SLAVENKO UNKOVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1969. godine. Živi u Novom Sadu.

Završio je osnovne i master studije ekonomiije.

Predsednik je Gradskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Poslednji put ažurirano: 13.11.2020, 08:55

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega, želim da uputim punu podršku predsedniku JS gospodinu Draganu Markoviću Palmi u nameri da se do kraja raskrinkaju i razotkriju lažne optužbe i lažna podmetanja od strane jednog dela opozicije, od koga ne možemo da čujemo njihov program, njihovu dobru ideju i neko dobro rešenje, nego samo laži i podmetanja. Želimo da ta medijska predstava Marinike Tepić što pre dobije neki sudski epilog, gde će se razmontirati sva ta njihova podmetanja i sve laži.

Kada su u pitanju ova današnja tri sporazuma, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sporazume i oni su, naravno, u interesu za našu zemlju.

S obzirom da pokrajina Kvebek ima različit penzioni sistem u odnosu na državu Kanadu, ovaj sporazum je neophodan u cilju sveobuhvatne zaštite osiguranika.

Inače, Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Republike Srbije i Republike Kanade postoji još od 2014. godine, ali taj sporazum nije obuhvatio zdravstveno osiguranje.

Sporazum sa pokrajinom Kvebek reguliše ostvarivanje prava iz penziono-invalidskog osiguranja, kao i prava po osnovu povrede na radu, profesionalnih bolesti i zdravstvenog osiguranja. Ovim sporazumom naši ljudi, odnosno naši sunarodnici koji žive i rade u pokrajini Kvebek imaće mogućnost da regulišu staž i ostvare pravo na PIO, na zdravstvenu zaštitu prilikom lečenja u Srbiji ili Kvebeku.

Pruža se mogućnost našim ljudima koji rade u Kanadi da regulišu pitanja povezivanja staža za godine za koje su im tamo uplaćivani doprinosi, kao i da koriste određene zdravstvene usluge.

Sporazumom je predviđen i program zdravstvene zaštite studenata dok borave na Kvebeku ili su na studijama u Srbiji, što konvencija sa Kanadom taj deo nije predviđala. U svakom slučaju, ovo je jako značajan Sporazum za naše ljude koji su već decenijama naseljeni u ovoj kanadskoj pokrajini.

Protokol o nastavku naučno-tehnološke saradnje Srbije i SAD je značajan dokument za nas i on će omogućiti nastavak saradnje naših i američkih naučnika. Naravno, i ovakav vid saradnje predstavlja značajan segment u unapređenju naših bilateralnih odnosa.

Američka strana je pokrenula ovaj protokol sa namerom da se u narednih 10 godina učvrsti i nadogradi saradnja u svim oblastima nauke i tehnologije, a posebno u oblasti intelektualne svojine. Protokol će omogućiti naučnicima iz Srbije i SAD da nastave zajednički rad na projektima, otkrićima, istraživanjima, kao i dodatni prostor za saradnju naših naučnih institucija i univerziteta.

Cilj Sporazuma sa Vladom Republike Ruske Federacije je da se razvije bilateralna saradnja u oblasti biljnog karantina zaštite bilja. Postoji potreba da se teritorija naših država zaštite od unošenja i širenja karantinskih i drugih opasnih štetnih organizama, kao i da se obezbedi koordinacija nacionalnih fitosanitarnih mera. I do sada su postojale procedure prilikom uvoza prehrambenih proizvoda, ali se one često nisu poštovale, odnosno bilo je raznih zloupotreba.

Srbija sa Rusijom preko 20 godina ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, koji propisuje da se za robu za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije ne plaća carina kada je roba namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine.

Kontrola uvoza u Rusiju je postala jako rigorozna i postavili su visoke standarde posle uvođenja sankcija od strane EU. Suština je da svaki proizvod koji podleže biljnom karantinu, koji se uvozi na teritoriji naših zemalja, ili u tranzitu prelazi teritorije naših država, mora pratiti i fitosanitarni sertifikat ili sertifikat za reeksport. Sertifikat izdaju nadležni organi države izvoznice u skladu sa međunarodnim konvencijama kojim se potvrđuje da karantinski štetni organizmi nisu prisutni u proizvodu koji podležu karantinu.

Bićemo deo jedinstvenog elektronskog sistema za slanje pošiljki i sve što se u Srbiji fitosanitarno pregleda, biće istovetno kao da je pregledala neka ruska stručna služba.

Danas iz Srbije voće u Rusku Federaciju izvozi oko 130 firmi, a povrće oko dvadesetak kompanija i zbog toga ovaj sporazum je jako važan za našu zemlju.

Još jednom da ponovim, poslanička grupa u danu za glasanje će podržati ove pomenute sporazume. Zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani predsedavajući, dozvolite mi da sa par rečenica izađem iz današnje teme, tako što ću uputiti punu podršku predsedniku JS gospodinu Draganu Markoviću Palmi, u nameri da se razmontiraju sve laži i lažne optužbe koje smo čuli zadnjih sedam dana i da ova politička i marketinška predstava jednog dela opozicije dobije sudski epilog.

U situaciji kada se dođe do saznanja o mogućem izvršenju krivičnog dela za čije detalje je zainteresovana šira javnost, Republički javni tužilac, u skladu sa članom 68, je dužan da upozna javnost sa preduzetim merama od strane nadležnih državnih organa. To znači da Republički tužilac mora da odgovori da li je do sada povodom iznetih tvrdnji identifikovano bilo koje oštećeno lice ili više lica i da se navedu njihovi inicijali. U suprotnom, ukoliko operativna saznanja ukazuju da ne postoje oštećena lica, a znamo da takvih nema, kako se tvrdilo, niti je preduzeta bilo kakva krivično-pravna radnja, tada javnost mora da zna da su mere preduzete protiv tih lica, koje su takve informacije i objavile.

Osoba, u ovom slučaju Marinika Tepić, koja izjavi da je neko lice izvršilo krivično delo, znajući da takvo delo to lice nije izvršilo, sam čini krivično delo lažnog prijavljivanja iz člana 334. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ukoliko, pak, zna identitet navedenih žrtava, a ne želi da ih identifikuje, tada čini krivično delo prikrivanja krivičnog dela iz člana 332. istog zakona.

Dakle, kao što je Dragan Marković Palma u svom obraćanju javnosti naveo, neko u konkretnom slučaju mora snositi krivično-pravnu odgovornost, ili Palma ili Marinika Tepić.

Kada su u pitanju današnji sporazumi koji su na dnevnom redu, oni su, naravno, u interesu naše zemlje i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove sporazume.

Sporazum o saradnji na realizaciji prioritetnih infrastrukturnih projekata u Srbiji predstavlja važan korak u privrednim i političkim odnosima Srbije i Francuske. Vrednost sporazuma je 580 miliona evra, namenjeno unapređenju efikasnosti elektrodistributivne mreže, izgradnji prve linije metroa u Beogradu.

Početak radova prve linije metroa, u koji će biti uloženo oko 454 miliona evra, očekuje se krajem ove godine. U izgradnji će učestvovati dve francuske i jedna kineska firma.

Finansijska podrška sastoji se od direktnog zajma kod francuskog trezora i bankarskih kredita za koje garancije daje Vlada Francuske. Izgradnja metroa u Beogradu pokazuje snagu jedne države, jednog rada i na neki način je stvar prestiža, a samim tim i modernizacije cele Srbije.

Sa oko 127 miliona evra biće kreditirano unapređenje EPS-ove elektrodistributivne mreže. Saradnjom sa Francuzima, Elektroprivreda Srbije će automatizovati srednjenaponsku distributivnu mrežu. To će osigurati pouzdano snabdevanje, kvalitetniju struju, daljinsko upravljanje mrežom i brže lokalizovanje kvarova. Automatizacija omogućava smanjenje gubitaka, priključenje obnovljivih izvora energije, kao i bolje iskorišćenje distributivne mreže i postojećih resursa proizvodnje. Predviđena je gradnja najsavremenijih trafo-stanica u velikim gradovima. Prema nekim procenama, Srbija na tehničke i ne tehničke gubitke na mreži godišnje gubi oko 250 miliona evra.

Francuska podržava Srbiju u evropskim integracijama i ona veruje u privrednu i ekonomsku budućnost Srbije. Ekonomska veza Srbije i Francuske sigurno može biti bolja i to je, naravno, naš cilj.

Sporazum Srbije sa SAD je međudržavni sporazum o podsticanju investicija i on je preduslov za otpočinjanje aktivnosti američke međunarodne razvojne korporacije DFC u Srbiji. Iako je bilo špekulacija da će kancelarija DFC-a biti zatvorena dolaskom nove američke administracije, interes Amerike je, ipak, da bude prisutna na Balkanu i da na neki način konkuriše ruskim i kineskim investicijama. DFC raspolaže fondom za investicije od 60 milijardi dolara i zamišljena je kao pandam kineskoj inicijativi „Pojas i put“.

Cilj je da se ovim novim instrumentima, kojima DFC, raspolaže mobilišu nove investicije u Srbiji, i to ne samo strane, nego i investicije domaćih srpskih kompanija.

Kancelarija DFC u Beogradu je prvo sedište ove organizacije u Evropi i jasne su namere da neće odustati od obaveza predviđenih Vašingtonskim sporazumom.

Najvažniji razlog ovakvog sporazuma je veliko poverenje koje američka administracija ima u ekonomske reforme koje Srbija sprovodi, kao i značaj sporazuma za realizaciju garantne šeme koja će u saradnji sa DFC-om i komercijalnim bankama biti sproveden u Srbiji. Cilj je da do kraja drugog kvartala taj novac bude na raspolaganju našim preduzećima, poslovnim bankama, privrednicima, malim i srednjim preduzećima.

Po svim izjavama američkih zvaničnika, Srbija ima punu podršku na putu evropskih integracija, kao i podršku da bude ekonomski lider na Balkanu.

Sporazum Srbije i Narodne Republike Kine o programu sigurnosti i bezbednosti Uprave carina, poznate kao AEO program i program za upravljanje kreditima je potvrda izuzetne saradnje carinskih administracija dveju država. Cilj ovog sporazuma je da se obezbede bolje poslovne mogućnosti, da se unapredi bezbednost u prometu roba, kao i otklanjanje prepreka u međunarodnoj trgovini.

Prema sporazumu, kompanije koje steknu status AEO u dve zemlje uživaće pojednostavljenje carinske procedure, kao što su jednostavniji pregled robe i carinjenje po prioritetu.

Program AEO, koji je pokrenula Svetska carinska organizacija, ima za cilj da olakša carinjenje preduzećima za koja se smatra da imaju visok nivo poštovanja zakona kreditnog statusa i sigurnosti. To znači da će naše kompanije sa statusom AEO imati jednostavnije procedure kod svih carinskih protokola.

Kina poslednjih godina jača svoje prisustvo u regionu Zapadnog Balkana, a Srbija ima sigurno jednu najintenzivniju saradnju sa Kinom u celom našem regionu.

Da ponovim, poslanička grupa će u danu za glasanje podržati ove pomenute sporazume. Zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, današnji predlozi zakona o merama podrške privredi za ublažavanje posledica krize su svakako neophodni u ovom trenutku i sigurno će pomoći da se na nešto lakši način prevaziđu problemi.

Ovaj treći paket pomoći mera podrške vredan je oko dve milijarde evra i on će značajno pomoći našu privredu, očuvati njenu likvidnost, sačuvati radna mesta i pomoći građanima u ovim teškim vremenima. Ovaj paket je rezultat teških mera koje je država sprovodila zadnjih godina, ekonomska i finansijska stabilnost su omogućile ovaj paket mera. Vlada Srbije je prošle godine obezbedila dva paketa pomoći u vrednosti od šest milijardi evra i oni su dali odlične rezultate.

Treba svakako pohvaliti projekciju Vlade, koja je još krajem prošle godine počela da radi na ovom, jer je bilo izvesno da će se kriza izazvana pandemijom nastaviti i u ovoj tekućoj godini.

Sa rebalansom budžeta nivo kapitalnih investicija će biti oko 430 milijardi dinara. Nastavak dolaska stranih investitora prošle i ove godine su samo neki pokazatelji da je Srbija jaka i stabilna i sigurna država. To je preduslov da građani i privreda mogu da računaju na pomoć države. Brojke u ovom prvom kvartalu ove godine pokazuju da je i pored svega situacija mnogo bolja nego što se očekivalo i da će rast BDP od 6% ostati u planiranim projekcijama. Nema mnogo zemalja u svetu koje su svoj budžet tako koncipirale u ovoj situaciji i da su u mogućnosti da na ovakav način pomažu privredi i građanima.

Ovaj treći paket ekonomskih mera pomoći podrazumeva direktnu pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima, ali i velikim preduzećima. U novi paket mera, za razliku od prva dva, uključena su i velika preduzeća koja upošljavaju oko 300 hiljada radnika.

Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava jeste izuzetno važna mera i potreban način pomoći.

Donošenjem ovog zakona biće proširena postojeća garantna šema koja je formirana prošle godine u vrednosti od dve milijarde dinara, a sada je proširena na dodatnih 500 miliona evra. To će biti povoljni krediti koje banke daju privredi za koje garantuje država i oni će biti raspoloživi do 30. juna sledeće godine.

Druga garantna šema se odnosi na preduzeća koja su u lošijem finansijskom stanju, firmama iz ugroženih sektora, kao i firmama koje su imale pad prihoda veći od 20%. Krediti pokriveni drugom garantnom šemom daju period otplate do 60 meseci sa grejs periodom od 18-24 meseca. Vrednost ove garantne šeme je isto 500 miliona evra. Za ove kredite država garantuje još veći deo tog kredita, kako bi banke bile sigurnije i lakše odobravale kredite. Ukoliko preduzeće ne vrati kredit banci, deo vraća država u njegovo ime.

Kada je reč o direktnoj podršci za građane Srbije ove godine, oni koji se budu prijavili dobiće ukupno 60 evra, i to u mesecu maju 30 evra, a zatim u novembru još 30 evra. To će nam, naravno, pomoći i današnji Zakonom o privremenom registru punoletnih građana. Kao i prošlog puta penzioneri, primaoci novčanih sredstava socijalnih davanja neće morati da se prijavljuju, već će biti automatski prijavljeni. Za najstarije sugrađane spreman je dodatni novac, tako da će oni u mesecu septembru dobiti dodatnih 50 evra, što će značiti da će ukupno dobiti u toku godine 110 evra.

Paket podrazumeva isplatu polovine minimalne zarade za tri meseca za preduzetnike, mikro i mala i srednja i velika preduzeća koja u Republici Srbiji zapošljavaju preko 1,5 miliona građana.

Sledi pomoć ugostiteljima, turističkim radnicima, plaća se jedna cela minimalna zarada za zaposlene u ugostiteljstvu, turističkim, rentakar agencijama, kao i hotelijerima i turističkim radnicima. Ova isplata će verovatno biti u mesecu julu. Takođe, u ovom mesecu će se pomoći gradski hoteli sa 350 evra po ležaju, odnosno 150 evra po krevetu, po sobi.

Želim posebno da pohvalim mere koje je grad Novi Sad preuzeo da bi se pomoglo privrednicima. Stabilan gradski budžet, domaćinsko trošenje sredstava i dobre ekonomske projekcije omogućile su da Skupština grada Novog Sada usvoji mere koje će i ove godine pomoći privrednim subjektima.

Ugostiteljima u Novom Sadu grad izlazi u susret tako što će od 1. januara do 1. septembra biti uvedene olakšice od 99% za zauzeće javnih površina. Od 1. januara do 1. jula ugostitelji će biti oslobođeni zakupa poslovnog prostora kod Uprave za imovinu u visini od 50%. Za sve druge privredne subjekte oslobođenje zakupa poslovnog prostora kod Uprave za imovinu u visini od 50%. Za ugostitelje na pijacama u periodu od 1. marta do 1. jula oslobađanje zakupa u iznosu od 50%. Grad je omogućio prioritetno rešavanje pitanje sporazuma i reprograma dospelih obaveza kod poreske gradske uprave i kod komunalnih preduzeća.

Grad je prošle godine na razne načine pomogao 5.600 privrednih subjekata što je pokazatelj finansijske stabilnosti gradskog budžeta.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove predložene zakone i sve pohvale, gospodine ministre, za vaše ministarstvo i za sve što ste predložili ovim zakonima. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Novi Sad, 01.02.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- JP Elektroprivreda Srbije Beograd (vodeći stručni saradnik) Mesečno 85000.00 RSD 26.11.2012 -
Poslanik Skupština AP Vojvodine Pokrajina Mesečno 38000.00 RSD 15.07.2017 -