Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici.

Danas je pred nama nekoliko značajnih predloga zakona o ugovorima i sporazumima. Ja ću se osvrnuti samo na neke od njih.

Predlogom zakona koji je usvojila Vlade Republike Srbije, država će „Srbijagasu“ dati garancije za izmirenje novih kreditnih obaveza kod šest banaka, ukupne vrednosti 200 miliona evra. Zbog havarije koja se desila u novembru prošle godine u Bugarskoj prekinuto je redovno snabdevanje prirodnim gasom, tako da je „Srbijagas“ morao da uveze interventne količine gasa iz Mađarske. To je dovelo do potrošnje sopstvenih sredstava.

Ovo zaduživanje je neophodno radi daljeg sigurnog i kontinuiranog snabdevanja prirodnim gasom naše zemlje, što podrazumeva nastavak uvoza ovog energenta. „Srbijagas“ je prinuđen da i dalje uvozi dodatne količine gasa, a sada po značajno većim cenama. Bila je potrebna intervencija države, odnosno Vlade Republike Srbije.

Treba naglasiti i veliki posao koji je napravila naša država kada je u pitanju cena gasa tekućih šest meseci, kao i za naredni period, gde smo pokazali da smo pouzdan i strateški partner Rusije na zapadnom Balkanu. Pokazali smo da imamo strategiju naše dalje nezavisnosti kada je u pitanju energetska politika. Smatram da je projekat gasovod Balkanski tok jedan od najvećih i najznačajnijih projekata u poslednjim decenijama u našoj zemlji. Tek ćemo narednih godina da shvatimo značaj velikog projekta kada je u pitanju naša energetska nezavisnost.

Znamo svi da je naša zemlja lider u ovom delu Evrope po dovođenju novih stranih investicija i sigurno jedan od najznačajnijih uslova za nove investicije jeste gasifikacija cele Srbije. Država je odlučno krenula da promeni gasnu mapu Srbije tako što je izmenila neke norme o taksama lokalnih samouprava i razne druge olakšice, a „Srbijagas“ je obezbedio korektne cene priključaka, tako da će svako domaćinstvo moći da se priključi na gas.

Kao najbolji primer toga je grad Jagodina koja je u celosti gasikovana i svih 52 sela koja gravitiraju su do kraja gasifikovana i to je značajno pomoglo predsedniku moje poslaničke grupe, gospodinu Draganu Markoviću Palmi da u poslednjih devet godina dovede 12 značajnih stranih i direktnih investicija u grad Jagodinu i tako doprinese značajno razvoju celog Moravskog okruga.

U svakom slučaju ovo zaduženje je nešto što je zaista potrebno u ovom trenutku, radi daljeg snabdevanja i redovnog prirodnim gasom i svakako treba da podržimo ovu odluku.

Kada je u pitanju Zakon o potvrđivanju ugovora za kredit kod kineske banke „Eksport-import“ to je deo sporazuma o ekonomskoj saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine koji je otpočeo još pre 12 godina. Na ovakav način su finansirani razni kapitalni projekti od kojih su most Borča-Zemun, put Obrenovac-Surčin, Obrenovac-Ljig, obilaznica oko Beograda, ulaganje u železničku infrastrukturu i razne druge i velike projekte.

Već smo više puta govorili koliko je izgradnja Fruškogorskog koridora bitna i koliko je značajna za ekonomski razvoj ovog dela Vojvodine. Ovo je jedna od najprometnijih saobraćajnica sa dnevnim prometom od 10.000 do 12.000 vozila i ovo je zaista postalo nepodnošljivo. Često sam u prilici da prolazim ovom deonicom i znam koliko je ovo veliki problem i koliko će to značiti za rasterećenje saobraćaja i svih putnih pravaca, kao i za očuvanje životne sredine.

Fruškogorski koridor čini 48 km puta i tu će biti najduži dvocevni tunel u našoj zemlji, u dužini od 3,5 km, ako i most preko Dunava, dužine 1,8 km. Značajno će se smanjiti vreme putovanja, biće brži protok saobraćaja. Bezbednost saobraćaja će biti značajno povećanja. Ova trasa se vezuje za postojeći državni put Ruma-Šabac-Loznica koji se takođe rekonstruiše i postaće brza saobraćajnica i tako će se Vojvodina na bolji način povezati sa zapadnom i severozapadnom Srbijom, a samim tim i sa BiH.

Kada je u pitanju Predlog zakona o Sporazumu o osnivanju Međunarodne investicione banke, kojoj mi kao država pristupamo, to je još jedan pokazatelj da je Republika Srbija postala poželjna investiciona destinacija i da će to rezultirati prilivom novih stranih investicija, a samim tim i boljim životom naših građana.

Međunarodna investiciona banka je jedan od vodećih i najbolje ocenjenih međunarodnih institucija koju čine devet zemalja, od kojih je najznačajnija Ruska federacija. To je jedna multilateralna razvojna banka sa centrom u centralnoj istočnoj Evropi, koja je specijalizovana za srednjoročna i dugoročna finansiranja velikih projekata. Cilj je podrška ekonomskom razvoju država članica i naše članstvo u ovoj organizaciji je dokaz da smo relevantan međunarodni partner i deo svetskih i finansijskih tokova, a sada i deo odlučivanja.

Naše članstvo će sigurno doprineti jačanju našeg celokupnog finansijskog sistema, što je svakako cilj svega ovoga. U svakom slučaju, poslanička grupa JS će podržati sve današnje predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas je između ostalog pred nama i Zakon o inovacionoj delatnosti, koji sistemski definiše prirodu inovacija, donosi godišnje programe, vrste projekata, kao i organizacionu strukturu nosilaca investicione delatnosti.

Novi zakon će nastaviti da inovacioni sistem usmerava prema istraživanjima koja za rezultat imaju inovacione procese i proizvode koji podstiču privredni i društveni razvoj naše zemlje. Inovacija jeste koncept ideja i metod za dobijanje novog proizvoda ili nekog novog procesa.

Porediti se sa EU u Srbiji postoje relativno dobra institucionalna i normativna akta i najveći deo strateških dokumenata je usvojen i primenjuje se, pa tako će i ovaj današnji zakon nakon našeg usvajanja.

Prema nekim analizama NALED-a, jedna četvrtina firmi u Srbiji je inovativna i digitalno transformisana. Inovaciju bez digitalne transformacije primenjuje oko 40% naših preduzeća. Ali, recimo, broj prijavljenih inovacija na milion stanovnika u Srbiji je nekoliko puta manji nego u EU. Ulaganje u istraživanje i razvoj u Srbiji je još uvek ispod 1% BDP, a prosek EU je nešto malo preko 2% BDP. Vidimo da se stvari kod nas pomeraju u dobrom pravcu i za očekivati je u narednom periodu još veća finansijska ulaganja u inovativnu delatnost.

Po analizama NALED-a, više od 50% naših privrednih subjekata inovacije smatra kao preduslov za opstanak na tržištu, što znači da su naši privredni subjekti svesni da bez brzog prilagođavanja savremenim tehnologijama ne mogu biti konkurentni na tržištu.

Budžet Srbije se svake godine značajnije povećava kada su u pitanju inovacije. Recimo, danas je budžet 10 puta veći nego samo pre četiri, pet godina, i plus inovatorima je na raspolaganju čitav set poreskih olakšica, pogodnosti prilikom započinjanja biznisa, olakšice prilikom zapošljavanja, kao i drugi programi podrške.

Već nekoliko godina vidimo da je namera Vlade da u Srbiji primenimo novu industrijsku politiku Evrope koja ima četiri osnovna stuba, nove tehnologije, finansije, tržište i ljudske resurse. Upravljanje resursima znanja, posebno novijim idejama, konceptima potrebno je svakoj kompaniji koja želi da se uspešno prilagodi novijem poslovnom okruženju.

Inženjeri predstavljaju resurs na kome Srbija planira svoje budući industrijski razvoj. Najbolji primer toga je nemačka firma „Kontinental“, koja je u Novom Sadu otvorila Centar za istraživanje i razvoj i koja zapošljava i zaposliće u narednom periodu oko 600 inženjera sa prosečnom platom oko 2.500 evra. „Kontinental“ je jedna od globalnih tržišnih lidera auto-industrije i sigurno će biti jedna od najvećih izlaznika naše zemlje.

Da su Srbiji prioritet inovacije, tehnološki razvoj pokazuje činjenica da se ogromna sredstva ulažu u naučno-tehnološke parkove, u regionalne start-ap centre, u žensko inovativno preduzetništvo, kao i u inovacionu podršku u lokalnim samoupravama.

Kada je u pitanju Sporazum Srbije i EU o programu - Kreativna Evropa, omogućava se nastavak učešća naše zemlje u programu – Kreativna Evropa 2021-2027 godina. Sporazum će omogućiti ustanovama kulture i udruženjima i drugim kulturnim subjektima, učešće u najznačajnijim projektima EU u kulturi čime se obezbeđuje integracija naše kulture i u međunarodne tokove.

Sporazumom i saradnjom promoviše se kulturna raznolikost i obezbeđuje se finansijska podrška za naše domaće kulturne projekte.

Kao jedna od najvećih investicija EU u kulturu jeste projekat – Evropska prestonica kulture, koja će sledeće godine poneti naš Novi Sad. Novi Sad je za nekoliko godina, od kada je proglašen evropskom prestonicom kulture, uspeo da razvije novu infrastrukturu za kulturne događaje i omogućio je širi pristup kulturi tako što je u raznim delovima grada otvorio osam kulturnih stanica koje će doprineti decentralizaciji kulturnih dešavanja u našem gradu. Ova titula doprinela je privrednom razvoju Novog Sada kroz nova znanja, inovacije i kreativnosti. Novi Sad je unapredio i nastaviće da postiže svoj imidž u međunarodnim okvirima. Postao je prepoznatljiv na evropskoj mapi i kao jako interesantna turistička destinacija.

Od 2016. godine kada je Novi Sad osvojio titulu, pa do kraja sledeće godine kada se završava ovaj proces, sredstva koja se ulažu u kapitalne projekte, kulturne kapitalne projekte je oko 60 miliona evra. To je obezbeđeno iz svih nivoa naše vlasti, kao i od fondova EU.

Ovo su zaista dobre stvari kada je u pitanju kreativna kulturna Evropa i za poslaničku grupu JS svi današnji predlozi zakona su prihvatljivi. Mi ćemo u danu za glasanje podržati pomenute predloge. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, u ime JS i u svoje lično ime, želim da izrazim saučešće SPS i našem pokojnom kolegi Mrkonjiću.

Svima nama je poznato da je vladajuća koalicija izrazila spremnost da se sedne i razgovara sa opozicijom kako bi se neke stvari u našem izbornom procesu poboljšale i unapredile. U taj razgovor se krenulo pre nekoliko meseci u nameri da se realni zahtev opozicije sagledaju i da se o njima razgovara i da se načini neki dokument koji bi doprineo poboljšanju tih izbornih procedura.

Znamo koliko je opozicija potrošila vremena pokušavajući da se dogovori oko toga o čemu da se razgovara sa vlastima. Mesecima nisu mogli da se dogovore oko platforme pregovora, bavili se svojim unutrašnjim podelama, sujetama i neraščišćenim računima i to je rezultiralo razgovore u vlasti i opozicije u dve kolone.

Dijalog, komunikacija, saradnjama među političkim akterima i strankama su ključni za demokratski razvoj našeg društva i time su rukovodili i predsednik države, gospodin Vučić i predsednik Skupštine, gospodin Dačić, bez obzira na sve nelogičnosti i neprincipijelnosti koje je opozicija ispoljavala svo ovo vreme.

Deo opozicije koji je želeo posredovanje poslanika Evropskog parlamenta i pored svih ustupaka koji su napravljeni i pored želje vlasti da se dođe do korektnog rešenja nisu bili zadovoljni predlogom koji su evroparlamentarci predložili da bi sada njih optuživali, jer nisu predložili dokument koji su oni očekivali.

Po izjavama evropskih poslanika predložene mere koje su stavljene u dokument su dosta realne, izvodljive i pomogle bi da se poverenje svih onih koji žele da se politika Srbija menja u korist građana.

Negativan stav tog dela opozicije prema radnom dokumentu evroparlamentaraca ne znači i bojkot izbora, vidimo da se ovih dana udružuju, da se spremaju za izbore, da čak najavljuju pobedu, tako da im sada izborni uslovi nisu uopšte bitni.

Članovi Radne grupe za međustranački dijalog bez posredstva stranaca, nakon više nedeljnih pregovora postigli su dogovor sa vlastima o završnom dokumentu za poboljšanje izbornih uslova i to je rezultiralo potpisivanjem sporazuma pre mesec dana.

Ima više stvari u tom sporazuma koji će verovatno pomoći da se neki procesi i procedure unaprede za vreme izborne kampanje. Da bi izbori mogli biti pošteni, uslovi da učesnici u izbornoj kampanji nastupaju sa približno istih pozicija. Da bi se to ostvarilo potrebno je da se obezbedi ravnopravnost učesnika u procesu kandidovanja, da se spreče zloupotrebe finansiranja u izbornoj kampanji, kao i da se spreče zloupotrebe u korišćenju javnih resursa u izbornoj kampanji.

Ključnu ulogu u osiguranju integriteta izbornog procesa, ima izborna administracija, odnosno RIK. Osnovni cilj RIK da se osigura da se glasanje obavlja tajno, da se prebrojavanje glasova, izveštavanje obavlja pošteno, kao i da se saopštavanje izbornih rezultata obavlja javno.

Po našem Zakonu o izboru narodnih poslanika, RIK sastoji se od predsednika, 16 članova, sekretara i predstavnika Republičkog zavoda za statistiku. Predsednik, članovi i sekretar imaju svoje zamenike koji imaju ista prava i obaveze kao i članovi i koji moraju biti diplomirani pravnici.

Jedna od najznačajnijih odredbi ovog sporazuma vlasti i opoziciji je proširenje RIK sa šest članova i šest zamenika iz redova opozicije i ovo je jedan od svakako najznačajnijih tačaka ovog sporazuma. Od tih šest članova i zamenika, tri člana su predložile stranke opozicije koje su u razgovorima zahtevale posredovanje stranaca, a tri je predložila opozicija koja je postigla sporazum sa vlašću. Odredbe ovog sporazuma koji se odnosi na RIK važiće samo do završetka izbornih procedura za izbore koji su predviđeni za april sledeće godine.

Čini mi se da će RIK najveći posao imati oko biračkog spiska koji je dobrim delom ažuriran i proteklih godina, ali svakako zaslužujemo jedan tačan i precizan birački spisak. Sporazumom je previđeno i formiranje radne grupe za eksternu kontrolu biračkog spiska. RIK će omogućiti i automatsko skeniranje i upoređivanje spiska sa biračkog mesta sa Jedinstvenim biračkim spiskom. Obezbediće se i poređenje sa Matičnom knjigom umrlih, kao i sa bazom validnih ličnih karata.

Jako je važna zabrana vođenja paralelnih spiskova na biračkom mestu kao i upotreba mobilnog telefona i kao i da na biračkom mestu mogu biti samo članovi biračkog odbora, a ne i neki drugi nepoznata lica. Ako se utvrdi da su neka lica evidentirana, da su glasala, a da nisu bila prisutna fizički na glasačkom mestu RIK je u obavezi da podnese krivične prijave protiv odgovornih lica. Svaki član izborne komisije ima pravo uvida u celokupan izborni materijal i svakako ovo je jedna od najznačajnijih stavki ovog sporazuma.

Sporazumom ostaje na snazi izmena zakona kojim je predviđeno da potpise birača koji podržavaju izborne liste mogu pored javnih beležnika da overavaju i opštinski overivači. Značajno je i to da broj potpisa koji je potreban za podnošenje lista smanjen kada su u pitanju parlamentarni, republički izbori, a za lokalne izbore broj potpisa ne zavisi od broja odbornika u jedinicama lokalne samouprave nego od broja birača na dan raspisivanja izbora.

U svakom slučaju ovakva vrsta dogovora se prvi put dešava u našem političkom životu u poslednjih 30 godina, a sve u želji da se izbori i izborne procedure protiču u demokratskoj atmosferi. Ovi današnji predlozi su prihvatljivi za JS i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve pomenute predloge. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, radi se o izuzetno značajnom zakonu i promenama koje su nedostajale u našem sistemu poljoprivredne politike i koje su potrebne radi usklađivanja sa evropskim regulativama.

Svih ovih godina, pogotovo prošle i ove godine, videli smo koliko je poljoprivreda bitna za naš privredni razvoj i da sa preko 10% učestvuje u našem BDP-u i vidimo da se u ovim kriznim vremenima možemo osloniti na poljoprivredu.

Samo da podsetim, a i vi ste, ministre, to izjavljivali, da je izvoz za ovu godinu dostigao oko pet milijardi dolara, što je značajan rezultat, s obzirom na to da je to pre 10 godina bilo jedva na nivou dve milijarde dolara. To je zaista značajan pomak i rezultat.

Juče smo čuli od premijerke da je budžet za sledeću godinu oko 62 milijarde dinara, što je 10 milijardi više nego ove godine, odnosno 17,5% više od inicijalnog budžeta za 2021. godinu. Ovo je zaista rekordan budžet.

Za subvencije je predviđeno 81% budžeta, odnosno 50,6 milijardi dinara, što je 8,8 milijardi više nego ove godine. Trideset dve milijarde su usmerene na direktna plaćanja u poljoprivredi, za IPARD projekte će biti izdvojene 6,4 milijarde, a za mere ruralnog razvoja biće izdvojeno oko pet milijardi dinara. Ove brojke pokazuju jako veliku brigu države kako bi se poljoprivredna politika naše zemlje podigla na veći nivo. Vidimo tu i veliki potencijal, ali država mora da pomaže raznim podsticajima, ali i ovakvim izmenama i dopunama postojećih propisa.

Izmenama zakona definiše se softversko rešenje za e-agrar i uspostavlja se registar poljoprivrednih gazdinstava, kao jedinstvena elektronska centralizovana evidencija. Uvode se elektronski postupci u vezi sa registrom gazdinstava, postupak upisa u registar, obnove registracije, promene i brisanje iz registra.

Novo softversko rešenje omogućiće poljoprivrednicima da za kraće vreme dobiju podsticaj, jer će obrada predmeta znatno kraće trajati i sva razmena i provera podataka između registra vršiće se automatski. Svaki poljoprivrednik će na svom pametnom telefonu ili računaru jednostavnim unošenjem svoje identifikacije moći da proveri u kojoj se fazi nalaze njegovi zahtevi i projekti, naravno, moći će da se pristupi i svim drugim podacima o svom gazdinstvu.

Takođe, izmenama su precizirane odredbe koje se odnose na sistem za identifikaciju zemljišnih parcela, kao jedan od komponenti sistema za plaćanje u poljoprivredi. Zato se uvode dve nove aplikacije – „Ajaks“, aplikacija koja služi za praćenje plaćanja u poljoprivredi i aplikacija „Elpis“, koja služi za identifikaciju zemljišnih parcela. Čitav proces će se odraziti na promenu rada Uprave za agrarna plaćanja, odnosno doći će do bržeg odobravanja podsticaja i brže isplate. Ovaj sistem kontrole koriste sve članice Evropske unije prilikom sprovođenja zajedničke poljoprivredne politike.

Važna izmene se odnose i na uvođenje avanske isplate IPARD subvencija u iznosu od 50% odobrene investicije, na taj način će poljoprivrednici kojima su odobrene subvencije za IPARD fonda unapred dobiti polovinu zahtevanog novca za investiciju i to će mnogim proizvođačima biti odlučujući razlog za dolazak investiranje i povlačenje sredstava iz IPARD fondova.

Ove izmene predstavljaju samo deo započetih promena kako bi se našim poljoprivrednicima obezbedilo najjednostavniji i najbrži pristup subvencijama kako bi naša poljoprivreda što više osnažila. Poljoprivredna proizvodnja nigde u svetu ne zavise od slobodnog tržišta i naša država mora da uspostavi mehanizme koji mogu obezbediti stabilnost proizvodnje i snabdevanje tržišta i u tom cilju su i ove izmene zakona.

Danas je pred nama i set poreskih zakona, a ja ću se na kratko osvrnuti samo na neke od njih. Osnovna sadržina predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana odnosi se na povećanja neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, kao i produžavanje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica do kraja sledeće godine. Izmenama zakona uvode se i olakšice za poslodavce koji zasnuju radni odnos sa novim licima koji su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja, predlaže se uvođenje olakšice za poslodavca u vidu oslobađanja od plaćanja 70% obračunatog poreza na zarade zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Razlog za donošenje novih izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica, sadržan je u mogućnosti da pod određenim uslovima kapitalni dobitak ostvaren prenosom prava intelektualne svojine, kao autorsko pravo ili kao pravo pronalaska, da se ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnih lica.

Značajne su izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu. Nezavisno od toga da li se prenos svojine na vozilo vrši sa ili bez naknade, predlaže se da poresku osnovicu umesto tržišne vrednosti vozila koja se utvrđuje rešenjem poreskog organa čini vrednost koja se utvrđuje primenom propisanih elemenata, a to su zapremina, snaga motora, kao i godina proizvodnje. Izmenama se predlaže da obveznik poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na motornim vozilima bude kupac tog vozila.

Kada je u pitanju Zakon o porezima na upotrebu držanja i nošenja dobara, predloženo je samo jedna izmena, tržišna vrednost putničkih vozila preko 2.000 kubika brže se umanjuje po osnovu starosti i u odnosu na ostala vozila zbog čega se predlaže da se poresko opterećenje umanji. Osnovni razlog donošenje ovakve izmene je da se oporezivanje određuje srazmerno u ekonomskoj moći obveznika.

Cilj Zakona o budžetskoj inspekciji jeste centralizacija budžetske inspekcije kako bi se povećao broj sprovedenih kontrola po inspektoru. Dopune zakona će omogućiti da se na celoviti sistematičan način uredi nadležnost postupak, rad i ovlašćenja budžetska inspekcija.

Cilj je da se njihova aktivnost prilagodi stvarnim potrebama građana i zaštiti javnog interesa, kao da se izvrši funkcionalno jačanje kapaciteta budžetske inspekcije i da se na jasan način preciziraju uslovi za obavljanje poslova budžetskog inspektora. Kao i u mnogim drugim državnim inspekcijama i kontrolnim telima ovde imamo slučaj i nedovoljnog broja budžetskih inspektora.

Recimo, u jedinicama lokalne utvrđeno je da je 2020. godini bilo zaposleno samo 82 budžetska inspektora. Službe za budžetsku inspekciju osnovane su u 42 lokalne samouprave sa popunjenih 65 od ukupno 108 sistematizovanih radnih mesta za budžetske inspektore, dok u 65 jedinica lokalnih samouprava uopšte ne postoje osnovane službenici sistematizovana radna mesta za inspektore unutar tih uprava.

Poseban problem je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru koji je ispod svih normi upravo ta centralizacija koja je predviđena ovim izmenama će doprineti većem broju prosečnih kontrola po inspektoru. Izmene zakona definišu i to da poslove budžetska inspekcija mogu obavljati samo lica koja imaju uskostručno obrazovanje ekonomske pravne struke u trajanju od najmanje četiri godine.

Većina inspekcija kod nas ima problem manjka zaposlenih u ovakvoj situaciji je doprinela odluka o zabrani zapošljavanja, pa je broj inspektora u Srbiji tri do četiri puta manje nego od proseka EU. Cilj naše zemlje je da ima dobro organizovanu javnu upravu i nju mora da čine stručni i motivisani i dobro plaćeni kadrovi.

Za JS svi današnji predlozi su prihvatljivi i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati cilj današnjeg predloga koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, danas su pred nama izmene i dopune Zakona o privrednim društvima i osnovni cilj tih izmena je stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata u našoj zemlji.

Srbija se obavezala da će u svoj pravni sistem preuzeti tekovine EU iz oblasti korporativnog prava sa kojima naši domaći propisi još uvek nisu potpuno usaglašeni. Zakon o privrednim društvima uređuje pravni položaj privrednih društava, njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Iz podataka APR-a vidimo da preduzetnici čine oko 70% vlasničke strukture naše privrede. Za tržišnu privredu najbitnija je sloboda poslovanja, tako da vremenom neki privredni subjekti nastaju a neki i prestaju da postoje. U Srbiji u ovom trenutku je registrovano preko 400.000 privrednih subjekata od kojih je 120.000 privrednih društava i oko 280.000 preduzetnika.

Prema podacima APR-a za poslednjih pet godina, broj osnovanih privrednih društava u Srbiji je povećan za 12% a broj preduzetnika za 11%, što je pokazatelj značajno povoljnije klime za poslovanje i jako velike brige države u smislu pravne sigurnosti, kao i raznih olakšica na početku svakog biznisa u smislu raznih subvencija i start-ap kredita itd.

Po nekim procenama, prosek zaposlenih kod naših preduzetnika je 2,4 zaposlena a kada bi se to povećalo na evropski prosek od 4 zaposlena to bi značilo još pola miliona novih radnih mesta i naravno veliki doprinos povećanju BDP-a.

Srbija je lider u regionu kada je reč o broju otvorenih radnih mesta, kroz projekte stranih direktnih investicija. U našoj zemlji osnivač bilo koje forme privrednog društva može biti i strano, fizičko lice ili strano pravno lice. Takođe, strano fizičko lice može se registrovati kao preduzetnik bez ikakvih dodatnih uslova, naravno, potreban je samo privremeni boravak tog lica.

Neka istraživanja pokazuju da nešto preko 30.000 privrednih društava u prošloj 2020. godini nije imalo nijednog zaposlenog lica kod nas. Najviše ovakvih firmi ima u sektoru trgovine, prerađivačke industrije, stručnoj i naučnoj delatnosti i u građevinarstvu. Najčešće su to firme koje žele da određene poslove završe u kratkom roku, da smanje troškove po osnovu nameta za rad, a jedan deo ovakvih kompanija služi za odrađivanje poslova iz sive zone, tzv. fantomske firme.

Predloženim izmenama Zakona Vlada namerava da konkretizuje postojeće odredbe, predvidi nove propise kojim se povećava kontrola nad radom privrednih društava i uvede nove mehanizme i institute u zakonsku regulativu rada privrednih subjekata. Izvesno je da će ove nove izmene Zakona u najznačajnijoj meri unaprediti položaj manjinskih akcionara u ostvarivanju njihovih prava i povećati transparentnost u finansijskim rashodima društva.

Postoji ovaj problem kod privrednih društava da ne mogu da identifikuju svoje akcionare i krajnje korisnike. Njihova identifikacija je preduslov za direktnu komunikaciju između njih i rukovodstva društva. U tom smislu, za akcionare je predviđena obaveza da dostave svoje potpune podatke o kojima poseduju akcije.

U cilju sprečavanja mogućnosti zloupotreba ovlašćenih lica zakonom se uvodi i obavezna politika naknada o dvodomnim privrednim društvima. Ta naknada treba da sadrži potpune podatke o zaključenim ugovorima, strukturu naknada, broj akcija, sve fiksne i varijabilne delove naknada.

Uz politiku naknada povećana je mogućnost pristupa informacijama o zaradi direktora i članova Upravnog odbora. Na zahtev lica koja poseduju najmanje 5% akcija biće omogućeno da dobije informacije o zaradama organa upravljanja.

Sa druge strane, postavlja se čvršći okvir za rukovodstvo privrednih društava, kako bi se sprečilo da u poslovanju lični interesi organa uprave društva budu iznad interesa samog društva.

Nove izmene zakona donose i olakšanje da preduzetnike kojima je zabranjeno obavljanje delatnosti. Oni će moći da registruju promenom delatnosti kako bi zadržali aktivni status u cilju nastavka ostvarivanja prihoda i tako nastavili da za sebe i svoje porodice obezbeđuje egzistenciju.

Privrednik koji u naziv svoje firme želi da stavi ime države Srbije moraće da plati taksu od preko 500.000 dinara, što je duplo više nego do sada. Oni koji hoće da stave ime grada u svoj naziv ta taksa će zavisiti od tarifnika koji propisuju lokalne samouprave, recimo, u Beogradu, Novom Sadu ovaj namet iznosi preko 100.000 dinara.

U svakom slučaju, izmenama zakona će se postići veća transparentnost i pravna sigurnost, a samim tim će se i poboljšati uslovi poslovanja i unaprediti investiciona klima.

Kada su u pitanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, radi se o usklađivanju sa odredbama izmenjenog Protokola B o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom i metodama administrativne saradnje“.

Republike Srbija sa svakom državom EFTA zaključuje sporazume o poljoprivrednim proizvodima na bilateralnoj osnovi. Ovo će biti peta zemlja sa kojom se potpisuje ovakav sporazum kao deo instrumenata za uspostavljanje zone slobodne trgovine Srbije i država EFTA.

Inače, Srbija sa Norveškom ima iskren partnerski odnos u procesu naših integracija u EU, a od 2008. godine, pa do danas, Kraljevina Norveška je Srbiji omogućila 100 miliona evra besplatne podrške za razvoj.

Kraljevina Norveška podržala je ujednačeni razvoj manje razvijenih gradova i opština i osnaživanje nacionalnih institucija sa više od osam miliona evra tokom poslednje tri godine kroz Projekat „Norveška za vas“.

Kroz različite projekte preko 200 osoba je dobilo zaposlenje. Preko 300 nezaposlenih na predlog svoje veštine za zapošljavanje, 160 mikro i malih preduzeća su unapredili svoje poslovanje, dok je infrastruktura poboljšana u devet opština, čime je oko 50.000 građana dobilo poboljšane uslove života.

Norveška je podržala jačanje našeg zdravstvenog sistema jedinice intenzivne nege nabavkom 20 respiratora i drugih uređaja u maju i junu prošle godine kada je to bilo najpotrebnije za našu zemlju.

I zaista Norveška dosledno podržava naš društveno ekonomski razvoj već mnogo godina kroz različite programe, na različite načine i saradnja naše dve zemlje zaista je jedan primer uspešnog partnerskog odnosa.

Kada je u pitanju Predlog odluke o izboru dva člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, vidimo da se radi o izboru kandidata koji apsolutno ispunjavaju sve uslove i nadamo se da će nastaviti da daju svoj doprinos da ova veoma značajna institucija nastavi uspešno da radi.

Predlozi odluke za izbor predsednika članova Komisije za hartije od vrednosti za nas su prihvatljivi. Tu se radi o mladim, iskusnim stručnim ljudima i mi ćemo podržati ove predloge. Svakakao sve tačke današnjeg dnevnog reda poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, da bi izbori mogli da budu pošteni uslov je da učesnici u izbornoj kampanji nastupaju sa približno istih pozicija. Da bi se to ostvarilo potrebno je da se obezbedi ravnopravnost učesnika u procesu kandidovanja, da se spreče zloupotrebe u finansiranju izborne kampanje i da se spreče zloupotrebe u korišćenju javnih resursa u izbornoj kampanji.

Ključnu ulogu u osiguranju integriteta izbornog procesa ima izborna administracija, odnosno RIK. Osnovni cilj RIK-a je da osigura da se glasanje obavlja tajno, da se prebrojavanje glasova, izveštavanje obavlja pošteno i da se zvanični rezultati izbora saopštavaju javno.

Po našem Zakonu o izboru narodnih poslanika RIK u stalnom sastavu čine predsednik, 16 članova Komisije, sekretar Komisije i predstavnik Republičkog zavoda za statistiku. Predsednik, članovi i sekretar imaju svoje zamenike koji imaju ista prava i obaveze, kao i članovi koji ih zamenjuju. Što je jako važno, svi moraju biti diplomirani pravnici.

Tako da ćemo mi podržati predlog Stranke pravde i pomirenja kada je u pitanju njihov predlog o zameniku člana izborne Komisije.

Poznato je da je vladajuća koalicija izrazila spremnost da se sedne i razgovara sa opozicijom kako bi neke stvari poboljšali, unapredili i taj proces je krenuo pre nekoliko meseci u nameri da se realni zahtevi opozicije sagledaju, da se o njima razgovara i da se donese neki dokument koji bi doprineo poboljšanju izbornih procedura.

Znamo koliko je vremena opozicija potrošila pokušavajući da se dogovori oko čega da se razgovara sa vlastima. Mesecima nisu mogli da se dogovore oko platforme pregovora, bavili se svojim unutrašnjim podelama, sujetama i neraščišćenim računima iz prošlosti i na kraju to je rezultiralo pregovorima sa opozicijom u dve kolone.

Onaj deo opozicije koji je hteo da posredovanje evroparlamentaraca misleći da će stranci potpuno zastupati njihove stavove i opozicija koja ne želi mešanje stranaca, nego misle da mi naše unutrašnje probleme možemo rešavati sami među sobom. Opozicija koja je želela posredovanje poslanika Evropskog parlamenta i pored svih ustupaka koji su napravljeni i pored želje vlasti da se dođe do korektnog rešenja, nisu bili zadovoljni predlogom koji su evroparlamentarci predložili da bi sada i njih optuživali, jer nisu predložili dokument koji samo njima odgovara.

Jednostavnije rečeno, opozicija nije bila precizna zapravo šta želi, čak nisu bili u nekim situacijama ni jasni šta ne žele. Tako da je ta konfuzija završila optužbama na račun evropskih posrednika. Po izjavama evropskih poslanika predložene mere koje su stavljene u dokument su izvodljive i pomogle bi da se stvore poverenje svih onih koji žele da se politika u Srbiji menja u korist građana.

Negativan stav opozicije prema radnom dokumentu evroparlamentaraca ne znači i sam bojkot izbora, jer znaju koliko su pogrešili prošli put kad nisu izašli na izbor.

Članovi Radne grupe za međustranački dijalog bez posredstva stranaca, nakon višenedeljnih pregovora, postigli su dogovor o završnom dokumentu o poboljšanju izbornih uslova. To je rezultiralo potpisivanjem sporazuma pre neki dan. Ovo je zaista presedan u našem višestranačkom sistemu, da se na ovakav način, znači, raznim ustupcima, dođe do poboljšanja rešenja za neke izborne teme koje su, inače, te opozicione stranke kada su bile deo vlasti i uspostavljale.

Ovde je predsednik Skupštine, gospodin Dačić, pokazao veliki stepen razumevanja, tolerancije i želje da se napravi dogovor. Dijalog, komunikacija i saradnja među različitim političkim snagama su ključni za demokratski razvoj našeg društva i time su se rukovodili i predsednik Srbije, gospodin Vučić, kao i predsednik Dačić, bez obzira na sve nelogičnosti i neprincipijelnosti koje su opozicione stranke ispoljavale sve ovo vreme.

Ima više stvari koje će verovatno pomoći da se neki procesi i procedure unaprede za vreme izborne kampanje, a koje su i deo ovog sporazuma. Predviđeno je proširenje RIK-a sa šest članova i šest zamenika iz redova opozicije. Ovo je jedna od najbitnijih tačaka sporazuma. Od tih šest članova i zamenika tri člana predlažu stranke opozicije koje su u razgovorima zahtevale prisustvo evroparlamentaraca, a tri predlaže opozicija koja je pre neki dan postigla dogovor sa vlašću. Za ovo je potrebna promena Zakona o izboru narodnih poslanika, jer sve drugo bi bilo suprotno zakonu.

Čini mi se da će najveći posao biti kod biračkog spiska, kojim je dobrim delo ažuriran proteklih godina. Tu se od RIK-a očekuje veliki posao, odnosno formiraće se radna grupa za eksternu kontrolu biračkog spiska. Biće omogućeno automatsko skeniranje, upoređivanje spiska sa biračkog mesta sa sadržajem jedinstvenog biračkog spiska, poređenje sa matičnom knjigom umrlih, kao i sa bazom validnih ličnih karata.

Jako je važna zabrana vođenja paralelnih spiskova na biračkom mestu, upotreba mobilnog telefona, kao i da na biračkom mestu mogu biti samo članovi biračkog odbora. Ako se utvrdi da su neka lica evidentirana da su glasala, a nisu bili prisutni, RIK je dužna da podnese krivične prijave. Svaki član izborne komisije ima pravo uvid u celokupan izborni materijal i svakako je ovo jako značajno.

Ostaje na snazi izmena zakona kojim je predviđeno da potpise birača koji podržavaju izborne liste mogu pored javnih beležnika da overavaju i opštinski overivači. Značajno je i to da je broj potpisa koji je potreban za podnošenje liste smanjen kad su u pitanju parlamentarni i pokrajinski izbori, a za lokalne izbore broj potpisa ne zavisi od broja odbornika u jedinicama lokalne samouprave, nego od broja birača na dan raspisivanja izbora.

Takođe, jako su značajne i novine u pogledu finansiranja stranaka, a u svakom slučaju ovakva vrsta dogovora po prvi put se dešava u našem političkom životu u poslednjih 30 godina, a sve u želji da izbori protiču u demokratskoj atmosferi.

Drugi važan aspekt ravnopravnosti učesnika predizborne kampanje odnosi se na njihovu predizbornu zastupljenost u medijima, a sve u cilju da birači moraju imati slobodu u formiranju svog mišljenja. Po dogovoru, biće formirana nadzorno telo o medijima koje će da obezbedi politički pluralizam i profesionalnu stručnost. To telo će činiti 12 članova, od kojih će polovinu predložiti REM, a ostale će predložiti opozicija, verovatno 3+3. Privremeno nadzorno telo će doneti obavezujući pravilnik za javne medijske servise i preporuke za privatne emitere sa nacionalnom frekvencijom, a koji se odnosi na predstavljanje programa kandidata, izborih lista za vreme izborne kampanje.

Primenu sporazuma pratiće kontrolno telo međustranačkog dijaloga, u čijem će sastavu biti, pored potpisnika dokumenata, i predstavnici Vlade i ministarstava, kao i članovi drugih opozicionih stranaka. Svakako, dobra vest je i što će se posle ovih izbora nastaviti dijalog o mogućnostima strukturnih promena izbornog sistema kod nas.

Za Jedinstvenu Srbiju su ovo prihvatljiva rešenja i mi ćemo u danu za glasanje podržati sve predloge. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas su pred nama dva jako značajna zakona, novi zakon o Zaštitniku građana i izmene i dopune zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ove izmene su predviđene Revidiranim i Akcionim planom za Poglavlje 23. u postupku pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Kad sam već kod Evropske unije, ovih dana je dostupan Izveštaj Evropskoj komisiji za 2021. godinu, i ovo je do sada najpovoljniji Izveštaj za nas, gde je konstatovan napredak u skoro svim oblastima.

U zaključcima Izveštaja ostavljen je veći prostor da nalazi Komisije budu tumačeni i povoljniji nego ranijih godina, što je rezultiralo preporukom za otvaranje dva klastera u procesu pristupanja naše zemlje.

Kada je u pitanju Zaštitnik građana to je nezavisan samostalan državni organ zadužen da štiti, unapređuje, poštovanje građanske slobode i prava.

Zaštitnik kontroliše da li organi državne uprave, Republički javni pravobranilac, organi organizacije koje vrše javne poslove prema građanima postupaju u skladu sa zakonima.

Ovaj novi zakon treba da obuhvati promene već postojećih rešenja, ali i da po prvi put uredi neka nova pravila.

Mi smo kao društvo često uspešni u tome da obezbedimo nadležnost koje su Zaštitniku poverene, a neupućeni građani postavljaju pitanje - od čega nas Zaštitnik štiti, zapravo smatrajući da Zaštitnik ima rešenje za sve njihove probleme.

Zaštitnik je najčešće korektivni faktor u sistemu vladavine prava, gde snagom argumenata i autoritetom opominje organe vlasti da koriguju svoje isprave, svoje stavove i svoje odluke.

Predlogom novog zakona predviđeno je proširenje nadležnosti u nekim oblastima kao jačanje kapaciteta za Zaštitnika građana kroz povećanje broja zaposlenih, što je predviđeno Akcionim planom, a i sistematizacijom Zaštitnika.

Novim zakonskim rešenjem određuje se najširi krug lica čija se prava štite i širi se krug lica koja mogu da podnesu pritužbu. Proširuju se ovlašćenja o pogledu zaštite osoba sa invaliditetom, osobe koje su žrtve trgovine ljudima, kao i veća prava dece.

Pod pojmom građanin po novim zakonom podrazumeva se sva fizička i pravna lica koja bez obzira da li imaju državljanstvo ili nemaju. Dosadašnja rešenja nije prepoznavalo lice bez državljanstva.

Novina je da pritužbu u ime fizičkog lica može podneti udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, za dete pritužbu podnosi roditelj ili staratelj ili udruženje koje se bavi zaštitom prava dece.

Novim zakonom predviđa se ovlašćenje zaštite građana da bez prethodne najave može da pogleda ustanove socijalne zaštite koju pružaju usluge domskog smeštaja deca, omladine i starijih lica.

Građani su se najčešće u proteklom periodu žalili na rad organa i organizacije oblasti Penzijskog i invalidskog osiguranja, socijalne zdravstvene zaštite, organa lokalne samouprave, rukovodilaca javnih preduzeća, poreskih organa, itd.

Prema rečima Zaštitnika građana godišnje stigne oko pet hiljada pritužbi na rad svih organa javne vlasti, a veliki deo njih se odnosi i na pravosudne organ.

Ombudsman se u dva navrata obraćao predsedniku države da ga zaštiti od napada političara. To je bilo 2011. godine, i 2015. godine. Javnost je očekivala da Zaštitnik građana se oglasi nakon pretnji neodgovornih ljudi i dece predsednika Republike Srbije u više navrata, kao i deci predsednika Skupštine Srbije, novinarima, dece nekih novinara, itd. Nikad nismo čuli glas Zaštitnika građana na tu temu.

Kada su u pitanju napadi i iznete laži na predsednika Jedinstvene Srbije, Dragana Markovića Palme, kada su neki političari, neki neodgovorni ljudi pokušali da unište čovekov integritet nije se čuo glas Zaštitnika građana. Danas smo u situaciji da može svako da kaže bilo šta, bez ikakve odgovornosti da iznosi laži, neistine i da niko ne odgovara za takve postupke.

Ovo svakako ne treba da ostane bez reakcije Zaštitnika građana. Znamo da je Zaštitnik ograničen zakonom, ali njegova reakcija sigurno bi imala pozitivno dejstvo, odnosno ne može napraviti nikome nikakvu štetu, a građani bi čuli njegov glas i bili bi sigurni da postoji neka institucija koja se bavi, koja vodi računa o građanima.

Kada je u pitanju Poverenik, donošenjem izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja prvi put biće sankcionisana odgovorna lica u organima vlasti zbog nepostupanja po zahtevu o slobodnom pristupu informacijama i uvodi se veća i šira ovlašćenja za Poverenika.

Predložene izmene zakona uspostavljaju mehanizam koji treba da dovede do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svojim obavezama, odnosno da odgovaraju na primljene zahteve, tražioce informacija svoja prava ostvaruju isključivo u svrhu koja je predviđena zakonom, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti. Ti mehanizmi su pre svega ovlašćenja Poverenika da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka i uvođenje prekršajnog naloga.

Glavni problem u postojećem zakonu jeste upravo izvršenje Poverenikovih zahteva. Čak i kada neki organ uskrati informacije i Poverenik donese rešenje kojim se zahteva da se one dostave, oni to ne učine. Zakon je inače star i postoji 17 godine, ima dosta novih okolnosti koje treba da se koriguju, a u međuvremenu su formirane neke nove institucije koje ne podležu ovom zakonu.

Pasivan odnos vlasti prema primljenim zahtevima za slobodan pristup informacijama i odsustvo bilo kakvog odgovora po starom zakonu uopšte nije sankcionisan na efikasan način. Novi zakon treba da reši pitanje koliko su javne institucije spremne da ga poštuju, da li su novčane kazne koje su predviđene dovoljne da ih dodatno stimulišu da poštuju zakon.

Informacije koje su se najčešće uskraćivale i ticale se trošenja javnih sredstava, kao i informacije koje imaju neke političke konotacije. Tako nešto organi vlasti nisu ustupali ni nakon Poverenikovih rešenja.

Kada vam neko lice traži informaciju od nekog državnog organa, pa ne dobije odgovor u roku, on se žali Povereniku, a Poverenik tu žalbu sa zahtevom i rešenjem za izvršenje koja je obavezna, dostavlja tom organu vlasti uz davanje nekog kratkog roka da se izjasni, organ mora da dokaže da je postupio uz dokaz o tome. Ukoliko to ne uradi, sledi kazna odgovornom licu, da li je to bio ministar, direktor, gradonačelnik, predsednik opštine itd.

Kazne koje će se izricati u vidu mandatnog naloga su zaista simbolične i iske i po novom zakonu je pitanje kako će dati efekat. Nešto slično smo imali pre nekoliko godina i nije dalo neke velike rezultate, jer se te kazne plaćaju javnim novcem. Neki neodgovorni funkcioner neće da izvrši svoju zakonsku obavezu, Poverenik mu izriče kaznu u nekom iznosu, on tu kaznu plati javnim novcem, informacija se nije dobila i problem nije rešen. Ako organ vlasti, odnosno institucija koja spada u nadležnost ovog zakona ne želi da dostavi traženu informaciju, ona je neće dostaviti uprkos svim žalbama, kaznama i sankcijama.

Do 2017. godine Poverenik je imao pravo da izriče kazne ukupne vrednosti do 200.000 dinara. To je plaćala institucija. To je zaista na neki način bio podsticaj za sve one koji ne žele, odnosno onih koji žele da sakriju informaciju od javnosti platili bi kaznu i tako rešili problem. To je ta opasnost koja moguće neće biti rešena ni novim zakonom. Po novom zakonu ova kazna ide do 500.000 dinara, ali teško da će, u stvari videćemo da li će dati neki efekat.

Predložene izmene daju mogućnost Povereniku da otvori kancelarija izvan svog sedišta i ovo je zaista pohvalno, znači i u drugim gradovima, kako bi se uspostavila jednakost svih građana širom Srbije, odnosno mogućnost da i građani u drugim gradovima svoje podneske podnose direktno na kancelarije Poverenika. Samim tim Poverenik će imati potrebu za novijim kapacitetima, novom logistikom i većim brojem zaposlenik.

Kao veliki nerešivi problem ostaju javna preduzeća gde je država manjinski vlasnik, odnosno ima manje od 50% državnog kapitala kao javna privatna partnerstva. Mi od takvih pravnih lica nikada ne možemo dobiti tražene informacije.

Među nedodirljive ustanove, pored predsednika Republike, Vlade, Skupštine, Vrhovnog kasacionog suda, Republičkog javnog tužioca, sada je dodata i Narodna banka Srbije protiv čijih rešenja nije dozvoljena žalba Poverenika. Ovo je izazvalo dosta polemike u javnosti, jer će Narodna banka ovim zakonom biti povlašćenija od svih službi bezbednosti ove države. Malo je to nejasno i malo je to teško objasniti.

Svakako, ovo je jedan od osnovnih antikorupcijskih zakona, jer insistira na transparentnosti rada svih institucija, a građani treba da razviju svest da je država njihov servis.

Oba ova zakona su jako značajna za nas. Kao primer odgovornog odnosa države prema nezavisnim institucijama jesu i nedavne konsultacije koje je premijerka Ana Branbić obavila sa Zaštitnikom građana i Poverenikom oko uvođenja kovid propusnica. Zajedno su sagledani svi aspekti takve odluke i jednostavno, ta pozitivna diskriminacija je bila neophodna u ovom trenutku kako bi se uvele kovid propusnice u ovom teškom epidemiološkom trenutku.

U svakom slučaju, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući, poštovani članovi nezavisnih tela, uvažene kolege narodni poslanici.

Pre svega, da kažem da poslanička grupa Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati sva četiri izveštaja koja su danas na dnevnom redu.

Državna revizorska institucija je jedna od ključnih karika u sistemu finansijske odgovornosti u našoj zemlji. Ona proverava da li se javna sredstva troše efikasno i odgovorno i ekonomično i u skladu sa zakonom, a sigurno ima značajnu ulogu u ekonomskom razvoju naše zemlje. Tokom 2020. godine DRI je sačinila 254 izveštaja o reviziji i za otkrivene nepravilnosti dala ukupno 2.155 preporuka.

Institucija tokom 2020. godine u finansijkim izveštajima, kod subjekata revizije utvrdila greške u iznosu od 376 milijardi dinara, kao i nepravilnosti u poslovanju u iznosu od 130 milijardi dinara. Po mom mišljenju ovo su dobri rezultati. Smatram da ste dobro radili prošle godine i da ovaj izveštaj zaslužuje našu podršku.

Kao primer dobrog odnosa prema javnim finansijama jesu dva pozitivna izveštaja na završni račun AP Vojvodine. Naime, radi se o 2018. i 2019. godini. Zaista, tokom proteklih nekoliko godina pokrajinska vlada je ojačala oblast kontrole pokrajinskog budžeta, ojačala službu interne kontrole, kao i kvalitet izvršilaca i to je rezultiralo pozitivnim izveštajem vaše institucije, koje svakako nije lako zadobiti. Čini mi se da je ovo prvi put da ste dali pozitivno mišljenje na jedan izveštaj o završenom računu budžeta bilo kojeg.

Institucija i tokom 2020. godine vršila je reviziju izveštaja završnog računa budžeta AP Vojvodine i takođe nikakvih većih zamerki nije bilo, iako je bila godina korone, nepredviđenih događaja, budžetskih intervencija na razne načine i zaista osim par pozitivnih sugestija potvrđen je kontinuitet odgovornog odnosa prema pokrajinskim finansijama.

Kada je u pitanju Komisija za zaštitu konkurencije, njihov cilj je kreiranje konkurentskog tržišta na kome će učesnici povećati svoju produktivnost, što rezultuje povećanjem životnog standarda naših građana. Svedoci smo da je u našoj zemlji došlo do povećanja privredne aktivnosti, kao i do porasta stranih i direktnih investicija i mi smo po tome lideri u ovom delu Evrope. To znači da je Srbija dobar i aktivan privredni ambijent, čemu sigurno Komisija za zaštitu od konkurencije daje svoj doprinos.

Ono što bih izdvojio kao jedan od najvećih rezultata Komisije za zaštitu konkurencije u prošloj godini jeste, to što je Komisija sprovela ukupno 18 nenajavljenih uviđaja za prikupljanje dokaza u pokrenutim postupcima. Nenajavljeni uviđaj je zakonom predviđen instrument za utvrđivanje povrede konkurencije. Primenjuje se kada Komisija proceni ili pretpostavi da može doći do uništenja dokaza o povredi konkurencije.

Nenajavljeni uviđaj podrazumeva ulazak ovlašćenih službenih lica u prostorije učesnika na tržištu. Ovo je jedna složena i zahtevna operacija koja zahteva punu diskreciju i sinhronizovan odnos nekoliko državnih organa, tako da te akcije daju rezultate i nadamo se da će ih biti što više u narednom periodu.

U izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu konstatuje se umeren napredak u politici konkurencije. Preporuka je da u zakonodavnom okviru u potpunosti uskladi sa smernicama i tekovinama EU. Preporučuje se donošenje novog zakona o zaštiti konkurencije, koji je u nekoj pripremi kod nas još od 2017. godine.

Kada je u pitanju Fiskalni savet kao najmlađi nezavisni organ, ima za cilj da pomogne da se obezbedi fiskalna i finansijska stabilnost i transparentnost politike javnih finansija. Preporuke Fiskalnog saveta i veliki oprez koji iskazuju u raznim procenama razumem kao krajnje dobronameran. Povremene razmene stavova sa Ministarstvom finansija i ponekim državnim institucijama ne treba doživljavati kao stvaranje neke konfuzije u javnosti.

Često se mogu čuti kritike na račun Fiskalnog saveta. Ja smatram da je ovaj nezavisni organ jako potreban. Čini mi se da svojim analizama, predlozima i preporukama predstavlja neki korektivni faktor u kreiranju neke fiskalne politike. Iz izveštaja za 2020. godinu vidimo da je Savet uradio 11 analiza koje su opširne, sistematične, sa puno predloga, preporuka u domenu fiskalne politike.

Ključne reforme koje bi trajno uredile javne finansije zemlje su bile temelj za nastavak rasta privrede, životnog standarda i koje predlaže Fiskalni savet su po meni povećanje javnih investicija u komunalnoj infrastrukturi za zaštitu životne sredite, restrukturiranje javnih i državnih preduzeća, uređenje sistema zaposlenosti i zarada u javnom sektoru, unapređenje investicionog ambijenta smanjenjem korupcije i povećanjem nivoa vladavine prava. Ovo su suštinske stvari za nastavak reformi, za nastavak ekonomske stabilnosti naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, zagađenje bukom postalo je jedno od glavnih obeležja urbanih sredina velikih gradova, a ugostiteljski objekti su glavni zagađivači životne sredine tih gradskih delova. Kvalitet životne sredine se, pored ostalog, meri i parametrima koji pokazuju nivo buke pojedinih gradskih kvartova.

Predlogom ovog zakona predviđa se uspostavljanje jedinstvenog sistema i utvrđivanja mera zaštite kako bi se smanjili štetni efekti buke na zdravlje ljudi. Ovim izmenama zakona preciznije se definiše buka, proširena je lista izvora buke, kao i mere zaštite i ovlašćenja nadležnih organa za merenje buke.

Izmenama zakona daju se ovlašćenja komunalnoj miliciji lokalne samouprave da mogu da mere i kontrolišu buku iz ugostiteljskih objekata i to je jedna od najznačajnijih novina ovog zakona. Moći će da opomenu one koji krše pravila, da izdaju prekršajni nalog, da privremeno zatvore objekat i da oduzmu sredstvo sa koga se emituje buka.

Cilj je da se reaguje odmah po prijavi građana i oni će moći na licu mesta sa uređajima kojima budu opremljeni da izmere buku i izriču zaštitne mere. Mere svakako nisu uperene protiv ugostitelja koji poštuju propise, nego samo protiv bahatih i neodgovornih vlasnika ugostiteljskih objekata.

Dosadašnjim zakonom inspektori su prvo opominjali ugostitelje, posle toga su zakazivali merenje buke i naravno često najavljeno zakazivanje merenja ne predstavlja pravu sliku realnog stanja emitovanja buke u pojedinim delovima. Da ne pričam o tome da su neki lokali privilegovani i da ih inspekcijski nadzor zaobilazi gotovo redovno.

Svi znamo da je inicijativa izmene zakona potekla od grada Beograda i sigurno su tu najveći problemi ove vrste. Odavno su poznati problemi stanara Cetinjske i Zetske ulice u Beogradu.

Danas ću predstaviti jedan veliki problem u centru grada Novog Sada. Naime, radi se o ulici Laze Telečkog koja se nalazi u strogom centru grada. U ulici dužine oko 200 metara nalazi se pedesetak raznoraznih lokala. Svakodnevno, a posebno vikendom, okuplja se na hiljade ljudi do ranih jutarnjih sati. Veliki broj lokala ne poštuje nikakve mere, a posebno kada je u pitanju glasna muzika i svaka druga vrsta buke sa ulica itd, odnosno sekundarne buke. I pored redovne kontrole nadležnih inspekcija i sankcionisanja neodgovornih ugostitelja, ovaj problem već godinama ne može da se reši. Građani su u situaciji da ne mogu da spavaju ili to mogu samo da uz pomoć lekova. Na njihov poziv komunalna inspekcija izađe i po njihovom odlasku opet nastaje nesnošljiva buka.

Pored ovog velikog problema, stanari ovog dela grada ugroženi su i na taj način što ne mogu da prodaju ni svoje nekretnine, odnosno vrednost njihove imovine i stanova je daleko ispod tržišnih vrednosti i to je ogroman problem za njih. Ima jedan primer iz 2017. godine kada je vlasnik stana od 120 kvadrata nekretninu prodao za 48.000 evra, jer nije mogao da izdrži nesnosnu buku i život u tim okolnostima.

Neki građani su čak gradu Novom Sadu ponudili svoje nekretnine da ih otkupe po realnim cenama jer su se ljudi umorili više od stalnog prijavljivanja ugostitelja koji ne mogu i koji krše pravila i ugrožavaju ostale građane.

Nadamo se da će ovim izmenama zakona u velikoj meri biti rešeni ovakvi i slični problemi. Novčane kazne koje su predviđene ovim izmenama zakona će sigurno pomoći da se na bolji način rešavaju problemi.

Naime, ugostiteljima koji emituju buku veću od graničnih vrednosti biće izrečene kazne u iznosu od 250.000 do 500.000 dinara, što je zaista velika kazna, a u slučaju da ponove prekršaj u periodu od godinu dana ta cifra će ići i do 1.000.000 dinara. Ovo su ozbiljne mere koje će sigurno dati rezultate ako se na pravi način krene u rešavanje ovih problema. Lokalne samouprave su odgovorne za svaku aktivnost i nepreduzimanje mera protiv onih koji krše propise i često se stekne utisak da vlasti nisu htele da se upuste u rešavanje problema buke.

Bitno je da je ovim novim zakonom omogućimo da lokalne vlasti mogu i moraju svoje resurse upotrebiti tako da budu efikasniji nego što je do sada bilo.

Izmenama zakona propisuje se da o održavanju javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i zatvorenom prostoru koji mogu dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti buke odlučuju lokalne samouprave. Mere zvučne zaštite određuju jedinice lokalne samouprave na zahtev organizatora. Organizator je dužan da zahtev podnese u roku od 20 dana pre početka manifestacije i ovo je takođe značajna novina. Svakako zakon je jako potreban za naše građane i Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, već nekoliko puta u ovom mandatu pričamo o korupciji i nikada ova tema ne može biti suvišna. Čak je potrebno stalno da napominjemo i ukazujemo na ovaj veliki problem.

Korupcija je pojava koja podriva vladavinu prava, ugrožava ljudska prava i negativno utiče na razvoj svake zemlje. Zato borba protiv korupcije predstavlja najvažniji zadatak za razvoj demokratskog društva.

Usvajanjem izmena Zakona o sprečavanju korupcije poboljšavamo normativni okvir koji treba da bude usklađen međunarodnim standardima u toj oblasti, pre svega sa preporukama Grupe država pri Savetu Evrope za borbu protiv korupcije. Cilj je da se dodatno ojačaju nacionalni mehanizmi za prevenciju i borbu protiv korupcije u skladu sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije i Akcionim planom za Poglavlje 23.

Poslednjih godina doneli smo nekoliko sistemskih zakona koji svojim rešenjima i institutima predstavljaju dobar alat u rukama sudija i tužilaca u borbi protiv korupcije.

Često čujemo da je država objavila rat korupciji, da je nulta tolerancija na korupciju itd, ali malo toga se dešava u realnim situacijama. I dalje nemamo značajne primene visoke korupcije i dalje se sve svodi na slučaj podmićivanja i neke predmete iz privrednog kriminala.

Nijedna izmena zakona neće dati rezultate ako javni tužioci ne pokažu veću spremnost i odlučnost da ispitaju javno iznete argumentovane stavove ili sumnje na korupciju, a pogotovo ako se odnosi na državne funkcionere.

Ako prijavimo korupciju, ta šteta i nepravda će možda biti otklonjena. Ako je ne prijavimo, šteta će sigurno nastati, neće biti sprečena.

Najopasniji vid korupcije jesu situacije kada se privatni interesi, koji su ujedno i suprotni javnom, pretvore u odluke, propise i neke akte, a tu najviše uticaja mogu da imaju javni i politički funkcioneri.

Ove izmene zakona uglavnom se odnose na javne funkcionere, neprijavljivanje imovine i obaveze prijavljivanja gotovog novca, digitalne imovine itd. Sve je to u redu, tako i treba da bude.

Baš smo ovih dana videli informaciju od Agencije za sprečavanje korupcije, gde su oni pregledali 190 izveštaja o imovini funkcionera i otkrili su da u 52 slučaja funkcioneri su poslali netačne i nepotpune podatke i to je sve u redu i to će se lako ispraviti.

Svi znamo da se velika korupcija, odnosno korupcija na visokom nivou dešava tamo gde su veliki poslovi, veliki novci, velike kombinacije i smatram da tu ima jako puno posla, a i prostora da institucije efikasnije i odlučnije reaguju.

Veliki novac i poslovi se dešavaju na lokalnom nivou. Zato su lokalne samouprave imale zadatak da donesu lokalne antikorupcijske planove kako bi bili preventivni mehanizmi zajedno sa svim ostalim u borbi protiv korupcije.

Iako je to trebalo da se završi još 2017. godine, od 145 gradova i opština, to je uspešno učinilo samo njih 87, uglavnom se pravdajući nedostatkom kadrova, a često im je razlog bio i što uopšte to nije bio prioritet.

Postoji situacije gde ljudi svesno ili ne ulaze u odnos tzv. korupcije iz navike ili konvencionalne korupcije. To su razne vrste davanja mita, podmićivanja, zapošljavanja, problema u školstvu i zdravstvu i gde im takođe niko ništa nije tražio, niti je nagovarao na tako nešto.

Verovatno je ovo naš fenomen bespotrebnog podmićivanja posledica kulturološkog obrasca jednog društva kao što smo mi. Sa njom nekako možemo da se nosimo bez nekih naročito veliki društvenih posledica.

Možda je u ovim izmenama zakona propuštena prilika da se preciznije uredi uporedo vršenje javne i političke funkcije. Ovaj oblik korupcije je verovatno najzastupljeniji kada je u pitanju obavljanje redovnih aktivnosti i političkih funkcionera.

Sistemska borba protiv korupcije podrazumeva da ne mogu to biti samo neke ili nekoliko institucija koje se bave ovom temom. Ovim problemima treba da se bave sve institucije naše države. Kada imamo partnerski odnos svih nadležnih državnih institucija potrebna nam je samo politička volja koja je najpotrebnija i najbitnija da bi ova borba bila uspešna i na visokom nivou.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije je jako zainteresovana da ovi zakoni budu što efikasniji i stoga ćemo u danu za glasanje podržati ove pomenute predloge.

Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, Narodna skupština Republike Srbije je 2018. godine donela zakon kojim se regulišu Memorijali ratne prošlosti Republike Srbije od Prvog balkanskog rata, pa do poslednjih sukoba devedesetih godina.

Današnjim Predlogom Sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o ratnim memorijalima omogućuje se čuvanje uspomena na vojne i civilne žrtve ratova i očuvanje mesta gde su sahranjeni, u skladu sa Ženevskim konvencijama.

Ovim Sporazumom ugovorne strane obezbediće, svako na svojoj teritoriji i o svom trošku zaštitu spomenika, pristup, održavanje i negovanje ratnih memorijala. Pod memorijalima podrazumevamo mesta gde su sahranjeni vojnici i civilne žrtve ratova, pojedinačne i zajedničke grobnice, postojeća groblja, ili pojedine parcele koje svedoče o ratnim događajima.

Mi ćemo uvek naći razloga da opravdamo svoje nečinjenje u prošlosti, ali jedan od razloga našeg nemara, nebrige i zapuštenosti nemačkih ratnih grobalja jeste i naredba jugoslovenske Vlade iz 1945. godine, da se groblja, humke i spomenici fašističkih okupatora uklone i sravne sa zemljom, kako bi se na svaki način zbrisao trag njihovog postojanja. Tada je napravljena velika greška i ako su istoričari tog vremena upozoravali, nije se vodilo računa o grobljima, spomenicima iz Prvog svetskog rata, i u tom periodu došlo je do najveće devastacije tih grobalja i spomenika.

Nemačka groblja iz Prvog svetskog rata postojala su mnogim gradovima, kao i u manjim mestima širom Srbije. Najveća su u Beogradu na više lokacija, Smederevu, Nišu, Pančevu, Kovinu, Kragujevcu itd.

Kao primer velikog nemara sa naše strane je Smederevsko groblje gde je stradalo nešto manje od 5.000 vojnika i ratnih zarobljenika među kojima je bilo i srpskih žrtava. Nekada je postojao veliki spomenik za taj događaj, a danas ne postoji ni spomen ploča, a kamoli da pričamo o nekoj uređenosti prostora. Ovo je samo jedan primer, a ima ih jako puno širom Srbije.

Dobar primer i dokaz da se može voditi briga i obnavljanje spomenika Nemačkog vojnog groblja iz Prvog svetskog rata koji se nalazi u parku Košutnjak, gde počiva oko 3.000 nemačkih i pedesetak srpskih vojnika.

To je možda jedini primer o vojnoj istoriji da neprijatelj podigne spomenik onome protiv koga se borio, ali evo sada imamo priliku da budemo odgovorni, a i obavezu po ovom novom Sporazumu da povedemo brigu kao što bi mi voleli da neko vodi brigu o našim grobljima, spomenicima širom Evrope.

Prilikom zadnjih susreta predsednika Vučića i kancelarke Merkel ona je rekla da je jedna od ključnih tačaka naše saradnje i pitanje ratnih memorijala. Predsednik Vučić je tom prilikom izjavio da ovakvi sporazumi vode do konačnog političkog pomirenja, tako da Nemačka pored toga što je važan ekonomski partner ima priliku da bude to i u političkom smislu.

Prilikom tog njihovog zadnjeg susreta ovih dana je potvrđen dolazak kancelarke Merkel u posetu Srbiji, dogovorena je njena poseta Šumaricama, gde je spomen kompleks podignut u znak sećanja na nedužne žrtve masakra koji su počinili nemački okupatori.

Do sada ni jedan visoki zvaničnik, predstavnik ove zemlje nije došao da oda počast ovim nevinim žrtvama. Ovo će zaista biti jedan veliki gest i iskorak, a ujedno i naš zadatak da se odgovorno odnosimo prema ovim istorijskim događajima.

Kada je u pitanju Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar postojao je interes dve države da preciznije urede ove oblike, odnose i način saradnje u oblasti zaštite i sprečavanja katastrofa za dobrovoljno pružanje uzajamne pomoći u slučaju katastrofa na teritoriji država bilo koje strane kao i druge oblike uzajamne saradnje. Ovo je svakako korisno i neophodno za našu zemlju.

Kada govorimo o izmenama Aneksa o Konvenciji o prekograničnim efektima industrijskih udesa koji je danas pred nama donosi se u cilju preduzimanja mera sprečavanja industrijskih udesa. Strane su se obavezale da preduzmu mere u cilju identifikacije opasnih aktivnosti na svojoj teritoriji. To znači sprečavanje nekontrolisanih događaja za vreme bilo koje aktivnosti kada je u putanju transport opasnih materija, kao i proizvodnja i skladištenje opasnih materija.

Naravno, u pitanju je usklađivanje naših međunarodnih obaveza i održavanje doslednosti sa zakonodavstvom EU. Svakako, sva tri današnja sporazuma su u interesu naše države.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati ove predloge.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarsko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, želim pre svega da pohvalim odluku Vlade Republike Srbije da minimalna cena rada od sledeće godine bude 35.000 dinara. Povećanje od skoro 10% je zaista veliki napredak, a ujedno je to i 90% od pokrivenosti minimalne potrošačke korpe što je značajno za naše potrošače. Realno je očekivati da sledeće godine da se donese odluka kojom bi se izjednačila minimalna cena rada i minimalna potrošačka korpa što će svakako biti veliki napredak. Podsetiću da je samo pre sedam, osam godina minimalna cena rada bila 15.000 dinara i ovo je zaista jasan pokazatelj ekonomske stabilnosti naše zemlje.

Usvajanjem današnjeg Predloga zakona o zaštiti potrošača ispraviće se i korigovaće se suštinski nedostaci, kao što su nepostojanje funkcionalnog i institucionalnog okvira za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, nedovoljna zaštita potrošača u oblasti turizma, nepostojanje adekvatne kazne koja ima odgovarajuće dejstvo, veća nadležnost tržišnih inspektora u smislu kažnjavanja trgovaca za očigledne prestupe, veći nivo odgovornosti i javnosti u radu udruženja i saveza koji se bave zaštitom prava potrošača.

Činjenica da su u tržišnoj utakmici trgovci u velikoj prednosti u odnosu na potrošače, jer se trgovci profesionalno bave pružanjem usluga i prodajom dobara i zato je neophodno da se na svaki način pruži zaštita i spreči povreda prava potrošača. Ovaj zakon će sigurno doprineti što boljem regulisanju tih odnosa.

Predlogom zakona biće uvedeni prekršajni nalozi i kazne koje mogu i treba da utiču da bi se trgovci pridržavali pravila i zakona. Ali, cilj zakona nije kažnjavanje, nego uređenje odnosa i stvaranje uslova za ostvarivanje potrošačkih prava. Često trgovci nisu sveni svojih obaveza prema potrošaču, kao ni kazne koje im slede i to je sigurno jedan od najvećih problema u tim odnosima.

Samo odgovorni trgovac koji zna svoje obaveze prema potrošaču može te obaveze ispuniti. U tom smislu najviše se očekuje od udruženja i saveza koji se bave zaštitom potrošača kako bi prezentovali i promovisali zakonska rešenja i sve te mogućnosti.

Najznačajnija izmena koju donosi predlog zakona je uvođenje novog sistema vansudskog rešavanja potrošačkih sporova koji propisuje obavezu trgovcu da u takvom postupku učestvuje. Do sada su prodavci najčešće izbegavali da učestvuju u dogovoru, odbijali su reklamacije i upućivali nezadovoljne potrošače na sud, a potrošači su uglavnom odustajali od podizanja tužbi.

Stara izreka da je kupac uvek u pravu, ne važi za naše velike kompanije i velike sisteme, za prodavce tehničke robe i sportske opreme i oni umesto da naprave ustupak potrošačima i uvaže realne reklamacije, pre se odlučuju da potrošače dovedu u situaciju da se tužakaju po sudovima.

Recimo, u toku 2020. godine je evidentirano preko 22 hiljade potrošačkih prigovora, a samo dva su rešena vansudskim poravnanjem. Prema podacima od Nacionalnog registra potrošačkih prigovora, prema vrsti robe najviše je prigovora na obuću, mobilne telefone, opremu, belu tehniku, nameštaj, kućne aparate, televizore itd.

Reklamacija je centralni instrument zaštite potrošača. Međutim, ona će ovim zakonom dobiti još više na značaju, jer onaj koji izjavi reklamaciju on će steći pravo na vansudsko poravnanje i rešavanje spora pred posebnim telom koje će oformiti Ministarstvo trgovine. To telo će činiti licencirani pravnici medijatori koji će imati veća prava od sadašnjih posrednika u rešavanju sporova. Troškove posredovanja će snositi država, odnosno Ministarstvo što znači da će biti besplatno i za trgovce i za potrošače.

Medijacija će se u roku od 90 dana razraditi i imaće tri mogućnosti rešavanja spora. To su preporuka sporazuma dve strane i treća je sudski postupak. Jedan od razloga uvođenja obaveze medijacije je da se smanji pritisak na sudove u kojima ima mnogo predmeta vezanih za potrošačke sporove. Do sada se u vansudskom procesu nije mogao naći spor u vrednosti preko 500 hiljada dinara. Novina u zakonu je da cenzus u pogledu vrednosti spora neće postojati. Onlajn trgovina u Srbiji je doživela ekspanziju tokom ove korona krize, ali to je dovelo i do novi problema, pa se tu uvećao broj žalbi zbog kašnjenja isporuka, ne isporučivanja robe ili isporuka oštećene robe.

U ovom slučaju građani, odnosno potrošači nisu dobro upoznati sa svojim pravima u tom pogledu. Građani se godinama žale na telefonske pozive od raznoraznih prodavaca koji pokušavaju da ponude svoje proizvode. Novi zakon zabranjuje direktno oglašavanje telefonom i elektornskom poštom bez prethodnog pristanka potrošača. Prodavci koji se ne budu obazirali na podatke u registru ne zovi, rizikovaće plaćanje kazne do 50 hiljada dinara.

Ono što se već sada može naslutiti da će u praksi to teško funkconisati taj registar – ne zovi. Teško je očekivati od našeg trgovca da pre svakog poziva gde se nudi roba i usluge, proveri da li određeno lice upisano u registar potrošača koji ne žele da primaju prozive i poruke u okviru promocije i prodaje telefonom.

Kod potrošača postoji zabuna o ovlašćenjima i postupanjima tržišne inspekcije i ovaj zakon će razjasniti kako i kada tržišna inspekcija reaguje u skladu sa zakonskim propisima. Iako u evropskoj praksi i na razvijenim tržištima jako mala uloga tržišne inspekcije, ona će i dalje kod nas imati ulogu u rešavanju pojedinačnih potrošačkih problema.

Kada je u pitanju zaštita potrošača u turizmu, novim zakonom se predviđa da organizator, odnosno posrednik u organizovanju putovanja mora putniku da pruži punu informaciju u pogledu drugih troškova koji nisu obuhvaćeni prodajnom cenom. Ukoliko putnik nije informisan o tim dodatnim troškovima nije u obavezi ni da te troškove i snosi.

Ono što nije regulisano ovim zakonom, a možda se moglo pronaći rešenje, jeste saznanje da pojedini proizvođači na tržište različitih zemalja plasiraju kao identičnu robu, roba koja se razlikuje po kvalitetu i po sastavu. Velike svetske kompanije Srbiju i zemlje u okruženju tretiraju kao građane drugog reda pod istom nalepnicom nude nam proizvode manjeg kvaliteta i to su dokazala istraživanja u Hrvatskoj, Slovačkoj, Češkoj. Poznato je da, recimo, „Nutela“ ima odgovarajući ukus, da su pojedini parfemi kvalitetniji, kao i neki drugi proizvodi od onih koji se plasiraju na tržište Srbije.

Iako je Evropska komisija donela obavezujuću direktivu protiv dvostrukog kvaliteta robe i počela sa njenom primenom, nadam se da ćemo mi u narednom periodu poboljšati zakon kako bi i ovo bilo sistemski uređeno.

Svakako, ove značajne izmene današnjeg zakona će doprineti boljoj zaštiti prava potrošača kod nas i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, jasno je da kvalitet pravde zavisi od kvaliteta zakona i zato svake izmene i dopune postojećih pravila doprinose unapređenju pravosudnog sistema i, naravno, treba da ima našu podršku. Uglavnom su to izmene i dopune koje su neophodne za napredak u ispunjavanju aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, kao i naša obaveza prema Savetu Evrope za borbu protiv korupcije.

Danas je pred nama vrlo važan zakon o izboru Republičkog javnog tužioca. U Srbiji je to jedna veoma jaka figura koja je u mogućnosti da određene procese zaustavi, unapredi i zato je jako bitno da Republički javni tužilac bude nezavistan od bilo kakvog političkog uticaja.

Bez nezavisnog i samostalnog Javnog tužilaštva nema ni slobodnog demokratskog društva, nema zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda i nema ozbiljne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

U društvu u kojem ni jedan dan, ni jedna nedelja, ne prođe bez pozivanja na odgovornost Javnog tužilaštva i republičkog Javnog tužioca zbog postupanja ili zbog nepostupanja u nekim slučajevima, smatram da je funkcija republičkog Javnog tužioca sigurno jedna od najtežih funkcija u našoj državi, ko god se na njoj nalazio.

Zagorka Dolovac je jedini kandidat za ovu funkciju. Njena biografija je zaista impresivna i nije bez razloga već dva puta birana za ovu odgovornu poziciju. Najbolji pokazatelj toga je da je prilikom njenog izbora 2015. godine i opozicija glasala za njen reizbor, a sada ti isti koji su je podržali tada svakodnevno koriste medijski prostor da kritikuju njen rad.

Po radu i ponašanju gospođe Dolovac vidimo da ona nije promenila svoj način i stil rada. Nekima se to sviđa, nekima ne, ali nas i naše građane interesuju samo rezultati toga rada.

Biti republički Javni tužilac je veoma odgovoran posao koji zahteva iskustvo u krivičnom gonjenju i rukovođenju, potpunu koordinaciju sa drugim državnim organima i ogroman i ozbiljan rad.

Građani sa pravom očekuju odlučnost i snagu institucija u borbi protiv svakog oblika kriminala, a tu republički Javni tužilac ima najveća ovlašćenja i najveću odgovornost.

Kada pogledamo godišnji izveštaj o radu javno-tužilačke organizacije, vidimo na hiljade i hiljade predmeta i vidimo da iza toga stoji jedan ozbiljan i veliki rad. Međutim, percepcija javnosti o radu tužilaštva se pravi na osnovu par predmeta dospelih u žižu javnosti i na naslovne strane tabloida, kao i na osnovu slabog i nedovoljnog pojavljivanja u javnosti predstavnika Tužilaštva.

Primer toga je prljava kampanja protiv lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, gde se bez ijednog dokaza i bez ijedne potencijalne žrtve, znači čistim lažima, pokušavao optužiti jedan čovek i pokušavao izvršiti pritisak na Tužilaštvo. Mali deo javnosti, odnosno neodgovorni pojedinci koji se bave politikom sebi daju za pravo da lažu, da budu i sudije i tužioci i da unapred presude nekome za neku stvar, bez ijednog ikakvog materijalnog ili bilo kakvog drugog dokaza. I baš na tom primeru, reagovanjem odnosno demantovanjem navoda Marinike Tepić da joj je Tužilaštvo u Kraljevu obećalo da će predmet protiv Palme biti prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal, Tužilaštvo je na pravi način pokazalo profesionalnost i nezavisnost. Ovo je primer koliko je bitno da nam Tužilaštvo bude otporno na sve vrste pritisaka na bilo koje strane.

Izbor republičkog Javnog tužioca prate brojne polemike i kritike. Osnovna primedba je netransparentnost postupka izbora i procedure vezano za to, što bi se možda moglo uzeti u razmatranje u nekom narednom periodu.

Primedbe su i to što konkurs za izbor tužioca sprovodi organ kojim predsedava taj isti tužilac, odnosno tužilac sprovodi konkurs po sopstvenom izboru. Ovo izaziva veliku polemiku u javnosti i siguran sam da možemo napraviti mehanizme koji mogu unaprediti ove procese.

Za razliku od Saveta Evrope, gde je standard da ista osoba može da bude birana samo jednom za vrhovnog javnog tužioca, kod nas zakon ne ograničava broj mandata i ovo bi se moglo u narednom periodu razmatrati.

Podsetiću da ista osoba može biti samo jednom birana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Predsednik Vrhovnog suda može biti biran najviše dva mandata, pa čak i predsednik države može biti biran najviše dva mandata. Sve su ovo teme za neki naredni period i nadamo se da ćemo naći načina da naš pravosudni sistem bude sve bolji.

Nama ostaje da verujemo da časnog nosioca pravosudne funkcije ni jedna politika, niti bilo ko, može naterati da bude korumpiran.

Poslanička grupa će zbog svega ovoga u danu za glasanje podržati sve današnje predloge zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici. Diplomatska i ekonomska saradnja naše države sa svetom doprinela je širenju mreže sporazuma o slobodnoj trgovini koja omogućava da proizvođači Srbije imaju povlašećni status na tržištu od preko 1,3 milijarde ljudi. Pored sporazuma CEFTA i saradnje sa Turskom, privrednici Srbije imaju povlašćen status za izvoz robe na tržište Rusije, Belorusije i Kazahstana, kao i na pravo korišćenja sistema preferencije sa SAD, kao i izvoz na razvijena tržišta EU i zemalja EFTA. Vlada Srbije već deset godina sprovodi sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine EFTA koju čine Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn i Island.

Potpisivanje i nastavak sprovođenja ovog sporazuma sa EFTA je još jedan korak ka boljem pozicioniranju naše države u režimu slobodne trgovine. Ovaj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carine na tržište koji broji oko 13 miliona stanovnika i to je velika šansa sa srpske proizvođače, izvoznike, a ujedno i dobra prilika za privlačenje novih stranih investicija. Srbija najčešće u zemlji EFTA izvozi aluminijum, voće, povrće, auto delove, bakar, lim i delove novog nameštaja i za sve industrijske proizvode ne naplaćuje se carina.

Što se tiče poljoprivrede, za sve EFTA zemlje jedinstveno su tretirani prerađeni poljoprivredni proizvodi, riblji proizvodi, dok su bazni poljoprivredni proizvodi ispregovarani bilateralno, odnosno sa svakom zemljom posebno. Današnjim predlogom izmena i dopuna Zakona o potvrđivanju odluke mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije o slobodnoj trgovini, definiše se pojam - proizvodi sa poreklom i unapređuju se metode alternativne administrativne saradnje.

Svi ovi naši partneri su u zoni slobodne trgovine i naše države su se dogovorile da u naše bilateralne sporazume uvrstimo nova pravila o poreklu koje će se alternativno primenjivati uz već postojeća pravila regionalne PEN konvencije koju Srbija osvojila 2013. godine. Ovim izmenama zakona menja se protokol B ovog sporazuma tako što se uvodi novi set pravila o poreklu robe tzv. alterantivnih pravila koja su prelazna i primenjivaće se sve dok revidirana pravila PEN konvencije ne stupe na snagu.

Nova pravila su modernizovana i ona će našoj privredi doneti mnogo benefita, kao što su lakše sticanje srpskog porekla robe koja je namenjena preferencijalnom izvozu i u toj suštini i najvažnija izmena ovog zakona, kao i lakša mogućnost izdavanja elektronskog dokaza i prihvatanja dokaza o poreklu robe.

Druga dva bilateralna sporazuma sa Islandom i Švajcarskom konfederacijom o trgovini poljoprivrednih proizvoda posmatramo u kontekstu ovog prvog sporazuma koji sad menjamo. Radi se o posebnim nivoima liberalizacije, oba sporazuma se pozivaju na protokol B pravila o poreklu robe iz osnovnog sporazuma. Pošto menjamo protokol B, tome prilagođavamo i naše bilateralne sporazume sa ove dve države.

Sporazum sa Norveškom koja je trebala biti zajedno sa ove države će se značajno potpisati jer one nisu izvršile interne procedure za potpisivanje odluke o izmeni sporazuma.

Kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o potvrđivanju carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe, poznate kao Konvencija TIM, one su uglavnom tehničke prirode. Taj TIM karnet sistem nudi prednosti za sve karike u lancu međunarodnog transporta robe, kako i za prevoznike i carinski sistem tako i za transport i trgovinu. Taj TIM karnet je napravljen da bi se maksimalno olakšalo kretanje robe i da bi se tranzitnim državama garantovalo pokrivanje carine poreza u slučaju zloupotreba i ovaj sistem obezbeđuje najsigurniji način osiguranja robe u transportu.

Izmene zakona uglavnom se odnose na usklađivanje sa naprednim tehnologijama i sa potrebama privrede i organa koji postupaju, kada su u pitanju tranzitne isprave i dokumenta kao i carinske procedure. Konvencija je omogućila međunarodni tranzitni postupak prvi put i na zemlje severne Afrike i zemlje Bliskog istoka, kao i zemlje cele Evrope, za razliku od Konvencija o zajedničkom tranzitu koja se odnosi samo na članice EU.

Pored svih ovih konvencija zakona i sporazuma, mi i dalje imamo ogroman problem na našim graničnim prelazima kada su u pitanju kilometarske kolone kamiona i svih procedura vezanih za to. Srpske kompanije se suočavaju sa brojnim poteškoćama u drumskom transportu robe koja se šalje u EU. Razlozi su uglavnom nalaze na graničnim prelazima prema Hrvatskoj, Mađarskoj i ovo je zaista jedan veliki problem za naše firme.

Ideja o zelenim koridorima koja bi direktno vezala EU i Zapadni Balkan bi jako pomogla da se reše problemi, kao i projekti koji se odnose na razmenu podataka o robi i slanja tih podataka na carinske terminal pre samog dospeća kamiona.

Za dalji razvoj transporta na relaciji zapadni Balkan, EU, potrebno je pojednostaviti procedure i uspostaviti pravni okvir za digitalne transportne dokumente. Verovatno bi puno pomoglo i rešavanje ovih problema i proširenje kapaciteta carinskih terminala, kao i to da prelazi budu otvoreni 24 sata.

Ovo je neminovno da se desi zbog sve većeg prisustva stranih investicija u našoj zemlji i potrebe tih kompanija koje ovde posluju za efikasnim izazovom svojih proizvoda, ali je potrebno što pre preduzeti neke važne korake.

Prema nekim procenama 800 miliona eva godišnje bi uštedele zemlje zapadnog Balkana kada bi se uvele zajednička carinska kontrola na graničnim prelazima poput one koja je prošlog septembra profunkcionisala između Preševa i Tabanovaca koja je inače jedini naš, jedini integrisani granični prelaz. I to bi verovatno model za čitav Balkan i uspešno bi se rešio problem.

Bez obzira na sve, današnji sporazumi koji su na dnevnom redu su u interesu naše države i poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati pomenute predloge. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Kataniću, gospodine Nedimoviću, uvažene kolege narodni poslanici, prošla veoma krizna godina je pokazala koliko je poljoprivreda značajna za privredu naše zemlje i koliko je pomogla da naša ekonomska stabilnost ostane na visokom nivou.

Godina 2020. bila je rekordna u pogledu spoljno-trgovinske razmene koja je iznosila preko četiri milijarde dolara. Poljoprivreda je jedina u prošloj godini ostvarila stopu rasta iznad 5% i učešće BDP-a, po svim procenama, je sigurno iznosio preko 10%.

Jedan od osnovnih problema u agrarnoj politici naše zemlje je kratkoročno planiranje. Strateško planiranje do pet godina bilo bi jako potrebno pogotovo za poljoprivredne proizvođače koji hoće da znaju šta da seju i uzgajaju i hoće zagarantovane cene svojih proizvoda.

Jedinstvena Srbija godinama insistira na ovoj temi i ukazuje na probleme ove vrste.

Poljoprivreda proizvodnja nigde u svetu ne zavisi od slobodnog tržišta i naša država mora da obezbedi mehanizme koji mogu obezbediti stabilnost proizvodnje i snabdevanja tržišta i to je suština i ovog današnjeg zakona.

Poštovani gospodine ministre, podsetiću vas da mi danas u Vojvodini imamo na bogatoj vojvođanskoj zemlji 19 nerazvijenih opština. I kako nekome možemo da objasnimo ko je kriv i zašto je to tako? Naravno, sami smo mi krivi decenijama unazad. Možda je sada prava prilika da se donese neka dugoročna strategija koja bi sistemski uredila nagomilane probleme.

Samo da vas podsetim da pored vašeg ministarstva ovim problemima danas se bavi i Ministarstvo za selo i Ministarstvo za nerazvijena područja i čini mi se kao nikada do sada imamo povoljne okolnosti i da se može napraviti veliki iskorak i pomak u agrarnoj politici naše zemlje.

Osnovni ciljevi Zakona o uređivanju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je danas pred nama, su funkcionalno uspostavljanje mehanizama uređenja tržišta, njihovo međusobno povezivanje u pravni okvir i usklađivanje politike i uređivanja tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Tržišni mehanizmi u Srbiji nisu u skladu sa merama zajedničkog evropskog tržišta i mi moramo u naš sistem implementirati mere koje će uvesti red i sigurnost kako proizvođača, tako trgovaca i potrošača. Zakon omogućava da trgovina između proizvođača i otkupljivača bude regulisana ugovorima i na taj način će se izbeći zloupotrebe i štete proizvođača.

Propisana je svaka isporuka pojedinih poljoprivrednih proizvoda prema otkupljivaču ili prerađivaču mora biti pokrivena ugovorom, kao i to da pregovaračka organizacija može da pregovara u ime svojih članova u ugovorima pre isporuke. Ako poljoprivrednik sklopi ugovor sa nekim prerađivačem ili otkupljivačem, biće sigurniji po pitanju tržišne potražnje i nekih ugovornih obaveza njegovih prema prerađivaču i prerađivača prema poljoprivredniku.

Ova tema godinama unazad bila je veliki problem, sećamo se raznih afera.

Veoma važna odredba zakona je regulisanje položaja otkupljivača. Tu je bilo puno problema i od sada će se tim poslom baviti samo oni koji su registrovani i oni koji imaju depozit koji će garantovati sigurnost proizvođača i da kada proda robu može sigurno i da je naplati.

Sistemski će biti uređeno svačije mesto u lancu i dobićemo alate da se na tržištu regulišu ekstremi sa najvišim i najnižim cenama. Robne rezerve su do sada regulisale takve situacija, a i bilo je dosta nesporazuma. Sada će Uprava za agrarna plaćanja imati posebno telo koje će se baviti praćenjem i usaglašavanjem cena.

U slučajevima velikih poremećaja cena Vlada će moći da reguliše sa tri mere: javnom intervencijom, ona se aktivira kada tržišne cene žitarica, mesa, mlečnih proizvoda padnu ispod referentnih cena. U tom slučaju država će moći da otkupi ove proizvode po interventnoj ceni ili prikupljanju javnih ponuda.

Druga mera je podrška privatnim skladištarima, ilustraciji kada tržišna cena padne ispod referentne, na podršku, odnosno naknadu dela troškova moći će da računaju privatni skladištari šećera, mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

Treća mera je vanredne interventne mere, koje se preduzimaju hitno kako bi pravovremeno bili sprečeni tržišni poremećaji nastali većim ili manjim rastom cena na tržištu.

Želim posebno da naglasim problem proizvođača mleka i mlečnih proizvoda. Ti ljudi su imali razumevanja protekle godine zbog posledica krize izazvane pandemijom, ali u poslednjih par meseci se dešava veliki poremećaj na tržištu izazvan porastom cena žitarica i stočne hrane od 20 do 40%. U isto vreme cena mleka je ostala ista, jer prerađivači ne mogu da plate veću cenu zbog velike konkurencije i jeftinijeg uvoznog stranog mleka.

Poslednjih šest godina cena sirovog mleka je u proseku 30 dinara, kod većih proizvođača je oko 35 dinara, dok manji proizvođači dobijaju oko 25 do 28 dinara. Pored svih subvencija koje država omogućava farmerima to je nedovoljno da bi se sačuvala ova domaća proizvodnja mleka. Oni zahtevaju uvođenje odgovarajuće zaštitne cene kako bi se sačuvao ovaj važan sektor poljoprivrede.

Nešto slično smo imali sa uzgajivačima svinja. Posle intervencije države problem je rešen i dogovorena je izrada nacionalne strategije razvoja svinjarstva koja će sigurno pomoći da se dugoročno reši problem uzgajivača i to je čini mi se pravi put.

Mislim da ćemo donošenjem današnjeg zakona značajno doprineti sistematskom uređenju jednog dela poljoprivredne politike. Zbog toga poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.