SLAVENKO UNKOVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1969. godine. Živi u Novom Sadu.

Završio je osnovne i master studije ekonomiije.

Predsednik je Gradskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Poslednji put ažurirano: 13.11.2020, 08:55

Osnovne informacije

Statistika

  • 35
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas je između ostalog pred nama i Zakon o inovacionoj delatnosti, koji sistemski definiše prirodu inovacija, donosi godišnje programe, vrste projekata, kao i organizacionu strukturu nosilaca investicione delatnosti.

Novi zakon će nastaviti da inovacioni sistem usmerava prema istraživanjima koja za rezultat imaju inovacione procese i proizvode koji podstiču privredni i društveni razvoj naše zemlje. Inovacija jeste koncept ideja i metod za dobijanje novog proizvoda ili nekog novog procesa.

Porediti se sa EU u Srbiji postoje relativno dobra institucionalna i normativna akta i najveći deo strateških dokumenata je usvojen i primenjuje se, pa tako će i ovaj današnji zakon nakon našeg usvajanja.

Prema nekim analizama NALED-a, jedna četvrtina firmi u Srbiji je inovativna i digitalno transformisana. Inovaciju bez digitalne transformacije primenjuje oko 40% naših preduzeća. Ali, recimo, broj prijavljenih inovacija na milion stanovnika u Srbiji je nekoliko puta manji nego u EU. Ulaganje u istraživanje i razvoj u Srbiji je još uvek ispod 1% BDP, a prosek EU je nešto malo preko 2% BDP. Vidimo da se stvari kod nas pomeraju u dobrom pravcu i za očekivati je u narednom periodu još veća finansijska ulaganja u inovativnu delatnost.

Po analizama NALED-a, više od 50% naših privrednih subjekata inovacije smatra kao preduslov za opstanak na tržištu, što znači da su naši privredni subjekti svesni da bez brzog prilagođavanja savremenim tehnologijama ne mogu biti konkurentni na tržištu.

Budžet Srbije se svake godine značajnije povećava kada su u pitanju inovacije. Recimo, danas je budžet 10 puta veći nego samo pre četiri, pet godina, i plus inovatorima je na raspolaganju čitav set poreskih olakšica, pogodnosti prilikom započinjanja biznisa, olakšice prilikom zapošljavanja, kao i drugi programi podrške.

Već nekoliko godina vidimo da je namera Vlade da u Srbiji primenimo novu industrijsku politiku Evrope koja ima četiri osnovna stuba, nove tehnologije, finansije, tržište i ljudske resurse. Upravljanje resursima znanja, posebno novijim idejama, konceptima potrebno je svakoj kompaniji koja želi da se uspešno prilagodi novijem poslovnom okruženju.

Inženjeri predstavljaju resurs na kome Srbija planira svoje budući industrijski razvoj. Najbolji primer toga je nemačka firma „Kontinental“, koja je u Novom Sadu otvorila Centar za istraživanje i razvoj i koja zapošljava i zaposliće u narednom periodu oko 600 inženjera sa prosečnom platom oko 2.500 evra. „Kontinental“ je jedna od globalnih tržišnih lidera auto-industrije i sigurno će biti jedna od najvećih izlaznika naše zemlje.

Da su Srbiji prioritet inovacije, tehnološki razvoj pokazuje činjenica da se ogromna sredstva ulažu u naučno-tehnološke parkove, u regionalne start-ap centre, u žensko inovativno preduzetništvo, kao i u inovacionu podršku u lokalnim samoupravama.

Kada je u pitanju Sporazum Srbije i EU o programu - Kreativna Evropa, omogućava se nastavak učešća naše zemlje u programu – Kreativna Evropa 2021-2027 godina. Sporazum će omogućiti ustanovama kulture i udruženjima i drugim kulturnim subjektima, učešće u najznačajnijim projektima EU u kulturi čime se obezbeđuje integracija naše kulture i u međunarodne tokove.

Sporazumom i saradnjom promoviše se kulturna raznolikost i obezbeđuje se finansijska podrška za naše domaće kulturne projekte.

Kao jedna od najvećih investicija EU u kulturu jeste projekat – Evropska prestonica kulture, koja će sledeće godine poneti naš Novi Sad. Novi Sad je za nekoliko godina, od kada je proglašen evropskom prestonicom kulture, uspeo da razvije novu infrastrukturu za kulturne događaje i omogućio je širi pristup kulturi tako što je u raznim delovima grada otvorio osam kulturnih stanica koje će doprineti decentralizaciji kulturnih dešavanja u našem gradu. Ova titula doprinela je privrednom razvoju Novog Sada kroz nova znanja, inovacije i kreativnosti. Novi Sad je unapredio i nastaviće da postiže svoj imidž u međunarodnim okvirima. Postao je prepoznatljiv na evropskoj mapi i kao jako interesantna turistička destinacija.

Od 2016. godine kada je Novi Sad osvojio titulu, pa do kraja sledeće godine kada se završava ovaj proces, sredstva koja se ulažu u kapitalne projekte, kulturne kapitalne projekte je oko 60 miliona evra. To je obezbeđeno iz svih nivoa naše vlasti, kao i od fondova EU.

Ovo su zaista dobre stvari kada je u pitanju kreativna kulturna Evropa i za poslaničku grupu JS svi današnji predlozi zakona su prihvatljivi. Mi ćemo u danu za glasanje podržati pomenute predloge. Zahvaljujem.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2021.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, u ime JS i u svoje lično ime, želim da izrazim saučešće SPS i našem pokojnom kolegi Mrkonjiću.

Svima nama je poznato da je vladajuća koalicija izrazila spremnost da se sedne i razgovara sa opozicijom kako bi se neke stvari u našem izbornom procesu poboljšale i unapredile. U taj razgovor se krenulo pre nekoliko meseci u nameri da se realni zahtev opozicije sagledaju i da se o njima razgovara i da se načini neki dokument koji bi doprineo poboljšanju tih izbornih procedura.

Znamo koliko je opozicija potrošila vremena pokušavajući da se dogovori oko toga o čemu da se razgovara sa vlastima. Mesecima nisu mogli da se dogovore oko platforme pregovora, bavili se svojim unutrašnjim podelama, sujetama i neraščišćenim računima i to je rezultiralo razgovore u vlasti i opozicije u dve kolone.

Dijalog, komunikacija, saradnjama među političkim akterima i strankama su ključni za demokratski razvoj našeg društva i time su rukovodili i predsednik države, gospodin Vučić i predsednik Skupštine, gospodin Dačić, bez obzira na sve nelogičnosti i neprincipijelnosti koje je opozicija ispoljavala svo ovo vreme.

Deo opozicije koji je želeo posredovanje poslanika Evropskog parlamenta i pored svih ustupaka koji su napravljeni i pored želje vlasti da se dođe do korektnog rešenja nisu bili zadovoljni predlogom koji su evroparlamentarci predložili da bi sada njih optuživali, jer nisu predložili dokument koji su oni očekivali.

Po izjavama evropskih poslanika predložene mere koje su stavljene u dokument su dosta realne, izvodljive i pomogle bi da se poverenje svih onih koji žele da se politika Srbija menja u korist građana.

Negativan stav tog dela opozicije prema radnom dokumentu evroparlamentaraca ne znači i bojkot izbora, vidimo da se ovih dana udružuju, da se spremaju za izbore, da čak najavljuju pobedu, tako da im sada izborni uslovi nisu uopšte bitni.

Članovi Radne grupe za međustranački dijalog bez posredstva stranaca, nakon više nedeljnih pregovora postigli su dogovor sa vlastima o završnom dokumentu za poboljšanje izbornih uslova i to je rezultiralo potpisivanjem sporazuma pre mesec dana.

Ima više stvari u tom sporazuma koji će verovatno pomoći da se neki procesi i procedure unaprede za vreme izborne kampanje. Da bi izbori mogli biti pošteni, uslovi da učesnici u izbornoj kampanji nastupaju sa približno istih pozicija. Da bi se to ostvarilo potrebno je da se obezbedi ravnopravnost učesnika u procesu kandidovanja, da se spreče zloupotrebe finansiranja u izbornoj kampanji, kao i da se spreče zloupotrebe u korišćenju javnih resursa u izbornoj kampanji.

Ključnu ulogu u osiguranju integriteta izbornog procesa, ima izborna administracija, odnosno RIK. Osnovni cilj RIK da se osigura da se glasanje obavlja tajno, da se prebrojavanje glasova, izveštavanje obavlja pošteno, kao i da se saopštavanje izbornih rezultata obavlja javno.

Po našem Zakonu o izboru narodnih poslanika, RIK sastoji se od predsednika, 16 članova, sekretara i predstavnika Republičkog zavoda za statistiku. Predsednik, članovi i sekretar imaju svoje zamenike koji imaju ista prava i obaveze kao i članovi i koji moraju biti diplomirani pravnici.

Jedna od najznačajnijih odredbi ovog sporazuma vlasti i opoziciji je proširenje RIK sa šest članova i šest zamenika iz redova opozicije i ovo je jedan od svakako najznačajnijih tačaka ovog sporazuma. Od tih šest članova i zamenika, tri člana su predložile stranke opozicije koje su u razgovorima zahtevale posredovanje stranaca, a tri je predložila opozicija koja je postigla sporazum sa vlašću. Odredbe ovog sporazuma koji se odnosi na RIK važiće samo do završetka izbornih procedura za izbore koji su predviđeni za april sledeće godine.

Čini mi se da će RIK najveći posao imati oko biračkog spiska koji je dobrim delom ažuriran i proteklih godina, ali svakako zaslužujemo jedan tačan i precizan birački spisak. Sporazumom je previđeno i formiranje radne grupe za eksternu kontrolu biračkog spiska. RIK će omogućiti i automatsko skeniranje i upoređivanje spiska sa biračkog mesta sa Jedinstvenim biračkim spiskom. Obezbediće se i poređenje sa Matičnom knjigom umrlih, kao i sa bazom validnih ličnih karata.

Jako je važna zabrana vođenja paralelnih spiskova na biračkom mestu kao i upotreba mobilnog telefona i kao i da na biračkom mestu mogu biti samo članovi biračkog odbora, a ne i neki drugi nepoznata lica. Ako se utvrdi da su neka lica evidentirana, da su glasala, a da nisu bila prisutna fizički na glasačkom mestu RIK je u obavezi da podnese krivične prijave protiv odgovornih lica. Svaki član izborne komisije ima pravo uvida u celokupan izborni materijal i svakako ovo je jedna od najznačajnijih stavki ovog sporazuma.

Sporazumom ostaje na snazi izmena zakona kojim je predviđeno da potpise birača koji podržavaju izborne liste mogu pored javnih beležnika da overavaju i opštinski overivači. Značajno je i to da broj potpisa koji je potreban za podnošenje lista smanjen kada su u pitanju parlamentarni, republički izbori, a za lokalne izbore broj potpisa ne zavisi od broja odbornika u jedinicama lokalne samouprave nego od broja birača na dan raspisivanja izbora.

U svakom slučaju ovakva vrsta dogovora se prvi put dešava u našem političkom životu u poslednjih 30 godina, a sve u želji da se izbori i izborne procedure protiču u demokratskoj atmosferi. Ovi današnji predlozi su prihvatljivi za JS i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve pomenute predloge. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2021.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, radi se o izuzetno značajnom zakonu i promenama koje su nedostajale u našem sistemu poljoprivredne politike i koje su potrebne radi usklađivanja sa evropskim regulativama.

Svih ovih godina, pogotovo prošle i ove godine, videli smo koliko je poljoprivreda bitna za naš privredni razvoj i da sa preko 10% učestvuje u našem BDP-u i vidimo da se u ovim kriznim vremenima možemo osloniti na poljoprivredu.

Samo da podsetim, a i vi ste, ministre, to izjavljivali, da je izvoz za ovu godinu dostigao oko pet milijardi dolara, što je značajan rezultat, s obzirom na to da je to pre 10 godina bilo jedva na nivou dve milijarde dolara. To je zaista značajan pomak i rezultat.

Juče smo čuli od premijerke da je budžet za sledeću godinu oko 62 milijarde dinara, što je 10 milijardi više nego ove godine, odnosno 17,5% više od inicijalnog budžeta za 2021. godinu. Ovo je zaista rekordan budžet.

Za subvencije je predviđeno 81% budžeta, odnosno 50,6 milijardi dinara, što je 8,8 milijardi više nego ove godine. Trideset dve milijarde su usmerene na direktna plaćanja u poljoprivredi, za IPARD projekte će biti izdvojene 6,4 milijarde, a za mere ruralnog razvoja biće izdvojeno oko pet milijardi dinara. Ove brojke pokazuju jako veliku brigu države kako bi se poljoprivredna politika naše zemlje podigla na veći nivo. Vidimo tu i veliki potencijal, ali država mora da pomaže raznim podsticajima, ali i ovakvim izmenama i dopunama postojećih propisa.

Izmenama zakona definiše se softversko rešenje za e-agrar i uspostavlja se registar poljoprivrednih gazdinstava, kao jedinstvena elektronska centralizovana evidencija. Uvode se elektronski postupci u vezi sa registrom gazdinstava, postupak upisa u registar, obnove registracije, promene i brisanje iz registra.

Novo softversko rešenje omogućiće poljoprivrednicima da za kraće vreme dobiju podsticaj, jer će obrada predmeta znatno kraće trajati i sva razmena i provera podataka između registra vršiće se automatski. Svaki poljoprivrednik će na svom pametnom telefonu ili računaru jednostavnim unošenjem svoje identifikacije moći da proveri u kojoj se fazi nalaze njegovi zahtevi i projekti, naravno, moći će da se pristupi i svim drugim podacima o svom gazdinstvu.

Takođe, izmenama su precizirane odredbe koje se odnose na sistem za identifikaciju zemljišnih parcela, kao jedan od komponenti sistema za plaćanje u poljoprivredi. Zato se uvode dve nove aplikacije – „Ajaks“, aplikacija koja služi za praćenje plaćanja u poljoprivredi i aplikacija „Elpis“, koja služi za identifikaciju zemljišnih parcela. Čitav proces će se odraziti na promenu rada Uprave za agrarna plaćanja, odnosno doći će do bržeg odobravanja podsticaja i brže isplate. Ovaj sistem kontrole koriste sve članice Evropske unije prilikom sprovođenja zajedničke poljoprivredne politike.

Važna izmene se odnose i na uvođenje avanske isplate IPARD subvencija u iznosu od 50% odobrene investicije, na taj način će poljoprivrednici kojima su odobrene subvencije za IPARD fonda unapred dobiti polovinu zahtevanog novca za investiciju i to će mnogim proizvođačima biti odlučujući razlog za dolazak investiranje i povlačenje sredstava iz IPARD fondova.

Ove izmene predstavljaju samo deo započetih promena kako bi se našim poljoprivrednicima obezbedilo najjednostavniji i najbrži pristup subvencijama kako bi naša poljoprivreda što više osnažila. Poljoprivredna proizvodnja nigde u svetu ne zavise od slobodnog tržišta i naša država mora da uspostavi mehanizme koji mogu obezbediti stabilnost proizvodnje i snabdevanje tržišta i u tom cilju su i ove izmene zakona.

Danas je pred nama i set poreskih zakona, a ja ću se na kratko osvrnuti samo na neke od njih. Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana odnosi se na povećanja neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, kao i produžavanje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica do kraja sledeće godine. Izmenama zakona uvode se i olakšice za poslodavce koji zasnuju radni odnos sa novim licima koji su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja, predlaže se uvođenje olakšice za poslodavca u vidu oslobađanja od plaćanja 70% obračunatog poreza na zarade zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Razlog za donošenje novih izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica, sadržan je u mogućnosti da pod određenim uslovima kapitalni dobitak ostvaren prenosom prava intelektualne svojine, kao autorsko pravo ili kao pravo pronalaska, da se ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica.

Značajne su izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu. Nezavisno od toga da li se prenos svojine na vozilo vrši sa ili bez naknade, predlaže se da poresku osnovicu umesto tržišne vrednosti vozila koja se utvrđuje rešenjem poreskog organa čini vrednost koja se utvrđuje primenom propisanih elemenata, a to su zapremina, snaga motora, kao i godina proizvodnje. Izmenama se predlaže da obveznik poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na motornim vozilima bude kupac tog vozila.

Kada je u pitanju Zakon o porezima na upotrebu držanja i nošenja dobara, predloženo je samo jedna izmena, tržišna vrednost putničkih vozila preko 2.000 kubika brže se umanjuje po osnovu starosti i u odnosu na ostala vozila zbog čega se predlaže da se poresko opterećenje umanji. Osnovni razlog donošenje ovakve izmene je da se oporezivanje određuje srazmerno u ekonomskoj moći obveznika.

Cilj Zakona o budžetskoj inspekciji jeste centralizacija budžetske inspekcije kako bi se povećao broj sprovedenih kontrola po inspektoru. Dopune zakona će omogućiti da se na celoviti sistematičan način uredi nadležnost postupak, rad i ovlašćenja budžetska inspekcija.

Cilj je da se njihova aktivnost prilagodi stvarnim potrebama građana i zaštiti javnog interesa, kao da se izvrši funkcionalno jačanje kapaciteta budžetske inspekcije i da se na jasan način preciziraju uslovi za obavljanje poslova budžetskog inspektora. Kao i u mnogim drugim državnim inspekcijama i kontrolnim telima ovde imamo slučaj i nedovoljnog broja budžetskih inspektora.

Recimo, u jedinicama lokalne utvrđeno je da je 2020. godini bilo zaposleno samo 82 budžetska inspektora. Službe za budžetsku inspekciju osnovane su u 42 lokalne samouprave sa popunjenih 65 od ukupno 108 sistematizovanih radnih mesta za budžetske inspektore, dok u 65 jedinica lokalnih samouprava uopšte ne postoje osnovane službenici sistematizovana radna mesta za inspektore unutar tih uprava.

Poseban problem je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru koji je ispod svih normi upravo ta centralizacija koja je predviđena ovim izmenama će doprineti većem broju prosečnih kontrola po inspektoru. Izmene zakona definišu i to da poslove budžetska inspekcija mogu obavljati samo lica koja imaju uskostručno obrazovanje ekonomske pravne struke u trajanju od najmanje četiri godine.

Većina inspekcija kod nas ima problem manjka zaposlenih u ovakvoj situaciji je doprinela odluka o zabrani zapošljavanja, pa je broj inspektora u Srbiji tri do četiri puta manje nego od proseka EU. Cilj naše zemlje je da ima dobro organizovanu javnu upravu i nju mora da čine stručni i motivisani i dobro plaćeni kadrovi.

Za JS svi današnji predlozi su prihvatljivi i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati cilj današnjeg predloga koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Novi Sad, 01.02.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- JP Elektroprivreda Srbije Beograd (vodeći stručni saradnik) Mesečno 85000.00 RSD 26.11.2012 -
Poslanik Skupština AP Vojvodine Pokrajina Mesečno 38000.00 RSD 15.07.2017 -