Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je danas zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o saradnji u oblasti krijumčarenja migranata potpisan još u decembru 2019. godine.

Postojala je obostrana volja da naše dve države urede saradnju u ovoj oblasti u cilju što bolje organizovanosti i borbe protiv organizovanog krijumčarenja migranata.

Donošenjem zakona uspostaviće se pravni okvir koji bi na sveobuhvatan način uredio sve aspekte koordinacije potrebne za sprovođenje akcija naših pograničnih službi radi kontrole i nadzora granica naše dve zemlje.

Suština sporazuma je da se unapredi međunarodna saradnja u cilju sprečavanja organizovanih oblika krijumčarenja kao identifikacija i pokretanje krivičnih postupaka protiv učinilaca krivičnih dela. Tu se podrazumeva i razmena informacija i relevantnih podataka koje se odnose na rute, informacije koje se odnose na način delovanja krijumčarenja, kao i razmena iskustava.

Za Srbiju je važno da se zemlje regiona udružuju po ovom pitanju, da svi zajedno pronalazimo rešenja za migracije, jer problem i dalje nije rešen, a saradnja može samo da smanji potencijalne rizike. Nedovoljna saradnja među državama zapadnog Balkana u smislu razmene informacija i koordinacije policijskim akcijama najviše do sada odgovaralo je kriminalnim strukturama. Srbija de fakto tampon zona, jednostavno migracije nas ne mogu zaobići. Jasno je da balkanska ruta nije završena i dalje ljudi dolaze sa juga u želji da se domognu zemalja zapadne Evrope.

Mi sve ove godine imamo strategiju i predviđanja kako da se borimo sa ovim pitanjima i pokazali smo na svaki način visok stepen brige i tolerancije prema migrantima u skladu sa međunarodnim propisima. Sigurno imamo jedan od najbolje uređenih sistema prihvatanja i upravljanja migracijama što su potvrdili mnogi evropski zvaničnici i evropske institucije.

Iako naše dve zemlje nisu članice EU jesu partneri u upravljanju migracijama i deo sistema kontrole granica EU. Našu zemlju uskoro očekuje i zakon o saradnju sa Fronteskom, gde će nam pripadnici ove evropske agencije pomoći sa svojim službenicima da na što bolji način kontrolišemo granice, kao i cele migracije.

Za vreme trajanja vanrednog stanja zbog korona virusa granice su bile kontrolisane rigoroznije pa je pritisak na teritoriju EU bio smanjen, ali zato broj migranata u prihvatnim kampovima Srbije je gotovo udvostručeno. Većina izbeglica i migranata Srbiju vide kao zemlju tranzita na šta ukazuju i podaci o broju podnetih zahteva za azil. U ovom trenutku u 19 prihvatnih centara za azil u našoj zemlji boravi preko šest hiljada migranata. Bez obzira što će ljudi i dalje neregularno prelaziti granice naše zemlje Srbija će imati jasne obaveze prema njima u skladu sa zakonima EU i konvencijama o ljudskim pravima.

Stav Srbije je da sve migrante podrži, da se uključi u sistem, da regulišu svoj status, kao i da im se omogući da uživaju minimum ljudskih prava. Problem je što njihov put ka EU je znatno otežan zbog poznatih stavova Mađarske i Hrvatske i zato se mnogi okreću krijumčarenju i taj posao praktično cveta.

U Srbiji je u zadnje dve godine došlo do znatnog porasta krijumčarenja migranata, kao i do porasta uhapšenih zbog tih krivičnih dela. Zbog toga ovakvi sporazumi su potrebni za sve zemlje našeg regiona, jer će kriza sigurno potrajati narednih godina, a balkanska ruta će biti i dalje jako interesantna.

U Izveštaju Evropske komisije za 2020. godinu kaže se da je Srbija spremna za dalje probleme koje će nositi migrantska kriza, da u Srbiji postoje mehanizmi za sprečavanje krijumčarenja, da je uspostavila program dobrovoljnog povratka stranaca, da sprovođenje sporazuma u readmisiji između EU i Srbije je na zadovoljavajućem nivou, da Kancelarija za azil radi u punom kapacitetu i Srbija nikad neće dozvoliti da budemo parking za migrante, ali neće biti deo antimigrantske histerije i takav odnos prema tim ljudima nikada neće prihvatiti.

Kada je u pitanju Sporazum Republike Srbije i Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane, to je jedan partnerski odnos sa željom da se razviju dobri odnosi na principu ravnopravnosti, reciprociteta i zajedničkih interesa.

Saradnja se uglavnom odnosi na oblast odbrambene i bezbednosne politike, kao i vojno ekonomske saradnje. To će se sprovoditi učešćem u vojnim vežbama, programima obuke i obrazovanja i međunarodnim konferencijama.

Oba ova predloga zakona i sporazuma su u interesu naše zemlje i poslanička grupa JS će podržati u danu za glasanje ove predloge. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministrice, uvažene kolege narodni poslanici, predmet Sporazuma o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju između Saveta ministara BiH i Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore je definisanje prava i obaveza ugovornih strana u delu vazdušnog prostora BiH.

Cilj ovog sporazuma je da se omogući bezbedno obavljanje međunarodnih letačkih operacija preko zajedničkih državnih granica u interesu korisnika vazdušnog prostora i njihovih putnika.

Ni naša država, ni BiH, kao ni Crna Gora nisu članice EU, ali ovoga puta primenjujemo Uredbu Evropskog parlamenta o pružanju usluga o vazdušnoj plovidbi u okviru jedinstvenog evropskog neba.

Ministarstvo prometa BiH pokrenulo je inicijativu za usaglašavanje granice nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju sa granicom Republike Srbije. Postoji potreba da u jednom delu vazdušnog prostora BiH, uz granicu sa Republikom Srbijom, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore ostane nadležna za pružanje usluga, odnosno jedan deo Agencije BiH za pružanje usluga preuzela bi Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, odnosno SMATSA.

Inače, SMATSA je naša domaća agencija, jedna od najznačajnijih u ovom delu jugoistočne Evrope. SMATSA postoji od 2003. godine kao kontrola letenja zajedničke države Srbije i Crne Gore, a po odvajanju Crne Gore potpisan je Sporazum 2012. godine o zajedničkoj saradnji naše dve vlade u oblasti vazdušnog saobraćaja i potvrđen kontinuitet pružanjem usluga na prostoru ove naše dve zemlje.

Kod nas je malo poznato da je ova naša agencija SMATSA 2015. godine proglašena za najbolju kontrolu letenja u konkurenciji 48 provajdera na evropskom kontinentu. Zadnjih godina rangirana je u samom vrhu evropske kontrole letenja. To je rezultat stalnog ulaganja i modernizacije sistema, kao i usavršavanje ljudskih resursa. Samo prošla godina je bila zaista teška za sve avio kompanije, za sve firme i agencije koje se bave ovom oblasti.

Vlada Republike Srbije je još pre godinu i po dana usvojila zaključak kojim je potvrđena osnova za vođenje pregovora u cilju postizanja sporazuma. Potvrđivanje sporazuma predstavljaće dugoročni pravni osnov za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora BiH uz granicu sa Republikom Srbijom.

Srbija ovim sporazumima pokazuje koliko joj je stalo do unapređenja regionalne saradnje i koliko znači da se ceo region povezuje na svaki mogući način, naravno u interesu građana. Najbolji pokazatelj je inicijativa i pokretanje projekta aerodrom „Trebinje“, gde je nosilac posla Republika Srbija zajedno sa Republikom Srpskom. Ove godine će početi izgradnja ovog aerodroma i nadam se da će u toku sledeće godine on biti u funkciji i početi sa prevozom putnika i robe.

Podsetiću samo da je Republika Srbija u budžetu za ovu godinu izdvojila pet milijardi dinara za projekat aerodrom „Trebinje“, a ukupna količina novca koja je opredeljena za ovaj veliki projekat je 55 miliona evra, što je Republika Srbija u više faza namenila za ovaj projekat.

Ne treba ni govoriti koliko će značiti ovaj vazdušni most između našeg naroda s obe strane Drine, koliko će to značiti za stanovnike istočne Hercegovine i Republike Srpske, cele BiH, a i celog regiona. Trebinje će imati šansu da postane jedna od najposećenijih turističkih destinacija u ovom delu Balkana i realizacijom ovih projekata očekuje se privredni rast i razvoj, kao i dolazak novih domaćih i stranih investitora, a naravno i nova radna mesta. To će, pored banjalučkog aerodroma, biti drugi aerodrom u Republici Srpskoj i očekuje se da bude moderniji, savremeniji i da ponudi veće standarde, a samim time i dovoljan broj putnika u bliskoj budućnosti.

Sve ovo ne bi bilo moguće da Republika Srbija nije ekonomski i finansijski jaka i stabilna, koja je u ovom teškom periodu opredelila ovoliko sredstava za izgradnju ovakvog projekta. Samo jaka i stabilna država Srbija je garant stabilnosti i bezbednosti naših sugrađana u celom regionu.

Poslanička grupa JS će glasati za ovaj sporazum, kao i za sve predložene sporazume u ovoj tački dnevnog reda. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika i člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i Predlog odluke o izboru za ove dve funkcije.

Postupak javnih nabavki ima za cilj da obezbedi efikasno i ekonomično trošenje budžetskih sredstava. Zakonito sproveden postupak javne nabavke treba da obezbedi i da ponuđač koji ima najbolju ponudu u odnosu na ponuđenu cenu i kvalitet proizvoda bude izabran na tenderu i da se njemu dodeli ugovor o nabavci isporuke robe i usluga.

Sistem zaštite prava u postupcima javnih nabavki u Republici Srbiji uspostavljen je Zakonom o javnim nabavkama, sa izmenama zakona više puta, kao i sa posebnim izmenama i dopunama zakona koji su stupili na snagu ove godine.

Zaštita prava ponuđača je jedan od najvažnijih oslonaca regularnosti postupka javnih nabavki. Zaštita prava o postupcima javnih nabavki je od izuzetne važnosti za pouzdan, funkcionalan sistem javnih nabavki u čijoj osnovi su principi transparentnosti istog tretmana i nediskriminacije.

Cilj propisa da se nepravilnost u postupcima ospore, isprave, čim do njih dođe. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je obrazovana 2002. godine na osnovu Zakona o javnim nabavkama, ali je tokom postojanja menjala svoj delokrug poslova, organizaciju i način funkcionisanja, kao i sastav i način izbora članova i predsednika Komisije.

Ostvarivanje zaštite prava je omogućeno u svim fazama postupka javne nabavke. Za sprovođenje postupka zaštite prava značajni su i drugi zakoni, kao što su Zakon o upravnom postupku, Zakon o prekršajima, Zakon o upravnim sporovima, kao Zakon o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama, kao i mnogi drugi zakoni.

Odredbama Zakona o javnim nabavkama Republička komisija ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Republička komisija za zaštitu prava predstavlja preduslov za ostvarivanja principa pravne sigurnosti u oblasti javne nabavke. Sistem zaštite prava zasnovan je na dvostepenosti, što znači da odluku o podnetom zahtevu na zaštitu prava o prvom stepenu donosi naručilac, koji može biti državni organ ili pravno lice dok u drugom stepenu odlučuje Republička komisija za zaštitu prava i njene odluke podsežu kontroli u upravnom sporu.

Komisija o drugom stepenu rešava sporove između naručilaca i ponuđača, sankcioniše utvrđene nepravilnosti u postupcima javnih nabavki. Kao drugostepeni organ Komisija za zaštitu prava ne može da odluči na postupak u celini ili delimično poništi i da odbaci žalbu ponuđača.

Protiv odluke Komisije ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor, što znači da je odluka Republičke komisije konačna, ali ne i pravosnažna. Odredbama Zakona o javnim nabavkama zabranjen je svaki pokušaj uticaja na donošenje odluka Republičke komisije, kao javno istupanje radi uticaja na tok postupka.

Predsednik Komisije i članovi ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka. Objavljivanje donetih odluka Republičke komisije na zvaničnoj internet stranici i portalu javnih nabavki predstavlja dobar mehanizam da se rad tog organa učini transparentnim, što je veoma bitno za svaki postupak.

Poglavlje 5. o javnim nabavkama u pregovorima o pristupanju sa EU je lako otvoreno, jer su domaći propisi uveliko usaglašeni sa evropskim propisima, ali neće moći tako lako da se zatvori zbog potrebe usklađenosti i mnogih drugih zakona i drugih propisa sa evropskim zakonodavstvom.

U najnovijem Izveštaju Evropske komisije za Poglavlje 5. konstatuje se, kako to oni kažu, ograničen napredak. Srbija je, po njihovoj oceni, umereno pripremljena u oblasti javnih nabavki.

Zakonom o javnim nabavkama predsednika i članove Komisije bira i razrešava Narodna skupština na predlog Odbora za finansije nakon sprovedenog javnog konkursa.

Imajući u vidu da je sadašnjem predsedniku i jednom članu istekao mandat, skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava sproveo je sve zakonske procedure kako bi danas izabrali novog predsednika i jednog člana Republičke komisije.

Odbor je utvrdio Predlog odluke, za predsednika Komisije je predložio Hanu Hukić, dosadašnju predsednicu, a od tri kandidata za člana Komisije Odbor je predložio Jasminu Milenković, dosadašnju članicu Komisije.

Poslanička grupa JS će glasati za predložena rešenja. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog kandidata za članove Saveta tri veoma važna nezavisna državna tela.

Glavni zadatak Fiskalnog saveta je da procenjuje kredibilitet fiskalne politike, da se bavi nezavisnom analizom javnih finansija i da obezbedi javnost, odgovornost uvođenjem fiskalne politike.

Fiskalni savet vrši svoju funkciju samo kada su izabrana sva tri člana saveta, a pošto je jedan član podneo ostavku na tu funkciju danas je pred nama predlog kandidata koji je podnela guvernerka NBS.

Doktor Bojan Dimitrijević ispunjava sve zakonske uslove za izbor na funkciju člana Fiskalnog saveta. U svojoj dosadašnjoj karijeri istakao se kao stručnjak za ekonomiju, finansije i bankarstvo, što se vidi iz priložene biografije.

Nadam se da će gospodini Dimitrijević na pravi način dati svoj doprinos da Fiskalni saveta kao nezavisni državni organ i dalje analizira preduzete mere fiskalne politike, podstiče rasprave o fiskalnoj politici i na taj način pomaže nadležnim državnim organima.

Često je Fiskalni savet zbog svojih stavova i procena na meti raznih kritika nekada sa pravom, a nekada i ne. Smatram da njihova velika opreznost u raznim analizama i procenama ne može nikako naštetiti odlukama i predlozima Ministarstva finansija i drugih organa vlasti i na neki način predstavljaju korektivni faktor kada je u pitanju analiza fiskalne politike.

Najbitnije je da su naše javne finansije stabilne i da nam ni sledeće godine neće biti ugrožene. Srbija nije blizu nikakve opasnosti od fiskalne krize i moći će uredno da izvršava sve svoje obaveze.

Kada je u pitanju REM dva kandidata za članove Saveta REM-a predložio je Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine i to je poslanica Božić obrazložila, a dva člana su podržale crkve i verske zajednice. Iz njihovih biografija vidimo da zadovoljavaju sve potrebne uslove za obavljanje ovakvih funkcija. Često se mogu videti prigovori na rad ovog tela, naročito kada su u pitanju rijaliti programi, govora mržnje koje se može čuti u svim ovim sadržajima kao i u političkom i javnom životu.

Po mnogima REM je glavni krivac za gašenje velikog broja lokalnih medija, kao i za njihov težak položaj jer nisu svim medijima omogućili iste tržišne uslove. REM je dozvolio da godinama tzv. prekogranične televizije svoje programe u kablovskim mrežama u Srbiji emituju a da to nije najpreciznije uređeno zakonom. Jedna od primedbi odnosi se i na nemogućnost praćenja događaja od posebnog značaja, kao što su na primer utakmice srpske reprezentacije i REM nije ispunio svoju zakonsku obavezu kojom se utvrđuje koje televizije imaju ekskluzivna prava za prenos takvih događaja.

Podržavam stavove jedne od kandidatkinja za člana Saveta koja će se zalagati za promenu Zakona o elektronskim medijima, kako bi se televizijska i medijska industrija dovela u red.

Tu se pre svega misli na kaznenu politiku u vidu velikih i drastičnih novčanih kazni za govor mržnje, netačne informacije, razne zloupotrebe od strane političara, javnih ličnosti i medija kojih nažalost ima svakog dana.

Smatram da je zaista vreme da se medijski prostor uredi u skladu sa svim zakonskim aktima i da kao društvo zaslužujemo uređen javne elektronske medije. Podrškom ovim članovima dajemo im šansu da svojim zalaganjima i profesionalnim radom doprinose boljem i uspešnije radu Saveta.

Odbor za finansije i budžet utvrdio je Predlog odluke o izboru člana guvernera Narodne banke Srbije. Vidimo da se radi o ozbiljno proverenom kadru koji je obavljao razne javne funkcije, a ovo će gospodinu Kovačeviću biti treći mandat u Savetu guvernera. Mislim da će i dalje nastaviti uspešno da radi kako bi Narodna banka Srbije u narednom periodu bila od najuspešnijih naših institucija.

Poslanička grupa JS će podržati sva ova predložena rešenja. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas živimo u vremenu kada je reč odgovornost postala najskuplja srpska reč. Samo odgovornim ponašanjem nas pojedinca i celog društva možemo iz ove krize izaći sa što manje posledica po zdravlje građana, po zdravstveni sistem, a samim tim i da očuvamo ekonomsku stabilnost naše zemlje.

Vlada Republike Srbije je ovim Predlogom budžeta za 2021. godinu pokazala veliku odgovornost i ozbiljnost tako što je najveći teret krize preuzela na sebe.

Kada govorimo o budžetu za 2021. godinu, ja verujem da sve ove projekcije kada su u pitanju povećanje penzija za 5,9%, povećanje plata u zdravstvu za 5%, kao i povećanje minimalne cene rada od 6,6% biti ostvarene, iako je jako neizvestan period.

Čini mi se da ovo nisu populističke cifre i siguran sam da su zasnovane na realnim projekcijama i možemo primetiti veliku opreznost kada je u pitanju ova projekcija, što naravno se podrazumeva, jer pred nama je i dalje neizvestan period i naredne godine.

Ja sam uveren da će ovi rezultati biti bolji, a dobro je da budemo oprezni. Ako se pojavi višak sredstava, lako ćemo mi njih preraspodeliti.

Budžet za 2021. godinu oslanja se na dva osnovna stuba, podizanje standarda građana, što ćemo postići raznim povećanjem plata i penzija i tako povećati kupovnu i potrošačku moć građana, s jedne strane. S druge strane, povećanje kapitalnih investicija, rekordnih 274 milijarde kapitalnih investicija za kapitalne projekte, kao i ukupna investicija od 330 milijardi dinara, to je u ovom kriznom periodu najbolja mera fiskalne politike za podsticaj privrednog oporavka države.

Država u ovim velikim investicijama ohrabruje i motiviše i privatni sektor i privatne investitore da ulaze u velike investicije.

Kao što svi znamo, danas u Evropi najrazvijenije zemlje koje imaju uređenu socijalnu politiku i nama je cilj da budemo deo te razvijene Evrope. Ohrabruje i obećanje budžeta za socijalnu politiku od 6,5 milijardi više nego u rebalansu pre mesec dana. Najveći deo ovog porasta odnosi se na različite programe socijalnog davanja. Međutim, to je i dalje jako nedovoljno, s obzirom na probleme koji se pojavljuju u socijalnoj politici.

Mi u ovom trenutku imamo oko 500 hiljada građana koji ne mogu da zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe i svaki četvrti građanin je u riziku od siromaštva i ovo je jedan od najvećih problema za naše društvo. Mi moramo što pre doći u situaciju da minimalna cena rada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, koja u ovom trenutku iz nosi oko 38.000 dinara.

Podsetiću samo da je minimalna cena rada 2012. godina bila 15.000 dinara, a sada će biti 32.000 dinara.

U Srbiji je trenutno preko 25.000 ljudi sa izbegličkim statusom. To su naše komšije i naši sugrađani. To su teške sudbine i nije to lako sve rešiti, ali 25 godina posle ratnih dejstava ti naši sugrađani zaslužuju da im bude rešen status i da bolje žive.

Ovo je samo deo problema o socijalnoj politici i oni se mogu bolje rešavati kada završimo započeti procesi izrade registra socijalnih karata, koji će nam pomoći da lakše prepoznamo problem, da znamo kome i kako pomažemo na koji način.

Najugroženiji ljudi biće vidljivi u sistemu i moći će blagovremeno i efikasno da rešavaju i ostvaruju svoja prava. Učešće poljoprivrede u realizaciji bruto društvenog proizvoda Srbije u poslednjim godinama bila je u intervalu od 7% do 11%. Procene su da će ova godina biti jako dobra za poljoprivredu i da je poljoprivreda značajno doprinela ekonomskoj stabilnosti ove godine. Ima neki procenat da bi za učešće poljoprivrede ove godine u bruto društvenom proizvodu dostiglo i do 15%, a očekivanja su da će sledeća godina biti jako uspešna, biti još bolja.

Budžet Ministarstva poljoprivrede za 2021. godinu omogućava skoro 42 milijarde dinara za subvencije u poljoprivredi, što je rekordno velika suma. Subvencije na razne načine po hektaru, po ulaganju, kroz razne subvencije, kreditnu politiku itd. Veliki deo problema u politici zemlje možemo rešiti strateškim planiranjem, bar do pet godina. To bi jako značilo, pogotovo za poljoprivredne proizvođače koji hoće da znaju šta da seju i hoće zagarantovane otkupne cene svojih proizvoda.

Mi prvi put imamo tri ministarstva - Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo za sela, kao i Ministarstvo za nerazvijene opštine kojima se nadležnosti nekako prepliću i trebamo da iskoristimo, da pokrenemo osnaženje sela što je jako veliki posao, kao i veću pažnju da posvetimo nerazvijenim opštinama kojih nažalost ima jako puno.

Podsetiću da mi danas na bogatoj srpskoj zemlji u Vojvodini imamo 19 nerazvijenih opština i možda je sad pravo vreme da kroz budžete ova tri ministarstva i pomoć cele Vlade strateški počnemo rešavati ove probleme.

Upravi za dijasporu i Srbe u regionu iz budžeta za sledeću godinu opredeljeno je preko 1,3 miliona evra, što je dovoljno da se afirmiše ideja koja je potekla od člana predsedništva Bosne i Hercegovine, Milorada Dodika, da svi građani Republike Srpske dobiju državljanstvo Republike Srbije, a mnogi funkcioneri naše zemlje su podržali taj predlog i ne postoji nikakva prepreka da se to zakonski ne uredi. Kada mogu Hrvatska i Mađarska, zašto ne bi mogla Srbija da ponudi državljanstvo svim svojim sunarodnicima u regionu i van regiona. Znam koliko bi to za Srbe iz Republike Srpske značilo. Znam koliko su zagledani u Srbiju i koliko im znači jaka i stabilna Srbija.

Mi koji živimo u AP Vojvodini najbolje znamo koliko znači za građane odlična i koordinisana saradnja Vlade Srbije i pokrajinske Vlade. Budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na republički budžet i očekujemo i naredne godine dosta zajedničkih kapitalnih investicija na teritoriji Vojvodine.

Pozdravljam odluku Vlade da o novom zapošljavanju u javnom sektoru 1. januara više ne odlučuje vladina komisija, već same institucije prema svojim problemima i mogućnostima. Poslanička grupa JS će podržati budžet za sledeću godinu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče…

Jesam.

Poštovani gosti, uvažene kolege narodni poslanici, korupciju definišemo kao zloupotrebu službenog položaja ili uticaja u javnom ili privatnom sektoru radi lične koristi ili koristi za druga lica.

Korupcija je pojava koja urušava vladavinu prava, ugrožava ljudska prava i negativno utiče na ekonomski razvoj svake zemlje i zato borba protiv korupcije predstavlja jedan od najznačajnijih zadataka u demokratskom društvu, za razvoj demokratskog društva.

Vlada Srbije je u svom programu od šest tačaka jasno naglasila odlučnu i kao nikada do sada odlučnu borbu protiv korupcije. Danas razgovaramo o izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, njihovom izveštaju i često se u javnosti meša pojam „savet“ i „agencija“. Savet je savetodavno telo Vlade Srbije, a agencija nezavisni državni organ koji odgovara Narodnoj skupštini i koji ima kontrolnu, nadzornu i predlagačku funkciju. Po mom mišljenju, ovaj izveštaj je vrlo sveobuhvatan, precizan i na koncizan način objašnjava sve ono što ste vi radili 2019. godine.

Ovaj nezavisan organ je u 2019. godini obradio 866 predmeta. Predložene su 664 mere. U 182 slučaja su pokrenuti prekršajni postupci i podneto je 38 krivičnih prijava.

Najznačajniji rezultati kada je u pitanju kontrola finansiranja političkih subjekata je kontrola 30 političkih subjekata o troškovima izbornih kampanja tokom 2018. godine, kao i 32 puta kontrolisani su finansijski izveštaji političkih subjekata. Agencija je pokrenula 15 postupaka zbog povrede Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i 96 prekršaja protiv odgovornih lica.

Kada je u pitanju provera prihoda imovina javnih funkcionera Agencija je obavila 212 provera, 212 izveštaja, pokrenuta su 74 postupka, izrečene su 63 mere protiv funkcionera koji obavljaju javne funkcije. Podneto je 11 krivičnih prijava zbog sumnje da funkcioneri nisu prijavili imovinu, kao i 10 zahteva za pokretanje prekršajnih prijava.

Koliko je sukob interesa prisutan u našem društvu govori podatak da Agencija tokom 2019. godine zaprimila 1.427 predmeta koji se uglavnom odnose na sukob interesa i nepotizam.

Kada je u pitanju prevencija jačanja integriteta, Agencija je donela poseban program stručnog usavršavanja zaposlenih u javnom sektoru u oblasti prevencije korupcije.

U skladu sa obavezom iz Akcionog plana za Poglavlje 23 Agencija je izradila i model lokalnog antikorupcijskog plana za jedinice lokalne samouprave, mada i dalje, kao što smo čuli, neke lokalne samouprave nisu promenile taj plan, a sama primena tog plana i implementacija će biti jako problematična.

Agencija je spremno dočekala i Zakon o lobiranju koji je stupio na snagu 2019. godine i Agencija je podnela neke podzakonske akte kojima se reguliše kodeks ponašanja učesnika u lobiranju, kao i neke pravilnike.

Pošto Agencija na osnovu svih svojih aktivnosti ima neku široku sliku korupcije u našem društvu ona predlaže i neke posebne mere. Ovoga puta po meni je najznačajnije što je predložila izmenu Zakona o finansiranju političkih stranaka, kao i izmenu i dopunu Zakona o političkim strankama gde bi se pojam grupe građana definisao na bolji i precizniji način i taj pojam sa sobom nosi razne nepravilnosti tako da bi trebalo to da i mi donesemo kao Skupština.

Novi Zakon o sprečavanju korupcije koji je stupio na snagu 1. septembra ove godine je krovni preventivni aktikorupcijski propis koji jača ingerencije i same Agencije koja se po novom zakonu zove Agencija za sprečavanje korupcije i čini mi se da je ovaj naziv prikladniji jer treba da jačamo mehanizme u prevenciji korupcije, što je prioritet.

Osnovni ciljevi novog zakona su zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje odgovornosti i integriteta organa javnih vlasti, kao i funkcionera. Cilj je usklađivanje strateških dokumenata u oblati borbe protiv korupcije sa nekim budućim akcionim planovima.

Mi u ovom trenutku nemamo antikorupcijsku strategiju koju smo imali između 2013. do 2018. godine. Možda je sada pravi trenutak da Agencija donese tako neki dokument koji bi naravno bio u skladu sa ciljevima Vlade Srbije.

Sistemska borba protiv korupcije podrazumeva da ne rade to samo neke ili nekoliko institucija, već to da rade sve institucije ove države. Poznato je da je Ministarstvo pravde oformilo neka posebna odeljenja koja se bave procesuiranjem krivičnih dela sa koruptivnim elementima. Tako da mi u ovom momentu imamo zaokružen pravni okvir koji nam omogućava da se efikasnije borimo protiv korupcije, potrebna nam je možda još samo politička volja i naravno partnerski odnos između svih institucija države i građana.

Poslanička grupa JS će podržati ovaj izveštaj, kao i svaki budući akt koji doprinosi unapređenju borbe protiv korupcije. Zahvaljujem.