SLAVENKO UNKOVIĆ

Jedinstvena Srbija

Rođen je 1969. godine. Živi u Novom Sadu.

Završio je osnovne i master studije ekonomiije.

Predsednik je Gradskog odbora Jedinstvene Srbije.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma".

Poslednji put ažurirano: 13.11.2020, 08:55

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Poštovani predsedničke, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, Sporazum između Republike Srbije i EU u akcijama koje sprovodi Evropska agencija za obalsku i graničnu stažu u Republici Srbiji potpisan je još ove 2019. godine.

Suština Sporazuma je da pripadnici Evropske agencije kao Fronteks pomažu Srbiji u upravljanju granicama, da se sprovode zajedničke operacije i razmeštaju svoje operativne timove duž oblasti gde se Srbija graniči sa EU.

Donošenjem zakona uspostaviće se pravni okvir koji na sveobuhvatan način uređuje sve apsekte koordinacije potrebne za sprovođenje akcija službenika Fronteksa koji se mogu odvijati u našoj zemlji.

Cilj je da ova evropska agencija pruži punu podršku Republici Srbiji radi efikasnijeg nadzora granice, pojačanja kapaciteta naših graničnih jedinica kako bi bili što operativniji i efikasniji u obavljanju i upravljanju migracijama.

Službenici Fronteksa neće delovati samostalno, nego isključivo u koordinaciji sa našim službama i po propisima i zakonima naše zemlje koja je inače kandidat za pristupanje EU.

Neki oficiri za vezu Fronteksa već su prisutni u Srbiji i već je uspostavljena ta saradnja, a sedište ove organizacije i ove kancelarije je već u našoj zemlji. Zakon o graničnoj kontroli bliže definiše način obavljanja međunarodne saradnje. To podrazumeva skup ovlašćenja, radnji i mera koje se sprovode na državnoj granici i na graničnim prelazima u cilju suzbijanja prekograničnog kriminala, nepovredivosti granica, kontrole graničnih odobrenja i preduzimanja mera i radnji prema licima koja čine nezakonite radnje.

Zajedničke aktivnosti naših službi i oficira Fronteksa biće usmerene i na rešavanje problema ilegalne emigracije, trgovine ljudima i na krijumčarenje migrantima, sprečavanje šverca droge i oružja, borba protiv terorizma i prekograničnog kriminala.

Iako Srbija nije članica EU, ona je partner u upravljanju migracijama, kao i deo sistema kontrole granica EU. Pet zemalja zapadnog Balkana Albanija, Crna Gora, BiH, Severna Makedonija i Srbija su potpisale sporazume sa Fronteksom što je deo novog pristupa Brisela rešavanju, upravljanju migracijama.

Saradnja sa susednim zemljama, kao i jačanje međunarodne saradnje sa agencijama kao što je Fronteks je deo nacionalne strategije integrisanog upravljanja granicama Republike Srbije. Za Srbiju je važno da zemlje regiona sarađuju po ovom pitanju i da svi zajedno pronalazimo rešenja za migracije, jer problem će biti i narednih godina. Saradnja samo može da unapredi i rešava probleme.

Fronteks je osnovan 2004. godine, kako bi pomogao zemljama EU, ali i zemljama pridruženim šengenskom prostoru. Sedište ove organizacije je u Varšavi i smatra se jednim od najvažnijih dela EU u području slobode, sigurnosti i pravde, a posebno je dobio na značaju od početka migrantske krize 2015. godine.

Poznato je da su mnoge humanitarne organizacije optuživale graničare Fronteksa da krše međunarodno, izbegličko i migrantsko pravo ili da tolerišu, kako to rade njihove kolege iz pojedinih zemalja članica EU. U mnogim situacijama te optužbe su bile opravdane.

Sve ove godine migrantske krize na vrlo uspešan način smo se nosili sa svim problemima i stav Srbije je da i u narednom periodu sve migrante podrži i da sistemski rešavaju svoj status i da uživaju minimum ljudskih prava.

Balkanska ruta će i dalje biti jako interesantna za migrante. Srbiju migracije ne mogu zaobići nikako. Sa Fronteksom ili bez njega mi moramo da se nosimo sa ovim problemom, da imamo strategiju i predviđanja kako da se borimo sa ovim pitanjima.

Kada je u pitanju sporazum Republike Srbije sa Severnom Makedonijom o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, to je isto u kontekstu bezbednosti i kontrole naših granica. Sporazum sa Severnom Makedonijom uređuje pitanja koja se tiču saradnje po pitanju prevencije, identifikacije, zaštite saradnje u krivičnim i drugim postupcima.

Trgovina ljudima je globalni fenomen koji pogađa sve zemlje, pogotovo zemlje u političkoj i ekonomskoj tranziciji, nerazvijene zemlje, zemlje u razvoju, kao i zemlje pogođene ratom.

Ovaj predlog zakona je u interesu naše dve zemlje i Srbija na ovaj način pokazuje koliko je potrebno da ceo region sarađuje po svim pitanjima koja su u interesu građana zapadnog Balkana.

Poklanjanjem vakcina Severnoj Makedoniji, Srbija je dokazala opredeljenost da se komšijama pruži ruka i pomoć kad god je to moguće i tako će biti u narednom periodu. Ovi sporazumi su u interesu za našu zemlju i poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati sve ove sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je danas zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti krijumčarenja migranata potpisan još u decembru 2019. godine.

Postojala je obostrana volja da naše dve države urede saradnju u ovoj oblasti u cilju što bolje organizovanosti i borbe protiv organizovanog krijumčarenja migranata.

Donošenjem zakona uspostaviće se pravni okvir koji bi na sveobuhvatan način uredio sve aspekte koordinacije potrebne za sprovođenje akcija naših pograničnih službi radi kontrole i nadzora granica naše dve zemlje.

Suština sporazuma je da se unapredi međunarodna saradnja u cilju sprečavanja organizovanih oblika krijumčarenja kao identifikacija i pokretanje krivičnih postupaka protiv učinilaca krivičnih dela. Tu se podrazumeva i razmena informacija i relevantnih podataka koje se odnose na rute, informacije koje se odnose na način delovanja krijumčarenja, kao i razmena iskustava.

Za Srbiju je važno da se zemlje regiona udružuju po ovom pitanju, da svi zajedno pronalazimo rešenja za migracije, jer problem i dalje nije rešen, a saradnja može samo da smanji potencijalne rizike. Nedovoljna saradnja među državama zapadnog Balkana u smislu razmene informacija i koordinacije policijskim akcijama najviše do sada odgovaralo je kriminalnim strukturama. Srbija de fakto tampon zona, jednostavno migracije nas ne mogu zaobići. Jasno je da balkanska ruta nije završena i dalje ljudi dolaze sa juga u želji da se domognu zemalja zapadne Evrope.

Mi sve ove godine imamo strategiju i predviđanja kako da se borimo sa ovim pitanjima i pokazali smo na svaki način visok stepen brige i tolerancije prema migrantima u skladu sa međunarodnim propisima. Sigurno imamo jedan od najbolje uređenih sistema prihvatanja i upravljanja migracijama što su potvrdili mnogi evropski zvaničnici i evropske institucije.

Iako naše dve zemlje nisu članice EU jesu partneri u upravljanju migracijama i deo sistema kontrole granica EU. Našu zemlju uskoro očekuje i zakon o saradnju sa Fronteskom, gde će nam pripadnici ove evropske agencije pomoći sa svojim službenicima da na što bolji način kontrolišemo granice, kao i cele migracije.

Za vreme trajanja vanrednog stanja zbog korona virusa granice su bile kontrolisane rigoroznije pa je pritisak na teritoriju EU bio smanjen, ali zato broj migranata u prihvatnim kampovima Srbije je gotovo udvostručeno. Većina izbeglica i migranata Srbiju vide kao zemlju tranzita na šta ukazuju i podaci o broju podnetih zahteva za azil. U ovom trenutku u 19 prihvatnih centara za azil u našoj zemlji boravi preko šest hiljada migranata. Bez obzira što će ljudi i dalje neregularno prelaziti granice naše zemlje Srbija će imati jasne obaveze prema njima u skladu sa zakonima EU i konvencijama o ljudskim pravima.

Stav Srbije je da sve migrante podrži, da se uključi u sistem, da regulišu svoj status, kao i da im se omogući da uživaju minimum ljudskih prava. Problem je što njihov put ka EU je znatno otežan zbog poznatih stavova Mađarske i Hrvatske i zato se mnogi okreću krijumčarenju i taj posao praktično cveta.

U Srbiji je u zadnje dve godine došlo do znatnog porasta krijumčarenja migranata, kao i do porasta uhapšenih zbog tih krivičnih dela. Zbog toga ovakvi sporazumi su potrebni za sve zemlje našeg regiona, jer će kriza sigurno potrajati narednih godina, a balkanska ruta će biti i dalje jako interesantna.

U Izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu kaže se da je Srbija spremna za dalje probleme koje će nositi migrantska kriza, da u Srbiji postoje mehanizmi za sprečavanje krijumčarenja, da je uspostavila program dobrovoljnog povratka stranaca, da sprovođenje sporazuma u readmisiji između EU i Srbije je na zadovoljavajućem nivou, da Kancelarija za azil radi u punom kapacitetu i Srbija nikad neće dozvoliti da budemo parking za migrante, ali neće biti deo antimigrantske histerije i takav odnos prema tim ljudima nikada neće prihvatiti.

Kada je u pitanju Sporazum Republike Srbije i Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane, to je jedan partnerski odnos sa željom da se razviju dobri odnosi na principu ravnopravnosti, reciprociteta i zajedničkih interesa.

Saradnja se uglavnom odnosi na oblast odbrambene i bezbednosne politike, kao i vojno ekonomske saradnje. To će se sprovoditi učešćem u vojnim vežbama, programima obuke i obrazovanja i međunarodnim konferencijama.

Oba ova predloga zakona i sporazuma su u interesu naše zemlje i poslanička grupa JS će podržati u danu za glasanje ove predloge. Zahvaljujem.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministrice, uvažene kolege narodni poslanici, predmet Sporazuma o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara BiH i Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore je definisanje prava i obaveza ugovornih strana u delu vazdušnog prostora BiH.

Cilj ovog sporazuma je da se omogući bezbedno obavljanje međunarodnih letačkih operacija preko zajedničkih državnih granica u interesu korisnika vazdušnog prostora i njihovih putnika.

Ni naša država, ni BiH, kao ni Crna Gora nisu članice EU, ali ovoga puta primenjujemo Uredbu Evropskog parlamenta o pružanju usluga o vazdušnoj plovidbi u okviru jedinstvenog evropskog neba.

Ministarstvo prometa BiH pokrenulo je inicijativu za usaglašavanje granice nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju sa granicom Republike Srbije. Postoji potreba da u jednom delu vazdušnog prostora BiH, uz granicu sa Republikom Srbijom, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore ostane nadležna za pružanje usluga, odnosno jedan deo Agencije BiH za pružanje usluga preuzela bi Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, odnosno SMATSA.

Inače, SMATSA je naša domaća agencija, jedna od najznačajnijih u ovom delu jugoistočne Evrope. SMATSA postoji od 2003. godine kao kontrola letenja zajedničke države Srbije i Crne Gore, a po odvajanju Crne Gore potpisan je Sporazum 2012. godine o zajedničkoj saradnji naše dve vlade u oblasti vazdušnog saobraćaja i potvrđen kontinuitet pružanjem usluga na prostoru ove naše dve zemlje.

Kod nas je malo poznato da je ova naša agencija SMATSA 2015. godine proglašena za najbolju kontrolu letenja u konkurenciji 48 provajdera na evropskom kontinentu. Zadnjih godina rangirana je u samom vrhu evropske kontrole letenja. To je rezultat stalnog ulaganja i modernizacije sistema, kao i usavršavanje ljudskih resursa. Samo prošla godina je bila zaista teška za sve avio kompanije, za sve firme i agencije koje se bave ovom oblasti.

Vlada Republike Srbije je još pre godinu i po dana usvojila zaključak kojim je potvrđena osnova za vođenje pregovora u cilju postizanja sporazuma. Potvrđivanje sporazuma predstavljaće dugoročni pravni osnov za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora BiH uz granicu sa Republikom Srbijom.

Srbija ovim sporazumima pokazuje koliko joj je stalo do unapređenja regionalne saradnje i koliko znači da se ceo region povezuje na svaki mogući način, naravno u interesu građana. Najbolji pokazatelj je inicijativa i pokretanje projekta aerodrom „Trebinje“, gde je nosilac posla Republika Srbija zajedno sa Republikom Srpskom. Ove godine će početi izgradnja ovog aerodroma i nadam se da će u toku sledeće godine on biti u funkciji i početi sa prevozom putnika i robe.

Podsetiću samo da je Republika Srbija u budžetu za ovu godinu izdvojila pet milijardi dinara za projekat aerodrom „Trebinje“, a ukupna količina novca koja je opredeljena za ovaj veliki projekat je 55 miliona evra, što je Republika Srbija u više faza namenila za ovaj projekat.

Ne treba ni govoriti koliko će značiti ovaj vazdušni most između našeg naroda s obe strane Drine, koliko će to značiti za stanovnike istočne Hercegovine i Republike Srpske, cele BiH, a i celog regiona. Trebinje će imati šansu da postane jedna od najposećenijih turističkih destinacija u ovom delu Balkana i realizacijom ovih projekata očekuje se privredni rast i razvoj, kao i dolazak novih domaćih i stranih investitora, a naravno i nova radna mesta. To će, pored banjalučkog aerodroma, biti drugi aerodrom u Republici Srpskoj i očekuje se da bude moderniji, savremeniji i da ponudi veće standarde, a samim time i dovoljan broj putnika u bliskoj budućnosti.

Sve ovo ne bi bilo moguće da Republika Srbija nije ekonomski i finansijski jaka i stabilna, koja je u ovom teškom periodu opredelila ovoliko sredstava za izgradnju ovakvog projekta. Samo jaka i stabilna država Srbija je garant stabilnosti i bezbednosti naših sugrađana u celom regionu.

Poslanička grupa JS će glasati za ovaj sporazum, kao i za sve predložene sporazume u ovoj tački dnevnog reda. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Novi Sad, 01.02.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- JP Elektroprivreda Srbije Beograd (vodeći stručni saradnik) Mesečno 85000.00 RSD 26.11.2012 -
Poslanik Skupština AP Vojvodine Pokrajina Mesečno 38000.00 RSD 15.07.2017 -