeđeno iz svih nivoa naše vlasti, kao i od fondova EU.
Ovo su zaista dobre stvari kada je u pitanju kreativna kulturna Evropa i za poslaničku grupu JS svi današnji predlozi zakona su prihvatljivi. Mi ćemo u danu za glasanje podržati pomenute predloge. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, u ime JS i u svoje lično ime, želim da izrazim saučešće SPS i našem pokojnom kolegi Mrkonjiću.
Svima nama je poznato da je vladajuća koalicija izrazila spremnost da se sedne i razgovara sa opozicijom kako bi se neke stvari u našem izbornom procesu poboljšale i unapredile. U taj razgovor se krenulo pre nekoliko meseci u nameri da se realni zahtev opozicije sagledaju i da se o njima razgovara i da se načini neki dokument koji bi doprineo poboljšanju tih izbornih procedura.
Znamo koliko je opozicija potrošila vremena pokušavajući da se dogovori oko toga o čemu da se razgovara sa vlastima. Mesecima nisu mogli da se dogovore oko platforme pregovora, bavili se svojim unutrašnjim podelama, sujetama i neraščišćenim računima i to je rezultiralo razgovore u vlasti i opozicije u dve kolone.
Dijalog, komunikacija, saradnjama među političkim akterima i strankama su ključni za demokratski razvoj našeg društva i time su rukovodili i predsednik države, gospodin Vučić i predsednik Skupštine, gospodin Dačić, bez obzira na sve nelogičnosti i neprincipijelnosti koje je opozicija ispoljavala svo ovo vreme.
Deo opozicije koji je želeo posredovanje poslanika Evropskog parlamenta i pored svih ustupaka koji su napravljeni i pored želje vlasti da se dođe do korektnog rešenja nisu bili zadovoljni predlogom koji su evroparlamentarci predložili da bi sada njih optuživali, jer nisu predložili dokument koji su oni očekivali.
Po izjavama evropskih poslanika predložene mere koje su stavljene u dokument su dosta realne, izvodljive i pomogle bi da se poverenje svih onih koji žele da se politika Srbija menja u korist građana.
Negativan stav tog dela opozicije prema radnom dokumentu evroparlamentaraca ne znači i bojkot izbora, vidimo da se ovih dana udružuju, da se spremaju za izbore, da čak najavljuju pobedu, tako da im sada izborni uslovi nisu uopšte bitni.
Članovi Radne grupe za međustranački dijalog bez posredstva stranaca, nakon više nedeljnih pregovora postigli su dogovor sa vlastima o završnom dokumentu za poboljšanje izbornih uslova i to je rezultiralo potpisivanjem sporazuma pre mesec dana.
Ima više stvari u tom sporazuma koji će verovatno pomoći da se neki procesi i procedure unaprede za vreme izborne kampanje. Da bi izbori mogli biti pošteni, uslovi da učesnici u izbornoj kampanji nastupaju sa približno istih pozicija. Da bi se to ostvarilo potrebno je da se obezbedi ravnopravnost učesnika u procesu kandidovanja, da se spreče zloupotrebe finansiranja u izbornoj kampanji, kao i da se spreče zloupotrebe u korišćenju javnih resursa u izbornoj kampanji.
Ključnu ulogu u osiguranju integriteta izbornog procesa, ima izborna administracija, odnosno RIK. Osnovni cilj RIK da se osigura da se glasanje obavlja tajno, da se prebrojavanje glasova, izveštavanje obavlja pošteno, kao i da se saopštavanje izbornih rezultata obavlja javno.
Po našem Zakonu o izboru narodnih poslanika, RIK sastoji se od predsednika, 16 članova, sekretara i predstavnika Republičkog zavoda za statistiku. Predsednik, članovi i sekretar imaju svoje zamenike koji imaju ista prava i obaveze kao i članovi i koji moraju biti diplomirani pravnici.
Jedna od najznačajnijih odredbi ovog sporazuma vlasti i opoziciji je proširenje RIK sa šest članova i šest zamenika iz redova opozicije i ovo je jedan od svakako najznačajnijih tačaka ovog sporazuma. Od tih šest članova i zamenika, tri člana su predložile stranke opozicije koje su u razgovorima zahtevale posredovanje stranaca, a tri je predložila opozicija koja je postigla sporazum sa vlašću. Odredbe ovog sporazuma koji se odnosi na RIK važiće samo do završetka izbornih procedura za izbore koji su predviđeni za april sledeće godine.
Čini mi se da će RIK najveći posao imati oko biračkog spiska koji je dobrim delom ažuriran i proteklih godina, ali svakako zaslužujemo jedan tačan i precizan birački spisak. Sporazumom je previđeno i formiranje radne grupe za eksternu kontrolu biračkog spiska. RIK će omogućiti i automatsko skeniranje i upoređivanje spiska sa biračkog mesta sa Jedinstvenim biračkim spiskom. Obezbediće se i poređenje sa Matičnom knjigom umrlih, kao i sa bazom validnih ličnih karata.
Jako je važna zabrana vođenja paralelnih spiskova na biračkom mestu kao i upotreba mobilnog telefona i kao i da na biračkom mestu mogu biti samo članovi biračkog odbora, a ne i neki drugi nepoznata lica. Ako se utvrdi da su neka lica evidentirana, da su glasala, a da nisu bila prisutna fizički na glasačkom mestu RIK je u obavezi da podnese krivične prijave protiv odgovornih lica. Svaki član izborne komisije ima pravo uvida u celokupan izborni materijal i svakako ovo je jedna od najznačajnijih stavki ovog sporazuma.
Sporazumom ostaje na snazi izmena zakona kojim je predviđeno da potpise birača koji podržavaju izborne liste mogu pored javnih beležnika da overavaju i opštinski overivači. Značajno je i to da broj potpisa koji je potreban za podnošenje lista smanjen kada su u pitanju parlamentarni, republički izbori, a za lokalne izbore broj potpisa ne zavisi od broja odbornika u jedinicama lokalne samouprave nego od broja birača na dan raspisivanja izbora.
U svakom slučaju ovakva vrsta dogovora se prvi put dešava u našem političkom životu u poslednjih 30 godina, a sve u želji da se izbori i izborne procedure protiču u demokratskoj atmosferi. Ovi današnji predlozi su prihvatljivi za JS i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve pomenute predloge. Zahvaljujem.
(Novi Sad, 01.02.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| - | JP Elektroprivreda Srbije Beograd (vodeći stručni saradnik) | Mesečno | 85000.00 | RSD | 26.11.2012 - | |
| Poslanik | Skupština AP Vojvodine | Pokrajina | Mesečno | 38000.00 | RSD | 15.07.2017 - |