SLAVENKO UNKOVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1969. godine. Živi u Novom Sadu.

Završio je osnovne i master studije ekonomiije.

Predsednik je Gradskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Poslednji put ažurirano: 13.11.2020, 08:55

Osnovne informacije

Statistika

  • 24
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, jasno je da kvalitet pravde zavisi od kvaliteta zakona i zato svake izmene i dopune postojećih pravila doprinose unapređenju pravosudnog sistema i, naravno, treba da ima našu podršku. Uglavnom su to izmene i dopune koje su neophodne za napredak u ispunjavanju aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, kao i naša obaveza prema Savetu Evrope za borbu protiv korupcije.

Danas je pred nama vrlo važan zakon o izboru Republičkog javnog tužioca. U Srbiji je to jedna veoma jaka figura koja je u mogućnosti da određene procese zaustavi, unapredi i zato je jako bitno da Republički javni tužilac bude nezavistan od bilo kakvog političkog uticaja.

Bez nezavisnog i samostalnog Javnog tužilaštva nema ni slobodnog demokratskog društva, nema zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda i nema ozbiljne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

U društvu u kojem ni jedan dan, ni jedna nedelja, ne prođe bez pozivanja na odgovornost Javnog tužilaštva i republičkog Javnog tužioca zbog postupanja ili zbog nepostupanja u nekim slučajevima, smatram da je funkcija republičkog Javnog tužioca sigurno jedna od najtežih funkcija u našoj državi, ko god se na njoj nalazio.

Zagorka Dolovac je jedini kandidat za ovu funkciju. Njena biografija je zaista impresivna i nije bez razloga već dva puta birana za ovu odgovornu poziciju. Najbolji pokazatelj toga je da je prilikom njenog izbora 2015. godine i opozicija glasala za njen reizbor, a sada ti isti koji su je podržali tada svakodnevno koriste medijski prostor da kritikuju njen rad.

Po radu i ponašanju gospođe Dolovac vidimo da ona nije promenila svoj način i stil rada. Nekima se to sviđa, nekima ne, ali nas i naše građane interesuju samo rezultati toga rada.

Biti republički Javni tužilac je veoma odgovoran posao koji zahteva iskustvo u krivičnom gonjenju i rukovođenju, potpunu koordinaciju sa drugim državnim organima i ogroman i ozbiljan rad.

Građani sa pravom očekuju odlučnost i snagu institucija u borbi protiv svakog oblika kriminala, a tu republički Javni tužilac ima najveća ovlašćenja i najveću odgovornost.

Kada pogledamo godišnji izveštaj o radu javno-tužilačke organizacije, vidimo na hiljade i hiljade predmeta i vidimo da iza toga stoji jedan ozbiljan i veliki rad. Međutim, percepcija javnosti o radu tužilaštva se pravi na osnovu par predmeta dospelih u žižu javnosti i na naslovne strane tabloida, kao i na osnovu slabog i nedovoljnog pojavljivanja u javnosti predstavnika Tužilaštva.

Primer toga je prljava kampanja protiv lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, gde se bez ijednog dokaza i bez ijedne potencijalne žrtve, znači čistim lažima, pokušavao optužiti jedan čovek i pokušavao izvršiti pritisak na Tužilaštvo. Mali deo javnosti, odnosno neodgovorni pojedinci koji se bave politikom sebi daju za pravo da lažu, da budu i sudije i tužioci i da unapred presude nekome za neku stvar, bez ijednog ikakvog materijalnog ili bilo kakvog drugog dokaza. I baš na tom primeru, reagovanjem odnosno demantovanjem navoda Marinike Tepić da joj je Tužilaštvo u Kraljevu obećalo da će predmet protiv Palme biti prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal, Tužilaštvo je na pravi način pokazalo profesionalnost i nezavisnost. Ovo je primer koliko je bitno da nam Tužilaštvo bude otporno na sve vrste pritisaka na bilo koje strane.

Izbor republičkog Javnog tužioca prate brojne polemike i kritike. Osnovna primedba je netransparentnost postupka izbora i procedure vezano za to, što bi se možda moglo uzeti u razmatranje u nekom narednom periodu.

Primedbe su i to što konkurs za izbor tužioca sprovodi organ kojim predsedava taj isti tužilac, odnosno tužilac sprovodi konkurs po sopstvenom izboru. Ovo izaziva veliku polemiku u javnosti i siguran sam da možemo napraviti mehanizme koji mogu unaprediti ove procese.

Za razliku od Saveta Evrope, gde je standard da ista osoba može da bude birana samo jednom za vrhovnog javnog tužioca, kod nas zakon ne ograničava broj mandata i ovo bi se moglo u narednom periodu razmatrati.

Podsetiću da ista osoba može biti samo jednom birana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Predsednik Vrhovnog suda može biti biran najviše dva mandata, pa čak i predsednik države može biti biran najviše dva mandata. Sve su ovo teme za neki naredni period i nadamo se da ćemo naći načina da naš pravosudni sistem bude sve bolji.

Nama ostaje da verujemo da časnog nosioca pravosudne funkcije ni jedna politika, niti bilo ko, može naterati da bude korumpiran.

Poslanička grupa će zbog svega ovoga u danu za glasanje podržati sve današnje predloge zakona. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici. Diplomatska i ekonomska saradnja naše države sa svetom doprinela je širenju mreže sporazuma o slobodnoj trgovini koja omogućava da proizvođači Srbije imaju povlašećni status na tržištu od preko 1,3 milijarde ljudi. Pored sporazuma CEFTA i saradnje sa Turskom, privrednici Srbije imaju povlašćen status za izvoz robe na tržište Rusije, Belorusije i Kazahstana, kao i na pravo korišćenja sistema preferencije sa SAD, kao i izvoz na razvijena tržišta EU i zemalja EFTA. Vlada Srbije već deset godina sprovodi sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine EFTA koju čine Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn i Island.

Potpisivanje i nastavak sprovođenja ovog sporazuma sa EFTA je još jedan korak ka boljem pozicioniranju naše države u režimu slobodne trgovine. Ovaj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carine na tržište koji broji oko 13 miliona stanovnika i to je velika šansa sa srpske proizvođače, izvoznike, a ujedno i dobra prilika za privlačenje novih stranih investicija. Srbija najčešće u zemlji EFTA izvozi aluminijum, voće, povrće, auto delove, bakar, lim i delove novog nameštaja i za sve industrijske proizvode ne naplaćuje se carina.

Što se tiče poljoprivrede, za sve EFTA zemlje jedinstveno su tretirani prerađeni poljoprivredni proizvodi, riblji proizvodi, dok su bazni poljoprivredni proizvodi ispregovarani bilateralno, odnosno sa svakom zemljom posebno. Današnjim predlogom izmena i dopuna Zakona o potvrđivanju odluke mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije o slobodnoj trgovini, definiše se pojam - proizvodi sa poreklom i unapređuju se metode alternativne administrativne saradnje.

Svi ovi naši partneri su u zoni slobodne trgovine i naše države su se dogovorile da u naše bilateralne sporazume uvrstimo nova pravila o poreklu koje će se alternativno primenjivati uz već postojeća pravila regionalne PEN konvencije koju Srbija osvojila 2013. godine. Ovim izmenama zakona menja se protokol B ovog sporazuma tako što se uvodi novi set pravila o poreklu robe tzv. alterantivnih pravila koja su prelazna i primenjivaće se sve dok revidirana pravila PEN konvencije ne stupe na snagu.

Nova pravila su modernizovana i ona će našoj privredi doneti mnogo benefita, kao što su lakše sticanje srpskog porekla robe koja je namenjena preferencijalnom izvozu i u toj suštini i najvažnija izmena ovog zakona, kao i lakša mogućnost izdavanja elektronskog dokaza i prihvatanja dokaza o poreklu robe.

Druga dva bilateralna sporazuma sa Islandom i Švajcarskom konfederacijom o trgovini poljoprivrednih proizvoda posmatramo u kontekstu ovog prvog sporazuma koji sad menjamo. Radi se o posebnim nivoima liberalizacije, oba sporazuma se pozivaju na protokol B pravila o poreklu robe iz osnovnog sporazuma. Pošto menjamo protokol B, tome prilagođavamo i naše bilateralne sporazume sa ove dve države.

Sporazum sa Norveškom koja je trebala biti zajedno sa ove države će se značajno potpisati jer one nisu izvršile interne procedure za potpisivanje odluke o izmeni sporazuma.

Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o potvrđivanju carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe, poznate kao Konvencija TIM, one su uglavnom tehničke prirode. Taj TIM karnet sistem nudi prednosti za sve karike u lancu međunarodnog transporta robe, kako i za prevoznike i carinski sistem tako i za transport i trgovinu. Taj TIM karnet je napravljen da bi se maksimalno olakšalo kretanje robe i da bi se tranzitnim državama garantovalo pokrivanje carine poreza u slučaju zloupotreba i ovaj sistem obezbeđuje najsigurniji način osiguranja robe u transportu.

Izmene zakona uglavnom se odnose na usklađivanje sa naprednim tehnologijama i sa potrebama privrede i organa koji postupaju, kada su u pitanju tranzitne isprave i dokumenta kao i carinske procedure. Konvencija je omogućila međunarodni tranzitni postupak prvi put i na zemlje severne Afrike i zemlje Bliskog istoka, kao i zemlje cele Evrope, za razliku od Konvencija o zajedničkom tranzitu koja se odnosi samo na članice EU.

Pored svih ovih konvencija zakona i sporazuma, mi i dalje imamo ogroman problem na našim graničnim prelazima kada su u pitanju kilometarske kolone kamiona i svih procedura vezanih za to. Srpske kompanije se suočavaju sa brojnim poteškoćama u drumskom transportu robe koja se šalje u EU. Razlozi su uglavnom nalaze na graničnim prelazima prema Hrvatskoj, Mađarskoj i ovo je zaista jedan veliki problem za naše firme.

Ideja o zelenim koridorima koja bi direktno vezala EU i Zapadni Balkan bi jako pomogla da se reše problemi, kao i projekti koji se odnose na razmenu podataka o robi i slanja tih podataka na carinske terminal pre samog dospeća kamiona.

Za dalji razvoj transporta na relaciji zapadni Balkan, EU, potrebno je pojednostaviti procedure i uspostaviti pravni okvir za digitalne transportne dokumente. Verovatno bi puno pomoglo i rešavanje ovih problema i proširenje kapaciteta carinskih terminala, kao i to da prelazi budu otvoreni 24 sata.

Ovo je neminovno da se desi zbog sve većeg prisustva stranih investicija u našoj zemlji i potrebe tih kompanija koje ovde posluju za efikasnim izazovom svojih proizvoda, ali je potrebno što pre preduzeti neke važne korake.

Prema nekim procenama 800 miliona eva godišnje bi uštedele zemlje zapadnog Balkana kada bi se uvele zajednička carinska kontrola na graničnim prelazima poput one koja je prošlog septembra profunkcionisala između Preševa i Tabanovaca koja je inače jedini naš, jedini integrisani granični prelaz. I to bi verovatno model za čitav Balkan i uspešno bi se rešio problem.

Bez obzira na sve, današnji sporazumi koji su na dnevnom redu su u interesu naše države i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati pomenute predloge. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Kataniću, gospodine Nedimoviću, uvažene kolege narodni poslanici, prošla veoma krizna godina je pokazala koliko je poljoprivreda značajna za privredu naše zemlje i koliko je pomogla da naša ekonomska stabilnost ostane na visokom nivou.

Godina 2020. bila je rekordna u pogledu spoljno-trgovinske razmene koja je iznosila preko četiri milijarde dolara. Poljoprivreda je jedina u prošloj godini ostvarila stopu rasta iznad 5% i učešće BDP-a, po svim procenama, je sigurno iznosio preko 10%.

Jedan od osnovnih problema u agrarnoj politici naše zemlje je kratkoročno planiranje. Strateško planiranje do pet godina bilo bi jako potrebno pogotovo za poljoprivredne proizvođače koji hoće da znaju šta da seju i uzgajaju i hoće zagarantovane cene svojih proizvoda.

Jedinstvena Srbija godinama insistira na ovoj temi i ukazuje na probleme ove vrste.

Poljoprivreda proizvodnja nigde u svetu ne zavisi od slobodnog tržišta i naša država mora da obezbedi mehanizme koji mogu obezbediti stabilnost proizvodnje i snabdevanja tržišta i to je suština i ovog današnjeg zakona.

Poštovani gospodine ministre, podsetiću vas da mi danas u Vojvodini imamo na bogatoj vojvođanskoj zemlji 19 nerazvijenih opština. I kako nekome možemo da objasnimo ko je kriv i zašto je to tako? Naravno, sami smo mi krivi decenijama unazad. Možda je sada prava prilika da se donese neka dugoročna strategija koja bi sistemski uredila nagomilane probleme.

Samo da vas podsetim da pored vašeg ministarstva ovim problemima danas se bavi i Ministarstvo za selo i Ministarstvo za nerazvijena područja i čini mi se kao nikada do sada imamo povoljne okolnosti i da se može napraviti veliki iskorak i pomak u agrarnoj politici naše zemlje.

Osnovni ciljevi Zakona o uređivanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je danas pred nama, su funkcionalno uspostavljanje mehanizama uređenja tržišta, njihovo međusobno povezivanje u pravni okvir i usklađivanje politike i uređivanja tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Tržišni mehanizmi u Srbiji nisu u skladu sa merama zajedničkog evropskog tržišta i mi moramo u naš sistem implementirati mere koje će uvesti red i sigurnost kako proizvođača, tako trgovaca i potrošača. Zakon omogućava da trgovina između proizvođača i otkupljivača bude regulisana ugovorima i na taj način će se izbeći zloupotrebe i štete proizvođača.

Propisana je svaka isporuka pojedinih poljoprivrednih proizvoda prema otkupljivaču ili prerađivaču mora biti pokrivena ugovorom, kao i to da pregovaračka organizacija može da pregovara u ime svojih članova u ugovorima pre isporuke. Ako poljoprivrednik sklopi ugovor sa nekim prerađivačem ili otkupljivačem, biće sigurniji po pitanju tržišne potražnje i nekih ugovornih obaveza njegovih prema prerađivaču i prerađivača prema poljoprivredniku.

Ova tema godinama unazad bila je veliki problem, sećamo se raznih afera.

Veoma važna odredba zakona je regulisanje položaja otkupljivača. Tu je bilo puno problema i od sada će se tim poslom baviti samo oni koji su registrovani i oni koji imaju depozit koji će garantovati sigurnost proizvođača i da kada proda robu može sigurno i da je naplati.

Sistemski će biti uređeno svačije mesto u lancu i dobićemo alate da se na tržištu regulišu ekstremi sa najvišim i najnižim cenama. Robne rezerve su do sada regulisale takve situacija, a i bilo je dosta nesporazuma. Sada će Uprava za agrarna plaćanja imati posebno telo koje će se baviti praćenjem i usaglašavanjem cena.

U slučajevima velikih poremećaja cena Vlada će moći da reguliše sa tri mere: javnom intervencijom, ona se aktivira kada tržišne cene žitarica, mesa, mlečnih proizvoda padnu ispod referentnih cena. U tom slučaju država će moći da otkupi ove proizvode po interventnoj ceni ili prikupljanju javnih ponuda.

Druga mera je podrška privatnim skladištarima, ilustraciji kada tržišna cena padne ispod referentne, na podršku, odnosno naknadu dela troškova moći će da računaju privatni skladištari šećera, mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

Treća mera je vanredne interventne mere, koje se preduzimaju hitno kako bi pravovremeno bili sprečeni tržišni poremećaji nastali većim ili manjim rastom cena na tržištu.

Želim posebno da naglasim problem proizvođača mleka i mlečnih proizvoda. Ti ljudi su imali razumevanja protekle godine zbog posledica krize izazvane pandemijom, ali u poslednjih par meseci se dešava veliki poremećaj na tržištu izazvan porastom cena žitarica i stočne hrane od 20 do 40%. U isto vreme cena mleka je ostala ista, jer prerađivači ne mogu da plate veću cenu zbog velike konkurencije i jeftinijeg uvoznog stranog mleka.

Poslednjih šest godina cena sirovog mleka je u proseku 30 dinara, kod većih proizvođača je oko 35 dinara, dok manji proizvođači dobijaju oko 25 do 28 dinara. Pored svih subvencija koje država omogućava farmerima to je nedovoljno da bi se sačuvala ova domaća proizvodnja mleka. Oni zahtevaju uvođenje odgovarajuće zaštitne cene kako bi se sačuvao ovaj važan sektor poljoprivrede.

Nešto slično smo imali sa uzgajivačima svinja. Posle intervencije države problem je rešen i dogovorena je izrada nacionalne strategije razvoja svinjarstva koja će sigurno pomoći da se dugoročno reši problem uzgajivača i to je čini mi se pravi put.

Mislim da ćemo donošenjem današnjeg zakona značajno doprineti sistematskom uređenju jednog dela poljoprivredne politike. Zbog toga poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Novi Sad, 01.02.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- JP Elektroprivreda Srbije Beograd (vodeći stručni saradnik) Mesečno 85000.00 RSD 26.11.2012 -
Poslanik Skupština AP Vojvodine Pokrajina Mesečno 38000.00 RSD 15.07.2017 -